F@M Uvod u Medije

MEDIJI SU OGLEDALO DRUTVA

UVOD
Da bismo diskutovali o temi mediji su ogledalo drutva, prvo moramo definisati pojmove mediji i drutvo. Pojam medija identifikujemo sa pojmom masovni mediji koji se javlja dvadesetih godina prolog veka, a vezuje se za pojavu tampe i radija. Iako je prvi masovni mediji ustvari knjiga tampana na Gutenbergovoj presi jo u 15-tom veku1, afirmaciju ovog pojma dugujemo drugim istorijskim faktorima koji se javljaju upravo poetkom 20-tog veka, tj. pet vekova kasnije. O tim faktorima du razmatrati dalje u tekstu, sada moramo definisati pojam drutvo. Drutvo je grupa ljudi koji ive ili rade zajedno. Obino se odnosi na ljude koji zajedno ive u ureenoj zajednici.2 Nakon definisanja drutva, dolazimo do pojma zajednica. Ovaj pojam oznaava veoma irok spektar, ali svim zajednicama dananice kao to su politike stranke, preduzeda, drave, organizaicije, pa ak i porodice, kao najui oblik zajednice, predvodi jedan cilj, a to je monetarna korist. Monetarnom koristi, ljudi omogudavaju lep i kvalitetan ivot. Problem dananjice jeste to to upravo tom monetom upravlja jako mali broj ljudi koji predstavlja samo jedan procenat celokupnog oveanstva. Ovi ljudi, nazvademo ih vlasnicima kapitala, u velikoj meri i jesu uestvovali u konstrukciji monetarne politike i samog sistema uopte. Ali poto tema ovog rada nije monetarni sistem ved su tema mediji i medijski odnosi unutar drutva, tanije odnosi sa masovnim auditorijumom, razmatrademo samo odnos KAPITAL MEDIJI DRUTVO.

AFIRMACIJA MASOVNIH MEDIJA

Kao to sam pomenuo, afirmaciju masovni mediji doivljavaju tek pet vekova nakon pojave prvog masovnog medija. Nijedna afirmacija se ne dogaa sluajno, ved neko u predmetu afimisanja vidi neku korist. U sluaju medija, korist su videli vlasnici kapitala koji su u elji za oplodnjom tog istog kapitala, medije videli kao savren alat multiplikacije i manipulacije. Mediji su ustanova koja ni po kom osnovu ne moe privreivati kapital (potreban za isplatu plata, nabavku opreme i realizaciju produkcije) bez sponzora. Sponzori sponzoriu medije iskljuivo radi neke koristi, kao i sve ostalo unutar monetarnog sistema dananjice. Tu korist sponzori dobijaju kroz masovnu distribuciju veoma paljivo konstruisanih poruka koje mas1 2

Wikipedia Mas-mediji, deo: Istorija mas-medija (http://sr.wikipedia.org/sr-el/-) Wikipedia Drutvo, definicija drutva (http://sh.wikipedia.org/wiki/Drutvo)

Mentor: Mr Ljiljana Lj. Bulatovid

Student: Bojan Andrejek

F@M Uvod u Medije

mediji prosleuju masovnom auditorijumu. Feedback ili povratna sprega je upravo onaj cilj koji sponzor eli da ostvari i do njega jedino moemo dodi pravilnom konstrukcijom, a zatim i distribucijom. Razvoj tehnologije i zaede monetarnog sistema (kontrolisanog od strane nekolicine) su omogudili afirmaciju medija. Mediji postaju alat i u bilo kojoj sferi bivaju konstruisani i slue vlasnicima kapitala u svrhu krajnjeg profitiranja. Bitna injenica je da mediji ni u kom sluaju ne mogu biti nezavisni jer i u najnezavisnijoj varijanti, oni opet slue nekom kapitalu (tj. onome kapitalu koji ih finansira) i slue nekoj svrsi koja je u svakom sluaju konstruisana i ima svoj cilj.

KRITIKA SVEST KONZUMENATA

Bitna stvar je da bi mehaniku medija trebao da poznaje svaki konzument medija, a to svakako nije primer dananjice. Vedina konzumenata medijskih sadraja medije uzima zdravo za gotovo i veruje onome to uje, vidi ili proita. Ovo je veoma pogreno i do ovoga smo doli jednovekovnim obrazovanjem koje je u krajnjem sluaju jedan veliki projekat vlasnika kapitala iji i jeste cilj da masovni auditorijum slepo veruje onome to im mediji plasiraju. Isti ti mediji su vlasnitvo vlasnika kapitala i osnivaa monetarnog sistema dananjice.

Najvedi problem dananjice jeste to reenica Mediji su ogledalo drutva polako ali sigurno prelazi u reenicu: DRUTVO JE OGLEDALO MEDIJA.
Da do ovoga ne bi potpuno dolo, moramo se edukovati, razmiljati i ne verovati svemu ta nam se plasira. Ako mediji jesu ogledalo drutva, onda je po dananjim medijima nae drutvo u velikom problemu, postajemo instruisani i naim ivotima upravlja nekolicina ljudi. Mala medijska svest je jedan od najvedih problema dananjice. Preko medija danas zapoinjemo ratove, sejemo strah, promoviemo trendove, plasiramo hranu, menjamo stavove i jo mnogo toga, a posledice postaju katastrofalne. Drutvo postaje ogledalo medija, a medije kontroliu oni koji upravo od tih ratova, stavova, miljenja, navika, stilova i ostalih stvari - profitiraju. Mediji se iskljuivo rukovode profitom! Masovni mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i politiku propagandu. Oni su potpuno integrisani u moderno drutvo i ono bez njih ne moe. Mediji danas imaju osim informativne i veliku obrazovnu ulogu, tj. mod da utiu na oblikovanje svesti mladih ljudi. Uprkos velikoj modi koju imaju danas se velike firme sve vie zbog nemilosrdne trke za profitom odluuju za prikazivanje lakih sadraja, preteno uvezenih sa zapada, koji obiluju sadrajima koji ciljaju na najnie ljudske emocije.3
3

Wikipedia Mas-mediji, deo: Dsifunkcionalne posledice masovnih medija (http://sr.wikipedia.org/sr-el/)

Mentor: Mr Ljiljana Lj. Bulatovid

Student: Bojan Andrejek

F@M Uvod u Medije

Da je ovo tako, vidimo iz istraivanja njujorkog modnog magazina, ija je ekipa otila u Bronks (crnaki deo Nju Jorka) i anketirala ljude o tome koji de biti slededi modni trend, gde su kao odgovor dobili pitanje: Zar to ne trebate vi da nam kaete. Ovo je jasan primer reenice o kojoj diskutujemo, inverzije naslova ove polemike.

UPRAVLJANJE MEDIJIMA
Mediji se jo nazivaju i sedmom silom, samim tim onaj ko upravlja njima, upravlja i javnim mnjenjem. U svetu postoji 10tak globalnih medijskih kuda koje upravljaju celim svetskim tokom masovnih komunikacija. Ove medijske gigante dre isti oni vlasnici kapitala koji upravo od medijskih instruacija profitiraju. Da su nezavisni mediji ustvari dokaz zavisnosti medija, moemo analogno shvatiti iz toga da je najtajniji projekat nacistike Nemake bio ustvari razvoj aviona Messershmit, koji su oni prikazali na salonu aeronautike u Parizu jo 1938. godine. Oduvek su se najvede tajne skrivale upravo ispred oiju svih, tako se i najzavisniji mediji ustvari ponekad predstavljaju kao nezavisni. Tradicionalni mediji su tampa, radio i televizija, ove medije je veoma lako kontrolisati i njima upravljati. Novi mediji kao to je internet je veoma teko cenzurisati i zbog toga Amerika vlada svim sredstvima pokuava da donese zakone koji bi omogudili upravo cenzuru globalne mree, Interneta. Ovo je veoma oekivan potez poto su svih 10tak globalnih medijskih kuda ustvari Amerike kompanije.

OBRAZOVANJE I MANIPULACIJA
Jo jedan od vanih aspekata ove teme jeste obrazovanje irokih masa. Mediji u ovom segmentu imaju veoma vanu ulogu jer je 95% sveg znanja koje posedujemo, ustvari projekcija onoga to znamo pomodu novina, televizije, interneta i radija.4 to su mediji etiniji i pravedniji, to je i zajednica ili grupa na koju utiu, slobodnija, inteligentnija i kritinija. Neetina konstrukcija medija je najjaa na podruju SAD, stoga je i najveda manipulacija ba na pomenutom prostoru. Vedina prljavih tehnika u medijskoj industriji su otkrivene od strane neke amerike medijske kude. Jedan primer jeste slanje podsvesnih poruka. Naime, svesni deo ljudskog mozga prima 24 sliice u sekundi. Sve to je bre od 1/24 sekunde prima podsvest. Ove poruke bivaju zabeleene unutar podsvesnog dela mozga, ali mi nismo svesni o tome. Prva veda zloupotreba ove metode se desila 1957. godine kada je Dejms Vikari, istraiva trita, tokom 6 nedelja emitovao posvesne poruke koje su se pojavljivale u frejmovima5 trajanja 1/3000 sekunde i na

Uvod u Medije predavanje Dr Goran Bulatovid (pomenuto u predavanju, originalan izvor: Studija nekog od prestinijih Amerikh univerziteta) 5 Frejm (eng. Frame) sliica od koje se sastoji video

Mentor: Mr Ljiljana Lj. Bulatovid

Student: Bojan Andrejek

F@M Uvod u Medije

kojima je pisalo DRINK COCA-COLA i EAT POPCORN. Nakon istraivanja, prodaja ovih proizvoda je porasla za neverovatnih 57.5% u odnosu na period pre ove manipulacije. 6 Primerom ove manipulacije samo elim da naglasim mod i uticaj medija na svakidanjicu ljudi. Ovo je samo vrh ledenog brega. Prosenom konzumentu medija ne ostaje nita vie no da se adekvatno obrazuje o principima i tehnikama masovnih medija. Jedino na ovaj nain postoji mogudnost da se reenica Mediji su ogledalo drutva zaista i obistini i da mediji u krajnjem sluaju zaista postanu ogledalo drutva, a ne obratno.

ZAKLJUAK
Ovim radom sam pokuao da pojasnim neke od osnovnih principa poslovanja medijskih kuda. Takoe sam eleo da na to bolji nain predoim svakodnevnu manipulaciju, njen obim i uticaj na ivote svih nas. Veliki deo teksta podseda na neku od teorije zavere, ali on zaista jeste realnost. Sasvim je realno da ns, auditorijum, mediji prodaju, inae, kako bi drukije postojali. Osnovna poruka ovog eseja jeste da treba shvatiti da je postojanje medija takvo kakvo je i da drukiji model unutar monetarnog sveta u kojem ivimo nije mogud i da je jedini nain izbedi manipulaciju to da razmiljamo kritiki i samostalno, da jednostavno pre nego to neto uzmemo zdravo za gotovo, to i proverimo.

Ekovaro Bilten 14 (http://ekovaros.rs/upload/bilten/14.pdf)

Mentor: Mr Ljiljana Lj. Bulatovid

Student: Bojan Andrejek