Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Dravni univerzitet u Novom Pazaru Departman za pravno- ekonomske nauke Studijski program EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Mentor: Dr Jasmina Curi

Student: Ivana Lazovi

Novembar, 2012.godine

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

SADRAJ UVOD...................................................................................................................1 1. POJAM I VRSTE RECIKLAE..................................................................... 2 2. RECIKLIRANJE STAKLA.............................................................................4

2.1. POSTUPAK RECIKLIRANJA STAKLA U CILJU PONOVNOG DOBIJANJA POLAZNE SIROVINE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU...............4

3. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA.................................................5 3.1. RECIKLAA MOBILNIH TELEFONA......................................................6 4. RECIKLIRANJE METALA........................................................................... 7 4.1. RECIKLIRANJE ALUMINIJUMA I OLOVA..............................................7 5. RECIKLAA PAPIRA....................................................................................8 6. RECIKLAA PLASTIKE...............................................................................9 7. RECIKLAA OTPADA U SRBIJI I UKAZIVANJE NA PROBLEME.......10
7.1. USPENI PRIMERI ZA ISTU SRBIJU -RECIKLIRANJEM DO USPEHA.........................................................12

8. ZAKLJUAK..................................................................................................13 LITERATURA....................................................................................................14

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

UVOD
Zagaivanje ivotne sredine otpacima nebiolokog porekla u svetu je sve intenzivnije, tako da je neophodno sprovoditi mere za ouvanje kvaliteta ivljenja i obezbeenje uslova za bioloki opstanak. Razvoj proizvodne i potrone sirovine, proizvoda i energije, dostiu takve razmere da utiu na naruavanje balansa izmeu koliina izdvojenih tetnih materija i sposobnosti prirode da iste apsorbuje. Sve vei deo nacionalnog dohotka se izdvaja za reavanje problema zatite ivotne sredine. irom sveta razvoj i ekspanzija industrijskih procesa i neprestano uvoenje u proizvodnju novih hemijskih proizvoda stvara sve vee koliine opasnog otpada koji predstavlja potencijalnu pretnju ivotnoj sredini i optem javnom zdravlju ljudi. Otpad se, danas , smatra jednim od najznaajnijih ekolokih problema savremenog sveta. ovek je, sa svojim aktivnostima, odluujui inilac u menjaju i zagaivanju okoline. Te su aktivnosti povezane sa zadovoljenjem ovekovih potreba. Korienje savremenih sredstava zatite ovekove radne i ivotne sredine nuan je zahtev savremenog tehnolokog napretka. Jedan od naina da se zatiti ivotna sredina, ali i da se ostvaruje odreeni profit, jeste recikliranje. Visoki standardi zatite su neophodni kako u manjim, tako i u veim sredinama. Da bi se spreio nivo zagaenja koji izaziva tehnoloki razvoj, neophodno je sprovesti odgovarajuu analizu stepena zatite. To podrazumeva neprekidno praenje mera za potpuno otklanjane negativnog delovanja novih tehnologija na okruenje. Mere e zavisiti od toga da li je otpad opasan ili bezopasan. Zato je od posebnog znaaja prevencija nastanka otpada i smanjenje koliine na samom izvoru nastanka, zatim klasifikacija nastalog otpada i na kraju njegov tretman po kategorijama i reciklaa. Pitanje zatite ivotne sredine nije samo pravno, ekoloko, socioloko ili etiko ve, i to u znaajnoj meri, i ekonomsko pitanje. Vrlo znaajan ekonomski efekat moe da ima upravljanje kvalitetom ivotne sredine kroz upravljanje kvalitetom industrijskih proizvoda, kvalitetom tehnologija proizvodnje i reciklaom, kao jednim od naina za upravljanje otpadom. U nastavku rada u blie predstaviti znaaj reciklae kao elementa zatite ivotne sredine, ali i unosnog posla koji omoguava poveanje profitabilnosti i konkurentnosti.

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

1. POJAM I VRSTE RECIKLAE

Reciklaa je jedna od najuspenijih pria zavrenih godina XX veka. To je pojam kojim se moe opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi, odnosno nova vrednost to direktno utie na smanjenje koliine komunalnog otpada koji se alje na deponiju. Pri tome se tedi energija, manje zagauje vazduh, voda i zemljite i uva se ivotna sredina. Reciklaa koja ukljuuje kopostiranje smanjila je optereenje zemljita i posrojenja za spaljivanje otpada za oko 70 miliona tona materijala 2000.godine, za razliku od 34 miliona tona 1990.godine. (Stojanovi i Pai 2009, p. 238) Reciklaa je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklae. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je radvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad moe se iskoristiti. Simbol za recilau dizajniran je 1970. godine od strane Gerija Andersona sa univerziteta u Los Anelesu. Simbol inae predstavlja Mobiusovu petlju kja sadri tri osnovne strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugi to uslovno predstavlja ciklus reciklae sa znaenjem: sakupiti, ponovo preraditi i ponovo upotrebiti. Ovaj simbol nije zatien i koristi se na razne naine i u raznim varijacijama, ali generalno se moe rei da predstavlja: Reciklirajue- na proizvodima izraenim od materijala koji se mogu reciklirati, u zavisnosti da li je obezbeeno njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpada. Reciklirano-na proizvodima koji sadre ve reciklirane materijale. Proces recikliranja obuhvata: sakupljanje i obradu sekundarnih materijala, izradu proizvoda od recikliranog sadraja i kupovina proizvoda koji su nastali od recikliranog materijala. Ova tri koraka ine ciklus kojim je osiguran uspeh i trina vrednost reciklae. Osnovni problem kod korienja sekundarnih sirovina je njihovo prikupljanje i sortiranje. Naime, otpaci koji se mogu koristiti nalaze se kako u industrijskim, tako i u otpacima iz domainstva. Otpaci iz proizvodnje uglavnom su uniformni, dok su otpaci iz naselja veoma raznovrsni, u njima se nalaze ogromne koliine otpada, a pojedine vrste su praktino iskljuivo samo tu prisutne. Zato proces prikupljanja sekundarnih sirovina sainjavaju dva postupka. Jedan je organizacija odlaganja otpada prema njihovoj vrsti, sistemom kontejnera za razliite vrste otpada. Drugi postupak prikupljanja sekundarnih sirovina je neselektivan, i on je, za potrebe reciklae, praen razdvajanjem razliitih vrsta otpada iz smese koju ine prikupljeni otpaci iz naselja. Reciklaa je skup aktivnosti kojima se obezbeuje ponovno korienje otpadnih materijala. Jedna od glavnih dobiti recikliranja je ouvanje resursa. Druga prednost recikliranja je smanjenje efekata nastalih usled iskorienja i transformacije sirovina (uticaji na ivotnu sredinu, potronja energije i prirodnih resursa). Glavni materijali koji se mogu reciklirati su: organski materijali, drvo, papir, karton, plastika, staklo, crni metali, obojeni metali, tekstil, baterije, otpad od elektrine i elektronske opreme. (Boovi 2007, p.275)

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Ekoloki, ekonomski i drutveni znaaj reciklae ogleda se u sledeem: utie na podizanje ekoloke svesti i titi prirodne resurse pomae u spreavanju zagaenja ivotne sredine, za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka esto se troi manja koliina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina, reciklaom se smanjuje koliina otpada koji se alje na deponije i ublaava problem odlaganja otpada, procesi u reciklai materijala podrazumevaju ulaganja znanja i rada, to stvara potrebu za radnim mestima. MATERIJALI u pogledu ponovnog korienja: RECIKLABILNI-ponovno vraanje u proces proizvodnje NERECIKLABILNI-ne vraaju se,ve spaljuju ili
skladite

OPASNI(hazardni)- tetni po oveka i njegovo okruenje BEZOPASNI-nisu tetni po oveka i njegovo okruenje Po nainu vraanja materijala u proces ponovnog korienja, reciklaa je: Primarna (reciklaa kojom se posle odgovarajue pripreme materijala isti koristi za dobijanje novih proizvoda ili se doradom korienih proizvoda omoguava njihova ponovna upotreba) Sekundarna (reciklaa u kojoj se konvencionalno nereciklabilni materijali prerauju korienjem novih tehnologija do maksimalno mogueg iskorienja). Sa stanovita njenog finalnog ishoda razlikujemo sledee vrste reciklae: Zatvoreni tip reciklae- gde se reciklaom stalno dobija jedna vrsta proizvoda (npr.reciklaa metalnih limenki i stakla). Opadajua reciklaa- kod koje se reciklaom dobija druga vrsta proizvoda koji je napravljen od materijala loijeg kvaliteta, ali se ipak jo moe koristiti i kasnije ponovo reciklirati (npr. od kvalitetnog kancelarijskog papira se moe dobiti papir loijeg kvaliteta koji se moe koristiti kao ambalaa za pakovanje). Otvoren tip reciklae- reciklaom se dobija drugi proizvod koje se ne moe reciklirati ili se teko moe reciklirati (npr. od flaa od sode vode moe se napraviti topli pod). Izlobena reciklaa- reciklaom se dobija ekonomski neisplativ proizvod ili proizvod koji nije praktian. Tabela 1. Utede koje se postiu reciklaom Ostvarene utede Papir Staklo elik Aluminijum Uteda energije 23-70% 4-22% 47-74% 92-97% Smanjenje zagaenja vazduha 74% 20% 86% 95% Smanjenja zagaenja vode 35% 76% 97% Smanjenje upotrebe vode 58% 50% 40% Izvor: O'Leary i Walsh, 1988..

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

2. RECIKLIRANJE STAKLA
Staklo je jedan od retkih materijala koji moe da se reciklira 100% bez bilo kakvih gubitaka na kvalitetu i bez obzira koji put podlee recikliranju. Svaka tona recikliranog stakla u peima menja 1,2 tone sirovog materijala. Energija potrebna za topljenje pri reciklai stakla manja je za 30% u odnosu na energiju potrebnu za topljenje sirovog materijala za proizvodnju stakla. U Evropi se svake godine prikuplja 1,2 miliona tona otpadnog stakla koje potie od renoviranja i ruenja graevina. injenica je ipak da vei deo otpadnog stakla zavrava na deponijama. Staklo je inertan materijal i svrstava se u materijale koji nisu opasni po ivotnu sredinu, ali postoje mnoge injenice koje govore u prilog recikliranja stakla. > Omoguava poveanje produktivnosti jer je odnos mase izlaznog proizvoda (stakla) prema masi ulaznog materijala vei u sluaju reciklae stakla nego u sluaju proizvodnje stakla od polaznih, primarnih sirovina. > Manje je energije potrebno za proizvodnju odreene koliine stakla postupkom reciklae. Ako se sa mineralnim sirovinama za aru koristi 25% odpadnog stakla, uteda energije iznosi oko 5%, a sa arom od 100% otpadnog stakla uteda na energiji je oko 15%. > Smanjena je emisija gasova u atmosferu iz procesa topljenja kada je ulazna sirovina otpadno staklo 2.1. POSTUPAK RECIKLIRANJA STAKLA U CILJU PONOVNOG DOBIJANJA POLAZNE SIROVINE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU Reciklirano staklo ima viestruku primenu i to: ponovna proizvodnja predmeta od stakla, proizvodnja asfaltnog stakla za asfaltiranje puteva, proizvodnja graevinskog i konstrukcionog materijala, proizvodnja refleksne boje za oznaavanje puteva, proizvodnja izolacione staklene vune, proizvodnja staklenih vlakana abraziva i dr.konstukcione materijale, u tekstilnoj indrustriji. Proces reciklae podrazumeva sledee korake: 1. Sakupljanje- podrazumeva posebne kontejnere predviene samo za odlaganje delova od stakla. Svaki kontejner mora biti obeleen za koju boju stakla je predvien. 2. Separacija i transfer do centara za prikupljanje stakla za reciklau 3. Operacija usitnjavanja stakla-vri se u mainama projektovanim za ovu svrhu, koja komadie stakla usitnjava do veliine 50mm. Zatim staklo ide na prvi stepen ienja, a zatim opet na usitnjavanje do veliine 5mm. 4. Uklanjanje kontaminirajuih delova i drobljenje stakla radi izjednaavanja dimenzija pojedinanih komada. 5. Topljenje-odvija se na temperaturama od 1600C. Prilikom proizvodnje providnog stakla u proces topljenja se ubacuje manji procenat otpadnog stakla u odnosu na proizvodnju zelenog stakla, a odnos podrazumeva da jedna providna flaa ili tegla sadri ak 90% recikliranog stakla. 6. Ponovno oblikovanje, provera kvaliteta i prodaja krajnjem kupcu. (Find out about kerbiside recycling services 2012) Staklo moe da se reciklira 100% i da se neogranieno puta iznova koristi.

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

3. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA

Jedan od prisutnih problema na globalnom nivou uslovljen aktuelnim trendovima stalnog informatikog razvoja, jeste suoavanje sa stalnim porastom koliine elektronskog otpada. Imajui u vidu negativne ekoloke i ekonomske aspekte ove pojave, kao i sastav materijala koji se u elektronici primenjuje, reciklaa elektronskog otpada ima vanu ulogu u revalorizaciji korisnih komponenti, pre svega plemenitih metala. Elektronski otpad (e-waste, e-scrap) trenutno predstavlja jedan od znaajnijih globalnih problema. Velika koliina isluenih i tehniki prevazienih elektronskih ureaja, koja se meri hiljadama tona, odbacuje se neprekidno irom sveta, a procenjuje se da se koliina elektronskog otpada poveava 5% godinje na svetksom nivou. Sa ekolokog aspekta, gomilanje i neadekvatno rukovanje elektronskim otpadom, koji se svrstava u kategoriju opasnog otpada, dovodi do zagaenja ivotne sredine i naruava ekoloku ravnoteu, a gledano sa ekonomskog aspekta, usled neblagovremenog reavanja problema elektronskog otpada, cena istog vazduha, vode, zemljita i kvaliteta ivotne sredine se poveava. Reavanje posledica je suvie skupo, dok gubici koji se mere nepovratnim ljudskim zdravljem i unitenjem biodiverziteta nemaju cene. Pojam elektronskog otpada definie elektronske proizvode koji se na kraju svog ivotnog ciklusa odbacuju od strane korisnika-potroaa. To podrazumeva irok spektar proizvoda koji obuhvata: televizore i monitore, personalne raunare, audio i video opremu, mobilne telefone i druge beine ureaje, skenere, faks i kopir-maine... Ukoliko se nepropisno bace ili odloe na komunalnu deponiju, zagauju i unitavaju ivotnu sredinu i mogu dovesti do pojave oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera Savetuje se kupovina kvalitetnih proizvoda i popravka starih aparata. (Ivanovi, Kostov i irovi 2007) Tabela 1. Udeo pojediih metala u elektronskom otpadu Elektronski otpad Maseni udeo (%) Fe Cu Al Pb Ni TV ureaj 28 10 10 1 0,3 Personalni raunar 7 20 5 1,5 1 Mobilni telefon 5 13 1 0,3 0,1 DVD plejer 65 5 2 0,3 0,05 Kalkulator 4 3 5 0,1 0,5 Matina ploa 4,5 14,3 2,8 2,2 1,1 tampana ploa 12 10 7 1,2 0,85 Masa (ppm) Ag Au Pd 280 20 10 1000 250 110 1380 350 210 115 15 4 260 50 5 639 566 124 280 110 -

Raspodela metala u elektronskom otpadu je takva da je kod uzoraka otpada mobilnih telefona, kalkulatora i tampanih ploa, sadraj plemenitih metala vei od 70%, dok je kod TV-ureaja i DVD-plejera njihov udeo oko 40%. Ovaj postupak ukazuje na ekonomski aspekt usmeravanja ka reciklai elektronskog otpada prvenstveno zbog dobijanja plemenitih metala iz elektronskog otpada, a zatim bakra i cinka. Za reavanje problema elektronskog otpada najbolje je misliti globalno, a delovati lokalno. Tome umnogome pomae nova zakonska regulativa i na globalnom i na lokalnom nivou, koja se uvodi radi to boljeg zbrinjavanja elektronskog otpada, kao i u reavanju ostalih problema u zatiti ivotne sredine. (ivkovi i trbac 2009) 3.1. RECIKLAA MOBILNIH TELEFONA 7

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Mnogi korisnici mobilnih telefona su ve imali prilike da promene par generacija svojih aparata, jer tehnologija vrtoglavo napreduje, razlikuju se novi servisi i nove mogunosti ureaja. Dinamian rast broja mobilnih telefona dovodi do konstantnog poveanja broja mobilnih telefona koja su doiveli svoj ivotni vek. Kod reciklae mobilnih telefona je mogue reciklirati ak 90% same mase telefona. Baterija koja ini negde od 15 do 30% mase telefona predstavlja taj opasni materijal i takoe je nju mogue reciklirati u nekoj od tri fabrike koje se time bave u Evropi. (Nikevi 2010) Veina korisnika mobilnih telefona i dalje ne razmilja o tome da reciklira svoje stare mobilne telefone koji sakupljaju prainu u ormarima, pokazalo je istraivanje koje je sprovedeno na 6.500 ljudi u 13 zemalja od Finske do Nemake, preko Kine, Brazila i Indonezije. ak 4% mobilnih telefona na kraju prestaje da radi, 15% se poklanja prijatelju ili roaku, 16% se preprodaje, a 44% zadrava i ostaje nekorieno. (Helsinki 2008) Kompanija Telenor pokrenula je akciju recilae starih mobilnih telefona. Telenor u Srbiji reciklira desetine hiljada mobilnih telefona i nastoji da podigne svest domae javnosti o vanosti ouvanja ivotne sredine. Po nekim istraivanjima, korisnici u proseku svake dve godine menjaju svoj stari mobilni telefon, u Srbiji je to neto dui period. To je razlog to veliki broj starih mobilnih telefona zavrava kao obian otpad, to izaziva oslobaanje toksinih materijala, kao to su litijum i kadmiju. U Telenoru kau da su u tromesenoj kampanji tokom 2007.godine recilirala preko 75.000 starih mobilnih telefona, to je blizu 8 tona materijala. (Telenor 2011) Prema podacima Agencije za zatinu ivotne sredine (EPA), manje od 20% svih mobilnih telefona se reciklira svake godine, iako su oni puni plemenitih metala, bakra i plastike. 1 Reciklaa takoe tedi energiju. Ako se u Americi 100 miliona zastarelih mobilnih telefona recilira, utedelo bi se energije za napajanje vie od 194.000 amerikih domainstava strujom za godinu dana. ak i reciklaa 1 milion mobilnih telefona moe smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bate koja je jednaka emisiji izduvnih gasova iz 1368 vozila za godinu dana. Recikliranje telefona predstavlja vrednost. Preko 70% materijala mobilnih telefona moe se reciklirati. Poznato je da: 1 tona telefona= 230gr zlata Energija koja se koristi za proizvodnju 25 miliona telefona moglo bi da se snabdeva u Velikoj Britaniji 48.950 domova elektrine energije za godinu dana! (Kis 2011) Samo je malo truda potrebno da zatitimo svoje zdravlje i zdravlje nae planete. Razmislite o tome kada poelite da bacite svoj mobilni telefon, nai e se na nekoj deponiji, plastika od koje je napravljen stajae na tom istom mestu stotinama godina, a kia e sprati tetne materijale od kojih je napravljen i oni e preko biljaka i ivotinja, kad-tad zavriti u vaem tanjiru!

4. RECIKLIRANJE METALA

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Metal se proizvodi od prirodnih sirovina, ruda, koje ine znatan deo dravnog bogatstva. Radi se o neobnovljivim izvorima energije, ije se zalihe nerazumnim troenjem iscrpljuju. Osim kontrole troenja, potrebno ga je reciklirati. Na taj nain e se sauvati resursi, smanjiti potronja struje, hemikalija i vode pri proizvodnji, smanjiti koliine otpada i sauvati okolina. esto su povrinski slojevi metala presvueni cinkom, kalajom, kromom, kadmijem, aluminijumom, a jedan sakupljeni deo su teki metali. Metalni otpaci sainjavaju zapaeni potencijal kojeg treba odvojeno sakupljati. Iskoritenje i kvalitet ovog otpada su relativno mali, a sakupljanje starog metala rauna sa velikim trokom za sortiranje. Smanjenje potronje energije i smanjenje optereenja zraka kod procesa ponovnog korienja utedi se 60% energije i zagaenje zraka se smanji za 30%. Kontejeneri za doze od belog lima trebaju biti sa presama. Kod procesa ponovnog iskorienja dobijeno je; elika 90%, bakra 87%, cinka 60%, olova 50% itd Razlozi za odvojeno sakupljanje: rastereenje zajednikog otpada i oprez kod zaliha sirovina, dobra reciklaa metala, uteda energije nasuprot novoj produkciji, tehnika reciklae je ve dugo postojana i koriena. 4.1. RECIKLIRANJE ALUMINIJUMA I OLOVA Zbog zapaene utede energije kod proizvodnje aluminijuma iz starog aluminijuma, nasuprot dobijanju aluminijuma iz boksita, pospeuje se svesno ponaanje prema aluminijskom otpadu i odvojenom sakupljanju aluminijuma za ponovno korienje. Posebno je vaan otpad, jer spada u neobnovljive prirodne resurse. Jedan kg Al u reciklai menja: 8kg boksita, 4kg hemijskih preparata, 14kwh elektrine energije. Reciklirane limenke se koriste u proizvodnji autodelova, delova maine za ve... Od decembra 1988. godine je poela proizvodnja pia u limenkama to eko-pokreti nisu odobrili, jer misle da je bolja povratna ambalaa. U dugoj istoriji upotrebe olovo je imalo veoma vanu ulogu u ljudskoj delatnosti kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Rezerve rude olova su 75 miliona tona. Ako bi se reciklaa odvijala u celom svetu ta koliina bi bila dovoljna za naredni vek. Prednosti recikliranja olova se pre svega odnose na mogunost pretapanja istog bezbroj puta, odstanjivanje primesa ne prestavlja vee tehniko tehnoloke tekoe, a krajnji proizvod (sekundarno olovo) se ne razlikuje odo olova proizvedenog iz ruda (primarno olovo). Posmatrano sa ekolokog aspekta, reciklaom olova se smanjuje njegovo rasprostiranje po okolini ime se ujedno i smanjuje njegov tetan uticaj pre svega na okolinu. Najbolje reenje za aluminijum kao materijal za pakovanje je uvek kada je to mogue izbei ga. Proizvodnjom novog od starog Al utedi se 95% energiije. Potronja energije za proizvodnju olova iz olovnog otpada je manja za 35-40% u odnosu na energiju potrebnu za proizvodnju olova iz rude. Reciklaa olova koristi istu vrstu energije kao i primarna proizvodnja. Zavisno od tehnoloke faze potronja energije je 10-15% manja.

5. RECIKLAA PAPIRA
9

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Proizvodnja papira je trei po redu industrijski proces po procentu zagaenja vazduha, vode i zamljita. Manje od 50% drvnih repromaterijala se iskoristi za proizvodnju papira, a ostatak se baca, spaljuje ili se koristi kao prirodno ubrivo. Pored sumpora, koriste se vee kiliine hlora, koji se smatra toksinim i koji kao hlorofluorougljenik se vezuje za ozon i unitava ga. Postoji takoe mehaniko pulpiranje koje koristi oko 90% koliine drveta. Mehaniko pulpiranje se koristi uglavnom za novine, jer izvuena vlakna su dosta tanja i posle nekog vremena, papir moe da pouti. U ovom procesu se ne koristi hlor ve hidrogen peroksid. Reciklaa kancelarijskog i ostalog papira je jedan efikasan nain ouvanja uma. U postupku reciklae papir je prvo potrebno odvojiti od ostalog otpada, pa se zatim sortira po kvalitetu. Kancelarijski papir zatim ide na flotaciju, u kojoj se od papirnih vlakana uklanjaju boje, kartoni idu na ponovno dobijanje kartona. Uopteno reciklaa papira se moe opisati kroz naredne faze : 1. Sakupljanje otpadnog papira- korienjem specijalnih kontejnera za papir. 2. Sortinjanje- Prikupljeni papir se sortira po kvalitetu i presuje u bale. 3. Transport- Bale sortiranog papira se transportuju u centar za reciklau papira. 4. Ocena kvaliteta- U centru za reciklau papira najpre se ocenjuje kvalitet otpadnog papira, radi odreivanja cene istog. 5. Odvajanje- Od papira se odvajaju zaostali, krupni komadi raznog otpada, kao to su ica, plastika, drvo, metal, tekstil... 6. Usitnjavanje- Papir se usitnjava (u valjkastoj drobilici rederu), nakon ega se dodaje voda, stvara se pulpa. 7. Nastavak odvajanja- U ienju i prosejavanju se nastavlja odvajanje zaostalih sitnih estica otpada od vlakana celuloze, kao to su plastika, gumene trake, lepak, lateks, i druge neistoe. 8. Flotacija- Jedan od najveih izazova u recikliranju papira predstavlja uklanjanje tetnih primesa sa istog. Uklanjanjem boja sa vlakana papira, sirovina je praktino spremna za dalji tretman u fabrici papira. 9. Naknadno pranje vlakana- U zavisnosti od potreba , ponekad je potrebno naknadno pranje vlakana papira , kako bi se odstranila punila i prevlake... 10. Izbeljivanje pulpe- Pulpa ide na izbeljivanje i ostale operacije koje slede u fabrici papira Recikliranjem 1 tone papira se uva oko 17 drvea i 380 litara benzina, 4000kw energije, oko 2m prostora na deponiji, oko 26500 litara vode! Reciklaa papira znai 64% utede energije, 58% utede vode! Novinarski papir se moe uspeno reciklirati najmanje 7 puta! Za pravljenje papira od drvea potrebno je oko 40% vie energije, a zagaenje vazduha je oko 90% vie nego od ve upotrebljenog papira Cena fabrike za reciklau papira je 50% manja od cene fabrike koja proizvodi novi papir Reciklirajte papir- Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasie od see 17 stabala drvea! Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Reciklaom jedne tone kancelarijskog papira tedimo 4.200kW elektrine energije i 32.000l vode.

6. RECIKLAA PLASTIKE
10

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Plastini proizvodi se nakon upotrebe ne raspadaju u zemlji, tj.raspadaju se nakon jako dugog vremena (preko 100 godina). Problem otpadne plastike je zauzimanje velikog zapreminskog prostora na deponijama. U Srbiji se reciklira svega 10% plastinog otpada, to je u odnosu na druge zemlje poraavajui podatak. Plastini otpad je jako sloena materija zbog toga to se njegov hemijski sastav razlikuje od plastike do plastike. Vrlo je vano najpre razdvojiti plastiku prema vrsti. Postoje sedam vrsta plastike koje se najee recikliraju. Te vrste plastike imaju svoje oznake za reciklau radi lakeg razdvajanja. Najbolje je ako postoje mogunosti razdvajati plastini otpad na mestu njegovog nastanka.
Oznake plastike su: 1.PET ili PETE ( polietilentereftalat) flae od sokova, piva vode,ambalaa za hranu... 2.PE-HD ili HDPE ( polietilen visoke gustine) boce za kunu hemiju, razni kanisteri i burad, flae od ampona, gajbe od piva i vina, zatvarai za plastine flae... 3.PVC ili V ( polivinilhlorid) vrata i prozori, lajsne, kanalizacione cevi, izolacije kablova, boce za hemiju... 4.PE-LD ili LDPE ( polietilen niske gustine) razne boce, omoti od najlona za pakovanje flaa od sokova i piva... 5.PP ( polipropilen) kuna plastika (stolovi, stolice, fangle, kutije, kante...), palete... 6.PS ( polistiren) tanjiri i tacne za jednokratnu upotrebu, delovi kuita kune tehnike, kutije za diskove... 7.ostala plastika ( ABS, PA itd.) - kuita kompjutera, delovi u autoindustriji...

Mnogi plastini materijali se mogu ponovo iskoristiti ako su pravilno razvrstani. Pored oznaka plastike za reciklau se moe uspeno razvrstati i postupkom paljenja. Razliite vrste plastike kada gore imaju razliit miris i boju plamena. Tako razvrstana plastika ide na dalji tretman, koji se sastoji u pranju i ienju razvrstane plastike. Pranje i ienje se vri zbog efikasnije upotrebe u daljoj proizvodnji. Sledea faza reciklae plastike je usitnjavanje u posebnim mlinovima za mlevenje plastike. Krupniji komadi plastike se seku na sitnije radi lakeg stavljanja u mlin. Ovako samlevena plastika u arkogu poznata kao meljiva moe da bude razne granulacije to zavisi od sita na mlinu. Plastika se pre mlevenja moe odvojiti po bojama ali i ne mora. Dobijeni granulat se moe odmah koristiti u procesu proizvodnje predmeta od plastike a moe proi i kroz jo jednu fazu tj.regranulisanje. Ova faza ponovnog mlevenja se vri regranulatorima. Dobijeni regranulat plastike direktno se koristi u procesu proizvodnje predmeta od plastike. Reciklaom otpadne plastike se doprinosi smanjenju potronje elektrine energije a samim tim i smanjenju emisije tetnih gasova. Pri spaljivanju 4 plastine kese potroi se onoliko kiseonika koliko je potrebno oveku za 1 dan. Reciklaom jedne flae od stakla utedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h! 1 reciklirana staklena flaa sauva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta! 1 reciklirana konzerva utedi toliko energije da moe da je koristi televizor 3 sata!

7. RECIKLAA OTPADA U SRBIJI I UKAZIVANJE NA PROBLEME

11

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

irom sveta injenice i statistiki pokazatelji za reciklau u velikoj meri variraju izmeu zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama EU 30%-40%, a u Srbiji samo 6%-8% (Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i stovarita za reciklau sa kontejnerima naznaenim za sakupljanje odreenih vrsta otpada). Zelena tehnologija je jedan segment svetske ekonomije koja je pokazala stabilan rast tokom poslednjih tekih ekonomskih vremena. Zeleni trendovi i predvianja za 2011 izmeu ostalog obuhvataju smanjenje otpada, reciklau i ponovno korienje. Due vremena trend u Evropi i svetu je postizanje harmoninog odnosa ekonomije i ekologije, tj. takozvani odrivi razvoj. Osiguranje odrivosti prirodne sredine predstavlja jedan od osam Milenijumskih ciljeva razvoja UN, prihvaenih i u naoj zemlji. Briga o prirodnoj sredini podjednako je obaveza svih graana, kao i dravnih institucija i organa uprave na svim nivoima. Najveu odgovornost snose, naravno, najvei zagaivai esto veliki privredni sistemi. Oblast reciklae u Srbiji je ureena Zakonom o upravljanju otpadom iz 1996, kada je i osnovana agencija za reciklau, Pravilnikom o sakupljanju, skladitenju i transportu sekundarnih sirovina iz 2001. i Zakonom o zatiti ivotne sredine iz 2004. Agencija za reciklau obavlja strune poslove koji se odnose na praenje stanja i kontrolu korienjem sekundarnih sirovina, istraivanje njihovih trita, voenje podataka o raspoloivim i potrebnim koliinama sekundarnih sirovina. Postojei stepen reciklae nije dovoljno visok, jer nema organizovanog odvojenog sakupljanja, sortiranja i reciklae otpada. (EkoForum, 2012) U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponjama, to je najmanje ekonomina i ekoloki opravdana opcija za upravljanje otpadom. Austrija, na primer, reciklira toliku koliinu otpada, dok samo tri odsto zavri na deponiji. U 2010 godini od ukupnog amabalanog otpada koji se procenjuje na pola miliona tona, trebalo je da se sakupi i reciklira svega 5% ili 25000 tona. Sa 2,5 miliona tona generisanog komunalnog otpada godinje Srbija spada meu poslednje zemlje u Evropi. A reciklana industrija je u fokusu svuda u svetu. Naime, sve je vea politika svest da se mora reavati ozbiljno ovaj problem, sve je vea urbanizacija i ona zahteva i adekvatne uslove ivljenja, a sve je vei u svetu nivo trgovine materijalima pogodnim za reciklau. Ovakvi trendovi se primenuju i u Srbiji. Graani Srbije godinje bace 227000 tona otpadnog papira, a kada bi se reciklirao spasilo bi se 3,8 miliona stabala drveta. U naoj zemlji se godinje proizvede i baci miljardu i po plastinih kesa, jedna kesa se koristi 20 min., a treba joj 300 godina da bi se razloila u prirodi. U Srbiji se godinje uveze oko 85000 tona otpadnog papira od koga se pravi i izvozi karton, umesto da prikupljamo sopstveni.

U istorijski industrijski otpad spadaju otpaci nastali radom fabrika u prolosti, a u Srbiji ga ima vie od milion tona. Strunjaci upozoravaju na ozbiljne incidente s nesagledivim posledicama za budunost, ukoliko se neki od tih otpada uskoro ne zbrine na propisan nain, reciklaom na primer. (Tanjug 2012)

12

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

Na MID-MIX postrojenju prerauju se razliite vrste otpada: otpadna ulja i emulzije, mazut, vodorastvorne boje, fiksiri i razvijai, filterski prahovi iz metalurkih procesa, jonske mase, zauljena i kontaminirana zemlja. Postrojenje u Rakovici je jedino u Srbiji gde se prerauju azbest i proizvodi od azbesta, ime ovaj materijal gubi svoja toksina i kancerogena svojstva. Tokom 2008. godine, MidMix tehnologijom, u roku od nekoliko meseci reen je problem nagomilanog uljnog otpada, nastalog procesom proizvodnje u Fabrici automotora 21. maj u Rakovici. Nakon toga, YUNIRISK je zapoeo obradu drugog, kako istorijskog, tako i industrijskog otpada koji se generie tokom proizvodnje u naim najveim fabrikama i industriji. (Ekobalans, 2012) U Srbiji postoji vie od milion tona istorijskog industrijskog otpada, a svake godine stvara se od 150.000 do 200.000 tona novog opasnog industrijskog otpada, saoptila je beogradska kompanija Yunirisk. Pod pojmom opasni otpad podrazumeva se sav onaj otpad koji, nekontrolisano odloen, moe na neki nain da ugrozi ivotnu sredinu, dok u istorijski otpad spadaju otpaci nastali radom fabrika u prolosti. Ukoliko se neki od tih otpada uskoro ne zbrine na propisan nain, moe doi do ozbiljnih akcidenata s nesagledivim posledicama za budunost upozoravaju iz Juniriska. Poligon Juniriska, sa postrojenjem za reciklau opasnog industrijskog otpada, za iji rad poseduje integralnu dozvolu za upravljanje otpadom od nadlenog Ministarstva, ispunjava sve meunarodne standarde. Reciklai otpada u Srbiji e svakako doprineti i jedan od novijih projekata. Naime, u Beogradu je potpisan ugovor o realizaciji projekta "Ekonomsko povezivanje Roma u sektoru reciklae". Njime je predvieno otvaranje reciklanih centara u Aleksincu, Niu, Pazovi, Vladiinom Hanu i Surdulici. Ugovorom, ija je vrednost oko 2,5 miliona evra, planira se ukljuivanje romske populacije u sektor reciklae. Za prvu fazu realizacije Fond ivotne sredine izdvojio je 114 miliona dinara kako bi se opremili objekti i nabavile maine i vozila. Otvaranje reciklanih centara planirano u 26 optina u Srbiji. Projekat predvia izgradnju objekata, odnosno centara gde e biti smetena i oprema za presovanje, baliranje ambalae. Time e se romska populacija koja se i do sada bavila sakupljanjem sekundarnih sirovina uvesti u legalne tokove. Predsednik Federacije Roma Jovan Damjanovi ukazao je na veliki znaaj projekta reciklae, podseajui da se prvi put u Srbiji romskoj zajednici dodeljuje ovakav projekat. (Ekobalans, 2012) Drutveno odgovorne kompanije, kao deo brige o okruenju, sprovode brojne aktivnosti na polju zatite ivotne sredine. Jedna od njih je Filip Moris u Srbiji koja je prole godine reciklirala ak 97, 5 odsto otpada iz procesa proizvodnje. Ovako izuzetan rezultat je filijalu u Srbiji svrstao u sam vrh u okviru Filip Moris globalne mree kada je reciklaa u pitanju, a postignut je kontinuiranim investicijama u najnovije tehnologije i praenjem svetskih tendencija u poslovanju. Povodom Svetskog dana zatite ivotne sredine, kompanija Filip Moris je u svojim prostorijama organizovala i izlobu "Reciklomanija". Zaposleni su predstavili proizvode koji su dobijeni reciklaom razliitih vrsta otpada koji nastaju tokom proizvodnje kao i postignute rezultate i planove za dalje unapreenje ove oblasti. Izlobi su pored zaposlenih prisustvovali i gosti iz razliitih dravnih i lokalnih institucija, Privredne komore Srbije i Regionalne privredne komore, javnih preduzea, kao i kompanije operateri otpada. Dosadanji rezultati na ovom polju predstavljeni su i na brifingu Amerike privredne komore o ivotnoj sredini i reciklai, kao specifian primer prakse upravljanja proizvodnim otpadom. Kompanija Filip Moris Operejns planira da i u narednom periodu nastavi da ulae u procese upravljanja otpadom i reciklae kako bi i dalje uspeno davala podrku ouvanju ivotne sredine.

13

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

7.1. USPENI PRIMERI ZA ISTU SRBIJU -RECIKLIRANJEM DO USPEHAGodinje recikliramo oko 2000 tona plastinog otpada, to je oko 200 lepera u presovanom stanju, odnosno preko 2000 lepera nepreraenog plastinog otpada. To je cela jedna deponija", kae Rade Simi, vlasnik i direktor preduzea Brzan-plast iz Brzana. Samo zahvaljujui kreditu Fonda za razvoj Republike Srbije uspeli smo da stvorimo pogon za reciklau koji je jedinstven u Srbiji, i da uspenim poslovanjem doemo u priliku da planiramo dupliranje kapaciteta sledee godine. (Simi, 2012) Preduzee "Brzan-plast" o.d. osnovano je 1990. godine u mestu Brzan u optini Batoina. Proizvodni program ini preko 100 proizvoda od plastike: vodovodne, kanalizacione i elektroizolacione cevi, batenska creva, fluoterm cevi, termo folije i slino. Od 2001. godine otvara se i drugi pogon, koji se iskljuivo bavi prikupljanjem i recikliranjem otpadnih sirovina od PET ambalae i ambalane plastike. Zahvaljujui kreditu u vrednosti od 18 miliona dinara, koji je 2003. godine odobren od strane Fonda za razvoj Republike Srbije, ovo preduzee uspelo je da dostigne nivo reciklae od oko 150 tona meseno. Zaposleno je 40 radnika, proireni su i modernizovani objekti, nabavljena je neophodna opremu za reciklau i proizvodnju. Preduzee "Brzan-plast" organizuje sakupljanje, otkup i preradu (seenje, pranje, suenje) plastinog otpada, te njegovo ponovno korienje u proizvodnji plastinih proizvoda i folija. Osnova prednost korienja sirovine od recikliranih materijala je velika uteda u trokovima proizvodnje: regranulat je i do 40% jeftiniji od uvezene sirovine. Na ovaj nain, istovremeno sa ostvarivanjem ekonomskih ciljeva preduzea, postiu se i znaajni drutveni ciljevi. Prema reima direktora ovog preduzea, ceo region je oien od plastinog otpada, koji inae ini oko 5% otpada na deponijama, a zahvaljujui razvoju mree dobavljaa, sve je manje otpada u celoj Srbiji. Preko 100 dobavljaa (preduzea i fizikih lica) iz cele zemlje dostavlja presovanu ambalau po ceni od 150 evra po toni, to je uvoz plastine sirovine iz inostranstva uinilo nepotrebnim i omoguilo izvoz plastinih proizvoda u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Maarsku i Rumuniju. Dugoroan cilj je da po jedan dobavlja sa presom bude pozicioniran u svakoj optini Srbije. "Brzan-plast" je centar ove mree jer samostalno razvija i proizvodi maine za reciklau (na meunarodnom sajmu komunalne opreme u Leskovcu, 2004. godine, mlin za mlevenje plastinog otpada doneo im je prvu nagadu Agencije za reciklau Republike Srbije na polju inovacije), tako da dobavljaima istovremeno obezbeuje i opremu i sigurno trite. U poslednje 2 godine prodali su 30 presa za baliranje i 12 mlinova za mlevenje plastinog otpada. Planovi za budunost ukljuuju proirenje kapaciteta kroz uvoenje novih linija za reciklau i za proizvodnju, zapoljavanje jo 50 osoba i dalji razvoj mree dobavljaa. Sigurno je da e kao rezultat ovih aktivnosti biti ostvaren i jedan iri ciljistija i lepa Srbija.

14

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

ZAKLJUAK
ovek je, svojim aktivnostima, odluujui inilac u menjaju okoline. Te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem potreba. Veliki deo potreba je stvoren vetaki i pitanje je da li nam stvarno treba toliki broj razliitih proizvoda koji e, nakon upotrebe, postati otpad. Jedini nain da se izae u susret ovekovim potrebama i eljama, a ujedno i ouvanju ivotne sredine jeste recikliranje. Reciklirajui upotrebljene proizvode smanjujemo potrebu za korienjem prirodnih materijala. Sirovinski resursi na planeti su ogranieni, ako se ne budemo odgovorno odnosili prema njima oveanstvo e se u budunosti suoiti sa nedostatkom nafte, uglja, drveta i drugih materijala. Takoe, upotreba recikliranih materijala u proizvodnji tedi energiju, jer je daleko vea potronja kada nove proizvode dobijamo preradom prirodnih sirovina, nego kada se izrauju od recikliranih materijala. Smanjenjem upotrebe prirodnih sirovina smanjuje se zagaenje vazduha, vode i tla, te je reciklaa znaajan faktor u ouvanju prirodne sredine. Uteda energije doprinosi smanjenom emitovanju gasova izazivaa efekta staklene bate. Reciklaa znaajno smanjuje kolilinu otpada koji se odlae na deponije samim tim i njihovo irenje. Istovremeno reciklaa smanjuje emisiju metana, gasa koji se stvara na deponijama i koji izaziva efekat staklene bate i tetne klimatske promene na Zemlji. Reciklaa ima veliki ekoloki i ekonomski znaaj! Problem reciklae na kraju ivotnog ciklusa je vrlo sloen i zahteva sistemska reenja, podrana odgovarajuom logistikom. Poveanjem stope reciklae i tehnolokog nivoa reciklae ostvarie se i vei nivo odrivog razvoja nacionalne ekonomije. Iz svega navedenog, moe se zakljuiti da reciklaa ne prua samo mogunost zatite ivotne sredine, utede pri iskoriavanju prirodnih resursa i dr. ve i ostvarivanje profita i konkurentnosti na tritu. Zato reciklaa moe posluiti kao stimulans brojih preduzea da ulau u oblast recikliranja, to istovremeno pored poveanja profita omoguuje i otvaranje novih radnih mesta (to je neoborivi cilj svake zemlje). Navedeni ciljevi nisu nimalo jednostavni, ali su svakako ostvarljivi. Da bi se dolo do pozitivnog finalnog uinka, neophodno je promeniti svest ljudi, ukazati na znaaj reciklaekako sa ekolokog, tako i sa ekonomskog aspekta.

15

Reciklaa otpada u privrednim sistemima kao nain zatite ivotne sredine i poveanja profitabilnosti i konkurentnosti

LITERATURA
1. Boovi R. (2007) Integrisani nacionalni sistem za sve vrste ambalanog otpadaModel upravljanja u Srbiji. Beograd, Sekopak d.o.o. 2. Vlada Republike Srbije (2007): Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.Glasnik RS br. 135/2004) 3. ivkovi, D. i tbac, N. (2009) Savremeni trendovi u reciklai elektronskog otpada u: Tehniki fakultet u Boru- Sokolovi, J., Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj Kladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, p.291 4. Ivanovi, A., Kostov, A. i irkovi, M. (2007) Industrial Invertigation of Brass Scrap Recycling, Bulgaria, Varna, X National Conference of Metallurgy with International Participation. 5. Sokolovi, J. (2009) Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj, Kladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru 6. Stojano, D. i Pai, V. (2009.) Reciklaa otpada-Put ka Evropi u: Fakultet za Menadment Zajaar- Sokolovi, J., Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvojKladovo, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, p. 238 7. http://www.interfejs.tv/prilog.php?ID=3839 8. http://www.sekopak.com/files/Danijel-Kis.pdf. 9. http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=5437 10. http://www.telenor.co.yu/?section=about&page=6343 11. http://www.edinburgh.gov.uk/site/scripts/documents.php?categoryID=1055 12. http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=15290 13. http://www.ekobalans.net/vesti/2-ekologija/224-potpisan-ugovor-o-otvaranjureciklanih-centara.html

16