UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET Departman za stoarstvo

Dr Blagoje L. Stani, red. prof.

KONJARSTVO
Praktikum za studente IV godine stoarstva

Novi Sad, 2007.

1. ANATOMIJA KONJA
Osnovni sistemi grae konja su: skeletni sistem, miini sistem, sistem organa za disanje, kardiovaskularni sistem, sistem organa za varenje, nervni sistem, endokrini sistem, reproduktivni sistem, mokrani sistem, ula i koa.

1.1. Skeletni sistem

Skeletni sistem predstavljaju kosti, zglobovi i ligamenti. Skelet se sastoji od kostiju glave, trupa (kimeni stub, grudna kost i rebra) i kostiju prednjih i zadnjih ekstremiteta. Skelet daje osnovni oblik i vrstinu telu. Kosti skeleta predstavljaju vrstu osnovu za prihvatanje telesnih miia, dok zglobovi predstavljaju pokretne ili nepokretne veze izmeu pojedinih kostiju. Osim toga, kosti deluju kao mehanike poluge, tite meke organe u telesnim upljinama, a slue i za deponovanje mineralnih materija (Ca, P i td.). U kotanoj sri se vri produkcija krvnih elemenata. Sve kosti skeleta se mogu podeliti na duge, kratke, pljosnate i nepravilne. Duge kosti deluju kao poluge za pokretanje, oslonci za pridravanje mase tela. U duge kosti spadaju kosti ekstremiteta. Kratke kosti ublaavaju udarce ili potrese. Ove kosti se nalaze u sloenim zglobovima (koleno, skoni zglob). Pljosnate kosti okruuju telesne upljine, u kojima se nalaze meki organi (lobanjska, grudma, abdominalna i karlina upljina. Takoe slue za pripajanje odgovarajuih miia. Nepravilne kosti su kimeni prljenovi (koji tite kimenu modinu i kamena kost, u kojoj se nalazi ulo ravnotee. Skelet konja je sastavljen od ukupno 205 kostiju i to: 54 kimena prljena (7 vratnih, 18 grudnih, 5 slabinskih, 6 krsnih i 18 reprnih; broj repnih prljenova moe da varira izmeu 15 i 22), 36 rebara, 1 grudna kost, 34 kosti glave, 40 kostiju prednjih i 40 kostiju zadnjih ekstremiteta.

Slika 1. OSNOVNA GRAA SKELETA KONJA 1. Kosti glave; 2. Vratni prljenovi; 3. Grudni prljenovi; 4. Slabinski prljenovi; 5. Krsna kost; 6. Reprni prljenovi; 7. Lopatica; 8. Rameni zglob; 9. Ramena kost; 10. Lakatni zglob; 11. Podlakatne kosti; 12. Skoni zglob (ossa carpi); 13. Kosti metakarpusa; 14. Kiini zglob; 15. Kosti prsta sa kopitom; 16. Karline kosti; 17. Zglob kuka; 18. Butna kost; 19. Koleni zglob; 20. Kosti potkolenice; 21. Skoni zglob (ossa tarsi); 22. Metatarzalne kosti; 23. Kiini zglob; 24. Kosti prsta sa kopitom; 25. Rebra grudnog koa. ZUBNA FORMULA ODRASLOG KONJA

3 3

3 ili 4 3 ili 4

1 1

3 3

3 3

1 1

3 ili 4 3 ili 4

3 3

= 40 ili 42

M P C I I C P M I incisivi (sekutii); C canini (onjaci); P pretkutnjaci (premolari) i M kutnjaci (molari).

Tela 1. Vreme izbijanja stalnih zuba konja

Vrsta zuba prvi Stalni sekutii Onjaci prvi Predkutnjaci drugi trei etvrti prvi Kutnjaci drugi trei
Pri roenju, drebe nema ni jedan vidljivi sekuti. Oni izbijaju tokom prvih 6 do 10 nedelja po roenju. Mlad konj ima 24 mlena zuba, a njegovih 12 sekutia se zamenjuju do 4,5 godine starosti. Izbijanje i troenje stalnih zuba, predstavlja dosta pouzdan metod za odreivanje starosti konja (Tabela 1). Naime, tokom starosti, zbog troenja, menja se oblik i veliina krunice i kalika zuba.

Vreme izbijanja 2,5 god. 3,5 god. 4,5 god. 4 5 god. 5 6 mes. 2,5 god. 3 god. 4 god. 9 12 mes. 2 god. 3,5 4 god. drugi trei

Poetak troenja 3 god. 4 god. 5 god. -

1.2. Miini sistem

Vlakna miinog tkiva imaju sposobnost kontrakcije i, na taj nain, mogu vriti pokretanje kostiju skeleta, kao i drugih organa, za iju funkciju je potrebno odreeno kretanje. Prema svojoj grai i poloaju u organizmu, svi miii se dele na: popreno-prugaste (skeletne) miie, glatke miie (u zidu unutranjih organa) i mii sranog tipa (u zidu srca). Popreno-prugasti miii rade pod uticajem volje (kontrolisani su centralnim nervnim sistemom), dok glatki miii nisu pod uticajem volje (kontrolisani su vegetativnim nervnim sistemom). Poreno-prugasti miii su povezani za pojedine kosti skeleta, ije pokretanje vre svojim kontrakcijama. Miie, za kosti, povezuju tetive. Po funkciji, miii se dele na : fleksore (savijai), ekstenzore (ispruivai), aduktore (primicai), abduktore (odmicai), levatore (podizai), depresore (sputai), rotatore (obrtai) i sfinktere (skupljai, zatvarai). Preko 200 skeletnih miia u telu konja, grupisani su u nekoliko glavnih regija: vratni, leni, grudni, karlini, trbuni i miii prednjih i zadnjih ekstremiteta.

Miini prsten formiraju glavni skeletni miii trupa konja. Oni

daju osnovnu konstrukciju i balans telu konja. Ovaj prsten povezuje glavu sa karlicom, karlicu sa grudnom kosti i grudnu kost sa vratom i glavom. 1-postrani vratni mii; 2-dugaki leni mii; 3-butni mii; 4-trbuni
mii; 5-vratni prljenovi; 6-ligamentum nuchae; 7-greben; 8-leni ligament; 9karlini ligament; 10-prvo rebro; 11-grudna kost.

1.3. Sistem organa za disanje

Sistem organa za disanje obezbeuje razmenu gasova izmeu telesnih organa i spoljanje sredine. Spolja se uzima kiseonik, a iz organa se izbacuje ugljen dioksid. Pored toga, organi za disanje imaju ulogu termoregulacije, spreavaju ulazak stranih tela (praine), i mikroorganizama. Ovaj sistem ine sledei organi: nosna duplja (cavum nasi), drelo (pharinx), grkljan (larinx), dunik (trachea), bronhusi i bronhiole, i dva pluna krila (pulmo). Bioloke osobine konja (veliina tela, vrlo aktivno kretanje i metabolizam), zahtevaju vrlo dobro razvijen sistem organa za disanje. Proces disanja je kontrolisan nervnim sistemom. U mirovanju, broj udisaja i izdisaja iznosi 8 do 16 u minuti. Sa poveanjem aktivnosti, broj respiracija se proporcionalno poveava.

1.4. Sistem organa za krvotok

Kroz sistem organa za krvotok se, u sve telesne organe i tkiva, prenosi krv. Krv je specifina telesna tenost (tkivo, jer sadri krvne elije: eritrocite, leukocite i trombocite, koji su raspreni u krvnoj plazmi). Putem krvi se prenose gasovi, hranljive i druge materije, imuna tela, hormoni. Ovaj sistem se sastoji od srca (miina pumpa) i krvnih (sprovodnih) sudova: arterija, vena i kapilara. Ceo sistem je podeljen na mali krvotok (kroz koji se provodi krv u smeru: srce-pluasrce, i veliki krvotok, kroz koji se krv raznosi do svih telesnih organa i tkiva (iz leve pretkomore u organe aortom i njenim arterijskim granama do desne pretkomore, iz organa, kranijalnom i kaudalnom upljom venom). Broj otkucaja srca (puls), kod odraslog konja, u mirovanju, iznosi 36 do 40 u minuti.

Take na telu konja, u kojima se moe pipati puls

1.5. Sistem organa za varenje

Konj je nepreivar. Ipak, moe da vari velike koliine kabastih (celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva (cekum), u kome razlaganje celuloze vre bakterije. Varenje hrane se vri u digestivnom traktu, koga ini niz povezanih kanalikularnih organa, poevi od usta do analnog otvora. Duina ovog kanala iznosi oko 30 m. U organe digestivnog trakta spadaju: usna upljina, jezik, zubi, pljuvane ljezde, drelo, jednjak, eludac (jednokomorni, sa sekretornom sluzokoom), tanka creva, debela creva (mali i veliki kolon + cekum), rektum i analni otvor. Pripadajue ljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas. Jetra konja nema unu kesicu, ali se, u creva, izluuje velika koliina ui. Duine i zapremine pojedinih delova digestivnog trakta: jednjak (1,5m); eludac (10 litara); tanka creva (20m/60l); veliki kolon (4m/70l); mali kolon (3,5m/20l); slepo crevo (1,2m/30l). Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, se vare u tankim crevima. Voda se absorbuje u debelom crevu. Oko 95% unete hrane se, u vidu fecesa, izbaci iz dig. trakta za 65 do 75 asova od unoenja.

Digestivni trakt konja: 1. usta; 2. eludac; 3. tanka creva;

4. slepo crevo; 5. veliki kolon; 6. mali kolon; 7. rektum i anus.

1.6. Sistem organa za reprodukciju

Konji su sezonski polno aktivne ivotinje. Sezona parenja poinje krajem zime i zavrava se krajem leta. Estrusni ciklus kobile traje proseno 21 dan, a estrusni period 5 do 11 dana, proseno 6 dana. Ovulacija se dogaa pri kraju estrusa. Kobila ovulira, obino, jednu jajnu eliju. Gravidnost kobile traje 330 dana, a posle drebljenja se estrus javlja za proseno 9 dana (tzv. drebei estrus). Pastuv proizvodi fertilnu spermu tokom cele godine, ali su vrednosti fertilizacionih parametara ejakulata znatno nie izvan sezone parenja. Volumen ejakulata je 80 do 150ml, a u 1ml sperme ima oko 200 miliona spermatozoida.

1. Jajnik; 2. Jajovod; 3. Rog materice; 4. Cervix; 5. Sinfiza pelvis; 6. Vagina; 7. Vulva; 8. Klitoris; 9. Vime; 10. Mokrana beika; 11. Rectum; 8

Shematski prikaz jajnika kobile:

1. Zona vasculosa; 2. Zona parenchimatosa; 3. Fossa ovulationis.

Shematski prikaz mukog polnog trakta

1. Skrotum; 2. Testis; 3. Glava, 4. Telo i 5. Rep epididimisa; 6. Semevod; 7. Sinfiza pelvis; 8. M. retractor penis; 9. Koren penisa; 10. Bulbouretralne lj.; 11. Prostata; 12. Vezikularne lj.; 13. Ampula semevoda; 14. Telo penisa; 15. Glans penisa; 16. Prepucium; 17. Mokrana beika; 18. Rectum.

Penis pastuva: 1. Peurkasti vrh glans penisa; 2. Procesus urethralis; 3. Dorzalni produetak glans penisa; 4. Telo penisa.

1.7. Nervni sistem i ula

Konj je izuzetno aktivna i inteligentna ivotinja, pa su njegov nervni sistem i ula vrlo dobro razvijeni. Nervni sistem prima nadraaje iz spoljanje i unutranje sredini, te koordinira funkciju svih organa. Nervni sistem je funkcionalno podeljen na: centralni nervni sistem (mozak i kimena modina), periferni sistem (somatski nervni sistem, koga ine modani i nervi kimene modine), specijalizovani senzorni organi (ula). Unutar perifernog nervnog sistema postoji autonomni (nevoljni) nervni sistem. ulo vida je vrlo potrebno konju, iako njegov vid nije tako precizan kao ovekov. Otrina njegovog vida je manja od ovekovog, ali je vidno polje znatno vee. Konj ima sposobnost binokularnog vida (u polju od oko 350 pravo ispred glave) i monookularnog vida (po oko 1450 bono sa levim i desnim okom). Kod binokularnog vida slika nije dovoljno otra i jasna. Konj ne moe da fokusira predmete blie od oko 1,2m. Tako se gube mnogi sitni detalji, ali se pokret besprekorno registruje. Nije sasvim jasno da li i do koje mere, konj moe da razlikuje boje.

Binokularno i monookularno vidno polje konja

10

ulo sluha je vrlo dobro razvijeno, pa konj moe da uje i zvukove koji ljudsko uvo ne moe. Ui konja su pokretljivije nego kod bilo koje druge vrste ivotinja. Velika pokretljivost uiju i glave, omoguava konju da vrlo precizno odredi mesto izvora zvuka. ulo mirisa je dobro razvijeno. Tako, konj pronalazi hranu isto tako dobro ulom mirisa, kao i ulom vida. Ovo ulo je smeteno u nosnoj upljini (Jakobsov organ). Preko mirisnih nerava se miris prenosi do centara za miris u mozgu. ulo ukusa nije dobro proueno kod konja. Nije potpuno jasno zbog ega je konj, ipak, dosta probirljiv u hrani i kvalitetu vode za pie. Receptorne elije ula ukusa se nalaze u sluzokoi usne upljine. ulo dodira je, relativno, dobro razvijeno kod konja. Receptori ula dodira se nalaze u koi, tj. u korenu taktilnih dlaica, smetenih oko usta, nosnih otvora i oko oiju.

1.8. Endokrini sistem

Endokrini ili sistem organa sa unutranjim luenjem, sintetie i, u krv, oslobaa specifine biaktivne supstance, koje se nazivaju hormoni. Hormoni se, putem krvi, prenose do svih organa i tkiva, iju funkciju reguliu. Endokrini sistem koordinira funkciju svih organ. Za hormone je karakteristino da se oslobaaju direktno u krv, da se izluuju u vrlo malim koliinima, da imaju vrlo kratko delovanje, da pojedini hormoni deluju samo na odreene (ciljne, target) organe i tkiva, te da biohemijske procese u tkivima kontroliu tako da ne menjaju energetski nivo reakcije, za razliku od fermenata. Funkcija endokrinih ljezda je dobro usklaena sa nervnim sistemom, tako da nadraaji iz spoljanje i unutranje sredine, znaajno utiu na funkcije endokrinog sistema. Centralni regulator celokupnog endokrinog sistema su hipotalamus i hipofiza. Oni, svojim hormonima, kontroliu funkciju ostalih ljezda sa unutranjim luenjem: titna ljezda, nadbubrene ljezde, grudna ljezda, pankreas, muke i enske polne ljezde (testis i ovarium) i td.

11

1.9. Sistem mokranih organa

Sistem organa za izluivanje mokrae (organa uropoetika) se sastoji iz sledeih organa: dva bubrega (renes), dva mokraovoda (ureteres), mokrane beike (vesica urinaria) i mokranog izvodnika (uretra). Bubrezi su sloeni organi, ija je funkcija da filtriraju celokupnu telesnu tenost i formiraju mokrau (urin). Formirana mokraa se skuplja u bubrenoj karlici, iz koje se, ureterima, provodi do mokrane beike. Iz mokrane beike, mokraa se izvodi u spoljanju sredinu, jednim kanalikularnim organom, koji se naziva uretra. Uretra se otvara u dorzalnom zidu vagine, kod enke, ili na vrgu glansa penisa, kod mujaka. Sistem mokranih organa je povezan sa sistemom organa za reprodukciju, preko uretre. Naime, uretra komunicira sa vaginom ili penisom. Osim toga, kod mujaka, u poetni (karlini) deo uretre se ulivaju semevodi. Zbog toga se ova dva sistema nazivaju jednim imenom organa urogenitalia.

1.10. Pokrovni i zatitni sistem - koa

U zatitni sistem organizma spada koa sa svojim tvorevinama: dlaka i roina (kopito). Koa prua zatitu organizma od tetnih uticaja spoljanje sredine (mehaniki, fiziki, hemijski i td.). Koa ima ulogu u termoregulaciji, regulaciji odavanja tenosti, toplote, oseaju bola i dodira. Koa konja je jaka, vrlo elastina i osetljiva. Sastoji se od dva sloja: epidermis, tj. spoljanji sloj (pokoica) i unutranji sloj dermis (krzno). U koi se nalaze znojne i lojne ljezde. Koa je obrasla dlakom, koja moe biti pokrovna i zatitna (dlake na grivi, repnu i trepavicama). Dlake repa, grive i trepavica su stalne, dok se pokrovne dlake menjaju dva puta godinje. Lojne ljezde su smetene u korenu dlake i proizvode posebnu tenost (loj ili sebum). Loj ini dlaku elastinijom, titi je od spoljanjih uticaja. Redovnim etkanjem, pojaava se sekrecija loja, pa dlaka postaje sjajnija, ima bolju elastinost i intenzivniju boju. Znojne ljezde izluuju znoj i, na taj nain, reguliu temperaturu tela i sadraj mineralnih i drugih materija u telu.

12

2. EKSTERIJER KONJA

Osnovni delovi tela konja

1- Glava; 2 - Vrat; 3 - Pleka; 4 - Greben; 5 Lea; 6 Slabine; 7 Leno-slabinski spoj; 8 Krsta; 9 Koren repa; 10 Kuk; 11 But; 12 Koleni zglob; 13 Golenica; 14 Zadnji skoni zglob; 15 Zadnja cevanica; 16 Zadnja kiica; 17 Lopatino rameni zglob; 18 Grudi; 19 Lakatni zglob; 20 Podlaktica; 21 Prednji skoni zglob; 22 Cevanica; 23 Prednja kiica; 24 Krunica; 25 Kopito; 26 Peta. 13

Eksterijer konja obuhvata grau njegovog tela, opti izgled (boja dlake, oznake na glavi i nogama), proporcije i usklaenost pojedinih delova tela. Namena konja znaajno odreuje njegov eksterijer. Samo konj sa dobrim (poeljnim) osobinama eksterijera, moe uspeno odgovoriti svojoj nameni. Konj idealnog eksterijera ne postoji, ali se odreene proporcije tela, izgleda i temperamenta konja, mogu pribliiti idealnim.

Neke od idealnih proporcija tela konja:

duina glave treba da je ista sa: duinom od mesta gde se spaja zadnji grudni sa prvim slabinskim prljenom; duinom od skonih zglobova prednje i zadnje noge do oslonca kopita sa podlogom; duinom od krsne kosti do kolenog zgloba zadnje noge i duinom od kolenog zgloba zadnje noge do skonog zgloba. Linija koja spaja rameni zglob sa sednom kvrgom, treba da je 2,5 puta dua od duine glave. b duine od kuka do sedne kvrge, od sedne kvrge do kolenog zgloba, i od kolenog zgloba do kuka, treba da su iste. c Duina od grebena do ramenog zgloba, kao i od ramenog zgloba do kiice, treba da su iste.

14

Format tela konja

Pravougaoni

Kvadratni 15

Linije, povuene iz ramenih zglobova, normalno na povrinu oslonca konja, treba da su paralelne, da polove prednju nogu, prolazei kroz skoni zglob i kopito. Linije, povuene iz sednih kvrga, normalno na povrinu oslonca konja, treba da su paralelne, da polove zadnje noge, prolazei kroz skoni zglob i sredinu zadnje strane kopita. Svi drugi stavovi prednjih i zadnjih nogu su nepravilni. 16

Kopito je vrlo vaan deo noge konja. Kopito izdrava teret konja
i jahaa, kao i sve uticaje podloge po kojoj se kree. Kopitna roina se stalno obnavlja, pa se mora redovno i pravilno troiti (kretanjem ili pravovremenim obrezivanjem). Kod odraslog konja, roina kopita raste 6 do 12mm meseno, tj. za oko 9 meseci, izraste potpuno novo kopito. Zbog toga, kopito treba obrezivati svakih 6 do 8 nedelja. Nekada i ee, ako se uoi nepravilno bri rast ili nepravilno troenje kopita. Bez pravilno negovanih i zdravih kopita, nema upotrebljivog konja.

Osnovni delovi kopita (izgled povrine oslonca)

1 Ronati zid kopita; 2 Bela linija; 3 Taban; 4 Ugao zida kopita; 5 Postrani ljeb zida; 6 Telo abice; 7 Centralni ljeb abice; 8 Strana abice. 17

Popreni presek treeg prsta i kopita konja

Celokupna teina konja se prenosi na kosti treeg prsta i kopito. Izmeu dodirne povrine kosti tree falange i unutranjeg zida kopita, nalazi se sloj velikog broja tankih, listatstih tvorevina, izmeu kojih se nalazi sitna mrea krvnih sudova i nerava. Ovaj sloj se naziva lamina. Uvelian izgled lamine je prikazan u gornjem desnom uglu slike. 1 Kost prve falange treeg prsta; 2 Kost druge falange; 3 Kost tree falange; 4 Navikularna kost (os navicularae); 5 Tetiva fleksornog miia; 6 Zid kopita; 7 Lamina; 8 Bela linija; 9 abica.

18

2.1. Glava i vrat konja

Glava i vrat konja su veoma bitni delovi tela, koji odreuju njegove radne i sportske osobine. Zbog toga, moraju biti pravilno graeni i zdravi. Oblik (profil) glave je i rasna karakteristika.

Osnovni tipovi profila glave: A ravan; B ovnujski

ili ispupen; C ispupen nosni deo glave; D Udubljen ili tuiji profil.

Razliit poloaj uiju. Prvi s leva je normalan. Od poloaja

uiju zavisi otrina sluha. Poloajem uiju se iskazuje i temperament, odnosno odreeno psihiko stanje i namera konja.

19

Razliiti oblici vrata konja.

A normala; B debeo; C slaninast; D labudov; E jelenski.

Odnos (ugao) glave i vrata

Mora biti pravilan (A), jer se, tako, obezbeuje maksimalan protok vazduha kroz disajne puteve. Strelice, na slici B, oznaavaju take na podbratku, izmeu kojih treba da bude irina ake. Debo podbradak (C), spreava normalan prolaz vazduha, posebno kada je vrat savijen. 20

2.3. Noge konja

Razliiti stavovi prednjih nogu, gledano s preda. Stav A je normalan, ostali su nepravilni.

Razliiti stavovi prednjih nogu, gledano sa strane. Stav A je normalan, ostali su nepravilni.

21

Razliiti stavovi zadnjih nogu, gledano od pozadi. Stav A je pravilan, ostali su nepravilni.

Razliiti stavovi zadnjih nogu, gledano sa strane. Na slici A su prikazani pravilni uglovi izmeu pojedinih kostiju zadnje noge. Stav B je pravilan, ostali su nepravilni.
22

2.4. Lea konja

Oblici lene linije konja

A ravna (normalna); B ugnuta (sedlasta); C grbava (aranska); D pregraen konj (najvia taka grebena je nia od najvie take krsta).

Telesne mere odraslih konja, razliitih rasa

Visina grebena (cm) Prosek Arapska Engl. punokrvna Kasa 151,6 162,0 160,0 Granice 142-160 157-173 152-168 Telesna masa (kg) Prosek 423,2 533,0 492,1 Granice 363-476 476-612 431-544 Obim grudi (cm) Prosek 171,4 85,2 180,3

Rasa

23

2.5. Stomak konja

A usukan ili potpasan (est sluaj kod sportskih konja u treningu); B podignut; C ravan; D obeen.

2.6. Sapi konja

a ravne; b sputene; c oborene; D rascepljene; E krovaste; F ravne, ali sa nisko nasaenim repom. 24

2.7. Boje konja

Boja nije rasna odlika konja, ali se, ipak, neka boja ee sree kod nekih rasa konja (na primer, Lipicanci su beli ili, ree, crni). Kod konja se javlja dosta velika raznolikost u osnovnim bojama pokrovne i zatitne dlake, kao i dosta velik broj razliitih kombinacija osnovnih boja. Boja koe je nasledna i, obino, je stalna, ali se moe i menjati tokom ivota (lipicanska drebad su uvek crna, dok, kasnije, tokom ivota, postepeno blede i dobijaju potpuno belu boju), ili u zavisnosti od godinjeg doba (zimski i letnji vranac). Osnovne boje konja su:

Dorat je najea boja svih plemenitih rasa. Pokrovna dlaka je crvenosmea, razliitih nijansi, a griva i rep, kao i donji delovi nogu su crni (akromelanizam). Varijeteti su: tamni (mrkov), svetli i crveni dorat.

Vranac je potpuno crne pokrovne i zatitne dlake. Varijeteti su: lenji

(leti je potpuno crn, dok se, zimi, oko nosa, oiju, po stomaku i na nogama, javljaju svetlije (ukaste) dlake i zimski, kod koga je obrnuto.

Alat (ria ili rian), kod koga je sva dlaka uto ili crveno-ria, sa
puno nijansi.

Sivac (zelenko, erav, zekan) koa je pigmentirana, a dlaka je

meavina crne, bele, a ree ute i rie. drebad je, kod roenja, potpuno tamna, a tek sa 8-10 godina, postaju svetli (Lipicaner). Varijeteti su: groast, muhast, pastrmast, medast.

Belac (ila) je potpuno bele dlake, a koa oko oiju, oko njuke, sa
donje strane repa i oko genitalija je ruiasto-bela. Kopita su votanouta i imaju akarasto (bez pigmenta) jedno ili oba oka.

Izabela je boja alata, ali su dlake grive i repa ukaste ili bele boje.
Kopita su votano ukasta. To je boja hladnokrvnih rasa.

Palomino je svetlo sme do ut, a griva i rep su uto-beli. Kula pokrovna dlaka je ukasta, uto-siva ili siva, a griva, rep i noge
su, uvek, crni. Du lea se prua tamno crna pruga (primitivizam). Divlja boja sivo-ukasta do sivo-smea pokrovna dlaka, sa skoro crnom grivom, repom i nogama.

arac je razliita kombinacija osnovnih boja, sa nepravilnim albino

povrinama po telu.

25

2.8. Oznake na glavi

A grua; B cvet; C plamen; D zvezda; E prstenasta zvezda; F lisa; G iroka lisa; H spojena zvezda i lisa; I prekinuta lisa; J brnja; K bela njuka; L fenjerasta glava.

26

2.9. Oznake na nogama

A petast; B krunast; C putast; D i E visoko putast; F poluarapast; G areno arapast; H arapast; I visoko arapast; J gaast.

27

2.10. Vrste hodova konja

Upotrebna vrednost konja, u velikoj meri, zavisi od pravilnog kretanja grla. Hod konja zavisi od njegovog eksterijera, odnosno pravilne grae pojedinih delova tela, posebno prednjih i zadnjih nogu. Konji pravougaonog telesnog formata imaju dui i izdaniji hod od onih kvadratnog formata. Osnovni elementi dobrog hoda su: akcija u pravoj liniji, duina koraka, ravnomernost i ivahnost koraka. Kvalitet hoda se moe oceniti kao: ist, energian, visok, nizak i elastian. Glavne vrste hoda konja: Korak je najsporiji, etvorotaktni hod i najei je vid kretanja. Pokreti nogu se dijagonalno smanjuju i to sledeim redom: prednja leva i zadnja desna, prednja desna i zadnja leva noga. Moraju se jasno uti udarci svake noge o podkogu. Prosena duina koraka je oko 80cm, a poeljno je da zadnje noge padaju za jednu do dve duine kopita ispred prednjih. Tada se kae da konj dobro prenosi. Kas je brz, dvotaktni hod, pri emu se zajedno i dijagonalno pokreu prednje i zadnje noge. Vreme oslanjanja dve noge o podlogu je krae nego kod hoda i postoji faza kada su sve etiri noge u vazduhu. Razmak izmeu dva traga iznosi oko 1,5 do 2m. U srednjem kasu, postie se brzina oko 15km/h. Prema brzini, razlikuje se prikupljeni (skraeni), srednji i brzi kas. Pas (rahvan ili inohodac) je bri dvotaktni hod, sa istovremenim pomeranjem obe noge sa jedne strane tela. Ovaj hod nije prirodan, nego se grlo mora trenirati da izvodi ovaj hod. Karakteristian je za kasae i ponije. Kenter je brz trotaktni hod, koji se ostvaruje zadravanjem konja. Dve dijagonalne noge idu u paru i ostvaruju jedan udarac o tlo, dok se druga zadnja i prednja noga sputaju odvojeno i nezavisno. Ovaj korak moe biti levi i desni, zavisi od smera kretanja (zaokreta). Galop je najbri hod konja. Moe biti kolski, srednji, ojaan ili trkaki. Postoji levi i desni galop. U galopu postoji faza lebdenja konja.Galop uvek poinje jednom od zadnjih nogu, sledi druga zadnja noga i suprotnom prednjom nogom i, na kraju, druga prednja noga. Istim redosledom se i sputaju noge na tlo, pa se uju tri odvojena udarca, od kojih je najjai istovremeni zvuk dve dijagonalne noge. Pri tkakom galopu se uju 4 takta. Udaljenost otiska istog kopita, u galopu, iznosi 4-6 m.

28

2.11. Ocena eksterijera konja

Namena konja, u velikom, delu odreuje osobine njegovog eksterijera. Za pravilnu ocenu eksterijera konja, neophodno je dobro poznavati njegovu anatomiju, pravilne uglove, koje zaklapaju pojedine kosti (posebno ekstremiteta) meusobno, konstituciju, kondiciju, temperment, ud (narav), primarne i sekundarne polne oznake, individualne osobenosti, zdravstveno stanje. Ocena eksterijera konja se vri u slobodnom prostoru (ne u tali). Teren treba da je ravan, sa ucrtanom stazom kretanja i zaustavljanja konja. Na tom terenu (poligonu za ocenjivanje), ne treba da postoje razliite prepreke, zgrade, rastinje, visoka trava i slino, to moe ometati (deformisati) dobijanje realnog utisak o izgledu grla. Ocenjivanje eksterijera se vri sledeim redosledom: 1. Uzimaju se svi potrebni podaci od vlasnika (rasa, poreklo, starost, pol, upotreba u priplodu, namena, zdravstvena istorija, posebne osobine, kao i svi drugi podaci, koji mogu koristiti za to bolju ocenu grla. Zatim se pristupa komisijskoj proceni opteg izgleda grla, njegovoj kondiciji, konstituciji, boji, oznakama na glavi i nogama, prisustvo razliitih belega (prirodnih ili vetakih igovi i sl.), i zdravstvenom stanju. Iza toga, pristupa se detaljnom pregledu i oceni grae i izgleda pojedinih delova tela (glava, vrat, prednji trup, zadnji trup, prednje i zadnje noge. Moraju se uoiti i oceniti sve mane i deformacije u grai ovih delova. Posebno se ispituju koa, dlaka i kopita. Procenjuje se starost grla (na osnovu podataka iz matine evidencije i na osnovu karakteristinih promena na zubima. Odreivanje telesnih mera (teina, i mere odreenih proporcija tela. Procena hodova konja (korak, kas, pas, kenter, galop). Moraju se evidentirati i opisati sve uoene greke u hodovima. Ocenu eksterijera konja vri trolana struna komisija, prema pravilniku slube za selekciju konja, koja je ovlatena za taj posao.

2.

3.

4. 5. 6.

29

3. MERENJE EKSTERIJERA
Merenjem se odreuju pojedine mere tela konja. Ove mere, pored ostalog slue ocenu eksterijera, sekecijski rad, identifikaciju pojedinih grla i td. Tako se dobijaju numerike vrednosti, koje se mogu meusobno uporeivati. Za merenje se upotrebljavaju: traka (pantljika), Lydtin-ov tap, obian i Wilkens-ov estar, razni uglomeri. Traka se koristi za merenje obima (grudi, cevanice). Lydthin-ovim tapom se mere visine i dubine (visina do grebena, dubina grudi). estarom se mere manja rastojanja izmeu pojedinih taaka na telu (irina karlice, irina i duina glave i sl.). Uglomerima se mere uglovi, koje meusobno zaklapaju pojedine kosti, posebno ekstremiteta. Osnovne mere su: Visina do grebena vertikala od najvie take grebena, sputena iza pete prednje noge, do podloge. Obim grudi meri se iza lakatnog zgloba. Obim cevanice meri se na sredini cevanice. Dubina grudi meri se od grebena do grudne kosti, ili se izmeri visina nogu, pa se ta vrednost oduzme od visine do grebena. Visina krsta - meri se vertikala od zemlje do njavie take na krstima. irina grudi meri se estarom, izmeu lakatnih zglobova. irina sapi meri se razmak izmeu oba kuka. Duina trupa meri se od ramenog zgloba do sedne kvrge. Relativni odnosi pojedinih delova tela, nazivaju se indeksi: Indeks irine grudi = ir. grudi/dubina grudi x 100. Indekc dubine grudi = dubina grudi/visina grebena x 100. Indeks duine nogu = visina noge do lakta/visina u grebenu x 100. Daktilo-torakalni indeks = obim cevanice/obim grudi x 100. Indeks telesne mase = telesna masa/visina do grebena x 100. Indeks pregraenosti = visina u krstima/visina do grebena x 100. Telesna masa (kg) = obim grudi (cm) x duina trupa (cm) / 11877.

30

a b = visina do grebena; g h = visina u krstima; e f = visina lea; c d = obim grudi; n = obim cevanice; k j = duina tela; i j = duina karlice.

a irina sednih kvrga; b irina karlice; c irina kukova; d irina ramena.

31

Vanije telesne mere pojedinih rasa

Rasa Arapska VG (cm) DT (cm) VK (cm) DG (cm) DG1 (%) 151,6 150,6 150,9 59,3 39,2 Engl. punok. 162,0 162,0 161,3 62,3 38,4 Kasa 159,3 162,3 158,7 63,5 39,7 Hladno krvnjak 164,7 180,0 166,0 69,8 42,4 etland poni 101,2 109,8 101,7 44,8 44,3

VG = visina grebena; DT = duina trupa; VK = visina krsta; DG = duina glave; DG1 = duina glave, kao procent visine grebena.

32

4. OBELEAVANJE I FOTOGRAFISANJE
Obeleavanje konja se vri radi tane identifikacije i evidencije svakog grla. Obeleavanje se moe izvriti na sledee naine: toplim igosanjem (jako zagrejanim gvozdenim igom), hladnim igosanje (jako ohlaenim, u tenom azotu, igom) i elektronskim mikroipom. igosanje se, obino vri na vratu i/ili butu. ig sadri cifre i slova. Prema vaeem pravilniku, kod nas, ig na levoj strani vrata sadri: ifru regionalne selekcijske stanice broj iz registra drebadi godinu u kojoj se drebe odrebilo. Na primer: 23 16 05. Dimenzije cifara u igu su: visina 5cm, irina 3cm i debljina 0,5cm. Na levom butu moe biti utisnut znak (ig) ergele, konjikog kluba, odnosno vlasnika grla. Na desnom butu se utiskuj oznaka drave, ako se grlo izvozi. Svako drebe treba da se igoe kada napuni 5 do 6 meseci, a najkasnije do starosti od godinu dana. Svi igovi moraju biti tano uvedeni u matinu evidenciju i moraju se napisati u svim prateim dokumentima o poreklu i vlasnitvu grla. Ovlaena selekcijska sluba, koja je izvrila igosanje, mora dati vlasniku urednu potvrdu u izvrenom igosanju, sa svim vanim podacima, kao to su: Broj iz registra drebadi sa godinom roenja, kako stoji na igu (levi vrat); Broj (ifra) regionalne selekcijske slube, kako stoji na igu (levi vrat); Znak ergele, kluba, udruenja ili vlasnika, ako je utisnut na levom butu; Oznaka nae dravne zajednice - CS (ako je utisnut na desnom butu); Datum roenja grla (dan, mesec, godina); Rasa grla; Pol grla; Detaljno opisane sve specidine oznake eksterijera grla (boja pokrovne dlake i grive, oznake na glavi, nogama i druge trajne belege na telu, koje mogu posluiti preciznijoj identifikaciji grla); Ime grla (kako se daje za pojedine rase konja); Matini broj majke i oca; Podaci o vlasniku grla (ime i prezime, mesto, farma, ergela, sa ifrom, ako postoji); Ime, prezime i potpis lica koje je izvrilo obeleavanje; Datum izvrenog obeleavanja. Fotografisanje grla je jo jedan, objektivan, dokument za identifikaciju grla. Fotografija mora biti napravljena tako da se, na njoj, vide sve karakteristine osobine (dobre i loe) datog grla, njegova kategorija i pol. Na fotografiji treba da se jasno vide svi igovi, kao i telesne oznake na glavi, nogama i drugim delovima tela. Na fotografiji treba da je samo ivotinja (bez ljudi, ili objekata, koji mogu deformisati izgled grla). Fotografija se prilae matinoj dokumentaciji grla, uredno overena.

33

5. MATINO KNJIGOVODSTVO
Prema vaeem Zakonu o merama za unapreenje stoarstva (Sl. Glasnik RS, br. 61/91) i Pravilniku o nainu ispitivanja svojstava priplodne stoke (Sl. Glasnik RS, br. 21/96), sve organizacije i druga pravna lica, koja se bave proizvodnjom priplodnih konja, duni su : (a) da se registruju, kao proizvoai kvalitetne priplodne stoke, (b) da redovno obavljaju kontrolu produktivnosti i propisano obeleavanje grla i (c) vode propisanu matinu evidenciju. Dokumenti matine evidencije na ergelama: 1. 2. 3. 4. 5. Pripusni spisak, odnosno dnevnik opasivanja. Registar drebadi. Registar pastuva. Matina knjiga pasrtuva. Matina knjiga kobila.

Dokumeti matine evidencije kod privatnih odgajivaa: 1. 2. 3. 4. 5. Pripusni spisak pastuva. Knjiga pripusnica. Matini list pastuva. Matini list kobile. Pedigre (podaci o poreklu).

Pripusni spisak vodi dralac pastuva. U njega se unose sledei podaci: reg. broj, vlasnik plotkinje, mesto stanovanja, broj i ime plotkinje, rasa, starost, datum opasivanja (ili VO). Knjiga pripusnica. Ovaj dokument, takoe, vodi vlasnik pastuva, ili matiar organizacije, koja je vlasnik pastuva. Izdaje se nakon utvrene drebnosti kobile i sadri sledee podatke: vlasnik opasane plokinje, mesto, ime plotkinje, sa svim igovima i brojem, njena starost, rasa, boja dlake, oznake na telu. Navodi se taan reg. broj pastuva, njegovo ime i taan datum opasivanja, posle kojeg je kobila uspeno koncipirala.

34

Tanost podataka, navedenih u knjigi pripusnici, potpisom i peatom overava dralac (vlasnik) pastuva, odnosno matiar organizacije, koja je vlasnik pastuva. Na drugoj strani lista pripusnice, navode se sledei podaci: datum drebljenja, ime drebeta, pol, teina, broj u registru podmlatka, detaljan opis drebeta i igovi. Vlasnik je duan da odmah, a najkasnije za 8 dana po drebljenju, obavesti nadlenu selekcijsku slubu, koja e izai na teren i proveriti navedene podatke o drebljenju. Registar drebljenja je knjiga, u kojoj se vodi evidencija (registarski broj) svakog drebeta, a popunjava je regionalna selekcijska sluba, na osnovu podataka iz podnetog pripusnog lista. drebe e, kasnije, biti igosano brojem koji je dobio u registru drebljenja. Matina knjiga pastuva matini list. Na prednjoj strani lista se nalaze svi podaci o grlu, boja oznake, igovi, osnovne telesne mere, ocena i klasa grla, kao i podaci o poreklu (pedigre). Na drugoj strani se nalaze podaci o reprodukciji: datumi opasivanja po godinama, rezultati o drebljenju: datum, pol drebeta, ime majke i td.). Matina knjiga kobile matini list. Unose se svi podaci, kao i za pastuva, ali sada za kobiu. Podaci o poreklu pedigre se istavlja za svako grlo u prometu, kao i na zahtev vlasnika. Prednja strana pedigrea sadri sledee podatke: matini broj, ime, pol, rasa, datum roenja, broj iz registra drebljenja, igovi, boja dlake, oznake, belege, telesne mere, grla, kao i ime odgajivaa i mesto boravka, tj. sedita. Unutranja strana pedigrea sadri podatke o poreklu grla, po ocu i majci, 5 generacija unazad. Zatim, podatke o ueu na izlobama i sajmovima, uspesi na trkama i drugim takmienjima. Treba da postoji prostor za unos podataka o promeni vlasnika, kao i prostor za potrebne napomene. Pedigre moe da izda Republika selekcijska sluba (za Vojvodinu je to, sada, Departman za stoarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Izdaje se na zahtev vlasnika, uz svu potrebnu dokumentaciju o grlu, koju dostavlja regionalna selekcijska sluba, kojoj pripada odgajiva. Pedigre mogu dobiti samo grla koja su uredno igosana i poseduju sve, gore navedene, podatke iz matine evidencije. Godinje selekcijske smotre podmlatka i odraslih grla, organizuju regionalne selekcijske slube, a ocenjivanje grla se vri prema odredbama Zakona o merama za unapreenje stoarstva. Izvetaji o dranoj smotri, kao i rezultati ocenjivanja grla, dostavljaju se Republikoj selekcijskoj slubi Vojvodine.

35

6. OSEMENJAVANJE KOBILA
Konji su sezonski polno aktivne ivotinje. Sezona parenja zapoinje krajen zime (februar), a zavrava se krajem leta (avgust). Polna aktivnost je vie izraena u kobila, nego u pastuva. Naime, kobila uspostavlja estrusni ciklus i ovulaciju, odnosno moe biti fertilno osemenjena, samo tokom sezone parenja. Pastuvi, meutim, proizvode fertilnu spermu tokom cele godine, ali su svi parametri kvaliteta sperme, znatno bolji u sezoni parenja. Estrusni ciklus kobile traje proseno 21 dan (18 do 24 dana), estrus traje najdue u odnosu na druge domae ivotinje: proseno 5 dana (2 do 14 dana). Ovulacija se dogaa pri kraju estrusa. Oko 24h posle ovulacije, nema spoljanjih znakova estrusa. Posle drebljenja, kobila manifestuje drebei estrus, proseno 9. dana (5 do 14 dana). Osemenjavanje u ovom estrusu je uspenije ako se on javi to kasnije posle drebljenja. Volumen ejakulata pastuva se kree u granicama od 20 do 300ml (proseno 70ml). Broj spermatozoida u 1ml ejakulat se kree izmeu 30 i 800 x 106 (proseno 120 x 106). Pastuv ejakulira u 3 frakcije: prva je vodenasta, bez spermatozoida, druga je mleno-bela, bogata spermatozoidima, a trea je sluzavo-elatinozna, bez spermatozoida. Celokupan akt kopulacije traje 30 do 60 sekundi. Od uvoenja penisa u vaginu, do ejakulacije proe 7 do 26 sekundi. Penis se uvodi u vaginu, do otvora cerviksa, na koji se pripoji glans penisa, a ejakulat se ubacuje u kanal cerviksa. Kobile se mogu osemenjavati na prirodan nain (opasivanjem) ili vetaki. Za uspeno izvedeno prirodno ili vetako osemenjavanje, mora se dobro poznavati fiziologija reprodukcije i polno ponaanje pastuva i kobile. Kod prirodnog osemenjavanja, na jednog pastuva dolazi 30 do 40 kobila. Pastuv moe izvriti 1 do 3 opasivanja dnevno, pri emu svakih 7 do 10 dana treba napraviti pauzu od 24 h. Pastuvi poinju da se koriste u priplodu kada napune 4 godine. Mladi pastuvi, u prvoj godini pripusta, mogu se koristiti za opasivanje 1 do 2 puta nedeljno.

36

Polno ponaanje pastuva i kobile, tokom opasivanja

Kobila u estrusu (A) zauzima karakteristian ukoen stav (refleks stajanja), sa rairenim zadnjim nogama i podignutim repom. esto izbacuje manje koliine mokrae, a usmine vulve se esto otvaraju i zatvaraju (bliskanje), pri emu se vidi glans klitorisa. Dozvoljava da je pastuv zaskoi (opae). Pastuv prilazi kobili, njuka joj genitalije (B), podie vrat i gornju usnu (flehmen) (C). Na taj nain jae otvara nozdrve i poboljava prolaz vazduha kroz nos, kako bi bolje osetio miris kobile. Konano, pastuv vri skok, penetraciju penisa u vaginu i ejakulaciju (D).

37

Otkrivanje kobile u estrusu

Kobila u estrusu je dosta nemirna. Pastuv, u prisustvu estrine kobile, moe biti jako agresivan i povrediti kobilu i/ili ljude koji rade sa njima. Zbog toga je vrlo vano da se ivotinje i ljudi obezbede od povrede. Na slikama su prikazane dve vrste boksa, u kojima se vri otkrivanje estrusa kobila. Donja slika prikazuje vei boks, za vie kobila (u sredini je pastuv), koji se koristi na veim ergelama, gde ima veliki broj kobila u estrusu. 38

Priprema kobile za osemenjavanje

Pre samog opasivanja ili vetakog osemenjavanja, kobilu treba adekvatno pripremiti i to: 1. Sputati (vezati) zadnje noge, ako se ne nalazi u posebno konstruisanom boksu za osemenjavanje (da ne bi povredila ljude ili pastuva, ali i sebe. 2. Dobro oprati i dezinfikovati spoljanje genitalije, kao i iroku povrinu oko njih. 3. istim zavojem dobro obmotati rep, kako dlake repa ne bi povredile penis pastuva.

Pripust (opasivanje) kobile se vri sledeeg dana od

poetka (otkrivanja) spoljanjih znakova estrusa i svaki drugi dan, sve dok postoje izraeni svi znaci estrusa, posebno refleks stajanja, tj. dok kobila hoe da primi pastuva. 39

Vetako osemenjavanje
Za vetako osemenjavanje se moe koristiti svea ili kratkotrajno uvana (na +18 do 20oC) ili duboko zamrznuta (u tenom azotu, na -196oC) dugotrajno uvana sperma. Volumen inseminacione doze tene razreene sperme iznosi 12 do 20ml, u kojoj se nalazi 300 do 500 x 106 spermatozoida. Od jednog ejakulata pastuva, moe se napraviti 10 do 20 inseminacionih doza sperme. Inseminacija se vri specijalnim kateterom, iji se vrh uvodi duboko u grli materice, a doza sperme se ubacuje u telo materice. Za uvoenje katetera u cervikalni kanal, koristi se specijalni spekulum za vaginu kobile, kako bi inseminator mogao videti otvor cervikalnog kanala i, u njega, ispravno uvesti kateter. Najbolji rezultati VO kobila se postiu ako se, prethodnim pregledom (rektalnim ili ultrazvukom), ustanovi predovulatorni folikul na jajniku (prenika oko 4cm), a inseminacija se izvede oko 12h pre ovulacije. U tom sluaju, najee, je dovoljno izvriti samo jednu inseminaciju.

Osemenjavanje kobila u drebeem estrusu

Generalno posmatrajui, osemenjavanje kobila u ovom estrusu, daje slabije rezultate fertiliteta, u odnosu na osemenjavanja izvedene u sledeim estrusima. Osemenjavanje u ovom estrusu je uspenije ako se on javi to kasnije posle drebljenja. U svakom sluaju, osemenjavanje u drebeem estrusu ne treba izvesti ako postoje bilo kakvi poremeaji ili obolenja kod kobile posle drebljenja. Razlozi za osemenjavanje u drebeem estrusu su: 1. Ponekad kobile ne pokazuje znake sledeeg estrusa, posebno ako se drebljenje dogodilu pri kraju sezone parenja. U tom sluaju, ako se osemenjavanje ne izvri, kobila e imati jako dug interval od drebljenja do drebljenja. Ako osemenjavanje u ovom estrusu uspe, tada e se kobila, naredne godine, odrebiti oko 20 dana ranije, to moe biti znaajno u nekim sluajevima.

2.

40

7. DREBNOST, PARTUS I LAKTACIJA

kobile traje 11 meseci (330-340 dana). Proseno trajanje gestacije, kod magarice, traje 374 dana, a kod mule i mazge 342 dana. Placentacija se zavrava za oko 45 dana. Placenta je, po rasporedu resica na gorionu difuzna (placenta difusa), a po histolokom kontaku horiona i endometriuma epiteliohorialna (placenta epitheliochorialis). Na sluzokoi (endometriumu) gravidne materice se razvijaju tzv. endometrijalne kupe, koje sintetiu gonadotropni hormon PMSG (Pregnant Mare Serum Gonadotropin, ili serum drebnih kobila SK). Ovaj hormon se nalazi u krvi kobile izmeu 40. i 130. dana gestacije. Deluje slino kao hipofizarni FSH, a ima ulogu da stimulie rast i luteinizaciju nekoliko folikula, koji se nazivaju akcesorna uta tela. Ova tela preuzimaju funkciju produkcije progesterona, tokom preostalog perioda gravidnosti, dok primarno ute telo regresira. Posle prvog pripusta, odrebi se oko 50% kobila. Dve ili vie jajnih elija, u jednom estrusu, ovulira 3 do 30% kobila. Dvojke raa 1 do 5% kobila, ali jedno drebe, vrlo esto, ugine.

Gravidnost (drebnost)

Znaci drebnosti. Prvi znak je izostanak estrusa, ali to nije

siguran znak drebnosti. drebna kobila je mirnija, postepeno joj se (simetrino) uveava obim abdomena. U kasnijoj drebnosti (nakon oko 6 do 7 meseci), moe se osetiti kretanje ploda u materici, posebno ujutro, ako se, rukom, pipa donji deo abdomena, neposredno ispred vimena. Postoje razliiti testovi i metode za dijagnozu gravidnosti kobile: rektalnom palpacijom materice (nakon 40 do 60 dana od pripusta), ultrazvunim pregledom (nakon 4 nedelje), dokazivanjem prisustva PMSG u uzorku krvi kobile (nakon 45 do 50 dana).

41

Partus (poroaj, drebljenje) je, kod kobile, relativno

lak, traje relativno kratko (istiskivanje ploda oko 5-15 minuta) i, normalno, prolazi bez veih komplikacija. Tokom drebljenja, kobila, obino, lei na jednom boku. Normalan poloaj ploda kod raanja je: poduni situs, gornja pozicija i prednji ili zadnji habitus. Svi ostali poloaji nisu normalni. Plodove ovojnice, sa malo crvenkastih logija, izbacuju se oko 30 do 60 minuta posle istiskivanja ploda. Veina kobila (60-70%) se drebi u nonom periodu (izmeu 18h i 06h). Kobila ima sposobnost da odloi poetak poroaja, ali ne i da prekine ve zapoet poetak poroaja. Involucija materice se, normalno, zavri za oko 11 dana post partum.

Znaci skorog poroaja su, relativno lako, uoljivi: kobila

oprezno koraa, javlja se lak otok (edem) vulve, vimena i potkoja donjeg trbunog zida i izmeu nogu, pojava takastog znojenja na sapima, pojava lepljive kapljice na vrhu sisa je siguran znak da e poroaj poeti za nekoliko sati (ranije je ovaj iscedak sivkasto prozira i tean, zatim postaje sve konzistentniji i dobija bledo sivu boju). Siguran znak da je poroaj poeo je pojava trudova i pojava loptastog alantohoriona na izlasku iz vulve. Sinteza mleka zapoinje 3 do 4 nedelje pre drebljenja, ali izluivanje mleka zapoinje neposredno pre poetka poroaja. Dnevna produkcija mleka iznosi 6 do 20 litara, tako da kobila moe dati 2.000 do 3.000 litara mleka, tokom 8 meseci laktacije. U maksimalnoj laktacije (2. do 3. mesec), kobila moe proizvesti dnevno i 25 litara mleka, to iznosi 2 do 3% njene telesne mase. Tokom prve nedelje po roenju, drebe sisa 3 do 4 puta na sat. Zatim se frekvencija sisanja postepeno smanjuje, pa iznosi 2 sisanja dnevno, kod drebeta starog 5 meseci. Dojni period zavisi od tipa i namene kobile i drebeta. Kod sportskih konja traje krae, a kod tovnih, drebad sisa dok samo ne prestane, odnosno dok kobila ne zasui.

Laktacija.

Sastav kobiljeg mleka ( u 100g mleka): suva materija

10,3g; ukupni proteini 2,2g; mlena mast 1,9g; laktoza 5,8g; mineralne materije 0,4g.

42

8. SMETAJ I NEGA DREBNIH KOBILA U LAKTACIJI

Tokom drebnosti, kobila ima posebne zahteve za smetajem i
negom. drebne kobile treba drati u posebnim grupama, odvojenim od ostalih kategorija konja. Objekti za smetaj treba da su prostrani, svetli i isti. Kad god vremenski uslovi dozvoljavaju, kobile treba drati u ograenim ispustima, gde se mogu puno etati. Najbolje je da budu na prostranim panjacima, sa kvalitetnom travom za pau. Potrebno je da stalno imaju na raspolaganju dovoljno svee i iste vode za pie. drebne kobile, posebno u poodmakloj drebnosti, ne treba koristiti za teak rad, ali im je fizika aktivnost, tokom celog perioda drebnosti neophodna. Zbog toga se one mogu jahati, ili prezati u kola, tokom 1 sat dnevno. Treba odravati besprekorno zdravstveno stanje drebnih kobila. Zbog toga je potreban stalni nadzor vlasnika(odgajivaa) i veterinara. Neposredno pred drebljenje, kada se uoe znaci skorog drebljenja, kobilu treba smestiti u poseban boks, koji je dovoljno prostran i sa dosta iste prostirke. Treba joj obezbediti mir i tiinu, a samo jedan ovek (na koga je navikla), treba da je, povremeno, nadgleda. Sam poroaj treba nadgledati. Ako je potrebno, kobili treba pruiti adekvatnu, strunu, pomo.

Tokom laktacije, kobile, sa drebadima, treba drati u posebnim

grupama, po mogunosti, te grupe treba da budu ujednaene po starosti drebadi, odnosno periodu laktacije. U ove grupe, nikako, ne treba putati pastuve, da otkrivaju estrine kobile. Kobile se odvode u posebne objekte, gde se vri testiranje estrusa pastuvima probaima. Objekti za smetaj kobila i drebadi treba da su prostrani, svetli, provetreni, sa dosta prostirke i bez suvinih pregrada i drugih premeta, na kojima se mogu povrediti kobile ili drebad. Kad god je mogue, kobile sa drebadima treba da se nalaze u prostranim ispustima ili na dobrim slobodnim panjacima. Kobilama i drebadima treba da je uvek na raspolaganju dovoljna koliina svee i iste vode za pie. Zdravstveno stanje kobile i drebeta treba stalno proveravati. Vrlo je vano voditi rauna o zdravlju vimena. Treba proveravati da li kobila ima dovoljno mleka.

43

9. ISHRANA KONJA
Kvalitet i kvantitet obroka, kao i nain hranjenja konja, pre svega, zavise od sepcifinosti grae i funkcije digestivnog trakta, kao i od pojedine kategorije konja. Konj je izraziti biljojed (herbivor), ali je monogastrian, tj. ima jednokomorni ljezdani eludac. Zbog toga se varenje kabaste (celulozne) hrane, vri delovanjem mikroorganizama, u vrlo dobro razvijenom (voluminoznom) slepom crevu (cekumu), koji se nalazi u donjoj partiji digestivnog kanala, na prelazu tankih creva u veliki kolon (debelo crevo). Proteini, ugljeni hidrati, masti, minerali i vitamini, se vare i resorbuju u tankim crevima. Voda se resorbuje u velikom kolonu. Brzina i efikasnost varenja zavise od vrste hraniva i frekvencije hranjenja. Tako, na primer, iseckano seno se vari bre od neiseckanog, peletirana hrana se vari sporije; zrnasta hraniva stimuliu varenje; suvie sene ili trave, smanjuje efikasnost varenja; ee davanje manjih koliina obroka, stimulie brzinu i efikasnost varenja. Konju je vrlo vano obezbediti dovoljne koliine iste i svee pijae vode. Konji su vrlo osetljivi na nedostatak vode, dok su magarci i mule manje osetljivi. Dnevne potrebe vode zavise od veeg broja faktora: spoljanje temperature, kategorije i veliine grla, fizike aktivnosti, fiziolokog stanja, vrste i tipa obroka. Ako je obrok samo kabast (seno), onda konj popije oko 3,6 litara vode na 1 kg sena. Ako je obrok kombinovan (koncentrat seno), onda konj popije oko 2,9 litara po kilogramu tog meovitog obroka. Odrasli konj dnevno treba da popije 15 do 20 litara vode na 100kg telesne mase. Konja treba hraniti ee puta na dan, manjim koliinama obroka. Ovo proizilazi iz injenice da je eludac konja relativno male zapremine (8 do 15 litara), te da je varenje hrane najefikasnije kada je eludac ispunjen do 75% zapremine. Osim toga, kabasta hraniva se uopte ne vare u eludcu, a koncentrovana manjim delom. Zbog toga, hrana vrlo brzo naputa eludac, uz minimalno meanje i varenje. Hrana, koja prva dospe u eludac, najdue se u njemu i zadrava. S obzirom na ove injenice, konju prvo treba dati kabasti deo, a zatim koncentrovani deo obroka. Ako konj halapljivo jede veliku koliinu obroka (zbog toga to je gladan, jer ne dobija ee hranu tokom dana), eludac se puni preko mere. Zbog toga dolazi do prestanka njegove funkcije. Tada poinje mikrobiloka fermentacija, koja ima za posledicu stvaranje gasova. U tom sluaju, dolazi do greva (kolika), prskanja eludanog zida i uginua konja.

44

Prihranjivanje drebadi treba poeti ve sa 7 do 10 dana starosti. Za to treba obezbediti posebne hranilice, do kojih kobila ne moe da doe. Prvi obrok (prestarter) mora sadrati lako i visoko svarljiva hraniva i mora biti vrlo ukusan. Obrok treba da sadri: 16-18% proteina, 0,8% Ca i 0,6%P. Zbog slabijeg intenziteta porasta kostiju i miia, potrebe za proteinima i mineralnim materijama su manje nego kod drebadi (12-14% proteina, 0,6%Ca i 0,35%P).

Ishrana drebadi.

Ishrana omadi.

Ishrana drebne kobile treba da bude ista kao i za druge

odrasle konje, sve do zadnja 3 meseca drebnosti. Tada je intenzitet porasta ploda vrlo velik. Treba dati 1kg sena + 0,3 do 0,5kg koncentrata na svakih 100kg telesne mase kobile. Ako se koristi travno seno, koncentrovani deo obroka treba da sadri: 14% sirovih proteina, 0,5%Ca i 0,4%P. Kod upotrebe leguminoznog sena, koncentrovanom obroku nije potrebno dodavati proteine i Ca. Primer jednog koncentrovanog obroka: 45% ovsa, 39% kukuruza, 10% peninih mekinja i 6% melase. Potrebe kobile u laktaciji su poveane, zbog intenzivne proizvodnje velike koliine mleka. Potrebe za hranom su najvee izmeu 8. i 12. nedelje laktacije, kada se postie maksimalna produkcija mleka. U tom periodu, dnevni obrok kobile treba da se sastoji od 1 do 1,5kg koncentrata na svakih 100kg telesne mase i da sadri: 16% sirovih proteina, 0,7%Ca, 0,5%P, kada se koristi u kombinaciji sa travnim senom. Kada se koristi leguminozno seno (detelina), koncentrovani deo obroka treba da sadri: 12% proteina i 0,5%Ca. U kombinaciji sa travnim senom, dobar je sledei sastav hraniva u koncentrovanom delu obroka: 36% kukuruza, 36% ovsa, 15% sojine same, 5% peninih mekinja, 6% melase, 1,5% stone krede i0,5% dikalcijum fosfata. U kombinaciji sa leguminoznim senom, sastav koncentrovanog dnevnog obroka moe biti sledei: 42% kukuruza, 41,5% ovsa, 6% melase, 5% sojine same, 5% peninih mekinja i 0,5% dikalcijum fosfata. zavisi od rase, telesne mase, intenziteta upotrebe u priplodu i tempermenta. Dobar obrok sadri: 0,75kg koncentrata + 1 do 1,5kg sena, na svakih 100kg telesne mase.

Ishrana kobile u laktaciji.

Ishrana priplodnih pastuva

45

zavisi od toga da li se izvodi intenzivan, poluintenzivan ili ekstenzivan nain tova. Intenzivan tov podrazumeva korienje velike koliine koncentrovanog i male koliine kabastog dela obroka. Ovaj tov traje krae (ostvaruje se vei dnevni prirast), i obavlja se u tali. Zbog toga je i najskuplji. Ekstenzivan tov se obavlja na panjaku, bez dodatka koncentrovanih hraniva. Traje due (mali dnevni prirast) i, zbog toga, je jeftiniji. Za tov se, najee, koriste muka grla. drebad se zaluuju sa 6 do 7 meseci starosti i dotovljavaju se sledeih 4 do 9 meseci. Duina tova zavisi od telesne mase drebadi na poetku tova i naina ishrane, odnosno koncentracije energije u primenjenim obrocima. Koncentrovani deo obroka predstavlja 35 do 60% ukupnog dnevnog obroka. ivotinje se kolju sa 450 do 500kg ive telesne mase, pri emu su tople polutke teke 135 do 150kg. Dnevni prirast se kree izmeu 1.000 i 1.400 grama, to zavisi od genetskog potencijala tovljenika, njihove starosti i intenziteta tova.

Ishrana konja za proizvodnju mesa

Tov drebadi u tali.

Tov drebadi na panjaku. Klanina teina se postie sa 18,

24 ili 30 meseci starosti, zavisno od njihove poetne telesne mase, genetskog potencijala i kvaliteta pae. U panom periodu, treba planirati 2,5 grla na 1 hektar panjaka. U poslednja 2 meseca tova, drebadima se daje 3kg kukuruzne prekrupe po grlu dnevno. Ostavruje se dnevni prirast od 600 do 800grama, a klanina teina po grlu se kree izmeu 500 i 700 kg.

Mogui problemi u vezi sa ishranom.

ishrana dovodi do razliitih poremeaja ili obolenja, kao to su:

Nepravilna

Kolike, Mravi (kahektini) ili predebeli (limfatini) konji, Sipnja (hronina obstruktivna bolest plua), Kolike (greviti bolovi u digestivnom traktu), Gubitak apetita, Grienje drveta, Koprofagija (jedenje izmeta), Halapljivost, Enterotoksemija (trovanje digestivnog trakta, koga izaziva bakterija Clostridium perfrigens), Praznina bolest (teko kretanje i ukoenost miia; javlja se kod konja koji su, tokom vikenda praznika, dobijali obilan obrok, a nisu radili), Hiperlipemija (poveana koncentracija masti u krvi), Anemija (malokrvnost).

46

Neke preporuke za nain ishrane konja

Koristiti samo kvalitetna hraniva. Davati dobro izbalansirane obroke. Polovinu teine obroka da ini kvalitetno seno. Poveati sadraj proteina i minerala u obrocima grla u porastu i kobila u laktaciji. Leguminozno seno obavezno davati grlima u porastu, laktaciji i grlima loe kondicije. Seno trava davati odraslim konjima, koji obavljaju laki rad ili ne rade. Korekciju kondicije odraslih grla vriti promenom odnosa travnog i leguminoznog sena u obroku. So (NaCl) davati odvojeno, po volji konja. Omoguiti konju da, po volji, jede mineralnu smeu, bez obzira na to to su minerali ukljueni u osnovni obrok. Odravati dobro zdravlje i funkciju zuba. Konje stri 5 i vie godina, jednom godinje treba da pregleda veterinar, da bi ustanovio zdravlje zuba i ocenio da li je potrebna odreena korekcija. Konjima, svakodnevno, obezbediti dosta fizikog rada, kako bi imali bolji apetit, bolje varili hranu i kako bi se smanjila mogunost pojave kolika. Ishranu prilagoditi individualnim potrebama svakog konja. Poneki konji, iste starosti i telesne mase, imaju razliite potrebe dnevne koliine hrane. Obrok formirati teinski, a ne zapreminski. Jer, ista zapremina razliitog sena, na primer, moe se znaajno razlikovati u sadraju hranljivih materija. Obezbediti konju dovoljne koliine vode. Njabolje da vodu moe uzimati po volju. Napajati najmanje 2 puta dnevno, istom vodom, ne hldnijom od 200C. Promenu vrste obroka, ili odnosa kabastog i koncentrovanog hraniva u obroku, vriti postepeno, u toku 7 do 14 dana. Na poetku panog perioda, postepeno smanjivati sadraj suvog sena u obroku, tokom prvih 10 dana pae.

47

Konjima koji su radili i zagrejani su, treba odmoriti 1 do 2 sata, i tek onda im dati kabasti obrok, posebno ako se radi o zelenoj masi. Hraniti konje najmanje dva puta dnevno. U sluaju tekog rada, kada se daje zelena masa, konje treba hraniti 3 puta dnevno. Polovinu dnevnog obroka sena, treba dati tokom noi, kada konj ima vie vremena da ga pojede i svari.

Potrebe razliitih kategorija konja za hranljivim materijama: Odrasla grla, TM=500kg (uzdrne potrebe): SE 68,65MJ; SP
656g; Ca 20g; P 14g; Vitamina A 15.000 IJ.

Pastuvi u sezoni pripusta: SE 85,81MJ; SP 820g; Ca 25g; P 18g;

Vit. A 22.000IJ.

drebne kobile:
9. mesec: SE 76,2MJ; SP 801; Ca 35g; P 26g; Vit. A 30.000IJ. 10. mesec: SE 77,4MJ; SP 815g; Ca 35g; P 27g; Vit. A 30.000IJ. 11. mesec: SE 82,46MJ; SP 866g; Ca 37g; P 28g; vit. A 30.000IJ.

Kobile u laktaciji:
Prva 3 meseca: SE 118,5MJ; SP 1.427g; Ca 56g; P 36g; Vit. A 30.000IJ. Zadnja 3 meseca: SE 101,7MJ; SP 1048g; Ca 36g; P 22g; Vit. A 30.000IJ.

Radni konji:
Lak rad (rekreativno jahanje): SE 85,8MJ; SP 820g; Ca 25g; P 18g; Vit. A 22.000IJ. Srednji rad (preponsko jahanje): SE 103g; SP 984g; Ca 30g; P 21g; Vit. A 22.000IJ. Teak rad (galopske i kasake trke, polo): SE 137,3MJ; SP 1.312g; Ca 40g; P 29g; Vit. A 22.000IJ.

48

Grla u porastu:
4 meseca stari (TM=175kg): SE 60,3MJ; SP 720g; Ca 34g; P 19g; Vit. A 8.000IJ. 6 meseci, umeren porast (TM=215kg) : SE 62,8MJ; SP 750g; Ca 29g; P 16g; Vit. A 10.000IJ. 12 meseci, umeren porast (TM=325kg): SE 79,1MJ; SP 851g; Ca 29g; P 16g; Vit. a 15.000IJ. 18 meseci (TM=400kg): Van treninga: SE 82,9MJ; SP 893g; Ca 27g; P 15g; Vit. A 18.000IJ. U treningu: SE 110,9MJ; 1.195g; Ca 36g; P 20g; Vit. A 18.000IJ. 24 meseca (TM=450kg): Van treninga: SE 78,6MJ; SP 800g; Ca 24g; P 13g; Vit. A. 20.000IJ. U treningu: SE 110,1MJ; SP 1.117G; Ca 34g; P 19g; Vit. A 20.000IJ. _____________________________________ TM telesna masa grla; SE svarljiva energija; SP sirovi proteini, Ca kalcijum; P fosfor.

49

10. SMETAJ I NEGA KONJA

A. Smetaj konja
Prilikom planiranja izgradnje objekata i prostora za smetaj konja, treba uzeti u onzir sledee:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Bioloke osobine konja (graa, veliina, temperament, narav, fiziologija ishrane, reprodukcije i td.). Specifine zahteve pojedinih kategorija (pastuvi, zasuene, drebne i kobile u laktaciji, zaluena drebad, omad i td.). O nameni konja (priplodna grla, radna grla, sportska grla i td.). Zatita ivotinja od povreda (prema nekim istraivanjima, oko 30% svih povreda se deava zbog loe konstruisanih objekata). Efikasnoj zatiti objekata od poara. Sigurnosti oveka, pri radu sa konjima. Mikroklimatskim uslovima terena, na kome se grade objekti.

tala za konje treba da zadovolji sledee zahteve:

1. 2. 3. Da je teren ocedit i lako pristupaan u svim periodima godine, odnosno u svim vremenskim uslovima. Mogunost koritenja vetrova za prirodnu ventilaciju, kao i dobra zatita od hladnih vetrova, u zimskom periodu. Da je, o objektima, mogue obezbediti adekvatnu temperaturu i dobru ventilaciju, kao i relativnu vlanost vazduha. Optimalna temperatura je 10 do 14oC, a relativna vlanost 65 do 70%. Da su objekti u blizini panjaka, dalje od velikih uma, saobraajnica i td. Da je, u objektima, mogu lak i efikasan rad (ishrana, ienje, dezinfekcija i td.). Da se ivotinje u objektima oseaju lagodno.

4. 5. 6.

50

U sluaju individualnog dranja, u boksu, dimenzije boksa su: 3,5 x 3,5m do 4 x 4m. Boks treba da je vei, ako ivotinja u njemu provodi vie vremena tokom dana.

Kod grupnog dranja konja, u vezanom sistemu, za konja telesne mase 600kg, treba obezbediti:
Duinu stajalita 2,8 do 3,8m. irinu stajalita 1,5 do 1,7m. irinu hodnika, kod jednorednog stajalita 1,8 do 2,5m, a kod dvorednog 2 do 3m. Visinu tale 2,8 do 3,5m. Zapreminu tale po grlu 20 do 40m3. irinu jasala po grlu 0,5 do 0,7m.

Povrina poda tale, po grlu iznosi:

Za drebad na sisi 2,5 do 4m2. Za odbijenu drebad 4 do 6m2. Za godinjake 6 do 8m2. Za dvogoce, najmanje, 10 do 12m2.

Jasle treba da su konstruisane tako da konj lako moe da uzima

hranu i da mu, ni na koji nain, ne smetaju ili da se na njih moe povrediti. Gornja ivica treba da je 70 do 90cm od poda, irina treba da je 40 do 50cm, a dubina 25cm. Najbolje je da se jasle postavljaju uz uzdune zidove tale.

Hranilice se postavljaju u individualne boksove. Moraju obezbediti

da konj lako uzima hranu i da je guta na pogodan (fizioloki) nain. Dimenzija hranilice zavisi od kategorije konja: visina 30 do 60cm, dubina 20cm, rastojanje od zida do prednje ivice 50cm.

Pojilice treba da su konstruisane tako da se lako pune i prazne

vodom, da se mogu lako istiti i dezinfikovati i da ne pruaju mogunost ozlede konja. Praktiari ee poje iz kofe, jer, na taj nain, lake mogu kontrolisati koliinu i kvalitet popijene vode.

51

Podovi mogu biti od razliitog materijala, ali moraju obezbediti:

dobru termoizoloaciju, zatitu od povreda, lako ienje i dezinfekciju. Tavanica moe biti od razliitog materijala, ali je najbolje drvo (daske, grede). Tavanica se moe prekriti jednim slojem bala slame. Prozori tale mogu razliitog oblika i funkcije. Ukupna povrina prozora, dobro osvetljene tale, traba da iznosi minimalno 10% povrine poda. Donja ivice ne sme biti nia od 1,8 do 2,0m od poda. irina prozora iznosi 1,2, a visina 1,0 m. Prozori se otvaraju prema unutra, i to tako da je donja ivica fiksirana, a gornja se otvara. Na taj nain se vazduh usmerava prema tavanici. Prozori treba da su zastakljeni armiranim staklom, ili obinim, uz dodatak zatitne iane reetke, koja titi prozor od lupanja i konja od eventualne povrede.

Ventilacija tale je vrlo vaan ambijentalni faktor. Za odraslo grlo

je potrebno obezbediti 50 do 70m3 sveeg vazduha dnevno. Vazduh u tali ne sme sadrati amonijak, sumporvodonik i ugljendioksid. Koncentracija CO2 mora biti ispod 1%. Treba primeniti horizontalnu i vertikalnu ventilaciju. Treba stalno odravati dobru ventilaciju, posebno u letnjem (toplom) periodu, ali da se ne pravi promaja.

Vrata na talama se prave od tvrdog drveta. irina je, obino, 1,5

do 2,0 m, a visina 2,2 do 3 m, to zavisi od namene tale. Vrata treba da su dvokrilna, sa otvaranjem prema spolja. Na svakih 20 do 25 konja, potrebna su jedna vrata. Vrata i hodnici treba da su takvih dimenzija, da se dva konja mogu lako mimoii.

Pregradne motke (prenice, durunge, trajpani) se koriste za

razdeljivanje ivotinja kod vezanog dranja. Motke su drvene, ree metalne. Mesta privrivanja motki moraju biti tako konstruisana da se mogu lako i brzo odvojiti, u sluaju potrebe.

Vezivanje konja se vri ularom, za alke privrene za jasle ili za

zid pored hranilice. Duina ulara mora biti dovoljna da omogui konju normalno leganje i ustajanja. Veze ulara sa alkom moraju biti takve da se lako mogu osloboditi (odvezati).

Odvod mokrae se vri posebnim kanalima u podu, koji su iroki

20cm, a duboki 3 do 4cm, sa padom prema napolje od oko 2%. Odraslo grlo proizvede godinje 5 do 10.000 litara mokrae, za ta se mora obezbediti 2m3 osone jame. Odraslo grlo proizvede i 5 do 10.000kg stajnjaka, pa treba obezbediti oko 2m3 prostora za stajnjak.

52

Izgled stajalita za konja (A) i razliita reenja hranilice za koncentrovanu hranu i seno (B, C, D).

Pravilan oblik i visina hranilice (A) omoguava konju da normalno dri glavu i vrat (otvoreni disajni i putevi hrane). Na slici B je nepravilan oblik hranilice, pa konj dri jako savijen vrat, to zatvara put hrane (crna linija).

53

Izgled pravilno konstruisanog prozora, koji se otvara u talu, sa otvorom prema tavanici.

Vertikalna ventilacija. Topao vazduh (C) se izvodi kroz vertikalni odvod (D) i izbacuje se na krovu tale. Sve vazduh se uvodi kroz prozore ili posebne ventilacione otvore (A). Radi ravnomernije raspodele sveeg vazduha, otvori mogu biti i na tavanici (B).

54

B. Nega konja
Konji su vrlo iste ivotinje i osetljivi su na razna obolenja.Radi odravanja dobrog zdravlja i dobre kondicije konja, oni moraju biti dobro negovani. Negovanje i timarenje konja se mora obavljati svaki dan. Osnovna nega i timarenje konja obuhvata: odravanje istoe i zdravlja koe, dlake i kopita.

Koa i dlaka se odravaju redovnim etkanjem i pranjem. Naroiti

je vano ienje i pranje koe i dlake konja koji teko rade, intenzivno treniraju, ili se nalaze u manje higijenskim uslovima. Pribor za ienje i pranje: eagije, etke (meke i otre), suner, vunene i pamune krpe, no za skidanje znoja (tzv. vic pleh), ealj, guva slame i td.

Pribor za ienje koe i dlake: etka, eagije, no

za skidanje znoja, ealj, suner.

Nega kopita je izuzetno vana, jer bez zdravog kopita, konj nije
sposoban za upotrebu u bilo koju svrhu. Kopitna roina se stalno obnavlja, pa se mora redovno i ravnomerno obrezivati, ili troiti kretanjem. Negu kopita treba zapoeti jo kod drebeta, kad napuni 3 meseca starosti. Potkivanje je jedan od najvanijih postupaka nege i odravanja kopita. Dobro obrezano i potkovano kopito, treba da obezbedi: pravilan stav nogu, pravilno naleganje kopita na podlogu, nesmetan rad (akciju) nogu, ravnomeran raspored telesne mase konja na sve etiri noge.

55

11. OPREMA ZA JAHANJE I PREZANJE

se razlikuje, u zavisnosti od toga u kakve kola se pree jedan ili vie konja, kao i od toga za koju svrhu su namenjena kola. Osnovna oprema za prezanje su Am i Homut. Kod ama se vuna snaga prenosi na grudnjak ili prnjak, dok se, kod homuta, vuna snaga prenosi na okovratnik.

Oprema za prezanje

Am

Homut

56

Oprema za jahanje: (a) oglavina sa valom i dizginima, (b)

sedlo sa kolanom i uzengijama.

Oglavina sa dizginima

Razliiti tipovi vala

Vestern-sedlo

Obino sedlo

Uzengije
Sedlo za preponae Sedlo za galopere

57