Broj 73, novembar 2012.

R PORTER
Prvi broj je izaao 13. novembra 2006. godine

POTROaki

www.apos.org.rs

ISSN 1452-6980

U OVOM BROJU:
TEST Shtiftung Warentest: Kvalitet zimskih guma Bezbednost hrane: Nutritivno obeleavanje Zeleni reporter: Stari laptopovi su ekoloki isplativiji
Banke u Srbiji raznovrsnim ponudama i blagim poveanjem kamata podstiu graane da im u toku novembra povere svoje tedne uloge. Naravno, to je samo jedan od naina uvanja i poveanja koristi od novca koji smo utedeli. kako da donesemo najbolju odluku o tome koliko i kako emo tedeti? Prvo, treba da sagledamo koliko novca moemo da uloimo na tednju, kada e nam taj novac opet biti potreban, sa kojim ciljem ga tedimo. Vano je da se upoznamo sa svim tipovima tednje i njihovim karakteristikama tednja po vienju i oroene tednje sa vie modela (rentna, stepenasta, kombinovana, deija, sa automatskim reoroenjem) koje imaju razliite visine kamate, rok obaveznog zadravanja sredstava na raunu, vreme obrauna i isplate kamate. kombinovati valute Takoe treba da imamo u vidu da uslovi zavise i od valute u kojoj je novac koji se ulae kao i da drava garantuje za uloge do 50.000 evra, odnosno druge valute do te vrednosti. Poznato je da dinarska tednja ima vee kamatne stope i, za sada , prihod od kamata se ne oporezuje. O stabilnosti domae valute i evra, valute koja se najee koristi, kao i drugih stranih valuta u kojima banka prima uloge, teko je govoriti - te se, najee, preporuuje da vei ulozi budu u razliitim valutama. Pri tom treba imati u vidu da ako elimo da promenimo valutu moramo da raunamo na dodatne trokove konverzije. Prikupiti vie ponuda Sada moemo da traimo koja banka e nam najsigurnije, sa najvie prinosa uvati novac. Uslovi su esto najbolji u vreme nedelje, odnosa meseca tednje. Potrebno je da prikupimo ponude to veeg broja banaka i paljimo razmotrimo sve uslove koje nude i analiziramo koliko odgovaraju naim potrebama. Od banaka ije su nam ponude najprihvatljivije dobro je da traimo nacrt ugovora i upoznamo se sa svim pravima, obavezama i planom isplate depozita i kamate. U veem broju ponuda su posebni pokloni i pogodnosti platne kartice, neki vidovi osiguranja pa treba dobro videti ta nam donose kao poklon a ta moe da postane naa finansijska obaveza za njihovo korienje. tednja ili osiguranje? Kada odaberemo banku i konkretan ugovor, reili smo sudbinu novca koji smo do sada utedeli . Ako novac koji smo utedeli i planiramo da utedimo moemo da uvamo na dui rok, ako smo ga namenili poveanju finansijske sigurnosti u budunosti, dobro bi bilo da razmotrimo i ponude za dopunsko penzijsko osiguranje, dobrovoljno zdravstveno osoiguranje, ivotno osiguranje.

korisni linkovi Pored ponuda na sajtovima banaka, vie korisnih informacija, ali i saveta, sa moete pronai na sajtovima Narodne Banke Srbije (nbs.rs), U pravu si (upravusi.rs), Novii (novcici. rs) kao i na sajtu APOS (apos.org.rs) u sekciji saveti

SRBIJA UVODI SISTEME ALRAMIRANJA O NEBEZBEDNIM PROIZVODIMA?

Projekat Jaanje sistema trinog nadzora u Srbiji za neprehrambene i prehrambene proizvode, koji finansira Evropska unija sa 2,5 miliona evra, Republika Srbija sa 350,000 evra, trajae 2 godine i ima za cilj unapreenje metoda i sistema trinog nadzora u Srbiji. Unapreeni sistem trinog nadzora omoguie graanima Srbije vii nivo zatite od opasnih proizvoda koji mogu ugroziti ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost ljudi, to se posebno odnosi na osetljivu populaciju kao to su deca i starije osobe. Zamenik efa delegacije EU u Srbiji adrijano Martins kazao je, na skupu u Sava Centru, da iako ova tema zvui tehniki, ona se tie svih graana, kako u EU tako i u Srbiji, a posebno najranjivijih kategorija stanovsnitva, kao to su deca. On je upozorio da su u najveem broju sluajeva nebezbedni proizvodi upavo igrake i odea za decu, precizirajui da ti proizvodi nose hemijske i rizike od elektrooka, guenja, povreda. Martins je ukazao da e unapreenje trinog nadzora doneti korist, ne samo potroaima, ve i privredi Srbije, jer e moi vie da izvoze. Martins je napomenuo da e u okviru projekta, biti organizovana obuka za 250 trinih inspektora i podran proces prenoenja 10 Direktiva EU iz te oblasti u domae zakonodavstvo.

Uveden globalni alarmni sistem GlobalRecalls Globalni portal globalrecalls.oecd.org o povuenim proizvodima iskljuujui prehrambene omoguava vladama irom sveta da razmenjuju informacije o nebezbednim proizvodima koji treba da nestanu sa trita, saoptio je euractiv.rs. Portal koji su zajedno pokrenuli EU i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), SAD, Kanada i Australija, omoguava potroaima na svetskom tritu da bez obzira da li kupuju onlajn ili na klasian nain provere ono to kupuju i tako izbegnu mogunost da dou u posed opasnog proizvoda.

R2 Broj 73, novembar 2012.

UVODNIK: Potovani potroai kontrola mnogo znai!
Velika pobeda organizacija potroaa je to, od 1. novembra ove pa sve do 1. aprila naredne godine vozai u Srbiji ne moraju da imaju sve etiri zimske gume, sem ukoliko na putu, kako stoji u Pravilniku, nema snega, leda i poledice. Takoe i lanci se smatraj uzimskom opremom. Meutim blie nam se vreme putovanja, pa u ovom broju moete pogledati najnoviji test zimskih guma iz asopisa Test koji su uradile kolege iz Stiftung Warentesta. Uglavnom svi proizvodi nalaze se i na naem tritu. Preporuke iz asopisa Test Veliina 165/70 R14: Pobednik je Michelin Alpin A4 (70,50 evra), zatim Continental Winter Contact TS 800 (70 evra) i Pirelli Winter 190 Snowcontrol Serie 3 (66 evra). Veliina 205/55 R16: Na samom vrhu nalaze se Continental WinterContact TS 850 (126 evra) i Michelin Alpin A4 (128 evra). Zatim slede Dunlop SP Wintersport 4D (123 evra) i Goodyear Ultr-Grip 8 (122 evra), Nokian WR D3 (99,50 evra).

R3 Broj 73. novembar 2012.

Dipl.ing. Lela Tasi

Saveti za skladitenje
Ivinjaci Prelazite ivinjake i graninike samo u nunim sluajevima. Ako je ipak potrebno, onda vozite polako i na tup ugao. Ne parkirajte tako da gumama pritiskate ivinjak. Oznaite poloaj Oznaite sa kredom poloaj guma kada ih menjate: napred desno i levo, desno i levo pozadi. Montirajte gume u narednoj sezoni ponovo na istoj strani, tako da rotacija ostaje ista. Zamenite pozicije prednjih i zadnjih guma da biste ravnomerno vozili. Pravilno skladitenje uvajte svoje gume na tamnom, suvom i hladnom, 15 do 20 stepeni celzijusa je idealno. Ne pored kotla. Direktna suneva svetlost ili vetako UV svetlo uvisokom procentu oteuju gume. Skladitite gume to je mogue istije, bez ulja, masti, goriva i drugih hemikalija. Skladitite bez felni u stojeem poloaju Rotirajte gume redovno, tako da se ne deformiu. Skladitenje sa felnama u leeem poloaju. Naslaite gume jednu na drugu ili ih okaite. Optimalni su drai u obliku drveta ili vealica za zid. Izdrljivost Koliko dugo auto guma moe da izdri, meu strunjacima je razliito miljenje. Procene su izmeu est i deset godina. Tokom vremena guma gubi svoju elastinost kao i prijanjanje, bez obzira na dubinu gazeeg sloja.

Nutritivno oznaavanje (nutrition labelling) predstavlja bilo koju informaciju koja se pojavljuje na pakovanju namirnice, a koja se moe odnosti na energetsku vrednost ili na sledee nutrijente: proteine, ugljene hidrate, masti, dijetna vlakna, natrijum, vitamine i minerale. Nutritivne injenice i nutritivne izjave ine nutritivno obeleavanje. Nutritivno oznavanje je harmonizovano u Evropskoj uniji, neobavezProf. dr Budimka no je, ali postaje obavezno ukoliko se neka nutritivna tvrdnja (izjava) pojavljuje na pakovanju namirnice Novakovi ili se koristi za reklamiranje odreene namirnice. Prvi akt koji se odnosio na nutritivno obeleavanje jeste Directive 90/496/EEC on nutrition labelling rules of foodstuffs i odnosi se na zatitu krajnjeg potroaa i mas catteringa (bolnice, restorani, kafeterije i sl.). Prema aneksu te Direktive, informacije iz nutritivnog obeleavanja se nalaze unutar 2 grupe: Grupa 1: energetska vrednost koliina proteina, ugljenih hidrata, masti Grupa 2: energetska vrednost koliina proteina, ugljenih hidrata, eera, masti, zasienih masnih kiselina, dijetnih vlakana i natrijuma. Nutritivne informacije se mogu izraavati na 100g, na 100ml, po pakovanju ili po posluenju dok se informacije za vitamine i minerale moraju izraavati kao procenat (%) od preporuenog dnevnog unosa, a mogu se prikazati i u grafikom obliku. Sve navedene informacije moraju biti postavljene jasno vidljive na pakovanju namirnice i napisane jezikom koji potroa razume.

ZIMSKE GUME

Test je preuzet iz asopisa test 10/2012 uz saglasnost izdavaa Stiftung Warentest.

Direktiva bie zamenjena 13. 12. 2014. godine Uredbom EU o pruanju nutritivnih informacija potroaima. Navedena Regulativa je kombinacija Directive 90/496/EEC i Direktive koja se odnosi na etiketiranje, predstavljanje i reklamiranje prehrambenih proizvoda. Novi zahtevi se postavljaju u cilju bolje zatite zdravlja potroaa te nutritivna deklaracija mora da prui informcije o: energetskoj vrednosti namirnice, koliini odreenih nutrijenta u sastavu namirnice; koliini odreenih nutrijenata u sastavu namirnice: masti, zasienih masnih kiselina, ugljenih hidrata, eera i soli.

Veliina 165/70 R14 (maksimalno 190 km/h) Michelin Alpin A4 Continental WinterContact TS 800 DOBRO (2,2) dobro(2,0) dobro(2,1) dobro(2,2) dobro(2,4) dobro(2,3) dobro(1,6) dovoljno(3,6) Pirelli Winter Barum 190 Polaris 3 S n o w c o n t ro l Serie 3 DOBRO (2,3) dobro(2,1) dobro(2,5) dobro(2,4) dobro(2,5) dobro(1,8) dobro(2,1) dovoljno(3,9) ZADOVOLJ. (2,6) dobro(2,5) dobro(2,5) zadovolj. (2,6) dobro(2,5) dobro(2,3) dobro(2,0) zadovolj. (3,1) Sava Eskimo S3+ Marshal Izen MW 15 Goodyear UltraGrip 8 Semperit Master-Grip Vredestein Snowtrac 3 Firestone Dunlop SP Winterhawk 2 WinterreEvo sponse ZADOVOLJ. (2,9) zadovolj. (2,7) zadovolj. (2,9) dobro (2,5) zadovolj. (2,8) dobro (1,8) dobro (1,9) zadovolj. (2,9) ZADOVOLJ. (3,0) dobro (2,1) zadovolj. (2,7) zadovolj. (2,8) dobro (2,4) zadovolj. (3,0) dobro (1,9) zadovolj. (3,4) Hankook Winter i*cept RS W442 ZADOVOLJ. (3,1) zadovolj. (2,6) zadovolj. (3,1) dobro (2,1) dobro (2,5) dobro (2,3) dobro (1,9) zadovolj. (3,2) GTRadial Champiro WinterPro DOVOLJNO (3,6) zadovolj. (3,2) dovoljno(3,6) dobro (2,5) zadovolj. (2,6) dobro (2,3) jako dobro (1,5) zadovolj. (3,4) Effiplus Epluto I Premiorri ViaMaggiore

test - ocena kvaliteta DOBRO 100% (2,1) Vlaan kolovoz 30% Sneg Suv kolovoz Led Habanje 20% 15% 10% 10% dobro (2,0) dobro (2,4) dobro (2,1) dobro (2,3) jako dobro (0,8) dobro (1,8) zadovolj. (3,4)

ZADOVOLJ. (2,6) dobro(2,4) dobro(2,4) zadovolj. 2,6) dobro(2,3) dobro(2,3) dobro(1,8) zadovolj. 3,2)

ZADOVOLJ. (2,7) dobro (2,3) dobro (2,5) zadovolj. (2,7) dobro (2,3) dobro (2,0) dobro (1,8) zadovolj. (3,5)

ZADOVOLJ. (2,8) dobro (1,8) zadovolj. (2,8) dobro (2,3) dobro (2,3) dobro (2,3) dobro (1,6) zadovolj. (3,4)

ZADOVOLJ. (2,8) dobro (2,1) dobro (2,3) dobro (2,4) dobro (2,5) zadovolj. (2,8) dobro (2,2) zadovolj. (3,0)

ZADOVOLJ. (2,8) dobro (2,3) dobro (2,2) zadovolj. (2,8) dobro (2,3) dobro (1,8) dobro (1,7) zadovolj. (3,5)

NEDOVOLJ. (4,9) nedovolj. (4,9) zadovolj. (3,3) dobro (2,5) zadovolj. (2,8) dobro (2,3) dobro (1,9) zadovolj. (3,4)

NEDOVOLJ. (5,5) nedovol. (5,5) dobro (2,2) dovoljno (3,9) zadovolj. (2,7) dobro (2,3) dobro (1,9) dovoljno (4,3)

Potronja goriva 10% Buka 5%

Svakako da potroa treba da ima informaciju o postojanju Registra nutritivnih i zdravstvenih izjava od juna 2012. godine koji se moe pronai na sajtu Europen Food Safety Authority (efsa.europa.com). Poznavanjem i korienjem Registra nutritivnih i zdravstvenih izjava potroa moe napraviti zdravstveno bolji izbor namirnica koje mu se nude na tritu te unaprediti zdravlje i smanjiti rizik za oteenje zdravlja. Funkcionalna hrana je hrana koja prua zdravstvene dobiti vie nego nutrijenti koje sadri navodi Amerika dijetetska asocijacija, a struno ispravno je rei da je funkcionalna hrana ona hrana u kojoj je koliina jednog ili vie sastojka izmenjenja u smislu unapreenja zdralja (POCKET ATLAS OF NUTRITION,2006.). Funkcionalnu hranu uestalo prate zdravstvene izjave i postoje dve vrste zdravstvenih izjava vezanih za funkcionalnu hranu Tip A: unapreenje funkcije organizma (probiotici, prebiotici) Tip B: smanjenje rizika za nastajanje bolesti (folna kiselina u trudnoi)

Veliina 205/55 R16 (maksimalno 210 km/h) Continental WinterContact TS 850 test - ocena kvaliteta 100% Vlaan kolovoz Sneg Suv kolovoz Led Habanje 30% 20% 15% 10% 10% DOBRO (2,1) dobro(2,3) dobro(1,9) dobro(2,4) dobro(2,0) jako dobro (1,0) jako dobro (1,4) zadovolj. (3,3) Michelin Alpin A4 Dunlop SP Wintersport 4D DOBRO (2,3) dobro(2,2) dobro(2,3) dobro(2,5) dobro(2,4) dobro(2,3) dobro(1,9) zadovolj. (3,2) Goodyear UltraGrip 8 Nokian WR D3 Bridgestone LM-32 Semperit Speed-Grip 2 Vredestein Snowtrac 3 Tecar Super Grip 7+ ZADOVOLJ. (2,8) zadovolj. (2,6) dobro (2,4) zadovolj. (2,8) dobro (2,3) dobro (2,0) dobro (1,7) zadovolj. (3,2) Yokohama W.drive V903A ZADOVOLJ. (2,9) zadovolj. (2,9) dobro (2,8) dobro (2,1) dobro (2,4) jako dobro (1,5) dobro (2,1) zadovolj. (3,3) FuldaKristall PirelliWinter Falken Control HP 210 Eurowinter Snowcontrol HS449 Serie 3 ZADOVOLJ. (3,0) zadovolj. (3,0) dobro (2,2) zadovolj. (2,6) zadovolj. (2,7) dobro (2,0) dobro (2,1) zadovolj. (3,5) ZADOVOLJ. (3,0) zadovolj. (2,7) zadovolj. (2,8) zadovolj. (3,0) dobro (2,5) dobro m(2,0) dobro (2,1) dovoljno (3,7) ZADOVOLJ. (3,1) dobro (2,4) zadovolj. (3,1) dobro (2,3) dobro (2,0) dobro (2,3) dobro m(2,2) zadovolj. (3,2) Hankook Winter i*cept RS W442 ZADOVOLJ. (3,3) zadovolj. (3,0) zadovolj. (3,3) dobro m(2,4) dobro (2,2) dobro (2,3) dobro (2,1) dovoljno (3,7) UniroyalMS plus 66 Syron Everest 1

DOBRO (2,1) dobro(2,4) dobro(2,0) dobro(2,2) dobro(2,1) jako dobro (1,0) dobro(1,9) dovoljno(3,7)

DOBRO (2,3) dobro(2,1) dobro(2,3) dobro(2,5) dobro(2,3) dobro(2,0) dobro(2,2) dovoljno(3,6)

DOBRO (2,5) dobro(2,5) dobro(2,3) dobro(2,5) dobro(2,4) dobro(2,5) dobro(2,3) dovoljno(3,7)

ZADOVOLJ. (2,6) zadovolj. (2,6) dobro(2,4) dobro(2,3) dobro(2,3) dobro(2,0) dobro(2,0) dovoljno(4,0)

ZADOVOLJ. (2,7) dobro(2,4) dobro(2,5) zadovolj. (2,7) zadovolj. (2,7) dobro(2,5) dobro(1,9) dobro(2,4)

ZADOVOLJ. (2,7) zadovolj. (2,6) zadovolj. (2,7) zadovolj. (2,6) dobro (2,4) dobro (2,0) dobro (2,2) zadovolj. (3,0)

ZADOVOLJ. (3,3) dobro (2,2) zadovolj. (3,3) dobro (2,4) dobro (2,5) dobro (2,3) dobro (2,2) zadovolj. (3,0)

NEDOVOLJ. (5,5) nedovolj. (5,5) zadovolj. (3,4) zadovolj. (3,0) zadovolj. (2,7) dobro (2,0) zadovolj. (2,6) dovoljno (4,2)

Potronja goriva 10% Buka 5%

Projekat Bezbedno je ukusnije finasira Delegacija EU u Srbiji podran u okviru EU programa Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava

R4 Broj 73, novembar 2012.

www.apos.org.rs

e-mail: apos@apos.org.rs

Projekat Odgovoran potroa - za odrivu budunost/ Future sustainability is consumers responsibility finansira ambasada kraljevine Norveke u okviru programa Unapreivanje graanskog drutva u Srbiji

Ulaganje u stare laptopove je energetski efikasnije od kupovine novih modela koje proizvoai reklamiraju kao zelene, odnosno ekoloke.

Istraivanje nemakog Eko instituta pokazalo je da u proizvodnji delova za nove ureaje, kao to su laptopovi i noutbukovi, nastaju nove koliine jedinjenja od ugljenika. S tudija je pokazala da 56% tetnih gasova u informaciono-tehnolokom sektoru nastaje u procesu proizvodnje noutbukova, to je znaajno vie nego to nastaje u samoj upotrebi ureaja. Time se praktino obesmiljava kupovina novih laptopova ukoliko za tim ne postoji stvarna potreba, jer je njihova ekoloka isplativost praktino neutralisana u procesu proizvodnje. To u praksi znai da, ukoliko je novoproizvedeni noutbuk za 10% energetski efikasniji od starog, emisija gasova koja nastane u procesu njegove proizvodnje je tolika da se njegova upotreba, sa stanovita ekologije, isplati tek posle 41 godine, navodi se u studiji nemakog instituta. Meutim, ukoliko korisnik uloi samo u obnovu delova, period amortizacije skrauje se na oko 13 godina. Studija nemakog Eko instituta takoe je pokazala da potroai kupuju nove ureaje u proseku na tri godine, iako postojei mogu i dalje da se koriste ili obnove. To se objanjava visokom stopom inovativnosti u sektoru IT industrije, ali i padom cena novih ureaja. Zbog svega toga vremenom se znatno smanjuje period korienja nekog ureaja.

Iz Ministarstva graevine i urbanizma Srbije najavili su novi specijalizovani internet portal o energetskoj efikasnosti u izgradnji zgrada. Prema reima naelnice Odeljenja za gradnju Jasminka Pavlovi namena ovog sajta bie nacionalna baza podataka o energetskoj efikasnosti, gde e se svi vani podaci nai na jednom mestu, objavljeno je na Euractiv.rs. Taj sajt sadrae registar zgrada koje su dobile energetske pasoe, registar licenciranih inenjera za energetsku efikasnost, lista energetski efikasnih gradova u zemlj. Isto tako bie dostupna i sva dokumenta i zakoni vani za energetsku efikasnost, naini ostvarenja energetske efikasnosti za pojedine tipove zgrada. U Srbiji postoji oko tri miliona raznih objekata ija je prosena potronja energije od 150 do 250 kilovat sati (kWh) po metru kvadratnom godinje, dok u Evropskoj uniji ta potronja iznosi od 50 do 70 kilovat sati. Oko 40 odsto deava se kroz zidove neizolovanih zgrada, a 15% energije se gubi kod loih prozora. Zeleni paso je od 30. septembra, obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali nee biti potreban za vikendice, zgrade manje od 50 kvadrata, kao i pomone zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni. Energetski pasoi za zgrade e pokazivati potronju energije u objektima na godinjem nivou, a sadrae opte podatke o zgradi, klimatske i termotehnike podatke, kao i preporuke za poboljanje energetskih svojstava objekta. Prema pravilniku, u energetskom pasou utvreno je osam kategorija energetskih razreda od A plus do G, gde je A plus najvea energetska efikasnost. Nove zgrade morae da imaju najmanje kategoriju C, a potronja za te objekte nee smeti da bude vea od 65 kilovatsati po metru kvadratnom godinje, to je na nivou evropskog proseka. Paso e biti obavezan i prilikom rekonstrukcije i prometa i izdavanja nekretnina, ali nee biti potreban za vikendice, zgrade manje od 50 kvadrata, kao i pomone zgrade i proizvodne pogone gde je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusa. Stari objekti morae da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroka energije, to e postii dodatnom izolacijom fasade, zamenom prozora, stolarije. Pravilnikom o energetskoj efikasnosti obuhvaeno je 10 kategorija objekata, i to su stambene zgrade s jednim stanom, sa dva ili vie stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zatiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade meovite namene.

Izdava: ASOCIJACIJA POTROAA SRBIJE - APOS. Glavni i odgovorni urednik: Edina Popov. Redakcija: Borislava Dejanovi, Helena Milievi, Lela Tasi, Bogdan Popovi, Jovanka Nikoli i Igor Ivanoski