12/6/12

Srbima zulum dojadio | Ostali lanci | Nov osti.rs

Srbima zulum dojadio

Predrag Pavlovi i Novica Pei | 27. septembar 2012. 19:05 | Komentara: 2 Srbija, Crna Gora, Grka i Bugarska stvaraju savez protiv Turaka. Posle poraza Mladoturaka pogoran poloaj naroda
44 . .

Mitraljesko odeljenje uoi Kumanovske bitke Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Srbima zulum dojadio Sloboda samo orujem Naredba kralja Petra uvajte obraz pobeenih Zamke vojvode Putnika Napred, brao, izgibosmo! Poslednji juri oficira
1/4

www.nov osti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:398834-Srbima-zulum-dojadio

12/6/12

Srbima zulum dojadio | Ostali lanci | Nov osti.rs

8. 9. 10. 11. 12.

Depea javlja pobeda! Proboj Milana Nedia Preki vojvoda Tankosi Mar enerala Jankovia Garancije iz Londona

Srodne teme Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa OVE jeseni navrava se sto godina od Prvog balkanskog rata, koji su saveznike snage, u oktobru i novembru 1912. godine, vodile protiv turske vojske stacionirane na Balkanskom poluostrvu. Najznaajniju pobedu protiv turske Vardarske armije izvojevala je srpska vojska u Kumanovskoj bici i time obznanila svetu poetak kraja vievekovnoj vlasti Osmanskog carstva na Balkanu. Tada su, uglavnom, meu dravama uspostavljene granice koje i danas vae, ostvareno je naelo prema kom narodi imaju prava da ive slobodno u svojim nezavisnim dravama, priznato pravo na versku raznolikost, kolovanje na maternjem jeziku... Istoriar edomir Anti navodi da je pre 1912. godine u oblastima Makedonije, Kosova, Metohije i Novog Pazara radila 381 kola koju je pohaalo 5.993 uenika, dok je 1937. godine 1.176 kola pohaalo 142.000 uenika (meu njima 54.675 uenica). Te i druge tekovine Prvog balkanskog rata vane su i nepobitne, uprkos raznim tumaenjima pa i osporavanjima uzroka, ciljeva i opravdanosti ratovanja balkanskih drava protiv Turske. Ideja o stvaranju Balkanskog saveza rodila se u poslednjoj deceniji devetnaestog veka pre rasprave o spoljnopolitikim problemima Srbije. Njen rodonaelnik je Stojan Novakovi, istaknuti naunik u to vreme poslanik u Carigradu, izvanredni poznavalac prilika u Turskoj. On je prvi organizovao prosvetno-politiki rad sa srpskim narodom pod turskom vlau s ciljem da se ukljue u ostvarenje ideje o svom osloboenju. U radu Balkansko poluostrvo i etnografski sporovi srpski, grki i bugarski, on je istakao potrebu za reavanjem srpskog problema, ali u sklopu ukupnog balkanskog pitanja. BUDET BEZ DEFICITA SRBIJA je u godinama pred Prvi balkanski rat imala uspean privredni rast, naroito industriju, imala je 465 industrijskih preduzea i rudnika i 1.128 kilometara eleznikih pruga. Uravnoteene su dravne finansije, a nestao je i deficit u dravnom budetu. Srbija je dolaskom na presto Petra Prvog Karaorevia, modernog evropskog vladara, snano krenula u privredni rast. Utihnula su i meustranaka trvenja, narod se pripremao za velike dogaaje posle kojih e sav srpski narod definitivno biti slobodan. Posle Novakovia o savezu je svoje gledite izneo Milan Piroanac, poznati politiar, pravnik i pisac politikih rasprava. U radu Meunarodni poloaj Srbije, 1893. godine on je branio uverenje o potrebi stvaranja Balkanskog saveza, kao prirodnog naslednika Turske i brane od uticaja Austrougarske i Rusije. Novakovievu ideju su podrali i dalje razraivali Vladimir Krasi, ugledni srpski geograf i diplomata, Milovan Milovanovi, srpski intelektualac, profesor i dravnik, publicisti i dravnici Jovan Risti i Milutin Garaanin. Znaaju Stare Srbije za budunost Srbije posebnu panju posvetio je na poetku 20. veka Jovan Cviji,
www.nov osti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:398834-Srbima-zulum-dojadio 2/4

neumorni putnik po Staroj Srbiji i Makedoniji, koji je svoja nauna stanovnita praktino proveravao na terenu. U svojim naunim studijama a posebno u radu Geografski poloaj i opte osobine Makedonije i Stare Srbije, dali su zapravo vrstu i pouzdanu osnovu srpskoj politici i javnom mnjenju Srbije da se sve vie usmere prema tom delu gde ivi srpski narod. Idejama Novakovia i Cvijia svesrdno se prikljuio Svetislav Simi, pisac, dravnik i diplomata, a ugledni istoriar Stanoje Stanojevi je, pored ostalog, odrao rodoljubivi govor ispred spomenika kneza Mihaila ukazujui na to da je potrebno pomoi srpskom narodu u Turskoj. Posle aneksije Bosne i Hercegovine i Mladoturske revolucije, ideja o Balkanskom savezu i zatiti srpskih interesa na prostoru koji je okupirala Turska prenela se i u institucije sistema. U Narodnoj skuptini Srbije voeni su vani razgovori, naroito se za Savez zalagao Stojan Novakovi. Intenzitet se pojaao, naroito posle propasti Mladoturske revolucije 1908. godine, jer je znaajno pogoran poloaj srpskog i drugih neturskih naroda. Bujao je ovinizam, ukinute su verske i kolske autonomije, nacionalna udruenja i okupljanja. To je dovelo do anarhije i pobune, naroito Albanaca, to su koristile stare vlasti da bi oslabile mo Mladoturaka, a u tom zameateljstvu uglavnom su stradali neturski narodi, (itaj) Srbi. Velike sile, Austrougarska i Nemaka, elele su da iskoriste oiglednu propast Otomanskog carstva za svoje ciljeve, a na tetu balkanskih drava. Posle aneksije Bosne i Hercegovine i izgradnje sandake eleznike pruge njihov cilj je bio da dosegnu do Soluna presecanjem teritorija nastanjenih etnikim balkanskim ivljem. Takvo nastojanje vitalno bi ugrozilo interese pre svih Srbije i Crne Gore, ali i drugih susednih drava. Shvatajui da su pojedinano nemone da se suprotstave pretenzijama velikih sila na prostor gde im ive sunarodnici, s jedne strane i s druge, obezbede slobodu svog ivlja po turskom upravom, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grka bile su prisiljene na meusobna vojno-politika pribliavanja, bez obzira na ranije meusobne stavove. Za vojni savez balkanskih drava bila je zainteresovana i Rusija, kao lanica Trojnog sporazuma, jer je smatrala da je to brana za spreavanje austro-nemakog prodiranja na Balkan, ali i put za ostvarivanje njenih interesa na tom prostoru. (Nastavie se)

1. deki smederevo 27. septembar 2012. 19:45 Srbija je ogromnim zrtvama platila za slobodu a sada su te teritorije otete .Imali pravde . Ocenite Preporuujem 80 Ne preporuujem 5

Nesa 27. septembar 2012. 23:41 Ima. Jer nije nastupio Kraj Istorije. Zavrtece se tocak Istorije jos koji put samo sada u nasu Korist.

12/6/12

Srbima zulum dojadio | Ostali lanci | Nov osti.rs

Ocenite Preporuujem 94 Ne preporuujem 4

4/4