Uvod

U najjednostavnijem obliku, mreu ine dva raunara koja su povezana kablom, to im omoguava da zajedniki koriste podatke. Umreavanje se, koliko god da je sofisticirano, zasniva na ovom najjednostavnijem obliku. Moda ideja povezivanja dva raunara kablom danas ne spada u vrhunska dostignua, ali u prolosti je bila upravo to vrhunsko dostignue u oblasti komunikacija. Raunarske mree su se razvile iz potrebe stalnog zajednikog korienja informacija. Raunari su moni zato to mogu da obrauju ogromne koliine podataka vrlo brzo. Ipak, njihov ozbiljan nedostatak je to nemaju mogunost efikasnog deljenja tih podataka sa drugim raunarima i korisnicima. Nekada je bilo neophodno da korisnici odtampaju ili kopiraju dokumente ukoliko ele da ih neko drugi menja i ureuje. Takoe, nije postojao ni jednostavan nain da se te promene integriu u originalan dokument. Ovaj nain rada poznat je kao rad u samostalnom okruenju.

Slika 1. Samostalno okruenje Kopiranje datoteka sa jednog na drugi raunar uz pomo disketa ponekad je nazivano i kvazi-umreavanje.

Slika 2. Kvazi-umreavanje Kvazi-umreavanje ima ozbiljna ogranienja kada su u pitanju udaljeni korisnici ili vea koliina podataka. Ali, ta bi se desilo kada bi raunar sa slike 1. povezali sa drugim raunarima i ureajima? Tada bi on mogao da deli podatke sa drugim raunarima i da koristi zajedniki tampa. Ovaj nain povezivanja raunara i drugih ureaja naziva se raunarska mrea, a koncept zajednikog korienja resursa umreavanje (slika 3.).

Slika 3. Jednostavna raunarska mrea. Koje prednosti pruaju raunarske mree? Danas, kada su raunari relativno dostupni svakom i izuzetno moni, moda se pitate zbog ega su mree neophodne. Razlog je bio i ostao isti: umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove. Ove dve stvari raunarske mree postiu na tri osnovna naina: zajednikim korienjem informacija (podataka), zajednikim korienjem hardvera i softvera i centralizovanom administracijom i podrkom Konkretnije, raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste: dokumente (memorandume, tabelarne proraune, fakture) elektronsku potu, softver za obradu teksta, softver za praenje projekata, ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, tampae, faks maine, modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, kao to su Zip i Jaz jedinice diskova. Postoje i mnoge druge mogunosti zajednikog korienja. Mogunosti mrea se neprekidno proiruju pronalaskom novih naina komunikacije izmeu raunara. Zajedniko korienje informacija (podataka) Mogunost brzog i jeftinog zajednikog korienja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mrene tehnologije. Prema rezultatima istraivanja, elektronska pota je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korienja Interneta. Mnoge organizacije su znaajno ulagale u mree zbog isplativosti elektronske pote i programa planiranja. Kada postoji zajedniko korienje podataka, smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna. Menaderi u firmama mogu da komuniciraju sa velikim brojem zaposlenih brzo i efikasno i da organizuju i zakazuju sastanke daleko jednostavnije nego ranije (slika 4.).

Slika 4. Zakazivanje sastanaka korienjem Microsoft Outlooka. Zajedniko korienje hardvera i softvera Pre pojave raunarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa, ploter i druge periferijske ureaje. Jedini nain da vie korisnika koristi isti tampa je bio da naizmenino koriste raunar sa kojim je taj tampa povezan. Na slici 5. prikazan je tipian samostalan rad sa tampaem.

Slika 5. tampa u samostalnom okruenju Pojava mrea je otvorila mogunost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike informacije, ali i periferijske ureaje. Ukoliko je tampa neophodan veem broju korisnika koji su u mrei, svi mogu da koriste zajedniki mreni tampa. Na slici 6. prikazano je tipino mreno okruenje u kome pet radnih stanica koristi isti tampa.

Slika 6. Zajedniko korienje tampaa u mrenom okruenju. Mree se mogu upotrebiti i za zajedniko i standardizovano korienje aplikacija, kao to su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proraune ili inventarske baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj nain se dokumenti jednostavno zajedniki koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program za obradu teksta, nego da moraju da rade sa etiri ili pet razliitih programa. Centralizovanje administracije i podrke Kada su raunari umreeni, to znaajno pojednostavljuje i njihovu podrku. Za jednu organizaciju je daleko efikasnije kada tehniko osoblje odrava jedan operativni sistem i kada su svi raunari identino podeeni prema konkretnim potrebama te organizacije. Lokalne i regionalne raunarske mree (LAN-ovi i WAN-ovi) Raunarske mree su, prema svojoj veliini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osnovne grupe. Lokalna raunarska mrea (Local Area Network, LAN) predstavlja osnovu svake mree (slika 7.). Ona moe biti jednostavna (dva raunara povezana kablom), ili sloena (stotine raunara i periferijskih ureaja u jednoj velikoj korporaciji). Osnovno obeleje lokalne raunarske mree je to to je ona prostorno ograniena.

Slika 7. Lokalna raunarska mrea (LAN). Regionalna raunarska mrea (Wide Area Network, WAN), sa druge strane, nije prostorno ograniena (slika 8.). Ona moe da povee raunare i ureaje irom sveta. Regionalnu raunarsku mreu ini veliki broj povezanih lokalnih mrea. Internet je, verovatno, najbolji primer ove vrste mrea (mada se za Internet ee upotrebljava naziv globalna mrea).

Slika 8. Regionalna raunarska mrea (WAN). Pregled vanih termina U osnovi, sve mree imaju neke zajednike komponente, funkcije i karakteristike (kao to je prikazano na slici 9.). Ovde spadaju: Serveri raunari koji opsluuju umreene korisnike. Klijenti raunari koji koriste zajednike mrene resurse. Medijum sredstvo kojim se raunari povezuju. Zajedniki podaci datoteke koje server obezbeuje umreenim korisnicima na korienje. Zajedniki tampai i drugi mreni ureaji dodatni resursi koje obezbeuju serveri. Resursi datoteke, tampai i drugi elementi koji se stavljaju na raspolaganje umreenim korisnicima.

Slika 9. Uobiajeni mreni elementi. Pored ovih slinosti, mree su podeljene u dve kategorije: mree ravnopravnih korisnika i serverske mree

Slika 10. Klasini primeri mree ravnopravnih korisnika i serverske mree. Razlike izmeu ovih mrea su bitne zbog toga to svaki tip ima neke svoje mogunosti. Vrsta mree koju ete uvesti zavisi od: veliine organizacije, potrebnog nivoa bezbednosti, vrste posla kojim se bavite, raspoloivog nivoa administrativne podrke,

gustine saobraaja na mrei, potreba korisnika mree i raspoloivog budeta.

Mree ravnopravnih korisnika Kod mrea ravnopravnih korisnika ne postoje namenski serveri niti hijerarhija raunara. Svi raunari su jednaki, odnosno ravnopravni. Svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server, pa ne postoji ni administrator koji bi bio odgovoran za celu mreu. Korisnik svakog raunara sam odreuje koji se podaci sa njegovog raunara mogu deliti preko mree. Na slici 11. prikazana je mrea ravnopravnih korisnika u kojoj svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server.

Slika 11. U mrei ravnopravnih korisnika raunari funkcioniu i kao klijenti i kao serveri. Ove mree su dobar izbor u sledeim situacijama: Na lokaciji ima manje od 10 korisnika. Korisnici koriste zajednike resurse, kao to su datoteke i tampai, ali ne postoje specijalizovani serveri. Pitanje bezbednosti nije znaajno. U doglednoj budunosti organizacija i mrea se nee previe iriti. U ovakvim situacijama mrea ravnopravnih korisnika predstavlja bolje reenje od serverske mree. Ogranienja mrea ravnopravnih korisnika Iako ova vrsta mrea zadovoljava potrebe malih organizacija, ne mora da znai da e ona biti uspena u svim takvim pojedinanim sredinama. Naveemo neke poslove i probleme u vezi sa ovim mreama koje planer mree mora da rei pre nego to odluci koji e tip mree uvesti. Administriranje Administriranje mree obuhvata sledee poslove: upravljanje korisnicima i bezbednou, dostupnost resursa,

opsluivanje aplikacija i podataka i instaliranje i nadogradnju aplikativnog softvera

U klasinoj mrei ravnopravnih korisnika ne postoji sistem administrator koji opsluuje celu mreu, odnosno nadgleda funkcionisanje svih komponenti mree. Umesto toga, svaki korisnik sam opsluuje svoj raunar. Deljenje resursa Svi korisnici mogu zajedniki da koriste resurse na koji god nain ele. Ovde spadaju: podaci u direktorijumima, tampai, faks kartice, itd. Serverski zahtevi U okruenju mree ravnopravnih korisnika, svaki raunar mora da: Koristi znaajan deo sopstvenih resursa da bi podrao lokalnog korisnika (korisnika tog raunara). Koristi dodatne resurse da bi podrao sve ostale korisnike mree (korisnike drugih raunara) koji pristupaju njegovim resursima. Serverska mrea oslobaa lokalne korisnike od ovih zahteva, ali zato trai postojanje jednog monog namenskog servera koji bi zadovoljio potrebe svakog korisnika mree. Bezbednost Bezbednost (ili spreavanje neovlaenog pristupa raunarima i podacima) podrazumeva definisanje lozinke za resurs, recimo za odreeni direktorijum, koji se koristi preko mree. U mrei ravnopravnih korisnika, svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost, pa je zato teko sprovesti centralnu kontrolu. Ovaj nedostatak kontrole ima znaajne posledice na bezbednost mree, jer neki korisnici ne primenjuju nikakve mere bezbednosti. Stoga, ukoliko je bezbednost bitan faktor, bolje reenje predstavlja serverska mrea. Obuka Poto se u mreama ravnopravnih korisnika svaki raunar ponaa i kao klijent i kao server, korisnici, u tom sluaju, treba da se obue dvostruko i za ulogu korisnika i za ulogu administratora. Serverske mree U mrei sa vie od 10 korisnika, mrea ravnopravnih korisnika u kojoj se raunari ponaaju i kao klijenti i kao serveri, ipak nije pravo reenje. U takvim situacijama, najee, postoje namenski serveri. Namenski server je raunar ija je jedina uloga opsluivanje mree i ne koristi se kao klijent ili radna stanica. Za servere se kae da su namenski zato to oni sami ne mogu biti klijenti (odnosno, to se ne preporuuje), ve su optimizovani da brzo opslue zahteve mrenih klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma. Serverske mree (slika 12.) su, zbog svojih prednosti, postale standard umreavanja.

Slika 12. Serverska mrea. Kako se mrea uveava (poveanjem broja raunara, njihove meusobne udaljenosti i saobraaja izmeu njih), nastaje potreba za veim brojem servera. Podela poslova na nekoliko servera obezbeuje da se svi poslovi obavljaju na najefikasniji mogui nain. Specijalizovani serveri Raznovrsnost i sloenost poslova koje serveri treba da obave je velika. Serveri u velikim mreama se specijalizuju da bi mogli da zadovolje poveane potrebe korisnika. Mnoge velike mree imaju sledee razliite vrste servera (slika 13.): Server za datoteke i tampanje Server za datoteke i tampanje upravlja pristupom korisnika i korienjem datoteka i tampaa kao resursa. Na primer, ako radite sa programom za obradu teksta, taj program radi na vaem raunaru. Dokument sa kojim elite da radite, a koji se uva na serveru za datoteke i tampanje, uitava se u memoriju vaeg raunara, tako da moete lokalno da ga ureujete i koristite. Drugim reima, ova vrsta servera slui za uvanje datoteka i podataka. Server za aplikacije Server za aplikacije klijentu na raspolaganje stavlja serversku stranu aplikacije klijent/ server. U serverima se nalazi velika koliina razliitih podataka koji su organizovani tako da je njihovo pozivanje jednostavno. Razlika izmeu servera za datoteke i tampanje i servera za aplikacije nalazi se u nainu odgovora na zahtev raunara koji je zatraio podatke. U sluaju servera za datoteke i tampanje, podaci ili datoteke se uitavaju u raunar koji ih zatrai. Meutim, kod servera za aplikacije, baza podataka ostaje na serveru, a u raunar koji je zatraio podatke uitavaju se samo rezultati zahteva. Klijentska aplikacija radi lokalno i pristupa podacima iz serverske aplikacije. Umesto da se u lokalni raunar uitava itava baza podataka, uitavaju se samo rezultati koji se dobijaju kao odgovor na upit. Na primer, ukoliko vam je iz baze podataka uenika potrebno da izdvojite one koji su roeni u novembru, server za aplikacije vam, na va

zahtev, nee odgovoriti uitavanjem itave baze podataka. Umesto toga, na lokalni raunar e biti poslat samo odgovor na postavljeni zahtev. Server za elektronsku potu Server za potu upravlja elektronskim porukama koje meusobno razmenjuju korisnici mree. Faks server Faks server upravlja faksimilima (faks porukama) koji stiu u mreu ili se alju iz nje, kroz zajedniko korienje jedne ili vie faks modem kartica. Komunikacijski server Komunikacijski serveri upravljaju protokom podataka i elektronskih poruka izmeu mree u kojoj je sam server i drugih mrea, glavnih raunara (engl. mainframe) i udaljenih korisnika koji putem modema i telefonskih linija pristupaju serveru. Serveri za organizaciju podataka Ovi serveri (engl. directory services) omoguavaju korisnicima da pronau, smeste i zatite podatke u mrei. Na primer, pojedini mreni softver moe raunare da grupie u logino organizovane grupe koje se zovu domeni (engl. domain), a to omoguava svim korisnicima mree pristup svakom mrenom resursu. Sa irenjem mree, planiranje specijalizovanih servera dobija na znaaju. Planer mree mora da uzme u obzir oekivani rast mree tako da se mrea ne poremeti ukoliko se javi potreba da se uloga nekog servera promeni.

Slika 13. Specijalizovani serveri

Uloga softvera u serverskoj mrei Mreni server i njegov operativni sistem funkcioniu kao jedna celina. Koliko god da je server moan i savremen, bez odgovarajueg softvera koji moe optimalno da ga iskoristi, on je neupotrebljiv. Napredni serverski operativni sistemi, koje je razvio Microsoft, napravljeni su tako da mogu da izvuku maksimum iz najsavremenijeg mrenog hardvera. Prednosti serverskih mrea Iako su instaliranje, konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mrea znatno sloeniji nego kod mrea ravnopravnih korisnika, one imaju i brojne prednosti. Zajedniko korienje resursa Server je napravljen tako da omogui pristup brojnim datotekama i tampaima, uz odgovarajue performanse i bezbednost. Kod serverskih mrea je mogue administriranje i kontrolisanje zajednikog korienja resursa iz jednog centra. Ovako se resursi lake pronalaze i ine dostupnijim nego kod mrea ravnopravnih korisnika. Bezbednost Bezbednost je najee osnovni razlog opredeljivanja za serversku mreu. U ovakvom okruenju jedan administrator moe da definie bezbednost i to, onda, vai za svakog korisnika mree. Na slici 14. prikazana je centralizovana bezbednost mree.

Slika 14. Jedan administrator upravlja bezbednou itave mree. Rezervne kopije U zavisnosti od vanosti podataka, mogue je praviti rezervne kopije vie puta dnevno ili nedeljno. Kako su najbitniji podaci centralizovani na jednom ili nekoliko servera, ovaj proces je vrlo jednostavan.

Redundantnost Zahvaljujui ovoj opciji, podaci sa svakog servera mogu se kopirati i uvati u mrei, tako da, ak i u sluaju da se neto dogodi na osnovnom mestu na kome se uvaju podaci, uvek postoji rezervna kopija iz koje se mogu obnoviti. Broj korisnika Serverske mree mogu imati hiljade korisnika. Takvom mreom se ne bi moglo upravljati kada bi se primenio princip ravnopravnih korisnika, ali savremeni alati za nadgledanje i upravljanje mreama omoguavaju da serverska mrea normalno funkcionie i sa ogromnim brojem korisnika. Hardverski zahtevi Hardver raunara korisnika moe da se ogranii prema potrebama korisnika, jer klijentu nije potrebna dodatna memorija i prostor na disku, koji su, inae, neophodni za serverske usluge.

Projektovanje mrene topologije

Termin topologija, ili konkretnije, mrena topologija, odnosi se na fiziko ureenje ili raspored raunara, kablova i drugih komponenti mree. Topologija je standardni termin koji je najee u upotrebi kada se govori o osnovnom projektu mree, mada postoje i drugi pojmovi sa slinim ili istim znaenjem: fiziki raspored, projekat, dijagram i mapa. Mogunosti mree zavise od njene topologije. Od izabrane topologije zavise: vrsta potrebne opreme za mreu, tehnike mogunosti opreme, rast mree, nain upravljanja mreom. Razumevanje naina korienja razliitih topologija predstavlja klju za razumevanje mogunosti razliitih tipova mrea. Da bi raunari mogli zajedniki da koriste neke resurse i, uopte, da bi mogli da komuniciraju na bilo koji nain, oni moraju da se poveu. Najvei broj mrea za povezivanje raunara koristi kablove. Napomena: U beinim mreama raunari su povezani bez upotrebe kablova. Ovde se, ipak, ne radi o pukom prikljuenju kabla na ijem je drugom kraju drugi raunar. Razliiti tipovi kablova, u kombinaciji sa razliitim mrenim karticama, mrenim operativnim sistemima i drugim komponentama, zahtevaju i razliito ureenje.

Da bi mrea uspeno radila, potrebno je paljivo isplanirati mrenu topologiju. U tom smislu, konkretna topologija moe da odredi, ne samo tip kablova koji e se koristiti, ve i kako e se oni sprovesti kroz podove, zidove ili plafon. Topologija, takoe, moe da odredi i nain komuniciranja raunara u mrei. Razliite topologije zahtevaju i razliite metode komunikacije, to, dalje, ima veliki uticaj na funkcionisanje mree. Standardne topologije Svi mreni dizajni potiu od etiri osnovne topologije: Magistrale, Zvezde, Prstena i viestrukih puteva. Magistrala je topologija u kojoj su raunari u nizu povezani jednim zajednikim kablom. Kada se raunari povezuju pojedinanim kablovima koji se granaju iz jednog, vorita ili haba, to je topologija zvezde. Kruno povezivanje raunara kablom koji je u obliku petlje naziva se topologija prstena. Kod topologije viestrukih puteva (engl. mash topology) svi raunari su uzajamno povezani posebnim kablovima. Ove etiri topologije mogu da se kombinuju na razliite naine. Magistrala Topologija magistrale (engl. bus) esto se naziva i linearna magistrala zbog toga to su raunari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i najrasprostranjeniji nain povezivanja raunara u mrei. Na slici 15. prikazana je tipina topologija magistrale. Sastoji se od kabla koji se zove stablo, kima ili segment (engl.trunk, backbone ili segment), koji, u jednoj liniji, povezuje sve raunare u mrei.

Slika 15. Topologija magistrale

Komunikacija u magistrali
U topologiji magistrale, raunari komuniciraju obraajui se konkretnom raunaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala. Za potpuno razumevanje komunikacije u magistrali, neophodno je i poznavanje sledeih koncepata i pojmova: slanje signala, odbijanje signala i terminator.

Slanje signala Podaci se u vidu elektronskih signala alju svim raunarima u mrei, ali ih prihvata samo onaj raunar ija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u originalno poslatom signalu. Svi ostali raunari ne obraaju panju na te podatke. Na slici 16. prikazana je situacija kada poruku alje raunar oznaen kao 0020af151d8b, a prima je raunar oznaen kao 02608c133456. U istom trenutku samo jedan raunar moe da alje poruku.

Slika 16. Podaci se alju svim raunarima, ali ih samo odreeni raunar prihvata. Zbog toga to u magistrali u jednom trenutku samo jedan raunar moe da alje podatke, performanse mree direktno zavise od broja raunara u magistrali. Vei broj raunara u magistrali, podrazumeva i vei broj raunara koji ekaju da poalju svoje podatke, a samim tim i sporiju mreu. Ne postoji standardan nain merenja uticaja veeg broja raunara na brzinu neke mree. Performanse mree ne zavise iskljuivo od broja raunara. Uz broj raunara u magistrali, na performanse mree e uticati i sledei faktori: mogunosti hardvera umreenih raunara, ukupan broj prijavljenih komandi koje ekaju izvrenje, vrste aplikacija sa kojima se radi u mrei, vrsta kabla upotrebljenog za umreavanje i udaljenost umreenih raunara. Raunari u magistrali ili prenose ili oslukuju podatke poslate u mreu. Oni nisu odgovorni za premetanje podataka sa jednog na drugi raunar. Ako se jedan raunar pokvari, to nema uticaja na ostatak mree. Odbijanje signala Zbog toga to se podatak, ili elektronski signal, alje kroz celu mreu, on putuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio spreen, taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla, praktino beskonano, i na taj nain bi spreavao druge raunare u mrei da poalju svoje poruke. Zbog toga signal mora da se zaustavi im stigne do predviene adrese (raunara). Terminator Da bi se spreilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi komponenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajue signale i da na taj nain oslobodi kabl za nove elektronske signale. Oba kraja svakog kabla moraju biti za neto prikljuena. Kraj kabla moe biti ukljuen u raunar, ili u konektor, ukoliko je potrebno

da se kabl produi. Svaki otvoreni kraj koji nije nigde ukljuen mora da ima terminator da bi se spreilo odbijanje signala. Na slici 17. prikazana je pravilna upotreba terminatora u topologiji magistrale.

Slika 17. Terminatori apsorbuju slobodne signale Prekid mrene komunikacije Ako se kabl fiziki presee, ili se jedan njegov kraj iskljui, nastaje prekid. U oba sluaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemaju terminatore) i, u krajnjoj liniji, do prekida rada mree. Ovo je jedan od estih razloga pada mree. Na slici 18. prikazana je topologija magistrale sa iskljuenim kablom. Ovakva mrea ne moe da funkcionie zbog pojave odbijanja signala. Raunari mogu da nastave da funkcioniu samostalno, ali, dok god je kabl prekinut, ne mogu meusobno da komuniciraju, odnosno, da zajedniki koriste resurse. Raunari iskljuenog dela mree e sve vreme pokuavati da uspostave vezu, to e bitno smanjiti performanse radne stanice.

Slika 18. Iskljueni kabl nema terminator i, zbog toga, cela mrea pada. Topologija zvezde U topologiji zvezde, svi raunari su segmentima kabla povezani sa centralnom komponentom koja se zove hab. Na slici 19. prikazana je topologija zvezde. Signal se prenosi od raunara koji je poslao, kroz hab, do svih raunara u mrei. Ova topologija je nastala u ranim danima umreavanja, kada su raunari bili povezani sa centralnim mainframe raunarom.

Slika 19. Jednostavna topologija zvezde. Topologija zvezde prua prednosti u smislu centralizovanih resursa i upravljanja. Sa druge strane, njen veliki nedostatak je neophodnost velike koliine kablova. Takoe, ukoliko centralna jedinica zakae, cela mrea pada. Ako se pokvari jedan raunar, ili njegov kabl, samo e on biti iskljuen iz mree. Ostatak mree, u tom sluaju, funkcionie normalno. Topologija prstena U topologiji prstena, raunari su kruno povezani jednim kablom. Za razliku od topologije magistrale, ovde nema krajeva sa terminatorima. Signal kroz petlju putuje u jednom smeru, od raunara do raunara, a sami raunari mogu da se ponaaju kao repetitori i da ga pojaavaju. Na slici 20. prikazana je tipina topologija zvezde sa jednim serverom i etiri radne stanice. Kvar jednog raunara moe da ima uticaj na itavu mreu.

Slika 20. Jednostavna prstenasta mrea sa logikim prstenom. Napomena: Fiziku topologiju predstavlja sam kabl, a logiku, nain na koji se signal prenosi kroz kabl. Topologija viestrukih puteva U topologiji viestrukih puteva, svi raunari su meusobno povezani odvojenim kablovima. Ova topologija omoguava izuzetnu redundantnost i pouzdanost. Ovde postoje redundantni putevi, tako da kada je jedan kabl u kvaru, saobraaj preuzimaju drugi kablovi. Topologija viestrukih puteva olakava uoavanje i otklanjanje problema i poveava pouzdanost, ali je velika koliina neophodnih kablova ini relativno skupom.

Vrlo esto se ova topologija koristi u kombinaciji sa nekom drugom spajajui se tako u jednu hibridnu topologiju.

Slika 21. U topologiji viestrukih puteva svi raunari su meusobno povezani posebnim kablovima. Habovi Habovi ili vorita su postali standardni deo mrene opreme. Na slici 22. prikazan je hab kao centralna komponenta topologije zvezde.

Slika 22. Hab je centralna taka u topologiji zvezde Aktivni habovi Habovi su, najee, aktivni, a to znai da oni regeneriu i povratno alju signale na nain na koji to rade i repetitori. Zbog toga to obino imaju osam do dvanaest prikljuaka, za njih se esto koristi i termin viestruki repetitori. Aktivni habovi rade na struju. Pasivni habovi Neki tipovi habova su pasivni, na primer, razvodne kutije za oienje ili prikljuni blokovi (engl. punchdown blocks). Oni se ponaaju kao spojevi ne pojaavaju niti regeneriu signal signal jednostavno prolazi kroz njih. Za njihov rad nije potrebna elektrina struja. Hibridni habovi Savremeni habovi koji mogu da prime vie razliitih vrsta kablova nazivaju se hibridni habovi. Na slici 23. prikazana je mrea u kojoj se nalazi glavni (hibridni) hab i tri hijerarhijski njemu podreena haba (podhaba).

Slika 23. Hibridni hab. Prednosti habova Sistemi sa habovima su vrlo fleksibilni (prilagodljivi) i, u poreenju sa sistemima koji ih ne koriste, pruaju brojne prednosti. U standardnoj topologiji magistrale, prekid kabla e izazvati i pad mree. U sluaju mree sa habovima, kvar bilo kog kabla utie samo na ogranieni segment mree. Na slici 24. prikazano je kako kvar ili iskljuenje kabla ima uticaj samo na jednu radnu stanicu, dok ostatak mree normalno funkcionie.

Slika 24. Prekinuti ili iskljueni kabl izbacuje iz rada samo taj raunar o ijem se kablu radi. Kombinacija zvezde i magistrale U ovom sluaju je nekoliko topologija zvezde linearno povezano u magistralu (slika 25.). Ukoliko se pokvari jedan raunar, to ne utie na ostatak mree. Ostali raunari nastavljaju da funkcioniu normalno. Ali, ukoliko se hab pokvari, svi raunari koji su sa njim povezani prestaju da komuniciraju. Takoe, prekidaju se i veze tog haba sa drugim habovima.

Slika 25. Kombinacija zvezde i magistrale

Osnovni tipovi kablova

Za prenos signala izmeu raunara veina dananjih mrea koristi neku vrstu ica ili kablova koji se ponaaju kao mreni prenosni medijumi. Postoji mnogo razliitih tipova kablova koji mogu da se primene u razliitim situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki; katalog firme Belden, jednog od vodeih proizvoaa kablova, obuhvata vie od 2200 razliitih tipova. Sreom, veina dananjih mrea koristi tri osnovne vrste kablova: koaksijalne kablove, kablove sa upredenim paricama (engl. twisted pair), u dva oblika: sa neoklopljenim ili sa oklopljenim paricama optike kablove Razumevanje njihovih meusobnih razlika e vam pomoi da u konkretnoj situaciji izaberete odgovarajuu vrstu kabla. Napomena: Propisi o strukturnom kabliranju zgrada ne predviaju korienje koaksijalnih kablova, tako da se oni nee razmatrati u ovom tekstu. Kabl sa upredenim paricama U svom najjednostavnijem obliku kabl sa upredenim paricama se sastoji od dve izolovane bakarne ice koje su obmotane jedna oko druge. Na slici 26. prikazana su dva tipa ovog kabla: kabl sa neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i oklopljenim paricama (Shielded Twisted-Pair, STP).

Slika 26. Kablovi sa neoklopljenim i oklopljenim paricama Grupe parica se obino nalaze grupisane u zatitnom omotau i zajedno sa njim ine kabl. Ukupan broj parica varira, a njihovim upredanjem se ponitava elektrini um od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to su motori, releji i transformatori. Neoklopljeni kabl sa upredenim paricama (UTP kabl) Najpopularnija vrsta UTP kabla je kabl po 10BaseT specifikaciji i oni postaju najrasprostranjeniji kablovi za lokalne raunarske mree. Maksimalna duina jednog segmenta kabla je 100 metara (328 stopa). Tradicionalni UTP kabl se sastoji od dve izolovane bakarne ice. Odgovarajue specifikacije odreuju koliko e uvoja biti po jednom metru kabla, a to zavisi od njegove svrhe. U Severnoj Americi ova vrsta kablova se koristi u postojeim telefonskim sistemima i instalirani su u mnoge zgrade. Vrsta UTP kabla koja e se koristiti u odreenim situacijama definisana je standardom 568A za oienje poslovnih zgrada. Ove standarde razvile su Asocijacija Elektronskih Industrija i Asocijacija Telekomunikacijskih Industrija (EIA/TIA), a cilj im je bio da se na taj nain osigura doslednost i uvede standardizacija u izvoenju kablovskih instalacija. Ovi standardi obuhvataju 5 kategorija UTP kablova: Kategorija 1 U ovu kategoriju spada tradicionalni telefonski UTP kabl (obina telefonska parica) kojim se ne prenose podaci, ve samo glas. Veina kablova koji su postavljeni pre 1983. godine spada u ovu kategoriju. Kategorija 2 U ovu kategoriju spada UTP kabl za prenos do 4 MB podataka u sekundi. Oni se sastoje od etiri meusobno upredene UTP parice (ukupno 8 provodnika). Kategorija 3 Ovde spadaju UTP kablovi za prenos do 16 MB podataka u sekundi. Sastoje se od etiri upletene bakarne parice, od kojih svaka ima tri uvoja po stopi. Kategorija 4 U ovoj kategoriji se nalaze kablovi koji omoguavaju prenos do 20 MB u sekundi. I oni se sastoje od etiri upletene parice od bakarne ice. Kategorija 5 U ovu kategoriju spadaju UTP kablovi koji omoguavaju prenos do 100MB u sekundi. I ova vrsta kabla se sastoji od etiri upletene parice od bakarne ice. Najvei broj telefonskih linija koristi neku vrstu UTP kabla. Osnovni razlog njihove iroke upotrebe je injenica da su oni unapred postavljeni u zgradama upravo za potrebe telefonskih linija. esto se u gradnji objekata postavljaju i dodatni UTP kablovi za budue potrebe. Ukoliko su ti dodatni kablovi dovoljno kvalitetni za prenos podataka, mogue ih je iskoristiti za potrebe raunarske mree. Ovde, ipak, treba biti oprezan zato to standardni telefonski kablovi nisu upleteni i nemaju karakteristike koje omoguavaju ist i bezbedan prenos podataka. Potencijalni problem svih vrsta kablova je presluavanje

(engl. crosstalk), meanje signala jedne linije sa signalima druge linije. Na slici 27. prikazana je ova pojava kod dva UTP kabla. Inae, UTP kablovi su posebno osetljivi na ovu pojavu, a jedinu zatitu predstavlja vei broj uvoja po metru kabla.

Slika 27. Presluavanje nastaje prilikom meanja signala sa jedne linije sa signalima druge linije. Oklopljeni kabl sa upredenim paricama (STP kabl) Ova vrsta kablova ima spoljanji omota u obliku bakarne mree (irm) koji je, u stvari, oklop daleko efikasniji od standardnog spoljanjeg omotaa UTP kablova. Izmeu i oko parova ica postoji i omota od tanke metalne folije. Ovi dodatni slojevi kod STP kablova formiraju svojevrstan oklop koji je u stanju da zatiti podatke koji se prenose od bilo kakvog spoljanjeg elektromagnetnog uticaja. Zbog toga STP kablovi omoguavaju veu brzinu prenosa i vee razdaljine od UTP kablova. Komponente za kablove sa upredenim paricama Do sada je bilo rei samo o karakteristikama samih kablova, ali su za kompletnu instalaciju potrebne i neke dodatne komponente. Pribor za povezivanje Kablovi sa upredenim paricama za povezivanje sa raunarima koriste telefonske RJ-45 konektore. Oni podseaju na telefonske konektore RJ-11. Iako ova dva tipa konektora na prvi pogled izgledaju skoro identino, meu njima postoje sutinske razlike. Konektor RJ-45 (slika 28.) je malo vei i ne moe da se ukljui u telefonski prikljuak za RJ-11. U konektoru RJ-45 se nalazi osam provodnika, a u konektoru RJ-11 samo etiri.

Slika 28. Utinica RJ-45 Postoje razliite komponente koje se koriste za organizaciju velikih UTP instalacija

Razvodne stalae i police Razvodne stalae (engl. distribution rack) i police (engl. rack shelf) se koriste da bi se napravilo vie mesta za kablove u manjim prostorijama. One su dobar nain organizacije mrea sa mnogo kablova. Paneli za prespajanje Postoje mnoge vrste ovih panela (engl. expandable patch panel) i mogu imati do 96 prikljuaka (ovaj broj moe, prema potrebi, biti neogranieno vei) i brzinu prenosa do 100 MB podataka u sekundi (u poslednje vreme se pojavljuju paneli za brzine od 1 GBps). Konektori Jednostruki ili dvostruki RJ-45 konektori prikljuuju se u panele za proirivanje i zidne maske, a podravaju brzinu prenosa od 100 MB u sekundi. Zidne maske Zidne maske mogu da prime dva ili vie konektora.

Slika 29. Razliite komponente za kablove sa upredenim paricama. Prednosti i nedostaci kablova sa upredenim paricama Ovu vrstu kablova treba da koristite u sledeim situacijama: Imate ogranien budet za LAN. elite relativno laku instalaciju sa jednostavnim vezama izmeu raunara. Meutim, kablovi sa upredenim paricama imaju i sledee nedostatke: Ne moete biti potpuno sigurni u integritet podataka u lokalnim mreama sa visokim nivoom bezbednosti. Nemogue je brzo prenositi podatke na vee udaljenosti. Optiki kablovi Kod ove vrste kablova, optika vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan nain prenoenja podataka. Kablovi sa bakarnim provodnicima prenose podatke koji su u obliku elektrinih impulsa. Za razliku od njih, optiki kablovi ne mogu da prenose elektrine impulse. To znai da se oni ne mogu prislukivati, a podaci su bezbedni od krae. Takoe, optiki kablovi omoguavaju

prenos podataka na velike udaljenosti i velikom brzinom zbog toga to signal ostaje ist i ne slabi. Sastav optikih kablova Optiko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra, koji se naziva jezgro. On je okruen koncentrinim staklenim slojem, koji se naziva presvlaka. Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike. Sa plastikom se lake radi, ali ona ne moe da prenese svetlosne impulse na razdaljine na koje to mogu staklena vlakna. Zbog toga to optiko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima jedno vlakno alje signale, a drugo ih prima. Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od kevlara to obezbeuje vrstinu. Vlakna od kevlara se smetaju izmeu dva kabla. Slino prethodno pomenutim vrstama kablova, i kablovi od optikih vlakana su presvueni zatitnim slojem plastike.

Slika 30. Kabl od optikih vlakana Kablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim smetnjama i podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka. Danas se signali prenose brzinom od oko 100 MB u sekundi, a isprobani su i na brzinama od 1 GB u sekundi (brzine od 1 GB u sekundi, u poslednje vreme, predstavljaju standard kod ove vrste kablova). Osim toga, oni mogu da prenose signale (svetlosne impulse) na kilometarske razdaljine. Prednosti i nedostaci kablova od optikih vlakana Ove kablove treba da koristite kada vam je potreban medijum koji omoguava prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan nain. Njihovi nedostaci su via cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje vee strunosti prilikom njihovog postavljanja i povezivanja. Napomena: Cena optikih kablova odgovara ceni najkvalitetnijih kablova od bakra. Osim toga, rad sa njima je postao daleko jednostavniji nego to je bio ranije. Prenos signala Za prenos kodiranog signala kroz kabl mogu da se koriste dve tehnike: prenos u osnovnom opsegu (engl. baseband transmission) i prenos u irokom opsegu (engl. broadband transmission).

Prenos u osnovnom opsegu Sistemi koji rade u osnovnom opsegu prenose digitalne signale preko jedne frekvencije. Signali teku u obliku pojedinanih elektrinih ili svetlosnih impulsa. Na slici 31. prikazan je prenos u osnovnom opsegu dvosmernog digitalnog talasa. Kod ove vrste prenosa se itav komunikacijski kapacitet kanala koristi za prenos samo jednog signala. Digitalni signal koristi kompletan propusni opseg kabla, a to je jedan kanal. Termin propusni opseg (engl. bandwidth) se odnosi na kapacitet prenosa podataka, odnosno brzinu prenosa u sistemu digitalnih komunikacija koja se izraava u bitovima po sekundi (bps).

Slika 31. Prenos u osnovnom opsegu dvosmernog digitalnog talasa Dok putuje kroz mrene kablove, signal gubi jainu i postepeno se kvari. Ako je kabl prevelike duine, primljeni signal moe biti neprepoznatljiv ili pogreno interpretiran. Da bi zatitili signale, sistemi prenosa u osnovnom opsegu, ponekad, koriste repetitore koji regeneriu signale i prenose ih dalje u njihovom originalnom obliku i jaini. Ovo, u sutini, poveava moguu duinu kablova. irokopojasni prenos irokopojasni sistemi rade na principu analognih signala i opsega frekvencija (slika 32.). Kod analognog prenosa signali su neprekidni i nisu pojedinani. Signali kroz fiziki medijum teku u obliku elektromagnetnih ili optikih talasa. Prenos u irokom opsegu je jednosmeran po jednom kanalu.

Slika 32. Jednosmerni prenos signala u irokom opsegu Ukoliko je irina propusnog opsega dovoljna, jedan kabl moe da poslui za istovremeni prenos vie sistema analognih signala, recimo za prenos kablovske televizije ili mreni prenos. Svakom prenosnom sistemu dodeljen je deo ukupnog prenosnog opsega. Svi ureaji povezani odreenim prenosnim sistemom, kao na primer raunari u LAN-u, moraju biti podeeni tako da koriste samo frekvencije koje su unutar dodeljenog dela ukupnog opsega. Dok sistemi u osnovnom opsegu koriste repetitore, irokopojasni sistemi, za regenerisanje analognih signala do njihovih originalnih jaina, koriste pojaivae. U irokopojasnom prenosu signali se kreu jednosmerno, tako da je neophodno da postoje dva razliita puta za podatke da bi signali mogli da stignu do svih ureaja. Postoje dva uobiajena naina da se ovo postigne: Ukupan propusni opseg moe da se podeli na dva kanala sa razliitim frekvencijama. U takvoj situaciji jedan kanal se koristi za slanje signala, a drugi za prijem.

Korienjem dvostrukih kablova u irokopojasnom prenosu. Svaki ureaj je tada povezan sa dvostrukim kablom, tako da se jedan provodnik koristi za prijem, a drugi za slanje podataka.

Poveanje performansi propusnog opsega Fiziki rast mrea i poveanje saobraaja u njima dovodi do neophodnosti poveanja brzine prenosa informacija. Maksimalnim korienjem odreenog kanala razmenjujemo veu koliinu podataka u kraem vremenu. Najjednostavniji oblik prenosa informacija ili podataka naziva se simpleks. U ovom sluaju, podaci se alju samo u jednom smeru, od predajnika ka prijemniku (slika 33.). Primeri simpleksnog prenosa su radio i televizijski prenosi. Kod simpleksnog prenosa, problemi do kojih doe za vreme prenosa ne mogu da se otkriju i otklone. Oni koji alju podatke na ovaj nain ak ne mogu da budu sigurni ni u to da li su ti podaci uopte primljeni.

Slika 33. Simpleksni prenos U sledeem nivou prenosa podataka, koji se naziva poludupleksni prenos (engl. halfduplex transmission), podaci mogu da se alju u oba smera, ali ne istovremeno. Primeri ovakve komunikacije su kratkotalasne radio stanice i toki-voki (slika 34.). Kod poludupleksne komunikacije mogue je otkrivanje greaka i zahtev da se vrate podaci koji su oteeni u prenosu. Krstarenje po World Wide Webu je forma poludupleksne komunikacije. Vi poaljete zahtev za odreenu Web stranicu, a zatim ekate da vam se ona poalje. Skoro sve komunikacije modemom su poludupleksne.

Slika 34. Poludupleksni prenos Najefikasniji metod prenosa podataka je korienje punog dupleksnog prenosa (engl. full-duplex transmission). U ovom sluaju, podaci mogu istovremeno da se prenose u oba smera, a dobar primer ove vrste predstavljaju kablovske veze koje mogu da se koriste za prijem TV kanala, telefonske veze i veze sa Internetom. Telefon je, takoe, primer ureaja koji radi na principu punog dupleksnog prenosa oba sagovornika mogu da

priaju istovremeno (slika 35.). Modemi su poludupleksni ureaji, to znai da, ili alju podatke, ili ih primaju, neprekidno prelazei iz jednog reima rada u drugi. Mogue je napraviti punu dupleksnu modemsku vezu korienjem dva modema i dve telefonske linije. Jedini zahtev je da oba raunara budu povezana i na odgovarajui nain podeena za ovu vrstu komunikacije.

Slika 35. Puna dupleksna komunikacija.

Mreni adapteri
Mreni adapteri, koji se esto skraeno oznaavaju i sa NIC (Network Interface Card), imaju ulogu fizike veze izmeu kablova i raunara. Na slici 36. prikazan je mreni adapter sa konektorima za prikljuivanje raznih vrsta kablova. Oni se instaliraju u slotove za proirenje svakog raunara i servera u mrei. Kada se adapter instalira, u njega se prikljuuje mreni kabl i, na taj nain, ostvaruje fizika veza izmeu raunara i mrenog kabla.

Slika 36. Mreni adapter sa RJ-45, AUX i BNC konektorima. Uloga mrenih adaptera je da: Pripreme podatke iz raunara za slanje kroz mreu. Poalju podatke drugom raunaru. Kontroliu protok podataka iz raunara u sistem kablova. Primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU) moe da koristi.

Uvod u umreavanje Mrene arhitekture

U prethodna delu teksta upoznali ste kablove i razliite naine povezivanja to predstavlja polaznu taku bilo kakvog zajednikog korienja nekih informacija. Sada, kada znate kako se fiziki povezuju raunari, potrebno je da nauite i na koji nain raunari zajedniki i istovremeno koriste kablove za meusobnu komunikaciju. Sada ete upoznati neke metode pristupa kablovima. Prva metoda, nazvana rivalitet, bazira se na jednostavnom principu ko prvi doe bie prvi usluen. Sledea metoda, prosleivanje tokena, zasniva se na principu ekanja na red. Trea metoda prioritet zahteva, koja je relativno nova, podrazumeva definisani sistem prioriteta pri pristupu mrei. Funkcija metoda pristupa Grupa pravila, kojima se definie prebacivanje podataka iz raunara u kablove i obratno, naziva se metoda pristupa. Kada su podaci ve u mrei, metode pristupa imaju ulogu regulatora protoka mrenog saobracaja. Mreni saobraaj u kablu Za bolje razumevanje saobraaja u raunarskim mreama moe da poslui analogija sa eleznikim saobraajem. Zamislite prugu kojom treba da proe nekoliko vozova, a koja ima samo jedan kolosek. Kada je jedan voz ve na pruzi, svi ostali moraju da ekaju, odnosno da se povinuju proceduri koja tano odreuje kada e koji da proe odreenu deonicu pruge. Bez takve procedure vozovi bi se stalno sudarali. Naravno, postoje i razlike izmeu eleznikog i mrenog saobraaja. Kod raunarskih mrea postoji utisak simultanog i neprekidnog saobraaja. U stvari, ovaj utisak simultanosti je prividan; u stvarnosti, raunari redom kratkotrajno pristupaju mrei. Jo znaajnija razlika izmeu ove dve vrste saobraaja je brzina kojom se saobraaj odvija. Veliki broj raunara treba zajedniki da koristi neke resurse upotrebom istih kablova koji ih povezuju. Ali, kada bi dva raunara istovremeno poslala podatke kroz kabl, dolo bi do sudara ta dva paketa podataka i podaci bi bili uniteni. Na slici 37. prikazano je ta se deava kada dva raunara pokuaju istovremeno da pristupe mrei.

Slika 37. Sudar podataka nastaje kada dva raunara istovremeno poalju svoje podatke istim kablom.

Kada se podaci alju preko mree od jednog korisnika do drugog, ili od servera ka korisniku i obratno, neophodno je da postoji nain kojim se spreava sudar podataka iz jednog raunara sa podacima iz drugog raunara. Metode pristupa moraju biti dosledne u nainu na koji rukuju podacima. Kada bi raunari koristili razliite metode pristupa, mrea bi pala zato to bi se dogodilo da jedna vrsta metoda ima monopol nad kablom. Metode pristupa spreavaju raunare da istovremeno pristupe kablu. Na taj nain se unosi red u procese slanja i primanja podataka. Istovremeni viestruki pristup zajednikom medijumu nadgledanjem prisustva noseeg signala (CSMA/CD) Kada se koristi ova metoda (CSMA/CD), svaki raunar na mrei, ukljuujui i klijente i servere, proverava da li je kabl slobodan za emitovanje. Na slici 38. prikazano je kada raunar moe, a kada ne moe da alje podatke.

Slika 38. Raunari mogu da alju podatke samo kada je kabl slobodan. Tek kada raunar oseti da je kabl slobodan i da nema saobraaja na mrei, mogue je slanje podataka. Kada jedan raunar poalje podatke, ni jedan drugi raunar ne moe da alje svoje podatke sve dok podaci koji su poslati ne stignu do svog odredita. Zapamtite, ukoliko dva raunara istovremeno poalju svoje podatke, doi e do sudara podataka. Kada do toga doe, raunari koji su umeani u koliziju prestaju da emituju i ekaju izvesno vreme, a zatim pokuavaju ponovo. Svaki raunar ima sopstveno vreme ekanja, tako da su anse da se podaci dva ista raunara ponovo sudare minimalne. Imajui ove injenice u vidu, ime ove metode (istovremeni viestruki pristup medijumu nadgledanjem prisustva noseeg signala) ima smisla. Raunari oslukuju ili oseaju mreni saobraaj na kablu (engl. carrier-sense). Uobiajeno je da veliki broj raunara treba da

poalje svoje podatke (engl. multiple access), a svaki najpre oslukuje mreu da bi otkrio eventualnu koliziju. Kada raunar otkrije koliziju (engl. collision detection), on saeka da proe jedan nasumice odreen vremenski period, a zatim pokuava ponovo. Mogunost otkrivanja kolizije je parametar koji moe da nametne ogranienje razdaljine koju mrea pokriva. Zbog pojave slabljenja signala na velikim razdaljinama od poiljaoca, mehanizam otkrivanja kolizije nije efikasan na udaljenostima veim od 2500 metara (1,5 milja). Ako je udaljenost krajnjih delova mree vea, raunar na jednom kraju mree nee biti u stanju da blagovremeno oseti signal poslat sa drugog kraja mree, pa, prema tome, nee ni moi da zna kako raunar na drugom kraju mree, moda, u tom trenutku, alje svoje podatke, odnosno koristi mreu. Kao to je ve reeno, ako se dogodi da dva raunara istovremeno poalju svoje podatke, dolazi do sudara i, u krajnjoj liniji, do unitavanja tih podataka. Metoda rivaliteta Metoda CSMA/CD poznata je i kao metoda rivaliteta zbog toga to se raunari u mrei, u stvari, takmie za prvenstvo slanja podataka. Ovo, moda, izgleda kao glomazan i spor nain slanja podataka kroz kablove, ali nije tako. Savremeni oblici ove metode su toliko brzi da vlasnici nisu ni svesni da se u pozadini mrene komunikacije odvija nadmetanje raunara. Smernice za metodu CSMA/CD to je vie raunara u mrei, mreni saobraaj e biti obimniji. U obimnijem saobraaju, izbegavanje kolizija i same kolizije su ee, to usporava mreu, pa je i metoda viestrukog pristupa prepoznavanja nosioca sa otkrivanjem kolizije (CSMA/CD) relativno spora. Posle svake kolizije, raunari e ekati jedan sluajan (razliit za svaki mreni adapter) period vremena, pa e pokuati ponovo. Postoje anse da se ti ponovni pokuaji poklope sa slanjem podataka nekog sledeeg raunara u mrei. U tom sluaju, etiri raunara (dva raunara koji su napravili prvi sudar i jo dva koji su ukljueni u drugi) moraju da ekaju da bi ponovo pokuali svoje prenose. Veliki broj ponovnih pokuaja moe skoro potpuno da zagui i uspori mreu. Verovatnoa pojavljivanja ovog problema zavisi od broja korisnika u mrei, kao i od njihovih aplikacija. Aplikacije sa bazama podataka, na primer, stvaraju obimniji mreni saobraaj od aplikacija za obradu teksta. U zavisnosti od mrenog hardvera, kablova i mrenog softvera, u mreama koje koriste CSMA/CD metodu kontrole pristupa brzina mree moe biti frustrirajua zbog vrlo obimnog mrenog saobraaja do koga moe doi kada, na primer, mnogo korisnika radi sa aplikacijama baza podataka. Kontrola pristupa kablovima metodom prioriteta zahteva Ova, relativno nova metoda (engl. demand priority access), razvijena je za 100 megabitni Ethernet standard poznat kao 100VG-AnyLAN, za brzine prenosa od 100 Mbps. Institut inenjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) je standardizovao ovu metodu specifikacijom 802.12.

Prioritet zahteva se zasniva na injenici da su repetitori i krajnji vorovi komponente koje ine svaku 100VG-AnyLAN mreu. Repetitori upravljaju pristupom mrei, kruno ispitujui da li postoje zahtevi za slanje podataka sa bilo kog vora na mrei. Repetitor ili hab su zadueni da primete sve adrese, veze i krajnje vorove i provere da li svi oni funkcioniu. Prema definiciji 100VG-AnyLAN, krajnji vor moe biti raunar, most, ruter ili komutator (engl. switch).

Slika 39. Prioritet zahteva je nain kontrole pristupa u mreama 100VG-AnzLAN koje su kombinacija zvezde i magistrale. Rivalitet oko prioriteta zahteva Kao i u sluaju CSMA/CD, dva raunara mogu da dou u rivalski odnos ako prenos ponu da obavljaju istovremeno. Ipak, kod metode prioriteta zahteva mogue je ustanoviti takav raspored koji e, u sluaju rivaliteta, odreenoj vrsti podataka da dodeli prioritet. Ukoliko hab ili repetitor primi dva zahteva u istom trenutku, najvii prioritet ima prvenstvo prolaza. Ako su oba zahteva istog prioriteta raunari se opsluuju naizmenino. U mrei sa prioritetom zahteva raunari mogu, zahvaljujui posebnoj emi kablova, istovremeno i da primaju i da alju podatke. Koriste se kablovi sa etiri para provodnika, to omoguuje etvorostruki prenos od po 25 MHz u svakom paru. Smernice za prioritet zahteva U ovakvim mreama postoji komunikacija samo izmeu raunara koji alje podatke, haba i raunara koji prima podatke. Ovo je daleko efikasnije od metode CSMA/CD gde se signali emituju kroz celu mreu. Dalje, kod prioriteta zahteva svaki hab prati samo krajnje vorove i repetitore sa kojima je povezan, dok u CSMA/CD okruenju svaki hab poznaje adresu svakog vora u mrei. Metoda kontrole pristupa kablovima prioritetom zahteva ima i sledee prednosti: Mogue je koricenje etiri para provodnika to raunarima omoguava da istovremeno alju i primaju podatke. Podaci se ne alju svim raunarima u mrei, ve prenos podataka ide kroz hab koji centralizovanu kontrolu raunara, pa ne postoji rivalitet izmeu njih.

Prenoenje podataka kroz mree Mrena komunikacija bi u, osnovnim crtama, mogla da se opie kao kontinuirani protok jedinica i nula izmeu dva raunara. U stvari, podaci se ne kreu kontinuirano, ve su razbijeni na manje pakete kojima se lake upravlja, a svakom paketu su dodate informacije koje su neophodne za siguran put do zadate destinacije. Sada ete se upoznati sa konceptom paketa koji predstavlja temelj mrene komunikacije. Uloga paketa u mrenoj komunikaciji Podaci su najee grupisani u velike datoteke. Meutim, mree ne mogu da funkcioniu ako raunari odjednom na kablove poalju veliku koliinu podataka. Raunar koji poalje veliku koliinu podataka primorava druge raunare da ekaju dok se podaci prenose, to, sasvim sigurno, frustrira ostale korisnike mree. Ova pojava bi, umesto zajednikog korienja, pre mogla da se nazove monopol nad mreom. Postoje dva razloga zbog kojih u ovim situacijama dolazi do usporavanja mree: Velika koliina podataka poslata odjednom onemoguava interakciju i komunikaciju izmeu raunara zbog toga to je kabl preplavljen podacima. U sluaju ponovnog emitovanja, viestruko se poveava obim mrenog saobraaja. Ove pojave se spreavaju razbijanjem velikih datoteka na male pakete. Na ovaj nain se vri efikasnija kontrola eventualnih greaka u prenosu zbog toga to se, kada se greka pojavi, ponovo emituje samo onaj (mali) paket kod koga se greka pojavila, a ne cela datoteka.

Slika 40. Velika koliina podataka poslata odjednom usporava mreu. Da bi veliki broj raunara mogao brzo i jednostavno da koristi mreu, neophodno je da se podaci razbiju na male, lako upravljive, jedinice. Ove jedinice se nazivaju paketi ili okviri (engl. packets, frames). Postoje i druga znaenja, ali e se ovde termin paket odnositi na deo neke informacije koji se prenosi od ureaja do ureaja na mrei. Napomena: Termin ureaj odnosi se na raunarske podsisteme. tampai, serijski prikljuci i disk jedinice se esto nazivaju ureajima; ovakvi podsistemi esto moraju da imaju sopstveni softver za kontrolu koji se naziva upravljaki program ureaja (engl. device driver). Paketi su osnovne jedinice mrene komunikacije. Sa podacima koji su podeljeni u pakete ubrzava se mrena komunikacija, pa svaki raunar ima vie mogunosti da alje ili prima podatke. Kada stignu do svog odredita, paketi se ponovo pregrupiu i spajaju u prvobitnu celinu.

Slika 41. Razbijanje podataka na pakete. Kada mreni operativni sistem raunara koji alje podatke razbija informacije na pakete, svakom paketu se dodaju i specijalne kontrolne informacije. Ovo je neophodno iz vie razloga: Originalni podaci se razbijaju na male celine. Zahvaljujui kontrolnim informacijama mogue je ponovno sastavljanje paketa u jednu celinu. Mogue je proveravanje greaka do kojih moe da doe prilikom prenosa. Struktura paketa Paketi mogu da sadre razne vrste podataka, kao to su: Informacije, kao, na primer poruke ili datoteke. Odreene tipove podataka za kontrolu raunara i komande, na primer zahteve za odreene usluge. Kodove za kontrolu prenosa, recimo kodove za korekciju greke, kojima se moe utvrditi da je dolo do smetnji i greke u prenosu, i nakon toga ponoviti prenos tih podataka.

OSI referentni model

Meunarodna organizacija za standarde International Standards Organization (ISO) izdala je 1987. godine skup specifikacija koje opisuju arhitekturu mree koja slui za povezivanje raznorodnih raunarskih ureaja. Originalni dokument se odnosio na sisteme koji su bili otvoreni za povezivanje jedni prema drugima, jer su za razmenu informacija svi mogli da koriste iste protokole i standarde. Napomena: Da biste struno podesili mreu, morate da uvaavate glavne organizacije za standarde i nain na koji one utiu na mrene komunikacije. ISO je 1984. godine tampao reviziju ovog modela i nazvao ga Referentni model za otvoreno povezivanje sistema Open Systems Interconnection (OSI) reference model. Ova revizija postala je meunarodni standard i slui kao vodi za umreavanje.

OSI model je najpoznatiji i najee korien model za slikovitu predstavu umreenih okruenja. Proizvoai ga se pridravaju kada projektuju proizvode za mreu. Model opisuje nain na koji mreni hardver i softver zajedniki deluju kako bi se omoguila komunikacija. Model takoe pomae pri reavanju problema tako to nudi referentni okvir koji opisuje kako se pretpostavlja da komponente rade. Arhitektura slojeva Arhitektura OSI referentnog modela razvrstava mrene komunikacije u sedam slojeva. Svaki sloj pokriva razliite mrene aktivnosti, opremu ili protokole. Slika 42. prikazuje arhitekturu slojeva OSI modela. (Slojevitost oznaava razliite funkcije i usluge pri prenosu podataka sa jednog na drugi raunar preko mrene instalacije.) OSI model definie kako svaki sloj komunicira i sarauje sa slojevima koji su neposredno iznad i ispod njega. Na primer, sloj sesije komunicira i sarauje sa slojevima prezentacije i transporta.

Slika 42. Sedmoslojni OSI model. Svaki sloj obezbeuje neke usluge ili postupke koji pripremaju podatke za dostavu putem mree do drugog raunara. Slojevi najnieg nivoa, 1 i 2, definiu fiziki medijum mree i srodne poslove, kao to je nain prosleivanja bitova podataka u mrene kartice (NIC) i kablove. Najvii slojevi definiu kako aplikacije pristupaju komunikacionim uslugama. to je nivo sloja vii, sloeniji su i njegovi poslovi. Slojevi su meusobno razdvojeni granicama koje se nazivaju interfejsi. Svi zahtevi jednog sloja od susednog sloja prosleuju se preko interfejsa. Svaki sloj se oslanja na standarde i aktivnosti sloja koji je ispod njega. Relacije izmeu slojeva OSI modela Svaki sloj obezbeuje usluge za sloj koji je neposredno iznad njega i reava ga detalja o tome kako su one stvarno primenjene. Istovremeno, izgleda kao da je svaki sloj u direktnoj komunikaciji sa odgovarajuim slojem na drugom raunaru. Ovo nudi loginu ili virtualnu komunikaciju izmeu ravnopravnih slojeva. Meutim, stvarna komunikacija izmeu susednih slojeva odvija se samo na jednom raunaru. Na svakom sloju softver primenjuje mrene funkcije prema odreenim protokolima.

Protokoli
Protokoli su pravila i procedure koje slue za komuniciranje. Izraz protokol se koristi u razliitim kontekstima. Na primer, diplomate jedne zemlje pridravaju se pravila protokola koja su napravljena kako bi pomogla laku saradnju sa diplomatama drugih zemalja. Pravila protokola se na isti nain primenjuju u raunarskom okruenju. Kada je vie raunara umreeno, pravila i tehnike procedure, koje upravljaju njihovom komunikacijom i saradnjom, nazivaju se protokoli. Kada razmiljate o protokolima u mrenom okruenju, imajte u vidu tri stvari: Postoji mnogo protokola. Mada svaki protokol omoguava osnovnu komunikaciju, svaki ima razliitu namenu i izvrava razliite poslove. Svaki protokol ima svoje prednosti i ogranienja. Neki protokoli rade samo na odreenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi opisuje njegove funkcije. Na primer, protokol koji radi na fizikom sloju obezbeuje da paket podataka proe kroz mrenu karticu (NIC) do mrenog kabla. Protokoli, takoe, mogu zajedniki da rade u steku ili nizu protokola. Kao to mrea na svakom sloju OSI modela ima nove funkcije, tako i razliiti protokoli zajedniki rade na razliitim nivoima jednog steka protokola. Nivoi u steku protokola preslikavaju izgled slojeva OSI modela. Na primer, sloj aplikacije TCP/IP protokola preslikava se na sloj prezentacije OSI modela. Protokoli obezbeuju sve funkcije i mogunosti steka. Kako rade protokoli Ukupne tehnike operacije, pomou kojih se podaci prenose preko mree, bie podeljeni u posebne, sistematine korake. Na svakom od tih koraka dogaaju se izvesne akcije kojih nema na nekom drugom koraku. Svaki korak sadri sopstvena pravila i procedure ili protokol. Koraci protokola moraju da se sprovedu u skladu sa redosledom koji je isti za svaki raunar u mrei. U predajnom raunaru ovi koraci se izvravaju od vrha ka dnu. U prijemnom raunaru ovi koraci moraju da se sprovedu u obrnutom redosledu. Predajni raunar Na predajnom raunaru protokol: 1. Deli podatke u manje celine, nazvane paketi, koje moe da obrauje. 2. Paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li oni pripadaju njemu. 3. Pripremi podatke za prenos kroz mrenu karticu (NIC) i dalje kroz mreni kabl. Prijemni raunar Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom: 1. Preuzimaju pakete podataka sa kabla. 2. Kroz mrenu karticu unose pakete podataka u raunar. 3. Iz paketa podataka uklanjaju sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar.

4. Kopiraju podatke iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja slui za ponovno sklapanje. 5. Ponovno sklopljene podatke prosleuju aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi. Potrebno je da oba raunara, predajni i prijemni, svaki korak izvedu na isti nain kako bi primljeni podaci imali istu strukturu kakvu su imali pre slanja. Na primer, mogue je da dva razliita protokola podele podatke u pakete i dodaju im razliite sekvencijalne, vremenske i informacije za proveru postojanja greke, ali svako na svoj nain. Zbog toga raunar koji koristi jedan od protokola nee moi uspeno da komunicira sa raunarom koji koristi drugi protokol. Protokoli sa odreivanjem putanje Sve do sredine 80-tih, veina lokalnih mrea (LAN) bila je izolovana. Sluile su jednom pogonu ili preduzeu i retko su bile povezane sa irim okruenjem. Kako se tehnologija lokalnih mrea razvijala, poveavale su se i potrebe za razmenu poslovnih podataka. Lokalne mree su se irile i postajale komponente u veim mreama za prenos podataka i u kojima su meusobno komunicirale. Za podatke koji su poslati sa jedne lokalne mree (LAN) u drugu du jedne od vie moguih putanja, kae se da su poslati odreenom putanjom, rutirani. Protokoli koji podravaju komunikaciju lokalnih mrea du vie putanja poznati su kao rutabilni protokoli. Zbog toga to se za povezivanje vie lokalnih mrea koriste rutabilni protokoli i na taj nain prave mrena okruenja na irem prostoru, oni su postali vrlo vani. Protokoli u slojevitoj arhitekturi U mrei, vie protokola mora da radi zajedno. Njihov zajedniki rad obezbeuje ispravnu pripremu podataka, prenos do eljenog odredita, prijem i izvravanje. Rad vie protokola mora da bude usaglaen kako se ne bi dogaali konflikti ili nekompletne operacije, odnosno nekompletan prenos informacija. Rezultat tog usaglaavanje naziva se slojevitost (engl. layering). Stekovi protokola Stek protokola je kombinacija, odnosno tano definisan skup protokola. Svaki sloj steka odreuje razliiti protokol za obradu funkcija ili podsistema komunikacionog procesa. Svaki sloj ima sopstveni skup pravila. Slika 43. prikazuje OSI model i pravila koja vae za svaki sloj. Protokoli odreuju pravila za svaki sloj OSI modela.

Slika 43. Referentni model prikazuje slojeve protokola. Nii slojevi OSI modela odreuju proizvoaima kako da naprave opremu koja moe meusobno da se povezuje; na primer, korienje mrenih kartica (NIC) razliitih proizvoaa u istoj lokalnoj mrei (LAN). Sve dok koriste iste protokole, u mogunosti su da jedne drugima alju podatke i primaju ih. Vii slojevi odreuju pravila po kojima se odvija komunikaciona sesija (period u kome dva raunara odravaju vezu) i interpretacija aplikacija. to su poslovi na viem nivou u steku, oni i njima odgovorajui protokoli su sve sloeniji. Proces pridruivanja Proces pridruivanja, proces u kome se protokoli povezuju meusobno i sa mrenom karticom (NIC), i to svaki sa svakim, dozvoljava veliku fleksibilnost pri podeavanju mree. Protokoli i mrene kartice (NIC) mogu da se meaju i biraju prema potrebi. Na primer, dva steka protokola, kao to su Internetwork Packet Exchange/Sequenced Packet Exchange (IPX/SPX, Medumrena i sekvencijalna razmena podataka) i Protokol kontrole prenosa/Internet protokol (TCP/IP), mogu da se pridrue istoj mrenoj kartici. Ako ima vie mrenih kartica u jednom raunaru, stek protokola moe da se pridrui jednoj mrenoj kartici ili svim. Redosled pridruivanja odreuje redosled po kome operativni sistem pokree protokole. Kada je vie protokola pridrueno jednoj mrenoj kartici (NIC), redosled pridruivanja je i redosled po kome se oni koriste pri pokuaju da se ostvari uspena veza. Uobiajeno je da proces povezivanja zapoinje kada se instalira operativni sistem ili protokol, ili pri njihovom pokretanju. Na primer, ako je protokol TCP/IP prvi pridruen, pri pokuaju da uspostavi mrenu vezu, mreni operativni sistem e prvo pokuati sa njim. Ako povezivanje ne uspe, raunar e pokuati da uspostavi vezu pomou protokola koji je sledei prema redosledu pridruivanja (engl. binding order). Proces pridruivanja nije samo pridruivanje steka protokola mrenoj kartici (NIC). Neophodno je da se stek protokola pridrui ili povee sa komponentama koje su ispod i iznad mrene kartice (NIC) kako bi u toku izvravanja podaci glatko prolazili kroz stek. Na primer, TCP/IP moe da bude pridruen sloju sesije mrenog osnovnog

ulazno/izlaznog sistema (NetBIOS), koji je iznad mrene kartice, i njenim upravljakim programom (drajverom), koji je ispod nje. Upravljaki program za mrenu karticu takoe je pridruen mrenoj kartici. Standardni stekovi Raunarska industrija je uspostavila i prihvatila vie vrsta stekova kao standardne modele protokola. Proizvoai hardvera i softvera mogu da razvijaju svoje proizvode saglasno bilo kojoj kombinaciji ovih protokola. Meu najvanije modele spadaju: Niz ISO/OSI protokola Arhitektura mrenih IBM sistema IBM Systems Network Architecture (SNA) DECnet firme Digital Netware firme Novell AppleTalk firme Apple Niz Internet protokola, TCP/IP. Na svakom sloju ovih stekova postoje protokoli koji obavljaju poslove odreene za taj sloj. Meutim, komunikacioni poslovi koje mrea mora da obavi grupisani su u jedan od tri tipa protokola. Svaki tip obuhvata jedan ili vie OSI slojeva. Kako pokazuje slika 44., ova tri tipa protokola mogu da se, grubo reeno, preslikaju na sloj aplikacije, transportni sloj i sloj mree OSI modela. Napomena: Mnogo protokola napisano je davno pre nego to je OSI referentni model uao u javnu upotrebu. Zato nije neobino da se nau stekovi protokola koji ne mogu direktno da se preslikaju na OSI model.

Slika 44. Komunikacioni poslovi u OSI referentnom modelu.

Ethernet
Krajem 60-ih, Havajski Univerzitet je razvio WAN nazvan ALOHA (WAN predstavlja prostorno proirenje LAN tehnologije). Povrina ovog univerziteta je bila velika, pa im je bio potreban nain da poveu raunare koji su bili razbacani po univerzitetskom naselju. Jedna od kljunih karakteristika ove mree bila je CSMA/CD metoda pristupa. Ova mrea je bila temelj dananje Ethernet arhitekture. Godine 1972. Robert Metkalf i Dejvid Bogs su, u Xeroxovom istraivakom centru u Palo Altu (Palo Alto Research Center; PARC), izumeli sisteme kablova i signaliziranja, a 1975. godine i prvi Ethernet proizvod koji je koristio navedene sisteme. Prvobitna verzija Etherneta omoguavala je

povezivanje preko 100 raunara na kabl u ukupnoj duini od 1 km (0,62 milje) i brzinu prenosa od 2,94 Mbps. Ovaj Xeroxov Ethernet je bio toliko uspean da su Xerox, Intel Corporation i Digital Equipment Corporation ubrzo napravili nacrt Ethernet standarda za brzinu prenosa od 10 Mbps. Danas je taj Ethernet standard od 10 Mbps samo jedna od mnogih specifikacija koje opisuju metode povezivanja raunara i sistema podataka, kao i zajedniko korienje kablova. Ethernet specifikacije Godine 1978. Medunarodna organizacija za standardizaciju (engl. International Organization for Standardization; ISO) je objavila grupu specifikacija za povezivanje raznorodnih ureaja. Ova grupa standarda poznata je kao referentni model OSI (Open Systems Interconnection). Ethernet specifikacija ima iste funkcije kao tzv. fiziki nivo i nivo veze OSI modela. Ove specifikacije odreuju nain povezivanja hardvera, kao i protok informacija kroz hardver raunara. Tokom osamdesetih IEEE je objavila Projekat 802. Ovaj projekat odredio je standarde u projektovanju i kompatibilnosti hardverskih komponenti koje funkcioniu u okviru fizikog nivoa i nivoa veze OSI modela. Standard IEEE Project 802 koji se odnosi na Ethernet je specifikacija 802.3. Osobine Etherneta Ethernet je trenutno najpopularnija mrena arhitektura. Na slici 45. prikazana je jednostavna Ethernet mrea sa topologijom magistrale. Kao to moete da primetite, kabl na oba kraja ima terminatore. Ova arhitektura osnovnog opsega koristi topologiju magistrale, brzina prenosa je obino 10 Mbps, a za regulisanje mrenog saobraaja u glavnom kablu koristi se metoda CSMA/CD. Ethernet medijumi su pasivni, to znai da im nije potrebno napajanje, a mrea moe da padne jedino ako je medijum fiziki preseen, u kratkom spoju ili nepravilno terminiran.

Slika 45. Jednostavna Ethernet magistrala sa terminatorima na oba kraja kabla. Osnove Etherneta U sledeoj tabeli dat je pregled osobina Etherneta. Tabela 1. Osobine Etherneta Osobine Klasina topologija, Ostale topologije, Tip arhitekture Metoda pristupa Brzina prenosa, Opis linearna magistrala kombinacija zvezde i magistrale osnovni opseg CSMA/CD Specifikacija IEEE 802.3 10 ili 100 Mbps (u novije vreme i 1 GBps)

Tip kabla

debeli ili tanki koaksijalni, UTP, optiki kabl

Format paketa za Ethernet Ethernet razbija podatke na pakete iji je format drugaiji od formata drugih mrea: Ethernet ih razbija na okvire (termini paket i okvir imaju slino znaenje, a u kontekstu Etherneta upotrebljava se termin okvir). Okvir je paket informacija koji se prenosi kao jedna celina. Ethernet okvir moe da ima izmeu 64 i 1518 bajtova, ali se za sam okvir koristi najmanje 18 bajtova, pa, prema tome, za podatke ostaje izmeu 46 i 1500 bajtova. Svi okviri sadre kontrolnu informaciju i imaju identinu osnovnu organizaciju. IEEE standard za brzine prenosa od 100 Mbps Novi Ethernet standardi pomeraju granice brzina prenosa Ethernet mrea izvan poetnih 10 Mbps. Ove nove mogunosti bile su neophodne za rad sa aplikacijama velike propusne moi, kao to su: CAD (projektovanje pomou raunara). CAM (kompjuterizovana proizvodnja). Prenos video signala u realnom vremenu. Rad sa digitalizovanim fotografijama i njihovo skladitenje. Multimedijalne aplikacije u obrazovanju. Dva Ethernet standarda koji mogu da izau u susret ovim poveanim zahtevima su: 100BaseVG-AnyLAN Ethernet 100BaseX Ethernet (Fast Ethernet, odn. brzi Ethernet) Oba ova standarda su pet do deset puta bra od standardnog Etherneta. Pored toga, oni su kompatibilni sa postojeim 10BaseT kablovskim instalacijama, to znai da je mogua Plug and Play nadgradnja postojeih 10BaseT instalacija. Standard 100VG-AnyLAN 100VG (Voice Grade) AnyLAN je mrena tehnologija u razvoju koja kombinuje elemente Ethernet i Token Ring arhitektura. Ovu mrenu tehnologiju je prvobitno razvio Hewlett-Packard, a zatim je dodatno uobliena i ratifikovana od strane IEEE komiteta 802.12. Specifikacija 802.12 je standard za prenoenje 802.3 Ethernet okvira i 802.5 Token Ring paketa. Za ovu vrstu tehnologije se koriste i sledei termini: 100VG-AnyLAN 100BaseVG VG AnyLAN Specifikacije Sadanja specifikacija 100VG-AnyLAN tehnologije obuhvata sledee karakteristike: minimalna brzina prenosa 100 Mbps, mogunost podrke kaskadne topologije zvezde korienjem kablova sa upredenim paricama kategorije 3, 4 i 5 i optikih kablova,

metoda pristupa prioritetom zahteva koja omoguava dva nivoa prioriteta (visoki i niski), mogunost podrke opcije za filtriranje individualno adresiranih paketa u habu, u cilju poboljanja privatnosti, podrka i Ethernet okvirima i Token Ring paketima

Topologija Mrea 100VG-AnyLAN se zasniva na topologiji zvezde u kojoj su svi raunari prikljueni za hab. Mrea se proiruje dodavanjem pomonih habova centralnom habu. Pomoni habovi se prema centralnom habu ponaaju kao raunari. Centralni hab kontrolie prenos podataka sa raunara koji su povezani za pomone habove.

Slika 46. Centralni hab sa pet pomonih. Smernice za standard 100VG-AnyLAN Ova topologija zahteva posebne kablove i kartice. Takoe, razdaljine su ovde neto manje nego kod standarda 10BaseVG i ostalih Ethernet implementacija. Kod 100BaseVG mrea najdui kabl od raunara do haba ne moe da bude dui od 250 metara. Za vee duine je neophodna posebna oprema. Ova ogranienja u pogledu duine znae da je za mreu 100BaseVG potrebno mnogo vie razvodnih ormara nego za 10BaseVG. Standard 100BaseX Ethernet Ovaj standard, koji se esto naziva i brzi Ethernet predstavlja, u stvari, proirenje postojeeg Ethernet standarda. Ovde se koriste UTP kablovi kategorije 5, CSMA/CD metoda pristupa i zvezdasto oiena magistrala, gde su svi kablovi povezani sa habom. Specifikacija medijuma Standard 100BaseX koristi tri vrste medijuma: 100BaseT4 (4 parice, kategorije 3, 4 ili 5 UTP) 100BaseTX (2 parice, kategorija 5 UTP ili STP) 100BseFX (optiki kabl sa dva optika vlakna) Ovi medijumi su detaljnije opisani u sledeoj tabeli: Tabela 2. Specifikacije medijuma za standard 100BaseX

Vrednost 100 Base T4 TX FX

Predstavlja Brzinu prenosa Vrstu signala Vrstu kabla Vrstu kabla Vrstu kabla

Znaenje 100 Mbps Osnovni opseg Upredene parice, 4 para klase za telefon Upredene parice, 2 para klase za podatke Optiki kabl sa dva vlakna

Razmatranja performansi Ethernet arhitektura moe da koristi vie komunikacijskih protokola i da povezuje izmeana raunarska okruenja, kao to su Netware, UNIX, Windows i Macintosh. Segmentacija Performanse Etherneta se mogu poboljati deobom jednog segmenta kabla koji je optereen velikim brojem korisnika, na dva manje optereena segmenta i njihovim povezivanjem mostom ili ruterom. Na slici 47. prikazano je proirivanje mree korienjem mosta. Ovim postupkom se smanjuje intenzitet saobraaja u segmentima. Tada manji broj raunara pokuava da prenosi podatke kroz svaki segment, pa je vreme potrebno za pristup medijumu krae.

Slika 47. Segmentacija mree i rastereenje saobraaja korienjem mosta. Segmentacija je vrlo zahvalan postupak u situacijama kada se mrei dodaje veliki broj novih korisnika, ili kada se dodaju nove aplikacije velike propusne moi, kao to su baze podataka ili video aplikacije. Mreni operativni sistemi za Ethernet Ethernet mrea moe da funkcionie sa veinom najpopularnijih mrenih operativnih sistema, kao to su: Microsoft Windows 95, Windows 98 i Windows 2000 Microsoft Windows NT Workstation i Windows NT Server Microsoft Windows 2000 Professional i Windows 2000 Server Microsoft Windows XP Professional i Windows XP Server Microsoft LAN Manager Microsoft Windows for Workgroups Novell NetWare AppleShare

UNIX