UREDBA

O ODLAGANJU OTPADA NA DEPONIJE

("Sl. glasnik RS", br. 92/2010)

I UVODNE ODREDBE
Predmet ureivanja lan 1
Ovom uredbom blie se propisuju uslovi i kriterijumi za odreivanje lokacije, tehniki i tehnoloki uslovi za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada, vrste otpada ije je odlaganje na deponiji zabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje se mogu odloiti, kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, nain i procedure rada i zatvaranja deponije, sadraj i nain monitoringa rada deponije, kao i naknadnog odravanja posle zatvaranja deponije.

Cilj lan 2
Odlaganjem otpada na deponiju obezbeuju se i osiguravaju uslovi za spreavanje i smanjenje tetnih uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u toku celog ivotnog ciklusa deponije, posebno zagaenja povrinskih i podzemnih voda, zemlje i vazduha, ukljuujui i efekat staklene bate.

Znaenje izraza lan 3

Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledee znaenje: 1) teni otpad jeste svaki otpad u tenom agregatnom stanju ukljuujui i sve otpadne vode, izuzev blata i mulja; 2) segmenti jesu delovi prostora na telu deponije, tano odreeni za razliite vrste otpada; 3) procedne vode jesu vode koje nastaju u procesu deponovanja otpada (raspadanjem otpada) i delovanjem voda koje na bilo koji nain dospevaju u telo deponije, izdvajaju se na dno tela deponije i odvode posebnim sistemima van tela deponije ili se delimino zadravaju u njemu; 4) deponijski gas jeste meavina svih gasova koji nastaju i oslobaaju se iz odloenog otpada; 5) uzorak jeste minimalna koliina materije (vrste, tene gasovite) neophodna za laboratorijska ispitivanja;

6) granine vrednosti parametara jesu granine vrednosti parametara utvrene u Listi parametara za odlaganje otpada u skladu sa posebnim propisom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada; 7) ispitivanje otpada za odlaganje jesu ispitivanja koja se vre u skladu sa posebnim propisom kojim se ureuju kategorije, ispitivanje i klasifikacija otpada; 8) otpad koji se redovno proizvodi jeste otpad ustaljenih svojstava ija je proizvodnja redovna tj. iji su postrojenje i postupak poznati i jasno definisani; 9) otpad koji se ne proizvodi redovno jeste otpad ija svojstva nisu ustaljena, koji se ne proizvodi redovno u istom postupku i u istom postrojenju; 10) ara otpada jeste koliina otpada koja se doprema na deponiji u jednoj isporuci; 11) sigurnosna procena jeste dokument koji sadri prethodnu procenu rizika za svaku lokaciju podzemnog skladita otpada u cilju utvrivanja uticaja odloenog otpada na ivotnu sredinu; 12) regulaciona linija jeste granica lokacije deponije; 13) telo deponije ine ureen prostor za odlaganje otpada sa sistemom zatite deponijskog dna od procurivanja, sistemom za odvajanje i preiavanje procedne vode, sistemom za odplinjavanje gasa sa deponije i drugim tehnikim objektima za obezbeenje rada ovih sistema i stabilnosti deponije; 14) deponijsko dno jeste ravna pripremljena povrina na kojoj je formirano telo deponije; 15) graevinski otpad jeste otpad koji nastaje usled izgradnje, rekonstrukcije, adaptacije, obnove i ruenja graevinskih objekata; 16) vodopropusnost jeste sastav materijala koji definie prolaenje tenosti kroz porozni sprovodnik pri odreenom hidraulikom gradijentu i izraunava se kao koeficijent hidrauline provodnosti izraene u m/s; 17) drenani sloj jeste vodopropustan i filtrirano stabilan sloj kroz koji se procedna voda primarno preiava; 18) degazacioni sistem jesu degazacioni objekti, rezervoari, instalacije i regulacioni objekti za sakupljanje i nadzor pri upravljanju deponijskim gasom, pri njegovom korienju ili za njegovo neposredno spaljivanje (u daljem tekstu: sistem za otplinjavanje); 19) biotrn jeste pojedinaan tehniki objekat tipa bunara za degazaciju tj. otplinjavanje deponije; 20) geoloka barijera jeste barijera prirodnog ili vetakog porekla odnosno takva nepropusna sredina, odreena geolokim i hidrogeolokim karakteristikama koja obezbeuje zatitu podzemnih voda i geoloke sredine; 21) vetaka zaptivna obloga - folija jeste obloga od vetakog materijala koja se postavlja na dno deponije i spreava prodiranje procedne vode u podtlo;

22) prirodni mineralni tampon jeste zatita izraena od tako konsolidovanih slojeva da se zadovolje odreena vodopropusna svojstva; 23) donji nepropusni sloj jeste zatitni sloj od prirodnog i vetakog materijala koji se formira na deponijskom dnu, a u svrhu zatite podtla, podzemnih i povrinskih voda; 24) gornji nepropusni sloj jeste zatitni sloj od prirodnog i vetakog materijala koji se formira na gornjoj povrini dela ili cele deponije, nakon zatvaranja, a u svrhu zatite okoline, protoka atmosferskih voda u zatvoreno telo deponije i podizanje vegetacione kulture; 25) aktivna faza deponije jeste vremenski period aktivnog korienja deponije; 26) pasivna faza deponije jeste vremenski period od trideset godina nakon zatvaranja deponije, u toku koga se deponija nadgleda i prati; 27) podtlo jeste zemljite ispod deponijskog dna; 28) elija - kaseta deponije jeste prostor odreenih dimenzija na delu deponije na kome se formira pravilan oblik dopremljenog rastresitog otpada i koja se nakon formiranja prekriva inertnim materijalom; 29) inertni materijal jeste zemlja ili drugi materijal koji se koristi za prekrivanje dnevno formirane elije, debljine od 10 do 30 cm; 30) nulto stanje jeste poetno stanje funkcionisanja objekata, opreme ili prostora; 31) odumiranje deponije jeste proces zavretka hemijskih i biolokih reakcija koji se odvijaju u telu deponije, a iji su produkti procedna voda i deponijski gas; 32) sekundarna separacija otpada jeste izdvajanje otpada koji ima upotrebnu vrednost iz otpada dopremljenog na deponiju; 33) podzemno skladite jeste mesto podzemnog odlaganja otpada u dubokom geolokom praznom prostoru, prirodnog (tektonska udubljenja u magmatskim stenama i sl.) ili vetakog porekla; 34) TOC jeste ukupan organski ugljenik; 35) DOC jeste rastvorni organski ugljenik; 36) BTEX jeste lako isparljivi aromatski ugljovodonici (benzen, toluen, etil benzen, kseleni).

Primena i izuzeci od primene lan 4

Ova uredba primenjuje se na sve klase deponija propisane zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom (u daljem tekstu: Zakon). Ova uredba ne primenjuje se na: 1) disperzije mulja, ukljuujui kanalizacioni talog i mulj dobijen ienjem renog dna i slinih materija na zemljitu koje se koriste u svrhu ubrenja ili poboljanja njegovih osobina;

2) korienje inertnog otpada koji je pogodan za poslove obnavljanja, restauracije i nasipanja terena ili u graevinske svrhe; 3) odlaganje neopasnog mulja od preiavanja renog dna pored manjih vodenih tokova i odlaganje neopasnog mulja u povrinske vode, ukljuujui korito i tlo ispod njega; 4) odlaganje svih vrsta rudarskog otpada koji su rezultat istraivanja, eksploatacije, pripreme i skladitenja mineralnih sirovina.

II USLOVI I KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE LOKACIJE, TEHNIKI I TEHNOLOKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I RAD DEPONIJE
Odreivanje lokacije za deponiju lan 5
Lokacija za deponiju se odreuje kada karakteristike i svojstva predvienog prostora ispunjavaju uslove utvrene ovom uredbom. Pri izboru lokacije za deponiju uzimaju se u obzir opti uslovi i kriterijumi koji se odnose na: 1) namenu prostora i korienje zemljita; 2) topografiju terena; 3) inenjerskogeoloke, geotehnike, hidrogeoloke i seizmike uslove na posmatranom podruju; 4) klimatske, hidroloke i hidrografske karakteristike posmatranog podruja; 5) zone i uslove zatite; 6) saobraajnu i tehniku infrastrukturu; 7) moguu zapreminu i kapacitet prostora. Uslovi i kriterijumi za odreivanje lokacije za deponiju blie su dati u Prilogu 1. - Opti uslovi i kriterijumi za odreivanje lokacije za deponiju, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Projektovanje deponije lan 6

Deponija se projektuje tako da zadovoljava potrebne uslove za spreavanje zagaenja zemljita, podzemnih i povrinskih voda, vazduha i da obezbedi kontrolisano upravljanje procednim vodama i izdvojenim gasovima. Zatita zemljita, podzemnih i povrinskih voda postie se kombinacijom geoloke barijere i donjeg nepropusnog sloja za vreme aktivne faze deponije i kombinacijom geoloke barijere i gornjeg nepropusnog sloja za vreme pasivne faze nakon zatvaranja deponije.

Zatita vazduha postie se postavljanjem odgovarajueg sistema za otplinjavanje i redovnim prekrivanjem otpada inertnim materijalom.

Izgradnja deponije lan 7

Tehniko tehnoloki uslovi za izgradnju deponije na izabranoj lokaciji odnose se na: 1) telo deponije; 2) manipulativno opsluni plato; 3) objekat za sekundarnu separaciju otpada; 4) saobraajnice i potrebnu infrastrukturu; 5) plato za postrojenje za preiavanje otpadnih voda (ako je potrebno); 6) vegetacioni zatitni pojas. Tehniko-tehnoloki uslovi za projektovanje i izgradnju deponije blie su dati u Prilogu 2. Tehniki i tehnoloki uslovi za projektovanje, izgradnju i putanje u rad deponije, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Putanje u rad deponije lan 8

Deponija se puta u rad, odnosno radi u skladu sa tehniko-tehnolokim uslovima predvienim projektno-tehnikom dokumentacijom, dozvolom, zakonom i ovom uredbom. Rad deponije moe se odobriti ako su ispunjeni uslovi iz l. 5. i 7. ove uredbe ili korektivnih mera koje treba preduzeti, odnosno ako je utvreno da deponija ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

III ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJI

Vrste otpada ije je odlaganje na deponiji zabranjeno lan 9
Na deponijama je zabranjeno odlaganje: 1) tenog otpada; 2) otpada koji u deponijskim uslovima moe eksplodirati, oksidisati, koji je zapaljiv i koji ima ostale karakteristike koje ga ine opasnim u skladu sa posebnim propisom kojim se ureuju kategorije, ispitivanje i klasifikacija otpada; 3) opasnog medicinskog i veterinarskog otpada koji nastaje u medicinskim ili veterinarskim ustanovama, a koji ima svojstva infektivnog u skladu sa posebnim propisom;

4) otpadnih baterija i akumulatora; 5) otpadnih ulja; 6) otpadnih guma; 7) otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda; 8) otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu; 9) otpada koji sadri PCB; 10) otpadnih vozila; 11) termiki neobraenih otpadaka koji nastaju u ustanovama u kojima se obavlja zdravstvena zatita; 12) boca pod pritiskom; 13) odvojeno sakupljenih frakcija otpada - sekundarnih sirovina; 14) svakog drugog otpada ije odlaganje nije dozvoljeno u skladu sa posebnim propisom i koji ne zadovoljava kriterijume za prihvatanje otpada propisane ovom uredbom. Meavine otpada ne mogu se razblaivati u cilju ispunjavanja zahteva za odlaganje otpada. U podzemnom skladitu zabranjeno je odlaganje vrsta otpada ijim odlaganjem moe doi do fizikih, hemijskih ili biolokih promena koje bi ugrozile podzemno skladite ili predstavljale opasnost za zagaenje ivotne sredine i zdravlje ljudi, a koje su date u Prilogu 3. - Odlaganje otpada u podzemna skladita i sigurnosna procena, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Koliine biorazgradivog otpada koje se mogu odloiti na deponiju lan 10

Radi uspostavljenja sistema kontrolisanog odlaganja biorazgradivog otpada na deponiju, odreuju se sledee stope smanjenja odlaganja: 1) u periodu od 2012. do 2016. godine - najmanje 25% od ukupne koliine (po teini) biorazgradivog komunalnog otpada; 2) u periodu od 2017. do 2019. godine - najmanje 50% od ukupne koliine (po teini) biorazgradivog komunalnog otpada; 3) u periodu od 2020. do 2026. godine - najmanje 65% od ukupne koliine (po teini) biorazgradivog komunalnog otpada. Postupak smanjenja koliina biorazgradivog otpada iz stava 1. ovog lana koji se odlae na deponije sprovodi se prema nacionalnom planu, u skladu sa Zakonom.

IV KRITERIJUMI I PROCEDURE ZA PRIHVATANJE, NEPRIHVATANJE I ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJU

Kriterijumi za prihvatanje, neprihvatanje i odlaganje otpada lan 11
Otpad se prihvata na deponiju samo ako ispunjava kriterijume za prihvatanje otpada za svaku klasu deponije. Kriterijumi za prihvatanje ili neprihvatanje otpada na deponiju jesu granine vrednosti parametara za odlaganje otpada, u skladu sa posebnim propisom.

lan 12
Otpad se odlae na sve klase deponija propisane Zakonom. Na deponiji se odlae samo prethodno tretiran otpad u skladu sa Zakonom i drugim propisima. Bez prethodnog tretmana moe se odobriti odlaganje inertnog otpada iji tretman nije fiziki izvodljiv i drugog otpada ako njegov tretman ne doprinosi ciljevima za smanjenje koliine otpada ili opasnosti po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

lan 13
Otpad koji se odlae na razliitim klasama deponija treba da ispunjava granine vrednosti parametara prema listama parametara za ispitivanje otpada za odlaganje utvrenim posebnim propisom kojim se ureuju kategorije, ispitivanje i klasifikacija otpada (u daljem tekstu: granine vrednosti parametara za odlaganje otpada). Na deponiju opasnog otpada odlae se opasan otpad koji zadovoljava granine vrednosti parametara za odlaganje opasanog otpada. Na deponiju neopasnog otpada odlae se: 1) komunalni otpad; 2) neopasan otpad bilo kog porekla koji zadovoljava granine vrednosti parametara za odlaganje neopasnog otpada; 3) vrst, nereaktivan opasan otpad (solidifikovan) ija je procedna voda ekvivalentna sa onom za neopasan otpad iz take 2) ovog stava i koji zadovoljava granine vrednosti parametara za odlaganje opasnog otpada na deponije neopasnog. Opasan otpad iz stava 3. take 3) ovog lana odlae se na posebnom segmentu deponije, koji je odvojen od kaseta predvienih za biorazgradiv neopasan otpad. Neopasan otpad na bazi gipsa odlae se na posebnom, odvojenom segmentu deponije neopasnog otpada na kome se ne odlae biorazgradivi otpad.

Otpad iz stava 5. ovog lana treba da zadovoljava granine vrednosti parametara za TOC i DOC u skladu sa posebnim propisom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada. Na deponiju neopasnog otpada bez ispitivanja otpada za odlaganje, odlae se graevinski otpad koji sadre azbest i drugi azbestni otpad koji ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisom, a posebno: 1) da otpad ne sadri druge opasne materije osim vezanog azbesta; 2) da se na deponiju stavlja zavrno prekrivanje da bi se izbeglo raznoenje vlakana. Za deponiju neopasnog otpada uva se lokacijski plan deponije sa tano naznaenim mikro lokacijama kaseta u kojima je odloen neopasan otpad na bazi gipsa, azbesta i vrstog nereaktivnog opasnog otpada i nakon zatvaranja deponije. Za deponije iz stava 8. ovog lana preduzimaju se potrebne mere kako bi se ograniila budua upotreba tog zemljita nakon zatvaranja deponije, a u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Na deponiji inertnog otpada odlae se inertni otpad koji zadovoljava granine vrednosti parametara za odlaganje inertnog otpada. Opasan, neopasan i inertan otpad moe se odlagati i u podzemna skladita, prema uslovima i kriterijumima datim u Prilogu 3. i posebnim propisima nadlenih organa i institucija.

Izuzeci od primene kriterijuma lan 14

Izuzetno od odredbe lana 11. stav 2. ove uredbe odlaganje otpada ije vrednosti parametara prelaze najvie tri puta propisanu graninu vrednost moe se dozvoliti, ako: 1) je u konkretnom sluaju izdata dozvola za odlaganje odreenog otpada na deponiju, uzimajui u obzir svojstva deponije i njenu okolinu; 2) emisije, ukljuujui i procednu vodu sa deponije, a u skladu sa procenom rizika i graninim vrednostima parametara, ne predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na sledee parametre: 1) rastvoreni organski ugljenik (DOC), BTEX, PCB i mineralna ulja, ako pripadaju inertnom otpadu; 2) ukupan organski ugljenik (TOC) i pH, za stabilan i nereaktivan opasan otpad, koji se moe odloiti na deponiju za neopasan otpad; 3) gubitak arenjem (LOI) i/ili ukupan organski ugljenik (TOC), za opasan otpad; 4) ukupan organski ugljenik (TOC) za inertni otpad, koji sme prelaziti granine vrednosti parametara do najvie dva puta.

Procedure za prihvatanje i odlaganje otpada na deponiju

lan 15
Prihvatanje otpada na deponiju vri se po proceduri koja obuhvata sledee postupke: 1) ispitivanje otpada za odlaganje; 2) proveru usaglaenosti; 3) proveru na terenu - licu mesta.

Ispitivanje otpada za odlaganje lan 16

Ispitivanje otpada za odlaganje vri se za svaku vrstu otpada, u skladu sa posebnim propisom, a uzorkovanje u skladu sa propisanim standardima. Podaci dobijeni ispitivanjem otpada za odlaganje na deponiju, posebno se odnose na: 1) opis prethodnog tretmana otpada ili izjavu da se otpad moe odloiti bez prethodnog tretmana; 2) sastav otpada i procedne vode; 3) klasu deponije na koju se otpad odlae; 4) dokaz da otpad nije otpad iz lana 9. ove uredbe; 5) posebne zahteve i mere koje po potrebi treba preduzeti pri odlaganju, a u skladu sa lanom 13. ove uredbe; 6) odreene kljune parametre za proveru usklaenosti, kao i njenu dinamiku. Za otpad koji se redovno proizvodi u istom postupku i u istom postrojenju ispitivanjem iz stava 1. ovog lana dobijaju se podaci koji se posebno odnose na: 1) promenljivost sastava pojedinih vrsta otpada; 2) granice promenljivosti znaajnih svojstava. Za otpad koji se redovno proizvodi u istom postupku ali u razliitim postrojenjima, ispitivanjem iz stava 1. ovog lana dobijaju se podaci koji se odnose na otpad iz svakog postrojenja na osnovu odreenog broja izvrenih merenja. Ispitivanje otpada namenjenog odlaganju vre ovlaene strune organizacije za ispitivanje otpada u skladu sa Zakonom. Podaci dobijeni ispitivanjem otpada iz ovog lana sastavni su deo izvetaja o ispitivanju otpada za odlaganje, u skladu sa posebnim propisom.

Posebno ispitivanje

lan 17
Za otpad koji se redovno proizvodi u istom postupku i u istom postrojenju, a za koji postoje podaci navedeni u lanu 16. st. 2. i 3. ukoliko rezultati merenja pokazuju mala odstupanja u odnosu na granine vrednosti parametara za odlaganje vri se ispitivanje pri prvoj isporuci, a zatim periodina provera usklaenosti u skladu sa ovom uredbom. Za otpad koji se redovno proizvodi u istom postupku ali u razliitim postrojenjima za koji postoje podaci navedeni u lanu 16. st. 2, 3. i 4. ove uredbe vri se ispitivanje pri prvoj isporuci, a zatim periodina provera usklaenosti u skladu sa ovom uredbom, osim ako je dolo do znaajne promene u postupcima proizvodnje otpada. Za otpad koji se ne proizvodi redovno u istom postupku i u istom postrojenju, kao i za otpad ije su karakteristike promenljive, ispitivanje otpada za odlaganje vri se za svaku aru otpada i za njega se ne vri provera usklaenosti.

Provera usaglaenosti lan 18

Provera usaglaenosti je periodina provera otpada koji se redovno doprema na odlaganje kako bi se utvrdilo da li parametri tog otpada odgovaraju parametrima dobijenim ispitivanjem otpada za odlaganje i da li zadovoljavaju granine vrednosti parametara za odlaganje otpada. Parametri za proveru usaglaenosti i dinamika sprovoenja provere usaglaenosti sadrani su u izvetaju iz lana 16. stav 6. ove uredbe. Provera usaglaenosti vri se samo za one parametre koji su pri ispitivanju otpada za odlaganje odreeni kao kritini. Pri proveri usaglaenosti primenjuju se ista ispitivanja koja su korienja pri ispitivanju otpada za odlaganje. Provera usaglaenosti se sprovodi najmanje jedanput godinje, a operater deponije vodi rauna da se ona sprovodi prema obimu i dinamici u skladu sa ovom uredbom. Za komunalni otpad koji se prihvata na deponiju bez ispitivanja, ne sprovodi se provera usaglaenosti.

Provere na terenu - licu mesta lan 19

Provera na licu mesta sastoji se od vizuelnog pregleda svake are otpada pre i posle istovara, kao i provere pratee dokumentacije u skladu sa ovom uredbom. Otpad se prihvata na deponiju ukoliko je na licu mesta utvreno da je identian otpadu za koji je vreno ispitivanje, odnosno proveri usaglaenosti, kao i opisu u izvetaju iz stava 16. stav 6. ove uredbe.

Izuzeci kada se inertni otpad prihvata na deponiju bez ispitivanja

lan 20
Na deponiju inertnog otpada bez ispitivanja odlae se inertni otpad sa liste date u Prilogu 4. Inertni otpad koji se odlae na deponiju bez ispitivanja, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. Ako se inertni otpad ne nalazi u Prilogu 4. ove uredbe ili u sluaju sumnje da otpad iz stava 1. ovog lana ne ispunjava propisane uslove vri se ispitivanje otpada.

Izuzeci kada se komunalni otpad prihvata na deponiju bez ispitivanja lan 21

Na deponiju neopasnog otpada bez prethodnog ispitivanja prihvata se komunalni otpad koji je oznaen kao neopasan u skladu sa posebnim propisom kojim se ureuju kategorije, ispitivanje i klasifikacija otpada, i odlae na segmentu deponije na kome se ne odlae otpad iz lana 13. stav 3. taka 3) ove uredbe. Na deponiju neopasnog otpada ne prihvata se komunalni otpad ako pre odlaganja nije tretiran u skladu sa Zakonom i posebnim propisom ili ako je kontaminiran u koliini koja opravdava njegovo odlaganje na drugu klasu deponije. Dnevna evidencija, odnosno godinji izvetaj operatera na deponiji posebno sadri i podatke o preuzetoj koliini otpada za koji nije vreno ispitivanje i podatke o privremeno skladitenom otpadu koji nije prihvaen.

Procedure za neprihvatanje otpada na deponiju lan 22

Prihvatanje dopremljenog otpada odbija se kada otpad ne ispunjava uslove o odlaganju utvrene dozvolom, kada su pomeane razliite vrste otpada tj. kada dopremljeni otpad predstavlja rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i kada nisu ispunjeni uslovi za odlaganje propisani ovom uredbom i Zakonom. Ukoliko se odbije prihvatanje otpada za koji se utvrdi da je potrebna dopuna ili ponovno ispitivanje otpada, moe se dozvoliti privremeno skladitenje otpada na za to predvienom prostoru deponije, za period koji nije dui od etiri meseca. O neprihvatanju otpada na deponiju obavetava se organ nadlean za izdavanje dozvole, u skladu sa Zakonom.

V NAIN I PROCEDURE RADA I ZATVARANJA DEPONIJE

Nain i procedura rada deponije lan 23
Nain i procedure rada deponije, odnosno radni plan deponije otpada, odreivanje kvalifikovanog lica za rad na deponiji, obaveze operatera na deponiji, tehniki i tehnoloki uslovi za projektovanje, izgradnju, rad i opremanje deponije, organizacija upravljanja otpadom na deponiji, operacije odlaganja, izdavanje dozvole za odlaganje otpada, dnevna evidencija, godinji izvetaj o otpadu, trokovi projektovanja, izgradnje, rada, zatvaranja

deponije i njenog odravanja nakon zatvaranja, sprovode se u skladu sa Zakonom, ovom uredbom i posebnim propisima. Pri odlaganju otpada na deponiju potuju se procedure i reim rada deponije koji se odnosi na: 1) reim kretanja i procedure rada za sva vozila koja ulaze u kompleks deponije; 2) pravila koja se primenjuju prilikom odlaganja otpada; 3) kontrolu tehnolokog procesa rada deponije; 4) kontrolu nastajanja i kvaliteta procedne i preiene tenosti na deponiji; 5) kontrolu izdvajanja gasa. Procedure i reim rada deponije koji se sprovodi pri tehnolokom procesu eksploatacije deponije dati su u Prilogu 5. - Procedure i reim rada deponije, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Nain i procedura zatvaranja deponije lan 24

Povrina deponije ili jedan njen deo zatvara se kada su ispunjeni uslovi navedeni u dozvoli i glavnom projektu za zatvaranje cele deponije ili jednog njenog dela. Sve klase deponija se prekrivaju i nanose se zatitni slojevi u skladu sa procedurama i reimom rada deponije datim u Prilogu 5. ove uredbe, a u cilju spreavanja dotoka padavinskih voda u telo deponije, poveanja koliine procedne vode i produetka procesa odumiranja deponije. Pri zatvaranju deponije obezbeuje se nesmetano funkcionisanje sistema za otplinjavanje (biotrnova) sve dok za tim postoji potreba, u skladu sa ovom uredbom.

Odravanje i kontrola zatvorene deponije lan 25

Deponija ili deo deponije zatvara se u skladu sa dozvolom, kada se steknu uslovi za zatvaranje deponije ili usled nepredvienih okolnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu, a u skladu sa posebnim propisima. Po zatvaranju deponije obezbeuje se: 1) odravanje i zatita zatvorene deponije; 2) kontrola i monitoring zatvorene deponije u skladu sa ovom uredbom. Deponija ili njen deo konano je zatvoren za dalje odlaganje kada se ispune svi zahtevi iz lana 24. stav 2. ove uredbe, u skladu sa dozvolom nadlenog organa o prestanku rada deponije.

VI SADRAJ I NAIN MONITORINGA RADA DEPONIJE I ODRAVANJA POSLE ZATVARANJA

Monitoring rada deponije lan 26
Monitoring rada deponije sprovodi se u toku aktivne i pasivne faze deponije. Na deponiji vri se monitoring, i to: 1) monitoring meteorolokih parametara; 2) monitoring povrinskih voda; 3) monitoring procedne vode; 4) monitoring emisije gasova; 5) monitoring podzemnih voda; 6) monitoring koliine padavinskih voda; 7) monitoring stabilnosti tela deponije; 8) monitoring zatitnih slojeva; 9) monitoring pedolokih i geolokih karakteristika. Monitoring iz stava 2. ovog lana vri se uzorkovanjem i merenjem na nain dat u Prilogu 6. Monitoring rada deponije, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.

Uzorkovanje i merenje lan 27

Uzorkovanje i merenje iz lana 26. stav 3. ove uredbe vri se: 1) u deponijskoj laboratoriji gde se odreena ispitivanja vre svakodnevno; 2) u akreditovanoj laboratoriji u odreenim vremenskim razmacima propisanim ovom uredbom ili uestalije, ako podaci u deponijskoj laboratoriji pokau da je dolo do bilo kakve akcidentne situacije ili odstupanja od nultog stanja odreenih parametara. Svi podaci dobijeni monitoringom iz lana 26. ove uredbe dostavljaju se Agenciji za zatitu ivotne sredine.

VII ZAVRNA ODREDBA

lan 28

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 OPTI USLOVI I KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE LOKACIJE ZA DEPONIJU

Prilikom odreivanja lokacije za deponiju uzimaju se u obzir opti uslovi i kriterijumi za sve klase deponija, i to:

1. Prema nameni prostora i korienje zemljita

Uslovi za namenu povrina i korienje zemljita uzimaju se iz generalnog urbanistikog plana. Razdaljina izmeu spoljanje granice lokacije deponije i najblieg objekta naseljenog podruja, gde stalno borave ljudi, ne moe iznositi manje od 500 metara. Deponija se locira na udaljenosti najmanjoj od 300 metara od pojedinanih kua van naselja i drugih objekata u kojima ljudi rade ili borave, ukoliko je zaklonjena tako da telo deponije nije u vidnom polju. Deponija se planira tako da posmatrani prostor zadovolji potreban kapacitet tj. zapreminu i prostorno lociranje svih neophodnih objekata.

2. Prema topografiji terena

Deponija se locira, po pravilu, u uvalama zaklonjenim bonim reljefom, bivim pozajmitima zemlje i ravnim terenima koji su bez tekuih i stagnirajuih voda. Strmi tereni sa nagibom preko 25% mogu se koristiti za deponije uz primenu adekvatnih tehnikih mera (planiranje, karpiranje, podgraivanje i dr.).

3. Prema hidrogeolokim, inenjerskogeolokim i geotehnikim uslovima na posmatranom podruju

Deponija se ne moe locirati na: 1) terenu sa jako ispucalom stenovitom podlogom sa visokom vodopropustljivou i nedefinisanim pravcima kretanja podzemnih voda; 2) terenima sa slobodnim nivoom podzemnih voda gde je sezonski nivo vei od dva metra, a u odreenim hidrogeolokim i hidrolokim uslovima; 3) podruju ugroenom klizanjem, uruavanjem, sleganjem tla ili drugim pomeranjem zemljine mase, ukoliko se takva pojava ne moe spreiti tehnikim merama; 4) podruju sa nejednakim geotehnikim svojstvima na povrini i ispod povrine koji ugroavaju deponiju, ukoliko se takva pojava ne moe spreiti tehnikim merama.

4. Prema klimatskim, hidrolokim i hidrografskim karakteristikama posmatranog podruja

Pri izboru lokacije za deponiju sagledavaju se sledee meteoroloke, hidroloke i hidrografske karakteristike: 1) rua vetrova, uestalost i brzina vetra sa maksimalnom, minimalnom i aritmetikom sredinom i tiinom; 2) srednja i maksimalna godinja temperatura sa duinom trajanja i brojem zimskih dana sa temperaturom ispod 0 C; 3) broj dana sa snenim pokrivaem, prosena visina snenog pokrivaa, padavine u normalnim i ekstremnim uslovima u milimetrima. Deponija se ne moe locirati na: 1) vodozatienom podruju odreenom u skladu sa propisima koji reguliu zatitu voda; 2) zatienom podruju izvora termalno-mineralnih voda, odreenom u skladu sa propisima koji reguliu zatitu voda; 3) poplavnom podruju odreenom u skladu sa propisima koji reguliu zatitu voda; 4) terenima izvan poplavnog podruja ako je povratni period velikih voda 20 godina i ako tehnikim merama, nije mogue ostvariti njegovu zatitu.

5. Prema zonama i uslovima zatite

Deponija se moe locirati na: 1) odreenoj udaljenosti od obale reka, jezera i akumulacija u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija; 2) odreenoj udaljenosti od zdravstvenog objekta za stacionarno leenje, prirodnog leilita i sl, u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija; 3) odreenoj udaljenosti od utvrenog nepokretnog kulturnog dobra (spomenika kulture, prostorno kulturno-istorijske celine, arheolokog nalazita i znamenitog mesta), kao i njegove zatiene okoline ili zatienog prirodnog dobra u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija; 4) odreenoj udaljenosti stovarita zapaljivog materijala i vojnog objekta u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija. Deponija se ne moe locirati na terenima u zoni sanitarne zatite izvorita za snabdevanje vodom za pie.

6. Prema saobraajnoj i tehnikoj infrastrukturi

Deponija se ne moe locirati:

1) u zatitnom pojasu saobraajnice ili tehnike infrastrukture, u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa institucija; 2) iznad ugraenih instalacija za vetako navodnjavanje, kao i drugih podzemnih infrastruktura, iznad - tunela, podvonjaka, sklonita i sl. objekata, u skladu posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija; 3) u odreenom radijusu od referentne take aerodroma i na odreenoj duini poletno-sletne staze za sve vrste aviona, u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija; 4) na odreenoj udaljenosti od vodovoda, gasovoda, naftovoda i dalekovoda, u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija.

7. Prema moguem kapacitetu tj. zapremini deponije

Zapremina i kapacitet deponije odreuje se na osnovu uporedivih podataka dobijenih merenjem koliine otpada koju treba odloiti, zapreminske teine otpada (masa) na deponiji, koliine prekrivnog materijala i gustine sabijanja, prema sledeem obrascu: Vprostora = ( Got Gpm + ) ot pm

gde je: V - potrebna zapremina deponije (m3); Got - teina otpada (t); Gpm - teina prekrivnog materijala (t); ot - srednja gustina sabijenog otpada (t/m3); pm - srednja gustina sabijenog inertnog materijala (t/m3). Deponija se planira za vreme due od 20 godina u skladu sa odgovarajuim urbanistikim planom. Deponija se planira za vreme krae od 20 godina u sluaju kada je potrebno da se popuni prirodna depresija, iskopina ili zaravne pojedine povrine u blizini naselja.

Prilog 2 TEHNIKI I TEHNOLOKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I PUTANJE U RAD DEPONIJE

1. Uslovi za telo deponije
Na deponiji se ureuje deponijsko dno i nagibi, tj. bone strane na nain koji e osigurati stabilnost deponije, obezbediti zaptivanje, odnosno vodonepropusnost koja zajedno sa sistemom za prijem i odvoenje procedne vode spreava njeno prodiranje u podtlo deponije. Tehniko-tehnoloki uslovi za obezbeivanje vodonepropusnosti deponijskog dna, kontrolisano upravljanje procednom vodom, svim vodama koje gravitiraju ka deponiji ili nastaju u njoj, deponijskim gasom, mere za smanjenje irenja neprijatnih mirisa i spoljanjih negativnih uticaja i mere za obezbeivanja stabilnosti deponije su:

1) uslovi u pogledu deponijskog dna - Dno i bone strane tela deponije treba da se sastoje od prirodne geoloke barijere koja zadovoljava zahteve u vezi propustljivosti i debljine sa kombinovanim dejstvom u smislu zatite tla, podzemnih i povrinskih voda, barem jednakim sa dejstvom koje je rezultat sledeih zahteva: - deponija za opasan otpad: K 1,0 x 10-9 m/s; debljina sloja 5 m; - deponija za neopasan otpad: K 1,0 x 10-9 m/s; debljina sloja 1 m; - deponija za inertni otpad: K 1,0 x 10-7 m/s; debljina sloja 1 m. Napomena: (m/s: metar/sekunda); 2) uslovi u pogledu procedne vode - Kada prirodna geoloka barijera ne zadovoljava propisane vrednosti, ona se obezbeuje oblaganjem deponijskog dna sintetikim materijalima ili prirodnim mineralnim tamponom koji mora biti tako konsolidovan da se dobije ekvivalentna vrednost dna u smislu njegovih vodopropusnih svojstava. Prirodni mineralni tampon ne sme biti manji od 0,5 metara. Na deponiji je potrebno obezbediti i dodatnu zatitu dna deponije kako bi se spreila migracija procedne vode u podtlo deponije i to na sledei nain: Klasa deponije Vetaka zaptivna obloga - folija Drenani sloj 0,5 m Za neopasan otpad zahteva se zahteva se Za opasan otpad zahteva se zahteva se

Za zaptivanje deponijskog dna i bonih strana deponije mogu se koristiti i druge metode i tehnike, koje obezbeuju uslove iz tabele. Projekat drenanog sloja, drenanih cevi i odvodnih kanala izrauje se na osnovu prorauna bilansa voda kako bi se omoguilo delovanje sistema za dreniranje i preiavanje procedne vode, kontrola rada i odravanje deponije. Uslovi u pogledu deponijskog dna i procednih voda ne primenjuju se na deponije za inertni otpad, koji u procesu raspada ne utie na ivotnu sredinu, odnosno kod koga oticanje procedne vode u okruenje nema negativnih efekata na kvalitet zemljita, podzemnih i povrinskih voda. Na deponiji opasnog i neopasnog otpada potrebno je obezbediti poseban sistem za sakupljanje i odvoenja procedne vode kroz drenani sloj u koji su poloene drenane cevi za njeno odvoenje u projektovani sistem za njen tretman. Prodiranje otpada u drenani sistem spreava se odgovarajuim prihvatljivim tehnikim reenjima. Za odravanje i kontrolu drenanih cevi za prikupljanje procedne vode potrebno je da se izgradi dovoljan broj ahtova koji moraju biti stabilni i oslonjeni na podtlo. Za privremeno zadravanje procedne vode koja se prikupi iz tela deponije potrebno je postaviti sabirni aht, koji je otporan na hemijske uticaje, obezbeen na eksploziju i emisiju neprijatnih mirisa.

Sakupljena procedna voda, pre isputanja u prijemnik obrauje se tj. preiava u skladu sa posebnim propisima kojima se ureuje zatita voda; 3) uslovi u pogledu povrinskih, podzemnih i padavinskih voda - Na deponiji se sprovode tehniki uslovi koji obezbeuju da povrinske, podzemne i padavinske vode sa okolnih povrina ili sa podruja van deponije ne dolaze u kontakt sa telom deponije. Procedne vode iz deponije, tehnoloke otpadne vode i padavinske vode, odvojeno se prikupljaju i odvojeno odvode do postrojenja za preiavanje otpadnih voda ili odgovarajueg projektovanog recipijenta. U sluaju da se na istoj lokaciji odlau neopasan i opasan otpad, koji se u skladu sa ovom uredbom mogu odlagati na istoj lokaciji, procedne vode i padavinske vode sa prekrivenih povrina na podruju ovih pojedinih segmenata deponije, ne smeju se meusobno meati. Ovi uslovi ne primenjuju se na deponije na koje se odlae graevinski otpad, otpad koji sadri vrsto vezani azbest, kao i deponije za inertni otpad; 4) uslovi u vezi sa deponijskim gasom - Na deponiji je neophodno preduzeti odgovarajue mere u cilju akumulacije, migracije i kontrole deponijskog gasa. Kontrolisano upravljanje i prikupljanje deponijskog gasa sprovodi se na svim deponijama na kojima se odlae biorazgradiv otpad putem odgovarajueg degazacionog sistema. Prikupljeni deponijski gas se tretira i koristi za dobijanje energije. Ukoliko prikupljeni deponijski gas ne moe da se koristi za dobijanje energije, on se spaljuje na deponiji. Veliina, broj i snaga instalacije degazacionog sistema projektuje se tako da odgovara procenjenom iznosu stvaranja gasa u deponiji, a u cilju spreavanja eksplozije, kao i njegovog korienja. Skupljanje, tretman i korienje deponijskog gasa treba sprovesti na nain koji tetni uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu svodi na minimum; 5) uslovi u vezi sa neprijatnim mirisima i spoljnim negativnim uticajima - Na prostoru deponije sprovode se mere za smanjenje irenja neprijatnih mirisa i praine, smanjenje raznoenja lakih frakcija otpada vetrom, spreavanje dolaenja ptica, insekata i tetoina u kontakt sa otpadom, smanjenje buke i smanjenje mogunosti pojave poara; 6) uslovi u pogledu stabilnosti - Pri odlaganju otpada na deponiji potrebno je obezbediti stabilnost mase odloenog otpada i pratee infrastrukture naroito u pogledu spreavanja klizanja. Stabilnost deponijskog dna i tela deponije, obezbeuju se za dui vremenski period, tako da mogue deformacije ne izazovu negativan efekat posebno na donju vetaku zaptivnu podlogu, drenau procedne vode i degazacioni sistem. Pri planiranju stabilnosti uzimaju se u obzir posebno teina i karakteristike otpada, starenje materijala i meteoroloki uticaji.

2. Uslovi za manipulativno opsluni plato

Na ulazu u deponiju postavlja se tabla koja sadri naziv, ime operatera deponije, klasu deponije, adrese preduzea koja odlau otpad, radno vreme, vrste otpada ije je odlaganje dozvoljeno i vrste otpada ije odlaganje nije dozvoljeno i druge znaajne informacije. Tabla je od trajnog materijala sa neizbrisivim natpisima. Svi objekti u funkciji deponije nalaze se unutar regulacione linije, odnosno ograde deponije. Na ulazu u deponiju postavlja se objekat za kontrolu, a u cilju spreavanja nekontrolisanog pristupa i odlaganja otpada na deponiju. Ukupan prostor deponije, ograen je fiksnom ianom ogradom, visine najmanje dva metra kako bi se spreio nekontrolisan pristup ljudi i ivotinja. Ulaz u deponiju se zakljuava van radnog vremena. Na deponiji se obezbeuje teinsko merenje otpada. Na manipulativno opslunom platou obezbeuje se dovoljno veliki prostor za sprovoenje procedure prihvatanja i provere dopremljenog otpada i za parkiranje i kretanje vozila kojima je otpad dopremljen. Na manipulativno opslunom platou obezbeuje se dovoljno veliki prostor za privremeno skladitenje otpada koji ne ispunjava uslove za odlaganje propisane ovom uredbom. Na manipulativno opslunom platou obezbeuje se prostor za postrojenje za sekundarnu separaciju sirovina iz dopremljenog otpada namenjenog odlaganju. Na manipulativno opslunom platou obezbeuje se prostor za administrativno poslovni objekat (kancelarije, prostor za radnike, sanitarni vor, laboratorije i dr.) i oprema se u skladu sa vaeim propisima. Na manipulativno opslunom platou obezbeuje se prostor za objekte za odravanje i uvanje mehanizacije. Deponija se oprema objektima za spreavanje prenoenja neistoa i uzronika zaraza na javne saobraajnice, preko vozila kojima je otpad dopremljen na deponiju.

3. Uslovi za objekat za sekundarnu separaciju otpada

Na deponiji se obezbeuje prostor za objekat za sekundarnu separaciju dopremljenog otpada u kome se vri izdvajanje otpada koji ima upotrebnu vrednost, a u cilju obnavljanja materijalnih resursa i produenja eksploatacionog perioda deponije, kao i prostor za skladitenje izdvojene sekundarne sirovine. Prostor za objekat za sekundarnu separaciju dopremljenog otpada moe se ukljuiti u sistem i u toku eksploatacije deponije, a kada se za to steknu uslovi.

4. Uslovi za saobraajnice i potrebnu infrastrukturu

Deponija se povezuje na postojeu putnu mreu pre poetka njenog korienja.

Broj pristupnih puteva utvruje se u skladu sa procesom rada na deponiji i brojem, veliinom i teinom vozila. Prohodnost pristupnog puta obezbeuje se u svim vremenskim uslovima. irina pristupnog puta ka deponiji iznosi: 1) 6 m - za naselja preko 50.000 stanovnika, i 2) 3,5 m - za naselja manja od 50.000 stanovnika pod uslovom da su obezbeena mestimina proirenja za mimoilaenje vozila. Uspon pristupnog puta iznosi najvie 14%. Za nesmetano funkcionisanje deponije obezbeuje se dovoljna koliina pijae vode i tehnoloke vode za pranje vozila kontejnera i sl. Deponija se oprema sistemom za prihvatanje padavinskih voda, procednih voda, fekalnih i tehnikih voda. Deponija se oprema objektima i instalacijama za napajanje elektrinom energijom potroaa, za spoljnu rasvetu, gromobransku instalaciju, instalaciju dojave poara i eksplozije, TT i internet mree.

5. Uslovi za plato za postrojenje za preiavanje otpadnih voda

Plato za postrojenje za preiavanje otpadnih voda postavlja se na najnioj koti deponije i servisnih saobraajnica i na njemu se nalaze objekti neophodni za funkcionisanje sistema za preiavanje otpadnih odnosno procednih voda do nivoa predvienog za isputanje u recipijent u skladu sa projektno-tehnikom dokumentacijom, dozvolom, posebnim propisima o zatiti voda i uslovima utvrenim ovom uredbom.

6. Uslovi za vegetacioni zatitni pojas

Du regulacione linije deponije podie se vegetacioni zatitni pojas u cilju spreavanja podizanja i raznoenja lakih frakcija otpada i praine sa deponije na vea rastojanja i smanjenja aerozagaenja, koji ujedno ima i vizuelno-estetsku ulogu, a u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadlenih organa i institucija, kao i sa uslovima definisanim ovom uredbom.

Prilog 3 ODLAGANJE OTPADA U PODZEMNA SKLADITA I SIGURNOSNA PROCENA

1. Odlaganje otpada u podzemna skladita
Za podzemna skladita za svaku lokaciju vri se sigurnosna procena.

U podzemna skladita odlae se samo otpad koji ispunjava uslove, za svaku lokaciju pojedinano, utvrene u skladu sa elaboratom o sigurnosnoj proceni. Otpad se odlae u podzemno skladite, samo ako je ono odvojeno od rudarskih aktivnosti, u skladu sa posebnim propisima. U podzemna skladita za odlaganje opasnog otpada odlae se samo otpad koji ispunjava uslove iz lana 13. stav 3. taka 3) ove uredbe i granine vrednosti parametara za odlaganje otpada. U podzemna skladita za odlaganje neopasnog otpada odlae se otpad koji ispunjava uslove iz ove uredbe i granine vrednosti parametara za odlaganje otpada. U podzemna skladita za odlaganje inertnog otpada odlae se inertni otpad bez primene graninih vrednosti parametara za odlaganje, ukoliko ispunjava uslove utvrene elaboratom o sigurnosnoj proceni za posmatranu lokaciju. Procedura prihvatanje otpada u podzemno skladite vri se u skladu sa ovom uredbom. Pri skladitenju otpada u podzemna skladita potrebno je odrediti kompatibilnost otpada, a nekompatibilne otpade fiziki odvojiti. Otpad se odlae u podzemno skladite pod uslovima propisanim ovom uredbom i dozvolom u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom. Kriterijumi za prihvatanje otpada u podzemno skladite mogu se izraditi samo na temelju lokalnih uslova, pri emu treba dokazati da slojevi odgovaraju uslovima za izgradnju skladita, tj. potrebno je uraditi sigurnosnu procenu propusnosti uzimajui u obzir celokupni sistem skladitenja otpada, tehnika reenja i upljine u stenskoj masi skladita.

2. Prirodni sistemi zatite biosfere

Ispunjenje ovih uslova utvruje se na osnovu rizika koji nastaje trajnim uvanjem otpada u podzemnim prostorima, a koji treba da prate zahteve iz dozvole za rad podzemnog skladita, u kome se za svako podzemno skladite posebno ocenjuje: (1) uticaj negativnih efekata na biosferu, posebno na podzemne vode; (2) nain na koji otpad moe dospeti u biosferu; (3) efekat uticaja supstanci koje mogu dospeti u biosferu iz deponovanog otpada. Procena podobnosti geolokih karakteristika stenskih masa, procena zatitnih slojeva, od prirodnih (geoloke barijere) i vetakih izolacionih sistema zatite (geomembrane) za obezbeenje podzemnog skladita, vri se tako da se uzimaju u obzir tehnika odlaganja, izgraena struktura podzemnih objekata i geoloka svojstva stenskih masa.

3. Sigurnosna procena
Sigurnosna procena sastoji se od: 1) geoloke procene;

2) hidrogeoloke procene; 3) inenjerskogeoloke procene; 4) seizmike procene; 5) geohemijske procene; 6) procene sigurnosti na biosferu; 7) procene uticaja operativne faze trajnog skladitenja; 8) procene dugoronog uticaja trajnog skladitenja; 9) procene uticaja povrinskih objekata namenjenih prijemu otpada; 10) procene ostalih rizika. Sigurnosna procena sprovodi se za period aktivne faze i za period nakon zatvaranja podzemnih skladita. Otpad se moe prihvatiti u podzemna skladita, ako sigurnosna procena pokae da je mogunost zatitnih slojeva takva da sa svih aspekata titi biosferu. Na osnovu sigurnosne procene sprovode se potrebne mere kontrole i monitoringa u cilju stalnog praenja bezbednosti podzemnog skladita otpada. Na osnovu sigurnosne procene odreuju se kriterijumi za prihvatanje otpada u podzemno skladite.

1) Geoloke procene
Potrebno je sprovesti detaljno geoloko istraivanje u cilju odreivanja geolokih karakteristika stenske mase. Geolokom procenom se dokazuje podobnost lokacije za podzemno skladitenje. U procenu treba ukljuiti mesto, uestalost i strukturu pukotina okolnih geolokih slojeva i potencijalni uticaj seizmike aktivnosti na te strukture.

2) Hidrogeoloke procene
Potrebno je izvriti detaljno hidrogeoloko istraivanje i ispitivanje u cilju definisanja hidrogeolokih uslova sredine.

3) Inenjerskogeoloke procene
Stabilnost podzemnog prostora dokazuje se odgovarajuim istraivanjima i predvianjima. Kod procene treba uzeti u obzir teinu i koliinu otpada koji se odlae. Procese treba sistematski analizirati i dokumentovati.

Potrebno je dokazati: - da se za vreme i nakon stvaranja eventualno novog podzemnog prostora ne oekuje nikakva znaajna deformacija u samom podzemnom prostoru niti na povrini tla koja bi mogla naruiti funkciju podzemnog skladita odnosno stvoriti put ka biosferi; - da je nosivost podzemnog prostora dovoljna da ne doe do uruavanja za vreme rada; - da odloeni materijal poseduje potrebnu stabilnost s obzirom na inenjerskogeoloka svojstva stenske mase podzemnog prostora.

4) Seizmike procene
Ova procena se vri na osnovu mikroseizmike rejonizacije, a ako je to potrebno i seizmikim ispitivanjima terena, kojima se utvruje geoloko-tektonski sklop terena, odnosno neotektonske karakteristike podruja.

5) Geohemijske procene
Potrebno je sprovesti detaljno istraivanje sastava stene i podzemne vode kako bi se odredilo "nulto stanje" podzemnih voda i eventualne promene tokom vremena, vrste i koliine minerala kojima su ispunjene pukotine, kao i kvantitativni mineroloki opis osnovne stene. Treba proceniti uticaj promenljivosti na geohemijski sastav osnovne stenske mase i podzemnih voda.

6) Procene uticaja na biosferu

Potrebno je istraiti biosferu na koju bi moglo uticati podzemno skladitenje i analizu postojeeg stanja radi utvrivanja lokalnih prirodnih nivoa relevantnih materija.

7) Procene uticaja operativne faze trajnog skladitenja

Za aktivnu fazu rada, analizom treba dokazati sledee: - stabilnost podzemnog prostora, kako je navedeno u inenjerskogeolokoj proceni; - da nema neprihvatljivih rizika stvaranja veze dodira izmeu otpada i biosfere; - da nema neprihvatljivih rizika koji bi uticali na rad objekta. Kod dokazivanja sigurnosti rada treba sprovesti sistematsku analizu rada objekta na temelju konkretnih podataka o popisu otpada i upravljanju objektom i plana rada. Potrebno je dokazati da izmeu otpada i stene nee doi ni do kakvih hemijskih i fizikih reakcija koje bi mogle ugroziti vrstou i nepropusnost stene i ugroziti samo skladitenje. U podzemna skladita ne prihvata se otpad koji je zabranjeno odlagati u skladu sa ovom uredbom, kao ni otpad koji je sklon samozapaljenju u uslovima skladitenja (temperatura, vlaga), gasovite proizvode, lako isparljiv otpad niti otpad koji potie iz neidentifikovanih meavina.

Potrebno je predvideti: - dogaaje koji bi mogli dovesti do stvaranja veze dodira izmeu otpada i biosfere u fazi rada; - razliite vrste potencijalnih radnih rizika po pojedinim kategorijama uz ocenu njihovih moguih uinaka; - mere u sluaju vanrednih dogaaja. Potrebno je dokazati da ne postoji nikakav neprihvatljivi rizik koji bi mogao naruiti nepropusnost podzemnog skladita.

8) Procene dugoronog uticaja trajnog skladitenja

Sigurnosnu procenu treba izraditi na dugoronoj osnovi, kako bi se pokazalo da posle zatvaranja podzemnog skladita nee doi do kontakta izmeu otpada i biosfere. Treba izraditi dugoronu kvantitativnu procenu barijera na lokaciji podzemnog skladita, ponaanja osnovne stene, okolnih slojeva i prekrivaa i dati odgovarajuu ocenu na osnovu podataka za konkretnu lokaciju. Pri tom treba uzeti u obzir geohemijske, geoloke i hidrogeoloke uslove, pre svega podzemne vode, efikasnost barijera, prirodno razreenje i ponaanje pri proceivanju odloenog otpada. Dugoronu sigurnost podzemnog skladita treba dokazati sigurnosnom procenom koja se sastoji od opisa poetnog stanja u konkretnom trenutku (npr. trenutak zatvaranja) sa predvianjem vanih promena koje se oekuju tokom geolokog vremena. Na kraju treba proceniti posledice isputanja relevantnih materija iz podzemnog skladita za razliite situacije tj, predvianja koja odraavaju mogue dugorone promene biosfere, geosfere i podzemnog skladita. Kontejnere i vodonepropusne obloge podzemnog prostora ne treba uzimati u obzir kod procene dugoronih rizika od odloenog otpada budui da oni imaju kratak ivotni vek.

9) Procene uticaja povrinskih objekata namenjenih prijemu otpada

Pre skladitenja u podzemna skladita otpad se istovara, ispituje i u zavisnosti od potrebe i privremeno skladiti na povrini. Objekti za privremeni prijem otpada koji se skladiti u podzemnim skladitima, moraju biti projektovani i izgraeni na nain da se sprei njihov tetni uticaj na zdravlje ljudi i okolinu i moraju ispunjavati uslove propisane za objekte za prijem otpada.

10) Procene ostalih rizika

Otpad se u interesu zatite radnika odlae samo u podzemna skladita koja su obavezno odvojena od rudarskih aktivnosti. Otpad ne treba prihvatiti ako sadri ili bi mogao u toku odlaganja proizvesti opasne materije koje bi tetno uticale na ljudsko zdravlje, npr. patogene klice prenosivih bolesti.

4. Vrste otpada ije je odlaganje u podzemnom skladitu zabranjeno

U podzemnom skladitu zabranjeno je odlaganje vrsta otpada ijim odlaganjem moe doi do fizikih, hemijskih ili biolokih promena koje bi ugrozile podzemno skladite ili predstavljale opasnost za zagaenje ivotne sredine i zdravlje ljudi, a posebno: 1) otpada u neadekvatnim kontejnerima ili izvan njih koji u uslovima podzemnog skladita moe reagovati sa vodom ili osnovnom stenom i dovesti do promene zapremine, stvaranja samozapaljivih, toksinih, eksplozivnih materija ili gasova, kao i bilo koje reakcije koja bi mogla da ugrozi sigurnost rada podzemnog skladita; 2) otpada koji je biorazgradiv; 3) otpada nadraujuih mirisa; 4) otpada koji mogu stvoriti toksinu smeu gasa i vazduha, to se posebno odnosi na otpade koji stvaraju koncentracije toksinih gasova zbog parcijalnih pritisaka svojih komponenti i otpade koji u kontejneru stvaraju koncentracije vee od 1/10 donje granice eksplozivnosti; 5) otpada koji nije stabilan u geomehanikim uslovima podzemnog skladita; 6) otpada koji je samozapaljiv ili moe biti samozapaljiv u uslovima podzemnog skladita, gasovite materije, lako isparljiv otpad, otpad nepoznatog sastava i dr.

5. Radni uslovi u podzemnim skladitima

Rad podzemnog skladita potrebno je obezbediti u skladu sa svim posebnim propisima za ovu vrstu delatnosti i uslovima propisanim ovom uredbom.

Prilog 4 INERTNI OTPAD KOJI SE ODLAE NA DEPONIJU BEZ ISPITIVANJA

Na deponiju inertnog otpada bez ispitivanja otpada za odlaganje moe da se odlae sledei inertni otpad: ifra EPO Opis 1011 03 Otpadni vlaknasti materijali na bazi stakla 1501 07 Staklena ambalaa 1701 01 Beton 1701 02 Opeka 1701 03 Crep/ploice i keramika 1701 07 Meavina betona, opeke, Ogranienja Sami bez organskih veziva

Samo odabrani graevinski otpad i otpad od ruenja* Samo odabrani graevinski otpad i otpad od ruenja* Samo odabrani graevinski otpad i otpad od ruenja* Samo odabrani graevinski otpad i otpad od

crepa/ploica i keramike 1702 02 Staklo 1705 04 Zemlja i kamenje

ruenja* Iskljuujui: povrinski sloj zemljita; treset; iskljuujui zemlju i kamenje s kontaminiranih lokacija. Samo odvojeno skupljeno staklo Samo otpad iz vrtova i parkova; iskljuujui povrinski sloj zemljita i treset.

1912 05 Staklo 2001 02 Staklo 2002 02 Zemlja i kamenje

__________________ (*) Odabrani graevinski otpad i otpad od ruenja: s niskim sadrajem drugih vrsta materijala (kao to su metali, plastika, zemlja, organski materijali, drvo, guma, itd.). Poreklo otpada mora biti poznato. - bez graevinskog otpada i otpada od ruenja koji je zagaen neorganskim ili organskim opasnim materijama, npr. zbog proizvodnih postupaka kod graenja, zagaenja tla, skladitenja i upotrebe pesticida ili drugih opasnih materija itd., osim ako se dokae da sruena graevina nije bila znaajno zagaena. - bez graevinskog otpada i otpada od ruenja koji je obraen, prekriven ili obojen materijalima koji sadre znaajne koliine opasnih materija. Otpad naveden u tabeli je otpad koji potie iz jednog toka otpada (samo jedan izvor) i sastoji se od jedne vrste otpada, u skladu sa posebnim propisom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada. Razliite vrste otpada navedene u tabeli mogu se prihvatati zajedno pod uslovom da potiu iz istog izvora.

Prilog 5 PROCEDURE I REIM RADA DEPONIJE

1) Reim kretanja i procedure rada za sva vozila koja ulaze u kompleks deponije: (1) kontrola otpada na ulazu; (2) merenje otpada preko kolske vage; (3) kretanje servisnim saobraajnicama do aktivnog dela deponije; (4) istovar otpada na planski predvieno mesto - segment deponije; (5) pranje i dezinfekcija praznog vozila nakon istovara u objektu za pranje i dezinfekciju; (6) odlazak istog vozila sa deponije ili privremeno parkiranje na predvieno mesto; (7) u radnoj zoni deponije nalaze se vozila za rasprostiranje i kompaktiranje otpada i ne naputaju kompleks deponije;

2) Pravila koja se primenjuju prilikom odlaganja otpada: 1) odlaganje otpada zapoinje na najnioj koti deponije; 2) obezbediti da dnevna, radna povrina bude to manja; 3) svaka dovezena ara otpada se odmah rasprostire i kompaktira; 4) "elije" i "slojevi" otpada se formiraju do projektovane visine; 5) obezbediti projektovane nagibe radne povrine; 6) obezbediti svakodnevno pokrivanje radne povrine inertnim materijalom; 7) obezbediti i definisati pojedinane segmente na telu deponije za sve vrste otpada koji se prihvataju na deponiji; 8) sloj sabijenog otpada prska se dezinfekcionim sredstvom jednom dnevno u toku letnjeg perioda; 3) Kontrola tehnolokog procesa rada deponije: 1) kontrola vrste i koliine istovarenog otpada; 2) kontrola vrste i koliine izdvojenih sekundarnih sirovina; 3) kontrola sprovoenja projektovanog tehnolokog procesa eksploatacije deponije i objekta za sekundarnu separaciju otpada; 4) kontrola odravanja tela deponije i saobraajnica; 5) kontrola kvaliteta pranja i dezinfekcije transportnih vozila; 6) kontrola uzronika zaraze; 7) kontrola koliine i kvaliteta procedne tenosti; 8) kontrola sastava i koliine izdvojenog gasa; 9) kontrola zatite radnika; 4) Kontrola nastajanja i kvaliteta procedne i preiene tenosti na deponiji - kontrola procedne i preiene tenosti na deponiji se vri svakodnevno na osnovu sledeih parametara: (1) temperatura na ulazu u projektovani objekat i temperatura okolnog vazduha; (2) pH vrednost procedne tenosti na ulazu i preiene tenosti na izlazu iz projektovanog objekta; (3) potronja permanganata;

(4) BPK (bioloka potronja kiseonika); 5) Kontrola izdvajanja gasa - kontrola izdvajanja gasa sastoji se od praenja njegovog sastava i koliine, posebno metana (CH4), ugljen dioksida (CO2) i kiseonika (O2). Kontrola deponijskog gasa u pogledu sadraja H2S, H2 se vri ukoliko su prisutni u deponijskom gasu. U objektima na deponiji postavlja se sistem za detekciju prisustva eksplozivne koliine metana.

Nain i procedura zatvaranja deponije

Nakon zavrenog perioda eksploatacije, deponija se zatvara za dalje odlaganje formiranjem gornjeg prekrivnog sloja koji ispunjava sledee tehniko-tehnoloke uslove: Klasa deponije Primenjene mere u smislu formiranja gornjeg prekrivnog sloja Sloj za drenau deponijskog gasa 0,3 m Vetaka vodonepropusna obloga - folija Nepropusni mineralni sloj 0,5 m Sloj za rekultivaciju 0,5 m Za Za opasan Za inertni neopasan otpad otpad otpad zahteva se ne zahteva se ne zahteva se ne zahteva zahteva se ne zahteva se se zahteva se zahteva se ne zahteva se zahteva se zahteva se ne zahteva se

Tehniko-tehnoloke mere iz tabele ne primenjuju se na deponijama na kojima se odlae graevinski otpad, otpad koji sadri vrsto vezani azbest, kao i na deponije za inertni otpad, koji u procesu raspada ne utie na ivotnu sredinu, odnosno kod koga oticanje procednih tenosti u okruenje nema negativnih efekata na kvalitet zemljita, podzemnih i povrinskih voda. Za sloj za rekultivaciju moe se koristiti kompost ili otpad dobijen drugim tehnologijama biolokog tretmana, koji po sastavu zadovoljava granine vrednosti parametara za odlaganje otpada. Nakon zatvaranja deponije sve do njenog odumiranja operater na deponiji preduzima mere koje se odnose na: (1) odravanje, nadzor, kontrolu i monitoring prostora deponije, u skladu sa ovom uredbom i Zakonom; (2) sastavljanje izvetaja o stanju deponije za svaku kalendarsku godinu i njegovo dostavljanje nadlenom organu najkasnije do 31. marta za prethodnu kalendarsku godinu; (3) prijavu nepravilnosti utvrene kontrolom i monitoringom, koje mogu tetno uticati na ivotnu sredinu, a koja se dostavlja nadlenim institucijama, u roku od sedam dana od dana utvrivanja.

Mere za spreavanje ili smanjenje zagaenja ivotne sredine sprovodi operater o svom troku i u datom roku, a u skladu sa Zakonom.

Prilog 6 MONITORING RADA DEPONIJE

1) Monitoring meteorolokih parametara
Merenje meteorolokih parametar vri se na nain dat u Tabeli 1: Aktivna faza dnevno dnevno dnevno dnevno dnevno Pasivna faza dnevno, dodaje se mesenoj vrednosti meseni prosek nije potrebno dnevno, dodaje se mesenoj vrednosti meseni prosek

1. Koliina padavina 2. Temperatura (min, maks. u 14.00) 3. Brzina i smer vazdunih strujanja 4. Isparavanje (lizimetar) * 5. Atmosferska vlanost (u 14.00) * ili druga odgovarajua metoda

Merenja se obrauju u deponijskoj laboratoriji ili se preuzimaju od najblie meteoroloke stanice dokle god to zahteva nadleni organ u skladu sa zakonom i ovom uredbom.

2) Monitoring povrinskih voda

Monitoring povrinskih voda, ukoliko postoje u neposrednoj zoni deponije, a u zavisnosti od hidrogeolokih uslova sredine i njihove udaljenosti od deponije, vri se: (1) pre putanja deponije u eksploataciju, uzimanjem uzoraka povrinskih voda, odnosno odreivanjem "nultog stanja"; (2) u procesu eksploatacije deponije u cilju uporeivanja sa "nultim stanjem", i to u poetku eksploatacije deponije (prvih godinu dana) - svakih mesec dana, a kasnije na svaka tri meseca. (3) po prestanku eksploatacije deponije prvih pet godina na svakih est meseci, a kasnije jednom godinje, do odumiranja deponije, ukoliko rezultati monitoringa pokau da nije dolo do akcidentne situacije. Ukoliko postoje povrinske vode, uzorkovanje se vri na najmanje dve take, jednoj uzvodno od deponije, a jednoj nizvodno od deponije. Uzorkovanje i ispitivanje povrinskih voda koje se vre u propisanim vremenskim intervalima, obavljaju akreditovane ustanove za tu vrstu ispitivanja. Stalni monitoring povrinskih voda u toku eksploatacije deponije sa skraenim hemijskim i bakteriolokim analizama vri se na svakih 15 dana u deponijskoj laboratoriji.

3) Monitoring procedne vode

Monitoring procedne vode vri se na reprezentativnom broju uzoraka na svakoj taki na kojoj se tenost kontrolisano odvodi sa lokacije. Merenje zapremine i sastava tj. kvalitativnih i kvantitativnih parametara procedne vode vri se jednom meseno u toku eksploatacije deponije. Navedena merenja vre se i po prestanku eksploatacije deponije svakih est meseci prvih pet godina, a zatim jednom godinje do odumiranja deponije.

4) Monitoring emisije gasova

Monitoring emisije gasova vri se na reprezentativnom broju uzoraka propisanim dozvolom. Merenje emisije i koncentracije gasova CH4, CO2, i O2 vri se jednom meseno u toku eksploatacije deponije. Navedena merenja vre se i po prestanku eksploatacije deponije prvih deset godina, svakih est meseci, a zatim svake dve godine do odumiranja deponije. Merenja ostalih deponijskih gasova (H2S, H2 i drugih) vre se u zavisnosti od sastava odloenog otpada, a u skladu sa dozvolom. Uestalost uzorkovanja i merenja iz ta. 2), 3) i 4) ovog priloga vri se na nain dat u Tabeli 2: Pasivna faza(3) 1. Zapremina procedne vode svakih est meseci 2. Sastav procedne vode(2) Kvartalno(3) svakih est meseci 3. Zapremina i sastav povrinske vode(7) Kvartalno(3) svakih est meseci 4. Potencijalna emisija gasova i atmosferski pritisak(4) (CH4, Meseno(3)(5) svakih est CO2, i O2 H2S, H2 itd.) meseci(6) (1) uestalost uzorkovanja se moe prilagoditi na osnovu morfolokog sastava, a odreuje se dozvolom. (2) parametri za merenje koji se analiziraju variraju u zavisnosti od sastava deponovanog otpada, odreuju se dozvolom. (3) ukoliko procena podataka ukazuje da su dui intervali jednako efektivni merenja mogu da se vre u tim intervalima, ali obavezno jednom godinje. (4) ove mere se odnose na biorazgradivi otpad. (5) CH4, CO2, i O2 Redovno, ostali gasovi po potrebi, u zavisnosti od sastava deponovanog otpada. (6) efikasnost degazacionog sistema, mora se redovno proveravati. (7) na osnovu karakteristika lokacije deponije, nadlena institucija koja daje uslove moe utvrditi da ova merenja nisu potrebna i o tome obavestiti nadleni organ. (1) i (2) primenjuju se samo kod klase deponije na kojoj se vri sakupljanje procedne vode. Aktivna faza Meseno(1)(3)

5) Monitoring podzemnih voda

Monitoring podzemnih voda vri se u tri etape:

(1) uzorkovanje; (2) nadzor; (3) odreivanje kritinih vrednosti. Monitoring podzemnih voda ispod dna deponije i u neposrednoj zoni uticaja deponije mora biti takav da obezbedi informacije o podzemnim vodama koje se mogu zagaditi kao posledica rada deponije. Kao referentne vrednosti za vrenje monitoringa podzemnih voda uzimaju se uzorci pre putanja u eksploataciju deponije i oznaavaju kao "nulto stanje", a prema ISO 5667-2 deo 11, 1993. Uzorci podzemnih voda se uzimaju iz hidrogeolokih objekata (piezometara, baterija piezometara ili osmatrakih bunara) iz najmanje tri take, a takvog rasporeda da prate kretanje podzemnih voda. Konaan broj mernih objekata definiu hidrogeoloki uslovi sredine. Ova ispitivanja uzoraka podzemnih voda se vre u cilju eventualnog utvrivanja deavanja akcidentnih situacija u zatitnim slojevima deponije, odnosno utvrivanja zagaenja podzemnih voda. Pored odreivanja sastava podzemne vode vri se i permanentno merenje nivoa podzemnih voda. Uestalost merenja nivoa i sastava podzemne vode data je u Tabeli 3: Aktivna faza svakih est meseci (1) Pasivna faza svakih est meseci (1) uestalost u zavisnosti od specifinosti terena (2) (3)

Nivo podzemne vode Sastav podzemne uestalost u zavisnosti od vode specifinosti terena (2) (3)
(1)

Sa poveanjem uestalosti promene nivoa podzemne vode treba poveati uestalost uzorkovanja. (2) Ako se dostigne kritian nivo, uestalost se mora zasnivati na mogunosti preduzimanja korektivnih mera izmeu dva uzorkovanja, tj. uestalost se mora utvrditi na temelju znanja i procene brzine toka podzemne vode. (3) Kada se dostigne kritian nivo neophodna je provera ponavljanjem uzimanja uzoraka. Kad je nivo potvren, mora da se sprovede plan (utvren u dozvoli) za nepredviene okolnosti. U prvih est meseci rada deponije na svakih 15 dana vri se merenje i ispitivanje (skraene hemijske i bakterioloke analize) podzemnih voda, a nakon ovog perioda prema uestalostima datim u Tabeli 3. Uzorci podzemnih voda, koji se uzimaju u vremenskim intervalima datim u Tabeli 3, rade se kao kompletne hemijske i bakterioloke analize u akreditovanim ustanovama za tu vrstu ispitivanja. Ukoliko rezultati ispitivanja uzetih uzoraka pokau da je odstupljeno od graninih vrednosti u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode, smatra se da je dolo do akcidentne situacije zatitnih slojeva deponije.

U tom sluaju izrauju se dodatni hidrogeoloki objekti uzimajui u obzir hidrogeoloke uslove sredine. Svi obraeni podaci prikazuju se kontrolnim dijagramima sa utvrenim kontrolnim pravilima graninih vrednosti za svaku mernu taku za podzemne vode.

6) Monitoring koliine padavinskih voda

Merenje koliine padavinskih voda na prostoru deponije, njenih prateih objekata i u iroj zoni zatite, vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode.

7) Monitoring stabilnosti tela deponije

Monitoring stabilnosti tela deponije, vri se kroz praenje podataka o telu deponije i senzorskim praenjem zaptivne obloge - folije. Stabilnost tela deponije, odreuje se na nain dat u Tabeli 4: Aktivna faza Pasivna faza 1. Struktura i sastav tela deponije godinje 2. Osobina sleganja nivoa tela deponije godinje Godinje oitavanje (1) podaci za utvrivanje postojeeg stanja deponije, povrina koju zauzima otpad, zapremina i sastav otpada, nain odlaganja, vreme i trajanje odlaganja, proraun preostalog kapaciteta deponije.
(1)

8) Monitoring zatitnih slojeva

Monitoring zatitnih slojeva deponije vri se neprekidno senzorima ugraenim u vetaku vodonepropusnu oblogu (ukoliko je ugraena), a podaci se prate u deponijskoj laboratoriji. Monitoring zatitnih slojeva deponije vri se neprekidno dok traje eksploatacija deponije a po prestanku eksploatacija osmatranje i obrada podataka vri se u intervalima propisanim u dozvoli za rad deponije.

9) Monitoring pedolokih i geolokih karakteristika

Monitoring pedolokih karakteristika zemljita i geolokih karakteristika tla u neposrednoj zoni deponije za "nulto stanje", vri se uzimanjem uzoraka iz plitkih i dubokih sondanih jama, kao i buotina periodino izvoenih sa ciljem uzimanja uzoraka geoloke sredine iz dubljih slojeva u neposrednoj zoni deponije. Rezultati ispitivanja uzoraka vre se u akreditovanim institucijama i uporeuju sa graninim vrednostima utvrenih dozvolom za rad deponije. Uzorkovanja se vra jednom godinje u toku eksploatacije deponije, a po prestanku rada deponije jednom u pet godina sve do odumiranja deponije. Svi podaci dobijeni monitoringom evidentiraju se u laboratoriji deponije i dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine.