1

JON PAULIEN
TA BIBLIJA KAE O VREMENU POSLETKA

UVOD
UPOZORENJE: RAZMILJANJE O KRAJU SVETA MOE
BITI OPASNO ZA VAE ZDRAVLJE

DATUM: 28. FEBRUAR 1993
MESTO: VAKO, AMERIKA SAVEZNA DRAVA TEKSAS
Danas je buknuo rat izmeu slubenika federalnih vlasti SAD i
do zuba naoruanih pripadnika verskog kulta, sledbenika oveka
koji zahvaljujui sopstvenom tumaenju Biblije, tvrdi da je
Hristos i da je kraj sveta na pragu. Voa kulta, koji se predstavlja
kao Dejvid Kore, veruje za sebe da je jagnje dostojno da otvori
sedam peata iz Otkrivenja. Po njegovim izjavama, knjiga
Otkrivenja nauava kako samo on ima ovlaenje da otvori
peate i time pusti uzde katastrofalnim dogaajima koji e
uiniti kraj celome svetu. Gotovo 100 odraslih osoba je, kako
izgleda, spremno da poloi svoj ivot za njegova tumaenja.
Ovakav novinski izvetaj je poetkom 1993. godine zapanjio
ljude irom sveta. Na kraju se uzajamno dranje na odstojanju
federalnih slubenika i pripadnika kulta na kompaundu Bran-
Dejvidien, zavrio gubitkom mnogih ivota. Tragedija u Vakou
potvrdila je opravdanost naslova ovog uvoda koji sam to je
ironija napisao samo nekoliko dana pre toga: Razmiljanje o
kraju sveta moe biti opasno za Vae zdravlje! Te opasnosti se
umnoavaju kada ljudi koji razmiljaju o kraju sveta, ine to u


2
ambijentu grupe u uslovima kada iskrivljeni metodi tumaenja
Biblije daju gotovo neograniena ovlaenja pogreivom ljudskom
biu.
Dok razmiljamo o prethodnim reima, moda e nam izgledati
najrazumnije da zanemarimo i Bibliju i njena uenja o svretku
sveta. Meutim, stvarnost nam poruuje da danas sve vie i vie
ljudi razmilja o kraju sveta, a da ih na to uopte nije podstaklo
prouavanje Biblije.
1
A ako Biblija pravilno shvaena sadri
istinite informacije o kraju sveta, zanemarivanje njene nauke
podjednako je opasno kao i iskrivljavati je na nain kako je to inio
Kore.
Uveren sam da Biblija pravilno shvaena moe da nas poui
kako da razmiljamo o kraju sveta, a da ne gubimo glavu. Dok se
pribliavamo 2.000. godini, moemo oekivati da e se pojaviti jo
mnogo ljudi kakav je bio Dejvid Kore; no, pravilno razumevanje
biblijskog uenja moe nam pomoi da se sauvamo da nas ne
povue kultna mrea pogrenih tumaenja Biblije.

NEKE TETNE ALTERNATIVE
U dananje vreme adventisti i drugi hriani zastupaju tri glavna
stava u odnosu na kraj sveta. Iako veoma raireni, nijedan od tih
stavova nije duhovno ispravan.
Prvi od njih zastupaju ljudi koji ne ele da sluaju propovedi ili
itaju knjige o kraju sveta. Nekima je muka od dogaaja poput
onog to se odigrao u Vakou. Drugi su jednostavno umorni od
naoko beskrajnog iekivanja kraja. Seam se prvog stareine crkve
u Njujorku u kojoj sam pre gotovo dvadeset godina sluio kao
pastor. Bio je tri puta stariji od mene i u toj crkvi vie od 25 godina,
kao obian vernik, bio jedan od voa. Jednoga dana mi je rekao:

1
Vidi 2. poglavlje


3
Mome [uvek mi je bilo mrsko kada bi me nazvao mome],
nikada nisam pomiljao da u ostariti. Posle 50 godina
iekivanja, poeo je da se osea umornim od ekanja.
Vidite, iveti s ubeenjem da je kraj na pragu, to je kao tranje
trke na 100 metara. Tranje eksplozivno, svom raspoloivom
snagom, bez potede, nije nikakav problem ako se trka odmah i
zavrava! Ali ako se ispostavi da je trka u kojoj uestvuje maraton,
nai e se u nevolji! Hriani koji crpe snagu od neprekidnog
iekivanja kraja moraju se jednom umoriti. Vie ne ele da sluaju
o kraju. Uzbuenje ih je napustilo; sagoreli su do dna. To je tano
ak i kada govorimo o pastorima.
Odgovarajui na oite znake dogorevanja u iekivanju kraja,
druga grupa hriana pokuava da prikupi i pokrene svee
uzbuenje, zasnovano na postavljanju datuma kraja sveta. Do
kalkulacija o tanom datumu kraja moe se doi kreativnom
upotrebom biblijskih tekstova, koncentracijom panje na prirodne
katastrofe i druge nesree, ili proraunima uz pomo logaritama
baziranim na piramidama! Bez obzira da li je razmiljanje
ispravno, predskazivanja budunosti je praktino nemogue
opovrgnuti. Predskazivai mogu da se pohvale i velikim duhovnim
interesovanjem koje pobuuju takve njihove prognoze. Problem je
u tome to, kada proe i poslednji pokuaj odreivanja datuma
kraja sveta, duhovna dogorelost postaje jo gora nego ranije.
Trei stav se koncentrie na pitanje na koga bi se mogla svaliti
krivica za odlaganje Hristovog ponovnog dolaska na Zemlju. To bi
mogli biti zbunjeni mladi i teoloki liberali, koji su uzrok
odlaganja dolaska po tome to u vreme posletka ne ive na
primeren nain. Prst se upire u ljude koji ne svetkuju subotu kako
treba; koji imaju drugaiji stav o Hristovoj ljudskoj prirodi ili koji u
crkvena bogosluenja uvode savremene vrste muzike. Razlog to
posledak jo nije doao je i to to se otpad uvukao u crkvu. Dok


4
predskazivai datuma dolaska pokuavaju da stvaranjem
uzbuenja vrate ljude ka usrdnom oekivanju kraja, ovi izvrgivai
sramu trude se da ih na to navedu svojim grdnjama.

METOD OVE KNJIGE
Postoji jedan zdraviji nain razmiljanja o kraju sveta. To je
nain kojem nas ui Biblija, posebno u Novom zavetu. Verujem da
nam novozavetno shvatanje svretka vremena daje
protivsredstvo ne samo za gubitak interesovanja, nego i za lano
uzbuenje i izvrgavanje sramu. Kada u potpunosti shvatimo
novozavetnu sliku svretka sveta, mi emo pronai metod
iekivanja Hristovog dolaska u kojem nema dogorevanja,
tranja maratona bez padanja u oajanje. Zadatak ove knjige je da
nam na takav nain objasni nauku Biblije da ljudi u sekularnim
devedesetim godinama mogu razmiljati o kraju sveta ne gubei
glavu.
Zbog ogranienog prostora, ova knjiga ima vie ozbiljnih
ogranienja. Ja zaista nisam nastojao da istraim masu
vanbiblijskih [to ne znai nebiblijskih] spisa o posletku vremena,
ukljuujui dela Elen Vajt, koja je svojim umesnim zapaanjima
uticala na milione ljudi. Oni koji su zainteresovani za vienje kraja
iz pera Elen Vajt, rado e itati Krizu poslednjeg vremena, knjigu
Marvina Mura.
Iako u ovoj knjizi skreem panju na znaajne dogaaje iz nae
skoranje prolosti, u njoj nema iscrpnog, obimnog pregleda
povezanosti izmeu sadanjih dogaaja i svedoanstva Biblije.
Meutim, zanimljiva nedavno objavljena perspektiva sadanje
politike, religijske i ekonomske scene nudi se u knjizi Dvajta
Nelsona, Odbrojavanje do obrauna [Countdown to the
Showdown].
Moj cilj u ovoj knjizi je radije da posebno istaknem tekst Biblije,


5
pre nego da komentariem postojei protivreni vrtlog savremenih
dogaaja. vrst temelj onoga to Biblija govori o svretku vremena
moe nam pomoi da o kraju sveta razmiljamo ne gubei glavu.
Elen Vajt nas podstie da vie panje posvetimo Rei, a manje
aktuelnim dogaajima i upiranju prsta u bilo koga i bilo ta.
uvajte se. U objavljivanju vesti klonite se linih napada na
druge crkve, pa i na Katoliku crkvu. U razliitim verskim
zajednicama Boji aneli vide mnoge kojima se moe pristupiti
jedino uz maksimalan oprez. Budimo stoga paljivi u pogledu
svojih rei. Neka se nai propovednici ne povode za linim
pobudama, javno korei i razotkrivajui tajne bezakonja. Kad su u
pitanju takve teme, utanje je najreitije. Mnogi su obmanuti.
Govorite o istini tonom i reima ljubavi. Uzvisujte Hrista Isusa.
Drite se samo istine. Nikada se ne udaljujte od prave staze koju je
Bog zacrtao, da biste nekoga napali. Jedan takav napad moe
doneti mnogo zla, a nimalo dobra. On moe da ugui osvedoenje u
mnogim srcima. Neka Re Boja, koja je istina, pripoveda o
nedoslednosti onih koji su u zabludi (Ev, str. 576).
Prisutna je potreba za znatno temeljnijim prouavanjem Boje
rei. Naroito bi Danilu i Otkrivenju trebalo posvetiti panju kao
nikada do sada u istoriji naega dela. Moda e biti potrebno da o
nekom predmetu govorimo manje, npr. o rimskoj sili i papasstvu;
no treba skretati panju na ono to su pisali proroci i apostoli pod
nadahnuem Svetog Bojega Duha (TM, str. 112).
I kad je re o biblijskom istraivanju, ova knjiga je prostorno
ograniena. Moglo bi se mnogo, mnogo vie govoriti o tome kako
adventisti razumeju Bibliju i eshatoloke dogaaje. Imam prednost
da na Adventistikom teolokom seminaru predajem najmanje
etiri predmeta koji se direktno odnose na biblijsku sliku posletka
vremena. Ova knjiga pokriva samo nekih 20 odsto tog materijala i
zato moja zapaanja o mnogim drugim obelejima kraja sveta


6
moraju saekati na objavljivanje.
Ova knjiga ima specifian trostruki fokus. Prvo, usredsreuje se
na veliku sliku biblijskog gledanja na kraj sveta, nastojei time da
izbegne upadanje u gomilu detalja koji bi mogli da odvuku panju
od sri biblijskog teksta. Ovo to se ovde nalazi ima za cilj da
poslui kao svojevrstan bukvar, kojim e itaocu biti dat pravi
biblijski temelj za prouavanje ovog predmeta.
Drugo, posebno je okrenuto uticaju koji su biblijski tekstovi
izvrili na itaoce u svakoj pojedinoj fazi nastajanja Biblije. Taj
pristup u celosti objanjava mnoge problematine tekstove i baca
novu svetlost na pitanje o tome kako danas treba misliti na
posledak.
Tree, knjiga je direktno usmerena na svretak vremena, na
stvarno poslednje dogaaje u istoriji ove Zemlje. Otuda, ona
relativno malo govori o mnogim delovima Biblije koje bi normalno
trebalo prouiti u okviru istraivanja biblijske eshatologije.
Vremenska proroanstva iz Danila i prve polovine Otkrivenja,
primera radi, vie se usredsreuju na irok segment ljudske istorije
koji upuuje na svretak vremena, nego to se bave samim krajem
sveta.
2
Iako su starozavetni i judejski pogledi o kraju sveta opisani
u ovoj knjizi do odreenog stepena podrobnosti, posebna panja je
posveena Novom zavetu, koji o kraju sveta govori u najuoj vezi s
Isusom Hristom.
Autorova je molitva da ova knjiga itaocima ulije sigurnost, kako
bi se bez straha suoili s budunou. Ta vrsta sigurnosti moe se
zasnovati jedino na ivom odnosu s Onim koji budunost dri u
svojoj ruci. Veoma ohrabruje podatak da nam je Onaj koji u svojoj

2
Mnogi hriani, i neki adventisti, tumae peate i trube kao stavke
koje se u cellini bave dogaajima poslednjih dana. Ja se s time ne slaem.
Zainteresovani itaoci mnoge od mojih objanjenja o tome mogu nai u
10. i 11. glavi publikacije Symposium on Revelation, knjiga 1.


7
ruci dri budunost, izneo u Bibliji sve to je potrebno da znamo o
toj budunosti.


8



PRVI DEO
KAKO IZGUBITI GLAVU


Prvo poglavlje
KADA E BITI KRAJ?

Nikada neu zaboraviti trenutak kad su mi prvi put rekli da e
doi kraj sveta. Bilo je to 50-ih godina, a meni oko 8 ili 9 godina.
Neko me je podsetio na bibllijske rei: Kao to je bilo u vreme
Nojevo tako e biti i dolazak Sina ovejega (Matej 24,37). Poto je
Crkva kojoj sam pripadao uila da nas je 1844. godina uvela u
poslednje vreme, govorilo se da e, ukoliko poslednje vreme bude
trajalo koliko i Nojevi dani (koji je propovedao 120 godina), Isus
doi 1964. godine i tada e biti i kraj istorije ovoga sveta.
Kako sam mogao da osporim takvo zakljuivanje? Datum 1964.
bio je zasnovan na logikoj analogiji i jednom biblijskom tekstu.
Izgledalo mi je razumno, i zato sam isplanirao da ponem da se
spremam za Hristov ponovni dolazak i to tek negde oko 1962.
godine! Tako je 1962. godina dola i prola, pa je i 1964. godina
dola i prola, a ja nisam znao ta o svemu da mislim.
Negde oko 1967. godine prvi put ujem priu o nekim mladim
osobama koje su se zaustavile da povezu autostopera, pustivi ga
na zadnje sedite automobila. Tokom vonje autostoper je rekao:
ovee, pa vas ljude stvarno zaluuju. Isus dolazi skorije nego to


9
bilo ko od vas misli. Prema prii, kad su se te mlade osobe
okrenule da pogledaju, autostopera vie nije bilo. Uobiajen
zakljuak onih koji su irili takve prie bio je da je autostoper
morao biti aneo s neba, koji verne na Zemlji upozorava da je kraj
na pragu.
Tu priu sam do danas uo vie puta, obino auriranu u pogledu
detalja.
Da budem otvoren, 1967. godine ne bih ni sanjao da e Isus
ekati jo 10 godina. A prolo ih je 25 do sada. Da li je Isus doao
bre nego to sam ja zamiljao? Ne, a to znai da aneo, ma ko to
bio i autostoper, ko god da je bio, nisu bili u pravu. Ili, da to moda
nije bila samo stvar verske fantastike?
3
Bilo kako bilo, smatram da
se Isusov ponovni dolazak i kraj sveta nee ubrzati irenjem
glasova, pa makar to bili i aneoski.
Ekonomske i politike krize u svetu esto su podsticale
interesovanje za kraj sveta. Primera radi, Vol-Strit-Dornal je
pouzdan izvor vesti i informacija. Problem je samo u tome to ete,
ako s 12 ekonomista razgovarate o kretanju berzanskih aktivnosti,
dobiti 13 miljenja! I tako, ako neki propovednik eli da poverujete
da je velika katastrofa kraja sveta na pragu, nee mu biti teko da
vam, potvrde radi, citira Vol-Strit-Dornal.
Seam se oveka koji je 1982. godine doao u grad u kojem ivim

3
Knjiga autora Jina Brunvalda, Autostoper koji nestaje izala je iz
tampe 1981. godine. On u svojoj knjizi raspravlja o onome to naziva
urbanim legendama, meu kojima je i pria o autostoperu koji objavljuje
da Isus uskoro ponovo dolazi, a onda nestaje. Varijacije ove prie (od
kojih su mnoge bez pominjanja Isusovog dolaska) mogu se pratiti sve do
prve decenije 19. veka. One meu njima s religioznim porukama bile su
popularne meu mormonima. Istraiva Lidija M. Fi sa Dravnog
univerziteta drave Njujork u Bafalou katalogizirala je oko 60 pria o
autostoperu koji nestaje, koji je najavio brzi Drugi Hristov dolazak (str.
24-40).


10
i propovedao iz Vol-Strit-Dornala. Najveu crkvu u gradu
napunio je do poslednjeg mesta. Na osnovu Dornala, i uz mnoge
druge izvore, jasno je izloio da e velika ekonomska katastrofa
nastati oko marta 1983. godine i verovatno voditi ka zavrnim
dogaajima zemaljske istorije. Prava je ironija to je mart 1983. bio
poetak, a ne slom, ekonomskog buma koji je trajao do kraja
decenije.
Pet godina kasnije dobio sam pismo u kojem poiljalac tvrdi
kako je predsednik Regan antihrist, poto u svakom od svoja tri
imena ima po est slova: Ronal Wilson Reagan. Nije imao sree sa
svojom teorijom, poto je taj antihrist u meuvremenu odjahao u
penziju.
Pre samo tri godine nekoliko divnih i iskrenih adventista, koje
lino poznajem, dolo je na osnovu svog prouavanja Biblije do
zakljuka da e vlada SAD marta 1991. godine izglasati dravni
nedeljni zakon. Koliko je meni poznato, nita slino se nije
dogodilo.
ak ete i u Rimu nai ljude koji pokuavaju da izraunaju kada
e nastati kraj sveta. U katedrali Sv. Pavle izvan zidova du celog
gornjeg nivoa crkve nalaze se slike na platnu, krunog oblika koje
predstavljaju pape iz razliitih perioda i vraajui se unazad sve do
linosti po imenu Petar. Pre dvadeset i pet godina tamo sam
izbrojao 15 praznih mesta za slike. Vodi koji nas je vodio kroz
crkvu pokazao nam je rukom na ta mesta i rekao: Mi verujemo da
e Gospod doi kada budemo popunili svih tih 15 mesta slikama
naih papa.
Uinilo mi se da bi to moglo biti zanimljivo, sve dok nisam otiao
u katedralu sv. Petra. Tamo se, nedaleko od oltara, nalazi veliki
komad mermera s uklesanim imenima svih papa, a ostalo je mesta
za jo est imena. Ve pogaate, vodi je rekao: Mi verujemo da e
Gospod doi kada ceo prostor na ovom kamenu bude bio popunjen


11
imenima papa.

POUKA IZ ADVENTISTIKE ISTORIJE
Kao adventista, moram priznati da su mnogi od moje brae i
sestara, vernika, ve dugo prosto opinjeni izraunavanjem kada e
Isus doi. Uz pomo svog dobrog prijatelja sa seminara, dr C.
Mervina Maksvela, sakupio sam dokaze iz adventistike istorije za
preko 20 pokuaja odreivanja datuma Drugog dolaska. Razume
se, prvi takav pokuaj odnosio se na Dan pomirenja u 1844. godini.
Isus nije doao! Nai pioniri su plakali, plakali, sve dok nije
osvanuo 23. oktobar.
Jedan od tih pionira, Dozef Bejts, mnogo je razmiljao kad je
22. oktobar 1844. godine doao i proao. Moe biti da je Dan
pomirenja u stvarnosti godina pomirenja. Ako je to tano, onda
e Isus doi na Dan pomirenja 1845. godine. To je, iz Bejtsovog
ugla, bilo nesumnjivo vrlo logino, pa ak i kao da je bilo
utemeljeno na Bibliji. Da sam ja bio tamo, 1844. godine, prilino
sam siguran da bi to i za mene bilo uverljivo. U stvari, u ono vreme
ivela je devojka imenom Elen Harmon, za koju je to takoe bilo
uverljivo, sve dok nije dobila viziju u kojoj joj je Gospod rekao da
ne dolazi 1845. godine. Sedam poslednjih zala tada jo nisu bila
poela da se izlivaju na Zemlju. Ona je, dakle, odbacila postavljen
datum 1845. godinu i, po onome to znam, nikada vie nije ni
odredila ni podrala nijedan datum za Drugi Hristov dolazak.
Ipak, to nije zaustavilo Dozefa Bejtsa. Palo mu je na um da je
prvosvetenik, kada bi na Dan pomirenja uao u Svetinju nad
svetinjama, sedam puta poprskao krvlju pred kovegom zaveta.
Bejts je pretpostavio da bi izraz sedam puta trebalo da se odnosi
na sedam godina. Ako je to tako, onda e Gospod doi na Dan
pomirenja 1851. godine!
To je izgledalo vrlo prihvatljivo. Teorija je, kako se inilo, bila


12
utemeljena na Bibliji i biblijskim proraunima. Meutim, naavi
se sa Dozefom Bejtsom na jednom eleznikom peronu izvesno
vreme pre isteka tog termina, Elen Vajt ga je tiho upozorila da nee
biti nikakvog dobra od njegovih pokuaja da izrauna datum
svretka vremena. Pohvalno za njega, on se vie nikada nije bavio
odreivanjem datuma Hristovog ponovnog dolaska.
Adventisti ranog perioda videli su sebe kao savremeni Izrailj koji
pustinjom ove Zemlje putuje ka nebeskoj Obeanoj zemlji.
Prirodno je, dakle, to su neki pretpostavljali da e se Izrailjevih 40
godina lutanja po pustinji u duhovnom smislu ponoviti u njihovom
ivotu. I tako su se usredsredili na 1884. godinu.
I ponovo je pokuaj izgledao logiki prihvatljiv i utemeljen na
Bibliji. A onda je, 1884. godine, objavljena knjiga Velika borba,
autora Elen Vajt. Ona je u toj knjizi napisala da je razlog za
odlaganje Gospodnjeg dolaska to to se ljudi nisu na odgovarajui
nain pozabavili veu istine. A ako je Gospodnji dolazak odlagan
zbog ponaanja vernika, koliko je onda koristi bilo od prorauna da
e Hristos doi 1884. godine? Ili od bilo kog drugog prorauna do
toga vremena? Prema tome, bez obzira to je naizgled bio
utemeljen na Bibliji i Duhu prorotva, proraun o 1884. godini bio
je neupotrebljiv.
U godinama posle 1888. meu adventistima je nastalo veliko
evaneosko probuenje. To oivljavanje dolo je u trenutku kada je
ameriki senator, po imenu Bler, u zakonsku proceduru SAD uneo
predlog koji e voditi izglasavanju dravnog nedeljnog zakona.
Veliko probuenje, uz istovremenu pojavu sablasti dravnog
nedeljnog zakona, ubedilo je mnoge adventiste da je kraj sveta na
pragu. Meutim, Elen Vajt septembra 1891. godine reaguje na
takav razvoj dogaaja i kae: Ne treba da se [kao hriani]
hranimo uzbuenjima odreivanja vremena. Niko nee moi da
predskae kada e to vreme doi. Nee moi da kae da li e


13
On doi za jednu, dve ili pet godina, ali ne treba ni da prestane
da misli na Njegov dolazak, niti da govori da moda nee
uslediti ni za deset ili dvadeset godina (SM-I, p. 189).
Zapazimo ravnoteu prisutnu u prethodnim reima. Niko za
Hristov dolazak nee moi da kae: evo, bie to za samo dve ili tri
godine. Ali isto tako, niko ne bi trebalo da odlae termin
Gospodnjeg dolaska za sledeu generaciju. Oekivanje je prikladno
i potrebno, ali treba da se klonimo vezivanja za bilo koji utvreni
vremenski period.
Negde u to vreme jedan ugledni propovednik izradio je vrlo
obimne proraune koji su ga naveli da tvrdi kako e Isus doi 1894.
godine. Elen Vajt se oglasila na tu tvrdnju. On je pripremio
grafikon i, koristei se Biblijom, doao do zakljuka da e
Gospod doi u odreeno vreme, mislim da je to 1894. godina. U
oima mnogih ljudi njegovo razmiljanje izgledalo je besprekorno
(isto, knjiga 2, str. 113).
Vrlo esto prorauni o kraju sveta izgledaju nam besprekorni.
Tok misli i zakljuivanje tako su skladni da kaemo kako to mora
biti tano. Ali pre nego to proe naznaeno vreme, doslovno je
nemogue pokazati da tvrdnja ne moe biti istina.
Ali Elen Vajt nastavlja i kae: Rei koje mi je Gospod uputio
glasile su: To nije istina i odvee ljude na nepoznate staze; zbog
tih tvrdnji neki e se nai u nedoumici i odrei se vere (isto).
Imajui pred oima zaista lou stranu odreivanja datuma,
prirodno je ako pitamo zato bi uopte neko bio u iskuenju da
izraunava blizinu Isusovog dolaska. Zato? Zato to je to vrlo
efikasan nain da se ljudi pokrenu. Ako biste verovali da e Isus
doi sledeeg utorka, da li bi to promenilo Va dananji nain
ivota? Svakako! Ali ta e se dogoditi kada taj utorak proe?
Dogaaju se dve situacije, prema navodima Elen Vajt ljudi
dolaze u nedoumicu, zauzimaju cinian stav (isto) i poinju da


14
govore: ini mi se da na osnovu Biblije moe da dokae ta god
hoe. Moda je sve ono to verujemo la.
Nedoumice i cinizam su visoka cena za kratak period uzbuenja i
probuenja. Ljudi su, kada uzbuenje proe, u loijem stanju nego
pre toga.
Buknuo je prvi svetski rat. Turci i Britanci su se, 1918. godine,
sudarili u bici u dolini Megido. Tom prilikom su mnogi, a meu
njima i neki sjajni evanelisti, propovedali kako ta bitka mora da
stoji u vezi s Armagedonskom bitkom. Oekivalo se da Gospod
doe. Ali kad je bitka u dolini Megido prola i verme nastavilo da
tee, ljudi nisu znali ta da misle. A poto je Elen Vajt umrla 1915.
godine, vie nije bilo nijednog autoritativnog glasa da upozori:
Nemojmo stvarati vetaka uzbuenja odreivanjem kraja
vremena.
Jedna od vodeih linosti Generalne konferencije je 1928.
godine, za vreme sedmice molitve u misionarskoj koli Emanuel,
najavila da e Gospod doi te godine. A zato? Zato to je od 1888.
godine prolo 40 godina! Vremena su se bila promenila, ali ne i
metod.
Tridesetih godina ovoga veka panja je bila usredsreena na
tekst: Ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude (Matej
24,34). Bilo je izvetaja po kojima je na podruju Hunca i u
delovima Jugoslavije jo uvek bilo ivih ljudi koji su zapamtili
padanje zvezda, meteorsku kiu iz 1833. godine. Poto su ti ljudi
bili vrlo, vrlo stari, neki adventisti su smatrali da je vreme
dospelo.
4

Neposredno pre i tokom drugog svetskog rata, neki adventisti su
u Japancima gledali careve od istoka sunanoga (Otkrivenje

4
Dodatna istraivanja kao da su pokazala da ti ljudi nisu ni priblino
bili stari koliko se prvobitno tvrdilo.


15
16,12), pogotovo to je na njihovoj zastavi prikazano sunce koje
izlazi. To je neke adventiste navodilo na pretpostavku da je
Armagedonska bitka na pragu.
Ubrzo po zavretku tog rata, na naslovnoj strani asopisa Bilten
nuklearnih naunika [Bulletin of the Atomic Scientists]
(pokrenutog 1945. godine) objavljena je slika uvenog Big Bena.
Mala kazaljka je bila na 12, a velika se pribliavala trenutku ponoi.
Pratei naslov bio je: Nekoliko minuta do ponoi. Seam se da
sam, kao dete, video tu naslovnu stranu na mnogim crkvenim
publikacijama.
5
Razume se, razmiljao sam, u atomskom dobu
vreme ne moe dugo da potraje. Vreme je ipak isteklo i, s
prolaskom 1964. godine, vie se nijedan proraun nije mogao
pozivati na 1844. godinu.
Ipak, to nikoga nije odvratilo od pokuaja odreivanja datuma.
Iako se biblijski proroki periodi vie nisu mogli prizivati, postojala
je mogunost primene drugih metoda. Jedna od najpopularnijih
alternativa uvek je bilo usredsreivanje na savremene dogaaje.
Poznih ezdesetih godina ameriki programi istraivanja svemira
bili su veoma blizu sputanja na Mesec. Mnogi adventisti su
verovali da Bog nikada nee dopustiti da se grenici spuste na
Mesec, ili bilo koju drugu planetu. Isus e doi da ih sprei u tome.
Meutim, Nil Armstrong je hodao po Mesecu, a Isus ipak nije
doao.
Drugi metod za pobuivanje interesovanja za Hristov skori
ponovni dolazak je harizmatski, kako ga ja zovem. Priaju se
prie o doivljajima koji navode ljude da poveruju da je taj trenutak

5
Poloaj kazaljki na satu nije uvek bio isti, ali je bio podeen tako da
odraava zbivanja u politikom svetu. Na primer, 1953. godine je vreme
na biltenu bilo 11:58. Godine 1990. je vraeno na 11:50, a onda, 26.
novembra 1991 su urednici biltena prikazali sat koji je pokazivao vreme
podeeno na 11:43.


16
na pragu. Sjajan primer je pria o autostoperu, koju sam ve
pomenuo. Pria se uvek iznova pojavljuje, u najrazliitijim
verzijama.
Jo jedan metod koji je u dananje vreme sve popularniji, metod
je koji nazivam recikliranjem sata. Ljudi recikliraju biblijska
proroanstva. Oni proroanstva o 1.260 i 2.300 dana iz Danila i
Otkrivenja pokuavaju da upasuju u sadanjost i/ili blisku
budunost. Ponovno proraunavanje na prorokom satu uvek daje
novi temelj za postavljanje (ili bar nagovetavanje) novih datuma.
Uobiajeni vid ovog pristupa odnosi se na starozavetnu oprosnu
godinu. Jednim povodom je napomenuto da e eshatoloka (ili
stvarna) oprosna godina nastupiti oktobra 1987. godine.
Ponavljano izraunavanje termina oprosne godine donelo je nove
datume: 1991, 1994, 1996-1998. godina.
Te prie su me uverile u jedno: odreivanje datuma Gospodnjeg
dolaska za ljude koji eznu za Njegovim dolaskom skoro je isto
toliko prirodno koliko i disanje. Zato sumnjam da e se s takvim
pokuajima uopte skoro prestati. Deo problema je u tome to je
neuporedivo tee opovrgnuti jedan datum (pre tog datuma,
naravno) nego ga izmisliti. Odreivanje datuma dolaska daje
tumaima Biblije odreenu prednost nad strunjacima.
Meutim, istorija nije ba bila ljubazna prema postavljaima
datuma dolaska. Moda e jednoga dana neko biti u pravu i
verovatno iz pogrenog razloga. Ipak, istorija nam kae da
odreivanje datuma dolaska ima svoje nedostatke. Kada se pojavi
nova ema, bez obzira koliko bila uverljiva, ne smemo nikada
smetnuti s uma da su oni koji se ne ue na grekama prolosti
prisiljeni da ih ponavljaju.
Meutim, kao adventista, u ovoj prii vidim dva veoma
ohrabrujua momenta. Pre svega, ona pokazuje da je adventistima
stalo do Hristovog dolaska; nama nikako nije nevano koliko emo


17
morati da ekamo. Drugi ohrabrujui momenat je: Hrianska
adventistika crkva, kao pravno versko telo, nikada nije
odreivala niti usvajala datum Drugog dolaska. Zanimljivo je da
mnogi ljudi koji u ovo vreme odreuju datume dolaska smatraju da
je Generalna konferencija na putu otpada. Ali, to se tie ovog
konkretnog problema, istorija pokazuje da je vostvo crkve uvek
bilo na pravoj, a disidenti na pogrenoj strani.

NOVI ZAVET I ODREIVANJE DATUMA DOLASKA
Eto, toliko to se tie istorije. Bavi li se i Biblija predmetom
odreivanja kraja sveta? U prvoj glavi Dela apostolskih vidimo
uenike koji pristupaju Isusu s namerom da ga pitaju ba za taj
problem: A oni onda koji zajedno bejahu, pitahu ga govorei:
Gospode! hoe li sad nainiti carstvo Izrailjevo? (6. stih).
Oni su Isusa u stvari pitali: Da li u ovo vreme treba da nastane
carstvo poslednjeg vremena? Zapazimo kako Isus odgovara: Nije
vae znati vremena i ljeta koje Otac zadra u svojoj vlasti (7. stih).
Ko zna kada e Isus doi? Zna Otac. Nije vae i moje da znamo
vremena i ljeta. Zato? Zato to za nas ne bi bilo dobro da to
znamo. Seate li se kako sam ja predvideo da e Isus doi 1964.
godine? No, odluio sam da se spremam tek neto pre 1964.
Odreivanje datuma uinilo je da sam zanemario pripremu. Nije
dobro da znamo kada e to biti. A ako datum u koji smo verovali
doe i proe, za nas nije dobro ni to to smo verovali u pogrean
datum. Lako je doi u nedoumicu ili zauzeti cinian stav u odnosu
na ceo predmet vere u Boga i Njegovu Re. Zato Isus kae da je
najbolje ako vremena i ljeta Njegovog dolaska ostavimo u vlasti
Njegovog Oca.
Elen Vajt nam daje zanimljiv komentar teksta u Delima 1,7: Ona
[istina] se nikada nee razvijati ni u emu u takvom pravcu da nas
to navede na zakljuak da moemo znati vremena i ljeta koje je


18
Otac zadrao u svojoj vlasti. Uvek iznova primala sam upozorenja
protiv odreivanja vremena dolaska. Nikada vie nee biti poruke
za Boji narod koja e se odnositi na vreme. Mi ne treba da znamo
tano vreme ni izlivanja Svetoga Duha, ni Hristovog dolaska (SM,
knjiga 1, str. 188).
Ipak, slaete li se da je ovo teko prihvatiti? Zar mi nismo veoma
radoznala bia? Teko je opisati koliko elimo da saznamo
budunost! Moda je to u nekoj vezi s Evinim iskuenjem da
postane kao Bog i da zna ono to samo Bog treba da zna.
Postoji pria o radoznaloj maloj devojici koja je postavljala
mnogo, mnogo pitanja u neprekidnom nizu. Na kraju, majka vie
nije imala strpljenja, pa joj je rekla: Zar ne zna da je radoznalost
kotala maku ivota?
To je devojicu zaustavilo u trenu ali samo nekoliko sekundi!
Onda je ponovo upitala: Mama, ta je to maka htela da zna?
Ne znam kako Vi, ali ja sam ba kao ta devojica; i ja sam
radoznao. eleo bih da znam kada e Gospod doi. Ipak, Isus kae
da za mene nije dobro da to znam.
Iskuenje da se sazna budunost tako je jako da moe savladati i
one najjae u Bojem narodu. To je, 1880. godine, bila slaba taka i
A. G. Danijelsa, budueg predsednika Generalne konferencije.
Saznala sam da je brat [A. G.] Danijels, takorei, odredio vreme
izjavom da e Gospod doi za sledeih pet godina. Ipak, nadam se
da nee daleko otii taj utisak da mi odreujemo vreme dolaska.
Neka niko ne izrie takve tvrdnje, jer od njih nema nikakvog dobra.
Ne pokuavajte da na takvom jednom osnovu izdejstvujete
probuenje, nego svakoj izgovorenoj rei posvetite potrebnu
panju, kako fanatinima ne biste pruili priliku da se uhvate za
bilo ta to bi izazvalo uzbuenje i oalostilo Gospodnjeg Duha
(LDE, str. 34, 35).
Ljudi koji postavljaju datume dolaska nisu obavezno i loi ljudi.


19
Kad se suprotstavljamo nekom uenju, prema zagovorniku tog
uenja treba da budemo blagi (vidi 2. Timotiju 2,24-26).
Meutim, Elen Vajt je u vie navrata bila prisiljena da razotkriva
i javno ukazuje na situacije u kojima su ljudi pokuavali da naprave
problem [make an issue of] od odreivanja datuma posletka. Ona
se dosledno drala saveta Biblije. Na saboru pod atorima u
Deksonu nedvosmisleno sam rekla tim fanatinim grupama da je
ono to rade delo neprijatelja dua; da se nalaze u tami. Tvrdili
su kako su dobili veliku svetlost, po kojoj e se vreme milosti
zavriti oktobra 1884. godine. Tamo sam javno kazala da mi je
Gospod otvoreno pokazao da se u vesti koju Bog upuuje u
vremenu posle 1844. godine nee pominjati nikakvo odreeno
vreme (isto, str. 35, 36).
Osobe iz crkve koji tvrde da ih vodi Bog osobe koje e trati
pre nego to su poslane i davati dan i as dogaanja neispunjenih
proroanstava, uvek e osnivati lane i fanatine pokrete.
Neprijatelj se raduje to oni to ine, poto njihovi promaaji i
zavoenje na lane staze koji nastaju posle toga izazivaju
nedoumice i neverstvo (SM, knjiga 2, str. 84).
Mi ne treba da se hranimo uzbuenjem oko odreivanja
vremena. Nee moi da kae da li e On doi za jednu, dve ili
pet godina, ali ne treba ni da prestane da misli na Njegov
dolazak, polazei od toga da se moda nee dogoditi ni za deset ili
dvadeset godina (isto, knjiga 1, str. 189).
Smatram da saveti Elen Vajt izdvajaju tri elementa. Prvo, treba
da ivimo uravnoteenim, doslednim ivotom. ivot odreivanja
datuma i razoaranja je slian vonji na turbulenciji.
*
To moe da
bude uzbudljivo, ali i iscrpljujue. Bolje od toga je postojano,
stabilno hriansko iskustvo koje izbegava nepotrebna uzbuenja i

*
Engl. Roller-coaster, konstrukcija za uzbudljive vonje u luna-
parkovima


20
kretanje gore-dole. Drugo, ne postavljaj preblizu termin
Gospodnjeg dolaska. Ako to ini, razoarae se. Tree, ne
postavljaj ga ni predaleko. Ako datum Gospodnjeg dolaska postavi
u neki drugi narataj, postae duhovno lenj i izgubie dimenziju
iekivanja Njegovog dolaska.
Ove tri take istiu napetost izmeu ispunjavanja vremena dok
On ne doe i oekivanja da e skoro doi. To je sadraj naeg
ivota. Mi elimo da Gospod doe, verujemo da dolazi uskoro, a
ipak imamo potrebu da svaki dan ispunimo odgovornostima koje
nam je Bog dao. Ne usuujemo se da odgurnemo sve u stranu i da
jurimo za neijim proraunima datuma Hristovog dolaska, ma
koliko bili impresivni.
Kako odrati ravnoteu izmeu ispunjavanja vremena i
iekivanja? Putokaz nalazimo u jednoj od Pavlovih poslanica.
Nalazi se u 1. Solunjanima 5,1-3, u jednoj od poslanica koje je
apostol Pavle uputio ranim hrianskim crkvama: A za ase i
vremena, brao, nije vam trebe pisati [A za vreme i as, brao,
nemamo potrebe da vam piemo slob. prev. prema tekstu knjige]
(1. stih).
Koristei izraz za ase i vremena, Pavle nas podsea na Isusove
rei zapisane u Delima 1,6.7. Oito je da su vernici iz crkve u
Solunu pitali Pavla: Kada e Isus doi? Meutim, zato Pavle
kae da nema potrebe da im o tome pie? A za ase i vremena,
brao, ni vam trebe pisati; jer sami znate jamano da e dan
Gospodnji doi kao lupe po noi (1. Solunjanima 5,1.2).
Pavle opominje hriane iz solunske crkve da ne budu opsednuti
utvrivanjem vremena Isusovog dolaska. Njegov dolazak e biti
kao lupe po noi. Tano vreme dolaska bie potpuno
iznenaenje. Kako je Pavle to znao? Zato to je Isus to ve jednom
rekao (vidi Matej 24,43.44). Dan Gospodnji (e) doi kao lupe po
noi. Jer kad reku: mir je, i nema se ta bojati, onda e iznenada
napasti na njih pogibao kao bol na trudnu enu, i nee utei (1.
Solunjanima 5,2.3).


21
Pavle koristi dve slike iz ivota kao analogije za Drugi Hristov
dolazak. On ga uporeuje s dolaskom lopova i s poetkom
kontrakcija kod trudne ene. Moe li neko od vas da predskae
kada e lopov provaliti u vau kuu? Svakako da ne moe.
Meutim, nije ni neophodno da znate kada e lopov doi da biste
bili spremni. Ja sam spreman. Ispod svog kreveta drim
aluminijumsku bejzbol-palicu. Ona e se moda saviti, ali se nee
slomiti. Spreman sam za lopova!
Ali vi, brao, niste u tami da vas dan kao lupe zastane
(iznenadi). Jer ste vi svi sinovi videla i sinovi dana: nismo noi niti
tame (stihovi 4. 5).
Iako je vreme Isusovog dolaska iznenaenje, kae Pavle, Njegov
narod nee biti iznenaen jer e biti spreman. Ti ne zna kada e
Isus doi, ali moe da bude spreman. Ne zna kada e lopov doi,
ali moe da bude spreman.

ILUSTRACIJA IZ IVOTA
Druga Pavlova ilustracija o vremenu kraja odnosi se na predmet
trudnoe. Termin poroaja je sasvim uoptena procena vremena
kada bi beba trebalo da doe. Ponekad se ti termini zasnivaju na
pogrenim pretpostavkama. Na primer, prilikom posete lekaru
jedna ena je saznala da je ve dva meseca trudna. Beba je dola
posle 11 meseci! (Mislim da znam i zato.)
Oigledno je da se poetak kontrakcija ne moe predskazati s
velikom preciznou. Moete znati da se pribliilo vreme bebinog
dolaska, ali ne moete tano rei kada e to biti (vidi takoe: Matej
24,32-44). Radosna vest je to za spremnost nije neophodno da
znate kada e to biti.
Nikada neu zaboraviti kada smo dobili nau prvu bebu! Odlazili
smo na one iscrpljujue vebe za porodilje. etao sam u krug po
parkiralitu bolnice s jastucima pod mikom. Leali smo na podu,
zadihani, i radili svakovrsne naoko beskorisne vebe. Meni to,


22
jednostavno, nije imalo neto mnogo smisla. Pet meseci obuke za
samo nekoliko sati poraanja ne izgleda mi ba vredno truda.
A onda je doao taj dan. Nije liio ni na jedan pre ili posle i
iskreno se nadam da nikada neu doiveti jo jedan takav dan.
Stvari su dole dotle da je ovaj nekadanji vrsni bek gimnazijskog
ragbi-tima morao da izae iz sobe i plae punih pola sata, jer
nijedna sestra nije mogla da ga smiri. Jednostravno, nisam mogao
da podnesem da gledam svoju enu u onakvom stanju! Zatim je
dola tranzicija. To je onaj period od oko pola sata pre nego to se
beba zaista rodi, kada majka dolazi u posebno stanje. Simptomi
ove faze su vika, promukao, hrapav glas i oseanje nesigurnosti
kada ona kae: Odluila sam da se ne poraam danas. Ajmo
kui!
Kad je dola famozna tranzicija, moja ena me je punih 45
minuta drala u pravom nelson-rvakom zahvatu. Nisam mogao da
se pomeram, a jedva da sam mogao i da diem. Kad se zavrio ceo
doivljaj, rekla mi je: Neu vie raati dok sam iva.
Na to sam ja odgovorio: Ako se i dogodi da ponovo rodi,
morae to sama.
I eto, mi danas imamo troje dece. Vreme prolazi, seanja blede, a
ti razmilja kako bi bilo lepo imati jo jedno dete. Za vreme druge
trudnoe, vebe za porodilje shvatili smo malo ozbiljnije. Kazali
smo: Mi ne znamo kada e beba doi, ali ovom prilikom hoemo
da budemo spremni.
Moja ena je bila velianstvena. Savladala je ono to, kako
mislim, moe samo malo ljudi vetinu potpune oputenosti,
doputajui telu da obavi svoj posao bez nepotrebnog troenja. Ja
sam bio obuzet kopanjem po knjigama o trudnoi i poraanju.
Hteo sam da i sm ovoga puta budem spreman. Prouio sam sve
faze poroajnih trudova da bih mogao da prepoznam ta se zbiva i
da pomognem.
Postoje tri osnovne faze trudova. U prvoj fazi majka moe da


23
izvaljuje viceve, pa ak i usred kontrakcije. Situacija jo uvek nije
ozbiljna; potrajae jo neko vreme. Onda nastupa faza kad postaje
ozbiljno. Nema vie viceva; nema vedrog raspoloenja; ostaje samo
naporan rad. Poslednja faza pre poroaja je tranzicija, sa svim ili
veinom gore pomenutih posledica.
Kad je trebalo da se rodi nae tree dete, negde oko podneva
kae moja ena: Poinjem da oseam kontrakcije. No, izvaljivala
je viceve, pa sam znao da situacija jo uvek nije sasvim ozbiljna.
Trudovi su jo uvek bili u prvoj fazi. Pamela je rekla: Imam
zakazano kod lekara u pola dva, pa posle toga moemo malo otii
do trnog centra. (Trni centar je od bolnice udaljen 40 km!)
Otila je do doktora, a onda mi kazala: Predomislila sam se. Ne
idemo u trni centar.
Tada sam zapazio da je za vreme kontrakcija situacija postajala
ozbiljnija. Pomislih: pa bie to negde izmeu 5 i 10 veeras. Bolje
je krenuti u postupak. Zato smo jeli u jednom oblinjem restoranu
i pozvali babicu da se pripremi i doeka nas u bolnici.
U bolnicu smo doli oko 17:10. Moja ena je bila sjajna. Izmeu
dve kontrakcije jo uvek je izvaljivala viceve, i dalje se zabavljajui.
Kako to? Zato to je savladala vetinu saradnje u procesu
poraanja, to znai da je bila spremna. Ali spreman sam bio i ja.
Jedino na ta ljudi u bolnici nisu bili naviknuti jeste da vide enu
koja se kontrolie. uli su kako izvaljuje viceve i zakljuili: Ovde se
nee dogaati nita do negde sutra ujutru.
Nisu hteli da je puste u sektor za poroaje! Rekao sam: Vreme
je da proetamo. )etnja moe malo da ubrza poroaj.) Morali
smo neto uiniti da bi nas ozbiljno shvatili. Oko 7 uvee konano
smo ih ubedili da nas puste u odeljenje za poraanje.
Moja ena je nastavila da se sjajno ponaa! Kad bi dole
kontrakcije, ona bi samo podigla prst i rekla: Izvinite. Potom bi
se opustila i odradila kontrakcije, uz povremeno ohrabrenje s
moje strane. Doktorka je bila u jednoj sobi, s nogama na stolu.


24
Vrtela je paleve i razmiljala: S ovom u provesti ovde celu no.
Oko petnaest do devet odluio sam da ustanem sa stolice, pored
svoje ene, da uzmem neto za pie. Uhvatila me je za ruku i uz
moleiv pogled rekla: Nemoj. Potreban si mi; ostani ovde sa
mnom! Ovaj mali znak nesigurnosti naveo me je da, podiui
obrve, dam znak babici, ali ona je samo slegla ramenima. Da li je
moja ena uspela da se do te mere kontrolie da e ovo biti jedini
znak ulaska u fazu tranzicije? Zar nee biti vike, promuklog glasa,
rvakih zahvata? Samo blagi znak nesigurnosti. Svoje razmiljanje
zadrao sam za sebe.
Nekoliko minuta kasnije ena mi napominje da je tokom
prethodne kontrakcije imala oseaj kao da se beba sputa nadole.
Upitao sam je da li hoe da dozovem lekara.
Da.
U pet do devet izaao sam da naem doktorku. Naao sam je
kako i dalje sedi u niskoj stolici, s nogama na stolu, u sobi za sestre.
Rekao sam joj: Mislim, ako biste pogledali moju enu, ustanovili
biste neto veoma zanimljivo.
Kad je ula u sobu, zapanjila se kad je videla ve najvei obim
bebine glave. (Bebina glava je tada prvi put vidljiva.) Moja ena je
bila tako oputena, da bi se, da nisam pozvao doktorku, sama
porodila, bez doktorke i bez guranja!
Ne znam koje dugme je doktorka pritisnula, tek ne znam ni
sam otkuda izronilo je najmanje deset sestara. Nosile su
najrazliitije instrumente i u 20.58 rodila se naa Kimberli. Kakvo
divno iskustvo (moja ena kae da je bilo gotovo prekrasno kad
je bilo gotovo)! Nije nam bilo potrebno da znamo kada dolaze
kontrakcije; trebalo je da budemo spremni. Koliko mi je drago to
smo bili spremni!
Ovo je poruka koju je Pavle pokuavao da uputi preko 1.
poslanice Solunjanima. Mi ne znamo tano kada e Isus doi. Sva


25
odreivanja datuma u najboljem sluaju su priblina procena, a u
najgorem duhovna nona mora. Ipak, radosna vest glasi da ne
moramo tano znati kada e Isus doi da bismo bili spremni za
Njegov dolazak. Oni koji se oajniki trude da izraunaju kada e
biti kraj, nisu od koristi za hriansko ivljenje. Tanije, mogli bi
ak da nas odvrate od najvanijeg pitanja. Spremnost ne zavisi od
toga da li znamo kada e Isus doi. Moe biti spreman ve danas, a
ako nisi siguran da si spreman, moe rei Gospodu, sada, u tiini
svoje due, da eli da te On uini spremnim, bez obzira na cenu.
Gospod nikada nee odbiti takvu molitvu, sve dok traje vreme
milosti.
Jednom je jedan uenik priao rabinu i upitao: Kada u biti
prav pred Bogom?
Rabin je odgovorio: Na dan kad bude umirao.
Uenik je uzvratio: Ali kada u umreti?
Odgovara rabin: Niko to ne zna. I zato Boja re kae: Danas,
ako glas Njegov ujete, ne budite drvenastih srca.



26



Drugo poglavlje
DEIFROVANJE BUDUNOSTI

Na naslovnoj strani Nusvika od 23. novembra 1992. godine
prikazana je vatrena lopta koja se iz svemirskog prostora kao
kometa pribliava Zemlji. Uz sliku je objavljen sledei naslov:
Nauni pristup predmetu sudnjeg dana: nove teorije o kometama,
asteroidima i o tome kako bi mogao izgledati kraj sveta.
Otprilike ba u to vreme asopis TV-Guide objavio je
informaciju da je Ted Tarner, vlasnik sistema komunikacija Tarner
i svetski poznate kompanije Si-En-En, naruio izradu specijalne
video-trake koja treba da bude prikazana na njegovim stanicama
tokom poslednjih trenutaka ljudske istorije. Traka, navodno, sadri
muzike numere, kao to su God Bless America (Blagoslovi, Boe,
Ameriku) i Stars and Stripes Forever (Vena zastava SAD) i
zavrava se kompozicijom Tebi, o Boe moj, sve blie sad
[Nearer, My God, to Thee]. U pomenutom asopisu se navodi kako
je traka zakljuana u jednom od izvrnih kabineta kompanije,
zajedno s uputstvima koja je runo ispisao sam gospodin Tarner.
Ovakvi napisi u poznatim svetovnim asopisima pokazuju da
spekulacije o kraju sveta vie nisu ekskluzivni domen verskih
fanatika i emocionalno hendikepiranih ako su to ikada i bile.
Rasprave o posletku sveta u sve veoj meri dominiraju u krugovima
glavnih naunih i politikih zajednica naega vremena.
Jo 70-ih godina, Rimski klub (grupa naunika) je predviao da
e civilizacija za 30 godina doiveti slom pod teretom porasta
stanovnitva i nedostatka hrane. Od tog vremena naovamo


27
pozabavili smo se mnotvom problema u vezi s opstankom. Akutni
nedostatak pogonskog goriva, 1973-74 i 1979, uinio je da svet biva
sve svesniji injenice da su prirodne rezerve planete ograniene.
Efekat staklene bate (po definiciji, zagrevanje Zemlje kao
posledica zagaenja) izvazvao bi topljenje venog leda na polovima
i potapanje priobalnih podruja. Unitavanje poslednje ogromne
tropske ume na svetu, u Brazilu, pokree pitanja o tome koliko je
jo Zemlja u stanju da kiseonik u svojoj atmosferi odri u
koliinama neophodnim za ivot ivotinja i ljudi.
Naa sadanja stvarnost je novi svetski poredak, u kojem
stanovnitvo Somalije ili Bosne i Hercegovine umire od gladi, ne
zbog manjka hrane, nego zato to distribuciju hrane gladnim
podrujima spreavaju sukobi interesa rivalskih bandi. Osim
pomenutih opasnosti, potencijali bakterijskog i hemijskog oruja,
smetlita toksinih otpada, terorizam, nove bolesti kao to je sida, i
ozbiljno oteenje Zemljinog ozonskog omotaa, uinili su da je
svaki pojedinac postao itekako svestan krhkosti ljudskog
postojanja na ovoj planeti.
U meuvremenu nauka nam je svom snagom skrenula panju na
novu opasnost koja preti naeme postojanju i, kako stvari stoje,
potpuno izmie naoj kontroli. lanak uz ilustraciju na naslovnoj
strani Njusvika od 23. novembra 1992. izloio je najnovija
saznanja svetskih naunika o tome da je svemirski prostor pun
objekata koji su pretnja Zemlji. Na dan 23. marta 1989, jedan
asteroid prenika oko 800 m promaio je Zemlju za samo
1,100.000 km. Niko ga nije primetio u vreme pribliavanja. Da je
doao samo est sati kasnije, mogao je da zbrie nau civilizaciju
(str. 56). Autor lanka izvaljuje zloslutnu alu: Tek da vidimo
koliko nam je nebo prijatelj (str. 58). Koliko je asteroida, dovoljno
velikih da unite ivot na Zemlji, koji na svojim putanjama
presecaju Zemljinu orbitu? Negde izmeu jednog i 4.000! Tim


28
brojem, meutim, nije obuhvaen nepoznati broj kometa koje
svojim putanjama takoe presecaju putanju nae planete.
Ipak, apokaliptika opasnost koja izaziva najvei deo strahova u
savremenoj civilizaciji je uasavajua sablast mogueg nuklearnog
rata. Tokom 80-ih godina, mogunost nuklearnog unitenja ivota
na Zemlji postala je esta tema i u nauci i umetnosti. Bilten
nuklearnih naunika je, primera radi, neprestano upozoravao na
mogui kraj sveta pomou svog uvenog sata koji pokazuje
nekoliko minuta pred pono, a ije su kazaljke nedavno vraene
dosta unazad, zbog pada i propasti sovjetske imperije. Filmovi, kao
to su Dan posle, Testament (zasnovan na delu Kerol Ejmen,
pokojnog autora iz kue Review and Herald i Drumski ratnik,
ne samo to su odslikali uase nuklearnog unitenja nego su i
israili prirodu ivota posle, ako se takav uopte moe zamisliti.
Filozofsko usmerenje, ponekad nazivano post-apokaliptizam,
doslovno zastupa stav da je nuklearno unitenje neminovnost i
pokuava da shvati kakvoj bi budunosti ljudski rod mogao da se
nada u svetlosti takvog dogaaja.
Posle neuspenog pokuaja dravnog udara 1991. godine u danas
pokojnom Sovjetskom Savezu, saznanje o pretnji nuklearnim
unitenjem donekle se povuklo iz nae svesti. Stanovnici Severne
Amerike oseaju se dovoljno sigurnim da svoju panju mogu
odvratiti od problema spoljne politike i nuklearnog razoruavanja i
usmeriti je ka ponovnom usredsreivanju na ekonomiju i njene
implikacije u odnosu na njihovu budunost. Meutim, ova
novonastala sigurnost mogla bi biti preuranjena. Nuklearni
arsenali u nekadanjem Sovjetskom Savezu ostaju najveim delom
netaknuti, dok su sistemi koji ih kontroliu sve nepouzdaniji. anse
da se sovjetsko oruje nae u rukama terorista ili neke od nacija
koje se ne mogu kontrolisati, jer stvaraju sopstveni arsenal, kao
da se manje bave pitanjem ako, koliko pitanjem kada.


29
Uzajamno garantovano unitenje moda i jeste stvar prolosti, ali
nijedno mesto na Zemlji nije bezbedno od pretnje kakvu sa sobom
nosi nuklearno oruje ogranienog dometa u pogrenim rukama.
Ljudi koji itaju Bibliju znaju da sadanja generacija nije prva
meu onima koje shvataju da bi mogle biti i poslednje. Razlika je u
tome to je ovo prva generacija koja je shvatila da bi kraj sveta
mogao doi nezavisno od Bojeg delovanja . Na neki nain,
pomisao da Bog moe uiniti kraj ostavlja i mogunost da bi On
mogao i da spase oveanstvo. Meutim, sekularna verzija
kraja sveta koju pred sobom vidi ovaj narataj mogla bi biti
proizvod nekog sluaja, sudara s asteroidom iz meuplanetarnog
prostora ili ak sluajnog bezumnog postupka nekog teroriste s
mainom za unitenje sveta u rukama. Tako imamo situaciju u
kojoj je kraj sveta za savremeno drutvo neto kao potencijalni
bezdan besmisla.
I kao da sve prethodno reeno nije bilo vie nego dovoljno,
tajanstvena sablast pod imenom 2.000. godina nadnela se nad
nae vreme. Iako je broj, sm po sebi, istorijska sluajnost,
dogodilo se da je u razmiljanju irokih masa poprimio
apokaliptiki znaaj. Pojavljuje se, uz naglo poveanu uestalost i u
popularnoj i ozbiljnoj literaturi. Zahvaljujui svim tim glasnicima
sudnjega dana, uopte nije sporno da e biblijska slika kraja
sveta, otelotvorena u knjizi Otkrivenje i drugim bibiljskim
knjigama, dobijati sve vei znaaj s pribliavanjem 2.000. godine.

BIBLIJSKE NEDOUMICE
Ako veem broju izuavalaca Biblije postavite pitanje o tome
kakva je biblijska slika kraja sveta, problem je to ete dobiti veliku
arolikost miljenja. Ljudi koji Bibliju prvi put uzimaju u ruke vrlo
brzo otkrivaju da razumevanje njene poruke o posletku sveta nije
tako jednostavno za povrnog itaoca. Upravo je zbog toga tokom
godina nastalo pravo obilje bizarnih tumaenja Otkrivenja i slinih


30
biblijskih knjiga. U periodu srednjeg veka je, primera radi, mnogo
grupa u zapadnoj Evropi, a naroito u Francuskoj, u pojmu
milenijuma videlo predskazanje da e kraj sveta doi oko 1.000.
godine.
6

Neuporedivo bizarniji bio je pokret iz 1534. godine koji je
izjavljivao da je nemaki grad Minster zapravo Novi Jerusalim,
budui, u Bibliji dobro poznati, zlatni grad. Zagovornici ovog
shvatanja pokuavali su da svoju ovozemaljsku utopiju nametnu
silom oruja.
Antihristom su bili smatrani razliiti diktatori, vladari i pape
srednjeg veka, Napoleon III, Hitler, Musolini i, kako je reeno u
prethodnom poglavlju, ak i raniji ameriki predednik Regan.
Armagedon je dovoen u vezu s prvim i drugim svetskim ratom,
kao i sa ve ozloglaenim, ali hipotetikim Treim svetskim
ratom. Vavilon veliki se esto vidi u Zajednikom tritu, Katolikoj
crkvi i komunizmu. ig zveri se dovodi u vezu s novim sistemom
kompjuterskog obeleavanja proizvoda koji se koristi u
samoposlugama, kao i s kreditnim karticama u kojima se koristi
broj 666. Jehovini svedoci su uveliko podsticani da veruju kako e
kraj sveta doi 1975. godine. Meutim, ovakve spekulacije nisu
rezervisane samo za periferna podruja hrianstva.
Najprodavaniji autor 70-ih godina nije bio ni Truman Kapot, ni
Gor Vidal [Gore Vidal], pa ni Isak Asimov. Prema tvrdnji Njujork-

6
Iako uzbuenje oko predskazanja za 1.000. godinu nije bilo tako
veliko i raireno kao to se obino misli meu irokom publikom, sada je
prihvaeno kao injenica da se dogodilo bar u nekim delovima Evrope,
suprotno jednom ranijem naunom miljenju izraenom u knjizi aka
Barzun-a i Henrija F. Grafa: The Modern Researcher (New York:
Harcourt, Brace and Company, 1957), 104-106. Vidi Henri Focillon, The
Year 1000 (New York: Unger Publishing Co., 1970), i Riard Erdoes, A.D.
1000: Living on the Brink of Apocalypse (San Francisco: Harper and Row,
1988).


31
Tajmsa bio je to Hol Lindzi, konzervativni hrianin i istraiva
Biblije. Njegova knjiga Pokojna velika planeta Zemlja [The Late
Great Planet Earth] prodata je samo u SAD u 15 miliona
primeraka. Pozivajui se na svoje istraivanje Otkrivenja i drugih
biblijskih knjiga, Lindzijev bestseler je nagovetavao da e kraj
sveta doi do 1988. godine (40 godina od osnivanja drave Izrael;
vidi 43. stranu njegove knjige). Lindzijevi pogledi su uticali na
milione ljudi, a i danas se taj uticaj osea u nekim krugovima.
7

Prema tome, nema kraja matovitosti ljudskih bia u
prikazivanju onoga to Biblija govori o kraju sveta. Ipak, ta Biblija
stvarno kae o kraju sveta? Kako moemo znati da smo na pravom
tragu istine o tom predmetu? Kako ja to vidim, najvei problem je
to ljudi koji prouavaju Bibliju esto poinju sa sledeim
pretpostavkama: (a) poto verovatno postoje dokazi da se
pribliavamo kraju sveta i (b) poto Biblija govori o kraju sveta,
zakljuujemo da se (c) Biblija neposredno bavi naim dananjim
okolnostima. Takvi itaoci Biblije zatim trae paralele izmeu
biblijskih izraza i savremenih dogaanja. Takav metod prouavanja
neizbeno vodi u vrstu spekulacija o kraju sveta kakvu sam opisao
u 1. poglavlju.

UKLANJANJE NEDOUMICA
Najsigurniji je put razumeti biblijsku sliku kraja sveta pod
uslovima koje diktira sama Biblija, a ne oekivanjem neposrednih
odgovora na kategorije pitanja kakve bi mogle potei jedino od
ljudi naeg doba. Naa Biblija je nastala tako to se Bog obraao
ljudima u drugom vremenu i na drugom mestu. Tek kada budemo
razumeli kako je kraj sveta stvarno izgledao u oima autora koji su

7
Radi studioznog pregleda Lindzijevih pogleda i njihovog uticaja na
savremenu misao u Americi, vidi Pol Boje: When Time Shall Be No More
(Cambridge, Mass.: The Belknap Press of Harvard University Press, 1992).


32
o tome pisali pod Bojim vostvom, poeemo da shvatamo
vanvremensku, venu perspektivu kraja, kakvu je samo Bog mogao
da ima na umu.
Godine provedene u izuavanju Biblije na izvornim jezicima
osvedoile su me da se Bog ljudima uvek obraa na nain koji je
primeren njihovom vremenu, mestu i njihovim ivotnim
okolnostima. Nikako ne bi bilo mogue stanovnika drevnog
Vavilona ili Egipta dovesti u vezu s vizijom tenkova, aviona,
helikoptera i kompjutera. Biblija ui da Bog zna kraj od poetka
(Isaija 46,9.10), ali u tekstovima u kojima Bog otkriva svoje
informacije o kraju sveta nema niega to bi ukazivalo na
mogunost da On ikada zaobie kulturu, knjievni stil ili naine
razmiljanja onih kojima se otkriva.
injenica je da biblijski pisci nisu uvek razumeli ono to im je
Bog otkrivao. To je posebno tano u sluaju Danila (Danilo
8,26.27; 12,13). Tamo gde je re o biblijskim raspravama o
budunosti, ljudi koji su svedoci ispunjenja imaju mogunosti da
znaenje odreenih tekstova shvate potpunije i bolje nego oni koji
su ih pisali (Danilo 12,4). Meutim, to itaoca ne treba nikada da
zaslepi pred injenicom da nam sadraj biblijskih otkrivenja o
svretku sveta uvek dolazi odeven u jezik primeren pievom
vremenu, mestu u kojem je iveo, kulturi i ivotnim uslovima. Bog
pristupa ljudima tamo gde se nalaze.
Dau vam jedan primer ba iz biblijske knjige proroka Danila.
Vavilonski car u 2. glavi knjige sniva straan san o kipu nainjenom
od nekoliko razliitih materijala, od kojih su veina bili metali. Kip
na kraju biva uniten od kamena, koji potom prerasta u veliku
planinu. Pria opisuje kako je car Navuhodonosor potpuno
zaboravio ta je sanjao, ali je zbog sna bio toliko uznemiren da je
zatraio da mu njegovi savetnici ne samo protumae san, nego i
kau ta je usnio! Tako je u njegove odaje uao Danilo, jevrejski


33
prorok. A Danilo, ne samo to je rekao ta je car usnio nego je i
objasnio i da je, uz pomo sna, Bog odluio da obavesti cara o
redosledu svetskih carstava i njihovom smenjivanju sve do kraja
sveta.
Kljuna misao koja me ovde zanima jeste to to je na istu temu
Danilo takoe usnio san, opisan u sedmom poglavlju knjige.
Meutim, u Danilovom snu je redosled svetskih carstava, umesto u
vidu kipa, dat u vidu vrlo udnih i opasnih ivotinja.
emu ta razlika? Neznaboakom caru su narodi bili
predstavljeni u obliku idola. To je i prirodno, poto je narode sveta
on shvatao kao velianstvene, blistave predstave bogova kojima su
sluili. S druge strane, jevrejskom proroku Danilu svetska carstva
prikazana su na nain kako ih je on video: kao zle, prodrljive zveri,
koje su hvatale i ubijale ljude. Bog je potovao jezik i kulturni milje
svakoga od tih ljudi, kako bi im preneo vest o svom planu za
budunost.
I zaista, da li je to moglo biti drugaije? Rei koje ti ljudi koriste i
znaenja koja nose te rei proizvod su njihovog dotadanjeg
iskustva. ak i kada govore o budunosti, ljudi se u opisivanju
onoga to misle da e se dogoditi hvataju za jezik svoje prolosti.
Biblija svedoi da Bog, kada ljudima eli da prenese neto u vezi s
budunou, koristi jezik, kulturu i iskustvo ljudi kroz koje govori,
da bi ta poruka bila to uspenije preneta.
Prema tome, opisujui izlazak izrailjskog naroda iz Egipta,
starozavetni pisci su koristili jezik koji itaoce podsea na izvetaje
o stvaranju i potopu iz 1. Mojsijeve. I Noje i Mojsije bili su spaseni
zahvaljujui kovegu obloenom smolom (2. Mojsijeva 2,3; 1.
Mojsijeva 6,14). I u 2. Mojsijevoj, kao to je bilo u 1. Mojsijevoj,
boanska prisutnost je donosila svetlost u tamu (2. Mojsijeva 13,21;
1. Mojsijeva 1,3-5) i odvajanje vodenih masa (2. Mojsijeva 14,21; 1.
Mojsijeva 1,6-8). Zajedniko za sva tri opisa su upotreba izraza


34
suha zemlja (Isus Navin 4,18 i 2. Mojsijeva 14,21.29; 1. Mojsijeva
8,11.13 i 1,9.10) i zapovest raajte se i mnoite (2. Mojsijeva 1,7; 1.
Mojsijeva 1,28).
Ba kao to prikaz izlaska iz Egipta koristi opise Bojih
prethodnih postupaka, tako i izgnanstvo u Vavilon biblijski proroci
opisuju jezikom stvaranja i izlaska iz Egipta. Stvaranje je, primera
radi, uzor za tekstove u Isaiji 65,17-19 i Danilu 7,1-14. Izlazak iz
Egipta slui kao obrazac Osiji 2,8-15, Miheju 7,15-20, Isaiji 4,2-6;
11,15.16; 43,16-19, i drugima.
Na slian nain su proroanstva o Mesiji bila izraena jezikom
proroka: kao Mojsije, sin Davidov i svetenik po redu
Melhisedekovu. Bog je u svakom pojedinom sluaju jezik prolosti
koristio kao orue za saoptavanje svoje sadanje volje i/ili svog
plana za budunost.
Zato i ne treba da nas iznenadi to vizije opisane u Otkrivenju
nisu pune helikoptera, svemirskih brodova, kompjutera i
nuklearnih bombi. Naprotiv, ispunjene su slikama iz prolosti
novozavetne crkve iz Starog zaveta. Iako dolaze od Bojeg
prestola, vizije iz Otkrivenja prenoenje su u obliku prikladnom za
vreme, mesto i okolnosti Jovanovog ivota, kao pisca. Jezik ranijeg
iskustva crkve stvorio je jezik za opisivanje budunosti.
Prema tome, Biblija je pisana jezikom vremena i mesta koji nisu
nae vreme i nae mesto. Meutim, u dobu svesnom da kraj moe
biti blizu, neuporedivo je lake videti nau sadanju sitiaciju u
biblijskim tekstovima koji govore o kraju sveta, nego situaciju u
okviru koje je Bog prvobitno govorio. Teko je izbei da u tekstu
vidimo ono, ma ta to bilo, to elimo da vidimo. Najbolja zatita
od prirodne sklonosti ka preoblikovanju biblijskog teksta u ono
to mi elimo da vidimo jeste nauiti kako se otkriva prvobitno,
izvorno znaenje teksta.
To ne znai, kako je ve ranije napomenuto, da su prvobitni


35
autor ili prvobitna publika u potpunosti razumeli plan koji je Bog
imao dok im je govorio o budunosti. Ipak, ono to bi Bog rekao
nama o kraju sveta, nee biti u protivrenosti s onim to je rekao
njima. Kada konano shvatimo kraj onako kako su ga prikazali oni
koji su pisali Bibliju, imaemo znatno jasniju sliku o tome kako Bog
eli da mi vidimo kraj sveta. itati te tekstove kao da su pisani
iskljuivo za nas, znailo bi otisnuti se u jedno besmisleno
putovanje, koje e moda izgledati biblijsko, ali koje e nas u
stvarnosti odvesti daleko od istine.

UVARI U PROUAVANJU BIBLIJE
Jedan od najboljih naina za otkrivanje stvarnog znaenja nekog
teksta jeste itati ga na izvornom jeziku. Kada govorimo o Bibliji, to
su najveim delom jevrejski i grki jezik. itanje teksta na
izvornom jeziku pomae nam da se otrgnemo od poznatih
asocijacija koje vezuju na [u ovom sluaju srpski] jezik sa
savremenim kontekstima. Svaka re u mom govornom reniku
povezana je sa iskustvima iz moje prolosti. Prema tome, kada
Bibliju itam na svom maternjem jeziku, rei nesvesno aktiviraju
asocijacije na iskustva iz moje prolosti. Rezultat je, da izbegavanje
uvoza savremenih i linih znaenja u moje lino itanje teksta
postaje gotovo nemogue. Takva lina opaanja mogu za mene
znaiti mnogo u religijskom smislu, ali nee doprineti da bolje
razumem biblijskih tekst.
Meutim, kada prouava Bibliju na izvornim jezicima,
interpretator je prinuen da rukuje znaenjem koje su biblijske rei
imale u svom izvornom kontekstu. Prema tome, itaocu nauni
metodi mogu biti od pomoi da bolje reaguje na prvobitne, izvorne
namere teksta. Poglavlja koja slede proizvod su mnogih godina
takvog istraivanja.
Ipak, ne bih eleo da ostavim utisak da samo strunjaci,


36
specijalisti za Bibliju, mogu da razumeju biblijsku sliku kraja sveta.
Osim jevrejskog i grkog jezika, postoje i drugi uvari prouavanja
Biblije. Uz odgovarajuu panju i odreenu meru poniznosti, svako
Bibliju moe da razume bolje nego to je razume sada. Ljudima van
struke, koji ozbiljno ele da izbegnu preoblikovanje Biblije prema
sebi svojstvenom liku, preporuujemo sledee radne strategije:
1. Ozbiljno se molite da steknete stav uenika i budite otvoreni
za vostvo Svetoga Duha, kad god uzmete Bibliju u ruke radi
ozbiljnog prouavanja. Bez molitve i prosvetljenja Svetoga Duha
posao ak i najelitnijeg naunika moe neprimetno da skrene s
puta. Svetovnim umovima nije prirodno savladavanje Bojih misli,
pojmova koji dolaze od Boga. Za mene je sledea molitva bila
korisna: Gospode, pomozi mi da doem do istine o ovom
predmetu, bez obzira koliko e me to kotati.
Iako znamo da e nas istina kotati, zaista je vredno rtve da
razumemo Boji um.
2. Prilikom prouavanja koristi to vie razliitih prevoda. To
e ti pomoi da savlada tendenciju da u tekst udene sopstveno
prolo iskustvo i ideje. Postoje pomagala za istraivanje koja
uporeuju vie prevoda, ili izdvajaju zanimljiva tiva iz ak 26
razliitih verzija engleskog prevoda. Analitike konkordancije, kao
to su Strongova i Jangova, takoe vam mogu pomoi da bolje
razumete formulacije izvornog teksta, a da ne morate da uite
potpuno nepoznato pismo. Oduevljeni kompjuteristi na tritu e
nai veliki izbor slinih pomagala u elektronskom formatu.
Upotrebu tampanih ili elektronskih konkordancija treba paljivo
uravnoteiti sa sledee dve take na ovom spisku.
3. Najvei deo svog prouavanja Biblije provodi u odsecima
Biblije koji su prihvatljivo jasni, kao to su Jevanelja. Nejasni
tekstovi, kao to su peati i trube iz Otkrivenja, mogu se preciznije
shvatiti upravo zahvaljujui jasnim biblijskim tekstovima.


37
Prekomerna opinjenost problematinim tekstovima o kraju sveta
gotovo neizbeno vodi u iskrivljeno razumevanje i bizarne stavove.
Elen Vajt upozorava na opasnost u mentalitetu ljudi koji
zanemaruju sredinje poruke Biblije, da bi svoj vii nivo znanja
nali u neemu to Bog nije hteo jasno da izrazi: Remek-delo
sotoninih obmana je da zapoljava ljudske umove da istrauju i
nagaaju o onome to Bog nije objavio i to nije imao u planu da
razumemo (GC, str. 523).
Biu otvoren. Ako najvei deo svog prouavanja Biblije povede
sa tekstovima kao to su Danilo 11. glava ili peati i trube u
Otkrivenju, nemoj se pouzdati u rezultate svog prouavanja! Sve
dok ne bude imao stalnu podrku jasnih biblijskih tekstova, bie
sklon da u onim teim tekstovima vidi ba ono to eli da vidi.
Naredna poglavlja ove knjige su pokuaj da se napravi jedan tako
jasan i temeljit pregled Biblije i kraja sveta.
4. Rezultate detaljnog istraivanja, kao to su pretraivanja po
konkordanciji, uporedi sa irim, uoptenijim itanjem Biblije.
Kada, pojedine delove sklapa izvaene iz konteksta, lako je
zamisliti kombinacije kojih uopte nema. Tada postaje mogue da
se uz pomo konkordancije dokae bilo ta. U takvom postupku,
uglavnom e biti izgubljena centralna misao svakog pojedinog
odlomka.
Seam se oveka koji nije naroito dobro poznavao Bibliju, ali je
eleo da od Gospoda dobije odreene savete. Tako je odluio da
pusti da se Biblija sama otvori, a on e staviti prst na stranu i videti
da li e mu Bog, nekako, na taj nain, uputiti poruku. Ali kad je to
uinio, tekst je glasio: Juda izie i obesi se. To mu nije zvualo
naroito optimistiki, pa je pomislio: Hajde da potraim jo
nekisavet. Ponovio je postupak, stavio prst na tekst gde je pisalo:
Idi i ti, ini tako. U tom trenutku su okolnosti poprimile ve
ozbiljnu ozbiljnu dimenziju, pa je ovek pomislio da bi od Gospoda


38
trebalo da potrai malo vie informacija. Jo jednom je pustio
Bibliju da se sama otvori i ponovo je stavio prst nasumice na tekst.
Ovom prilikom, tekst mu je rekao: to ini, ini bre. Nema
sumnje, moguno je da biblijske tekstove sastavljamo na nain da
dokaemo bilo ta to elimo. Naravno, Dejvid Kore je pogodan
sluaj za demonstraciju ove istine.
Meutim, od zloupotrebe Biblije biva svedena na minimum ako
se svaki tekst shvata u svetlosti sveobuhvatnog itanja u kontekstu,
posebno u nekom jasnom i savremenom prevodu, gde se s lakoom
moe uoavati iri kontekst. itanje u irinu prua nam oseaj
zaokruenih celina. Posle odreenog vremena, nakupljeni fond
biblijskog znanja spreava interpretatora da na osnovu istraivanja
zasnovanog na konkordanciji donosi udne zakljuke.
5. Mudro je da svako ko istrauje Bibliju bude neprestano
otvoren za sugestije sebi ravnih, naroito ako se ti njegovi drugovi
s njime ne slau. Oni koji se ne slau sa mnom mogu esto da me
upute na neke realnosti u tekstu koje sam ja prevideo, zato to me
moja kulturna i/ili religiozna podloga navodi da prenebregnem
takvu vrstu dokaza. ak mi i oni moji drugovi koji imaju pogrene
stavove o Bibliji ili religiji u celini, mogu pomoi da otkrijem
poneki aspekt teksta koji lino nikada ne bih zapazio. Nae
prouavanje e biti postavljeno na vrst temelj ako pristanemo na
odgovornost pred drugim izuavaocima Biblije.
Istinska odgovornost nikada nije laka. Mi svi vie volimo da se
savetujemo s ljudima koji e nam rei ono to elimo da ujemo.
Ipak, istinski veran prijatelj je neko ko je dovoljno jak i nezavisan
da nam kae ono to treba da ujemo.
8
Osporavanja od strane
naih drugova posebno su dragocena kada su to ljudi koji poznaju

8
Radi znatno temeljitije rasprave o odgovornosti u hrianskom ivotu,
vidi moju knjigu "Sadanja istina u stvarnom svetu (Boise, Idaho: Pacific
Predd Publishing Association, 1993, pp. 191-200.


39
drevne tekstove i svet u kojima su nastali. Oni mogu da popune
praznine u oblastima gde su nae znanje i podloga za biblijsko
prouavanje moda slabiji.
Za adventiste koji prihvataju naroiti autoritet spisa Elen Vajt,
sledei princip ima presudan znaaj.
6. Primenimo zdrave metode na tekstove u kojima Elen Vajt
daje svoje komentare, naroito kada su tekstovi neugodno teki.
9

Velike tete nastaju kada neko zloupotrebi njen autoritet kako bi
potkrepio tumaenja koja iskrivljuju nameru biblijskog pisca. Kada
se pravilno shvata, nadahnue ima svoj unutranji sklad, ne
protivrei samo sebi. Pomenuti principi br. 3 i 4 posebno su
dragoceni kada se primene na razumevanje spisa Duha prorotva.
Dosledna primena ovih est principa mogla je Dejvidu Koreu da
spase ivot. Na vrhuncu svoje proroke uobrazilje on je sebe
shvatio kao Jagnje iz Otkrivenja 5. glave, koje se pridruilo Bogu na
prestolu i zato ima vlast da pusti uzde dogaajima posletka, da se
srue na svet koji o tome nita ne sluti. Da je doslovno primenio
ovih est principa, mogao je nauiti da je u Novom zavetu
posledak, jo u prvom veku, bio puten u ivotu, smrti i
vaskrsenju Isusa Hrista (vidi 6. poglavlje). Da je tekst u Otkrivenju
3,21 (uporeen s tekstom u Otkrivenju 5,5.6.9-12) proitao u
svetlosti celog Novog zaveta, mogao je da shvati da trenutak kada
je Jagnje uzelo svitak u ruke ve pripada prolosti, kad je Jovan
pisao knjigu Otkrivenje, pa se zato ne moe odnositi na ljudsko
bie s puno nedostataka, u Vakou, u dravi Teksas, oko 2.000

9
Radi pregeda onoga to podrazumevam pod zdravim metodima, vidi
The Interpreters Use of the Writings of Ellen G. White, Symposium on
Revelation, knjiga 1, edited by Frank Holbrook (Silver Spring, Maryland:
Biblical Research Institute, 1992), pp. 163-172.


40
godina kasnije.
10

Prema tome, neophodno je da izmenimo izjavu kojom je zapoet
tekst ove knjige. Razmiljanje o kraju sveta kao takvom, ne mora
biti opasno po ljudsko zdravlje. Opasan nain na koji neko
razmilja o kraju sveta. Dosledna i ponizna primena zdravih
principa prouavanja Biblije moe da proizvede (stvori) sigurnu,
zdravu i biblijski utemeljenu perspektivu kraja sveta.



10
Radi iscrpnog i detaljnog pogleda na egzegezu 5. glave Otkrivenja,
vidi The Seven Seals, u Symposium, pp. 200-221. Radi razumevanja
konkretne take u Otkrivenju 3,21, vidi str. 201-204.


41


DRUGI DEO

STARI ZAVET, RANI JUDAIZAM I POSLEDAK


Tree poglavlje
DAVNA PROLOST I POSLEDAK

Noje je posmatrao kolosalnu rukotvorinu pred sobom, pratei
kako lavovi i medvedi, irafe i zebre, prerijski psi i jeevi, zmije i
puevi ulaze kroz veliki otvor u neto to je u oima celog sveta
izgledalo kao mali drveni grad. Odjednom, jedna misao kao da ga
je udarila svom snagom: svetu je upravo predstojao kraj.
Ako se izuzmu koveg i njegov dragoceni tovar, sve to je Noje
mogao da vidi trebalo je uskoro da bude zauvek izmenjeno. Svi oni
koji ne budu uli s njim u koveg ubrzo e biti uniteni i nikada ih
niko vie nee videti. Svemu na ta su ljudi utroili ivot njihovi
domovi, njihovi poslovi, njihove nade i snovi, njihove porodice,
njihova seanja, njihova istorija, pa i dobro im poznati pejsai
rodnog kraja svemu e vrlo brzo doi kraj i zauvek e biti
zaboravljeno. ta e se dogoditi s njim? Kako e izgledati novi svet?
Da li e ita izgledati kako je izgledalo ranije? S ovakvim pitanjima
na srcu, Noje je poneo svoj poslednji zaveljaj i pripremio se da ue
u koveg.
Dobra polazna taka za istraivanje o tome ta Biblija govori o
svretku sveta jeste shvatiti da se ona neposredno bavila ivotom


42
stvarnih ljudi u toj davnoj prolosti. Kraj sveta kojem idemo u
susret nije prvi sluaj nastajanja kraja. Biblijska eshatologija
(nauka o dogaajima u kontekstu posletka sveta) poinje priom o
Noju i potopu. Za Noja je taj kraj sveta bio stvaran, kao to je nama
stvaran posledak kojem mi idemo u susret. Razmatrajui kako je
Biblija opisala kraj Nojevog sveta, moemo stei jasniju sliku o
kraju sadanjeg sveta.
I tako e se nae zajedniko putovanje kroz Bibliju baviti tekstom
i pitanjima koji se odnose na izvorne aktere drame, a ne na aktere
iz naeg, modernog doba. Kakav je bio kraj sveta koji je Noje
oekivao i doiveo? Kakvom su kraju sveta ili u susret Avram,
Mojsije i proroci? Kakva je bila Boja uloga u svemu tome?
Postavljajui takva pitanja, mi se udaljavamo od svojih savremenih
oekivanja i lake nam je da vidimo ono to nekada nismo videli.
Poto Bog pristupa ljudima tamo gde se nalaze, najbolje emo ga
razumeti u kontekstu sveta u kojem se On obraao piscima Biblije.

NOJE I KRAJ SVETA
U prvoj knjizi Biblije, 1. Mojsijevoj, od 6. do 9. glave, nalazimo
izvetaj o potopu prvoj situaciji u ljudskoj istoriji kada je svet
doiveo kraj. Ovaj izvetaj postavlja obrazac za sve druge biblijske
opise kraja, ili posletka. Ovaj obrazac obeleavaju etiri osnovna
elementa: opadanje, objava, sud i posledice.
Opadanje Nojevo razumevanje predmeta kraja sveta bilo je
izotreno kad mu je Bog uverljivo predstavio ozbiljnost opadanja
merila morala i ponaanja u ljudskom rodu njegovog vremena.
Gospod videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na Zemlji, i da su
sve misli srca njihova svagda samo zle. I zemlja se pokvari pred
Bogom, i napuni se zemlja bezakonja (1. Mojsijeva 6,5-11; upor. 12
stih).
U to davno vreme sve je poelo da se raspada fiziki, duhovno,


43
moralno. Ovo kao da vam je odnekud poznato? Po tom merilu,
uopte ne treba sumnjati da je i za dananji kraj sveta ve sve
spremno. Ali pre nego to se prekomerno uzbudimo, moramo imati
na umu da su u ogledalu tih opisa mnoge generacije ljudi mogle da
prepoznaju svoju sliku. Opis iz 1. Mojsijeve 6,6 je posebno dirljiv:
Pokaja se Gospod to je stvorio oveka na Zemlji, i bi mu ao u
srcu [Gospod se rastui to je stvorio oveka na Zemlji, i srce mu
obuze bol. Slob.prev. prema NIV].
Prema Bibliji, kraj nikada nije usamljeniki, kao u nekim
naunim spekulacijama na koje je ukazano u prethodnom
poglavlju, zapazili u vezi s. Bog osea sav bol koji doivljavaju
ljudska bia. Bog uvek obezbeuje uslove za neto bolje.
Objava Nastalo je vreme za promenu. Bog je pripremio
konane planove za promenu, koje e izloiti Noju. Odmah u
poetku izloio je plan da uniti Zemlju i zatre ljudski rod: I ree
Bog Noju: kraj svakome telu doe preda me [nameravam da
istrebim sve ljude], jer napunie zemlju bezakonja; i evo hou da ih
zatrem sa zemljom (1. Mojsijeva 6,13; upor. 7. stih).
Noje je van svake sumnje bio preneraen, shvativi da e on,
njegova porodica, susedi i sve za ta je iveo, uskoro biti zauvek
uniteni. Meutim, plan koji je Bog imao s njim imao je dva, a ne
samo jedan deo. Poto je Noje naao milost pred Gospodom (8.
stih), Bog ga je pozvao da sagradi ogroman brod, dovoljno veliki da
se u njemu spasu Nojeva porodica i svi prijatelji i susedi koji bi
izrazili elju da pou s njim; dovoljno veliki da spase bitni
minimum ivotinjskih vrsta, neophodnih za ponovno
uspostavljanje Zemljinog eko-sistema (stihovi od 14-21). Znatan
deo sveta i ljudskog roda trebalo je da bude spasen od planiranog
unitenja.
Izuzetno je zanimljiv jezik upotrebljen za opis Nojeve uloge u
Bojem planu. Posle opisa unitenja ivota na Zemlji, tekst u 1.


44
Mojsijevoj 7,23 kae: Samo Noje osta i to s njim bee u kovegu.
Re koja je ovde prevedena sa osta, istog je korena kao i jevrejska
re koja se obino prevodi sa ostatak. Boji plan je bio da Noje
bude ostatak prvog vremena posletka. Da ne biste pomislili kako
sam podlegao naletu mate, istai u podatak da o toj vezi govori i
tekst u Sirahu 44,17, judejskoj knjizi pisanoj oko 200 godina pre
Hristovog vremena.
11
Noje i lanovi njegove porodice bili su ostatak
posle potopa. Mora da su jevrejski itaoci Staroga zaveta svoje
shvatanje pojma ostatka zasnivali na izvetaju o potopu.
Sud Kao u sluaju objave, i u Bojem postupku izvrenja suda
postojala su dva dela unitenje bezbone veine i spasenje
pravednog ostatka. Bog je najpre objavio kakvo je stanje ljudskog
roda, a onda postupio po onome to je objavio. Kada u opisu
potopa koristim re sud, tada ne mislim na sudsku istragu, poto
je to ve bilo zavreno do trenutka kad je Bog pristupio Noju s
namerom da mu izloi svoje planove. Sud se ovde koristi u smislu
izvrenja.
Postoji jedna zanimljivost u vezi s ovim sudom [izvrenjem
suda]: naime, kada tekst itamo na jevrejskom jeziku, postaje jasno
da je izvetaj o potopu tesno povezan s izvetajem o stvaranju u
prve dve glave 1. Mojsijeve. Stvaranje je poelo kada se Duh (ista
re kao vetar na jevrejskom obratimo panju na Isusove rei u
Jovanu 3,8) dizao nad Zemljom potpuno pokrivenom
neobuzdanom, haotinom vodom (1. Mojsijeva 1,2). Pri stvaranju
tekao je proces odvajanja i razluivanja. Bog je nainio razliku
izmeu svetlosti i tame (4. stih), dana i noi (5. i 14. stih) i
razdvojio vode iznad Zemlje od voda na Zemlji (stihovi 6 i 7), kao i
more od kopna (stihovi 9 i 10).

11
Sirah je knjiga koja se pod tim imenom moe nai u Biblija koje
sadre apokrife.


45
Meutim, u izvetaju o potopu, razdvajanja vezana za stvaranje
pretvaraju se u obrnut proces. Vode su se spustile s neba [svoda], u
susret vodama koje su kuljale iz zemlje (1. Mojsijeva 7,11). Suha
zemlja i more vie se nisu razlikovali (20. stih). Potop je vratio
Zemlju u stanje u kojem je bila pre stvaranja (stihovi od 7-20;
upor. 1,2)!
Tako je za Noja potop predstavljao neto vie od samo jednog
novog dogaaja u toku njegovog ivota. Potop je znaio
ponitavanje stvaranja. U jevrejskom jeziku je jezik potopa ujedno i
jezik stvaranja na kljunim takama se koriste iste osnovne rei.
Potop se opisuje kao proces suprotan stvaranju, poto je Bog
uklonio razlike koje su ivot na Zemlji uinile moguim.
Pomou barke, razume se, Bog je delovao u smislu spasavanja
ostatka od unitenja njegovog ivotnog okruenja. U barci su se
nalazili Noje, njegova porodica i predstavnici ivotinjskog carstva,
potpuno bezbedni (1. Mojsijeva 7,7.16). Bog kontrolisao proces
unitenja svoga stvaranja, kako ostatak ne bi niim bio povreen
(1. Mojsijeva 8,1.2).
Boji sudovi u Bibliji uvek su dvojaki. Bog je u Edemskom vrtu
kaznio Adama i Evu trnjem, poroajnim bolovima i izgnanstvom
(1. Mojsijeva 3,16-19.23.24). Ali ih je i zatitio od tetnog dejstva
okoline obukavi ih u ivotinjske koe (21. stih), a onda im obeao
da e ih preko Mesije vratiti tamo gde su bili (15. stih). Sud je u
vrtu bio dvojak, pozitivan i negativan. I Kain je, s jedne strane, bio
proklet, ali je dobio i znak kako bi mu ivot bio sauvan (1.
Mojsijeva 4,1-16). Na slian nain, Bog je u izvetaju o potopu
delovao i u pravcu spasavanja i u pravcu unitenja.
Rezultat Kakav je bio rezultat Bojeg dela spasavanja onih koji
su bili okupljeni u kovegu? Ovde ponovo nalazimo jezik nove
Zemlje i novog stvaranja. Bog je poslao vetar da smiri vodene
mase i da izazove njihovo opadanje i povlaenje (1. Mojsijeva 8,1.2;


46
upor. 1,2). Ubrzo se voda povukla i tlo je postalo suvo (1. Mojsijeva
8,13). Ovo je poseban jezik upotrebljen i da se opie trei dan
stvaranja (1. Mojsijeva 1,9.10). Bog je isuio zemlju i odvojio je od
mora. Bog je ponovo uspostavio punu funkciju dana i noi, i
godinjih doba (1. Mojsijeva 8,22), to predstavlja podseanje na
etvrti dan stvaranja (1. Mojsijeva 1,14.15).
Bog je u 1. Mojsijevoj 9,1-3 ponovo progovorio jezikom iz 1.
Mojsijeve 1,26-31, prilikom obnavljanja svog zaveta s Nojem i
njegovim sinovima: Raajte se i mnoite se. I ovom prilikom im
je propisan program ishrane: to se god mie i ivi, neka vam
bude za jelo (9,3). Odlike novog stvaranja su garancija da nee biti
novog potopa (11. stih).
Kako je, dakle, Noje razumeo kraj? Razumeo je da je, zbog
opadanja merila morala i ponaanja u njegovom vremenu kraj
postao neophodnost. Bog je upotrebio potop da poniti ono to je
fiziki stvorio i krene iz poetka s pravednim ostatkom, u novom
delu stvaranja. Kraj, posledak u izvetaju o potopu bio je fiziko
unitenje planete i njeno kasnije fiziko obnovljenje. U potopu se
stari svet povukao pred novim. Posle potopa, ekosistem je ponovo
poeo da funkcionie. Obnovljen je i Boji zavet s ljudskim rodom.
Za taj novostvoreni svet Noje je postao drugi Adam.
Naalost, ba kao to je prvi Adam zatajio u odnosu na plod s
drveta (1. Mojsijeva 3. glava), i novi Adam je zatajio u odnosu na
plod vinove loze (1. Mojsijeva 9,20-27). Zahvaljujui Nojevim i
Hamovim gresima ljudski rod je ponovo utonuo u stanje opadanja.
Jedina Boja zapovest koju su Nojevi potomci ispotovali bila je
zapovest da se raaju i da se mnoe (1. stih). Deseta glava 1.
Mojsijeve potvruje da je Noje imao mnogo potomaka. Meutim, ti
potomci su odluili da se ne rasejavaju i ne napune Zemlju, kako
im je Bog bio zapovedio (1. Mojsijeva 9,1).
Iako je u Nojevim danima doao kraj, taj kraj nije bio i konaan.


47
Bie potrebno da doe drugi kraj. U svakom sluaju, u izvetaju o
potopu otkrili smo prvo seme biblijskog shvatanja toga kraja.

AVRAM I KRAJ
Opadanje Iz teksta u 1. Mojsijevoj 11,4 jasno vidimo da su
Nojevi potomci iveli u pobuni protiv Boje zapovesti da se raseju i
napune Zemlju (9,1). Kulom koju su podigli, pokuali su da
pronau nain da se uspeno suprotstave Bojoj zapovesti. Zbog
njihovog tehnolokog napretka, njihova pobuna imala posebno
pretei karakter (1. Mojsijeva 11,5.6).
Objava Bog je odgovorio osujeivanjem njihovih planova.
Pometnjom njihovog jezika naterae ih da se raseju po celoj Zemlji
(stihovi od 5-7).
Sud Bog je zatim delovao u ulozi izvrnog sudije, pomeo im
jezik i rasejao po celoj Zemlji (stihovi 8 i 9). Meutim, ovde je
neto nedostajalo. U svojim ranijim sudovima Bog je uvek
postupao na dvojak nain, i pozitivno i negativno. Izrekavi
prokletstvo Adamu i Evi u vidu trnja, poroajnih bolova i
izgnanstva, On ih je istovremeno blagoslovio odeom i obeanjem
(1. Mojsijeva 3. glava). Iako je Kaina prokleo izgnanstvom,
blagoslovio ga je zatitom ivota (1. Mojsijeva 4,1-16). Proklevi
oveanstvo potopom, On ga je ujedno i blagoslovio Nojem i
barkom. Meutim, gde je blagoslov u izvetaju o Vavilonu?
Blagoslov je skriven zbog nae zaokupljenosti hronologijom.
Uglavnom znamo da je, prema hronologiji u drugom delu 11. glave,
Avram iveo najmanje 400 do 600 godina posle vavilonske kule.
Meutim, neposredni kontekst prie o Vavilonu u 1. Mojsijevoj
nalazimo u 10. i 12. glavi. U 10. glavi nalazimo spisak naroda sveta
prema njihovom poreklu u odnosu na Nojevo porodino stablo. Ti
narodi su, u 11. glavi, udrueni u pobuni protiv Boga. Iako rasuti
zbog pomeanih jezika, oni ostaju u stanju pobune protiv Boga.


48
Prema tome, 11. glava se zavrava slikom sveta kome je potreban
blagoslov.
U taj svet pod teretom prokletstva dolazi ovek po imenu Avram
(kasnije Avraam). U tom kontekstu Bog se obraa Avramu: Idi iz
zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju
u ti ja pokazati. I uiniu od tebe veliki narod, i blagosloviu te, i
ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov. Blagosloviu one koji
tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji te usproklinju; i u tebi e
biti blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Mojsijeva 12,1-3).
Zapazimo podatak da je Bog Avramu dao tri obeanja. Dobie
zemlju, postae veliki narod i postae blagoslov. Bog e
blagosloviti ne samo Avramove neposredne potomke nego i sva
plemena na zemlji. U kontekstu, izraz sva plemena jasno
upuuje na spisak naroda u 10. glavi 1. Mojsijeve i na one koji su
pod prokletstvom i rasuti, iz izvetaja o vavilonskoj kuli.
U 1. Mojsijevoj 17,1-8 nalazimo tri blagoslova ponovljena i
proirena. Obeanje o zemlji ponavlja se i usredsreuje na
teritoriju nazvanu Hanan (8. stih). Obeanje o narodu je
proireno i obuhvata brojno potomstvo (stihovi 2, 4-6), brojno kao
zvezde na nebu (1. Mojsijeva 15,5). Tom prilikom se Avramovo ime
menja u Avraam (1. Mojsijeva 17,5). Obeanje o blagoslovu je blie
definisano kao zavetni odnos. Avram i njegovi potomci imae
poseban odnos s Bogom (stihovi 2, 7, 8). Jasno je dakle da Avram
postaje sredstvo kojim Bog namerava da obnovi svoj odnos i
zavet sa svim narodima na Zemlji. Avram je pozvan kao
predstavnik celoga sveta!
Globalni karakter obeanja datih Avramu postaje jo jasniji kada
shvatimo da su tri obeanja data Avramu posebno smiljena da
ponite tetu nastalu ovekovim padom u greh, iz 1. Mojsijeve, 3.
glave. Adam i Eva bili su prokleti na tri naina, a odgovarajua
obeanja Avramu upuena su takoe na tri naina. Zemlja je bila


49
prokleta zbog Adama raalo je trnje i obraivanje je postalo
teak posao (stihovi od 17-19). Boji plan je bio da preko Avrama i
njegovih potomaka pone da obnavlja zemlju. Raanje dece bilo je
pod prokletstvom poroajnih bolova, ali je preko Avrama trebalo
da postane blagoslov. Adam i Eva su bili isterani iz vrta i odvojeni
od Boga (23. stih). Odnos je trebalo ponovo da se uspostavi preko
Avrama. Sledea ema ilustruje taj paralelizam.







Iako nije upotrebljena precizna jevrejska re, Avram je bio
ostatak iz izvetaja o vavilonskoj kuli, ostatak preko kojeg je Bog
planirao novo stvaranje. Boji negativni sud ogledao se u
rasejavanju naroda putem pometnje jezika. Njegov pozitivni sud
sastojao se u pozivanju Avrama da svojim blagoslovom prui ruke
svim narodima (1. Mojsijeva 12,1-3).
Pomenuta tri obeanja Avramu ne samo to su ponitila tetu
nastalu padom u greh nego su i dala prikaz Bojeg plana
iskupljenja sveta pod prokletstvom. Ta obeanja su pripremila
teren za sve to je sledilo, sve do osvajanja Hanana. Na primer,
naglasak 1. Mojsijeve nalazi se na obeanju o mnogim potomcima.
Iako je putem bilo bilo estih koenja i zadravanja, do kraja knjige
stie se utisak da je obeanje sigurno. U 2. i 3. Mojsijevoj panja se
usmerava na obeanje o odnosu izmeu Boga i oveka. Bog je
preko Mojsija nainio zavet s Izrailjem, a slube u svetinji ukazivale
su na to kako narod moe da odri svoj odnos s Njim. S druge
1. Mojsijeva 3 1. Mojsijeva 12,1-3 1. Mojsijeva 17,1-8

prokletstva obeanja

poroajni bolovi narod brojno
potomstvo
izgnanstvo blagoslov odnos s Bogom
trnje (zemljite) zemlja zemlja



50
strane, obeanje o zemlji nalo se u ii panje u 4. Mojsijevoj, 5.
Mojsijevoj i Knjizi Isusa Navina.
Prema tome, obeanja iz 1. Mojsijeve 12,1-3 postaju sredinja
tema teologije Petoknjija (pet Mojsijevih knjiga).
12
S druge strane,
plan je bio da ona retroaktivno neutraliu prokletstvo iz vremena
vavilonske kule i pada u greh. S druge strane, ona su, u
najsaetijem obliku, prikazala sve to Bog radi u preostalom delu
Petoknjija.

OBEANJA DATA AVRAMU SREDINJA TEMA PETOKNJIJA







Kako je Avram posmatrao kraj? Osnovna slika njegove vizije
jasno je data u 1. Mojsijevoj 12,1-3 i onome to sledi. On je
delovaokao Boji predstavnik pred svetom koji se nalazio pod
Bojim prokletstvom. Avramova slika kraja bila je koncentrisana
na trostruko obeanje. A to trostruko obeanje bilo je Boji
odgovor na pad u greh. Postojala je potreba za obnavljanjem i
vraanjem raja. Ako Avramovi potomci budu bili verni, hananska
zemlja e postati obnovljeni Edemski vrt. Preko njih bi svet
postepeno uspostavio raniji odnos s Bogom. Kraj bi bio vraanje

12
Ovu tvrdnju je na zadivljujue uverljiv nain izneo Dejvid (J. A.) Klajns
u knjizi Tema petoknjija, u posebnom prilogu pod naslovom Journal
for the Study of the Old Testament (Sheffield: University of Sheffield
Press, 1978), knjiga 10.
1. Mojsijeva 3 1. Mojsijeva 12/17 Petoknjije

*

bolovi narod/potomstvo 1. Mojsijeva
izgnanstvo blagoslov/odnos 2./3. Mojsijeva
trnje zemlja 4./5. Mojsijeva



51
onoga to je bilo izgubljeno celome svetu.
esto mislimo kako bi bilo lako verovati kada bismo s Bogom
mogli da razgovaramo onako kako je razgovarao Avram. Ali
Avramov ivot, u stvari, nije bio tako jednostavan. On je imao tri
Boja obeanja, ali je to bilo otprilike sve to je imao. Bog mu je
obeao zemlju. Ali kad mu je ena umrla posle 60 godina u toj
zemlji, Avram nije imao dovoljno zemlje u posedu da bi je
sahranio. Jo uvek je bio stranac u stranoj zemlji vlasnitvu
drugih ljudi. Da bi sahranio Saru, morao je da kupi komad zemlje
po izuzetno visokoj ceni.
Bog je Avramu obeao i mnogo potomaka. Ali, oekivanje
ispunjenja obeanja postalo je tako razoaravajue da je to bilo
gotovo smeno. Avram i njegovi potomci iveli su pod stalnom
pretnjom rata i gladi (1. Mojsijeva 12, 14, 26, 34, 41). Nemoralu
skloni susedi esto su poudno gledali na ene patrijaraha (glave
12, 20, 26). Sve prve ene u knjizi (Sara, Reveka i Rahilja) bile su
neplodne, pa im je, da bi mogle imati decu, bila potrebna udesna
Boja intervencija, ali i to tek posle mnogo ekanja i razoaranja. U
vreme ekanja Avram je, na primer, isprobavao sve vrste zamena
(Lot, Agara, Elijezer). Kasnije, ukravi od svog oca njihove kune
bogove, Rahilja je pokuala da sauva svoje nasledstvo u Padan-
Aramu, za sluaj da u Hananu ne bude sve ilo kako treba (1.
Mojsijeva 31,30-35). Kada su se konano narodila deca, ona su
predstavljala opasnost jedna za druge (1. Mojsijeva 21,8-14; 27,41-
45; 32,6-12; 37,12-36). Pa ipak, uprkos svim preprekama, pri kraju
knjige je druina od 70 dua nagovetavala da je ispunjenje na
putu.
Da li su Avram i njegovi potomci bili blagoslov narodima, kako je
to Bog obeao? Ni faraon (1. Mojsijeva 12. glava), ni Avimeleh (20.
glava) nisu smatrali da je Avramovo prisustvo u njihovom podruju
blagoslov! Njegovo posredovanje za Sodom bilo je bezuspeno (1.


52
Mojsijeva 18. i 19. glava). Isak je imao beskrajne svae sa svojim
susedima (1. Mojsijeva 26,1-33). Jakov je morao da napusti grad
zbog ponaanja svojih sinova (1. Mojsijeva 34. glava). Tek u
izvetaju o Josifu konano moemo da vidimo neko svetlucanje tog
obeanja.
U priama koje priamo svojoj deci mi ivote patrijaraha esto
obavijamo velom romantike. Meutim, patrijarsi su u stvari iveli
ivotom velike duhovne nesigurnosti. Avram je, za vreme svog
ivota, raspolagao s neprijatno malo dokaza da e obeanja koja
mu je Bog dao biti ispunjena. ivot Avrama, Isaka i Jakova bio je
ivot pun velikih razoaranja, budui da su eznuli za ispunjenjima
obeanja, koja kao da nikada nisu dola. Moda duhovni ivot u
sekularnom svetu i nije neto tako runo! Ako su patrijarsi uspevali
da sauvaju svoju veru u Boga uprkos Njegovom prividnom
proputanju da ispuni svoja obeanja, sigurno je da se i mi, kojima
je poznato Njegovo ispunjenje obeanja u Hristu, moemo isto tako
drati!
Rezultat Novo stvaranje e za Avrama doi u vidu ispunjenja
Bojih obeanja. Ostvarie se obnavljanje plodnosti zemlje,
reprodukcija i blizak odnos s Bogom. Obeanja e se ispuniti sa
izlaskom iz Egipta. Prema tome, ne bi trebalo da bude nikakvo
iznenaenje to je Izlazak opisan jezikom stvaranja: I prui
Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istonim,
koji jako duvae celu no, i osui more [pretvori ga u suhu zemlju],
i voda se rastupi. I pooe sinovi Izrailjevi posred mora suhim (2.
Mojsijeva 14,21.22).
Jevrejska re za vetar ista je kao re za Duh (1. Mojsijeva 1,2).
Rezultat delovanja vetra je suva zemlja (upor. stihove 9 i 19). Sve
kurzivom tampane rei u prethodnom pasusu podseaju na
stvaranje. Jezik Izlaska je jezik stvaranja. Razlika je samo u tome
to, 1. Mojsijeva govori o stvaranju sveta, dok 2. Mojsijeva ili


53
Knjiga izlaska opisuje stvaranje jednog naroda. Bog u 2.
Mojsijevoj 4,22.23 o Izrailju govori kao o svom prvencu. Ko je
zapravo bio Boji prvenac? Adam. Izrailj se ovde opisuje jezikom
stvaranja. Po ugledu na Noja, Izrailj je postao drugi Adam. Izrailju
je obeano carstvo (podruje vlasti), na isti nain kako je to
obeano i Adamu (5. Mojsijeva 11,22-25; upor. 1. Mojsijeva 1,26-
28). Izrailj je u pustinji bio kuan hranom (2. Mojsijeva 16. glava;
5. Mojsijeva 8,1-13) i zmijama (4. Mojsijeva 21,4-9), na isti nain
kao to su bili kuani i Adam i Eva. Izvetaj o Izlasku izloen je kao
novo stvaranje, koje e ponititi prokletstvo izreeno zbog
Adamovog greha. Sve to je Bog nameravao da uini preko
Adama, sada je trebalo da se ostvari preko Izrailja.
Tokom naeg istraivanja Avramovog pogleda na kraj izranja
veoma vana opaska. Ispunjenje obeanja datog Avramu nije se
oitovalo u fizikom unitenju i obnovljenju planete, kao to je to
bio sluaj u povesti o potopu. Umesto toga, govor Bojih
velianstvenih i silnih dela u stvaranju i potopu sada se koristi za
opis stvaranja jednog naroda. Jezik biblijske eshatologije nije
ogranien na pojmove unitenja i ponovnog stvaranja fizikog
sveta, nego moe da se primeni i na duhovno opadanje i
obnavljanje jednog naroda. Dogaaji koji su se u Nojevo vreme
ispunili u okviru neposredne istorije, u vreme Izlaska ispunjeni su
duhovnim i simbolikim znaenjem. Prema tome, ideja kraja se u
Bibliji esto proiruje da bi obuhvatila Boja silna dela duhovne
obnove u sasvim odreenim dogaajima kao to su Izlazak, a
kasnije i krst (upor. 2. Mojsijeva 12,41).

MOJSIJE I KRAJ
Prethodno izloeni etvorodelni obrazac opadanja, objave, suda i
rezultata karakteristian je za dovrenje eshatologije, u kojima je
zakljuen pun ciklus ispunjenja. Meutim, Mojsijeva slika posletka


54
ne nalazi svoje konano ispunjenje u Bibliji i zato e ovaj odsek biti
drugaije strukturisan.
Kraj kao izbor Kako se Izrailj pribliavao zemlji obeanja, Bog
je upotrebio Mojsija da pojasni kako e doi do novog stvaranja
koje je On obeao Avramu. Meutim, kraj prema 5. Mojsijevoj je
drugaija vrsta kraja. Kraj prema Mojsiju je pre proces nego
dogaaj. On nastaje postepeno i ne sruuje se na svet kao nekada
poetak potopa: Ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga svojega
drei i tvorei sve zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam,
uzvisie te Gospod Bog tvoj vie svih naroda na zemlji. I doi e na
te svi ovi blagoslovi ako uzaslua (5. Mojsijeva 28,1.2).
Svi ovi blagoslovi, podrobno navedeni u stihovima 3-14 mogu
se saeti u savremeni izraz poboljana produktivnost. Bog e
blagosloviti njihov porod, useve, stoku i trgovinu. Ukoliko budu
posluni Bogu, njihova zemlja bivae sve rodnija i rodnija, a i oni
sve bogatiji. Oni e postati glava, a ne rep, ili supersila. Bie im
podaren mir sa svim njihovim neprijateljima. Obeanja data
Avramu bie ispunjena u obilnoj meri, ako budu saraivali s
Bogom.
Mojsijeva slika kraja bila je slika postepenog ili evolutivnog
napretka. Kraj nije trebalo da doe iznenada, s povikom i glasom
trubnim, ve malo-pomalo. Bog e postepeno obnavljati Hanan,
sve dok ne postane kao vrt Gospodnji. Svojim blagoslovima Bog
bi postepeno ponitavao prokletstvo. Kraj bi, tako, doao u okviru
istorije. Korov i bolesti bili bi postepeno savladani. Raj bi mogao
biti ponovo na Zemlji zahvaljujui njihovom odnosu s Bogom.
Meutim, postojala je jedna tamnija strana ove progresivne
slike kraja. Svojom neposlunou, Izrailj bi mogao da ubrza
proces opadanja, kao to je to bilo i s narodima pre potopa i u
vreme gradnje vavilonske kule. Ako ne uzaslua glasa Gospoda
Boga svojega da dri i tvori sve zapovesti Njegove i uredbe


55
Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doi e na tebe sve ove kletve
i stignue te (15. stih).
Zastraujui spisak prokletstava protee se od 16. do 68. stiha.
Prokletstva iz 28. glave 5. Mojsijeve su suprotnost ili nalije
eshatologije, sudnji dan koji nastaje progresivno. Ako Izrailj ne
bude bio posluan, zemlja nee donositi rod, deca e biti boleljiva,
dok e narod pasti u siromatvo i biti muen od svojih neprijatelja
sa svih strana. Ako nastave sa svojom neposlunou, krajnje
prokletstvo iz zaveta bie rasejavanje meu narode i izgnanstvo.
Peta knjiga Mojsijeva prikazuje nacionalnu sliku kraja. Bog se
narodu obraa kao celini. Tu nema ideje o ostatku. Izrailju su
ponuene dve mogunosti (5. Mojsijeva 30,15-19). Jedna od njih
bilo je postepeno obnavljanje Edema, a druga postepeno opadanje,
izgnanstvo i unitenje. ta e on prihvatiti? Ako bude sluao, narod
e napredovati, a ako bude bio neposluan, bie uniten.

BOJI PLAN U 28. GLAVI 5. MOJSIJEVE







Vrhunac istorije Izrailja Da li je Izrailj ikada bio dovoljno
dugo posluan da bi doiveo poetke obnovljenja raja? injenice
kau da narod nikada nije bio u potpunosti ujedinjen, izuzev u
periodu od 60 do 70 godina pod vladavinom Davida i Solomuna.
Ipak, narod je u tom periodu poinjao da anje Boje blagoslove.
Iako su osvojili ogromnu teritoriju izvan hananskih granica u uem
smislu (2. Samuilova 5,17-25; 8,12; 10,15-19), oni su uivali sve


5. Mojsijeva 28
poslunost
neposlunost
obnova Edema
izgnanstvo i unitenje


56
stabilniji mir sa svojim neprijateljima (2. Samuilov 7,9-11). Postali
su priznati kao supersila, sila s kojom se moralo raunati (1.
Dnevnika 14,17). Neznaboaki vladari su priznali nadmo Izrailja
u mudrosti, bogatstvu i srei (2. Dnevnika 9,5-8). Boji blagoslovi
su dostigli taku kada je Solomun mogao da objavi: Blagosloven
da je Gospod koji je smirio narod svoj Izrailja, kao to je govorio;
nije izostala nijedna re od svih dobrih rei Njegovih, koje je
govorio preko Mojsija sluge svojega (1. Carevima 8,56).
Izgledalo je kao da je Izrailj na putu ka obnovljenom Edemu.
Obeanja iz 5. Mojsijeve bila su na putu ispunjenja. Meutim,
obeanje je i dalje imalo uslovni karakter (1. Carevima 9,3-9; 8,33-
36). Osim toga, s uvoenjem monarhije iskrsla je i nova opasnost.
Car je sada, u velikoj meri, stajao pred Bogom umesto Izrailja. Kad
je car bio veran, Izrailj bi napredovao, ali bi neverni car pokrenuo
spiralu nadole, ka unitenju.
Nizbrdica Ako ste proitali taj deo Biblije, znaete ta se
dogodilo. Izrailj je pod Solomunom poeo da se odvraa od Boga.
Narod je krenuo dugom nizbrdicom, putem na kojem su obeanja
nekada data Avramu i Mojsiju postala samo san koji sve vie
iezava. Umesto toga, prokletstva su u vidu siromatva, slabosti,
pljakanja, rasejavanja i izgnanstva postajala sve prisutnija
stvarnost. Sve je manja bila verovatnoa da e Edem biti
obnovljen njihovom poslunou. Raj bi mogao jo jednom postati
stvarnost jedino kad bi Bog povukao odluan, radikalan potez. U
takvom sluaju, proroci u svojim knjigama kraj vie ne bi
prikazivali u smislu progresije, nego u smislu iznenadne
transformacije stvarnosti. Sm Bog bi se umeao u istoriju i to bi
sve promenilo.
Velika tragedija je nastala kad je Izrailj zatajio u ispunjenju
zaveta iz 5. Mojsijeve. Ipak, Bog nije ostao nemoan. Proroci
Staroga zaveta, od Isaije do Malahije, predvideli su kraj u kojem e
Bog ponovo delovati mono, na naine koji su nam poznati iz
izvetaja o stvaranju, potopu i izlasku iz Egipta.


57





58



etvrto poglavlje
STAROZAVETNI PROROCI I KRAJ SVETA

Pazei na povredu koju je zadobio na desnoj cevanici, poto ga je
prethodnog dana pogodio kamen izbaen iz vavilonskog katapulta,
Jezekilj se s velikim naporom kretao, naputajui zapaljeni grad
koji se dimio. Veoma bolno oseao je i povredu u donjem delu lea
kada je, oinut vavilonskim biem, samo 10 minuta pre toga, bio
primoran da uini nagao pokret. Osetio je da je u njega, s lea, uprt
pogled vavilonskog vojnika, koji je vrebajui njegov i najmanji
pogrean pokret bilo kakav znak kolebanja bio spreman da
nastavi kanjavanje. Rupe u krovovima i zidovima ruile su veinu
kua; nikome nije padalo na um raiavanje meavine kamenja,
delova drvea, unitenog oruja i tela s nekada divnih ulica
Jerusalima. Pogledom je enjivo traio lanove porodice i bliske
prijatelje, ali nikoga nije video. Ono to je video bile su duge kolone
prljavih, skrhanih, poraenih lica, oborenih pogleda, od kojih je
neke prepoznavao. Na njih su motrili snani, samouvereni, grubi
ljudi dobro naoruani stranci koji su govorili udnim,
nepoznatim jezikom.
Koraajui oprezno kroz ruevine gradskih vrata, shvatio je da je,
u svakom pogledu, njegovom svetu doao kraj. Kuda su ga vodili?
Kakvim e ivotom iveti? Hoe li se nekada vratiti u Jerusalim?
Hoe li ita ikada biti ponovo isto? Zato je Bog to dopustio? Da li
je bilo neke nade? Da li bi ovaj alosni drum na neki nain mogao
biti put u velianstveno preobraenu budunost, o kakvoj su pisali
Isaija i Mihej? Sa svakim sledeim korakom, dok se udaljavao od
svog voljenog Jerusalima, misli su mu bile sve u veoj zbrci. U tim


59
trenucima jo nije znao da e na njegova pitanja Bog vrlo brzo
odgovoriti jednim nizom vizija. Njegov kraj nije trebalo i stvarno
da bude kraj.
U samom sreditu panje starozavetnih proroka je izgnanstsvo
Izrailja iz zemlje obeane Avramu, posle kojeg e, jednog dana
uslediti povratak u Palestinu. Ta tema izgnanstva i vraanja
preovladava u spisima proroka, bilo da su pisali pre, za vreme ili
posle izgnanstva. Znatno pre vremena izgnanstva, Bog je omoguio
prorocima da u vizijama sagledaju preobraenu budunost,
budunost kada e se Bog mono umeati u njihovu istoriju i sve
promeniti.
Najira slika idealne budunosti Izrailja moe se nai u Jezekilju
36,22-38, u tekstu gde je prikazana trostruka transformacija
stvarnosti.
13
Bog je nameravao da preobrazi ljudsko drutvo
vraanjem Izrailja na njegovu zemlju da bi ponovo bio svedok
drugim narodima (stihovi 24, 28, 33-6). Bog e preobraziti ljudsku
prirodu u novo srce i nov duh (stihovi 25-27). Konano, On e
preobraziti sm fiziki svet, iskorenjivanjem gladi i nasilja (stihovi
30, 35).
14

Trostruka transformacija stvarnosti kakvu su proroci sagledali u
vizijama donekle se razlikovala od ranijih vienja kraja sveta. Za
razliku od prie o potopu u kojoj je kraj znaio potpuno, fiziko
unitenje planete, kraj koji su proroci gledali doi e u okviru
njima shvatljive istorije i geografije. Za razliku od 5. Mojsijeve,
gde je kraj trebalo da nailazi postepeno, malo-pomalo, srazmerno
stepenu poslunosti izrailjskog naroda, kraj koji su predskazali
proroci trebalo je da pone iznenadnom, monom Bojom
intervencijom, obino opisanom u kontekstu izgnanstva u Vavilon i

13
Knjiga o tom periodu Izrailjeve istorije koja je po mom miljenju
izuzetno vredna je knjiga Donalda E. Gouena [Gowan], Eschatology in the
Old Testament (Philadelphia: Fortress Press, 1986).
14
Isto, str. 1-3.


60
povratka iz njega.
Boja mona intervencija naglo e ubrzati eshatoloki rat,
poslednju bitku u istoriji Zemlje. Bog ne samo to e se umeati u
istoriju, da radikalno transformie ljudsko drutvo, ljudsku
prirodu i fiziki svet, nego e i svom narodu na Zemlji oistiti put
velikim zavrnim ratom protiv njihovih neprijatelja. Taj rat i
njegove posledice uticae na pokretanje onog blaenog kraja koji je
Izrailj kao celina mogao postepeno postii poslunou, ali to nije
uinio.
BOJI PLAN S PROROCIMA









Prelazak od postepene ka spektakularnoj slici posletka iao je
uporedo s propustom izrailjskog naroda da ivi u skladu s Bojim
oekivanjima izraenim u 5. knjizi Mojsijevoj. U 5. Mojsijevoj dato
je obeanje o mogunosti preobraaja sveta zahvaljujui
poslunosti Bojeg naroda. Meutim, ta transformacija sveta, u
prorocima, ne bi usledila zato to je to Izrailj zasluio, nego da se
odbrani Boji karakter. Neu vas radi uiniti, dome Izrailjev, nego
radi svetoga imena svojega, koje oskvrniste u narodima u koje
dooste i narodi e poznati da sam ja Gospod, govori Gospod
Gospod, kada se posvetim u vama pred njima (Jezekilj 36,22.23).
Umesto da narodima donese blagoslov (odnos s Bogom), Izrailj
je osramotio Boje ime meu narodima. Kraj ne dolazi zahvaljujui

Idealni svet
Edem
Bog
Boja intervencija
Eshatoloki rat
Trostruka transformacija
Vreme proroka


61
poslunosti izrailjskog naroda, on je u celosti in blagodati. Bog
intervenie kako bi odbranio svoje ime meu narodima. ini to
uzdiui svoj narod, iako taj narod nije ispotovao svoj deo
pogodbe. To to Bog preobraava ljudsko drutvo sluie
znaajnijim ciljevima, a ne samo dobrobiti Izrailjaca.
Da li je slika kraja u Starom zavetu imala progresivan
karakter, uopte nije sporno. Ipak, kakve su teoloke implikacije
takve progresije? Kakvog Boga tu vidimo? Da li je Bog bio
kolebljiv? Menja li On sa svakim vekom koji protekne, svoju sliku
kraja sveta? Teko da je to tako. Bitan princip je onaj istaknut u 2.
poglavlju Bog uvek pristupa ljudima tamo gde se nalaze.
Bog je Noju, Avramu, Mojsiju i prorocima mogao da kae mnogo
vie neto to im je kazao. Ali oni ne bi bili u stanju da to podnesu.
Naprotiv, Bog je Noju i Avramu dao taman onoliko koliko je bilo
potrebno da imaju jasno usmerenje za svoj lini ivot. Mojsiju i
prorocima jasno je prikazao pravac budunosti celoga naroda. Mi u
Bibliji vidimo milostivog Boga koji eka da ljudi dou do take
kada e moi da shvate puninu Njegovog otkrivenja. U srazmeri s
njihovim sposobnostima, On im otkriva sve vie i vie. Taj princip
je jasno prikazao sm Isus: Jo vam mnogo imam kazati; ali sad
ne moete nositi (Jovan 16,12).
Opasnost u tome jeste to bi itaoci iz nekog kasnijeg vremena
pokuali da generalizuju ta rana proroanstva i da oekivali da se
svaka pojedinost ispuni u nekom trenutku u budunosti. Meutim,
ono to je potrebno jeste da dopustimo da nas kasnija otkrivenja
(kao to su ona u Novom zavetu) kroz starozavetni materijal
povedu ka jednoj slici posletka jasnijoj nego to je ranije bilo
mogue. Bog je u Bibliju kao celinu ugradio mogunost
samoispravljanja razumevanja materije. to ire prouavamo, to
stiemo veu uravnoteenost. Svaka etapa biblijske istorije daje
nam novi prozor za pogled u um naega Boga, koji pristupa ljudima
tamo gde se nalaze, a ipak celim putem zna kuda ide!
Ovde Bog oigledno pokazuje koliko je bio strpljiv i tolerantan


62
prema svom narodu! Kao roditelj pun razumevanja prema detetu, i
On postepeno vodi svoj narod ka zrelosti i nikada od njega ne
oekuje da shvati vie nego to mu je istinski mogue u bilo kojoj
fazi. Iskreno reeno, Bog je tolerantniji od nas ljudi!

N NN NAROD I POSLEDAK AROD I POSLEDAK AROD I POSLEDAK AROD I POSLEDAK
Mono Boje uplitanje u istoriju koje su predskazali starozavetni
proroci, preobrazie Izrailj kao narod.
15
Ali e u poslednja
vremena biti utvrena gora doma Gospodnjega navrh gora. I ii
e mnogi narodi govorei: hodite, da idemo na goru Gospodnju i u
dom Boga Jakovljeva, i uie nas svojim putevima i hodiemo
Njegovim stazama; jer e iz Siona izai zakon i re Gospodnja iz
Jerusalima i oni e raskovati maeve svoje na raonike, i koplja
svoja na srpove; nee dizati maa narod na narod, niti e se vie
uiti ratu. Jer e svi narodi hoditi svaki u ime boga svojega; a mi
emo hoditi u ime Gospoda Boga svojega uvek i do veka (Mihej
4,1-5).
etvrta glava Miheja crta sliku mira, blagostanja, zadovoljstva i
duhovne vladavine. Ostatak iz izgnanstva vraen je natrag u
Palestinu i ponovo postaje silan narod pod Bojom vladavinom
(stihovi 6-8). Svi ive bez straha na svojoj imovini (4. stih). Ova
slika kraja usredsreena je na Jerusalim. Edemski vrt, takorei,
postaje predgrae Jerusalima. Mihejev kraj nema radikalnu
dimenziju kao u knjizi Otkrivenja. Naprotiv, nastajao je u okviru
istorije i sveta kakve je prorok poznavao (vidi takoe Isaija 2,2-5;
33,17-22; 49,14-26). Neprijateljski narodi i dalje postoje, jedino to
vie nisu pretnja (Mihej 4,3-5).
Mnogi starozavetni proroki tekstovi govore da e u Jerusalimu
ponovo biti uspostavljena monarhija (Mihej 4,8; Isaija, 11. glava;
Zaharija 9,9.10). Ispunie se obeanja Davidu u 2. Samuilovoj 7.

15
Vrlo vredan pregled uloge Izrailja u eshatologiji proroka Staroga
zaveta moe se nai u SDA BC, knjiga 4, str. 25-38.


63
glavi (Isaija 11,1.10). Kad se Izrailj vrati iz izgnanstva (stihovi 11, 15,
16), nad njima e vladati car novoga reda iz Davidove loze. Na
njemu e poivati Duh Gospodnji , i mirisanje e mu biti u strahu
Gospodnjem. Nego e po pravdi suditi siromasima i po pravici
karati krotke u zemlji. I pravda e mu biti pojas po bedrima i
istina pojas po bokovima (stihovi 2-5).
U ovakvim tekstovima car po Davidovoj liniji postaje Boje
orue, donosei posledak koji Bog ima na umu za svoj narod.
Meutim, postoje drugi tekstovi koji opisuju povratak bez
dimenzije carstva (Jezekilj 40-48. glava; Joilo 2,3; Isaija 24-27
glave). U tim stihovima Bog preuzima inicijativu neposredno,
lino. Naglasak je na Bogu, a ne na Njegovom oruu.
Kakvu ulogu e igrati neznaboaki narodi Egipat, Asirija,
Grka, Persija u vreme kada se Bog bude umeao da preobrazi
istoriju Izrailja? Proroka slika kraja uravnoteava posebnu i
jedinstvenu ulogu Izrailja na kraju sa saznanjem da Boji plan za
budunost na odreeni nain podrazumeva sve narode. Ta
ravnotea izmeu posebne uloge Izrailja i Bojeg staranja za sve
narode ima svoj koren u Mojsijevim knjigama, gde stoji da e u
Avramovom semenu biti blagosloveni svi narodi (1. Mojsijeva 12,1-
3).
Prema izjavama proroka, u Bojem planu za posledak Izrailj
ima naroitu ulogu, ali e, u konanom smislu i svi narodi doi da
slue Njemu. Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava
Gospodnja obasja te. Jer gle, mrak e pokriti zemlju i tama narode;
a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad tobom. I
narodi e doi k videlu tvojemu i ka svetlosti koja e te obasjati
(Isaija 60,1-3).
Izrailj na kraju postaje uzvieno stecite svih naroda koji i sami
slue Bogu (stihovi 9-11.14-17). Jer narod i carstvo, koje ti ne bi
sluilo, poginue (12. stih).
Proces kojim Izrailj dospeva u dominantan poloaj u odnosu na


64
ostale narode, duhovne je prirode. To je utemeljeno na tekstu u
Zahariji 8,20-23, a u kontekstu 9. Glave, koja govori o ponovnom
dolasku cara. Tako e doi mnogi narodi i silni narodi da trae
Gospoda nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Gospodu. Ovako
veli Gospod nad vojskama: u to e vreme deset ljudi od svih jezika
narodnih uhvatiti jednoga Judejca za skut govorei: idemo s vama,
jer ujemo da je Bog s vama. Da bi nali Boga, narodi su morali da
idu u Palestinu. Izrailj u ovom tekstu zadrava duhovni primat.
Ali da li su proroci predvideli da e ba uvek tako biti? Hoe li
ikada nastati vreme da se neki od neznaboakih naroda, ili svi oni
uzdignu do duhovnosti samog Jerusalima? U Isaiji 19,23-25
imamo jedinstven, fascinantan tekst: U to e vreme biti put iz
Misira u Asirsku, i Asirac e ii u Misir i Misirac u Asirsku, i sluie
Gospodu Misirci s Asircima. U to e vreme Izrailj biti trei s
Misircima i Asircima, i bie blagoslov posred zemlje. Jer e ih
blagosloviti Gospod nad vojskama govorei: da je blagosloven moj
narod misirski, i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje,
Izrailj.
Kakvog li teksta! Iako jevrejski tekst nije onoliko jasan koliko
bismo eleli, stiemo utisak da predskazuje dan kada e Egipat i
Asirija uzeti uea u Avramovoj misiji blagosiljanja naroda. Asirija
i Egipat doi e da slue Gospodu. Svaki narod e postati sveto
mesto gde e hodoasnici dolaziti da proslavljaju Gospodnje
praznike. To nije kraj sveta. To je pre obnavljanje sveta, u okviru
istorije, u okviru geografije. Vreme tee dalje, mesto je kao I
ranije, meutim Boja intervencija je promenila sve. Izrailj je
obnovljen, obnovljeno je carsko dostojanstvo, a raj je proiren I
van granica Palestine. Cela Zemlja je postala blagoslovena.

L LL LJUDSKA PRIRODA I KRA JUDSKA PRIRODA I KRA JUDSKA PRIRODA I KRA JUDSKA PRIRODA I KRAJ JJ J
Eshatologija 5. Mojsijeve je zatajila, poto je Izrailj neprestano
proputao da pokae poslunost, pa ak i pokajanje (vidi Isaija 1,3-
6). U vremeprorok koji su pisali knjige (Isaija do Malahije) bila je


65
prisutna tek neznatna nada da e se taj obrazac ikada promeniti,
ukoliko Bog ne uini neto iz same milosti, jo pre nego to bi se
Izrailj pripremio da na to odgovori. U Jezekilju 36. Glavi, nakon to
je Izrailj vraen u svoju zemlju (24. stih) i narod dobio novo srce
(stihovi 25-27); Bog kae: I [tada] opomenuete se zlih puteva
svojih i dela svojih koja ne behu dobra, i sami ete sebi biti mrski
za bezakonja svoja i za gadove svoje (31. stih).
Boje delo line obnove ne temelji se na uslovu da Izrailj pre toga
odgovori: Rasuu [rasuo sam] kao oblak prestupe tvoje, i grehe
tvoje kao maglu [jutarnju izmaglicu]; vrati se k meni, jer sam te
izbavio (Isaija 44,22).
Bog se ve obraunao s njihovim grehom i sada ih poziva da se
odazovu. Bog u svom spasavanju ne zavisi od njihovih poteza.
Spasenje je in boanske milosti. To je iznenaujue saznanje za
ameriki pragmatiki stav. Amerikanci smatraju da ukoliko neto
ne zgrabi, nee to ni dobiti. Meutim, u prorocima je prisutan
naglasak na prethodno datoj Bojoj milosti. Proroci su shvatili, da
je ljudskom srcu potrebno preobraenje da bi moglo doi do
pokajanja. Srce je prevarno vie svega i opako; ko e ga poznati?
[Srce je prevarno vie svega i neleivo] (Jeremija 17,9).
Meutim, Bog nije nemoan da iskupi Izrailj, bez obzira na
njegovo stanje. U stvari, Boji in milostive intervencije unapred je
proreen u samoj 5. Mojsijevoj knjizi. U 30. glavi stoji da e, posle
odreenog vremena, Izrailj biti rasut meu narode (1. stih). Izrailj
e se, u izgnanstvu, vratiti Bogu i On e ih sabrati iz narod i
dovesti natrag u njihovu zemlju (stihovi 2-5). Meutim, uzrok
promene srca bie Boje, a ne njihovo delo. I obrezae Gospod
Bog tvoj srce tvoje i srce semena tvojega, da bi ljubio Gospoda Boga
svojega iz svega srca svojega i iz sve due svoje, da bude iv (6.
stih).
Lek za Izrailjevo opadanje bio je novo srce, nov duh i nov stav
poslunosti (Jezekilj 36,25-27). Bog e uiniti s njima nov zavet,
koji e se odraziti u odgovoru srca Njemu i u jednom prisnom


66
odnosu, prisnijem od bilo kojeg do tada (Jeremija 31,31-34; upor.
Joilo 2,28.29). Sve ovo moglo se dogoditi na kraju perioda od 70
godina u Vavilonu (Jeremija 29,10-14).
Zato je u 5. Mojsijevoj Bog Izrailjevu slavnu budunost
zasnovao na poslunosti, ako je znao da oni nee biti posluni? Bog
ih sasvim sigurno nije varao. Princip je bio vaei, iako ga oni nisu
dostigli: njihova poslunost kao naroda vodie blagostanju nacije.
Moe biti da je Izrailjevo iskustvo duga oigledna pouka, da
nepreporoeno oveanstvo ne moe sluiti Bogu. Istinska sluba
Bogu od celog srca je udo boanske blagodati. Izgleda da je i Pavle
doao do slinog zakljuka u tekstu u Galatima 3,19-25).
Preobraaj koji Bog ini u srcu svog naroda donee, prema
reima prorok, velianstvene rezultate i u njihovoj fizikoj prirodi.
Tada e se otvoriti oi slepima, i ui gluhima otvorie se. Tada e
hromac skakati kao jelen, i jezik nemoga pevae (Isaija 35,5.6).
Zajedno s opratanjem greha doi e i isceljenje od svih bolesti
(Isaija 33,23.24).
Sve je to trebalo da se dogodi u okviru istorije, vremena, mesta i
okolnosti ivota pisaca-proroka. To posebno postaje jasno kada
itamo tekst u Isaiji 65,17-24. Gle, ja u stvoriti nova nebesa i
novu zemlju, i to je pre bilo nee se pominjati niti e na um
dolaziti (17. stih).
Ovaj tekst, na prvi pogled, uveliko zvui kao knjiga Otkrivenja, u
kojoj Bog unitava Zemlju pre nego to je iznova stvori. Meutim,
kod Isaije se stvara Jerusalim, a trajanje ivota je veoma daleko od
venosti (Isaija 65,18-20). Nee vie biti onde maloga deteta ni
starca koji ne bi navrio dana svojih; jer e dete umirati od sto
godina, a grenik od sto godina bie proklet (20. stih).
Bez obzira koliko ove brojke imale privlaan prizvuk u naem
izopaenom dobu, one su daleko od rei i smrti nee biti vie
(Otkrivenje 21,4). Tekst u Isaiji 65,20 je problematian tekst, ako
se ita sa stanovita Novog zaveta, ali je savreno smislen u okviru


67
onoga to je moglo biti posle povratka iz vavilonskog izgnanstva.
Iako e Bog intervenisati na spektakularan nain, prema reima
proroka, punina raja bie ponovo uspostavljana, malo po malo.

S SS SVEMIR I KRAJ VEMIR I KRAJ VEMIR I KRAJ VEMIR I KRAJ
Zbog prisustva greha, fiziki svet je neprijateljski okrenut i
prema sebi i prema ljudima koji je trebalo da vladaju njime (1.
Mojsijeva 1,26-28). Svet stoji pod prokletstvom. esto se dogaa da
ima previe vode (to vodi poplavama) ili premalo (odraava se u
suama). Zveri prodiru ljude umesto da im slue, kako je Bog
planirao. Prema tome, starozavetni proroci istiu kako je Bog
planirao da izvri kapitalnu transformaciju fizikog sveta. Vuk e
boraviti s jagnjetom, i ris e leati s jaretom, tele i lavi i ugojeno
ivine bie zajedno, i malo dete vodie ih. Nee uditi ni potirati na
svoj svetoj gori mojoj (Isaija 11,6-9).
Ovaj tekst je, nedvosmisleno, u kontekstu i mesijanskog
obeanja i povratka iz izgnanstva (stihovi 11-16). Ovo i vie od toga
dogodie se s vraanjem Izrailja u svoju zemlju (Isaija 65,25; Osija
2,18-23; Jezekilj 34,25-31). Radovae se tome pustinja il zemlja
sasuena, veselie se pusto i procvetati kao rua. Procvetae
obilno, i veselie se radujui se i popevajui; slava livanska dae joj
se i krasota karmilska i saronska; ta e mesta videti slavu
Gospodnju, krasotu Boga naega. I suho e mesto postati jezero,
i zemlja sasuena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po loama
njihovim, bie trava, trska i sita (Isaija 35,1-7).
Tako e veliki biti taj budui preobraaj da e i vode Mrtvog
mora biti proiene (Isaija 41,18.19; Jezekilj 47,1-12). Prokletstvo
o trnju i looj zemlji bie nadvladano (Isaija 42,16; 55,13). Tu
snanu transformaciju u velikoj meri osetie ak i nebeska tela
(Isaija 30,23-26; Zaharija 14,6-8; Isaija 60,19.20; 24,21-23; Psalam
102,25-27).


68

R RR RAT I KRAJ AT I KRAJ AT I KRAJ AT I KRAJ
Starozavetni pisci to vreme preobraaja opisuju kao vreme rata.
Bojoj intervenciji u okviru istorije odupirae se narodi. Ali Bog e
eshatolokim ratom dovesti do unitenja neprijateljskih sila i
uzvisiti svoj narod. Staro mora da ode da bi napravilo mesta
novom. Veliki deo Otkrivenja gradi se na jeziku Izrailjevog
eshatolokog rata.
Taj rat na kraju istorije nalazimo na mnogo mesta, meu njima i
u Zahariji 12. i 14. glavi i Danilu 11. glavi. Ukratko emo se
pozabaviti tekstovima u Joilu i Jezekilju. U Joilu 2. i 3. glavi
eshatoloki rat se dogaa u kontekstu vraanja iz izgnanstva (Joilo
3,1.2) vreme velike duhovne obnove (Joilo 2,28.29). Tu vidimo
jedan ostatak koji priziva Gospodnje ime, koji se, sigurnosti radi,
zaklonio u Jerusalimu (32. stih). Bog se u taj rat ne uputa
proizvoljno, nego postupa s narodima prema onome kako su oni
postupali s Njegovim narodom (Joilo 3,2-8). Eshatoloki rat nije
bitka meu svetovnim silama na Bliskom istoku, nego bitka
izmeu Bojeg naroda i njihovih neprijatelja. To je in Bojeg
suda protiv duhovne pobune.
Bog poziva narode u dolinu Josafatovu, dolinu oko Jerusalima,
da im sudi (stihovi 12-15). On potom preduzima korake da zatiti
svoj narod (16. stih). Njegov narod u tom ratu ne mora sm da se
bori. Prema opisu, nailazi divna slika o sigurnosti (stihovi 17-21).
Bog prebiva sa svojim narodom u Jerusalimu i Jerusalim vie
nikada nee biti napadnut. Gore kaplju slatkim vinom i mlekom,
dok iz hrama tee obilje vode. Juda i Jerusalim su zauvek
nastanjeni.
Joilova slika kraja sadri ovakav redosled dogaaja: Duhovni
preobraaj naroda nastaje po njegovom povratku iz izgnanstva.
Meutim, njih gotovo odmah napadaju ljubomorni neprijatelji.


69
Opkoljeni u Jeruaslimu, oni doivljavaju silnu Boju intervenciju.
Tek tada nastaje obnovljenje naroda i zemlje. Zanimljivo
zapaanje je da, iz Joilovog ugla posmatranja, nema izriitog
vremenskog raskoraka izmeu Izrailjevog povratka iz izgnanstva
i poetka rata (1. i 2. stih).
Bila bi to krupna greka kada bismo ovo proroanstvo iz
vremena izgnanstva pokuali da uklopimo u savremenu scenu
Bliskog istoka. Zamislimo smetanje svih armija sveta u doline oko
Jerusalima! Jerusalim u vreme Davida zauzimao je povrinu od
samo 10 do 20 jutara. U vreme Jezekije, grad se uveao do povrine
od moda 100 jutara. Pa ipak, neki dananji hriani spremni su da
u svakom trenutku krenu u Jerusalim, poto Joilo kae da e se,
kada doe kraj, ostatak nai na gori Sion! Ako Stari zavet itamo
kao da je on neposredan opis naeg vremena, to nas navodi da
pogreno razumemo ne samo Stari zavet nego i vreme u kome
ivimo.
U stvari, Jezekiljeva proroka knjiga daje neto drugaiji
scdnario. Rat iz 38. glave proroka Jezekilja odigrava se tek prilino
vremena posle povratka iz vavilonskog ropstva. Izrailj je naseljen i
siguran u Obeanoj zemlji. Nastalo je novo doba mira i blagostanja.
Meutim, i dalje je prisutna jedna opasnost, poslednja opasnost, a
to je Gog! On stie s dalekog severa sa hordama saveznika da
napadne zemlju: Zemlju izbavljenu od maa i sabranu iz mnogih
naroda, u gore Izrailjeve, koje behu jednako puste, a oni e izvedeni
iz narod svi iveti bez straha (8. stih).
Ovo je, zakljuujemo, bilo dosta vremena posle povratka iz
izgnanstva. Izrailj ivi u miru i sigurnosti. Oporavio se od rata,
moda onog ranijeg rata koji pominje prorok Joilo. Zlu se prua jo
jedna prilika da prekine Boju monu intervenciju. Kao i ranije, u
Joilovoj knjizi, Izrailj ne mora da se bori, zato to Bog ratuje za
njega (stihovi 21-23). Zahvaljujui toj bici Bog postaje poznat


70
mnogim narodima.
Redosled dogaaja kod Jezekilja je neznatno opirniji nego kod
Joila. Prvo imamo opis Boje trostruke transformacije stvarnosti
(Jezekilj 36,22-38), kada se suhe kosti Izrailjevog zatajivanja
vraaju u ivot pod Davidovom carskom palicom (37. glava). Posle
izvesnog vremena sreenosti i mira (Jezekilj 38,8.11-14), Gog i
njegovi saveznici napadaju i bivaju uniteni Bojom intervencijom
(38. i 39. glava). Posle tog velikog rata izgraen je slavni novi
hram, i raj je u potpunosti i konano obnovljen, vraen Izrailju
(glave 40-48).
Ako uporedimo Joila i Jezekilja, najbolje objanjenje za
pomenutu razliku moglo bi biti da su proroci zapravo opisali dva
razliita rata na posletku. Prvi (Joilo) dogodie se u kontekstu
povratka iz vavilonskog izgnanstva i ukljuie narode u
neposrednoj blizini Izrailja, koji se suprotstavljaju Izrailjevom
povratku. Poto se taj otpor savlada, nastae vreme naseljavanja u
zemlju i postepeno ispunjenje obeanja o obnovljenju. U jednom
trenutku e neki udaljeniji narodi postati zavidni, pa e pokuati da
iskoriste blagostanje Izrailja (Jezekilj 38,12-14). Njihova invazija e
ubrzati drugu i konanu Boju intervenciju.
Neto slino ovome dogaa se i u Otkrivenju. Najopirnije
opisani deo Armagedonske bitke dogaa se pre Hristovog drugog
dolaska u Otkrivenju 16,12-16; 17,14 i 19,11-21. Meutim, konana
bitka na svretku vremena opet se ponavlja posle hiljadu godina,
na konanom svretku vremena (Otkrivenje 20,7-10).
Konani zakljuak je injenica da je posledak, prema vienju
starozavetnih proroka, bio posledak u okviru tada znane istorije i
geografije. Koncept potpuno novog neba i Zemlje kakav vidimo u
Otkrivenju, ovde zapravo jo nije prisutan. Meutim, proroko
vienje posletka je svakako znatno opirnije i detaljnije nego
perspektiva 5. Mojsijeve.


71
Na nesreu, posledak kakav su predviali proroci nikada se nije
sasvim doslovno obistinio. Prema tome, Stari zavet se zavrava
velikim znakom pitanja. Njegova slika posletka je, sama po sebi,
nepotpuna. Stari zavet oekuje da se neto dovri izvan njega.
Tokom svih godina izmeu svretka starozavetnog kanona i
dolaska Isusa Mesije, injeni su mnogi pokuaji da se tano
izrauna kako e se ipak ispuniti starozavetna slika posletka.



72



Peto poglavlje
POSLEDAK IZMEU DVA ZAVETA

Tokom vekova koji su sledili posle zatvaranja kanona Staroga
zaveta, dogodila se nova krupna promena u nainu na koji je Boji
narod gledao na kraj. Prema navodima prorok, istorija i venost e
se postepeno utapati jedno u drugo nakon to Bog bude preobrazio
svoj narod i fiziki svet. Kraj e doi zahvaljujui Bojem
neposrednom meanju u istoriju, posle ega sledi postepeno
obnavljanje raja, kroz obnovljenu naciju i obnovljeni narod. Ali
jevrejski pisci prozvani apokaliptiarima (od prve grke rei u knjizi
Otkrivenje, apokalypsis, Otkrivenje 1,1) vie nisu oekivali
transformisano drutvo. U jevrejskoj apokalipsi kraj bi podrazumevao
potpuno unitenje ovog sveta njegove istorije i njegove geografije.
Direktna veza izmeu sadanjeg i budueg sveta bila bi prekinuta.
Ti apokaliptiki pisci poeli su svoju ivu aktivnost oko 150 godina
pre Hrista. Kao autori, nisu koristili sopstvena imena, nego su pisali
sa stanovita neke dobro poznate linosti iz izrailjske prolosti, kao
to su bili Enoh, Mojsije ili Jezdra. Njihove spise lako moemo nai na
engleskom jeziku, zahvaljujui izdavakom i organizacionom
angaovanju Demsa arlsvorta.
1
Ti spisi nam pruaju izvanredan
pogled u svet u kojem su iveli Isus, Pavle i Jovan i kojem su nastojali
da se obrate. Ovde imamo citate iz vie apokaliptikih dela, tako da
itaoci imaju priliku da donekle osete ukus tih materijala.

1 The Old Testament Pseudepigrapha (Garden City, N.Y., Dobleday, 1983), knjiga 1.


73
Vinji nije nainio jedan, nego dva sveta (4. Jezdrina 7,50).
Knjigu koju danas znamo kao 4. Jezdrina nije pisao Jezdra iz Staroga
zaveta, nego nepoznati jevrejski pisac po prilici iz vremena kada je
Jovan pisao knjigu Otkrivenje.
2
Re u pomenutom citatu prevedena
sa svet ovde znai i doba. Vinji nije nainio jedno, nego dva
doba. Prema reima te knjige, slavno novo doba trebalo je da doe
kada se uniti ovo staro, zlo doba i kada oni koji su Bogu verni prime
svoju nagradu. Kasnije, u istom poglavlju, on razrauje taj koncept:
Ovaj sadanji svet nije kraj; u njemu ne prebiva punina slave i zato
su se oni koji su bili jaki molili za slabe. Meutim, dan suda bie kraj
sadanjeg doba i poetak budueg besmrtnog doba, u kojem
pokvarenost pripada prolosti, nema poputanja grenim prohtevima,
nema neverstva, nema nepravde a istina je izala na videlo. Stoga,
niko tada nee imati priliku da bude milostiv onome to je osuen na
sudu, ili da naudi onome ko je pobedio (7,112-115).
U jevrejskim apokaliptikim spisima vidljiv je potpun raskid
izmeu ta dva doba sadanjim dobom i onim koje dolazi. Obrazac
za takav potpuni raskid ne nalazi se u prorocima nego u izvetaju o
potopu (4. Jezdrina 3,8-11); 1. Enohova 10,1-18; 83,1-9; 1. Sibilinskih
proroanstava 125-282, itd.). Prema tim spisima, kao to je bilo u
vreme Nojevo, i danas svetu mora doi kraj, da bi mogao biti stvoren
novi svet. Poreenja radi, eshatologije Mojsija i proroka bile su
naglaenije orijentisane na proces, na postepenu transformaciju
ovog sveta u jedan bolji svet.
U okviru prorokih spisa, tekst u 2. glavi Danila blii je od svih
ostalih jednom ovakvom radikalnom prestanku, kraju. Meutim, i tu
je daleko od izvesnosti da postoji prekid u kontinuitetu izmeu
istorije i venosti. Carstva ovoga sveta (predstavljena likom) u

2 Mnogi eksperti za Bibliju smatraju da je jedan ili vie kasnijih hrianskih pisaca obradio
knjigu tako da bude privlana hrianima, ali da su delovi citirani u ovoj knjizi nesporno jevrejski.


74
Navuhodonosorovom snu potpuno unitava jedan kamen (Danilo
2,34.35), ali ni lik ni kamen ne predstavljaju Zemlju kao takvu. Zemlja
ostaje, dok namesto njenih carstava nastaje Boje carstvo (stihovi 35,
44, 45). Tekst u Danilu 2. glavi, prema tome, sasvim se uklapa u
proroku sliku kraja, ukoliko se odupremo iskuenju da itamo
kasniju apokaliptiku perspektivu u Danilovoj knjizi.
3

Tako, u 2. glavi Danila italac uoava kontinuitet izmeu istorije i
venosti. Meutim, u 4. Jezdrinoj knjizi tog kontinuiteta nema. Tu
vidimo potpuno razdvajanje izmeu ovog doba sa svim njegovim zlom
i slavnog doba u budunosti.
Raskid izmeu ovog sveta i onog koji sledi jo je izraenije
prepoznatljiv u jevrejskom apokaliptikom delu zvanom Sibilinska
proroanstva, knjiga 4. Trenutak kraja opisan je sledeim reima: Ali
ako me ne posluate, vi opaki, koji volite bezbonost i sve ovo primate
zlim uima, nastae oganj po celom svetu i veoma veliki znak s
maem i trubom na sunevom izlasku. Celi svet e uti buku od
rikanja i snaan zvuk. On e spaliti celu Zemlju i odjednom unititi
ceo ljudski rod i sve gradove i reke, i more. Sve e unititi vatrom, i
prah e se puiti. Ali kada sve postane pranjavi pepeo i Bog umiri
neopisivi oganj, kao to ga je i zapalio, sm Bog e ponovo sastaviti
ljudske kosti i pepeo i ponovo podii smrtne ljude, da budu kao to su
bili pre. Tada e nastati sud kojem e predsedavati sm Bog i On e
ponovo suditi svetu. Sve koji su greili iz bezbonosti, njih e pokriti
nasip zemlje, iroki Tartar
*
i mrske jame pakla. Ali svi koji su poboni
ivee na Zemlji ponovo kada Bog podari duh i ivot i naklonost
pobonima. Tada e se svi oni nai kako posmatraju prekrasnu i

3 I ostali starozavetni tekstovi pisani u stilu apokalipse (Zaharija 9-14; Isija 24-27; Jezekilj,
Danilo 11) zadravaju stav proroka koji se odnosi na ono to je unutar istorije, umesto stava
kraj istorije, koji zagovaraju apokaliptiari (upor. Zaharija 12; 14,8.10; Isaija 24,23; 25,10; 26,1;
27,12.13; Jezekilj 36.37 i Danilo 11,45).
*
Po definiciji, mesto u adu predvieno za kanjavanje zlih.


75
prijatnu svetlost sunca. O, kako je blaen onaj ko doivi to vreme (4.
Sibilinska proroanstva, 171-192).
Ovde se kraj prikazuje u vidu bunog ognja irom sveta. On e
spaliti celu Zemlju i unititi sveukupno oveanstvo. Svi gradovi i
reke, pa ak i more, odjednom u potpunosti bivaju uniteni. Posledica
toga je prah koji se pui. Ali kad se sve pretvori u pepeo, Bog gasi
vatru i vaskrsava oveanstvo. Zatim sledi veliki poslednji sud. Bog
oznaava ko je bio poboan, a ko bezboan. Bezboni bivaju
sahranjeni pod slojem zemlje. Na drugoj strani, pravedni ive u
obnovljenom raju.
Ovaj otri prekid izmeu starog doba i budueg doba moe se
grafiki prikazati na sledei nain:

APOKALIPTIKA SLIKA KRAJA






Apokaliptika slika kraja nedvosmisleno izlazi iz okvira slike
prisutne u Starom zavetu. Re je o neemu to je vie od preobraaja
Zemlje, njenog stanovnitva i drutva. Prisutan je jasan i nesumnjiv
prekid izmeu sadanjeg doba i budueg nebeskog doba. Pre nego
to doe novo, staro se mora u potpunosti izbrisati.
Apokaliptiki raskid izmeu istorije i venosti moe se ak jo bolje
videti u drugom tekstu iz 4. Jezdrine: Jer, gle, nastae vreme kada e
se dogoditi znaci koje sam ti predskazao; pojavie se grad koji se sada
ne vidi i otkrie se zemlja koja je sada skrivena. Svako ko bude

Prekid
Bog intervenie
Budue doba Staro doba


76
izbavljen od zala koja sam prorekao videe moja uda. Jer e se moj
sin Mesija otkriti s onima koji su s Njim, i koji ostanu radovae se
etiri stotine godina. Posle tih godina, umree moj sin Mesija i svi koji
udiu ljudski dah. Za vreme od sedam dana svet e se vratiti u
prvobitnu tiinu, onu kakva je bila u poetku, tako da niko nee biti
ostavljen. Posle sedam dana e svet, koji jo nije budan, biti probuen
i tada e biti uniteno sve to je propadljivo. Zemlja e dati od sebe
one koji spavaju u njoj i jame e dati due koje su im bile predate.
Svevinji e se pojaviti na sudijskoj stolici, saaljenje e proi i
strpljenje e se povui, a ostae samo sud; istina e stajati i vernost e
ojaati (4. Jezdrina 7,26-34).
U ovom izuzetno zanimljivom tekstu Boja intervencija poinje
kada bude doao Mesija, neposredno pre kraja. Posle 400 godina
vladavine, Mesija umire zajedno sa celim oveanstvom i svet se vraa
prvobitnoj tiini za period od sedam dana. Prekid izmeu dva doba
je tako radikalan da svet uranja u nepostojanje za period od sedam
dana, tako da dva doba nee imati nikakvog uzajamnog dodira. Posle
tog perioda tiine nastaje vaskrsenje i poslednji sud. Mesijanska slika
kraja koju nalazimo u 4. Jedzrinoj moe se prikazati na sledei nain:

MESIJANSKI APOKALIPTIZAM







Neki e, zbog relativno kasnog nastanka tih citata (pri zavretku

Bog Bog


staro doba mesijansko doba budue doba
400 godina
7
dana
tiine


77
prvog veka n.e.), moda prigovoriti da takve ideje nisu deo
novozavetnog sveta, nego su samo oslonjene na njega. Meutim,
postoji tekst koji je pisan oko 200 godina ranije: 1. Enohova 91,12-17;
93,1-10. U njemu nalazimo viziju koja istoriju prikazuje u 10 velikih
sedmica ili era, od kojih su veina bile duge stotinama godina. Za
nas je zanimljiv deo vizije koji se bavi krajem (sedmi deo desete
sedmice).
Potom, posle toga, desete sedmice sedmoga dela, nastae veni
sud koji e izvriti aneli venog neba veliki (sud) koji potie od
svih anela. Prvo nebo e otii i nestati; pojavie se novo nebo i sile
neba e zasjati sedmostruko i zauvek. A onda e, posle toga, nastati
mnoge sedmice, bez broja i zauvek; to e biti (vreme) dobrote i pravde
i nikada se vie nee uti za greh (1. Enohova 91,15-17).
Prema ovom tekstu, dolazi utvreno vreme kada e biti ustanovljen
veni sud. Ovo e se odraziti u nestajanju prvog neba, posle ega
sledi nastajanje novog neba. Zatim e uslediti beskrajne sedmice, bez
broja, ispunjene dobrotom i pravdom i potpunim odsustvom greha.
Iako se u ovom delu Enoha Mesija uopte ne pominje, jasan prekid/
raskid izmeu starog i novog doba isto je tako vidljiv kao i u kasnijim,
prethodno citiranim delima.
Jevrejska apokaliptika slika kraja obeleena je s dva pojma, koji
stoje u snanom kontrastu prema prorokoj eshatologiji. Prvo,
nalazimo snano oseanje pesimizma. Sile zla su na Zemlji postale
tako jake da se stari svet sa svojom istorijom i svojom geografijom
vie ne moe transformisati. Prisutna je potreba za kosmikim
inom unitenja. Druga taka, povezana s prvom, jeste postojanje
jasnog raskida izmeu sadanjeg doba i njegove istorije sa buduim
dobom; izmeu dobra i zla, bede i blaenstva. Staro se mora u
potpunosti dovesti do kraja, da bi novo moglo da nastane.
Nesumnjivo je da ovakva shvatanja izlaze van okvira starozavetnog


78
prorokog shvatanja kraja. Ovome najslinija eshatologija u Starom
zavetu jeste eshatologija prvog kraja, istorije potopa. U vreme
starozavetnih proroka vremena su bila zla, ali kad bi Bog silno
delovao, ona bi se mogla promeniti. U jevrejskoj apokaliptici, kao i u
sluaju potopa, stanje je postalo tako ravo da je morao doi kraj, da
bi Bog poeo sve ispoetka.
4

Da li je Bog vodio razvijanje tih apokaliptikih ideja? Verujem da
jeste. Uopte nije sporno, kao to emo videti, da je jevrejska
apokaliptika stvorila uslove za veliki deo novozavetne nauke o kraju. I
Elen Vajt, u DA, str. 31-38, naglaava vanost onoga to se dogodilo u
vremenu posle zavretka starozavetnog kanona. Ona tamo opisuje
kako su dogaanja, kako u jevrejskom, tako i u neznaboakom svetu
razmiljanja, pripremila put za Hristov prvi dolazak. Bilo je prisutno
oseanje odreenja, naime da e Mesija doi tek kada se za Njega u
potpunosti pripremi put: Kad se navri vreme, posla Bog Sina
svojega. Provienje je usmeravalo kretanje naroda i razvoj dogaaja,
i plimu ljudskih pobuda i uticaja, sve dok svet nije sazreo za dolazak
Izbavitelja (str. 32).
Podsetiemo se Isusovih rei: Jo vam mnogo imam kazati; ali sad
ne moete nositi (Jovan 16,12). Bog uvek govori jezikom prolosti
jednog naroda i u njihovom vremenu, mestu i okolnostima. On
saoptava samo onoliko koliko su ljudi u stanju da nose. Prema
tome, iako jevrejski apokaliptiki spisi nisu bili nadahnuti i nemaju
izriit autoritet, oni su ipak uspeno izraavali borbu oveanstva da
nae Boga i smisao u periodu izmeu dva Zaveta. Jezik i pojmovi koji
su se razvili unutar apokaliptike postae sredstvo kojim e Bog
kasnije (u Novom zavetu) preciznije prenositi oveanstvu svoju
sliku kraja.

4
Zanimljivo je zapaziti da je najraniji zagovara apokaliptikog stava o posletku, to svoje delo
prikazao kao delo Enoha, koji je iveo pre potopa.


79
Izgleda da je jevrejska apokaliptika korisno posluila Bojem
narodu na najmanje dva naina: (1) Bog ju je upotrebio da bi se lake
pripremio put za otkrivenje koje je tek trebalo da doe i (2) u periodu
u kojem je zamro ivi glas prorok i ugnjetai pretili sa svih strana,
apokaliptika je odravala nadu da je Boja ruka jo uvek dovoljno jaka
da spase svoj narod u vreme kada On to bude naao za shodno.

ZAKLJUAK
Brzim pregledom Starog zaveta i jevrejskih apokaliptikih
shvatanja o kraju uoili smo neka zanimljiva zbivanja. Moda e biti
od koristi ako na istu stranicu stavimo neke od grafikih prikaza koji
ilustruju bitne aspekte svake etape razvoja.

BOJI PLAN U 28. GLAVI 5. MOJSIJEVE
Postepena i uslovna eshatologija

BOJI PLAN U 28. GLAVI 5. MOJSIJEVE
Postepena i uslovna eshatologija












5. Mojsijeva 28
poslunost
obnova Edema
izgnanstvo i unitenje
neposlunost


80

BOJI PLAN U PROROCIMA







APOKALIPTIKA SLIKA KRAJA






Postepena i uslovna Mojsijeva eshatologija konano je ustupila
mesto prorokoj eshatologiji Boje snane intervencije u okviru
istorije, koja e utrti put onom postepenom nastajanju idealnog sveta,
kakav je predvidela 5. Mojsijeva knjiga, bez potrebe za takvom
jednom intervencijom. Pre zavretka starozavetnog kanona rodilo se
ubeenje da je svet postao tako zao i izopaen da e biti neophodno
da se staro u potpunosti uniti, da bi se tek posle toga mogao
uspostaviti idealni svet (budue doba). Na taj nain prekinuo bi se
kontinuitet istorije i geografije.
Bogata raznovrsnost materijala o posletku, koji nalazimo u spisima
starog Izrailja i ranom judaizmu daje nam osnovnu pozadinu za
stvaranje novozavetne slike posletka. Mi smo sada spremni da

Prekid
Bog intervenie
Budue doba Staro doba

Idealni svet
Edem
Bog
Boja intervencija
Eshatoloki rat
Trostruka transformacija
Vreme proroka



81
pristupimo delu Biblije koji ne samo to nam slui kao glavni svedok
za saznanja o Isusu Hristu nego i kao na najvaniji vodi za
odgovorno razmiljanje o posletku.


82



TREI DEO

NOVI ZAVET I POSLEDAK


esta glava
POSLEDAK JE NA PRAGU

Nije sporno da su pisci i linosti Novoga zaveta dobro poznavali
Stari zavet. Meutim, jednako je jasno da su oni govorili i pisali u
svetu koji je bio oblikovan jevrejskim apokalipitikim vienjem kraja.
To potvruje i sm Isus: A Isus odgovarajui ree: zaista vam kaem:
nema nikoga koji je ostavio kuu, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater,
ili enu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanelja radi, a da nee
primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kua, i brae, i sestara, i
otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu [na
svetu koji e doi dr D. Stef.] ivot veni. Ali e mnogi prvi biti
poslednji, a poslednji prvi (Marko 10,29-31).
Isus na ovom mestu pravi razliku izmeu sadanjeg vremena i
vremena koje e doi. Isus je opisao da e doi do potpunog
preinaenja ivota dok se svet bude kretao od ovog vremena ka
onome u budunosti. Mnogi koji su prvi u ovom vremenu bie
poslednji u svetu koji e doi. Slina misao izraena je u Luki
20,34.35: I odgovarajui Isus ree im: deca ovoga sveta ene se i


83
udaju; a koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti e
se eniti ni udavati. (U Isusovom razmiljanju o ovim reima imamo
bitan raskid izmeu dva doba, dva sveta. To je dodatno naglaeno u
dobro poznatom velikom evaneoskom nalogu iz Mateja 28,19.20,
koji se zavrava reima: I evo ja sam s vama u sve dane do svretka
veka.
I Pavle je govorio o bogu sveta ovoga (sotona 2. Korinanima
4,4), o sadanjem svetu zlome (Galatima 1,4), i o vekovima koji
idu (Efescima 2,7). Ne samo to su Isus i Pavle koristili izraze kao
ovaj svet i svet koji dolazi nego bi se mogle prikazati i mnoge
druge veze izmeu jezika Novoga zaveta i jezika jevrejske
apokaliptike, kada bi to prostor doputao. U jednom sluaju, u Judi 14
i 15, ak se otvoreno navodi nekanonsko apokaliptiko delo, 1.
Enohova 1,9. Prema tome, pisci Novog zaveta su nesporno koristili
jezik dva sveta, dva doba bez obzira na radikalnu razliku izmeu ta
dva doba i druge aspekte jevrejske apokaliptike misli.
Poto Novi zavet gradi na apokaliptikom vienju posletka, ostaje
pitanje, kako te ideje funkcioniu u Novom zavetu. Da li je
apokaliptiko vienje posletka prihvaeno u svojoj ukupnosti, ili
moda Hristov dolazak iziskuje krupne modifikacije tog vienja?
Kako je Bog upotrebio apokaliptiku silu posletka da bi komunicirao s
ljudima u Isusovom vremenu?
Moda bi na ovom mestu bilo korisno rezimirati i prikazati
jevrejsko apokaliptiko vienje posletka, kako je to izraeno u 4.
Jezdrinoj 7,26-34. Prema tom tekstu, Mesija dolazi pre svretka
starog doba i ivi 400 godina. On potom umire zajedno s ostatkom
oveanstva, a svet se vraa u prvobitnu tiinu za period od sedam
dana. Posle tog perioda vremena Bog intervenie i donosi vaskrsenje,
sud i budui svet. Ovo vienje posletka mogli bismo ilustrovati na
sledei nain:


84


MESIJANSKI APOKALIPTIZAM







Ako je veina Jevreja koji su se suoili s Isusom zastupala ovakav
stav, lako se moe razumeti zato je za njih krst bio veoma veliki
problem. Po onome kako su oni razmiljali, ako je Isus Mesija,
Njegova smrt je trebalo da doense kraj starom svetu i na oigled
svih novi svet. Meutim, uprkos smrti navodnog Mesije, stari svet
je, bilo je to oito, i dalje bio vrlo prisutan, sa svim svojim zlom i
frustracijama. Umesto da postane obnovljeni Edem, Palestina je i
dalje vidljivo bila pod rimskom okupacijom.
Ako je odrastao s takvim vienjem (a u njegovim spisima imamo
obilje dokaza da jeste), Pavle se potpuno opravdano suprotstavio
hrianstvu. Dok je na konju jahao prema Damasku, okruen svojom
naoruanom pratnjom, mora biti da su se u njegovom umu vrtele
apokaliptike misli: Nemogue! Jednostavno, nemogue! Da je Isus
bio Mesija, novi svet je ve trebalo da nastane. Ovi hriani su
sigurno varalice. Zar ne mogu da vide da smo jo uvek u starom
svetu? Zar ne mogu da vide ako ve novi svet nije nastao da su
njihove tvrdnje u vezi s Isusom lane? Moram da okonam tu
besmislicu.
ta je Pavla nagnalo da promeni stav? Kako je mogue da se neko s

Bog Bog


stari svet mesijansko doba budui svet

400 godina 7
dana
tiine



85
tako vrstim ubeenjem tako iznenadno preobrazi? Jednoga dana
Pavle se naao na putu za Damask, nameravajui da uniti prevaru
hrianstva (Dela 9,1.2). S hrianstvom je mogao da se bori iste
savesti (Dela 23,1) zato to je ono, prema njegovom vienju posletka,
bilo u vrlo oiglednoj zabludi. Meutim, susret s Isusom na
damatanskom putu zauvek je promenio Pavlovo vienje posletka.
Isusovo pojavljivanje pred njim na tome mestu (Dela 9,3-6; 22,6-11;
26,12-19) osvedoilo ga je da je Isus stvarno onaj Mesija koji umire,
koga je prema svom vienju posletka bio naveden da oekuje.
Meutim, ovo otkrie je Pavla sateralo u neto to sociolozi opisuju
kao kognitivnu disonancu. Dok je, slep, istio prainu sa svoje odee
na putu pred samim Damaskom, ponovo su apokaliptike misli
pojurile kroz njegov um: Isus jeste Mesija, ali stari svet je jo uvek tu.
Kako je to mogue? Ovaj problem je u njegovoj glavi do te mere bio
estok da je puna tri dana Savle odbijao hranu i pie, nastojei da
organizuje utisak tog otkrivenja na svoju teologiju (Dela 9,9). Doao
je do sledeeg zakljuka: ako je Mesija stvarno doao i umro, kako je
bilo potvreno u njegovom susretu s Isusom, onda je novo doba
sigurno ve nastalo, iako je staro doba i dalje bilo prisutno. Novo
doba je na neki nain preklopilo staro, tako da su u njegovom
sadanjem ivotu dva doba postojala uporedo. Pavlova nova teologija
moe se ilustrovati na sledei nain:









86
PAVLOVO NOVO VIENJE DVA DOBA/ SVETA/ ERE







S

S prvim Hristovim dolaskom novo doba je prodrlo u staro doba, ili
ga je preklopilo. Ta dva doba nastavie paralelno da postoje sve do
Drugog dolaska, kada e staro doba konano biti uniteno. Prema
tome, hriani u isto vreme ive u dva sveta.
Izraeno terminologijom vremena, Novi zavet moe da opie
posledak kao neto to ve postoji, u jednom smislu, a to je, u
drugom smislu, jo uvek budunost. Isti koncept Novi zavet izraava
terminologijom prostora hriani ive na nebeskim prostorima u
Hristu a u isto vreme nastavljaju da se bore s problemima ovoga
sveta. Verovatno e biti vredno da te dve dinamike malo bolje
artikuliemo.

SADA I JO NE
Novozavetno vienje posletka pokazuje doslednu dinamiku
izmeu sadanjosti i budunosti, sada i jo ne. U jednom smislu,
posledak je ve doao novo doba je sadanja stvarnost. Meutim,
u drugom, posledak jo uvek nije nastupio staro doba je jo uvek
tu. Nije mogue one koji su jednom prosvetljeni, . . . i okusili dobre
rei Boje, i sile onoga sveta [sveta koji dolazi], i otpali, opet obnoviti
Boja intervencija
prvi dolazak drugi dolazak


novo doba/era

staro doba


87
na pokajanje (Jevrejima 6,4-6).
Ovaj tekst tvrdi da su svi koji su u Hristu ve okusili sile sveta koji
dolazi. Poslednji dani zemaljske istorije, u jednom smislu, ve su
nastali s Isusovim dolaskom (Jevrejima 1,1.2). Meutim, bez obzira
to nas krst uvodi u poslednje dane, odnosno, posledak vekova,
prisutan je smisao po kome posledak tek treba da doe. A sad
jednom na svretku veka javi se [Hristos] da svojom rtvom satre
greh. A drugom e se javiti bez greha na spasenje onima koji ga
ekaju (Jevrejima 9,26-28).
Zbog dinamike tenzije izmeu sadanjosti i budunosti,
novozavetni pisac moe da upotrebi iste rei za opisivanje i jednog i
drugog. Pavle je u 1. Korinanima izjavio da su hriani njegovog
vremena iveli na posletku (grki telos) sveta (1. Korinanima
10,11). Meutim, u istoj knjizi kraj (grki telos) nastaje posle drugog
Hristovog dolaska. (1. Korinanima 15,22-24).
U samo jednoj glavi, Petar uspeva da izrazi da se Hristos javio u
poslednja vremena, i da e se tek javiti u poslednje vreme (5. stih).
Isus je ta dva pojma ak kombinovao u jednoj reenici: Zaista,
zaista vam kaem: ide as, i ve je nastao, kad e mrtvi uti glas Sina
Bojega (Jovan 5,25).
Poklapanje novoga doba sa starim slui kao objanjenje za mnoga
mesta u kojima Novi zavet, naoko, protivrei sm sebi. S druge strane,
sotona je pobeen na krstu (Jovan 12,31), a ipak e morati da se
pobeuje svakoga dana krvlju Jagnjeta (Otkrivenje 12,11) i nee biti
uniten sve do kraja (Otkrivenje 20,7-10). Veni ivot se ve
doivljava (Jovan 5,24), a ipak pripada buduem dobu, ne ovom
sadanjem (Marko 10,30). Hrianskoj veri preti gubitak ravnotee,
ukoliko se ne budu potovale ovakve novozavetne tenzije.

NEBO NA ZEMLJI


88
Druga strana novozavetne dinamike meu dobima/ erama je
tenzija izmeu nebeskog i zemaljskog. Budui da je staro doba/ svet
jo uvek tu, mi smo bolno vezani za ovu Zemlju. Znamo da sva tvar
uzdie i tui s nama dosad. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha
imamo, i mi sami u sebi uzdiemo ekajui posinjenja i izbavljanja
telu svojemu. Jer se nadom spasosmo. A nd koji se vidi nije nd; jer
kad ko vidi to, kako e mu se nadati? (Rimljanima 8,22-24).
U ovom tekstu svako moe da nae sebe, a naroito bolesni i stari
ljudi! Kada bi to bilo sve to se moglo rei o naem sadanjem
iskustvu, nijednom hrianinu ne bi se moglo prebaciti ako bi se
iskljuivo usredsredio na buduu nadu! Meutim, Novi zavet se ne
zadovoljava oajnikom tenjom za budunou. On sadanjost
ispunjava novim znaenjem. Mi se ve nalazimo na nebesima u
Hristu Isusu (Efescima 2,6). Mi moemo imati ivot neba: ljubav,
radost, mir, trpljenje i dobrotu ve sada, u Hristu (Galatima 5,22). Mi
u Hristu imamo sve duhovne blagoslove (Efescima 1,3). Mi ve sad
moemo okusiti sile doba koje dolazi (Jevrejima 6,5).
Sve to je obeano u novozavetnim vienjima posletka naelno je
postalo stvarnost u Hristovoj smrti i vaskrsenju. Sud svetu obavljen je
na krstu (Jovan 12,31.32). Eshatoloko izlivanje Duha dogodilo se
prilikom Pedesetnice (Joilo 2,28.29; upor. Dela 2,16-21). Carstvo
Boje je dolo (Matej 12,28). Veni ivot je postao sadanjost (Jovan
5,24.25). Poslednji rat izbio je u hrianskom iskustvu (2.
Korinanima 10,3-5; Efescima 6,10-17).
Novozavetni pisci su bili ubeenja da se s dolaskom Mesije sva
jevrejska oekivanja u pogledu novog doba ispunjavaju za one koji
su u Hristu. Ukus nebeskog ivota poinje odmah za svakoga ko
veruje u Isusa i to nije izmiljotina. Oni koji su u Hristu dobijaju
stvaran ukus, akontaciju nebeskog nasledstva dok jo ive u
stvarnom svetu (Efescima 1,13.14). Razlika izmeu sada i jo ne


89
nije u kvalitetu novoga doba nego u injenici da je staro doba jo
uvek tu, da zbunjuje i obeshrabruje. Nebo e biti slino onome to
hrianin ima sada, ali bez frustracija koje ivot donosi na sadanjoj
Zemlji.
To objanjava zato je tako teko odravati hriansko delo
probuenja i rasta. Ako neprestano nemamo ukus novoga doba, naa
svest o njemu ubrzano e bledeti, prelazei u tiho seanje na neto to
je moglo biti. Hriani su u procepu izmeu dva doba izmeu
sada i jo ne, izmeu zemaljskog i nebeskog. U nekim aspektima
ivota lake je ne biti hrianin i biti u skladu sa stvarnim svetom.
Okusiti sile sveta koji dolazi znai pokrenuti neku vrstu nespokoja
koji ostaje sve dok se ovo smrtno ne obue u besmrtnost (1.
Korinanima 15,51-54). Meutim, neko ko je istinski okusio nebeski
ivot nee eleti da ostane u starom svetu, nego e eznuti za
iskupljenjem koje e tek doi (Rimljanima 8,18-25).
To to hrianstvo opstaje ovoliko dugo, dolazi otuda to je svaka
generacija imala odreeni broj onih koji su istinski okusili novo doba.
Mudrost ovoga sveta posmatra hriansku veru kao ludost, ali od
trenutka kada neko okusi sile budueg sveta, za njega vie nema
vraanja, zato to je postao svestan jedne nad-stvarnosti koja sve
menja.

BIBLIJSKA RAVNOTEA
Ideja o dva sveta koji su se preklopili, sa stalnom tenzijom meu
njima nije nastala na tlu zapadno-grke logike. Logini umovi trae da
ivimo bilo u jednom ili u drugom svetu. Meutim, Novi zavet nije
zapadnjaka knjiga. On je odraz jevrejske logike, u kojoj obe
suprotne stvarnosti mogu biti istinite.
Tenzija izmeu Novog zaveta i savremene logike objanjenje je za
mnoge rasprave koje ljudi vode o Bibliji i njenim uenjima. Neko e u


90
Bibliji videti neto to je zaista istina. Meutim, u svojoj radosti da to
otkrie podele s drugima, on ili ona e moda smatrati da treba da
negiraju njegovu logiku suprotnost, koja je moda podjednako istina.
Neko ko je video suprotnu istinu moda e biti sklon da impulsivno
reaguje na drugu krajnost, to donosi rat reima, koji bi se mogao
izbei kada bismo biblijskim tenzijama dali njihovo puno znaenje.
Koristei re tenzija, ja ne elim da pomislite kako Biblija nauava
protivrene istine. Meutim, tenzija je [bar u engleskom jeziku]
jedina re koja moe tano da izrazi ono na ta ovde mislim. Ja je
koristim u smislu ravnotee izmeu suprotnosti kada su obe tane. Mi
u Bibliji dobijamo neto kao odsjaj beskonane istine. Meutim, kada
se beskonana istina izliva u ogranienu au (kao to je ljudski jezik
izraen mastilom i hartijom), aa se razbija. Ljudska logika ne moe
u potpunosti da preivi takav ok. Odravanje ravnotee izmeu
biblijskih krajnosti je kao kada drite dva magneta, sever prema
severu i jug prema jugu. Oni hoe da pobegnu jedan od drugoga, ali ih
uz primenu znatne sile moete zadrati na mestu.
Takve su i mnoge biblijske istine. Iako su istina, one se
suprotstavljaju ljudskoj logici. Na primer, kao hriani, mi tvrdimo da
je Isus bio u potpunosti (100 odsto) ovek ili u potpunosti (100 odsto)
Bog. Meutim, 100 procenata i 100 procenata ine 200 procenata, to
je logiki nemogue. Postojanje Bogo-oveka kakav je bio Isus logiki
je nemogue, a On je ipak postojao. Istinska biblijska teologija
potvrdie obe krajnosti biblijskog uenja. S druge strane, jeres je
kada ljudi prihvataju Isusovu ljudsku prirodu, a negiraju Njegovu
boansku prirodu, ili obratno. Jeres nastoji da overi logiku na raun
Biblije i spremna je da zloupotrebi Bibliju da odbrani logiku.
Drugi primer biblijske tenzije je odnos izmeu vere i dela. I vera i
dela su neophodni i biblijski, ali je teko potvrditi oboje istovremeno
u praksi. Kada propovedate veru, ljudi su skloni da zaborave na dela.


91
Kada propovedate dela, esto gube iz vida veru. Propovedati biblijsku
tenziju s ravnoteom teko je ogranienim ljudima, a ipak krajnje
neophodno. Novozavetno vienje kraja nije u tom pogledu nikakav
izuzetak. Ono prikazuje tenzije izmeu starog i novog sveta, sada i
jo ne.

ISUS JE SREDITE POSLETKA
Iako je teko shvatiti ideju tenzije izmeu starog i novog sveta, do
ovog trenutka neto bi trebalo da nam bude savreno jasno. Sm Isus
je preobrazio proroko i apokaliptiko vienje posletka. Isus Hristos
je srce, dua i sredite posletka. Upravo je susret s Isusom uinio da
je Pavle preuredio svoju doktrinu o dva sveta. Ako pravilno
shvatimo Novi zavet, Isus Hristos je prava i potpuna definicija
posletka. Carstvo je dolo u okviru Njegove zemaljske slube (Jovan
12,28); sud posletka doao je u Njegovoj smrti i vaskrsenju (Jovan
12,31; Rimljanima 8,3); Njegovi sledbenici ve sada doivljavaju nebo,
zahvaljujui Njegovoj slubi na Nebu (Efescima 2,6); u trenutku
Njegovog drugog dolaska stvarno e moi da se kae da je posledak
doao (1. Korinanima 15,20-28). Upravo zbog Hrista Bog ispunjava
Izrailju sva obeanja o posletku. Jer koliko je obeanja Bojih, u
Njemu su da, i u Njemu amin, Bogu na slavu kroz nas [Jer bez obzira
koliko je Bojih obeanja, ona su da u Hristu. I tako, kroz Njega, mi
izgovaramo amin na slavu Bogu slob. prev.] (2. Korinanima
1,20).
Boja obeanja se ispunjavaju onima koji potuju uslove. Ali prema
2. Korinanima 1,20, uslovi za sva Boja obeanja konkretno,
obeanja o posletku ispunjena su ve onim to je Hristos uinio.
Isus je taj verni Izrailjac koji je u potpunosti ispotovao Izrailjev
zavet s Bogom i zato ponjeo sve blagoslove i obeanja toga zaveta.
Novi zavet posmatra sve kroz Hrista. On je u konanom smislu sve u
svemu, sve ono to je bitno.


92
Ako je posledak doao u Hristu i ako su sva Boja obeanja
Izrailju dostupna u Hristu, onda se mora ponovo definisati i pojam
Izrailja. Svako ko stoji u odnosu s Hristom u istoj meri je seme
Avramovo kao da je s Avramom u krvnom srodstvu (Galatima
3,29). Izrailj u Hristu, i Jevrejin i neznaboac, to je izabrani rod,
carsko svetenstvo, sveti narod (1. Petrova 2,9), kao to je to bio
starozavetni Izrailj (2. Mojsijeva 19,5.6). Ono to starozavetni Izrailj
nikada nije ostvario da bude blagoslov svetu (1. Mojsijeva 12,3;
Isaija 49,3-6), ostvarie novozavetni Izrailj zbog svog odnosa s
Hristom (upor. Luka 2,32 i Dela 13,46.47).
Ne samo to je u Novom zavetu iznova definisan pojam Izrailja
nego se i novozavetni hriani drugaije odnose prema obeanjima o
zemlji iz Staroga zaveta. Starozavetna proroanstva o eshatolokom
ratu obino taj rat predstavljaju kao neto to se dogaa unutar
doslovnog, geografskog grada Jerusalima, i oko njega (Joilo 2,32;
3,2.12-21; Zaharija 12,1-9). U vreme poslednje bitke neznaboci se
nalaze izvan grada, a Boji narod je unutra. Meutim, u Delima 4,24-
28 bitka se ne bije doslovno, u fizikim, geografskim uslovima, nego u
vezi s Hristom. Citirajui 2. psalam, koji govori o zlim narodima koji
se udruuju protiv Izrailjevog cara, vernici kau: Zaista se sabrae u
ovome gradu na svetoga Sina Tvojega Isusa, kojega si pomazao, Irod i
Pontijski Pilat s neznabocima i s narodom Izrailjevim (Dela 4,27).
Izrailj je ovde iznova definisan. Nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja
(Rimljanima 9,6). Pominje se Izrailj koji se udruuje s neznabocima
protiv Izrailjevog cara. I ne samo to je Izrailj iznova definisan, nego i
zavera dri u vlasti sveti grad. Prema tome, Izrailj se, u najrealnijem
smislu, vie ne moe smatrati narodom u svom etnikom i
geografskom kontekstu. Ako se na Izrailj gleda u Hristu, on ne moe
biti ogranien ni na jednu rasu ili klasu ljudi (Galatima 3,28.29). Ako
se na Izrailj gleda u Hristu, pravi Jerusalim vie nije onaj na


93
Srednjem istoku, nego na Nebu s Hristom (Galatima 4,26). Ako je
pravi Jerusalim na Nebu, onda sve take na Zemlji imaju podjednak
pristup Hristu. Saudi Arabija nije nita blie Obeanoj zemlji nego to
je to Aljaska.
Ova novozavetna definicija Izrailja snano utie na to kako neko
ita (i razume) biblijsko vienje posletka. Najvei deo jezika posletka
u Bibliji je koncentrisan na Jerusalim i na Izrailj. Meutim, u Novom
zavetu, Izrailj se definie kao svako ko stoji u odnosu s Hristom, bilo
gde na svetu. Prema tome, poto su starozavetni proroci gledali na
kraj iz perspektive Izrailja i Srednjeg istoka, novozavetni proroci su
upotrebili jezik tih istih proroanstava, ali u duhovnom, globalnom
smislu. Ne treba insistirati na etnikim i geografskim aspektima.
Na primer, u 14. glavi Otkrivenja, u vie navrata se pominju rei iz
2. i 3. glave Knjige proroka Joila. Ostatak Izrailja (144.000) nalazi se
na gori Sion (Jerusalim Otkrivenje 14,1-5; upor. Joilo 2,32), a
bezbonici su izgaeni izvan grada (Otkrivenje 14,20; upor. Joilo 3,12-
16). Ali iako jezik 14. glave Otkrivenja podsea na geografsku i etniku
perspektivu iz Joila 2. i 3. glave, est puta se pominje da se misli na
celu Zemlju (Otkrivenje 14,15-19). Na slian nain se muenje narod
koji primaju ig zveri (irom sveta Otkrivenje 13,16.17; Otkrivenje
14,9-11) temelji na osudi nad Edomom, malim susedom starog
Izrailja. Ono to je u starozavetnim proroanstvima lokalnog i
geografskog karaktera, u Novom zavetu se koristi u duhovnom i
globalnom smislu.
Moda je neophodno napomenuti da e stavove izraene u
poslednjih nekoliko strana odbaciti veliki broj dananjih
konzervativnih hriana. Metod tumaenja poznat kao
dispenzacionalizam, meutim, tvrdi kako e starozavetno vienje
posletka ipak biti doslovno ispunjeno u Palestini, preko eshatolokog
Izrailja (kao nacije). Najvei deo knjige Otkrivenje, prema tom nainu


94
razmiljanja, ne odnosi se na hriane niti na Crkvu, nego na budui,
fiziki Izrailj. Zbog ogranienosti prostora nemogue nam je da se
bavimo specifinim prigovorima koje bi dispenzacionalisti mogli da
izgovore u vezi s idejama o duhovnom Izrailju iz ovog poglavlja.
Svako ko je zainteresovan da se ire bavi ovim predmetom, trebalo bi
da proita knjigu autora Hans LaRondelle: The Israel of God in
Prophecy (Berrien Springs, Michigan: First Impressions, 1983).
Ovo hristocentrino vienje posletka veliko je protivsredstvo za
nepromiljene tvrdnje u vezi s posletkom. Klju tumaenja
proroanstava nije u tome koliko jasnu sliku budunosti neko moe
da izmisli, nego koliko jasnu sliku Hrista moemo dobiti.
Novozavetno vienje posletka nikada ne smemo odvojiti od Hrista.
ak i sama knjiga Otkrivenja nije otkrivenje rata u zalivu, nego
otkrivenje Isusa Hrista (Otkrivenje 1,1). Prema tome, kada pravilno
razume Otkrivenje, Isus Hristos e biti u srcu i sreditu tvog
tumaenja. Armagedon nije nikakav bliskoistoni rat, nego Hristova
bitka za privrenost sveta.
Vienje posletka kome je sredite Hristos, a ne aktuelni dogaaji,
predstavlja zatitu od preterivanja u spekulacijama za svakog ko se
bavi tumaenjem. Ako je neije vienje posletka podstaknuto eljom
da sve vie i vie dobija od Hrista, njega nita nee terati da rauna
kada e On tano doi. Ako svakoga dana okusi Njega i sile budueg
sveta, elja da dobije jo vie od Njega bie stalna, bez obzira koliko
bi Drugi dolazak mogao da bude odlagan. Meutim, ako je tenja za
Njegovim ponovnim dolaskom uslovljena odreivanjem datuma,
takva tenja moe da traje samo dotle. Kada datum proe, s njim
obino prolazi i enja. Novozavetno iekivanje Drugog dolaska ne
temelji se na kalkulacijama na osnovu najnovijih dogaaja, nego na
sigurnosti da je novi svet, naelno, ve ovde. Oni koji su okusili
radosti neba u Hristu, nikada se nee umoriti u oekivanju jo veih


95
radosti prilikom Njegovog drugog dolaska.
Prema tome, novozavetni hrianin je osoba koja moe da bude
svesna da hoda ulicama nebeskog grada, makar da se i nalazi na
ulicama Beograda. Teko je osetiti prisustvo novog sveta ako smo
stalno okrueni grafitima, smeem, spaljenim kuama i prestraenim,
razoaranim ljudima. Stari svet i svet jo ne vrlo su izraeno
prisutni. Ali zahvaljujui obeanju Novog zaveta i sili Duha moi
emo da se uzdignemo iznad sadanjeg sveta i veka i okusimo sile
budueg sveta. Oni koji to uine, nikada vie nee biti isti.


96



sedma glava
SVRHA PROROTVA

Ljudska bia su oduvek bila radoznala. Nau radoznalost izazivaju
uzbuenja prisutna u dananjem svetu. I ja bih eleo da znam ta sve
to znai. Da li je Gospodnji dolazak stvarno na pragu? Da li je konani
kraj istorije sveta stvarno na domaku? ta Bog eli da razumemo kada
vidimo takve zastraujue dogaaje? Kako treba da reagujemo? Da li
su proroanstva u Bibliji data zato da bi zadovoljila nau radoznalost
u pogledu budunosti? Ili je, moda, Bog imao na umu drugaiji cilj?

ISUS I POSLEDAK
U Mateju Isus daje neke jasne odgovore na navedena pitanja. A
kad seae na gori Maslinskoj pristupie k Njemu uenici nasamo
govorei: kai nam kad e to biti? i kakav je znak Tvojega dolaska i
posletka veka? (Matej 24,3).
Uenici nisu bili nita manje radoznali od nas. Hteli su da znaju
kada e i kako nastati kraj. Isus je odgovorio: uvajte se da vas ko ne
prevari. Jer e mnogi doi u ime moje govorei: ja sam Hristos. I
mnoge e prevariti (4. i. 5. stih).
Treba samo zamisliti ta se dogaalo u glavama uenika. Izvrsno!
Isus e nam dati precizan lanac dogaaja koji e nas voditi ka kraju.
I tada emo znati kada treba da se pripremimo.
Meutim, Isus je nastavio: uete ratove i glasove o ratovima.
Gledajte da se ne uplaite; jer treba da to sve bude, a onda e odmah


97
doi posledak (6. stih).
Da li stvarno tako stoji u tekstu? Ne! Zbunjen sam injenicom da
sam ovaj tekst itao godinama i, ne znam kako, mislio da on kae
neto slino tome. Tekst, u stvari, kae: uete ratove i glasove o
ratovima. Gledajte da se ne uplaite; jer treba da to sve bude. Ali nije
jo tada posledak.
Ove poslednje rei u originalu glase: Jo nije kraj. Isus je znao da
e Njegovi uenici doiveti ratove i glasove o ratovima i da e, kao i mi
danas, biti u iskuenju da doivljavanju svega toga pridaju nezasluen
znaaj. Poruka koju im je uputio bila je: Ne plaite se; ne dozvolite da
vas uzdrmaju sadanji dogaaji. Odigravae se najrazliitiji dogaaji,
ali oni ne znae obavezno i da je posledak na pragu. Potom je
nastavio: Jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bie
gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu. A to je sve poetak
stradanja [poroajnih bolova] (7. i 8. stih).
Sedmi stih nabraja mnogo ta to ljudi vide kao znake posletka.
Ratovi i sukobi, gladi i zemljotresi izbacuju nas iz naeg normalnog
kruga svakodnevnih dunosti. Prirodno je da u njima vidimo
eshatoloki znaaj, naroito ako ih sami preivljavamo. Meutim,
zemljotresi koje e Isusovi uenici doiveti bili su samo poetak
poroajnih bolova, od kojih e se Zemlja griti sve do Njegovog
drugog dolaska.
Isus oito nije urio da izloi jasan lanac dogaaja koji e dovesti
do posletka. Gospode, kakav je znak Tvoga dolaska? Odgovor je
glasio: Nastae ratovi i glasovi o ratovima, zemljotresi, pobune, gladi,
ali to nisu znaci posletka kao takvog. ak ni propovedanje jevanelja
svetu (Matej 24,14) nije naroito upotrebljivo kao znak posletka. Da
budemo otvoreni, mi verovatno neemo znati kada je jevanelje
objavljeno gradu ikagu [Beogradu], a jo manje celom svetu, slaete
li se? Tano, je, jevanelje mora biti objavljeno svetu pre nego to


98
Gospod doe, ali to nije vrsta znaka na kojoj moemo zasnovati neku
raunicu.
Isusov odgovor na pitanje uenika za mene je na neki nain
razoaravajui. ini se da bi nam bilo lake da nam je naveo sve
pojedinosti o posletku i dogaaje koji vode ka njemu. Tada bismo
mogli da ih lepo poreamo, da vidimo gde se tano nalazimo i da
znamo kada treba da se pripremimo. Ipak, oito je da to za nas ne bi
bilo najbolje reenje.
Ono na ta nas Isus ohrabruje, umesto ovoga, jeste ravnotea
izmeu eljnog iekivanja s jedne, i vernog izvravanja svakodnevnih
dunosti s druge strane. Sledeim reima On nedvosmisleno
obezvreuje odreivanje datuma dolaska: O danu tome i o asu niko
ne zna. Prema tekstu u Delima 1,7, tano utvrivanje trenutka
Isusovog ponovnog dolaska je informacija rezervisana iskljuivo za
Boga Oca. Ali Isus ovim ne eli da porui da zbog toga uenici Njegov
dolazak treba da odloe za neku neodreenu budunost. U svom
ivotnom veku
5
oni e videti dovoljno dokaza da je Njegov dolazak [za
njih] blizu. Prema prii o smokvi (Matej 24,32-35), Boji narod treba
da ivi u neprestanom oseanju da je Njegov dolazak blizu, bez obzira
to nikada nee znati kada e to tano biti (36. stih). Neprekidna
blizina Njegovog dolaska podstie nas na neprestanu spremnost i
eljno iekivanje. Odsustvo odreenog vremena ili vremenski
odredivog niza dogaaja opominje nas da ne dozvolimo da nam
panju odvrate aktuelni dogaaji ili matoviti prorauni, nego da
budemo verni u svojim svakodnevnim dunostima.
Ovde, u stvari, imamo jo jednu iz niza divnih biblijskih tenzija,
kreativnu dinamiku izmeu eljnog iekivanja i verne istrajnosti u
svakodnevnim dunostima.
6
Te tenzije je teko odrati u ivljenju iz

5 O znaenju ovog narataja iz Mateja 24,34, vidi Matej 11,16; 12,41.42.45, a naroito 23,36.
6 Zapazimo znaaj istrajnosti u Mateju 24,13; Marku 13,13; i Otkrivenju 14,12.


99
dana u dan, ali ih moramo stalno drati pred oima, kako ne bismo
pali u jednu od zamki-blizanaca, ravnodunosti u pogledu posletka s
jedne, ili pogrene interpretacije posletka u okviru kulta, s druge
strane.

KLJU: STRAITE
Ako namera Isusove propovedi o posletku nije bila da zadovolji
nau radoznalost u pogledu budunosti, niti da nam pomogne da
ematski prikaemo redosled dogaaja posletka, ta je onda zaista
bila Njegova namera? Tu svoju nameru Isus eksplicitno otkriva u 42.
stihu: Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va.
Te rei su vrhunac cele Isusove propovedi. Uenici su eleli seriju
dogaaja. Hteli su da im cela budunost bude izneta do pojedinosti.
Hteli su priliku da na tako nastalu emu postave i datum. Isus im
kae: Nemojte ii takvom linijom razmiljanja. Dogaaje koji
ukazuju na posledak nisam opisao da bih zadovoljio vau radoznalost
to se tie budunosti. Razlog zato sam vam dao opis budunosti
jeste da biste straili.
Mnogi ljudi sebe danas smatraju adventistima, ljudima koji
oekuju Isusa koji dolazi skoro, da uini kraj ovom svetu ispunjenom
bolom. Ali, prema Isusovoj propovedi, biti adventista znai vie nego
samo poznavati sve znake posletka. Ono znai straiti drugim
reima, iveti na odreen nain, zato to zna i veruje da Isus uskoro
dolazi. Svrha Isusove propovedi iz Mateja 24. glave nije da zadovolji
nau radoznalost u pogledu posletka, nego da nas podseti da je
potrebno da straimo.
ta sve znai straiti? Sreom, Isus nas ne ostavlja u tami. Posle
vrhunske take propovedi slede etiri prie koje podrobno opisuju ta
sve znai straiti (Matej 24,45 25,46). Prva od etiri parabole
(Matej 24,45-51) opisuje nevernog slugu koji doputa da kanjenje


100
njegovog gospodara u povratku utie na nain njegovog ponaanja
prema drugima.
Ako li taj ravi sluga ree u srcu svome: nee moj gospodar jo
zadugo doi; i pone biti svoje drugare, a jesti i piti s pijanicama; doi
e gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u as kad ne misli
(stihovi 48-50).
U emu je problem ovog oveka? On govori sebi: Ko zna kad e se
moj gospodar vratiti? Kome je to uopte i vano? Postupajui na takav
nain, on gubi svaki oseaj odgovornosti prema svom gospodaru.
Poinje da ispoljava grubost prema svojim drugovima i da ih tue.
Njegov lini ivot izopauje se u neodgovorno ponaanje. To pokazuje
da je veoma opasno izgubiti svest o realnosti posletka. Postaje vrlo
privlano rei: Poto moj Gospod kasni, ja mogu da ivim kako mi se
svia. Straiti to je suprotnost onome to ovaj sluga radi. To se
odnosi na nain na koji postupamo jedni s drugima. Straiti, znai da
e se, ako verujemo da Isus uskoro dolazi, to odraziti u nainu kako
postupamo s ljudima.
Drugu priu esto nazivamo Priom o deset devojaka (Matej 25,1-
13). Deset mladih deverua ekaju venanje. Kako to esto biva,
venanje kasni i sve devojke zaspe. Te devojke simboliki
predstavljaju adventiste koji oekuju da Isus skoro doe. Isus ovde
ilustrativno pokazuje kako je teko straiti, odravati oseaj
iekivanja posletka. U toj prii svi adventisti su zaspali. Meutim,
postoji razlika meu onima koji spavaju. Mudre devojke imaju ulja, a
lude ga nemaju.
Za Mateja se objanjenje razlike izmeu mudrih i ludih nalazi u
sledeim reima: Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih,
kazau da je kao mudar ovek koji sazida kuu svoju na kamenu; i
udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe na kuu onu, i
ne pade; jer bee utvrena na kamenu. A svaki koji slua ove moje


101
rei i ne izvruje ih, on e biti kao ovek lud koji sazida kuu svoju na
pesku: i udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i udarie u kuu
onu, i pade, i raspade se strano (Matej 7,24-27).
U emu je razlika izmeu mudrih i ludih devojaka kod Mateja? I
jedne i druge sluaju Isusove rei, ali mudre su tvorci Njegove rei.
Na isti nain, svih 10 devojaka su adventisti, ali samo oni koji strae
zauzeti su tvorenjem onoga to im je Isus rekao da ine. Lude
devojke su zatajile ne unevi u svoj plan mogunost odlaganja.
Straiti, znai izgraivati vrstu odnosa s Isusom koji se odrava, bez
obzira to se nade u Njegov povratak ne ostvaruju onako brzo kako
neki oekuju. Straari se nee umoriti u injenju onoga to je dobro.
Poruka tree prie (Matej 25,14-30), pria o talantima, prilino je
jasna, u svetlosti prethodnog dela teksta. Re talant u grkom jeziku
(talanton), je mera za teinu, koja u ovom sluaju oznaava sumu
novca (talant zlata, srebra itd.). Oigledno zbog naina na koji je
upotrebljena u ovoj paraboli, grka pozajmljenica stekla je dodatno
znaenje u smislu ljudske sposobnosti ili talenta. Linosti u ovoj
prii trebalo je da upotrebe svoje sposbnosti da bi uveali vrednost
novca koji im je bio poveren. ovek koji je zakopao svoj talant zatajio
je i nije upotrebio svoje sposobnosti da uradi ono to je car traio od
njega. U ovoj prii straiti znai sposobnosti koje nam je Bog dao
koristiti do krajnjih granica, uz istovremeno oekivanje posletka.
Poruka tree prie slina je poruci iz prie o deset devojaka. Oni koji
oekuju Isusov ponovni dolazak treba da istraju u dobrim delima,
umnoavanjem talenata koje su dobili.
etvrta pria, o ovcama i jarcima (stihovi 31-46), predstavlja
vrhunac propovedi. Isus kae ovcama: Posetili ste me kad sam bio
bolestan ili u zatvoru, odenuli ste me kad sam bio go, nahranili ste me
kad sam bio gladan i dali ste mi da pijem kad sam bio edan (vidi
stihove 34-36).


102
Ali ovce odgovaraju: Kada? Nikada mi nita od toga nismo uinili
(vidi stihove 37-39).
Car odgovara: Zaista vam kaem: kad uiniste jednome od ove
moje najmanje brae, meni uiniste (40. stih).
ta sve znai straiti? Sraiti znai postupati sa svojom braom i
sestrama kao da su oni Hristos! Kada bi osoba s kojom ivi, radi
ili se igra bila Isus, da li bi to uticalo na nain kako postupa s njim
ili s njom? Isus je rekao: Oni koji strae oekujui posledak bie
zateeni kako s drugima postupaju kao da su oni Ja. Oni e nauiti
da mene vide u svakoj osobi s kojom se sretnu. Prema onome to
Isus govori, sutina straenja u oekivanju Njegovog dolaska jeste
pitanje kako postupamo sa svojom braom i sestrama. Svrha
biblijske nauke o posletku nije da zadovolji nau radoznalost u
pogledu budunosti, nego da nas poui kako da ivimo u iekivanju
posletka.

PRESUDNA ISTINA [TESTING TRUTH] ZA ADVENTISTE
Ono to Isus govori u 25. glavi Mateja ponavlja se u drugoj prii u
Mateju 18,23-35, u prii o nemilosrdnom sluzi. Taj sluga je dugovao
10.000 talanata u vreme kada je ukupni prihod od poreza u Palestini
za godinu dana iznosio 800 do 900 talanata. Dugovao je desetostruki
iznos prihoda koje su vlasti ubirale od poreza za celu godinu! Pria je
oito apsurdna. Nikome se nikada ne bi dopustilo da se do te mere
zadui. Ali zato onda Isus pria tu priu? Zato to eli da nam prikae
stanje svakog ljudskog bia na ovoj Zemlji. Mi svi dugujemo Bogu vie
nego bismo ikada mogli da vratimo. Taj sluga predstavlja svakog
pojedinog od nas.
Slugu pozivaju da doe pred cara, da mu se sudi. Njegova molba
caru: Gospodaru, priekaj me, i sve u ti platiti besmislena je koliko
i njegov dug. On nema naina da vrati taj novac. Ali car se saali nad


103
slugom i kae: Od srca ti opratam ceo dug. Ja bih to nazvao
milou koja zapanjuje, a vi?
Meutim, ta odmah potom radi ovaj sluga? Izlazi iz carskog dvora
i spazi nekoga ko mu duguje iznos od 100 dnevnica, suma koja nije
mala. Veina ljudi mogla bi da kupi neto pristojno za kuu, za ono
to zarade za sto dana rada. I tako, ovaj sluga hvata svog prijatelja
za koulju i kae: Gde je novac? Ako paljivo pogledate ta stoji u
Bibliji, videete da ovaj ovek uzvraa istim reima koje je sluga
izgovorio pred carem: Priekaj me, i sve u ti platiti (stihovi 26-29).
Ali sluga se ne obazire na to i baca ga u tamnicu.
Kako na ovo reaguje car? Poziva slugu da se odmah vrati na sud.
Taj postupak bi moda izgledao udno prvobitnim sluaima
parabole, poto je ono to je sluga uinio bilo potpuno zakonito u ono
vreme. Problem je bio u tome to sluga, iako je njegov postupak bio
zakonit, nije postupio prema drugom oveku na nain kako je car
postupio prema njemu. Carevo ponaanje postavilo je novo merilo za
njegovo carstvo.
Utom gospodar poziva slugu da ue. Zli slugo!, rekao je, Sav dug
onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluje na
svoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? Razljuen, gospodar ga
predaje tamniarima na muenje, dok ne vrati sve to je dugovao
(stihovi 32-34).
Kulminacija nastaje u 35. stihu: Tako e i Otac moj nebeski uiniti
vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih. Vidite, za
Mateja je ovo od presudne vanosti. Merilo za nain kako postupamo
s drugim ljudima je nain na koji je Isus postupio s nama. Tekst u
Mateju postaje provera nae enje za Isusovim ponovnim dolaskom.
Oni koji su pravi adventisti, koji strae u oekivanju Isusovog
ponovnog dolaska, postupae s drugima onako kako je Isus
postupao s njima.


104
Adventisti mnogo znaju o davanju desetka, svetkovanju subote i
redovnom odlaenju u crkvu. Takve aktivnosti su postale presudne
istine za druge (i obino je to opravdano). Meutim, Matej daje
jednu presudnu istinu za same adventiste. Verovanje da Isus uskoro
dolazi trebalo bi da utie na nain kako postupamo sa svojim
bratom. Ko je na brat? Osoba za koju je Hristos umro (Rimljanima
14,15; 1. Korinanima 8,11). Da li je tvoj brani drug neko za koga je
Hristos umro? Da li je ta teka osoba u redu ispred tebe dua za koju
je Hristos umro? Za koga je umro Hristos? Za svakog oveka. On je
umro i za one koji izgledaju drugaije, misle drugaije i ponaaju se
drugaije. Oni koji u potpunosti shvataju dubinu pratanja koje su
doiveli u Hristu znae kako da postupaju s drugima za koje je Hristos
umro. Tano je, tamo napolju je mnogo tekih ljudi ali, udo nad
udima, On je umro i za mene! Hristovo zadivljujue postupanje
prema meni postavlja merilo za moje postupanje prema drugima.
Dokle moemo ii u tome? Da li e u tipinom konobaru u
restoranu videti osobu za koju je Hristos umro? Smatra li da bi Bogu
bilo ugodno ako bih zadrao deo napojnice, kako bih kasnije mogao
da stavim vie u korpicu za dar? Ne bih ba bio siguran. U ovo nae
vreme konobari (konobarice) esto su samohrane majke ili studenti,
koji se bore da sastave kraj s krajem. Da li je Bogu ugodno ako im
zakinemo, kako bismo dali neto vie za dar?
Seam se jedne prilike kada je moja porodica izala u restoran na
veeru s drugom adventistikom porodicom. Raun je izneo 40
dolara. Dok smo meu sobom delili raun, drugi ovek je rekao: Ja
u se pobrinuti za napojnicu, i stavio na sto etvrt dolara.
Kad smo poli prema kasi, rekao sam svojoj eni: Ne moemo
ovako da postupimo. To nije u redu. Hajde da bar uinimo svoj deo.
Zavukao sam ruku u dep i stavio na sto nekoliko dolara.
Vraajui se sa kase, on je na stolu video dolare i rekao: ta je


105
ovo?, pokupio ih i stavio u svoj dep!
Taj dogaaj me je nauio neemu to govori o adventistikom
mentalitetu i ponaanju prema svetu. Moe nam se dogoditi da
postanemo tako obuzeti poslunou Bogu da zaboravimo da su drugi
ljudi due za koje je Hristos umro.
Saznao sam da neki ljudi u mom rodnom gradu Berien Springs, u
amerikoj saveznoj dravi Miigen nisu ba voljni da kupuju
automobile od adventistikih propovednika. Kad sam priu iz
restorana ispriao na jednom asu pred studentima, jedan od njih je
podigao ruku i rekao: Ja imam kombi koji treba da prodam da bih
olakao sebi plaanje kolskih rauna. Razgovarao sam s jednim
ovekom iz mesta, kome se dopadao i kombi i njegova cena. Pitao me
je: Uzgred, kojom profesijom se bavite?
Rekoh: O, ja studiram na Endrusu.
ovekovo lice se snudilo a onda je rekao: Pa, u tom sluaju, nisam
zainteresovan za Va kombi.
Zar je mogue da su adventisti do te mere zauzeti cizeliranjem,
otrenjem svoje teologije, da zaboravljaju da je primene u
praktinom ivotu? Po mome iskustvu a to je iskustvo i mnogih
drugih adventisti esto kao da su manje obzirni i manje moralni od
ak sasvim prosene svetovne osobe. Mi moemo biti vie
zainteresovani da utedimo dinar [dolar] nego za dobrobit osobe s
kojom obavljamo poslovne aktivnosti. Neki adventisti odaju utisak da
bi im bilo lake da varaju u poslu i da zlostavljaju branog druga ili
decu, nego da pojedu komadi svinjetine. Takva teologija e doneti
veoma malo poena na sudu.
Pria iz 18. glave Mateja je pria o preadventnom sudu. Samo je
jedno pitanje koje e imati teinu na sudu ta mislite o Hristu?
Ono to je istinski bitno jeste kakav je na odnos prema Hristu. Ali
sud e procenjivati i na odnos prema Hristu u smislu onoga kako


106
postupamo s drugim ljudima. Da li si sa svojim bratom i sestrom
postupio onako kako je Hristos postupio s tobom? Poto se spasenje
temelji iskljuivo na Hristovom delu, dokaz nae tvrdnje da smo u
Hristu jeste nain kako postupamo s drugim ljudima.
Kako je Hristos postupio s nama? Bolje nego to zasluujemo. S
nama se postupalo sa stavom bezuslovnog prihvatanja. On nas je
prihvatio onakve kakvi jesmo. I to je dobro, jer u protivnom ne bi bilo
nade ni za jednoga od nas. Meutim, dokaz nae zahvalnosti Hristu je
pitanje da li mi druge prihvatamo bezuslovno, onako kako je On
prihvatio nas. Prema tome, jedan od ove moje najmanje brae
(Matej 25,40) trai od nas bezuslovno prihvatanje upravo onih ljudi
koje nam je najtee da volimo. Brat u Hristu je neko ko pripada
drugaijoj kulturi, ili drugaijem imovnom stanju. Sestra u Hristu je
zaputena neznanka ili roaka koja boluje od side. Provera naeg
adventizma moe se pojaviti u linosti fariseja, osornog efa,
ravnodunog branog druga, tekog deteta ili osobe koja se estoko
suprotstavlja naem vienju posletka.
Isus kae: Volite jedni druge kao to sam ja voleo vas. Oprostite
jedni drugima kao to sam ja oprostio vama. Budite milostivi jedni
drugima kao to sam ja bio milostiv prema vama. Kada je u Mateju
neka misao vredna isticanja, ona je to uvek. Tako tekst u Mateju 23,23
ponovno naglaava prvenstvo koje drugi ljudi treba da imaju u naem
hrianskom ivotu. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to
dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste to je
najpretenije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo initi i
ono ne ostavljati.
Ovaj tekst se esto koristi da se pokae kako je davanje desetka i
dalje dunost hriana (i to je tano), ali glavni naglasak u Isusovim
reima u tom stihu jeste da postoje elementi zakona koji su jo vaniji
od davanja desetka. Meu njima su pravda pravinost, nepristrasnost,


107
milost i vera. Pravinost znai postupati sa svakim jednako, zato to
je Isus uinio isto kad je umirao na krstu. Milost znai postupati s
drugima na nain kako je Hristos postupio s nama, ne onako kako
zasluujemo. Vernost znai dranje sopstvenih obeanja, ak i ako je
to bolno, zato to drugi ljudi zavise od tebe.
Jesmo li nekada previe zauzeti odmeravanjem metvice, kopra i
kima, tako da ne vidimo Hrista u svakoj osobi s kojom se susreemo?
Nije dovoljno znati budunost. Nije dovoljno biti u pravu u teolokim
pitanjima. Nain kako postupamo s onima koji se ne slau s nama
obino je vaniji od predmeta oko kojih se ne slaemo. Tekst ija je
poruka usko povezana s parabolom u 18. glavi Mateja, jeste Jakov
2,12.13: Tako govorite i tako tvorite kao oni koji e zakonom slobode
biti sueni; jer e onome biti sud bez milosti koji ne ini milosti; i
hvali se milost na sudu [Govorite i postupajte kao oni kojima e biti
sueno po zakonu koji daje slobodu, poto e sud bez milosti biti
izreen onima koji nisu bili milostivi. Milost pobeuje sud!]. Sud bez
milosti bie izreen onome koji nema milosti!
Tvoja teologija moda e biti apsolutno pravilna, ali e ti doneti
veoma malo poena na sudu, ako si ta znanja koristio na okrutan i
osuivaki nain.
Iako je radoznalost koju ispoljavamo kao ljudi od Boga, osnovna
svrha proroke rei nije zadovoljavanje nae radoznalosti u pogledu
budunosti, nego da nas poui kako da ivimo danas. Dok
razmiljamo o ratovima, gladima i pomorima naih dana, Isus nas ne
podstie da spekuliemo o tome da li je to posledak. Umesto toga,
prihvatimo takva zbivanja kao podsetnike na Isusovu propoved. I
tako, seajui se Njegove propovedi, podsetiemo se i potrebe za
straenjem, za postupanjem s drugima na nain kako je Isus postupao
s nama. Blago tome sluzi kojega doavi gospodar njegov nae da
izvruje tako.


108



osma glava
PAVLE I POSLEDAK

Apostol Pavle je u svojim poslanicama izloio brojna vredna
saznanja o posletku. Sve bi to bilo korisno istraiti, kao i Lukinu i
Markovu verziju Isusove propovedi o poslednjem vremenu, zapisane
u 24. glavi Jevanelja po Mateju. Ipak, svrha ove knjige nije iscrpno
istraivanje onoga to Biblija govori o posletku, nego usredsreivanje
panje na predmet u njegovoj iroj perspektivi. Ta ira slika je
nesumnjivo jedno od najistaknutijih mesta u Pavlovim poslanicama
Solunjanima, naroito u drugoj poslanici.
Hrianska crkva u drevnom Solunu bila je osnovana na brzinu,
prema informaciji iz Dela 17,1-10. Otprilike tri sedmice po svom
dolasku, Pavle je bio prisiljen da bei. Budui da su crkvi koju je
ostavio nedostajala temeljna uputstva, ispostavilo se da je bila pomalo
nesigurna. Novi vernici nisu imali vremena da izvre temeljit prelaz sa
svoje paganske kulture na kulturu hrianstva.
Jedan od oblika nesigurnosti bilo je i njihovo vienje posletka.
Reagujui na tu okolnost, Pavle je posledak uinio sredinjom temom
obe svoje poslanice crkvi u Solunu. U 1. Solunjanima 4,13-18 imamo
divan ponovni susret ivih i mrtvih prilikom Hristovog drugog
dolaska. Njegova zamisao je bila da hriani steknu utehu za sadanje
vreme na osnovu saznanja da e se mrtvi pridruiti ivima pre nego
to budu bili uzeti na nebo, da bi zauvek bili s Hristom (stihovi 16-18).
U 1. Solunjanima 5,1-11 ponovo su naglaeni uputstva i saveti koje
je izgovorio Isus u 24. glavi Mateja. Poto e dan Gospodnji


109
(posledak) doi iznenada (stihovi 1-3), prisutan je imperativ da
hriani budu budni i trezni u svojoj pripremi za taj dan (stihovi 6-8).
Straenje je neprekidna potreba.
Meutim, izgleda da su ovaj Pavlov poziv na budnost i trezvenost
hriani u Solunu prihvatili tako to su otili u jednu nesrenu
krajnost. Do vremena kada im je uputio svoju drugu poslanicu, oni su
se nali u takvoj euforiji to se tie posletka, da su mnogi od njih
ostavili svoja zanimanja, kako bi imali vie vremena za propagiranje
sopstvenih gledita i za meanje jedni drugima u poslove (2.
Solunjanima 3,6-12).
7
Glavna namera ovog poglavlja je da
razumemo kako Pavlov odgovor solunskim vernicima (2.
Solunjanima 2,1-12) osvetljava njegovo vienje posletka.
Pavle se u 2. Solunjanima 2,1-12 ne bavi detaljnim razraivanjem
teologije posletka. On je u Solunu pre toga ve bio propovedao o svom
vienju posletka, pa u ovoj poslanici samo ispravlja njihovo pogreno
shvatanje njegovog stava. Neugodno je to nas itanje teksta iz 2.
Solunjanima 2,1-12 uveliko podsea na sluanje samo jedne strane
telefonskog razgovora. Imate odreenu predstavu o onome to se
dogaa, ali ne i uvek dovoljno informacija da biste bili sigurni.
Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao jo kad sam kod vas bio?
(5. stih). Pavle podsea prve itaoce na neto to su ve znali. Tekst
koji je tako nastao jedan je od najizazovnijih u Novom zavetu. Ali
vas molimo, brao, za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista, i za na
sastanak u Njemu, da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se
plaite, ni duhom ni reju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana,
da je ve nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakvim
nainom (stihovi 1-3).
Jezik koji je Pavle odabrao pokrenuti od uma, plaite,

7 Prema mome linom iskustvu, ovakvo ponaanje nije neobino ni meu onima koji su
opsednuti predmetom posletka.


110
prevari podsea nas na jednu od Isusovih propovedi. U stvari,
grku re koja je ovde prevedena sa plaiti (throeisthai) ne nalazimo
nigde drugde u Novom zavetu, izuzev u Isusovoj propovedi o posletku
(Matej 24,6; Marko 13,7) i ovde (2. Solunjanima 2,2). Vernici u
Solunu nisu posluali Hristov savet da se ne uplae zbog aktuelnih
dogaaja. Ratovi, glasovi o ratovima, gladi, zemljotresi i epidemije
bolesti, bez obzira koliko spektakularni, ne ukazuju na poloaj
kazaljki na prorokom satu. Oni su karakteristino obeleje ljudskog
postojanja u svetu pod prokletstvom greha.
Na ovaj problem Pavle odgovara jednom vrlo sloenom reenicom:
Da vas niko ne prevari nikakvim nainom; jer [taj dan nee doi] dok
ne doe najpre otpad, i ne pokae se ovek bezakonja, sin pogibli, koji
se protivi i podie vie svega to se zove Bog ili se potuje, tako da e
on sesti u crkvi Bojoj kao Bog pokazujui sebe da je Bog [Ne dajte
da vas iko prevari na bilo koji nain, jer [taj dan nee doi] dok ne
nastane pobuna i ne otkrije se ovek bezakonja, ovek osuen na
pogibao. On e ustati protiv i podii e se iznad svega to se zove Bog
ili je predmet oboavanja, tako da e sebe postaviti u crkvi Bojoj,
proglaavajui sebe Bogom slob.prev.] (2. Solunjanima 2,3.4).
Rei, stavljenih u uglaste zagrade (taj dan nee doi), nema u
originalu. Razlog dodavanja je u tome to je Pavlova sloena reenica
(3. i 4. stih su u grkom tekstu jedna reenica) ujedno i nepotpuna.
Subjekat i glagol su dodati, zato to se bez njih reenica ne bi mogla
razumeti.
Pavle kae da dan Gospodnji nee doi dok se najpre ne odigraju
odreeni dogaaji. Pre posletka e nastati pobuna (grki apostasia), u
kojoj e se pokazati ovek bezakonja, koji se protivi Bogu i pokuava
da na kraju zauzme Boje mesto na prestolu svemira. Posledak nee
doi sve dok taj veliki otpad ne bude postao javna stvar. Poto je
ovek bezakonja otkriven, oigledno je da on radije deluje iz akulisa,


111
ali e dogaajima biti prisiljen da se izloi javnosti.
I sm Isus je napomenuo da e se s pribliavanjem posletka
umnoiti bezakonje (Matej 24,12). Meutim, Isus svoj naglasak
stavlja na veliki kreendo jevanelja koje e se propovedati svetu
neposredno pre posletka (14. stih). Pavle, pak, naroito naglaava
narastajuu plimu zla oznaenu otkrivanjem bezakonika pred
posledak (2. Solunjanima 2,3.4.8-12). U 1. Timotiju 3,1-5 u irim
pojedinostima opisanu su elementi koji e obeleiti taj otpad.
Ko je taj ovek bezakonja? Pavle ga blie ne odreuje, ali nas
brojne karakteristike pobrojane u 2. Solunjanima 2,4 podseaju na
sotonu. Bezakonik se protivi, on je neprijatelj (Zaharija 3,1.2; 1.
Timotiju 5,14.15), opada brae. On se predstavlja kao Bog i
pokuava da zaume Boje mesto na Njegovom prestolu (Isaija 14;
Jezekilj 28). Svi upravo pomenuti paralelni tekstovi koriste jezik
slian Pavlovom, govorei o sotoninom delovanju na ovoj Zemlji,
ponekad preko predstavnika, kao to su carevi Tira i Vavilona.
S druge strane, jezik teksta iz 2. Solunjanima 2,4 podsea nas i na
tekstove iz Danila 8,9-12.23-25 i 11,31-39, u kojima je sila maloga roga
prikazana izrazima koji su vie ljudski nego natprirodni. Slino
malome rogu, Pavlov bezakonik pokuava da vlada Bojom crkvom,
sreditem duhovne vlasti na Zemlji (1. Korinanima 3,16.17; 2.
Korinanima 6,16). Tako bi se opis iz 4. stiha mogao podjednako
uspeno primeniti i na sotoninog predstavnika (predstavnike) ili na
samog sotonu.
Bez obzira ko je ovek bezakonja, stalna upotreba sadanjeg
vremena u originalu (koji se protivi i podie) pokazuje da je Pavle
smatrao da on ve deluje u njegovom vremenu (2. Solunjanima 2,4.7).
Sadanje vreme u grkom jeziku istie stalnu aktivnost bezakonika.
Bezakonik se neprekidno protivi, podie, predstavlja se kao Bog, i
pokuava da se ustolii u Njegovoj crkvi. Za Pavla delovanje


112
bezakonika ne moe da se ogranii na odreeni vremenski trenutak
ili period. Bezakonik je ili sm sotona ili niz ljudskih orua koja
kroz istoriju deluju sotoni u prilog. Identitet bezakonika ne moe se
utvrditi samo na osnovu 3. i 4. stiha.
Pavle zatim predstavlja sledeu linost u drami posletka, silu koja
zadrava ili linost koja spreava da se otkrije bezakonik. I sad
znate to zadrava da se ne javi u svoje vreme. Jer se ve radi tajna
bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadrava (6. i 7. stih).
I ovom prilikom, voleli bismo da znamo ono to su znali Pavlovi
prvi itaoci. On nam ak manje govori o onome koji zadrava nego o
oveku bezakonja. Meutim, znamo da onaj koji zadrava ve deluje
u Pavlovo vreme. Bezakonje zahvaljujui njemu deluje kao tajna sila
i jo nije otkriveno javnosti. Onaj koji zadrava je sila koja podupire
zakon (zadrava bezakonje) i nalazi se na boanskom vremenskom
zadatku (neprekidno obavlja svoj posao sve do odreenog vremena
7. stih). Onaj koji zadrava, zadravajui otkrivanje bezakonja, u
odreenom smislu zadrava i sm posledak. Onaj koji zadrava je
ujedno i lian i bezlian. Solunjani znaju to zadrava (6. stih) i ko
je onaj koji sad zadrava. Onaj koji zadrava je vie od same
linosti; on je ujedno i sila (kao to je i bezakonik, upor. 3. i 7. stih).
Onaj koji zadrava ne samo to je dovoljno moan da zadri
otkrivanje sotone ili njegovog pomonika nego [on (ono?)] izgleda da
nastavlja svoju ulogu sve do pred sm posledak (8. stih). Bezakonik
biva uniten gotovo im se pojavi. Tako, prema grkom tekstu iz 7.
stiha, nije jasno da li je onaj koji zadrava uklonjen (verovatno od
strane vie sile, kao to je Bog) ili ima vlast da ukloni sm sebe
(gramatika je tu dvosmislena).
Ko je onaj koji zadrava i kakvu mo ili silu koristi za
zadravanje? Nagovetaj o tome kako bi Pavle mogao da odgovori na
to pitanje nalazimo u stihovima 9-12: Kojega [bezakonika] je dolazak


113
po injenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i
sa svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu: jer ljubavi
istine ne primie, da bi se spasli. I zato e im Bog poslati silu prevare,
da veruju lai; da prime sud svi koji ne verovae istini, nego voljee
nepravdu.
Dva elementa u ovom tekstu neposredno se odnose na identitet
onoga koji zadrava. Prvo, Bog nesumnjivo dri u svojoj vlasti
zbivanja u ljudskoj istoriji. On dri u svojoj vlasti i tano vreme
prevare na posletku (11. stih)! U izvornom jeziku postoji fascinantna
paralela koja u prevodu moe lako da se izgubi. Bezakonik, u 9.
stihu, deluje po injenju sotoninu. To injenje sotonino
(energeian tou satana) ima svoju paralelu u 11. stihu u sili prevare
(energeian planes injenje prevare) koju Bog alje. Pavle
prikazuje Boga koji do te mere dri sve u svojoj vlasti, da na posletku
ak alje injenje sotonino. U konanom smislu, jedino Bog moe
da zadri sotonu i jedino Bog moe da zadri Drugi dolazak.
Drugo, u pomenutom tekstu takoe je jasno vidljivo da velika
prevara na posletku dolazi u kontekstu dostupnosti jevanelja na
celom svetu. Tekst iz Mateja 24,14 tvrdi: I propovedie se ovo
jevanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I
tada e doi posledak. Pavle razrauje tu tvrdnju. Onima koji ginu
u prevari, to se dogaa zato to ljubavi istine ne primie, da bi se
spasli (2. Solunjanima 2,10). Bog nee poslati injenje prevare na
svet dok svima ne bude bila pruena prilika da uju i prime jevanelje
i budu spaseni. Sve dok se jevanelje ne bude propovedalo celom
svetu, ne moe nastati globalni otpad od jevanelja. Prema tome,
propovedanje jevanelja u velikoj meri ubrzava krizu na posletku. Oni
koji odbace jevanelje pripremljeni su da veruju lai, njegovu lanu
verziju.


114
Otkrivanje bezakonja biva zadrano zato to jevanelje jo nije
razreilo sporna pitanja na takav nain da svako ko ivi na zemlji
moe doneti svesnu odluku za ili protiv Hrista. Upravo jevanelje
razotkriva sotonu i pokazuje njegov pravi identitet. Upravo jevanelje
skida njegovu masku i ukazuje na bezvrednost svakog naina ivota
kojem Hristos nije sredite. Prema tome, jasno izlaganje jevanelja je
ono to ubrzava veliku sotoninu reakciju u vreme posletka. Oni koji
odbace jevanelje u svoj njegovoj jasnoi rado e prihvatiti prevaru
[lano jevanelje].
Ko je onaj koji zadrava? Zakljuili bismo da je to sm Bog.
Sotonu moe da zadri samo Bog. Jedino Bog moe da zadri Drugi
dolazak. Jedino Bog zna tano vreme posletka (Matej 24,36). Jedino
Bog moe tako da uredi dogaaje da u vreme posletka u celom svetu
istakne jevanelje u prvi plan. U to vreme, okolnosti su takve da Bog
doputa sotoni da iznese svoju poslednju i najveu prevaru svetu koji
je svesno odbacio Hrista. Ova pitanja e biti podrobnije razraena u
kasnijim poglavljima o knjizi Otkrivenje.
Ko je, prema tome, bezakonik? Budui da je taj bezakonik
postojao u Pavlovo vreme i postoji sve do posletka, nesumnjivo je da
nadmauje bilo koje ljudsko bie. U konanom i izuzetno linom
smislu, bezakonik bi mogao da se odnosi jedino na samog sotonu.
Ali ba kao to je onaj koji zadrava istovremeno i lian i bezlian, to
se moe primeniti i na bezakonika. S jedne strane, on je ovek
bezakonja (2. Solunjanima 2,3) i bezakonik (8. stih). S druge,
njegovo delovanje se opisuje kao tajna [tajna sila] (srednji rod u
grkom jeziku) bezakonja (7. stih) sila koja pokree one koji se
protive Bojem zakonu.
Paralele izmeu 2. Solunjanima 2,4 i malog roga iz Danila (Danilo
8,9-12.23-25; 11,31-39) podseaju nas da je sotona svetovne i verske
vlasti ovoga sveta oduvek koristio za izvravanje svog plana


115
bezakonja. Kroz sve vekove su i svetovni i verski Rim delovali pod
platem istinske slube Bogu, istovremeno se suprotstavljajui delu
jevanelja na Zemlji. Te lane verzije novozavetnog jevanelja nikada
nisu bile u potpunosti javno raskrinkane. Meutim, dolazi dan kada
e oni koji i propovedaju jevanelje i ive u skladu s njim potpuno
razotkriti neprijatelja. On e biti prisiljen da izae iz svoje udobne
anonimnosti. Posledak istorije ove Zemlje smatrae, dakle, vremeno
kada treba da sprovede svoje oajnike mere (upor. Otkrivenje 12,12).
Sotoninu veliku obmanu na posletku Elen Vajt je slikovito opisala u
svojoj silnoj knjizi Velika Borba. "ao krunski in velike drame
prevare, sm sotona e se predstavljati kao Hristos. Crkva je dugo
vremena javno govorila da na Spasiteljev dolazak gleda kao na
konano ispunjenje svojih nada. Meutim, veliki varalica stvorie
privid da je Hristos doao. Sotona e se u razliitim krajevima sveta
pojavljivati meu ljudima kao velianstveno bie, zaslepljujueg sjaja
i podseati na opis Bojeg Sina koji je Jovan dao u Otkrivenju.
Oktrivenje 1,13-15 (str. 624, orig.).
Jedino oni koji su marljivo prouavali Pisma i koji su primili
ljubavi istine bie zaklonjeni od silne prevare koja porobljava svet
(str. 625, orig.).
8

U toj velikoj poslednjoj prevari sotona se konano nada da ostvari
navodno svoje pravo na boanski status da sedne u crkvi Bojoj i da
prozove sebe Bogom, to je oduvek pokuavao da uini (2.

8
Ti citati iz pera Elen Vajt pokreu pitanje o tome kako uspostaviti vezu izmeu teksta u ovom
poglavlju i mnogih primera u kojima ona pominje ovaj ili onaj aspekt teksta iz 2. Solunjanima
2,1-12. Iako namera ove knjige nije da temeljito istrai njena vienja o posletku, ipak sam se
angaovao da proitam sve komentare koje je ona napisala o pomenutom tekstu i zakljuio da je
njen stav, kao celina, u skladu s izlaganjem ovog poglavlja.
Saeto reeno, Elen Vajt izraze ovek bezakonja i tajna bezakonja uglavnom primenjuje na
dugi razvoj i istoriju papstva tokom cele hrianske ere. Dok pojmove iz 2. Solunjanima 2,4 ona
povremeno primenjuje na sotonu, materijal o pokazivanju bezakonika u stihovima 8-10 ona
redovno primenjuje na sotonino oponaanje Hrista pred sm posledak.


116
Solunjanima 2,4). U knjizi Otkrivenje ova velika poslednja obmana se
razrauje do najsitnijih pojedinosti, i tom prilikom se koriste iste rei
kao u 2. Solunjanima 2. glavi (originalni tekst) u opisivanju njenog
uticaja na svet. Ako uklopimo izjave tri velika novozavetna svedoka o
posletku Isusa, Pavla i Jovana dobiemo izotrenu osnovnu
sliku.
U emu se sastojala Pavlova vest Solunjanima? Ne plaite se,
nemojte biti uzdrmani ili prevareni porukama koje kau da je
posledak ili na samom pragu ili ve nastao (stihovi 1-3). Takve poruke
su neumesne sve do vremena kada jevanelje i veliko obznanjivanje
bezakonika postanu dobro poznati celome svetu (stihovi 3-12). U
meuvremenu, kljunu vrednost nee imati kvalitet neijih
kalkulacija u vezi s Drugim dolaskom, nego razvijanje u ljubavi
prema istini (10. stih).
U tom tekstu Pavle izlae tri centralna procesa u toku hrianske
istorije. Prvo, imamo vreme zadravanja, kada se jevanelje
propoveda a sotona radi iza kulisa kao tajna sila bezakonja, kako bi
ostvario svoje namere. Sotona primenjuje tehnologiju rada kriom i
u samoj crkvi, ne bi li spreio da jevanelje uniti njegovo uporite
kod ljudi. To vreme zadravanja je u Pavlovo vreme ve bilo poelo i
nastavlja se sve do poslednjeg vremena.
Drugi vaan proces nastaje kada jevanelje doe u prvi plan i kad
se razotkrije sotonino tajno delovanje. Propovedanje jevanelja svetu
prisiljava sotonu da izae na otvoren prostor i radi pri zaslepljujuoj
svetlosti, kako bi ouvao vlast nad vidljivom [visual] generacijom koja
se prvi put u potpunosti sukobila s jevaneljem. Celovit karakter ove
velike prevare bie detaljnije obraen u 10. poglavlju ove knjige.
Zavrni dogaaj u toku hrianske istorije je veliki eshatoloki
obraun izmeu Hrista i sotone. Taj obraun je u Otkrivenju dobio
ime Armagedonska bitka (predmet 12. poglavlja). Meutim, Pavle


117
nikoga ne ostavlja u neizvesnosti to se tie ishoda velikog obrauna
na posletku vremena. Svetlou Isusovog dolaska bezakonik biva
potpuno uniten (2. Solunjanima 2,8; upor. 2. Solunjanima 1,5-10).
Ta tri glavna procesa u toku hrianske istorije prikazana su u
sledeoj emi. Iako su nuno dati u ravnopravnim delovima, prvi, u
svakom sluaju, pokriva najvei deo hrianske istorije.










Otrenjujui deo svega ovoga je podatak da bezakonik nee
unititi sm sebe. Svako koga uspe da prevari propae s njim, zato
to nisu sluali jevanelja (2. Solunjanima 1,8; upor. 2. Solunjanima
2,10). Ono to ima odluujuu vanost dok se pribliavamo posletku,
nije dokle smo stigli u izraunavanju tano, kada i kako e doi to
otkrivenje, nego da li smo primili i delili s drugima vest o raspetom i
vaskrslom Spasitelju. Da li su Hristos i Njegova istina postali ljubav
naeg ivota (2. Solunjanima 2,10)? To je kljuno pitanje. Obraun e
moda biti i globalnih razmera, ali izbor je i dalje linog karaktera.
Odluka je tvoja i moja.
TAJNA OTKRIVENJE UNITENJE

Vreme zadravanja Zadravanje uklonjeno Hristov dolazak

Tajna sila bezakonja Velika prevara/ obmana Bezakonik i sledbenici ginu

Propovedanje Kulminacija/ vrhunac Odbranjeni oni koji ljube
jevanelja propovedanja jevanelja istinu


118



ETVRTI DEO

OTKRIVENJE JOVANOVO I
POSLEDAK


Deveto poglavlje
UVOD U OTKRIVENJE OD 12. DO 22. GLAVE

Glavni problem u prouavanju knjige Otkrivenja jeste shvatiti kako
se to fantastino sloeno preplitanje vizija, simbola i ideja uklapa u
jednu smislenu strukturu. Za razliku od uobiajenih proznih tekstova
u kojima se od poetka do kraja prirodno niu misli, Jovanovo
otkrivenje estoko oscilira od dobra ka zlu, od hvalospeva ka strahu,
od vizije ka dijalogu i pesmi. Prema tome, bilo bi nesumnjivo korisno
kada bi autor dao nekoliko korisnih napomena o tome kako uklopiti
razliite delove knjige u jedinstvenu celinu.
U veini knjiga jedinica tekstovnog materijala poinje uvodom i
zavrava se zakljukom. Ti prelazni odseci pomau itaocima da
razumeju autorovu nameru u odnosu na dati materijal. Jedan od
razloga to se tumai Otkrivenja ponekad prevare, ogleda se u tome
to autor nije potovao uobiajeni nain pisanja knjiga. Umesto da uz
pomo zakljuaka i uvoda deli razliite delove knjige, autor je svoje


119
uvodne rezimee utkao u prethodne delove knjige, obino u nekoj
kulminirajuoj taki.
Dok, primera radi, patnja dua koje se nalaze pod oltarom u
Otkrivenju 6,9-11 obezbeuje naglaenu kulminaciju za deo o ratu,
gladi i pomoru koje donose etiri jahaa na konjima (stihovi 1-8),
odgovor na vapaj, dokle, Gospodaru saekae zla koja nastaju
posredstvom sedam truba (upor. Otkrivenje 8,3-5.13). Na slian
nain, dok vest treeg anela (Otkrivenje 14,9-12) predstavlja
kulminaciju Bojeg odgovora na napad adahe i njenih saveznika,
jezik treeg anela ujedno ukazuje na tekst u Otkrivenju 15,1, uvod u
zla koja donose ae. Tekst u Otkrivenju 21,1-8 u isto vreme je i
zakljuak milenijuma (Otkrivenje 20. glava) i uvod u detaljni opis
Novog Jerusalima. Posebno zadivljujui primer Jovanove spisateljske
vetine je suptilnost kojom njegov tekst u Otkrivenju 3,21 priprema
teren za viziju o sedam peata (Otkrivenje 5,1-8).
9

U Otkrivenju, prema tome, tekstovi na secitu dve vizije gledaju
istovremeno i unapred i unazad. Isti tekst zakljuuje jednu i uvodi u
sledeu viziju. Prema tome, klju za znaenje veine delova
Otkrivenja utkan je u neki raniji deo teksta. Taj princip nam je
vaan, jer nam olakava lociranje i struktuiranje dela Otkrivenja
koji se najdirektnije bavi posletkom.
Kljuni tekst nalazimo u sreditu knjige: I neznaboci [narodi] se
prognevie, i doe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se d
plata slugama Tvojima, prorocima i svetima, i onima koji se boje
imena Tvojega, malima i velikima, i da se pogube oni koji Zemlju
pogubie (Otkrivenje 11,18).
Taj tekst sadri pet osnovnih iskaza. Sedma truba se dovodi u vezu

9
Vidi moju razradu ove take u radu Symposium on Revelation, knjiga 1, u izdanju Frank
Holbrook, Daniel and Revelation Committee Series (Silver Spring, Md.: Biblical Research
Institute, 1992), knjiga 6, str. 201-204.


120
s vremenom kad (1) su narodi gnevni, (2) kad je doao Boji gnev, (3)
kad se mrtvima sudi, (4) kad se daje nagrada svetima i (5) kad bivaju
pogubljeni oni koji unitavaju Zemlju. Tih pet tvrdnji ine pristalu
kulminaciju sudova sedam truba kao celine.
Za koji se istorijski trenutak vezuje sedma truba? Nego u dane
glasa sedmoga anela, kad zatrubi, onda e se svriti tajna Boja, kao
to javi svojim slugama prorocima (Otkrivenje 10,7). Prema ovom
tekstu, tajna Boja se zavrava neposredno pre oglaavanja sedme
trube, tako rei u trenutku kad aneo uzima vazduh da zatrubi.
Izraz tajna Boja nije neuobiajen u Novom zavetu i esto se
koristi za opisivanje jevanelja (Rimljanima 16,25.26; upor.
Koloanima 1,25-28; Efescima 6,19). injenica da je re javi u tekstu
(grki: euengelisen) uobiajena re u Novom zavetu za propovedati
jevanelje, navodi na pouzdan zakljuak da se u Otkrivenju 10,7
misli na jevanelje. Prema tome, oglaavanje sedme trube oznaava
svretak vremena milosti za ljude. Zavreno je veliko delo
objavljivanja jevanelja svakom plemenu, jeziku, kolenu i narodu
(Otkrivenje 14,6.7). Oglaavanje sedme trube neopozivo pokree
proces kraja vremena.
Ono to je, po mom saznanju, ostalo nezapaeno jeste veza izmeu
sedme trube i znaajnih prelaznih tekstova u Otkrivenju 12-22. glave.
Tekst u Otkrivenju 11,18 ne samo to predstavlja kulminaciju sedam
truba nego i saeto prikazuje glavne predmete o kojima e se
govoriti u drugoj polovini Otkrivenja. To dolazi otuda to svaki od
pomenutih pet glavnih iskaza iz Otkrivenja 11,18 nalazi svoj pandan
na kljunoj prekretnici u drugoj polovini knjige. Obrati panju na
sledeu emu.





121


VEZA IZMEU TEKSTA U OTKRIVENJU 11,18 I OSTATKA KNJIGE












Fraza narodi se prognevie ima svoju paralelu u gnevu zmije
[adahe] protiv ene u Otkrivenju 12,17. Fraza doe gnev Tvoj nalazi
svoj pandan u Bojih sedam aa gneva u Otkrivenju 15,1. Vreme
mrtvima da se sudi ima svoju paralelu u sudu pred velikim belim
prestolom u Otkrivenju 20,11-15. Vreme davanja plate ponovo se
pominje u Otkrivenju 22,1.12, u kontekstu Isusovog obeanja da e
doi brzo. Suprotnost toj nagradi, pogubljenje onih koji pogubie
Zemlju odzvanja u jeziku teksta u Otkrivenju 19,2.
Te paralele nisu sluajnost. Svaki od pomenutih tekstova rezimira
osnovnu misao datog dela knjige. Oni, prema tome, zajedniki ine
opirni pregled dela Otkrivenja od 12. do 22. glave. Gnev zmije protiv
ene u Otkrivenju 12,17 predstavlja rezime materijala u 13. glavi. Njen
strani rat protiv eninog potomstva vode zver koja izlazi iz mora
Otkrivenje 11,18 Otkrivenje 12-22. glave
neznaboci [narodi] se razgnevi se zmija
prognevie (12,17; upor. 13. .i 14. glava)

doe gnev Tvoj gnev Boji
(15,1; upor. 15-18. glave)

vreme mrtvima da se sudi sud primie mrtvaci
(20,12; upor. 21. i 22. glava)

da se d plata plata moja sa mnom
(22,12; upor. 21. i 22. glava)

da se pogube oni koji pogubie pokvari Zemlju
(19,2; upor. 19. glava)



122
(Otkrivenje 13,1-10) i zver koja izlazi iz zemlje (stihovi 11-18). S druge
strane, karakter i vest eninog potomstva (Otkrivenje 12,17) nalaze se
u sreditu materijala 14. glave (stihovi 1-12). Prema tome, tekst u
Otkrivenju 12,17 unapred rezimira ono to se dogaa u 13. i 14. glavi.
Pominjanje Bojeg gneva u Otkrivenju 15,1 (upor. Otkrivenje 14,10)
najavljuje zla koja donose ae, kao sredstvo kojim se savri gnev
Boji. Iako je sedmom trubom predstavljeno tree zlo (Otkrivenje
11,14), ono nije ni priblino strano kao prva dva zla (Otkrivenje 8,13
9, 21). To je zato to je punina opisa treeg zla ostavljena za zla koja
donose ae, iz 16. glave. Poto tekst u Otkrivenju 17,1.18 pokazuje da
su 17. i 18. glava povezane s dogaajima iz zala koje donose ae, ceo
blok teksta od 15. do 18. glave rezimiran je u kratkom iskazu: Doe
gnev Tvoj (Otkrivenje 11,18). Pomenuti blok teksta od 15. do 18. glave
opisuje Boji odgovor na gnev narod, simboliki predstavljen
aktivnou adahe i njenih saveznika u 13. glavi Otkrivenja (upor.
Otkrivenje 16,13.14).
Vreme mrtvima da se sudi (Otkrivenje 11,18) upuuje itaoca na
kontekst teme o 1.000 godina iz 20. glave. Vreme da se d plata
svetima podsea na celi kontekst odseka o Novom Jerusalimu u 21. i
22. glavi. Epilog pogubljenja onih koji Zemlju pogubie nalazimo u
19. glavi.
Prema tome, tekst u Otkrivenju 11,18 nije samo kulminacija dela o
sedam truba, nego nudi i rezime/pravac kojim e krenuti preostali
deo knjige. On postaje stoer oko kojeg su struktuirane dve polovine
knjige Otkrivenje. Tekst u Otkrivenju 11,18 saoptava nam da je
primarni naglasak druge polovine knjige Otkrivenje na posletku.
Prema tome, zavrna poglavlja ove knjige o posletku koncentrisana
su oko vienja posletka koje nalazimo u drugoj polovini knjige
Otkrivenje.
Sledea dva poglavlja nae knjige bave se ratom adahe protiv


123
ostatka, to poinje tekstom u Otkrivenju 12,17 i istrauju neka od
krupnih pitanja koja se pojavljuju u 13. i 14. glavi. Poslednja dva
poglavlja usredsreuju se na Boji odgovor na adahin rat, vien u
snanom zavretku velike, zavrne bitke u istoriji Zemlje,
Armagedonske bitke (Otkrivenje 15-18. glava). Zavrna poglavlja ove
knjige usmeravaju se na odseke A i B u sledeem pregledu dela
Otkrivenja od 12. do 22. glave:
A. Gnev narod (12-14. glave)
1. Adahin rat (13. glava)
2. Odgovor ostatka (14. glava)
B. Boji gnev (15. do 18. glave)
1. Sedam zala koja donose ae (15. i 16. glava)
2. Razrada teme estog zla (17. glava)
3. Razrada teksta 17. glave (18. glava)
C. Pogubljenje onih koji pogubie (19. glava)
D. Milenijum (20. glava)
E. Nova Zemlja (21. i 22. glava)



124



deseto poglavlje
NIJE UVEK ONAKO KAKO IZGLEDA

Kako smo videli, Otkrivenje slika zavrne dogaaje pred posledak u
kontekstu glevnih narod koji pokuavaju da unite Boje delo na
Zemlji. to reagovanje naroda je sredinja taka 13. i 14. glave
Otkrivenja. Osnovnu misao tih poglavlja rezimira unapred tekst u
Otkrivenju 12,17, jedan od najvanijih tekstova u Jovanovom
Otkrivenju. Ovaj stih na najkrai mogui nain predtavlja glavne
aktere i glavne elemente poslednje krize. I razgnevi se zmija na enu,
i otide da se pobije s ostalim semenom [ostatkom semena] njezinim,
koje dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista.
Tekst u Otkrivenju 12,17 predstavlja dva kljuna aktera zavrnog
sukoba na kraju zemaljske istorije adahu (zmiju) i ostatak eninog
potomstva. Adahin rat protiv ostatka opisan je u 13. glavi Otkrivenja,
dok je odgovor ostatka na napad adahe podrobno dat u 14. glavi.
Neobino je, kada govorimo o zmijinom napadu na ostatak, to ona
otide da se pobije. Kada s nekim hoete da se pobijete, normalno je
da idete direktno prema njemu i udarate ga. Jesam li u pravu? Kada
neko ode, dobija etiketu kukavice, nekoga ko bei od sukoba.
Meutim, adaha ima razlog da ode. Paljivim itanjem 12. glave
videete da je ona tokom cele istorije ratovala s Bojim narodom, ali
bez uspeha. I kako se posledak pribliava, ona odlazi da sakupi svu
raspoloivu pomo. Ona u 13. glavi poziva udovite iz mora [zver
koja izlazi iz mora] i udovite [zver koja izlazi] iz zemlje. Nazovimo
ih morskom zveri i zemaljskom zveri. One su, na kraju zemaljske


125
istorije, saveznici adahe.
Broj 3 se u Otkrivenju esto koristi kada je re o Boanstvu (vidi, na
primer, Otkrivenje 1,4.5). Pravo Trojstvo je pravo sredite knjige.
Meutim, u 13. glavi nalazimo lano Trojstvo adaha, morska zver i
zemaljska zver.
Oponaanje ide do najsitnijih detalja. Pre svega, adaha izgleda
oponaa Boga Oca. Ona je van svake sumnje voa grupe, ona saziva
grupu i izdaje nareenja njenim pripadnicima (Otkrivenje 12,17;
13,1.2).
Morska zver je nesumnjiva imitacija Isusa Hrista, druge linosti
Boanstva. Ona ima 10 rogova i sedam glava (Otkrivenje 13,1).
Meutim, kako god udno izgledala, morska zver nije jedina u
Otkrivenju koja ima 10 rogova i sedam glava. U 12. glavi i adaha ima
sedam glava i 10 rogova (3. stih). Adaha i morska zver lie jedna na
drugu! Hrianin koji ita Otkrivenje setie se teksta u Jovanu 14,9:
Koji vide mene, vide Oca. Morska zver iz 13. glave Otkrivenja gaji
isti oblik odnosa s adahom kakav je Isus imao sa svojim Ocem.
Postoje i druge paralele. U 2. stihu adaha (zmija) daje morskoj
zveri silu svoju, i presto svoj, i oblast [vlast] veliku. To nas podsea
na Mateja 28,18, kada Isus kae: Dade mi se svaka vlast na nebu i na
Zemlji. Ko mu je dao tu vlast? Njegov Otac. Ba kao to je Isus
primio vlast od Oca, i morska zver prima vlast od adahe. Izmeu
ostalog, morska zver, kao i Hristos, doivljava smrt i vaskrsenje (13,3)
i imitira Hristove tri i po godine slube (42 meseca 5. stih). Dakle,
nesumnjiva je namera da morska zver bude imitacija Isusa Hrista.
Idui ovako, bilo bi teko izbei oekivanje da e zemaljska zver biti
imitacija Svetoga Duha. Pre svega, ta zver ima dva roga kao jagnje
(11. stih). Dvadeset i osam puta u Otkrivenju re jagnje koristi se za
Hrista. Ovo je jedino mesto u knjizi gde se ta re koristi za nekog
drugog. Zemaljska zver je zver koja je kao jagnje.


126
Odnos izmeu zemaljske zveri i morske zveri podsea na ono to je,
u Jevanelju po Jovanu, Isus rekao o Svetome Duhu: I ja u umoliti
Oca, i dae vam drugoga uteitelja (Jovan 14,16). U gornjoj sobi, pre
svog raspea, Isus je svojim uenicima obeao drugoga Uteitelja
(Jovan 13-16. glave). Uenici su bili potiteni zbog Isusovih rei da e
otii na mesto gde oni ne mogu doi (Jovan 13,33.36-38; 14,1-3).
Meutim, On obeava da e im poslati drugoga uteitelja, koji ih
nikada nee ostaviti (Jovan 14,15.16).
Sveti Duh, dakle, nije Uteitelj, jer Uteitelj je Hristos. Ali Sveti
Duh je drugi uteitelj kao Hristos. On zauzima Hristovo mesto u
mislima Njegovih uenika, ime im je omogueno da prebrode
Njegovo odsustvo. Sveti Duh tei i savetuje onako kako je to inio
Hristos dok je bio na Zemlji. Kao to je Sveti Duh Njegovim
uenicima kao Hristos, tako je i zemaljska zver (imitacija Svetoga
Duha) kao Jagnje (Otkrivenje 13,11).
Zemaljska zver zastupa interese morske zveri (stihovi 12, 14 i 15),
ba kao to Sveti Duh ne govori od sebe, nego proslavlja Isusa
(Jovan 16,13.14). Uloga Svetoga Duha jeste da uzdie Hrista. Uloga
zemaljske zveri je da velia morsku zver, imitaciju Hrista. Kao to je
najvee delo Svetoga Duha bilo da dovede vatru s neba (Dela, 2.
glava), i najvee delo zemaljske zveri je da dovede vatru s neba na
Zemlju, u velikom lanom delu Svetoga Duha. I uini udesa velika, i
uini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima (Otkrivenje
13,13).
Na kraju, zemaljska zver demonstrira lanu Pedesetnicu [izlivanje
duhova]! S kojom namerom? Da dokae svetu da je lano Trojstvo
zapravo pravi Bog.
Sotonin metod delovanja oduvek je podrazumevao dve vrste
pristupa. Na jednoj strani, on moe da deluje silom, zastraivanjem i
progonstvom ili na drugoj, prevarom i imitiranjem. Iako e na


127
posletku zastraivanje i sila igrati odreenu ulogu (Otkrivenje 13,15-
17; 17,6; 18,20.24), prevara i oponaanje zauzimaju sredinje mesto
na pozornici. Zbivanja na kraju nee biti ono to izgleda da jesu.
Sotona e silno oponaati pravoga Boga.
Adventisti su tokom godina mogli mnogo da kau o istorijskim
identitetima razliitih zveri u Otkrivenju 12. i 13. glavi. Mnogi aspekti
toga tumaenja potvreni su i ojaani izlaganjima ovde datim.
Meutim, postoji mogunost da istoriji posvetimo toliko panje da
nam promakne knjievna dinamika biblijskog teksta, na kojoj se
moraju temeljiti njegove istorijske primene. Adventistiki
komentatori esto sa detalja teksta skau pravo u istoriju, a onda
meusobno razliite istorijske aplikacije pokuavaju da uklope u
jednu skladnu celinu. Radei tako, oni esto gube unutranju
povezanost samog teksta.
Namera ove knjige je da se dri teksta koliko god je to potrebno da
bi se otkrila njegova unutranja dinamika. Zdrave istorijske aplikacije
mogu se izvui tek poto je tekst temeljito shvaen. Biblijski tekst
odreuje kostur biblijske interpretacije istorije. Prema tome, ja sam
se u ovoj knjizi opredelio da se koncentriem na tekst, a ne na istoriju.
ta jo moemo nauiti o prirodi ove velike duhovne prevare na
posletku vremena? I uini udesa velika, i uini da i oganj silazi s
neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji ive na Zemlji znacima,
koji joj bie dani da ini pred zveri. [I uini velika i zadivljujua uda,
inei ak i da oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. Zahvaljujui
znacima koje je bila ovlaena da ini u ime prve zveri varala je
stanovnike Zemlje, slob. prev.] (Otkrivenje 13,13.14). Zemaljska zver
predstavlja silu koja ini velika i zadivljujua uda, kako bi varala
stanovnike Zemlje.
Slian tekst nalazimo i u Pavlovim poslanicama Solunjanima.
Predmet i Otkrivenja 13. glave i 2. Solunjanima 2,1-12 jeste poslednja


128
prevara u istoriji Zemlje. Pogledajmo tekst u 2. Solunjanima: Pa e se
onda javiti bezakonik, kojega e Gospod Isus biti duhom usta svojih, i
iskoreniti svetlou dolaska svojega; kojega je dolazak po injenju
sotoninu sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i sa svakom
prevarom nepravde meu onima koji ginu (stihovi 8-10).
Jezik znakova i uda radi obmanjivanja podsea nas na jezik iz
Otkrivenja 13,13.14. Druga Solunjanima ne samo to se bavi istim
predmetom kao 13. glava Otkrivenja nego koristi i isti jezik za
opisivanje tog predmeta.
Zapazimo da se re dolazak pojavljuje dva puta jednom na
kraju 8. stiha, a onda na poetku 9. stiha. U izvornom tekstu re koja
sledi posle pojavljivanja rei dolazak u oba sluaja je parousia, re
koja se u Novom zavetu esto koristi kao tehniki izraz za Drugi
Isusov dolazak. U originalnom tekstu je potpuno jasno da je osnovni
vid prevare na posletku imitiranje Drugog Hristovog dolaska.
Parousia bezakonika izgleda kao Isusova parousia. Poto znamo da
bezakonik biva uniten svetlou Isusovog dolaska, odmah nam je
jasno i to da imitacija dolazi pre pravog Isusovog dolaska.
Neposredno pre kraja nee postojati samo lano trojstvo nego e biti
organizovan i lani Hristov ponovni dolazak.
Izvestan broj mojih prijatelja hriana veruje da e se odigrati dva
Hristova dolaska. Prvi e biti tajno vaznesenje, a onda, posle sedam
godina, i vidljivi Hristov dolazak. Takav pristup je problematian zato
to u Bibliji ne postoji tekst koji kae da e biti dva Hristova dolaska.
Jedini nain da se stvori takva teorija jeste podeliti tekstove po
sistemu proizvoljnosti. Ovaj tekst opisuje tajno vaznesenje, a onaj
opisuje vidljivi dolazak. Jedini tekst u Bibliji koji stvarno opisuje dva
dolaska [parousia] nalazi se u 2. Solunjanima 2,8.9, ali u ovom
sluaju je prvi dolazak [parousia] imitacija, smiljena radi prevare!
Evangelikim hrianima bie posebno teko da se pravilno postave


129
prema toj vrsti prevare.
Potpuno isti jezik iz 2. Solunjanima 2,9 nalazimo u Delima 2,22, u
tekstu koji je deo izvetaja o izlivanju Svetoga Duha na dan
Pedesetnice. Ljudi Izrailjci! posluajte rei ove: Isusa Nazareanina,
oveka od Boga potvrena meu vama silama i udesima i znacima
koje uini Bog preko Njega meu vama, kao to i sami znate
Zapaate li te tri rei, silama i udesima i znacima? ta znae te
rei u Delima 2,22? ta je to to su i same jevrejske voe znale o
Isusu? Oni su znali za sile, uda i znake koje je On inio tokom svoje
zemaljske slube. Tako imamo da je fraza sile i udesa i znaci bila
nain za brzo opisivanje Isusove zemaljske slube. Identine tri rei
odnose se na sotonsku prevaru u 2. Solunjanima 2,9, ime nam se,
dakle, skree panja da nee biti imitiran samo Isusov dolazak nego i
Njegova zemaljska sluba.
Da li ovo poinje da vam zvui preterano ozbiljno? Moete li
zamisliti da jednoga dana ukljuite BK-televiziju i ugledate lice, koje
e vas nagnati da se zapitate: Gde sam ranije video ovo lice?
Iznenada, kao da vam je neto sinulo: lice vas podsea na slike koje
prikazuju Isusa u hrianskoj literaturi. ujete blag, melodian glas
koji neno ukorava svet zbog etnikih i plemenskih napetosti u Bosni,
Somaliji, na Srednjem istoku i u gradovima Severne Amerike, a onda
nastavlja: Ako hoete da poete za mnom, udruite se. Zajedniki
emo moi da organizujemo svet kakav sam ja oduvek planirao.
Moemo imati nebo ve ovde na Zemlji, ako me samo posluate.
Kada vam poznanici i prijatelji pristupe i uzbueno kau: Zar nije
sjajno to je Isus ponovo doao?, ta ete rei? Meutim, dogaaji e
postati i ozbiljniji od toga. Jer e izii lani hristosi i lani proroci, i
pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue, i
izabrane (Matej 24,24).
Zapazimo kako ovaj tekst koristi isti jezik kao u 2. Solunjanima 2. i


130
Otkrivenju 13. glavi: znaci i udesa da bi prevarili. Dvadeset i etvrta
glava Jevanelja po Mateju bavi se istim predmetom kojim se bave i ti
raniji tekstovi, velikom prevarom na posletku. Uloga tog teksta je da
naglasi da e prevara na posletku biti tako silna i estoka da e ak i
Boji verni narod time biti uzdrman.
Ono to me uzbuuje dok prouavam Novi zavet jeste zajednika
nit u svim novozavetnim tekstovima koji se odnose na posledak. Jezik
teksta o lanim znacima i udima iz 24. glave Mateja podsea nas na
2. Solunjanima 2. i Otkrivenje 13. glavu. Jezik teksta o lanim
hristosima i lanim prorocima podsea nas i na morsku zver i na
zemaljsku zver. Sve te veze, opet, upuuju nas na poslednji tekst koji
raspravlja o velikoj prevari na posletku. I videh iz usta adahinih, i iz
usta zverinih, i iz usta lanoga proroka gde izioe tri neista duha,
kao abe (Otkrivenje 16,13).
Ko su adaha, zver i lani prorok? To je lano trojstvo iz 13. glave
Otkrivenja. Zver se odnosi na morsku zver, a lani prorok na
zemaljsku zver (vidi takoe Otkrivenje 19,20). Iz usta svake od tih
prilika izlazi zli duh koji izgleda kao aba.

NESVETO TROJSTVO U OTKRIVENJU





Zato ba abe? Pozadina teksta 16. glave Otkivenja je u
potpunosti utemeljena na zlima kojima je bio pohoen drevni Egipat,
neposredno pre izlaska izrailjskog naroda iz te zemlje. Jedno od tih
zala bile su abe koje su se pojavljivale na svim mestima i na svakom
Otkrivenje, 13. glava Otkrivenje 16,13
adaha adaha aba
morska zver zver aba
zemaljska zver lani prorok aba


131
koraku. Ali zato bi, od svih zala kojima je bio pohoen Egipat, ba
abe na ovom mestu privukle nau panju?
Kad je Mojsije prvi put doao pred faraona, ovlaenje koje je imao
od Boga bilo je dokazano time to je njegov brat Aron bacio svoj tap,
a ovaj se pretvorio u zmiju (2. Mojsijeva 7,8-10). Ako je faraon bio
ovek kakvi smo veina od nas, moemo pretpostaviti da je skoio
itav metar uvis i, dok su mu se kolena tresla, stao na naslone svog
prestola i viknuo: Izbacite to odavde! Meutim, faraonovi vraari se
zbog toga nisu uznemirili. I oni su bacili svoje tapove, koji su se
takoe pretvorili u zmije (2. Mojsijeva 7,11.12).
Faraonu je laknulo (13. stih), zato to je i njegova strana raspolagala
magijskim silama. Tada su Mojsije i Aron izali i, u novom udu,
pretvorili vode Egipta u krv (stihovi 14-21). Faraon se ponovo
naljutio, meutim, njegovi vraari su imitirali i to udo. Faraonu je
ponovo laknulo (22. i 23. stih). Posle toga Mojsije i Aron prizivaju na
Egipat zlo sa abama (2. Mojsijeva 8,1-6). I ovom prilikom, faraonovi
vraari ponavljaju majstoriju (7. stih).
Iako su zla koja su dolazila od Boga uvek bila upeatljivija od onih
doaranih magijskim vetinama faraonovih dvorskih vraeva, te
razliite imitacije sluile su faraonu kao izgovor da odbaci pozive koje
mu je Bog upuivao. Meutim, ispostavilo se da je zlo sa abama bilo
poslednje koje su faraonovi vrai uspeli da imitiraju (18. i 19. stih).
abe su bile poslednja prevara uoi Izlaska iz Egipta. Zbog toga
imamo abe i u Otkrivenju 16,13. One su znak da se poruka iz 16.
glave Otkrivenja odnosi na poslednju prevaru u istoriji Zemlje.
U Otkrivenju 16,14 itamo da su te abe duhovi avolski
[demona]. Za Grke su demoni bili bia monija od ljudi, ali slabija
od bogova. Demoni su u Novom zavetu aktivni na strani zla, isto
koliko su i Boji aneli aktivni na strani dobra. Prema tome,
pomenute tri abe su demonske kopije trojice dobrih anela iz


132
Otkrivenja 14,6-12. Obe grupe anela imaju zadatak koji se odnosi na
ceo svet (6. stih; 16,14), tako to jedna trojka poziva svet da se pokloni
Bogu, a druga pokuava da stanovnike sveta okupi oko sluenja
nesvetom trojstvu.
Jer su ovo duhovi avolski [demona] koji ine udesa, i izlaze k
carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan
Boga Svedritelja (14. stih).
Tri anela irom sveta govore u prilog pravome Bogu, dok druga tri
anela, takoe irom sveta, govore u prilog demonskom trojstvu. Na
kraju e to biti Trojstvo protiv trojstva i tri anela protiv trojice
anela. Na posletku vremena imamo ne samo oponaanje
Boanstva, nego i oponaanje Boje vesti za poslednje vreme.
Mnogi adventisti se oseaju relativno sigurnima u odnosu na
prevaru na posletku, smatrajui da imaju posebnu unutranju
informaciju koja e spreiti prevaru. Meutim, nae dosadanje
prouavanje u ovom poglavlju kae nam da situacija nije tako
jednostavna, a bojim se da postaje jo nepovoljnija. I sabra ih na
mesto, koje se jevrejski zove Armagedon (16. stih).
Pre nekoliko godina imao sam prijatnu prednost da istraujem i
napiem lanak o Armagedonu za biblijski renik Anchor. Od mene se
oekivalo da prouim sve to je napisano o Armagedonu i da
itaocima pruim brzi pregled moguih opcija. U tom poslu doao
sam do zakljuka da je, u svetlosti biblijskih dokaza, najbolji nain da
se razume re Armagedon uzeti u obzir dve jevrejske rei koje
znae planina Megido.
Problem je u tome to nigde na svetu nema planine pod imenom
Megido. Megido je bio grad na jednoj maloj uzviici, na rubu doline
Jezrael. Nad prostorom na kojem se nalazio grad Megido uzdizao se
lanac planina pod imenom Karmil. Karmil je planina Megido u istom
smislu u kojem je Popokatepetl planina Meksiko Sitija. Gora Karmil je


133
planina koju je posmatra mogao da vidi iz svih delova grada, iako
sm Megido nije bio u planinskom predelu.
Znaajan podatak za Otkrivenje je da je i to da gora Karmil bila
mesto gde se odigrao veliki starozavetni obraun izmeu Ilije i
Valovih proroka (1. Carevima 18,16-46). Tom prilikom je Bog usliio
Ilijinu molitvu i spustio vatru s neba na oltar da jednom zbunjenom
narodu pokae ko je stvarno pravi Bog. Pominjanje gore Karmil u
Otkrivenju podsea na obraun izmeu pravog Boga i jedne
starozavetne imitacije.
Prema knjizi Otkrivenje, iskustvo sa gore Karmil ponovie se na
kraju vremena. Jo jednom e se dogoditi obraun izmeu pravog
Boga i imitacije koja vodi na stranputicu. Meutim, izmeu Ilijinog
obrauna s Valom i konanog sudara meu rivalima za presto postoji
krupna razlika. Vatra koja silazi s neba na posletku vremena nee
oznaiti identitet pravoga Boga. Naprotiv, posluie za davanje
podrke lanom trojstvu. Vatra e, izrazimo se tako, pasti na
pogrean oltar. Vatru s neba na Zemlju donee lani Ilija i lana
trojica anela (Otkrivenje 13,13.14). Svi dokazi ljudskih ula govorie
toga dana da je lano trojstvo zapravo pravi Bog.
10

Svetovni ljudi su ve setovani [unapred pripremljeni] za takvu
obmanu. Svetovna osoba nije ateista, nego neko ko ili nema vremena
za Boga ili nije svestan Bojeg aktivnog prisustva u svakodnevnom
ivotu. Verovanja svetovnih ljudi koncentriu se na ono to se moe
videti, uti, okusiti, dodirnuti ili omirisati. Meutim, Otkrivenje
poruuje da e, u poslednjoj krizi [final crisis] zemaljske istorije, biti
prevareni upravo oni koji se oslanjaju na svojih pet ula. Bie to bitka

10
Ko je zainteresovan da dublje pronikne u znaenje Armagedona moda e eleti da proui
lanak iz 1980. godine, autora Vilijama ija (William Shea) u publikaciji Andrews University
Seminary Studies, u kojem je on veoma opirno i detaljno izloio ovde iznet stav. Moj lanak o
Armagedonu u Anchor Bible Dictionary takoe moe biti zanimljiv itaocu.


134
izmeu dva sistema istine jednog koji e biti nauno potvren, i
drugog koji je potvren jedino na osnovu Biblije. I sada vam kazah,
pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude (Jovan 14,29).
Eto zato je poruka Otkrivenja toliko vana za dananje vreme. Nije
sve uvek onako kako izgleda. Ljudi treba da znaju da e oni koji se
oslanjaju samo na svoja ula biti prevareni. Ljudi treba da znaju da
izvan pet ula postoji jedna uzvienija realnost koja se moe okusiti u
Hristu. Via realnost vere opaa se uz pomo Pisma, dakle, ne moe se
normalno opaati samo uz pomo ula. Iskustvo na gori Karmil
ponovie se na posletku u znak podrke lanom trojstvu. Tom
prilikom e vam svi dokazi vaih oiju i uiju sugerisati da niste bili u
pravu to ste sledili Bibliju.
Kako e izgledati eshatoloko iskustvo na gori Karmil? Svakako,
neu tvrditi da e na doslovnu goru Karmil u Palestini sii doslovna
vatra. Velika prevara bie neuporedivo lukavija od pomenute. Osim
toga, Biblija nije sasvim jasna to se tie oblika eshatoloke prevare.
Meutim, tekst u 24. glavi Mateja nagovetava mogui scenario.
Tada ako vam ko ree: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer e
izii lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da
bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane. Eto vam kazah (u)napred.
Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne
verujte. Jer kao to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada,
takav e biti dolazak Sina ovejega (stihovi 23-27).
Ovo je poslednja nona mora. Budite se iz nemirnog sna, koji vam
je nekako neobjanjivo bio poremeen zvukovima tekih udara tokom
noi. Provirujete iza zavese u dnevnoj sobi na ulicu i nesvesno
ustuknete, obuzeti uasom. Korveta iz 1991. godine, crna, sa
svetlucavim nalepnicama na poklopcu preletela je preko ivinjaka na
drugoj strani ulice, zanela se preko travnjaka i unitila najvei deo
arlijevih ampionskih petunija, da bi zatim uletela u potporni zid


135
izmeu njegovog i Homerovog prilaza za garau. Homer se nalazi
napolju i razgleda olupinu i tetu na potpornom zidu. Nema nikakvog
traga od arlija ili bilo koga od putnika iz Korvete, koja je previe
razbijena da bi iko mogao da se ispetlja iz njene olupine.
Pogled du ulice, nagore i nadole, pokazuje da je to samo jedna od
vie takvih nesrea u vaem bloku. Kako se oko olupina okuplja sve
vie i vie suseda, primeujete, s odreenom dozom zabrinutosti, da
meu njima nema onih novoroenih. Priseate se kako je arli
priao o tajnom vaznesenju u kojem iezavaju svi novoroeni
hriani, ostavljajui za sobom haos. Seate ga se kad vam je govorio
da pratite na televiziji Dima Svegarta i Pata Robertsona, ali vi nikako
da to uinite.
Sada je situacija drugaija. Ukljuujete televizor i prebacujete kanal
Hrianskih komunikacija. U istom trenutku postaje jasno da se
dogodilo neto vrlo ozbiljno. Na ekranu je haos. Ljudi se kreu bez
reda, gore-dole, povremeno se zaustavljaju da meusobno popriaju.
Konano, jedan od njih prilazi centralnom pultu za vesti i druim
glasom vas obavetava da se oigledno dogodilo vaznesenje. Dimi
Svegart je pevao jednu od svojih najpopularnijih pesama, da bi
iznenada, usred pesme, nestao s ekrana, zajedno sa znatnim
procentom svojih vernika. Pat Robertson je nestao usred propovedi.
(Jedan ovakav dogaaj uneo bi ivot u mnoge dosadne propovedi!)
Avioni su se sudarali u vazduhu, a u njima nije bilo ni pilota ni
kopilota. Oral Roberts se nalazio u svojoj kuli za molitvu kada je
nestao. Ceo svet je zastao!
Da li bi jedan ovakav dogaaj privukao tvoju panju? Da li bi se
udio ako bi se ispostavilo da je sve to si itao u ovoj knjizi bilo samo
jedna velika greka? Da li bi ti bilo ao to nisi proveo malo vie
vremena u prouavanju Biblije i malo manje vremena u gledanju
sapunskih opera i najnovijih kviz-emisija?


136
Razume se, gornji scenario je samo ilustracija. Prevara poslednjeg
vremena verovatno e biti znatno prefinjenija i ozbiljnija od toga, ali
se nadam da moe osetiti silinu dezorijentacije kojom e biti
nabijeno eshatoloko iskustvo gore Karmil. Svet pun ljudi koji se
oslanjaju na svojih pet ula doivee sile, znakove i uda,
pripremljene da ubede sve ljude da prihvate imitaciju pravoga Boga.
Kakav bi to Bog dozvolio da jedna prevara bude tako opasna, da
zbog nje u strahu drhte ak i pripadnici Njegovog naroda? Odgovor se
nalazi u 2. Solunjanima 2,9-12: Kojega je [bezakonika] dolazak po
injenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i sa
svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu: jer ljubavi istine
ne primie, da bi se spasli (9. i 10. stih).
Ko biva prevaren? Ne bilo ko, nego oni koji ne vole istinu. Zato e
im Bog poslati silu prevare, da veruju lai (11. stih)
Ovo su neverovatne rei. Da sam ih ja napisao, niko mi ne bi
verovao. Ali, one stoje u Bibliji. Bog alje prevaru sotonino
delovanje (prema 9. stihu) da bi oni poverovali lai. S kakvim se to
Bogom ovde druimo? Da prime sud svi koji ne verovae istini, nego
voljee nepravdu (12. stih).
Svrha prevare (iz Boje perspektive) jeste da jasno odredi na kojoj
poziciji u odnosu na istinu o Bogu stoji svako iv na Zemlji u vreme
posletka. Na Zemlji danas imamo tri klase ljudi. U jednoj grupi su
ljudi koji vole istinu, koji nee biti prevareni, bez obzira ta se
dogodilo. Druga grupa su ljudi koji mrze istinu. Meutim, oni koji
vole istinu i koji je mrze nalaze se u manjini. Trea grupa ljudi je
veina, koji niti vole niti mrze istinu, ali su odluili da izbegnu
opredeljenje i zato se nalaze na niijoj zemlji.
Boja namera u doputanju velike prevare na posletku je, prema
Pavlu, u sledeem: Vreme je da se napusti niija zemlja. Vreme je za
opredeljivanje na jednu ili drugu stranu. Okolnosti na Zemlji


137
ureene su tako da se odluka mora doneti bez pogovora. Svi ljudi
zavravaju na jednoj ili na drugoj strani. Kada doe kraj, svako ko ivi
na Zemlji ve e za sobom imati vrstu odluku o tome da li voli istinu
ili nepravdu.
Ako bismo ozbiljno shvatili Pavla, Jovana i Mateja to se tie velike
prevare na posletku, da li bi to neto promenilo u naem dananjem
nainu ivota? Verujem da bi promenilo. Pre svega, prouavali bismo
Bibliju onako kako je nikada ranije nismo prouavali. Na obavezama
ispunjeni i iscepkani nain ivota esto nas spreava da upoznamo
Knjigu na nain kako bismo mogli. Vie se ne bismo zadovoljavali
onim kako su nas uili i oseali bismo sve jau potrebu da razumemo
Bibliju za sebe lino. Kada nastupi prevara, tada nee biti dovoljan
podatak da smo proitali tu knjigu. Tada e biti potrebno
poznavanje Biblije za sebe lino.
Oni koji ozbiljno shvate biblijsku sliku posletka, istovremeno e
udruivati prouavanje Biblije s molitvom, kako to nikada do tada
nisu radili. Ako postoji samo jedno to sam nauio u ivotu, to je da
treba da budem vrlo oprezan to se tie poverenja u sopstvena
opaanja, ak i kada prouavam Bibliju. Mogue je da biblijske
tekstove tako kombinujemo da dokau gotovo sve to bi neko eleo.
Kada prouavamo Bibliju, potrebno je da se molimo za duha
nepoverenja u sebe, kako ne bismo bili prebrzi da pomislimo kako je
naa lina sposobnost opaanja nain da razumemo odreeni tekst.
Velike prevare koje nam predstoje trebalo bi da nas poue da
budemo oprezni sa svakom istinom koja u velikoj meri zvui onako
kako mi obino razmiljamo.
Sreom, imamo radosnu vest u okviru onoga kako Biblija opisuje
prevaru na posletku. Veina savremenih prevoda neto izostavlja u
svojoj formulaciji teksta u 2. Solunjanima 2,10. Tamo najee stoji:
ginu, jer su odbili da vole istinu i tako budu spaseni. Meutim, to


138
nije ono to stoji u originalu i tu imamo jednu finu ali znaajnu
razliku. Originalni tekst trebalo bi prevesti onako kako ve stoji u
Karadievom prevodu Novog zaveta: ginu: jer ljubavi istine ne
primie.
Mislim da je to radosna vest. Ako bih rekao, Bilo bi ti bolje da
zavoli istinu, jer e u protivnom biti prevaren, ostavio bih te veoma
razoaranog. Moda bi zakljuio kako mora da poradi na ljubavi
prema istini, i ta, ako bi bilo potrebno dve sedmice, ili dva meseca, ili
dve godine, da doradi bar malo ljubavi prema istini? ta ako u
tome uopte ne uspe?
Meutim, tekst u 2. Solunjanima 2,10 ne poruuje nam tako neto.
Tamo stoji da oni koji bivaju prevareni na posletku vremena
odbijaju da prime ljubav istine. Ljubav istine je neto to moe da
dobije kao dar. Ako ljubav istine eli da dobije odmah, moe je
dobiti kao dar, i to je radosna vest. Za posledak moe ve sada biti
spreman. Nije ti potrebno da zna kada e to biti, zato to ve sada
moe dobiti ljubav prema istini. Moe da se moli otprilike ovako:
Gospode, daj mi ljubavi prema istini, bez obzira koliko e me to
kotati.
To je teka molitva jer, ako se tako moli, ne samo to e primiti
ljubav prema istini nego e to i platiti. Ljubav prema istini moe da
te kota radnog mesta, porodice, reputacije. Ja ne znam kakva bi to
bila cena u tvome ivotu, ali to nije molitva koju treba uputiti Bogu
olako. Meutim, ako se moli tom vrstom molitve, dobie ono to si
traio, poto Bog nee dopustiti da takva molitva ostane neprimeena.
I tako, kada primi Boji dar ljubavi prema istini, kada poseduje
svesrdnu elju da upozna Boga i da tvori Njegovu volju, moi e da
zna da prevara na posletku nee imati vlast nad tobom.


139



jedanaesto poglavlje
CENTRALNO PITANJE U POSLEDNJOJ KRIZI

Postoji li neto jednostavno, na osnovu ega e pripadnici Bojeg
naroda, kada se, na kraju, svet bude suoio s poslednjom prevarom,
moi da kau na ijoj se strani nalaze? Govorei o centralnom pitanju
u poslednjoj krizi, adventisti su, po tradiciji, upuivali na predmet
subote/nedelje. Adventisti su skloni stavu da oni koji svetkuju subotu
nee biti prevareni kada doe kraj.
Meutim, mlai adventisti u sve veoj meri odbacuju taj
tradicionalni stav, iz dva glavna razloga. Pre svega, re subota ak se
i ne pojavljuje u knjizi Otkrivenja. Kako bi svetkovanje subote moglo
biti centralno pitanje u poslednjoj krizi, ako se ta re ak i ne
pojavljuje u knjizi Otkrivenja.
Drugo, pitanje subote/nedelje uopte nema toliki znaaj u
dananjem svetu. Ako biste osobi svetovnih pogleda kazali: Treba da
ide u crkvu subotom, a ne nedeljom, ona bi verovatno odgovorila:
Kakvi su to ljudi koji raspravljaju o takvoj gluposti? Zato bih ja
uopte razmiljao o odlaenju u crkvu?
Shodno tome, mnogi adventisti se pitaju da li je na naglasak na
pitanju subote/nedelje moda samo recidiv iskustva crkve s pitanjem
dravnog nedeljnog zakona, o kojem se raspravljalo u amerikom
Kongresu 1890-ih godina. A sada, 100 godina kasnije, amerike
savezne drave sve vie uklanjaju nedeljne zakone iz svojih ustava,
dok se sekularno stanovnitvo sve vie ruga takvim temama. Da li je
mogue da je ambijent 1890-ih godina uinio da su adventisti


140
pogreno itali Otkrivenje? Da li je stvarno dan bogosluenja
sredinje pitanje posletka, ili to adventisti ive u hermeneutikoj
zemlji mate?

GLAVNI PREDMET 13. I 14. GLAVE OTKRIVENJA
Najbolje mesto za poetak davanja odgovora na takva pitanja jeste
vraanje na tekst u Otkrivenju 12,17: I razgnevi se zmija na enu, i
otide da se pobije s ostalim semenom njezinim, koje dri zapovesti
Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista.
Ovaj stih govori o dva identifikaciona obeleja ostatka u vremenu
posletka. On dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista.
Odjek tih obeleja nalazimo u Otkrivenju 14,12: Ovde je trpljenje
svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu [Ovo zahteva strpljivu
istrajnost svetih koji dre zavovesti Boje i ostaju verni Isusu slob.
prev.].
U oba teksta ostatak u vreme posletka sastoji se od naroda iji su
pripadnici posluni Bojim zapovestima. Ovo davanje obeleja
ostatku podrazumeva da e zapovesti na odreeni nain biti sporno
pitanje izmeu Bojeg vernog naroda i onih koji su prevareni. Ali
poto su mnoge zapovesti opte prihvaene (kao to je zakon protiv
krae), umesno je pitati da li Otkrivenje taku sukoba moda svodi na
jednu ili vie odreenih zapovesti.
To, zapravo, i jeste sluaj. Sukob izmeu adahe i ostatka
usredsreuje se na jednu re koja se u 13. i 14. glavi Otkrivenja
pojavljuje u mnogo navrata bogosluenje [klanjanje, glagol:
klanjati se]. U Otkrivenju 13,3.4 itamo: I poklonie se zmiji, koja
dade oblast zveri. I poklonie se zveri. Osmi stih: I poklonie
[poklonie] joj se svi koji ive na Zemlji. U 12. stihu itamo kako su
stanovnici Zemlje prisiljeni da se poklone prvoj zveri, dok su u 15.
stihu prisiljeni da se poklone ikoni zveri. I tako se to nastavlja (upor.


141
Otkrivenje 14,6.9-11).
Osam puta u 13. i 14. glavi skree se panja na klanjanje. To je
kljuna re u celom odseku knjige. Na posletku vremena imamo
sudbonosnu istinu koja je usredsreena na pitanje pravilnog
bogosluenja. To nije nikakva novost. Od samog poetka su se braa
Kain i Avelj podelili oko pitanja prav(iln)og oblika oboavanja Boga
(1. Mojsijeva 4,3-9). Sudbinsko pitanje na gori Karmil bilo je
oboavanje (1. Carevima 18,16-46). Kad je sotona kuao Isusa u
pustinji, kljuno pitanje bilo je klanjanje/ bogosluenje (Matej 4,8-
10). Da li naglasak na bogosluenju usmerava nau panju na bilo
koje odreene zapovesti? Van svake sumnje. Prve etiri zapovesti
takozvana prva ploa zakona neposredno se bave naim odnosom
prema Bogu i bogosluenju.
Prema tome, ne bi trebalo da nas iznenadi to nesveto trojstvo
opisano u 13. glavi Otkrivenja ne samo to nudi imitaciju linosti
Boanstva nego i imitaciju prve zapovesti. Prva zapovest kae:Nemoj
imati drugih bogova uza me, dok morska zver zauzima Boje mesto
primanjem znakova oboavanja (4. i 8. stih). Druga zapovest
upozorava protiv klanjanja likovima ili slikama, odnosno ikonama, a
zemaljska zver podie ikonu kojoj trai da se ljudi klanjaju (14. i 15.
stih). Trea zapovest kae: Ne uzimaj uzalud [ne zloupotrebljavaj]
imena Gospoda Boga svojega, dok morska zver na svojim glavama
ima ispisana hulna imena (stihovi 1.5.6). etvrta zapovest kae: Seaj
se dana subotnog. Drevne ploe ugovora (ugovorni dokumenti) bile
su u svom sreditu zapeaene peatom vlasnitva i vlasti.
11
Poto
deset zapovesti, po obliku, podseaju na drevne ploe ugovora, ne bi
trebalo da se posebno iznenadimo ako vidimo da i one u svom
sreditu imaju peat vlasnitva i vlasti, zapovest o suboti. Jer je za

11
Meredith Kline: Treaty of the Great King, str. 18, 19; Dennis McCarthy, Treaty and
Covenant, str. 114, primedba 27.


142
est dana stvorio Gospod nebo i Zemlju, more i to je god u njima; a u
sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i
posvetio ga (2. Mojsijeva 20,11). Ovaj iskaz je jedino mesto u Deset
zapoesti gde se navodi temelj Bojeg vlasnitva (On je Stvoritelj).
Taj pojam peata znaajan je i u Otkrivenju. Sto etrdeset etiri
hiljade zapaeene su na svojim elima (Otkrivenje 14,1; upor. 7,3.4;
2. Mojsijeva 31,13.17). Nesveto trojstvo nudi i imitaciju peata, ig
zveri (Otkrivenje 13,16.17). Na taj nain su sve etiri zapovesti na
prvoj ploi zakona izloene napadu nesvetog trojstva iz 13. glave
Otkrivenja. Prva ploa zakona je u sreditu bitke izmeu adahe i
ostatka.
Naglasak stavljen na prve etiri zapovesti istie se i na druge naine
u 13. i 14. glavi Otkrivenja. Sledbenici zveri bivaju obeleeni na elu ili
na ruci. To nas podsea na tekst u jevrejskoj Bibliji, koji mnogi Jevreji
smatraju najvanijim: uj, Izrailju: Gospod je Bog na jedini Gospod.
Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve due
svoje i iz sve snage svoje (5. Mojsijeva 6,4.5).
Isus je te rei smatrao najjezgrovitijim saetkom, rezimeom prve
ploe zakona (vidi Matej 22,37-40). Ako ljubi Boga svim svojim
srcem, tada nee sluiti drugim bogovima, nee postavljati idole,
nee sramotiti Njegovo ime i nee mu sluiti nekim drugim danom.
U toj svetlosti posluajmo rei iz 5. Mojsijeve 6,8: I vei ih
[zapovesti] sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao poeonik meu
oima. I nema sumnje, ig zveri je namerna imitacija prve ploe
zakona.
Sledei element koji upuuje na prvu plou zakona moe se nai u
Otkrivenju 14,6.7. Taj tekst motivie na poslunost na isti nain kao i
prva ploa zakona. ta je motivacija? To su podsticaji da uinimo
neto to se od nas trai. Moja supruga i ja potroili smo gotovo 10
godina uei decu da budu samostalna u obavljanju svojih fiziolokih


143
potreba Ljudi su nam predlagali svakojake motivacije kojima bismo
naveli svoje maliane da rade ono to od njih oekujemo. Primer
pozitivne motivacije koju su nam predlagali bili su ukusni krekeri.
"radi to [pravu stvar] i dobie ovo! Primer negativne motivacije
bila je varjaa. Uini to [pogrenu stvar], i dobie ovo! Nepotrebno
je rei da sebe danas smatram neuporedivo slabijim strunjakom za
uenje dece samostalnosti u obavljanju svojih fiziolokih potreba nego
to sam to bio u vreme kad ih jo nisam imao.
Prvi motiv za dranje zapovesti odnosi se na spasenje, i to je
pozitivna motivacija. Poto sam ja Onaj koji te je izveo iz ropstva u
Egiptu, zato bi poeleo da slui nekome drugom? (vidi 2. Mojsijeva
20,1-3). Druga motivacija je vie negativna, a to je motivacija
zasnovana na kazni. Poto sam ja Bog koji kanjava idolopoklonike,
ove zapovesti treba ozbiljno da shvati! (vidi stihove 4-6). Svi
roditelji su, u ovoj ili onoj prilici morali da koriste takvu vrstu
motivacije. Trei motiv se nalazi u etvrtoj zapovesti. Jer je za est
dana stvorio Gospod nebo i Zemlju (11. stih). To je motivacija
zasnovana na stvaranju. Poto sam te ja stvorio, ja znam ta je
najbolje za tebe.
Tekst u Otkrivenju 14,6.7 stavlja te iste motivacije u kontekst
posletka. Prvi aneo ima veno jevanelje (6. stih), motivaciju
zasnovanu na spasenju. On istovremeno i upozorava da doe as
suda Njegova (7. stih). Prema tome, vest prvog anela sadri iste
motivacije kao i prva ploa zakona. Stoga nam tekst 13. i 14. glave
Otkrivenja nudi vie indikacija da je odnos prema prvoj ploi zakona
primarno pitanje na posletku vremena.
Napraviu, za trenutak, jednu digresiju. U 7. poglavlju ove knjige
napomenuo sam da adventisti esto odaju utisak manje brinih i
manje moralnih ljudi od prosene svetovne osobe. Mi moemo biti
vie zainteresovani da utedimo dinar nego za dobro osobe s kojom


144
obavljamo odreeni posao. Uobiajeno objanjenje koje ljudi
izgovaraju kada adventisti zataje u pogledu moralnosti i odnosa meu
ljudima je neto slino ovome: Sotona ulae vei trud da stvori utisak
da su u Bojem narodu loi ljudi. On ne mora toliko da se trudi oko
onih koji ne slue Bogu. Mogue je da je to istina. Meutim, za to
moe da postoji i jedno dodatno objanjenje.
U knjizi Otkrivenje kljuno pitanje u vezi s posletkom odnosi se na
prvu plou zakona. Oni koji oekuju Isusov dolazak vodie rauna o
pravom sluenju Bogu. S druge strane, u Matejevom Jevanelju druga
ploa zakona takoe predstavlja bitno pitanje za posledak vremena.
Oni koji oekuju Isusov dolazak brinue o ljudima. Oni e s drugima
postupati na nain kako je Isus postupao s njima. Matejev naglasak je
vie etiki, dok je u Otkrivenju teolokog karaktera. Razlog za ovu
razliku je sm kontekst. U Mateju su rei upuene uenicima. Za njih
je sudbonosna [testing] istina bila pitanje kako postupaju s ljudima.
Vest u 14. glavi Otkrivenja namenjena je svetu. Sudbonosna istina za
svet na posletku odnosi se na ovekov temeljni odnos sa Bogom.
Prema tome, kada adventisti u Bibliji trae uputstva za svoj rad,
prvo mesto kuda e se uputiti nee biti Matej, nego Otkrivenje,
naroito tekst u Otkrivenju 14,6-12 o kojem govorimo u ovom
poglavlju. Centralni naglasak adventnog pokreta je, dakle, direktna
odanost Bogu, umesto onog vie etikog naglaska u Mateju. Oba
naglaska su nesumnjivo od izuzetnog znaaja. Meutim, oni koji
poznaju adventistiki evaneoski rad znaju da etiki aspekt Novoga
zaveta ima mnogo skromniju primenu [gets very little play] u
poreenju s naim naglaskom na suboti, igu zveri, desetku i drugim
vidovima naeg neposrednog odnosa s Bogom. Zar je onda udno to
neki adventisti odaju utisak da bi im lake bilo da varaju u poslu i da
zlostavljaju branog druga ili decu, nego da pojedu komad svinjetine?
Zar je mogue da su, kao narod, adventisti sudbonosnu istinu (prva


145
ploa zakona) iznosili svetu tako dugo da su prevideli sudbonosnu
istinu za sebe same (druga ploa zakona)?

SUBOTA U 14. GLAVI OTKRIVENJA
Sada kada se vraamo glavnoj misli poglavlja, jasno nam je da je
kljuno za svet na posletku njegov stav prema prvoj ploi zakona.
Meutim, da li je mogue otii i korak dalje i rei da je, u odreenom
smislu, zapovest o suboti vrhunsko pitanje u poslednjoj krizi?
Verujem da jeste. Meutim, da bismo demonstrirali centralnu ulogu
zapovesti o suboti, neophodno je da ukratko izloimo odnos knjige
Otkrivenje prema Starome zavetu.
Iako je Otkrivenje puno pozivanja na Stari zavet, ono ga nikada ne
citira, nego to samo ini ovde reju, tamo frazom. Utvrivanje na koje
se starozavetne tekstove autor poziva na datom mestu u tekstu, sloen
je predmet, o kojem sam opirno govorio u jednoj ranijoj knjizi.
12
Na
samo nekoliko mesta u Otkrivenju moemo nai etiri, pet ili est rei
koje su uporedive sa starozavetnim izvorom. To su, razume se, neke
od najjasnijih aluzija u Otkrivenju na Stari zavet. Jedno od tih mesta
je poslednji deo stiha u Otkrivenju 14,7: Poklonite se Onome koji je
stvorio nebo i Zemlju i more i izvore vodene.
Kakav to starozavetni osnovni tekst imamo ovde na umu? U mom
studijskom grkom tekstu (United Bible Societies, tree izdanje), koji
sasvim pouzdano nije podeen prema adventizmu, marginalna
informacija pokazuje da je pomenuta reenica aluzija na 2. Mojsijevu
20,11, na etvrtu zapovest.
Kakav je znaaj ovog citata? Jednostavno, ovo: re klanjati se [u
ovom ili onom gramatikom obliku] sedam puta se u u 13. i 14. glavi
primenjuje na nesveto trojstvo. I poklonie se zmiji [adahi]. I

12
Decoding Revelations Trumpets, Andrews University Seminary Doctoral Dissertation
Series (Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press, 1988), knjiga 11.


146
poklonie se zveri. ne poklone ikoni zverinoj. Samo na jednom
mestu u celom tom odseku postoji poziv na klanjanje pravome Bogu.
Ako je pravo nasuprot lanom bogosluenju centralno pitanje na
posletku, taj tekst (Otkrivenje 14,7) je centralni tekst ovog odseka, a
moda i cele knjige. Kada Otkrivenje konano odlui da pozove ljude
da se poklone pravome Bogu, ono to ini u kontekstu etvrte
zapovesti, zapovesti o suboti. Prema tome, autor Otkrivenja je, u
posebnom smislu, predstavio subotu kao kljuno pitanje poslednje
krize.
U oba teksta (Otkrivenje 14,7 i 2. Mojsijeva 20,8-11), poziv na
klanjanje/ oboavanje dogaa se u kontekstu stvaranja. Jedan od
najjaih razloga za klanjanje Bogu [oboavanje Boga] je injenica da
nas je On stvorio (to je ujedno i tema teksta u Otkrivenju 4,9-11). Kao
znak seanja na stvaranje, subota neprekidno upuuje na Boga kao
predmet oboavanja. Prema tome, centralno pitanje u zavrnoj krizi
nije ogranieno na subotu, ali je subota sastavni deo tog pitanja.

VANOST SUBOTE
Kome je vano ta je mislio Jovan, pisac Otkrivenja? Njegovo
nadahnuto miljenje ne reava pitanje relevantnosti. Ima li u
predmetu subote neeg to zasluuje da se on izloi pred ceo svet,
uprkos injenici da je on kako se ini ne ba tako blizak
dananjem prosenom oveku? Kakav bi to razlog naveo Boga da
izdvoji ba takvo pitanje i postavi ga kao sredinju taku tokom krize
posletka? Naveo bih za to tri razloga.
Jedan od njih je to je, pravilno shvaena, subota idealan odgovor
jevanelju. Jevanelje nam saoptava da je Isus Hristos zaradio za
nas neto to mi ne bismo mogli zaraditi sami za sebe pravi odnos s
Bogom (Rimljanima 3,21-24). Samo je Bog svet (Otkrivenje 15,4), a
ipak, zahvaljujui Njegovim silnim delima u Hristu, Njegov narod


147
moe da stoji opravdan pred Njim verom danas, a vienjem na
posletku (stihovi 2-4; upor. 12,11). Iako nas Biblija poziva da sluimo
Bogu i jedni drugima (Matej 25,31-46), mi savrenom Hristovom delu
ne moemo dodati nita to bi nas uinilo pravima pred Bogom.
Jedini prikladni odgovor na to savreno delo je duh pokajanja, koji
poiva u Njegovom ostvarenom delu.
Subota je idealan odgovor jevanelju zato to je utemeljena na
principu odmora posle jednog zavrenog dela. Kao to je u prvom
stvaranju Bog radio, a onda se odmarao, u novom stvaranju Isus je
izvrio svoje delo savrene pravde, umro na krstu (objavljujui, Svri
se) a zatim poivao u grobu u subotni dan. Kada ljudi kao pojedinci
otkriju jevanelje lino za sebe, subota moe da im bude stalni
podsetnik na odmor od beskrajne borbe da se dostigne odreeno
merilo. Tako je prirodno i ljudski pokuavati da zaradimo svoje
spasenje i zato nam je potreban redovni podsetnik na injenicu da je
prvi posao hrianina da se odmara na nain kako je to Hristos inio.
Dakle je ostavljeno jo poivanje narodu Bojemu. Jer koji ue u
pokoj Njegov, i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih. Da se
postaramo dakle ui u taj pokoj (Jevrejima 4,9-11).
Drugi razlog to subotna zapovest postaje sredite panje na
posletku je to to je ona idealan nain provere da li su ljudi istinski
odani Bogu. Zapovest o suboti razlikuje se od ostalih devet zapovesti.
Sve druge zapovesti imaju svoj odreeni temelj u razumu i
sopstvenom interesu. Konano, principi druge table zakona (odnos
prema drugim ljudima) predstavljaju temelj vladavine u veini
zemalja sveta. Ne ubij je logina zapovest za svakoga ko ne eli da
bude ubijen. Ne kradi, ima smisla za svakoga ko eli da zatiti svoju
teko zaraenu imovinu. Ako se ispostavi da se sluim laima, drugim
ljudima e biti teko da budu poteni u ophoenju sa mnom. Ovakve
zapovesti su logine, ali sadre i odreenu meru linog interesa. Isto


148
se odnosi i na prve tri zapovesti, koje se bave naim odnosom prema
Bogu. Ako je Bog ono to tvrdi da jeste, nerazumno je oboavati nekog
drugog, ili kakvog beivotnog idola. I svakako, nema nikakvog smisla
huliti na Njegovo ime.
Jedini deo Deset zapovesti koji nije logian je zapovest o
oboavanju Boga u subotu, umesto nekog drugog dana. Takvoj
zapovesti do te mere nedostaje logika i dimenzija linog interesa da je
svetovnim ljudima sasvim lako da je zanemare. Konano, niko nije
naunim putem uspeo da dokae zato je razlika izmeu subote i bilo
kog drugog dana sedmice. Sunce sija i kia pada u uobiajenim
koliinama. Zemlja nastavlja da se okree oko svoje ose i oko Sunca.
Jedina razlika izmeu subote i drugih dana je u tome to je razliku
nainio sm Bog. Svetkovati subotu znai drati Boga za re, uprkos
tome to naih pet ula ne mogu da registruju nikakav dokaz da je to i
razumno initi.
Upravo ta irelevantnost, neloginost ini subotu idealnim testom
odanosti u vreme posletka. U uslovima kada je ukljuen lini interes,
ne moe biti stvarne odanosti. Kada bih ja rekao: elim da se uverim
koliko si mi odan. Ostavio sam 100.000 dinara u bun u blizini tvoje
kue. Ako si mi stvarno odan, ustae odmah, uzeti tih 100.000
dinara i potroiti ih na sebe. Da li bi to bio dobar test odanosti?
Smatram da ne bi. Veina od vas biste sa zadovoljstvom uinili ono
to sam vam rekao, ak i ako me ne podnosite! Zato? Zato to je
uiniti to u vaem linom interesu.
Pravi test odanosti nastaje kada lini interes uopte nije ukljuen.
Bog jednostavno kae: Uini to, zato to ja to od tebe traim. Test
subote me podsea na onaj prvi test u Edemskom vrtu plod s drveta.
Siguran sam da je bio ukusan, a verovatno i vrlo hranljiv. Jedini
razlog da se ne jede bio je zato to je Bog tako rekao.
U vreme posletka subota postaje idealni test da bi se videlo da li


149
Bogu sluimo zbog toga ko je On ili zbog neega to od Njega
dobijamo. Kada se subota svetkuje po cenu gubitka radnog mesta,
porodice ili ak i samog ivota, svemir e znati da Bogu Njegov
narod slui celim srcem. A i sm Boji narod postae svestan pune
cene odanosti.
Konano, verujem u vanost subote u vreme posletka zato to je
ona deo jedne celine koju nazivamo sleenjem Isusa celim putem.
Dok je iveo na ovoj Zemlji, Isus nikada nije svetkovao nedelju, ve
subotu. Ostavio nam je primer svetkovanja subote. elimo li da
sledimo Isusa celim putem, uiniemo to i svetkovanjem subote.
Osim toga, mi imamo prednost da znamo da Njegovo savreno
svetkovanje subote pokriva nae nehotine neuspehe u pokuaju da
dostignemo ideal poivanja u Njegovom ostvarenom delu.
Rekavi ovo, verovatno bi trebalo da izgovorim i neka upozorenja u
vezi s izlaganjem ove poruke sekularnom svetu. Iako e subota u
vreme posletka/ na kraju postati ak bolno relevantna/ bitna, ta
relevantnost e biti sve samo ne oigledna za one koji nisu investirali
u vrstu prouavanja Biblije kakvo smo mi imali u ovoj knjizi.
Kako sam istakao u jednoj svojoj ranijoj knjizi, stavljanje pitanja
subote/nedelje u prvi plan u naim odnosima sa sekularnim ljudima
obino e znaiti gubitak kredibiliteta koji moda imamo kod njih.
13

Poznavanje pitanja subote/nedelje nije neposredna, gorua potreba u
svetovnom okruenju. Meutim, kako ljudi izgrauju svoje shvatanje
Pisma i potovanje prema njemu, obino poinju da grade i
odgovarajuu spremnost da idu za Bogom, bez obzira kuda ih On
vodi. Nikada nisam upoznao svetovne ljude koji su zastali i odbili da
prihvate svetkovanje subote, ako su do tog trenutka upoznali i zavoleli

13
Za one koji ele temeljitu raspravu o pitanjima koja se tiu adventistike vere u sekularnom
svetu, vidi moju knjigu Present Truth in the Real World (Boise, Idaho: Pacific Press Publishing
Association, 1993).


150
Boga u kontekstu ivog, aktivnog odnosa s nekim od adventista ili
adventistikom crkvom.
Prema tome, Biblija nam kae da je subotna zapovest u Otkrivenju
14,7 nameran protivteg prevarama opisanim u prethodnom poglavlju.
Te prevare su toliko okrutne da moda sva naa ula dokazuju da je
nesveto trojstvo u pravu, a da Boji narod grei. U vreme velike
prevare, jedan prividno proizvoljni test odanosti kakav je ovaj
izloen u Otkrivenju, imae posebnu snagu. Bogu e biti posluni
jedino oni koji su u celosti predani Njemu i Njegovim zapovestima,
uprkos dokazima koji dolaze od njihovih ula.
U vreme kada se svet raspada i kada duvaju svi vetrovi nauka, puna
odanost Bogu e se pokazae se kao jedini razuman nain ivljenja.
151



Dvanaesta glava Dvanaesta glava Dvanaesta glava Dvanaesta glava
POSLEDNJA BITKA U ISTORIJI ZEMLJE POSLEDNJA BITKA U ISTORIJI ZEMLJE POSLEDNJA BITKA U ISTORIJI ZEMLJE POSLEDNJA BITKA U ISTORIJI ZEMLJE

U 10. poglavlju kratko smo se dotakli shvatanja o Armagedonu,
koje se dovodi u vezu s poslednjom bitkom u istoriji Zemlje. U ovoj
glavi emo detaljnije prouiti veliku bitku na kraju istorije sveta.
Odlian tekst za poetak naeg prouavanja o zavrnoj bici je
Otkrivenje 16,12: I esti aneo izli au svoju na veliku reku Eufrat;
i presahnu voda njezina, da se pripravi put carevima od istoka
sunanoga.
Ovo je esti u nizu od sedam anela koji putaju zla na Zemlju,
izlivanjem aa s tenou. U ovom konkretnom sluaju zlo kao da
nema neki naroiti domet, poto se isuivanje reke teko moe
porediti s ljutim ranama, suncem koje ee i grdom teine
velikog TV-prijemnika (stihovi 2, 8 i 21). Meutim, dogaaji u
Otkrivenju nisu uvek takvi kakvi izgledaju na prvi pogled. esto zlo,
ispostavlja se, biva zaista strano.

R RR REKA EKA EKA EKA E EE EUFRAT UFRAT UFRAT UFRAT
Reka Eufrat je tekla kroz drevni Vavilon i delila ga na dva dela. ta
predstavlja reka Eufrat? Imamo vie mogunosti tumaenja. Meu
najoiglednijima je da reka Eufrat u Otkrivenju 16,12 predstavlja
samu tu reku. U to veruje najmanje jedna osoba koju poznajem. Taj
ovek je 80-tih godina u Njusviku zapazio satelitske fotografije
koje su pokazivale Irance kako kopaju rovove u podruju reke Eufrat i
zakljuio da e se proroanstvo iz Otkrivenja 16,12 ispuniti sa
152
iranskim napadom na dananji Irak.
Drugo tumaenje je izneo je Urija Smit, koji je smatrao da reka
Eufrat simboliki predstavlja teritoriju kroz koju protie. Tako je, za
njega, reka Eufrat u ovom tekstu predstavljala Tursku, poto je turska
drava, u vreme kada je on pisao, vladala teritorijom kroz koju
protie reka Eufrat. U nae vreme najvei deo reke Eufrat tee kroz
dravu Irak. Zato su dananji zagovornici tog stava skloni tvrdnji da
bi isuivanje Eufrata moglo da znai unitenje Iraka.
Meutim, postoji jo jedno mogue tumaenje. Jedan od najboljih
naina za razumevanje tekih pojmova u Otkrivenju jeste ispitati
kako su oni upotrebljeni na drugim mestima u knjizi. Konano, ako
nam autor Otkrivenja tano kae ta predstavlja reka Eufrat, zar
objanjenje trebalo da traimo na nekom drugom mestu? Smatram da
ne bi. Sedamnaesta glava Otkrivenja nam prua iri uvid u znaenje
izraza reka Eufrat. I doe jedan od sedam anela koji imahu sedam
aa, i govori sa mnom govorei mi: hodi da ti pokaem sud kurve
velike, koja sedi na vodama mnogima (1. stih).
Jedan od sedam anela sa aama dolazi do Jovana i neto mu
objanjava. Govori mu o kurvi velikoj koja sedi na mnogim vodama.
A sada se raspitajmo: Koji od sedam anela donosi zlo na vodu?
esto zlo, kako smo videli, odnosi se na reku Eufrat. Meutim, to nije
jedino zlo koje se odnosi na vodu. Drugo zlo pogaa more
(Otkrivenje 16,3). Tree pogaa reke i izvore vodene (4. stih). Prema
tome, tri od sedam zala imaju veze s vodom.
Koji se od ova tri anela to donose zla obraa Jovanu u 17. glavi?
Prema 5. stihu, ime kurve je Vavilon. To znai da izraz mnoge
vode na kojima sedi kurva predstavlja reku Eufrat. Ovu vezu dodatno
potvruje prorok Jeremija u 51,12.13, kada Vavilon izriito opisuje
kao grad koji poiva na velikoj vodi. Zapazimo sada tekst u
Otkrivenju 17,15: I ree mi: vode, to si video, gde sedi kurva, ono
153
su ljudi i narodi, i plemena i jezici.
ta predstavlja reka Eufrat u Otkrivenju 16,12? Reku Eufrat? Ne.
Moda neku pojedinanu dravu, kao Irak ili Turska? Ne. Ona
predstavlja sve narode sveta. Reka Eufrat je simbol graanskih,
politikih i sekularnih sila ovoga sveta.
Vavilon, nasuprot tome, predstavlja neto drugo, a ne politike sile
ovog sveta. Kurva Vavilon, po opisu, obuena je u odeu kakvu je
nosio prvosvetenik u starozavetnom Izrailju (Otkrivenje 17,4.5; 2.
Mojsijeva 28,39). On(a) takoe deli i sudbinu koja je, zbog
prostitucije, snala ker jednog svetenika (Otkrivenje 17,16; 3.
Mojsijeva 21,9).
1
Kurva Vavilon nedvosmisleno predstavlja versku
silu na kraju vremena, koja je neprijatelj Jagnjetu i onima koji su s
Njim (Otkrivenje 17,14).
Da li poinjete da shvatate da bi esto zlo moglo imati vei znaaj
nego to je izgledalo na prvi pogled? Ako bismo se bavili isuivanjem
reke ije je korito u periodu poznog leta esto suvo, zlo nee
predstavljati nita veliko. Ali ako reku Eufrat, simboliki, vidimo kao
politike sile ovog sveta, isuivanje tog Eufrata postaje veoma vaan
dogaaj u istoriji planete. Postupak koji smo upravo primenili
pokazuje da Otkrivenje esto tumai sopstvene simbole ako
imamo dovoljno strpljenja za paljivo istraivanje.

I II ISUIVANJE REKE SUIVANJE REKE SUIVANJE REKE SUIVANJE REKE
Znamo li za neki trenutak u istoriji kada je reka Eufrat bila isuena i
kada su se, istovremeno, pojavili carevi sa istoka (doslovno od istoka
sunanoga)? Godine 539. pre Hrista je car Kir izvrio opsadu
Vavilona, grada koji je, u svoje vreme, bio bukvalno neosvojiv grad.

1
U Izrailju je uobiajena kazna za otvoreni seksualni prestup bila smrt kamenisanjem (Jovan 8,3-5; 5.
Mojsijeva 22,20-24). Meutim, ako je ena uhvaena u nemoralu bila svetenika ker, nju je trebalo
spaliti ognjem (3. Mojsijeva 21,9).
154
Zidovi su bili tako moni da bi frontalni napad bio ravan
samoubistvu. Ni izgladnjivanjem stanovnika grada opsadom ne bi se
postigao cilj, poto je Vavilon, bez snabdevanja spolja, mogao da se
hrani najmanje 20 godina. A onda je Kir doao na sjajnu ideju. Tok
reke Eufrat skrenue u jednu veliku dolinu isuivanje a onda e
kroz otvore u zidu za reku ui i napasti grad iznutra!
Da li je mogue da je autor Otkrivenja znao za dogaaj s carem
Kirom onako kako ga mi danas znamo? Oigledno da jeste. Izvetaj o
Kirovom vojnom pohodu i osvajanju Vavilona centralna je tema tri
starozavetna teksta, od kojih dva jasno pominju isuivanje reke
Eufrat. Jedan od tekstova nalazi se u Jeremiji 50. i 51. glavi. Ovako
veli Gospod nad vojskama: sila se ini sinovima Izrailjevim i sinovima
Judinim; koji ih zarobie, dre ih, nee da ih puste. Izbavitelj je njihov
silan, ime mu je Gospod nad vojskama, On e doista braniti stvar
njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike Vavilonske (Jeremija
50,33.34).
Prema tekstu u 50. glavi Knjige proroka Jeremije, Bog priprema
zaveru protiv Vavilona. Zato? Zato to je tlaio Njegov narod. Ma
na Haldejce, govori Gospod, i na stanovnike vavilonske i na knezove
njegove i na mudrace njegove. Ma na lae njegove, i poludee; ma
na junake njegove, i prepae se. Ma na konje njegove, i na kola
njegova i na svu meavinu to je usred njega, i postae kao ene;
ma na blago njegovo, i razgrabie se. Sua na vode njegove, i
usahnue, jer je zemlja idolska, i oko lanih bogova luduju (stihovi
35-38).
Ovaj tekst nam navodi dodatne razloge zbog kojih Vavilon treba da
bude uniten zbog svog idolopoklonstva. Unitenje Vavilona
ostvaruje se itavim nizom kaznenih mera, iji je vrhunac isuivanje
njegovih voda! Isuivanje Eufrata dogaa se paralelno s unitenjem
svih vojnika, lanih proroka, zvaninika, mudrih ljudi, konja i kola u
155
Vavilonu. Drugim reima, isuivanjem reke, unitena je snaga
Vavilona. To se besprekorno upreda s tekstom u Otkrivenju 17,15. Reka
Eufrat predstavlja sve ljude i njihove graanske vlasti koji daju
podrku verskoj vlasti Vavilona. Prema tome, isuivanje reke vodi
unitenju Vavilona.
Zato Bog unitava Vavilon? Iz dva razloga: zato to je Vavilon
muio Njegov narod i zbog idolopoklonstva Vavilona. Oba su, ujedno,
i karakteristike Vavilona poslednjeg vremena, tako da izmeu istorije
drevnog grada i izvetaja u Otkrivenju postoji nameravana
povezanost. Sluajmo dalje, ta govori prorok Jeremija: Zato ovako
veli Gospod: evo, ja u raspraviti parbu tvoju i osvetiu te; i osuiu
more njegovo, i izvore u njegove osuiti. I Vavilon e postati gomila,
stan zmajevski, udo i podsmeh da niko nee iveti u njemu
(Jeremija 51,36.37). I ovom prilikom se sud nad Vavilonom dovodi u
vezu sa isuivanjem njegovih voda.
U Isaiji 44. i 45. glavi nalazimo paralelno proroanstvo o unitenju
Vavilona: Ja Gospod potvrujem re sluge svojega, i navrujem
savet glasnika svojih; govorim Jerusalimu: naselie se; i gradovima
Judinim: sazidaete se; i pustoline njihove podignuu; govorim
dubini: presahni, i isuiu reke tvoje; govorim Kiru: pastir si moj; i
izvrie svu volju moju, i kazae Jerusalimu: sazidae se; i crkvi:
osnovae se (Isaija 44,24-28).
Ovde nalazimo dva nova razloga za razorenje Vavilona: (1) obnova
i ponovno naseljavanje Jerusalima i (2) obnavljanje hrama koji je
Vavilon razorio davne 586. godine pre Hrista (Jeremija 51,11). inom
razorenja hrama Vavilon je drsko pokazao svoje nepotovanje prema
samom Bogu. Ovako govori Gospod pomazaniku svojemu Kiru,
kojega drim za desnicu, da oborim pred njim narode i careve
raspaem, da se otvaraju vrata pred njim i da ne budu vrata
zatvorena (Isaija 45,1).
156
Zanimljiv uzgredni podatak povodom ovog velikog
starozavetnog dogaaja su zidovi i kapije koje su Vavilonjani imali i
unutar grada, du rene obale. Meutim, oigledno je da su u no,
kad je Kirova vojska umarirala koritom reke, kapije bile otvorene.
Vavilonski vojnici su bili pijani zbog Valtasarove velike gozbe (Danilo,
5. glava). Bio je to deo Bojeg unapred pripremljenog plana.
Ko je bio Kir? Radi sluge svojega Jakova i Izrailja izabranika
svojega prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne
zna [ne priznaje] (Isaija 45,4).
Da li se Kir klanjao pravome Bogu? Nije. Pa ipak, Bog mu je dodelio
jednu poasnu titulu. Kakva je to titula? Opisan je kao mesija.
Jevrejska re koja je u Isaiji 45,1 prevedena sa pomazanik je
tehniki izraz za mesiju. Taj izraz se u Starom zavetu koristi samo
dva puta za budueg izbavitelja. Jedna od tih primena se nalazi ovde,
u Isaiji 45. glavi, a druga u Danilu 9,26, gde se tekst odnosi na Isusa
Hrista. Kako je mogao Bog da nazove mesijom neznaboakog cara
koji ga, uz to, uzgred nije ni priznavao? Odgovor je vrlo jednostavan:
Bog je pristao da upotrebi Kira da ovaj izbavi Njegov narod. Bog je
tolerantniji od nas.
Istorijsko ispunjenje prororanstava iz Isaije i Jeremije bilo je
precizno. Tano u predskazano vreme Kir je doao kao osvaja sa
istoka, pokoravajui narode oko Vavilona, opseo Vavilon, isuio
njegovu reku i stavio taku na vavilonsko svetsko carstvo, izdavi
naredbu da se Bojem narodu omogui vraanje u Palestinu, kako bi
izgradili novi Jerusalim.
Druga polovina Otkrivenja zasniva se na padu Vavilona iz
proroanstava Isaije i Jeremije. Bog u Otkrivenju alje svog
eshatolokog Kira da isui eshatoloki Eufrat, kako bi svoj eshatoloki
Izrailj izbavio od Vavilona poslednjeg vremena, i omoguio mu da se
nastani u novom Jerusalimu. Kako inae uvek biva u Bibliji, kraj se
157
opisuje jezikom prorokove prolosti; u ovom sluaju,
starozavetnim jezikom pada Vavilona.

C CC CAREVI S ISTOKA AREVI S ISTOKA AREVI S ISTOKA AREVI S ISTOKA
Do sada bi ve trebalo da bude oigledno da e svako ko
Otkrivenje pokua da razume bez temeljitog poznavanja Staroga
zaveta ustanoviti da je knjigu praktino nemogue razumeti. Isto se
odnosi i na novozavetnu pozadinu knjige Otkrivenje. Knjiga
Otkrivenje nije otkrivenje Srednjeg istoka ili Evropske ekonomske
zajednice; ne, ono je otkrivenje Isusa Hrista. Ono je deo
novozavetnog svedoanstva o Hristu. Znajui to, mi njegova
proroanstva neemo moi u potpunosti da razumemo dok Hrista ne
vidimo jasnije nego to smo ga gledali ranije. To je posebno tano,
kada govorimo o Otkrivenju 16,12.
Ko su carevi od istoka sunanoga? Izraz istok sunani [izlazak
sunca] se u Novom zavetu koristi na dva naina. Jedna od upotreba
odnosi se samo na pravac i predstavlja jo jedan nain da se kae
istok, istono. Meutim, izraz se, s druge strane, koristi kao
simbol za Isusa Hrista, Onoga koji dolazi sa istoka. Po dubokoj
milosti Boga naega, po kojoj nas je pohodio istok s visine (Luka
1,78).
U ovom tekstu istok je proroanstvo o Isusovom prvom dolasku.
Zarija se raduje roenju svog sina, Jovana Krstitelja, zato to zna da i
Mesija, ako je ve Jovan tu, mora doi odmah za njim, pa ga naziva
istokom, suncem koje izlazi. Istok je ujedno i pravac odakle Boji
narod treba da oekuje Isusov drugi dolazak. Jer kao to munja
izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav e biti dolazak Sina
ovejega (Matej 24,27).
U Otkrivenju 7,2 aneo koji zapeaava penje se od istoka
sunanoga. Shodno ovome, Novi zavet izlazak sunca dovodi u vezu s
158
Isusom Hristom. U Otkrivenju 16,2, prema tome, carevi od istoka
sunanoga odnose se na Hrista i sile dobra, koje e osloboditi Boji
narod od Vavilona poslednjeg vremena.
Ovo je dalje naglaeno u Otkrivenju 17,14, tekstu koji je deo
obrade teme o estom zlu: Ovi e se pobiti s Jagnjetom, i Jagnje e
ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i
koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni. Ovaj tekst istie da je
Isus Car nad carevima. U Otkrivenju 16,12 sa istoka dolaze mnogi
carevi. Meutim, ko su ti drugi carevi? Odgovor nam se daje u
Otkrivenju 17,14: I koji su s Njim, jesu pozvani i izabrani i verni.
Izrazi pozvani, izabrani i verni u Novom zavetu dosledno se
koriste da opiu one koji veruju u Isusa.
2
Da li je prikladno carevima
nazvati one koji su samo vernici? U Otkrivenju vidimo da jeste
(Otkrivenje 1,5.6; 5,9.10). U Svetome pismu aneli se nikada ne
nazivaju carevima, a ni u drevnoj jevrejskoj literaturi. Prema tome,
carevi od istoka su Hristos i Njegov verni narod.
3

Boji narod je direktno oslovljen u sredini teksta koji opisuje
okupljanje za armagedonsku bitku (Otkrivenje 16,13-16). Evo idem
kao lupe; blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje, da go
ne hodi i da se ne vidi sramota njegova (15. stih).
Verni sledbenici Jagnjeta su, u vreme posletka, oni koji ostaju
budni i uvaju svoje haljine. Biti budan (ho gregoron) je
terminologija identina onoj koja se koristi u 24. glavi Jevanelja po
Mateju. U Otkrivenju, kao i u Mateju, Boji narod poslednjeg vremena

2
Pozvani Rimljanima 1,6.7; 8,28; 1. Korinanima 1,2.24; izabrani Rimljanima 16,13; 1. Petrova
2,4.9; verni 1. Korinanima 4,12.17; Efescima 1,1; Koloanima 1,2; Otkrivenje 2,10.
3
Postoji prividan nesklad izmeu tvrdnji po kojima se pripadnici Bojeg naroda ubrajaju u careve od
istoka, s jedne strane, i da carevi od istoka oslobaaju Boji narod od Vavilona poslednjeg vremena, s
druge. Moj nekadanji profesor Daglas Voterhaus voleo je da kae: Biblijske tipologije nikada ne stoje na
sve etiri noge. Posmatrano iz zemaljske perspektive, Boji narod treba na dramatian nain da bude
izbavljen iz Vavilona, a iz nebeske perspektive, Boji narod je deo duhovne vojske koja pobeuje Vavilon.
159
su oni koji strae, koji sa svojom braom i sestrama postupaju
onako kako je s njima postupao Hristos. Novozavetne eshatoloke
tekstove povezuje jedna zajednika nit. Hristos i Njegov narod su uvek
u sreditu zbivanja, ak i onda kada tekst opisuje delovanje zla.
Prema tome, na samom svretku zemaljske istorije, meu svetima
e nastati globalna
4
konfederacija, ili savez. U Otkrivenju se oni
nazivaju mnogim imenima. Oni su carevi od istoka sunanoga
(Otkrivenje 16,12), pozvani i izabrani i verni sledbenici Jagnjeta
(Otkrivenje 17,14), koji je budan i koji uva haljine svoje (Otkrivenje
16,15), ostali [ostatak] (Otkrivenje 12,17), 144.000 (Otkrivenje
1,1-5; 7,1-8) i narod mnogi (Otkrivenje 7,9-17; 19,1.2). Sve ovo su
samo razliiti naini opisivanja jedinstvenog Bojeg naroda na kraju
vremena.
5
Oni verovatno nee biti vidljivo organizovani, ali su jasno
odreeni opisom svog ponaanja.


D DD DUHOVNA BITKA UHOVNA BITKA UHOVNA BITKA UHOVNA BITKA
Armagedonska bitka se ne odnosi toliko na tenkove, avione i
artiljeriju, koliko na bitku za um svakog ljudskog bia na Zemlji
(Otkrivenje 14,7; 16,15). To je bitka izmeu dva trojstva, u kojoj
svako od njih angauje po jedan trio anela da pridobije ljudska bia
na svoju stranu u tom sukobu (Otkrivenje 14,6-12; 16,13.14). U
jednom stvarnom smislu, Armagedon e znaiti svretak rata koji je
trajao kroz celu istoriju hrianstva. Najjasniji opis toga rata nalazimo
u Pavlovoj Drugoj poslanici Korinanima: Jer ako i ivimo u telu, ne

4
odnosi se na ceo svet, engl. worldwide i bie, u ovom smislu, esto koriena u tekstu
5
Bez obzira da li emo smatrati da su 144.000 i narod mnogi iz Otkrivenja 7. glave dve razliite grupe
ili dva naina opisivanja iste grupe nema uticaja na tu tvrdnju. Obe grupe su predstavljene kao odgovor na
pitanje iz Otkrivenja 6,17: Jer doe veliki dan gneva Njegova, i ko moe o(p)stati? Bez obzira da li ine
jednu ili dve grupe, obe grupe iz Otkrivenja 7. glave su ceo sveglobalnog saveza svetih na svretku istorije
ove Zemlje.
160
borimo se po telu. Jer oruje naega vojevanja nije telesno (2.
Korinanima 10,3.4).
Kakvo je oruje ovoga sveta? Puke AK-47, tenkovi-ubice A-10,
lovci F-15 i tenkovi M1A1, to je oruje ovog sveta. Vojevanje do
kojeg je hrianima najvie stalo ne vodi se orujem ovoga sveta.
Oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na
raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se
podie na poznanje Boje, i robimo svaki razum na pokornost Hristu
(4. i 5. stih). [Jer oruje nae borbe nije zemaljsko, nego silno, za
Boga, da rui tvrave: pa ruimo mudrovanja i svaku visinu koja se
podie na poznanje Boje, i robimo svaku misao za pokornost Hristu
(po dr D. Stefanoviu).]
Da li ste danas morali da se borite sa svojim mislima? O tome je
zapravo re kada govorimo o borbi, vojevanju na kraju zemaljske
istorije. To je borba za um. Borba protiv lanih ideja, bitka protiv sile
neprijatelja, bitka za samosavlaivanje. U toj borbi e se na Bojoj
strani nai ljudi iz svakog naroda i kolena i jezika i plemena,
globalna, konfederacija svetih.
Kao to smo ve videli nekoliko poglavlja ranije, velika borba na
zavretku imae krajnje line implikacije. Svako ljudsko bie na
Zemlji bie dovedeno pred odluku da prie pravom, istinskom
trojstvu, ili pak onom lanom. Jedan od aspekata nauke Otkrivenja
koji vodi najveem otrenjenju jeste tvrdnja da se odluka ne moe
odlagati u beskraj. Doi e vreme kada aneli vie nee zadravati
vetrove. Bie prekasno za zapeaenje (Otkrivenje 7,1-3). Bie
prekasno da sluamo objavljivanje tajni jevanelja (Otkrivenje 10,7).
U nebeskom hramu vie nee biti posrednika (Otkrivenje 15,5-8).
Nepravedni i pogani ostaju nepravedni i pogani (Otkrivenje 22,11).
Zapazimo da se taj zavretak ljudskog vremena milosti za ljude
dosledno prikazuje kao neto to se dogaa pre kraja. Iz ljudske
161
perspektive, e sudbina svakog ljudskog bia na Zemlji bie
zapeaena, a ipak e se ivot nastaviti jo neko vreme. Veina ljudi u
tom trenutku nee znati biti svesa zbivanja tog jezivog ina.
Prema tome, biblijska slika kraja poziva nas na odgovornost. Nae
odluke i postupci i te kako su vani za konanu sliku stvari, a mi
neemo uvek imati novu, jo jednu, priliku za odluku.
Podsetiu vas na kratku priu iznetu u prvom poglavlju ove knjige.
Jednom je jedan uenik priao rabinu i pitao: Kada u se pomiriti s
Bogom?
Rabin je odgovorio: Na dan pre nego to umre.
Uenik je uzvratio: Ali kada u umreti?
Rabin odgovara: Niko ne zna i zato Pismo kae: Danas, ako glas
Njegov ujete, ne budite drvenastih srca.

162



Trinaesto poglavlje Trinaesto poglavlje Trinaesto poglavlje Trinaesto poglavlje
KRAJ SADANJEG SVETA KRAJ SADANJEG SVETA KRAJ SADANJEG SVETA KRAJ SADANJEG SVETA

Kakve e biti sile koje e se podii protiv Hristove konfederacije
svetih poslednjih dana? Tekst u Otkrivenju 16,13.14 govori o
postojanju dve grupe sila zla, predstavljene bezbonim trojstvom, s
jedne strane, i carevima zemaljskim, s druge: I videh iz usta
adahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lanoga proroka, gde izioe tri
neista duha, kao abe. Jer su ovo duhovi avolski koji ine udesa, i
izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj
veliki dan Boga Svedritelja.
Na jednoj strani imamo adahu, zver i lanog proroka
bezbono trojstvo. Budui da je Vavilon sainjen iz tri dela (19.
stih), nesveto trojstvo je skup tri duhovne sile, ujedinjene u globalnu
religijsku konferedaciju, takoe nazvanu Vavilon. Vavilon i nesveto,
bezbono trojstvo su dva razliita naina da se opie svetska religijska
konfederacije koja e se na svretku vremena suprotstaviti Bojem
ostatku.
Druga velika neprijateljska sila o kojoj je re u Otkrivenju 16,14,
opisana je kao carevi svega vasionoga sveta. Njih treba poistovetiti
s rekom Eufrat, iz 12. stiha (upor. Otkrivenje 17,15). Carevi sveta su,
dakle, suprotstavljeni carevima od istoka sunanoga, koji u
Otkrivenju 17,14 predstavljaju Hrista i Njegov narod. Carevi sveta (ili
reka Eufrat) predstavljaju globalnu politiku i ekonomsku
konfederaciju koja deluje kao podrka eshatolokom Vavilonu.
Tekst implicira da se religiozna konfederacija stvara prva i da
163
primenjuje ubeivanje po metodu b, kako bi, za Armagedon,
sakupila politike i ekonomske sile ovog sveta. Religijska
konfederacija se, u 16. glavi, prikazuje demonskim trojstvom i
velikim gradom Vavilonom (upor. Otkrivenje 16,19; 17,18), dok je
politika i ekonomska konfederacija predstavljena rekom Eufrat i
carevima celoga sveta (upor. gradovi neznaboaki, u Otkrivenju
16,19). Delovanjem trojice anela-demona, graanske i politike sile
sveta se ujedinjuju radi izvravanja zapovesti eshatolokog Vavilona.
Sedamnaesta glava Otkrivenja dalje razrauje predmet velike bitke
na kraju istorije sveta. U tekstu od 1. do 3. stiha opisuje se kurva
velika koja sedi na vodama mnogima, a potom na crvenoj zveri.
Poto je velikoj bludnici ime Vavilon (5. stih), ona je nedvosmisleno
pandan bezbonom trojstvu iz 13. i 16. glave. Poto je crvena zver
na kojoj sedi bludnica paralela mnogim vodama iz Otkrivenja 17,1,
zver slui i kao opis za svetovne sile ovoga sveta, koje e na kraju
istorije Zemlje biti pod vlau Vavilona.
Zver iz Otkrivenja 17. glave se, prema tome, razlikuje od zveri
opisanih u 13. glavi, koje su deo bludnice Vavilon (Otkrivenje 16,13-
19). Zveri iz Otkrivenja 13. glave deluju, u vreme posletka, kao deo
velike religijske konfederacije, suprotstavljene Jagnjetu i onima koji
su s Njim. Te zveri su, u jednom trenutku istorije, moda delovale
kao svetovne sile, ali su, u vreme posletka, postrojene kao deo lane
religijske konfederacije. Zver iz 17. glave daje, u vreme posletka,
podrku ovoj konfederaciji u ime graanskih i svetovnih sila sveta.
U Otkrivenju 17,10 zver se, hronoloki, opisuje kao pripadnik niza
od sedam careva, ali koja je, istovremeno i osmi car. Tako imamo
smisao po kojem je zver oduvek postojala (kao to su, u nekom
obliku, oduvek postojale i svetovne, politike sile ovog sveta), ali je u
17. glavi ona opisana u kontekstu svojih aktivnosti na kraju istorije.
Ovaj slikoviti opis u 12. i 13. stihu odlazi korak dalje: I deset rogova,
164
koje si video, to su deset careva, koji carstva jo ne primie, nego
e oblast kao carevi na jedno vreme primiti sa zveri. Ovi jednu volju
imaju, i silu i oblast svoju dae zveri.
Iako su 10 rogova deo zveri kao celine, oni se na odreeni nain
izdvajaju od ostalih svetovnih sila u svetu na kraju istorije. Oni svoju
sudbinu u jednom trenutku udruuju sa sudbinom zveri, meutim, u
konanoj bici politike sile sveta ostvaruju potpuno i globalno
jedinstvo. Zver i 10 rogova pridruuju se Vavilonu u njegovom
velikom eshatolokom napadu na Boji pozvani i izabrani narod
(Otkrivenje 16,12; 17,15). Otuda, tekst u Otkrivenju 17,1-5.9-13
prikazuje istu situaciju kao i tekst u Otkrivenju 16,13.14 spajanje
dveju svetskih konfederacija, jedne religijske i druge politike.
Dakle, svet e se na kraju, prema Otkrivenju, svrstati u tri velike
grupe: (1) jedni koji stoje na strani pravoga Boga; (2) drugi koji e
smatrati da se ciljevi ovoga sveta najbolje postiu u okviru jedinstva
politike i ekonomske moi, ako hoete, novog svetskog poretka i (3)
oni koji se poistoveuju s religijskim Vavilonom i ciljevima religijske
konfederacije. Druga i trea grupa su suprotstavljene Bogu i
Njegovom narodu ostatka, ali na razliite naine. Raznoliki simboli i
izrazi kojima se opisuju pomenute tri konfederacije mogu se
rezimirati na sledei nain:








165


sveti graanski religijski
Hristos Eufrat bezbono trojstvo
pozvani carevi ovog sveta bludnica Vavilon
izabrani mnoge vode grad Vavilon
verni carevi zemaljski grad veliki
budni stanovnici zemaljski
obueni zver
ostatak 10 rogova
144.000 gradovi neznaboaki
veliko mnotvo osmi


Velika bitka na svretku vremena u stvarnosti je bitka oko
stanovnika sveta i graanskih vlasti koje njima vladaju (sredinji
spisak u datoj tabeli). Kako je istaknuto u 2. Solunjanima 2,10-12, na
kraju e postojati tri vrste ljudi oni koji vole istinu (nazvani
izabranima), oni koji mrze istinu (Vavilon) i oni neopredeljeni
(sekularni svet) koji niti vole, niti mrze istinu. Trojica anela prilaze
tom svetu neopredeljenih da bi ih doveli Jagnjetu (Otkrivenje 14,6-
12), dok svetu neopredeljenih odlaze i tri abe, s namerom da ih
privedu Vavilonu (Otkrivenje 16,13.14), ime na scenu stupa lano
jagnje (Otkrivenje 13. glava). Za kratko vreme, veina neopredeljenih
pridruuje se Vavilonu, suprotstavljajui se Bojem vernom ostatku
(Otkrivenje 17. glava).
Prema tome, pre Armagedona nastaje dvostruko okupljanje. Dve
konfederacije religije se sukobljavaju oko neopredeljene veine,
166
prikazane slikom graanskih i sekularnih sila ovoga sveta.
Konfederacija Jagnjeta poziva na odanost pravom Trojstvu,
objavljivanjem vesti trojice anela (Otkrivenje 14,6-12), dok
konfederacija bludnice poziva na odanost lanom trojstvu,
objavljivanjem poruka triju aba (Otkrivenje 16,13.14). U jednom
kratkom periodu, neposredno pre svretka vremena, svaki pojedinac
na Zemlji pristupa jednoj ili drugoj grupi. Na taj nain se postavlja
scena za zavrnu bitku.

DVOSTRUKO OKUPLJANJE







Strelice s punim linijama u datoj emi predstavljaju dva poziva na
predanje i lojalnost koji se upuuju neopredeljenoj veini svetskog
stanovnitva i njegovim vlastima. Strelice s isprekidanim linijama,
meutim, predstavljaju ljude pojedinano, koji prihvataju da se
opredele za jednu ili drugu stranu. Pripadnici vlasti, konano, staju
uz bludnicu.
Razlika izmeu dve velike konfederacije zla ogleda se i u tome to
se ig zveri moe primiti na dva mesta: na elo ili na ruku (Otkrivenje
13,16.17). ig, ili beleg, stavljen na elo, podrazumeva opredeljenje
za stvar religijske konfederacije. Ljudi koji primaju ig na ruku nisu
opredeljeni za stvar umom i srcem, nego se prvima pridruuju samo
iz sebinog ekonomskog interesa ili zbog brige za linu sigurnost


tri tri
anela abe
zver
neutralni prema
istini
svetovni
neopredeljeni
Eufrat
bludnice
oni koji mrze
istinu
religiozni
posveeni
bezbono
Jagnje
oni koji vole
istinu
religiozni
posveeni
pozvani,
167
(15. stih). Ti ljudi sa igom na ruci slue religijskoj konfederaciji
nadajui se da e dostii svetovne i ekonomske ciljeve politikih sila
sveta.

U UU UJE JE JE JEDINJENI SVET DINJENI SVET DINJENI SVET DINJENI SVET
Na koji nain dolazi do podrke svetovne religijskoj konfederaciji?
Sredstvo ubeivanja u Otkrivenju 17,2 nije predstavljeno slikom
demonskih aba, nego slikom nedoputene seksualnosti. Izmeu
eshatolokog Vavilona i politikih i ekonomskih sila ovoga sveta
nastaje intimni odnos, odnos okarakterisan kao blud. Te dve
konfederacije su, u Otkrivenju, su u izrazitom kontrastu prema grupi
od 144.000, onima koji su devstvenici [kao devojke, prema dr D.
Stefanoviu] (Otkrivenje 14,3.4) i nevesti, ena njegova, iz
Otkrivenja 19,7.8.








Za vrlo kratko vreme e jedini put u istoriji verske i graanske
vlasti sveta biti potpuno ujedinjene. Takoe za vrlo kratko vreme e
svekolika panja sveta biti usredsreena na malobrojne rasute
sledbenike Jagnjeta. Meutim, bez obzira na to to su sledbenici
Jagnjeta malobrojni i rasuti, On im svu svoju ogromnu silu stavlja na
raspolaganje. Ovi e se pobiti s Jagnjetom, i Jagnje e ih pobediti, jer
je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim,
ISHOD DVOSTRUKOG OKUPLJANJA
Konfederacija svetih


nevesta

konfederacija zla
glava
religiozni
bludnica
ruka
svetovni
zver
168
jesu pozvani i izabrani i verni (Otkrivenje 17,14).
Ko e objaviti rat Jagnjetu? Graanske i svetovne sile ovog sveta,
ovde predstavljene rogovima i zveri (12. i 13. stih). Zato ratuju
protiv Jagnjeta? Zato to su se potinili vlasti religijskog Vavilona
(stihovi 1-3). Iako e, po ljudskim merilima, Boji ostatak poslednjeg
vremena biti najslabija od sila na ovoj Zemlji, ovaj tekst potvruje da
e oni na kraju biti pobednici. Istinska pobeda ne nastaje zahvaljujui
oruju ovoga sveta (2. Korinanima 10,3-5).

D DD DANANJI SVET I KRAJ ANANJI SVET I KRAJ ANANJI SVET I KRAJ ANANJI SVET I KRAJ
ivimo u svetu u kojem kao da sve vee nejedinstvo postaje gotovo
pravilo (Bosna, Somalija, Irak, Los Aneles). Kakva bi vrsta ubeivanja
bila potrebna za meusobno pribliavanje politikih i ekonomskih
sila sveta? ta e navesti sve verske sile sveta katolike, protestante,
muslimane, budiste itd. da se meusobno sloe? ta e biti
potrebno da se celi svet, i verski i sekularni, ujedini oko jedne
zajednike misije? Prilino je teko, ini se, zamisliti jedinstvo koje bi
obuhvatilo celi svet, onako kako to prikazuje Otkrivenje. Zamislimo
amerikog predsednika i Sadama Huseina kako, u novom svetskom
poretku, pruaju ruke Izraelcima. Zamislimo bosanske muslimane,
Hrvate i Srbe kako zajedniki uestvuju u verskoj slubi. Sve to
izgleda pomalo teko pojmljivo. Meutim, prouavanje Otkrivenja
nam jasno pokazuje da stvari nee uvek biti onakve kakve su sada.
Jednoga dana, niko ne zna koliko brzo, , nekoliko inilaca izazvae
naglo slamanje otpora vrlo razliitih, skoro nespojivih entiteta u
svetu, stvarajui tako uslove za njihovu meusobnu saradnju.
Pre svega, tekst u Otkrivenju 16,13 govori o tri abe demonskim
duhovima kao o posrednicima koji careve celoga sveta pridruuju
bezbonom trojstvu. Sotona e (uz Boje doputenje) upotrebiti mo
spiritizma da meusobno priblii grupe koje su prirodno
169
neuskladive. Elen Vajt je to napomenula jo pre 100 godina u
knjizi Velika borba (str. 551-562, orig.). Na neki nain, zahvaljujui
sili spiritizma, bie omogueno stvaranje zajednitva ak i meu
religijama ije su pristalice danas smrtni neprijatelji. Nema sumnje da
e sotonino predstavljanje u liku Hrista, na eshatolokoj gori Karmil,
biti u prvom planu tog velikog ekumenskog okupljanja religija.
Moda se predukus tog verskog ujedinjavanja moe zapaziti u
harizmatskom pokretu, koji je spontano, hriane razliitog porekla
privukao jedne drugima. Iako treba voditi rauna da se ne borimo
protiv jedinstva u Duhu koje e, na kraju, nastati unutar Bojeg
pozvanog i izabranog naroda, moramo biti svesni da e duhovna mo
triju aba ukloniti granice koje odvajaju verske zajednice i
denominacije. Neodoljiva mo aba je tako velika da e ii dotle da
ubeuje ljude protivno njihovom znanju i volji. Stoga e u vreme
posletka biti vie lanih pedesetnica. Boji narod mora da bude u
stanju da oseti razliku.
Takozvani pokret Njuejd je predukus manje neodreen, manje
neproziran nego delovanje tih aba na svretku vremena. Pokret
Njuejd je posebno znaajan stoga to predstavlja vrstu spiritizma
uskladivu sa stilom ivota i metodom razmiljanja svetovnih ljudi. To
je zbivanje ogromnih razmera. Pre trideset godina veina svetovnih
ljudi ne bi ni mrtvi uli u sobu za spiritistike seanse. Ali danas,
delimino zahvaljujui uticaju istonjakih religija na posleratnu, tzv.
baby-boom generaciju u Americi, vie nema velikog jaza izmeu
sekularizma i spiritizma. Predskazanja knjige Otkrivenje vie se ne
smatraju udnima kada je o ovome re.
Drugo znaajno sredstvo ujedinjavanja opisano je u Otkrivenju
17,2 opisan reju kurvarstvo, blud. Ljudi se obino uputaju u
preljubniki odnos zato to se svako nada da e od toga na neki
nain imati koristi. Prema tome, Vavilon i carevi zemaljski udruuju
170
se iz obostranog koristoljublja. Kakvog koristoljublja? Pre svega,
tekstovi u Otkrivenju 13,15-17 i 18,9-19 navode ekonomske temelje
stvaranja jedinstva zla na svretku vremena. Globalni ekonomski
kolaps mogao bi da postane snaan podsticaj za stvaranje jedinstva
izmeu religioznih i sekularnih sila.
Zavrni dogaaji zemaljske istorije su, prema reima Novog zaveta,
praeni moralnim i etikim slomom drutva. Pavle upozorava na
teka vremena koja e nastati kada legitimaciju drutveno
prihvaenih dobiju najrazliitije vrste nemorala (1. Timotiju 4,1-5; 2.
Timotiju 3,1-5). Protiv Vavilona se u Otkrivenju izriu optube zbog
svih vrsta hulenja, kao i nemoralnog i nepristojnog ponaanja
(Otkrivenje 13,1-10; 14,8; 16,5.6; 17,2; 18,1-8; 19,2). Opti oseaj
da je izgubljen jedini osnov pravednog i pravinog drutva podstai
e mnoge da preduzmu korake ka jedinstvu u pitanjima svetskih
problema. Mnogi glasovi su, ukljuujui i sekularne, u sve veoj meri
zabrinuti za moralne i etike temelje zapadnog drutva. Posebno
Poslanice upuene Timotiju zvue gotovo kao da su citirane iz nekog
tek nedavno objavljenog dnevnog lista. Ali ovo znaj da e u
poslednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi,
srebroljupci, hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima,
neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadai,
neuzdrnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vie
mare za slasti nego za Boga (2. Timotiju 3,1-4).
Iako mi ne izgleda da je Otkrivenje ba izriito u tom pogledu,
razliiti komentatori tvrde da tekstovi kao oni u Otkrivenju 6,12-14;
8,7-12 i 16,1-8 govore o ogromnim ekolokim katastrofama u vreme
kada se svet bude pribliavao svome kraju.
6
Iako o tome i dalje nema

6
U buduim publikacijama nameravam da pojasnim zato ne smatram da tekst o trubama upuuje na
budue ekoloke katastrofe, jer mi prostor to ovde ne doputa. Ipak, vidi moju raspravu Seals and
Trumpets: Some Current Discussions [Peati i trube: nekoliko savremenih rasprava] u Symposium on
171
naunog konsenzusa,
7
tokom poslednjih 25 godina je vladalo
opte uverenje da ekosistem planete Zemlje poinje da se rui. Kada
bi ljudi poeli da veruju da je ova planeta ula u svoju samrtnu
agoniju, to bi politikim i ekonomskim silama ovoga sveta posluilo
kao snaan motiv da se priblie jedni drugima. Kao i u sluaju
harizmatskog pokreta, u ovakvim procesima bi bilo mnogo toga to
bi trebalo pozdraviti. Meutim, Otkrivenje nas upozorava da ekoloku
razboritost pozdravljamo oiju otvorenih za mogue eshatoloke
implikacije.
Ekonomski, moralni i ekoloki kolapsi bi, smatram, neizbeno
vodili ka ozblijnom krenju, slomu zakona i reda. I ovo postaje
prilino lako pojmljivo. Nedavno sam gledao specijalni izvetaj
kompanije CNN o gradu koji je u periodu od dve godine preao put
od jedne provalne krae do 170 provalnih kraa godinje. Bio je to
mali grad u amerikoj saveznoj dravi Dordiji, koji se nikada do
tada nije suoio s nekim ozbiljnijim zloinom. Kriminal koji se
dogaa u visoko urbanizovanim amerikim gradskim sredinama
postaje sve vidljiviji i u seoskim podrujima Amerike. Kada
provincijska Amerika pone da brine brigu zbog kriminala u velikom
stilu, povici, zahtevi za delovanjem podiu se vrlo brzo. Kada se ljudi
razliitih profila i obrazovanja ujedine oko potrebe za zakonom i
redom, vlade svih vrsta i oblika obino to prihvataju kao ovlaenje
za neke svoje rigorozne poteze.
ivimo u uzbudljivim vremenima. Seam se vremena kada
sam1980. godine, kao i mnogi drugi ljudi, uoio znaaj pokreta
Solidarnost u Poljskoj. Poto mi je Otkrivenje pokazalo da e

Revelation, book 1, vol. 6, pp 183-198, radi dobijanja nekih preliminarnih dokaza. Zla iz Otkrivenja 16,1-
8 izgleda da se dogaaju posle svretka vremena milosti, pa tako nee biti faktor u dvostrukom
okupljanju, ukoliko ne predtstavljaju vrhunac postepene eskalacije ekolokog kolapsa.
7
Postoji dokaz da efekat staklene bate i ozonske rupe, na primer, mogu biti posledica ciklinih
procesa, pre nego postepeni kolaps ekosistema nae Zemlje.
172
jednoga dana politike i sekularne sile ovoga sveta izraziti
privrenost velikoj religijskoj konfederaciji, smatrao sam da je
komunizam, onakav kakvog smo poznavali, morao da padne pre
svretka vremena, zato to se protivio bilo kakvom obliku verske
dominacije i to bi na politiko jedinstvo pristao samo pod svojim
uslovima. Na jednom evaneoskom predavanju rekao sam da je
pokret Solidarnost prva najava pada komunizma. Meutim, poto
elim da budem do kraja poten, nikada nisam pomiljao da e pad
komunizma doi onako brzo kao to se to zbilo. Dogaaji iz 1989.
godine ostavili su me apsolutno bez daha.
Ipak, nije neophodno da se jedan dogovor izmeu Regana i pape
(ili bilo koga drugog) uzme kao polazna taka za pad komunizma u
istonoj Evropi. U svetu aktivno deluju sile koje su izvan kontrole bilo
koje moi ili grupe nosilaca moi. Osnovni katalizator pada
komunizma zapravo je bio poetak ere kompjutera. Bili mi toga
svesni ili ne, kompjuterska ili informatika era iz temelja menja nain
na koji ljudi misle i ue. (Jeste li skoro posmatrali svoje tinejdere?)
Svet komunizma nisu oborili ni Gorbaov, ni Regan, ni papa; uinila
je to era kompjutera. U svakom sluaju, Gorbaov je jasno shvatio da
bez slobodnog protoka informacija kroz mree malih kompjutera
Sovjetski Savez vie nee moi da rauna sa stvarnom
konkurentnou u ekonomskoj ili vojnoj sferi. Meutim, totalitarne
drave poivaju na potrebi kontrole tokova informacija, kada samo
malobrojni znaju ta se stvarno dogaa. Tako je Sovjetski Savez
morao da bira izmeu oslobaanja svojih stanovnika, radi odravanja
koraka sa Zapadom i ouvanja uzdi protiv slobodnog izraavanja, a
time i vraanja u poloaj nerazvijene zemlje. Iako Gorbaovljeve i
Jeljcinove reforme jo uvek nisu donele prieljkivane rezultate,
scenario Otkrivenja trostruka eshatoloka konfederacija vie se
ne smatra naroito udnim.
173
Vratimo se knjizi Otkrivenja. ta e biti konani ishod velike
bitke na kraju istorije? ta je stvarna sutina isuivanja reke Eufrat? I
deset rogova, to si video na zveri [deset rogova i zver], oni e
omrznuti na kurvu, i opustoie je i ogoluzniti, i meso njezino
pojee i saei e je ognjem. Jer je Bog dao u srca njihova da uine
volju Njegovu, i da uine volju jednu, i da daju carstvo svoje zveri
[tako to e se sloiti da daju zveri svoju vlast], dok se svre rei
Boje (Otkrivenje 17,16.17) [I deset rogova to si ih video i zver, ti e
omrznuti na bludnicu, opustoie je i ogoluzniti, jee meso njeno i
spalie je ognjem. Jer Bog dade u srca njihova da uine volju Njegovu,
da rade slono i da dadu carstvo svoje zveri, dok se ne svre rei
Boje. Po dr D. Stefanoviu].
Drugi deo ovog teksta ponavlja tvrdnju iz 2. Solunjanima 2,11. Bog
u potpunosti vlada situacijom, pa i nad snagama neprijatelja na
svretku vremena. Upravo je Bog taj koji doputa udruivanje tih sila.
Upravo Bog doputa da rogovi svoju vlast predaju zveri i da zver slui
Vavilonu. Meutim, ta se dogaa kada Bog povue data ovlaenja?
Graanske sile sveta se odmah okreu protiv Vavilona i unitavaju ga.

Z ZZ ZAVRNI RAZVOJ DOGAA AVRNI RAZVOJ DOGAA AVRNI RAZVOJ DOGAA AVRNI RAZVOJ DOGAAJA JA JA JA
Prema tekstu u Otkrivenju 17,16, do isuivanja reke Eufrat
(Otkrivenje 16,12) dolazi kada Bog povue saglasnost za kratkotrajno
jedinstvo ovoga sveta u poslednjim danima i misli sekularnih
politikih sila ovoga sveta okrene protiv Vavilona. Ta promena se, u
16. glavi, prikazuje kao isuivanje reke. Kao to je drevni Vavilon pao
po isuivanju reke Eufrat, tako e pasti i eshatoloki Vavilon kada
ostane bez svog izvora podrke.
Sedamnaesta glava Otkrivenja pria istu priu, samo to je
izmenjen scenario od odnosa izmeu grada i reke u nedoputenu
seksualnu vezu. ta se esto dogaa prilikom nedoputene seksualne
174
veze? Oslobaanje seksualne energije, naroito ako je re o
devijantnom odnosu (kao u silovanjima ili prostituciji), ima tendenciju
da se zavri preokretom u stavu strast moe da se pretvori u
mrnju (upor. 2. Samuilova 13,1-22). Prema Otkrivenja, veza iz
Otkrivenja 17,2 vodi u mrnju opisanu u 16. stihu. Iako u poslednjim
danima nastaje kratkotrajno jedinstvo izmeu verske i svetovne
konfederacije, dolazi do promene stava na strani svetovnih sila, koje
se podiu na Vavilon i unitavaju ga pre kraja istorije Zemlje.
Ovaj trenutak se jasno opisuje u knjizi Velika borba, iako se ne
pominje konkretan biblijski tekst. Elen Vajt pie o jednom globalnom
politiko-verskom jedinstvu koje je namerilo da uniti Boji verni
narod, okupljen u malim molitvenim grupama po celoj Zemlji. Ali
kada u naznaeno vreme policijske snage sveta pokuaju da izvre
plan te konfederacije, Bog intervenie na udesan nain (pp. 635.636,
orig.). U tom trenutku biva raskrinkana velika prevara poslednjeg
vremena. Ljudi uviaju da su prevareni. Meusobno se optuuju za
to to su dovedeni do propasti; ipak, svi zajedno se udruuju u
gomilanju izraza najogorenije osude protiv svetenika. Izgubljeni
smo, viu tom prilikom, i vi ste uzrok naoj propasti, i tada se
podiu na lane pastire. I ba oni koji su im se nekada najvie divili,
izrei e im najuasnija prokletstva. Ba one ruke koje su ih nekada
krunisale lovorovim vencima, podii e se da ih unite. Maevi koji su
bili pripremljenji da ubijaju pripadnike Bojeg naroda, sada se koriste
za unitavanje njegovih neprijatelja (pp 655.656, orig.).
Meusobni uticaj naroda i njihovih verskih voa poznat nam je iz
prouavanja knjige Otkrivenje. Scenario koji nam izlae knjiga Velika
borba u savrenom je skladu sa scenariom iz teksta u Otkrivenju 16. i
17. glavi, pravilno shvaenom.
Dopustite mi da ukratko uklonim jedan mogui nesporazum.
Povrnim itanjem teksta u Otkrivenju 16,12-14 mogli bismo stei
175
utisak da se isuivanje Eufrata, u 12. stihu, dogaa pre nastanka
eshatolokog ujedinjenja iz 14. stiha. Meutim, u stihovima od 12-
14 Jovan prvo rezimira zakljuak, a onda se vraa unazad, da bi
prikazao kako je dolo do tih zbivanja. esto zlo e uiniti kraj
jedinstvu zlih sila. Zbog toga znamo da je ujedinjavanje zapravo
prethodilo 12. stihu. Trinaesti stih nam daje razloge za isuivanje
Eufrata. Tri abe okupljaju careve sa Zemlje radi davanja podrke
Vavilonu. Isuivanje reke pokazuje da se carevi ponovo raspruju.
Moda bi bilo uputno i korisno ako bismo, u zakljuku, ukratko
rezimirali redosled poslednjih dogaaja u istoriji Zemlje, do mere u
kojoj se to moe utvrditi na osnovu same knjige Otkrivenje. Ovaj
pregled je, nuno, vie uopten nego odreen. Meutim, kako smo
videli u uvodu za 1. i 2. glavu, vie je tete nego koristi od toga da se
bude odreeniji nego to tekst doputa.
1. Nastae globalno objavljivanje jevanelja, dakle, po celome svetu
(Otkrivenje 14,6.7; 7,1-4; 18,1), to e dovesti do okupljanja
Bojeg ostatka, broja od 144.000 (Otkrivenje 12,17; 14,1-5).
2. Nastae, takoe globalno, objavljivanje lanog jevanelja
(Otkrivenje 9,14-16; 16,13.14), velika prevara nesvetog trojstva
(Otkrivenje 13. glava). Iz toga proistie ujedinjavanje po osnovu
svrhe izmeu verskih i svetovnih sila sveta (Otkrivenje 17,1-
3.12.13). Iako ta dva objavljivanja u Otkrivenju idu uporedo,
propovedanje istinitog jevanelja postavlja scenu za delovanje
prevare, prema tekstovima iz Mateja 24, i 2. Solunjanima 2. glave).
3. Svet biva doveden do kritinog trenutka konane odluke
(Otkrivenje 18,4; 16,15.16; 13,13.14; upor. 2. Solunjanima 2,10-
12), eshatolokog dogaaja na gori Karmil. Postupak donoenja
odluke trajao je dugo (2. Korinanima 10,3-5), ali u Otkrivenju 16.
i 17. glavi dolazi do kulminacije.
4. Pripadnici Bojeg ostatka bivaju izdvojeni radi unitenja
176
(Otkrivenje 12,17; 13,15-17), zato to se ne priklanjaju
zahtevima globalne unije svetovnih i verskih vlasti.
5. Prestanak vremena milosti nastaje za celi svet (Otkrivenje 10,6.7;
15,5-8; 22,11). Ljudi vie nemaju priliku da menjaju strane, niti e
to u stvarnosti i eleti. Taan trenutak prestanka vremena milosti,
u vezi sa etvrtom i estom takom, u Otkrivenju nije izriito
naznaen.
6. Pripadnici ostatka izloeni su napadu metodima ekonomskog
bojkota i smrtnoj presudi (Otkrivenje 17,14; 13,15-17; 12,17).
7. Bog intervenie i razjedinjuje sile koje se suprotstavljaju Njegovom
narodu (Otkrivenje 16,12; 17,17).
8. Potom se svetovne sile podiu na one koji su odgovorni za veliku
prevaru (Otkrivenje 16,12; 17,16).
9. Zavrni in unitenja pripada Jagnjetu prilikom Drugog dolaska
(Otkrivenje 17,14; 19,11-21).
10. Jagnje sabira svete kako bi zauvek ostali s Njim. (Tekst u Jovanu
14,1-3 upuuje na nebo kao mesto gde e oni boraviti; to mesto u
Otkrivenju nije izriito naznaeno.)
Radi italaca koji najbolje ue uz pomo vizuelnog prikaza,
pripremio sam sledei slabani pokuaj da grafiki demonstriram
gornji redosled dogaaja.
(vidi emu)






177
gora gora gora gora
Karmil Karmil Karmil Karmil
C CC C
C CC C
C CC C C CC C C CC C

C CC C


1 11 1
gora
Karmil


REDOSLED ZAVRNIH DOGAAJA U OTKRIVENJU


sveti sveti sveti sveti

3 anela 3 anela 3 anela 3 anela

svetovne sile svetovne sile svetovne sile svetovne sile

3 abe 3 abe 3 abe 3 abe

bezbono trojstvo bezbono trojstvo bezbono trojstvo bezbono trojstvo


Najbolja vest od svih je da kraj opisan u Bibliji nije bezdan
besmislenosti, koji sudbina nasumice izaziva pomou nekog
asteroida ili, moda, ludaka s mainom koja donosi kraj postojanja.
Istorija se ne zavrava beznadenim ili uasom ispunjenim plaom,
nego jednom Linou koju moemo da poznajemo i cenimo ve
sada i koja u tim danima moe da sauva one koji ga ljube
(Otkrivenje 14,13). Biblija kraj prikazuje kao niz zastraujuih
dogaaja. Ipak, ti dogaaji su u vlasti Onoga koji se istinski brine za
smrtna smrtna smrtna smrtna
presuda presuda presuda presuda
kraj
vremena
milosti
smrtna
presud
a
kraj
vremena
milosti
Bog
interveni
e
Drugi
dolazak
Unitenje
Unitenje
Napad
178
oveanstvo, Onoga koji ljudski rod voli toliko da je bio voljan da
umre za njega (Otkrivenje 5,5-12). Kada doe, On e savladati
tlaitelje i svima koji su s Njim, pozvanima, izabranima i vernima
(Otkrivenje 17,14; 19,11-21) doneti pravdu i mir. On je Car nad
carevima i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19,16). Da, doi,
Gospode Isuse!
179



ZAKLJUAK ZAKLJUAK ZAKLJUAK ZAKLJUAK

Kakav je na dananji stav u odnosu na prikaz svretka vremena
koji nalazimo u knjizi Otkrivenja? Skoranji dogaaji su se, sve vie i
vie, razvijali u pravcu predskazanom u zavrnoj knjizi Svetoga
pisma. Da li to znai da ispunjenje mora biti ve tu, na pragu, budui
da je komunizam po svoj prilici uklonjen? Jesmo li preli tu tanku
liniju koja, za jednu ili dve godine, vodi u neopoziv i brzi svretak
svega to postoji?
Moda, ali ja u to nisam siguran. Na putu potpunog i konanog
ispunjenja novozavetnog scenarija svretka istorije jo uvek stoji vie
krupnih prepreka. Glavna i najoiglednija prepreka globalnom,
politikom i duhovnom jedinstvu je iroko prisutan militantni islam,
vera koja se strasno suprotstavlja kako sekularnom materijalizmu
Zapada, tako i bilo kakvom obliku verskog ekumenizma. Vrlo je teko
zamisliti ukljuivanje islama u dogaaje iz 17. glave Otkrivenja, osim
ako u njemu ne doe do neke radikalne promene ili ako na neki nain
ne bude onemoguen. Islam je verski pandan neprijateljskom stavu
komunizma i prema sekularnom Zapadu i prema popularnim
religijama. ta bi trebalo da se dogodi u muslimanskim dravama
sveta pa da se u njima javi vrsta otvorenosti prema jevanelju, i
pravom i lanom, koju sada neoekivano pokazuju komunistike
zemlje? Vreme e pokazati.
Druga krupna prepreka eshatolokom jedinstvu proreena u 17.
glavi Otkrivenja je uporni sekularizam zapadnih demokratija.
Problemom sekularnog izazova veri opirno se bavim u svojoj ranijoj
180
knjizi Sadanja istina u stvarnom svetu [Present Truth in the
Real World]. Bez obzira to su, pravno gledano, sekularne
demokratije tolerantne prema religiji, prisutno je izrazito socijalno
neodobravanje veine oblika verskog izraavanja na javnom mestu.
Sekularni mediji dominiraju u svim rspravama o dravnim i
meunarodnim ciljevima. Iako u ovom trenutku nema pravnih
prepreka za blagi oblik dravnog nedeljnog zakona, malo je
verovatno da bi ameriki narod tolerisao pro-religijsko
zakonodavstvo bez zamanih promena u sadanjoj sekularnoj klimi.
Trea prepreka verskom i politikom ujedinjenju na globalnom
nivou je informatika orijentacija kompjuterskog doba. Bez obzira
to je hladni rat prolost i to u pregovorima meu najznaajnijim
dravama sveta postoje nova pravila pristojnosti, nae informatiko
doba podstie kreativnost, razliitosti, individualizam i stavljanje u
prednji plan etnikih i socijalnih razlika. Libanci, Bosanci i Somalijci
ovog sveta u vrlo izraenom smislu se razlikuju od onoga to stoji u
vizijama novog svetskog poretka. Evropska ekonomska zajednica se
ubrzano udaljava od ideje potpunog evropskog ujedinjenja.
Severnoameriko udruenje za slobodnu trgovinu (NAFTA) izloeno
je sve jaim pritiscima u tri zemlje-lanice. Drugim reima, trend je u
ovom trenutku udaljavanje, a ne pribliavanje svetskom jedinstvu.
Poslednja krupna prepreka ispunjenju scenarija iz 17. glave
Otkrivenja je nesposobnost crkve da izvri osmiljen i znaajan uticaj
na savremeno drutvo. Posebno u sekularnim zapadnim zemljama
pitanja, karakteristina za hriane, gotovo su potpuno strana
svakodnevnom iskustvu prosene osobe na ulici.
8
Ta okolnost je tako
izraena da mnogi ozbiljni, posveeni adventisti i na levom i na

8
itaoca, ponovo, upuujem na svoju knjigu Sadanja istina u stvarnom svetu, radi ire obrade tih
taaka u drugaijem kontekstu.
181
desnom krilu crkve tragaju za radikalnim novim pravcima
adventistike vere, u nadi da e pronai nain da zadobiju panju
drutva.
Kako treba sve ovo da shvatimo i ta da preduzmemo? S jedne
strane, slika sveta se nikada, kao to je to sluaj danas, nije toliko
pribliila navodima iz Otkrivenja. S druge strane, zakljuujemo da na
putu njihovog neposrednog ispunjenja stoje krupne prepreke. Imaju
li hriani sposobnost/snagu da odre zdrav oseaj oekivanja
neminovnog kraja, ne upadajui u klopke odreivanja dana i asa
Hristovog dolaska, projektovanja krivice i vrlo opasnog kultizma, kao
to se to deavalo u Minsteru, Donstaunu i Vakou? S druge strane,
mogu li hriani biti u potpunosti svesni brojnih prepreka koje stoje
na putu neposrednog ispunjenja proroanstava o posletku vremena, a
da ne padnu u zamku ravnodunosti i opadajueg predanja Bogu?
Smatram da nam ovo kratko istraivanje biblijskih poruka o svretku
vremena moe pomoi da o svretku mislimo ne gubei prisebnost, u
bilo kom smislu. Poruka ove knjige moe se saeti u est taaka
praktinog, uobiajenog reagovanja na tvrdnje o svretku vremena,
tvrdnje koje, kako se pribliava 2.000. godina, postaju sve ee i
bunije.
1. Ne skai na lane alarme. Jo od vremena kada je Pavle pisao
Solunjanima, Crkvu su lani alarmi uznemiravali i razoaravali. Vreme
u kojem mi danas ivimo nije izuzetak. Ne osporavam iskrenost ili
predanost onih koji istrauju vremenske komponente eshatolokih
dogaaja. I ja delim njihovo miljenje i zabrinutost zbog
nespremnosti Bojeg naroda za veoma znaajne dogaaje koji
predstoje. Takoe brinem zbog onih koji sebe nazivaju hrianima, ili
ak adventistima, a ive kao da Hristos moda nikada nee doi.
Meutim, brinu me i dva ozbiljna problema u vezi s veinom
pokuaja izraunavanja blizine kraja.
182
Prvo, pokuaji izraunavanja kraja, bez obzira koliko bili
dobronamerni i iskreni, stoje nasuprot uputstvima Svetoga pisma.
uveni biblijski tekstovi o vremenu posletka nikada se ne
usredsreuju na odreivanje kraja, kada bi ta trebalo da se dogodi,
nego na dimenziju neprekidne spremnosti (Matej 24,42; Dela 1,7; 1.
Solunjanima 5,1-6). Oni koji budu pokazali da su spremni za
posledak nee biti poznati po svojim proraunima, nego po svojoj
strpljivoj istrajnosti (Matej 24,13; Marko 13,13; Otkrivenje 14,12) i po
svojoj vernosti u svakodnevnom hodanju s Bogom (Matej 24,42
25,46; Luka 12,35-40; 18,1-8; 21,34-36; Otkrivenje 3,18; 7,14;
12,11; 14,13; 16,15; 19,7.8). Kreativni ljudi su uvek uspevali da
pronau naine kombinovanja ovog ili onog teksta i njegovog
ugraivanja u dokaz sopstvene teorije. Ipak, predlaem vam da se
uverite da niko ko iskrena srca ita Novi zavet (vidi 2. poglavlje
knjige) nee nai nita to bi ga pokrenulo da putem prorauna trai
dan i as kraja vremena. Veoma je naporno pretvarati Bibliju u
knjigu koja pomae da se utvrdi Isusovog dolaska. Najavljivati kraj
istorije sveta na osnovu ratova, glasova o ratovima, zemljotresa,
gladi, side i matematikih prorauna znai zapravo odvraati ljude od
sredinje poruke Novog zaveta o svretku vremena.
Drugo, objavljivanje apsolutne blizine kraja vodi stvaranju efekta
suprotnog od onog koji je bio nameravan. Oni koji neprestano
izvikuju: Kraj je na pragu ili Proroanstvo samo to se nije
ispunilo morae da preuzmu veliki deo odgovornosti za to to e
mnogi, na kraju, gotovo potpuno prestati da pokazuju interesovanje.
Kada prou datumi i kada se promene sadanja zbivanja, ljudi e
davati cinine primedbe o onima koji razmiljaju o svretku vremena.
Oni koji ostaju u crkvi sve vie i vie se protive propovedima o kraju
vremena. Jo gore od toga, mnogi potpuno naputaju crkvu,
183
zakljuujui da je prouavanje Biblije aktivnost za ekscentrike i
arlatane.
Prava je ironija to mnogi koji pokuavaju da prodrmaju zaspalu
Crkvu postupaju ba na nain koji je pre svega i izazvao stanje
umalosti. Ne bih se udio da zbog jubilarne 1994. godine u mnogim
duhovniarskim [pentekostalnim] i adventistikim crkvama doe do
slinog opadanja oduevljenja meu onima koji taj jubilej ozbiljno
shvataju. (Rekavi ovo, ne iskljuujem mogunost da Isus doe 1994.
godine, ili da ba u toj godini mogu da se zbudu znaajni dogaaji
vezani za Njegov dolazak. Neizbeno je da neko jednoga dana ak i
navede taan datum, makar i iz pogrenih pobuda. Meutim,
smatram da se meni znane kalkulacije vezane za jubilarnu 1994.
godinu ne temelje na zdravom pristupu Bibliji.)
Bilo bi mudro ako bismo sasvim ozblijno shvatili rei iz pera Elen
Vajt, napisane pre 100 godina: Vremena i ase Bog je ostavio u
svojoj vlasti. Zato nam, u stvari, Bog nije dao da to znamo? Zato
to s tim znanjem, da nam ga je dao, ne bismo pravilno postupili. Na
osnovu takvog znanja u naem narodu bi nastalo stanje koje bi u
velikoj meri unazadilo Boji posao pripremanja jednog naroda da
opstane na onaj veliki dan koji e doi. Mi ne treba da se hranimo
uzbuenjem oko odreivanja vremena. Ne treba da budemo
zaokupljeni spekulacijama u vezi s danom i asom koje Bog nije
otkrio. Isus je svojim uenicima rekao da strae, ali ne u neko
odreeno vreme. Njegovi sledbenici treba da se postave u poloaj
onih koji oekuju naredbe svog Zapovednika; treba da strae, da
ekaju, da se mole i da rade, idui u susret vremenu Gospodnjeg
dolaska. Ipak, niko nee moi da tano predskae kada e to vreme
nastupiti, poto o danu tome i asu niko ne zna. Nee moi da
kae da li e On doi za jednu, dve ili pet godina, ali ne treba ni da
prestane da misli na Njegov dolazak, polazei od toga da se moda
184
nee dogoditi ni za deset ili dvadeset godina (SM-I, p. 189; upor.
p. 188).
Ako su te rei tane, hriani nikada u ovom ivotu nee, s
apsolutnom sigurnou, moi da ukau na neko odreeno vreme za
Hristov ponovni dolazak. Spremnost za kraj istorije sveta mora uvek
da se temelji na neem drugom, a ne na neposrednoj blizini kraja.
2. Ne budi suvie odreen i ne iznosi vie pojedinosti o kraju
vremena nego to to ini Biblija. Prirodna je uloga ljudske
radoznalosti da pokuava da unapred razrauje svaku pojedinost
budunosti, kad god je to mogue. Pronalaenje knjige koja tvrdi da
pouzdano govori o budunosti, opravdano budi iskru nae
radoznalosti. To nas nee odvesti na stranputicu, sve dok ostajemo u
granicama onoga to kae Biblija. Meutim, studiozni pokuaji
izraunavanja kraja vremena upozoravaju nas da prenaglaavanje i
zloupotreba onoga to Biblija kae moe biti isto tako opasno kao
kad Bibliju u celosti ignoriemo.
Biblija nije pisana 90-ih godina (2. poglavlje knjige). To je knjiga
kojom je Bog pristupao ljudima tamo gde su se oni nalazili. Biblija se
naim sadanjim iskustvom i ivotom ne bavi onako neposredno
kako bismo eleli. Zato je najbezbednije ako njenu izvornu svrhu
knjige prihvatimo ozbiljno, kako smo se i trudili u ovoj knjizi. Jedini
nain da o svretku vremena razmiljamo, ne gubei glavu, jeste
mnogo itati Bibliju uopte, posebno obraajui panju na jasne
tekstove, bez obzira koliko takav pristup izgledao neprivlaan.
Metodi i pristupi prouavanju Biblije koje pre svega pokreu aktuelni
dogaaji ili line disfunkcije ne uzdiu Pismo, ak i ako se Biblija
pritom neprestano citira.
3. Optuivanje i izvrgavanje sramu ne donose korisne rezultate.
Mnogi su ubeeni da je neophodno slikovito i esto prikazivati grehe
Crkve i sveta, koji bi mogli biti razlog odlaganja Gospodnjeg dolaska.
185
Oni kao da veruju da e, ako grme protiv greha Crkve, uspeti da
posrame mnoge i tako ih probude da ozbiljnije shvate svoje
hrianske dunosti. Ovom knjigom e biti razoarani adventisti koji
igraju ovu igru optuivanja i izvrgavanja sramu.
Biblija nas ui da dogaaje na svretku vremena Bog dri u svojoj
vlasti (2. Solunjanima 2,11; Otkrivenje 17,17). On je potpuno
merodavan da reformie ili ukori Crkvu kad je to potrebno (Otkrivenje
3,19). Vidljivo razdvajanje vernih i nevernih dogaa se tek na kraju,
prilikom Drugog dolaska (Matej 13,37-43; upor. stihove 47-50;
25,31-33). Ne bi trebalo oekivati da pre svretka vremena
dostignemo nivo apsolutno istog, vidljivog tela vernika na ovoj
Zemlji. Do Drugog Hristovog dolaska vernici moda mogu donekle da
razlue ko je dobar a ko nije,, ali je jedino Bog nadlean i jedini moe
da sudi. Do tada e uvek biti sluajeva kda e vernici morati da sud
prepuste Bogu.
Psiholoke i duhovne negativnosti igre optuivanja i izvrgavanja
sramu zasluuju da se o njima napie cela knjiga. Iako je u ovom
vremenu jedna takva knjiga preko potrebna, takav zadatak bih morao
da prepustim nekome ko je za to kvalifikovaniji.
9
Teologija
optuivanja i izvrgavanja sramu pospeuje negiranje realnosti greha
u ivotu propovednika, i to tako snano da e ista osoba koja poziva
na savrenstvo i osuuje greh u crkvi esto imati prikrivene probleme
na rzliitim planovima, kao to su zlostavljanje branog druga,
estoki izlivi besa, bele lai i pornografija. Propovedanje protiv

9
Zainteresovani za ire prouavanje duhovnih i psiholokih implikacija teologija optubi i izvrgavanja
sramu mogu, ako ele, da proue sledee knjige iako ne prihvatam sve pojedinosti u bilo kojoj od njih:
Carol Cannon, Never Good Enough: How to Break the Cycle of Codependence and Addiction for the Next
Generation (Boise, Idaho: Pacific Press Pub. Assn., 1993); Steve Artuburn and Jack Felton, Toxic Faith:
Understanding and Overcoming Religious Addiction (Nashville: Thomas Nelson Publishers, 1991); Earl R.
Henslin, The Way Out of the Wilderness: Learn How Bible Heroes With Feet of Clay Are Models for Your Recovery
(Nashville: Thomas Nelson Publishers, 1991); Paul Tournier, Guilt and Grace, English translation (New York:
Harper and Row, 1962); psychological books produced by the Minirth-Meier Clinic.
186
tuih greha moe da ublai oseanje sopstvenih propusta.
Mnogo je tvrdnji u takozvanoj perfekcionistikoj literaturi desnog
krila s kojima se slaem. Kada je re o toj literaturi, plai me saznanje
da autori, po svoj prilici, retko imaju oseaj line ranjivosti kad je re
o sili greha. Osobina je grenog oveka uopte da grehe drugih vidi
jasnije od sopstvenih. Samo radikalno obraenje moe pomoi
ljudima da shvate stvarne dubine sopstvene izopaenosti. Obraeni
ljudi prataju, zato to znaju koliko je njima samima oproteno.
Obraeni ljudi vole, zato to znaju koliko je ljubavi njima poklonjeno.
S druge strane, neobraeni, izgubljeni ljudi ne ele da se kaju, ne
prataju i imaju nekorektan stav prema drugim grenicima (Matej
24,48-50). Mislim ak da su adventisti nainili vegetarijanski
ekvivalent doktrine o veno goruem paklu! Polo nam je za rukom da
stvorimo svu tu masu krivice a bez ikakvih dokaza!
Postoji neto moda jo znaajnije to valja istai, a to je da
teologija optuivanja i izvrgavanja sramu ne daje korisne rezultate.
Oni koji se neprestano bave sopstvenim propustima, imaju tendenciju
da budu samo gori, a ne bolji, dok je drugima koji se koncentriu na
tue grehe lako da ive u udobnom negiranju sopstvenih propusta.
Mnogi su mi priznali kako ih je atmosfera perfekcionizma u okviru
teologije optuivanja i izvrgavanja sramu dovela gotovo do duhovne
propasti. Znali su, intimno, da neto vrlo ozbiljno kripi, ali su ih
sramota i lana krivica omeli u pokuajima da deluju u skladu s
podsticajima [promptings] Duha. Ironija je to propovedanje o
savrenstvu moe da donese rezultate suprotne od nameravanih.
to blie prilazi Isusu, to e u svojim oima postajati sve
nesavreniji, poto e tvoji vidici postati jasniji, pa e svoju
nesavrenost sagledati kao otru suprotnost Njegovoj savrenoj
prirodi. To je dokaz da su sotonine obmane izgubile silu; da te sada
pokree oivljavajui uticaj Duha.
187
U srcu koje ne uvia sopstvenu grenost ne moe prebivati
duboko usaena ljubav prema Isusu. Dua koja je preobraena
Hristovim milosrem, divie se Njegovom boanskom karakteru.
Meutim, ako ne vidimo svoju moralnu izopaenost, bie to
nepogreiv dokaz da nismo sagledali Hristovu lepotu i savrenstvo
(SC, pp. 64, 65).
to blie prilazi Isusu, to jasnije vidi nedostatke sopstvenog
karaktera i manje si sklon da kao krivce za odlaganje Njegovog
dolaska navodi tue propuste i nedostatke. S druge strane, ovo mi
govori da je duh kritike i iznalaenja tuih nedostataka jedan od
najsigurnijih znakova duhovnog nazadovanja. Sreom, postoji bolji
put za pozivanje na spremnost [to promote readiness] za svretak
vremena.
4. Silno zavoleti Isusa. Odgovor na problem otupelosti [lackluster] i
nezainteresovanosti hriana nije glasno govoriti o neposrednoj
blizini kraja, niti se specijalizovati za otkrivanje greha i propusta
adventista. Novi zavet daje potpuno drugaiji pristup izgraivanju i
odravanju atmosfere eljnog iekivanja Isusovog ponovnog
dolaska. Novozavetni pisci su bili uvereni da je, s dolaskom Mesije,
svima koji veruju u Isusa dat i ukus neba. To nije nauna fantastika.
Oni koji su u Hristu stiu stvaran utisak kapare na nebesko
nasledstvo, dok jo ive na ovom svetu (Efescima 1,13.14).
Oni koji danas verom oseaju ukus nebeskog iskustva, nikada nee
izgubiti oseaj iekivanja Isusovog ponovnog dolaska. Ako svakoga
dana okusi Njega i sile budueg doba, elja da jo vie dobije od
Njega bie stalna, bez obzira koliko e vremena protei do Drugog
dolaska. Meutim, ako je tvoja enja za Njegovim ponovnim
dolaskom uslovljena odreenim datumom, enja e i trajati samo do
tog vremena. Kada datum proe, s njim obino prolazi i enja.
Novozavetno nadanje, Drugom dolasku ne temelji se na vremenskom
188
ureivanju posletka, nego na uverenju da veni ivot s Hristom
postaje stvarnost ve danas, zahvaljujui veri. Oni koji su okusili
radosti neba u Hristu, neprekidno e oekivati jo vee radosti
prilikom Njegovog ponovnog dolaska.
Moj prijatelj Samuel Bakioki o naem iekivanju posletka rado
govori kao o vremenu zaljubljenih. Kada su dve osobe koje se
stvarno vole razdvojene, odlaganje iekivanog ponovnog susreta ne
priguuje njihovu enju, ve se enja da vide jedno drugo jo vie
rasplamsava. (Vidi: Samuele Bacchiocchi: Advent Hope for Human
Hopelessness [Berrien Springs, Mich.: Biblical Perspectives, 1986], pp.
105-107.) Klju odravanja snage gorljivog iekivanja Hristovog
ponovnog dolaska jeste zavoleti Hrista bez odlaganja. Oni koji Hrista
u ovom trenutku poznaju kao bliskog prijatelja nikada se nee
zadovoljavati samo odnosom u okviru vere i ne mogu a da eznu da
ga upoznaju licem k licu. Ili, izrazimo to novozavetnim renikom, ako
ste okusili kaparu, predujam za svoje nebesko nasledstvo,
neete nikada prestati da iekujete dan kada e vam celo nasledstvo
biti stavljeno na raspolaganje! I to e biti neuporedivo vie od svega
dobrog i vrednog to ste do sada iskusili i doiveli.
Na kratkoi vremena se insistira kao na podsticaju da bismo teili
pravdi i sklopili prijateljstvo s Hristom. Ali ta pobuda nije najbolja, jer
nagovetava sebinost. Treba li da nam se pred oima dre stahote
Bojeg velikog dana kako bismo strahom bili prisiljeni da radimo ono
to treba? Ne bi trebalo tako da bude. Isus je privlaan (EGV, RH,
2.avgust 1881).
Zato ljudi postavljaju datume, gube gorljivost iekivanja ili igraju
igru optuivanja i izvrgavanja sramu? Zato? Zato to nemaju onakav
odnos s Hristom o kakvom govori Novi zavet. Ako osea neprestanu
potrebu za uzbuenjem postavljanja datuma i za spekulacijama u
vezi s aktuelnim zbivanjima, ja bih te, umesto na to, uputio na Isusa
189
koji moe da ispuni prazninu bez sporednih efekata! Ako gresi i
smee koje te okruuje stalno privlae tvoje oi, pozivam te da svoje
pogled podigne, odvrati od smea i usmeri ga na Isusa, ija je
ljupkost dovoljno privlana da zadri tvoju panju za ceo ljudski
vek! Osea li se pritisnut brigama ovog ivota ili si izgubio ukus
Hristovog ponovnog dolaska, pozivam te da opet obnovi svoj odnos
s Njim. Ako smatra da je posledak vremena samo za ekscentrike i
arlatane, pozivam te da ponovo misli. Gotovo etvrtina Novog
zaveta se, na ovaj ili onaj nain, bavi vremenom posletka. Ne moe se
nazvati vernou Bibliji to to ignoriemo njeno uenje o kraju
vremena ili ivimo tako kao da taj posledak uopte nije vaan. Ne
dozvoli da te postavljai datuma i optuivai spree da doe do svog
nasledstva.
5. Potreban nam je razborit, zdrav pristup savremenim zbivanjima.
Kad se dogodi neto spektakularno kao [u Americi] zemljotres u San
Francisku 1989. godine, teko je ne obratiti panju na one koji
predskazuju propast, postavljaju datume i optuuju za grehe.
Prirodne katastrofe imaju tako snano dejstvo da je gotovo
instinktivna reakcija ljudskih bia da im pripiu kosmiki znaaj.
Kako bi, zapravo, Isus eleo da se postavimo prema spektakularnim
aktuelnim dogaajima?
Nekoliko dana posle zemljotresa u San Francisku, 1989. godine,
telefonom me je pozvao jedan adventistiki pastor. Napomenuo je
kako se smatra dunim da svome vernitvu propoveda o dubljem
znaenju zemljotresa, ali je ujedno eleo i da ostane veran biblijskim
tekstovima. eleo je da mu kaem ta bih ja rekao, kada bih
propovedao o zemljotresu u San Francisku.
Izneo sam mu sadraj materijala iz 7. poglavlja ove knjige.
Napomenuo sam da gladi, pomori, zemljotresi, ratovi i glasovi o
ratovima u 24. glavi Mateja nisu navedeni kao znaci posletka.
190
Naprotiv, oni su znaci vremena, dogaaji koji e se zbivati
tokom meuperioda, od Isusove zemaljske slube do posletka
vremena. Isus nije eleo da oni koji posmatraju takve dogaaje ponu
da izraunavaju njihov znaaj za utvrivanje vremena posletka. Ne,
od onih koji vide ratove, zemljotrese i glad, traio je da strae.
Savremeni dogaaji ne treba da pokreu na optube ili spekulacije,
nego da slue kao podsetnici na Isusove rei. Kada naiu dogaaji koji
Zemlju potresaju iz temelja, za nas je to ohrabrenje, podsticaj da se
setimo onoga to je Isus rekao u 24. i 25. glavi Jevanelja po Mateju.
Ratovi, gladi i zemljotresi treba da nam slue kao podsetnik za
obnavljanje naeg odnosa s Isusom, kako bismo s drugim ljudima
postupali na nain kako je On postupio s nama. Kada se neko
usredsredi na odreivanje datuma posletka, to je znak da gubi iz vida
samu svrhu biblijskih proroanstava.
S druge strane, nemojmo upasti u klopku zlog sluge koji je rekao:
Nee moj Gospodar jo zadugo doi. Neprekidno odigravanje
spektakularnih dogaaja i izjalovljavanje mnogih suludih
predskazivanja mogli bi nas navesti da se pitamo da li e posledak
ikada doi. Tako bismo mogli postati zaokupljeni ovim ivotom,
zanemarujui pripremu za budunost.
Podsetio bih vas na predivnu ravnoteu u reima citiranim u
ranijem delu ovog poglavlja: Nee moi da kae da li e On doi za
jednu, dve ili pet godina, ali ne treba ni da prestane da misli na
Njegov dolazak, polazei od toga da se moda nee dogoditi ni za
deset ili dvadeset godina.
Tano je da mi ne znamo kada e Isus doi. Ipak, ne smemo uiniti
greku i misliti kako sledstveno tome posledak mora biti da je
veoma daleko. Kad sam predskazao da bi se pokret mogao
Solidarnost uzeti kao nagovetaj sloma komunizma, nisam ni sanjao
da bi Berlinski zid mogao biti sruen za mog ivota, a pogotovo ne za
191
ivota moga oca. Svet komunizma iz 1989. godine, sa svojim
duboko ukorenjenim ateizmom je, s ljudske take gledita, izgledao
neoboriv. Ipak, ve posle est meseci ta politika struktura se sruila i
njegovi narodi pokazali su glad za jevaneljem kakva se u istoriji
hrianstva retko mogla videti.
Bog iz 1989. godine jo uvek ivi. Naini na koje sekularizam i
islam gledaju na svet mogu ubrzo da se pokau kao lomni i krhki,
kao i komunistika perspektiva. Nema sumnje, pokret Njuejd i
nevieni rast nekih evangelikih crkava bude nadu da e ljudi sa
sekularnim stavovima postati otvoreniji za religioznu misao i
oseanja. I tako, kada zver iz zemlje uini da oganj sie s neba, bez
obzira kakav e biti oblik te prevare, tada e ostati veoma malo onih
koji ne veruju. Tada e biti u pitanju samo to u ta su ljudi odluili da
veruju.
Ista informatika koja u ovom trenutku svet, umesto ka jedinstvu,
pokree ka razliitostima, takoe prua sredstva, mogunosti i
naine za brzo irenje jevanelja, kada zbivanja budu na njega
privukla panju ljudskih masa. Skoranja iskustva iz nekadanjeg
Sovjetskog Saveza pokazuju da uz pomo dogaaja i okolnosti Bog
jevanelje moe da izgura u prvi plan. Prema knjizi Otkrivenje,
zavrni dogaaji e usmeriti panju celoga sveta na [Boji] ostatak.
Tada e mono izlivanje Duha (Otkrivenje 18,1-4) koje pokree
trojicu anela (14,6-12) brzim korakom povesti istoriju sveta ka
njenom epilogu. Nijedna od krupnih prepreka koje danas stoje na
putu ispunjenja Otkrivenja ne moe dugo da opstane.
Razborit, zdrav pristup savremenim zbivanjima e, prema tome,
neprestano posmatrati aktuelne dogaaje u svetlu stvarnosti Pisma.
Sadanja zbivanja trebalo bi da nas podstiu na stalnu spremnost i
oseaj odgovornosti prema Onome ko je umro za nas.
6. Spreman moe biti ve sada. Ovo je bila osnovna misao, ideja-
192
vodilja prvog poglavlja ove knjige i zato nema potrebe da se jo
mnogo kae. Neprestana spremnost i strpljiva istrajnost nesumnjivo
su sredinje teme Novoga zaveta.
Neka budu vaa bedra zapregnuta i svee zapaljene; i vi kao ljudi
koji ekaju gospodara svojega kad se vrati sa svadbe da mu odmah
otvore kako doe i kucne. Blago onim slugama koje nae gospodar
kad doe a oni strae. Zaista vam kaem da e se zapregnuti, i
posadie ih, i pristupie te e im sluiti. I ako doe u drugu strau, i
u treu strau doe, i nae ih tako, blago onim slugama. Ali ovo
znajte: kad bi znao domain u koji e as doi lupe, uvao bi i ne bi
dao potkopati kue svoje. I vi dakle budite gotovi; jer u koji as ne
mislite doi e Sin oveji (Luka 12,35-40).
Kada e doi Sin oveji? Na savremenoj sceni nema niega to bi
nam pruilo apsolutnu sigurnost da je posledak neposredno pred
nama ili pak u dalekoj budunosti. Na zadatak je da budemo uvek
spremni zahvaljujui prouavanju Biblije, molitvi i uz
odgovarajuu meru nepoverenja u sopstvenu mudrost. Ovo su
uzbudljiva vremena. Imajui na umu poruke Biblije o posletku istorije
sveta, bilo bi mudro da vrlo paljivo pratimo predstojee dogaaje.
Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va (Matej
24,42).