PREDMET MPP- Su Pravni odnosi ili pravne norme.

Ako MPP posmatramo kao granu prava-njegov predmet su pravni odnosi, a ako MPP posmatramo kao disciplinu onda su predmet samo Pravne norme. Koji pravni odnosi?-To su privatno pravni koji sadre element inostranosti. Oblast koja spada u MPP je i oblast sukoba zakona i obuhvata kolizione norme, a takodje predmetom se smatraju i norme o sukobu jurizdikcija, kao i pravila o privatnim pravima stranaca. MPP- je grana unutranjeg prava kojom se reguliu pravna pitanja iz oblasti privatno pravnih odnosa sa elementom inostanosti. Njegova pravila nisu medjunarodna ve samo odnosi koje regulie imaju meunarodno obeleje, jer su vezani za vie suvereniteta. ELEMENT INOSTRANOSTI- Postoje tri pojavna oblika elementa inostranosti : U subjektu, objektu i u pravima i obavezama. U subjektu-Odnosi se na dravljanstvo, domicila i boravita lica koja stupaju u privatno pravni odnos, U objektu- Stani element se javlja na bazi mesta nalaenja stvari i na bazi pripadnosti stvari koja je predmet transakcije, Strani element u pravima i obavezama- nastaje ako su nastanak ili ispunjenje prava i obaveza inostrano obeleeni. RELEVANTAN- je samo onaj strani element koji je u kolizionoj normi od strane zakonodavca odredjen kao taka vezivanja i koji vodi do primene stranog prava. NAIN /METODI/ REGULISANJA MPP- Postoje dva osnovna naina i to; DIREKTANNEPOSREDAN i INDIREKTAN-POSREDAN-KOLIZIONI. DIREKTAN- Nain iz injeninog odnosa automatski stvara konani pravni odnos. Direktan nain moe biti regulisan Medjunarodnim propisima i Unutranjim propisima. INDIREKTAN-Nain je tipian za MPP, a sutina je u odabiranju merodavnih pravila za razreenje spornog odnosa putem kolizionih normi. IZVORI MPP I NJIHOVA HIJERARHIJA- Unutranji izvori mpp u pojedinim dravama su Zakoni (ci) meu kojima je i Srbija. U drugoj grupi zemalja propisi MPP nalaze se u raznim zakonima. U dravama common law sistema dugo je izvor prava bila sudska praksa, zadnjih decenija to se ini putem Zakona kroz implementaciju Me. Konvencija. U SAD oblast MPP u zakonodavnoj je nadlenosti drava lanica. Takodje u nekim dravama izvori MPP su ratifikovani Meunarodni ugovori (Multilateralni i Bileteralni). MULTILATERALNE KONVENCIJE KAO IZVOR PRAVA- Prvi zagovornik ideje reenja problema kod MPP bio je Paskvale Stanislao Manini koji je 1874 god. Podneo izvetaj Institutu za MPP pod nazivom: ,,Korisnost obavezivanja svih drava putem jedne ili vie konvencija, radi obezbedjivanja uniformnih odluka povodom sukoba razliitih graanskih i Krivinih zakonodavstava Vlada Holandije prva je uputila poziv dravama za uee na konferenciji a koja je odrana od 12-17 sep.1893 god, i taj dan se smatra danom HAKE KONFERENCIJE za MPP. Aktivnosti Hake konferencije: Do 1951 god odrane su 4. Konf. I usvojeno 6. Konvencija. Usvojen je Statut koji je stupio na snagu 1955 g. Do 2011 g. Haka konf. Imala je 71. lanicu, i jednu regionalnu org. Za ekon. Integraciju. Povodom 100 g. 1993 g, usvojena je rezolucija iji je cilj progresivna unifikacija pravila MPP. HAKA konferencija je najznaajnija org. Koja se bavi unifikacijom MPP. Delatnost Hake konferencije je : Peiprema tekstova multlateralnih konvencija koje su namenjene lanicama i onima koje to nisu. Poetak Hake konf. Obeleen je izradom konvenc. Iz oblasti porodinog prava. Na II fazu uticale su zemlje common low i izrada testamentarnih odredbi iz 1961. III. Fazu karakterie konvencija iz oblasti graanskopravnih odnosa i otmice dece iz 1980 god. Program rada Hake konfer. Obuhvata i rad na donoenju konvencija o elek. Trgov, noterijatu i elektrinom apostilu. REGIONALNE MULTILATERALNE KONFERENCIJE: Pored Hake postoje i regionalne a najpoznatije su: Inicijative Amerikih drava, Inicijativa Nordijskih drava, Meunarodna komisija za graanska stanja (CIEC), Delatnosti saveta Evr. I EZ. Amerike drave- Prva inicijativa za razvoj MPP 1878 u Limi. 1888 god usvojeno je 8 konvencija iz oblasti MPP (autorskih, robnih i dr. igova, me. Kriv. I Gra. Prava. 1939 god. U Bogoti usvojeno 8 konvencija i jedan dodatni protokol (pitanja pol. I drgih izbeglica, azila, Kriv. Prava, Meunarodne trgovine. NORDIJSKE DRAVE- Usvojile konvenciju koja se odnosi na brak, starateljstvo i alimentaciju. MEUN. KOM. ZA GRA. STANJE- Osnovana 1948 u Amsterdamu, sa ciljem izrade konvencija koje e omoguiti ureenje statusa dravljanstva, davanje izvoda iz mat. Knjige roenih. SAVET EVROPE- Je me. Organizacija osnovana 1949. G. U Strazburu sa zadatkom jaanja demokratije, ljudskih prava i pravne drave, trenutno ima 47 zemalja. MPP EVROPSKE UNIJE- Rimski ugovor iz 1957 god izmeu ostalog imao je zadatak unifikacije MPP, a aktivnost se odvijala u tri faze. I-faza traje od 1957-1993 do Mastrihtskog ugovora. Rezultat ove faze je Briselska konferencija o Sudskoj nadlenosti iz 1968 i Rimska o pravu koje se primenjuje iz 1980 god. Druga faza od Mastrihta 1993 do Amsterdama 1999 god. a karakterie je Pravosudna saradnja u

Mpp Uro Topi

by

gradj. Stvarima i postaje III. Stub EU. Treu fazu Unifikacije karakterise Komunitanizacije, gde je izvrena modifikacija odredbi ugovora o osnivanju EU, O osnivanju EZ, Atomsku energiju, a dala je znaajne rezultate u oblasti Kolizionih normi i njihova unifikacija.

IZVORI MPP SRBIJE- Ustav, ZMPP, drugi Zakoni i podzakonski akti, Meunarodni ugovori Bileteralni i Multilateralni. Ustav- je osnovni izvor koji MPP regulie na Neposredan i Posredan nain. ZMPP-je najvaniji izvor prava. Drugi Zakoni sadre kolizione norme a najvaniji su (Zakon o menici 1946, Zakon o eku, Zakon o obligacionim i dr. Pravima. Najvaniji propisi koji su izvor normi o pravima stranaca da stupaju u Gra.pravne odnose su: Zakon o zasnivanju radnog odnosa, Autorskim i srodnim pravima, strancima, privatizaciji, patentima, privrednim drutvima i dr. HIJERARHIJA IZVORA MPP: USTAV, Potvreni medjun. Ugovori Bileteralni i Multilateralni koji su ratifikovani, LEX Specijalis, ZMPP- Lex generalis. Pravna praznina se prevazilazi tako to organ koji primenjuje pravo pronalazi reenje primenom: Odredbi ZMPP, Naelima pravnog poredka RS i naelima MPP. KOLIZIONE NORME- Osnovni zadatak kol. Normi je da odrede u odnosu sa elementom inostranosti, odluujuu taku vezivanja i upute organ na merodavno pravo. Kolizione norme imaju dva osnovna elementa; 1) U kol. Normi imenuje se prvo pravna kategorija i 2)Potom se odreuje taka vezivanja, koja e dovesti do merodavnog prava. Pravna kategorija moe da bude jedan dru. Odnos, Pravni institut, Tip pravnog odnosa ili Pravno pitanje. Taka vezivanja- je onaj element u kome zakonodavac vidi odluujuu vezu koja nas vodi do jednog prava, neposredno odreuje pravo drave koje treba da se primeni kao merodavno. Take vezivanja moemo klasifikovati prema nekoliko kriterijuma: 1) Podela prema irini ovlaenja deli se na: Neposredno vezujue-vrste tako da forumu ne ostavljaju nikakvu mogunost za procenu toga da li je pravo na koje se ukazuje zaista u najblioj vezi sa odnosom koji je u pitanju. 2)Okvirne- kod kojih zakonodavac postavlja okvire i smernice, ali ne utvrdjuje najbliu vezu. Takva taka vezivanja je princip najtenje povezanosti. Podela na Proste i kompleksne- Proste- su one koje nas vode do jednog merodavnog prava (npr. Mesto zakljuenja ugovora-lex loci contractus), Kompleksne- Koje nas vode do vie merodavnih prava, a koje mogu biti kumulativno, alterntativno i supsidijarno postavljene. Podela na stalne i promenljive- Stalne su one koje su vremenski i prostorno fiksirane a ija je injenina podloga jedan dogaaj, Promenljive su one koje nisu trajno fiksirane. VRSTE KOLIZIONIH NORMI- Jednostrane vode primeni domaeg prava, Viestrane su apstraktne i ukazuju na pravo bilo koje drzave u zavisnosti od okolnosti. Samostalne i Nesamostalne- Samostalne koje ukazuju na merodavno pravo, Nesamostalnekoje nisu dovoljne da se pomou njih odredi merodavno pravo. One dopunjuju samostalne kol. Norme tako to sadre objanjenja i uputstva. PRAVNA DILEMA KOLIZIONIH NORMI- Postoji uvek dilema da li su Imperativne ili dispozitivne. U najveem broju su Imperativne. Ako su Dispozitivne prirode- onda ponaanje stranaka , predlozi mogu da utiu na to da li ce sud primeniti svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. U nekim zemljama koliz. Norme nisu Imperativne , a sud e ih primeniti samo ako stranka to trai. Norme domaeg ZMPP su Imperativne, a sudovi su duni da primene kol. Norme po slubenoj dunosti, i duni su da primene strano pravo ako na to ukazuju take vezivanja. U praksi to nije sluaj. SAZNANJA I PRIMENA STRANOG PRAVA- Kada je re o primeni stranog prava, misli se pre svega na primenu stranog materijalnog prava. Strano procesno pravo u naelu se ne primenjuje izuzev: Kod pruanja pravne pomoi stranom sudu po stranoj proceduri i u postupku arbitrae pred domaim sudom ako to stranke ele. Postoje i sluajevi kada domai organ u obzir uzima strano pravo, ali to nije primena ve spoznaja npr. Kod primene reciprotiteta. ZNAAJ I PRIMENA STRANOG PRAVA- Primena stranog prava je jedno od najveih dostignua Meunarodno-pravne saradnje, a dolazi iz uzajamnog interesa i koristi. Svrha primene MPP je da omogui

Mpp Uro Topi

by

na teritoriji jedne zemlje primenu prava stranih drava, a sve u cilju postizanja pravde, celishodnosti kao i potrebe medjunarodnoga saobraaja meu pojedincima. RAZLIITE KONCEPCIJE O PRAVNOJ PRIRODI STRANOG PRAVA- Postoje dva stava i to: 1) Da je strano pravo-pravo, i 2) Da je strano pravo-injenica. U Anglo-saksonskom pravu Stano pravo je upodobljeno injenicama koje treba dokazivati. Najpoznatija je teorija Lokalnog prava-koja kae da domai organi zapravo ne vre priznanje prava steenog u inostranstvu na bazi stranog prava, ve je ta subjektivna prava kreiralo domae pravo pa prema tome forum uvek primenjuje domae pravo. Najnovija pozitivna reenja pokazuju sasvim jasno pribliavanje stavu da je strano pravo-pravo. RAZLIKE IZMEU NAELNOG I STVARNOG POLOAJA STRANOG PRAVA PRED DOMAIM SUDOVIMA- Domai organi primenjuju strano pravo mnogo redje nego to to koliziona pravila nalau, a osnovni razlozi su:1) Nespremnost sudova da kolizione norme koje ukazuju na strano pravo tretiraju kao imperativne norme i da ih primenjuju ex officio, i 2) U veini drava to nije apsolutna obaveza, sudovi imaju alternativu da pribegnu primeni domaeg prava Lex fori.

NAIN SAZNAVANJA STRANOG PRAVA: Razlikujemo; Strano pravo kao injenica-ako ga tako koncipiramo saznavanje se prevaljuje na stranke, a ako stranka ne uspe da dokae sadrinu, vaie pretpostavka da je strano pravo jednako domaem. Strano pravo kao pravo (sudovi ex oficio saznaju strano pravo. Sud se moe obratiti za pomo strankama, dravnom organu pravosua, ministarstvu inostranih poslova kai i Evropska konvencija o informisanju o stranim pravima. PRIMENA STRANOG PRAVA PREMA MPP SRBIJE- U Srbiji se strano pravo dosledno tretira kao pravo. Po ZMPP vai pravilo (Iura novit curia- Sud poznaje pravo). Sud je u obavezi da sazna i primeni strano pravo, i nema alternativnog reenja Lex fori. Na Sudu je teret dokazivanja stranog prava, ne moe zakljuiti da prava nema ukoliko ga stranke nisu uverile u to. Pravna sredstva protiv odluke suda u kojoj je dolo do pogrene primene stranog prava po miljenju stranke su: alba, Direktna revizija, i Zahtev za zatitu zakonitosti. POSTAVLJANJE PROBLEMA- Problem kfalifikacije se javlja kada se neko pravno pitanje javlja jo u toku primene kolizionih normi, tj. U momentu kada nije jo poznato materijalno pravo koje je pozvano da daje odgovore. Problem je u tome to se jo nezna koje je pravo merodavno. POJAVA I DEFINISANJE PROBLEMA U TEORIJI- U pravnom smislu kvalifikacija oznaava postupak traenja mesta injennica u svetu pravnih pravila ili primenu prava. Problem u MPP predstavlja sukob kvalifikacija-dilema o izboru pravnog pojma. KVALIFIKACIJA PRAVNE KATEGORIJE I KVALIFIKACIJA TAKE VEZIVANJA- Sukob kvalifikacija javlja se u dva vida: 1)Kao kvalifikacija pravne kategorije tj. Odredjivanje pravnog smisla kategorija, jer su neke kategorije Opte i nesumljive, ali ima i onih kategorija koja razliita prava drugaije svrstavaju ili ne poznaju. 2) Kvalifikacija kao take vezivanja- Dilema je koju taku vezivanja treba primeniti na utvrdjenu kategoriju. Take koje spadaju pod ovu kvalifikaciju su mesto zakljuenja ugovora,mesto domicila, mesto delikta. REAVANJE PROBLEMA KVALIFIKACIJERazlikujemo: Kvalifikacija po Lex forikvalifikaciju treba vriti po lege fori, po pravu drave gde se sudi i od ijih kolizionih normi se polazi prilikom reavanja spora. Ovo reenje ima iroku podrku, a osnovni argument je da je logino da se kolizione norme shvataju u sistemu i prema pojmovima onog prava kome pripadaju, najlake je za sud i smanjuje mogunost greaka. KONTRAARGUMENTI/- Neopravdano se proiruje domen primene domaeg prava, dolazi do zloupotreba a esto stvara i pravnu nesigurnost. KVALIFIKACIJA PO LEX CAUSEStepenasta kvalifikacija- usmereno je prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja. KVALIFIKACIJA POMOU AUTONOMNIH POJMOVA- podrazumeva da kvalifikaciju ne treba vriti ni po lex fori a ni po lex causae i preporuuje se autonomna kvalifikacija. REENJE KVALIFIKACIJE U PRAVU SRBIJE- U praksi vlada stanovite da se problem kvalifikacije treba reavati Lege fori ali elastino, jer se preporuuje autonomna kvalifikacija u onim sluajevima kada postoje. ZMPP- jedino predvia da se dvostepena kvalifikacija vri Lex causae.

Mpp Uro Topi

by

PRETHODNO PITANJE (POSTAVLJANJE PROBLEMA)- Uslovi postavljanja prethodnog pitanja su: 1)Za glavno pitanje mora biti po domaim kolizionim normama merodavno strano materijalno pravo, jer bi u suprotnom bilo Lex causae=Lex fori. 2) Prethodno pitanje mora u sebi da sadri strani element, mora biti samostalna pravna celina i za to pitanje mora postojati posebna koliziona norma. 3) Materijalnopravni rezultat do koga vodi povezivanje putem Lex fori mora biti drugaiji od rezultata do kojeg bi se dolo ako se ide putem Lex causae. REAVANJE PRETHODNOG PITANJA U TEORIJI I PRAKSI- rAZLIKUJEM O: 1)- Zavisno povezivanje- merodavno pravo za prethodno pitanje odreuje se primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti i na glavno pitanje- dakle zavisno povezivanje lex causae. b)- nezavisno povezivanje- po drugima formula povezivanja, koje se naziva nezavisno, je: sudiu o prethodnom pitanju na isti nain kao da mi je ono glavno.
c)- po treima ne treba se unapred odluiti za jedno reenje kao naelno, ve treba u svakom konkretnom sluaju vagati interese, pa se onda opredeliti za meunarodnu ili unutranju harmonizaciju. Posebno miljenje autora udbenika MPP je da ako prethodno pitanje ulazi u dispozitiv sudske odluke, tj obuhvaeno je pravnom snagom, treba ga reavati po lex causae-zavisno; a ako ne ulazi u dispozitiv, tj prethodno pitanje nije obuhvaeno pravnom snagom, ve ga sud razmatra po sopstvenoj inicijativi onda ga treba reavati po lex fori.

Mpp Uro Topi

by

Mpp

by