MEDJUNARODNE FINANSIJE TEMA:

COUNTRY RISK

PROFESOR:

STUDENT:

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Finansijski rizik Finansijski rizik predstavlja ostvarenja bruto finansijskog rezultata(razlika izmedju poslovnog rezultata i rashoda finansiranja) kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Vrste finansijskih rizika Regulisanje rizika, kao krajnji cilj celog procesa prouavanja rizika, nuno zahteva poznavanje faktora koji opredeljuju visinu i prirodu rizika sa kojim se u poslovanju sreu finansijske organizacije. Prema tzv. tradicionalnoj klasifikaciji postoji pet osnovnih vrsta rizika, i to: kreditni rizik rizik da partner u finansijskoj transakciji nee ispuniti svoju ugovorom preuzetu finansijsku obavezu, cenovni rizik rizik da e se smanjiti trina cena finansijskih instrumenata zbog promene kamatne stope ili promene deviznog kursa, trini rizik likvidnosti rizik da finansijska organizacija izvri plaanje pre nego to suprotna strana izvri svoju obavezu, i

rizik zemlje rizik da e doi do neispunjenja obaveza dunika usled politikih i drutvenih dogaaja u njihovim zemljama. O ovoj vrsti rizika bice vise reci u daljem tekstu. RIZIK ZEMLJE Rizik zemlje predstavlja migunost da dunik ne moe izmiriti svoju obavezu prema inostranom kreditoru zbog politikih, socijalnih, pravnih i ekonomskih poremeaja koji se deavaju u njegovoj zemlji. Drugacije receno, rizik zemlje za strana ulaganja ili country risk predstavlja rizik ulaganja stranog kapitala u odreenu zemlju. Izazvan je politikim (neizvesnost vraanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost vraanja zajma) dogaajima u odreenoj zemlji. Izrazava se verovatnoom da zemlja dunik ili dunik iz neke zemlje ne moe ili nije voljan da izmiri svoje obaveze zbog postojanja razloga koji nisu ukljueni u okviru uobiajenog kreditnog rizika.

Osnovne determinante koje izazivaju i utiu na nivo rizika zemlje su: Politike - znaajne politike promene u okviru neke zemlje, zbog kojih je odreeni dunik spreen da uredno izvrava svoje obaveze (promene vlade i vladine politike, politiki neredi, ratovi, i sl.). Ekonomske - razlozi nastajanja rizika zemlje nastaju u uslovima izrazito nepovoljnih privrednih kretanja u okviru neke zemlje (veliki deficit platnog bilansa), zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogueno servisiranje spoljnih dugova. 80-tih godina banke i drugi investitori nisu bili u stanju da limite vezane za kreditiranje zemalja postave na adekvatan nain, ve su ih postavljali na previsokom ili na preniskom nivou. Posledice postavljanja neadekvatnih limita vezani za kreditiranje zemalja ogledaju se u sledeem: Ukoliko su limiti previsoki banke mogu pretrpeti teke gubitke, to ne samo da izaziva trajnu tetu njenoj reputaciji, nego moe ugroziti nastavak njenog daljeg poslovanja. Ukoliko su limiti preniski, anse za profitabilno poslovanje su izgubljene, veze sa korespondentima su, zbog odbijanja odobrenja kredita, naruene, prihodi iz poslovanja sa korespondentnim bankama se znaajno smanjuju, nagrade za pojedine zaposlene se smanjuju zbog niske profitabilnosti.
4

Analiza country risk-a uglavnom se sastoji od procene politikih i ekonomskih faktora zemlje korisnika kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice i kamate. Country risk treba tretirati kao poseban rizik, razliit od kreditnog rizika individualnih korisnika kredita, zbog toga to korisnici kredita nemaju ni kakvu kontrolu nad ovim faktorima.

Osnovni oblici ispoljavanja rizika zemlje su: rizik neplaanja - obuhvata sluajeve u kojima zbog politikih i ekonomskih razloga dunik nije u mogudnosti da uredno izvrava svoje obaveze (domaa finansijska organizacija nije u mogunosti da naplati svoja potraivanja od dunika iz neke zemlje), to znai da dunik nije solventan; rizik transfera - predstavija verovatnou da solventan dunik iz neke zemlje nije u mogunosti da dug otplati u ugovorenoj valuti usled odreenih poremeaja u njegovoj zemlji; rizik garancija - rizik koji je karakteristian za finansijske organizacije koje izdaju garancije dunicima iz inostranstva za plaanje u treoj zemlji. Gubitak nastao usled aktiviranja garancije za dunika iz zemlje iz koje dugovi ne mogu biti normalno servisirani za

finansijsku organizaciju isti je kao nenaplativo potraivanje.

N A J Z N A A J N IJ E I N S T I T U C I J E Z A PRI ZCIE N U Z E M L J E R O KA

M etod ologija "E U R O M O N E Y - a"

Prema metodologiji asopisa Euromoney su dva faktora i to politicki i ekonomski.

U procenu politikog rizika ukljueni su:

nacionalno jedinstvo (npr. da li je u zemlji bilo revolucija, da li se na zemlju vri inostrani politiki pritisak itd.), kvalitet vlade (da li je vlada stabilna a sudovi pouzdani itd.), nivo socijalnog nezadovoljstva (nivo zaposlenosti, kriminala itd.).

U procenu ekonomskog rizika ukljueni su:

ekonomski razvoj, stanje meunarodnih ekonomskih odnosa zemlje, zaduenost. Sistem ocenjivanja Euromoney-a je po principu bodovanja svake zemlje od 0 do 100 poena. Zemlje sa 100 poena spadaju u najbolje a one sa 0 poena u najgore. Sve zemlje su svrstane u etiri grupe (A,B,C i D) po indeksu predvienog politikog rasta za petogodinji period i to izgleda ovako: A = 80-100 poena B = 60-80 poena C = 40-60 poena D = 0-40 poena Indeks se donosi u zavisnosti od: reima koji e postojati u zemlji u narednom petogodinjem periodu,(ocenjuje se verovatnoa tri najverovatnija sleda dogaaja), uticaja svakog od ova tri sleda dogaaja na: politike nemire,

restrikcije za poslovno-tehniku saradnju, restrikcije u spoljnoj trgovini, ekonomsku politiku. M etod ologija BER I- IN D E KS A " Kao najkvalitetnija metodologija se navodi metodologija BERI-INDEKSA. On u svoju strukturu ukljuuje sledee elemente : politike, privredno-poslovne, finansijske i elemente nacionalizma.

Kod BERI-INDEKSA je zastupljen sistem bodovanja svake zemlje a maksimalan broj bodova iznosi 100 bodova. Za svaku od ove etiri grupe elemenata propisan je maksimalan broj bodova koji iznosi 25 bodova tako

da bodovi svake grupe elemenata objedinjeni ine maksimum od 100 bodova. Na osnovu broja bodova koji postigne odreena zemlja odreuje se visina rizika za inostrana ulaganja u tu zemlju.

M E T O D O L O G I J E "M O " D "S T A N D A R D & P O O R 's " Y 's O I

Najstarija i najpoznatija rejting organizacija je Moody's koja je osnovana 1909. godine iz potrebe da se zatite uesnici na finansijskom tritu, pruanjem informacija investitorima, o kvalitetu izdatih hartija od vrednosti. Moody's raspolae vremenskim serijama o pojedinim firmama u veoma dugom vremenskom intervalu, to prua dodatnu sigurnost pri predvianju buduih kretanja u poslovanju.

S&P'sobezbeuju kratkorone i dugorone rejtinge, kao i kvalitativnipogled na domae i strane valutne rezerve drave.

Obezbeeni su rejtinzi izsledeih oblasti:

dugorona zaduenja,

komercijalni papiri, sertifikati depozita, trini novani fondovi, fondovi obveznica, platena mo osiguravajuih kompanija.

Utvrivanje kreditnog rizika ukljuuje:

politiki rizik (elja vlade da ispuni svoje dunike obaveze) i ekonomski rizik (mogunost vlade da ispuni svoje dunike obaveze). Kvalitativne ocene se daju i to od C koje su najnie do AAA koje su najvie. Ovako se procenjuje potencijalni trend dugoronog kreditnog rejtinga pri emu se uzimaju u obzir bilo kakve ekonomske promene i promene u osnovnim uslovima poslovanja. Moody obezbeuje analizu kreditnih rizika za vie od sto zemalja i to za sve one koji uestvuju u svetskom tritu kapitala.

10

Za svaku je obezbeeno vie vrsta rejtinga kako bi se obuhvatile sve divergencije rizika, ukljuujui i rejtinge zemalja i to i za kratkorone i za dugorone obveznice stranih valuta. Upostavljanju rizika zemlje analitiari Moody'-ja procenjuju i politike i ekonomske varijable. I N S T I T U T I O NI N V E S T O R AL "Institutional Investor" je ameriki asopis koji se bavi kreditnim rejtingom. Taj asopis objavljuje izvetaje koji se baziraju na procenama vodeih internacionalnih bankara. Svakih est meseci, bankari iz celog sveta, ocenjuju preko 135 zemalja po sistemu od 0 do 100. Ocena 0 predstavlja minimum kreditne sposobnosti a ocena 100 maksimum kreditne sposobnosti.

ICRG - IN T ERN A T IO N AL C0U N T RY RIS K GU ID E

11

Poev od januara 1984. godine ICRG izdaje ekonomske, finansijske, politike i kompozitne rejtinge rizika za devedeset zemalja i to na mesenom nivou. Svako izdanje ICRG-a obuhvata: objanjenje ICRG-ovog visoko cenjenog sistema za ocenjivanje, regionalne delove sa analizom dogaaja u svakoj zemlji i mogunost ataka na poslovanje i investicije organizacija, 50 strana priznatih (od strane "BarronV'-a, "The Economist"-a, The Wall Street Journal"-a...) statistika rizika koje upuuju na to gde postoje povoljne anse za poslovanje a gde lee eventualni promaaji. M E T O D O L O G I J A "B U S I N E S S I N T E R N A T I O N A L - a "

Business International vri rangiran je oko 70 zemalja. Izvetaje izdaje u posebnom biltenu kome je naziv "country Assessment Service". Za "country AssessmentService" je od vanosti 56 faktora na osnovu kojih se dobijaju informacije bitne za poslovanje odreenih korporacija koje se nalaze u razvijenim zemljama. O N D D (T H E B E L G I A N E X P O R T C R E DYI T A G E N C )

12

ONDD je osnovan 1921. godine i bio je druga agencija za osiguranje kredita u svetu. ONDD je autonomno javno telo ija misija je da unapreuje internacionalne ekonomske odnose putem pokrivanja rizika vezanih za izvoz robe i usluga, uvoz, direktne investiciju inostranstvu i kratkorone, srednjorone i dugorone kredite. RIZIK ULAGANJA U SRBIJU Na svim rang listama naa zemlja se nalazi meu poslednjim pozicijama to je veoma nepovoljno i ukazuje na to da su rizici ulaganja u nau zemlju veoma visoki. Jedna od vodeih svetskih kompanija za procenu rizika je Dardin Lojd Tompson. Njen glavni ekonomista Majkl Lenard je u avgustu 2006-e boravio u Beogradu. Tokom posete sastao se sa vie od dvadeset vladinih slubenika i predstavnika najveih domaih i stranih kompanija iz oblasti procene rizika, osiguranja i reosiguranja. Dardin Lojd Tompson je procenio da se smanjio rizik za ulaganje u Srbiju, na osnovu reformi koje su poboljale investicionu klimu u Srbiji. Ipak, ta strana kompanija je upozorila da bi glavni faktor za mogue poveanje rizika za ulaganje u Srbiju

13

u naredne dve godine moglo biti reenje pregovora oko statusa Kosova, politika stranih investicija i sposobnost Narodne banke Srbije da odri rast deviznih rezervi. Rizik za strane investitore u Srbiji, prema proceni te kompanije, smanjen na srednji nivo, u oblasti pravne sigurnosti, propisa i dozvola, ispunjenja ugovornih obaveza, socijalnih nemira i kreditnog rizika. Ovakva odluka znai da e cena koju investitori plaaju osiguravajuem drutvu kako bi osigurali svoje investicije u Srbiji ubudue biti nia, to e automatski uiniti investiciju jeftinijom. Dardin Lojd Tompson procenjuje da se smanjio rizik za ulaganje u Srbiju i zbog, rasta stranih direktnih investicija i deviznih rezervi Srbije, a znaajan faktor bila je i brza normalizacija odnosa sa susedima i mirno razdruivanje sa Crnom Gorom. Srbija je sada zemlja sa srednjim nivoom rizika za strane investitore, kae strunjak za procenu rizika.

Medjutim, rizik ulaganja u Srbiju je i dalje ogroman.

14

Agencija za utvrivanje kreditnog rejtinga (Standard and Poors) iz Londona potvrdila je krajem aprila 2007. godine da je kreditni rejting Republike Srbije BB-" za dugorone i B" za kratkorone obaveze. Rejting BB- spada u kategoriju ispod investicionog statusa, to znai upozorenje investitorima na visok rizik ulaganjau Srbiju. U poredenju sa zemljama regiona, rejting Srbije slabiji je od Hrvatske (ocena BBB) i od Makedonije (BB plus). Prolo je dosta godina od demokratskih promena, a mi i dalje molimo za pomo iz inostranstva. Prema svim pokazateljima ekonomska situacija u Srbiji nije dobra, a kako tvrde privrednici situacija se komplikuje. Problem je u tome to nema posla, proizvodnja nije pokrenuta, a ne moe se iveti samo od trgovine ili "buvlje pijace". Ozbiljniju proizvodnju mogu da pokrenu samo mala i srednja preduzea, ali njima fali poslovni kiseonik, odnosno krediti. To je zaarani krug iz kojeg se ne moe izai, jer su za dobijanje kapitala neophodni odgovarajui uslovi. Mi itamo u tampi da dolaze razne kompanije, koje uestvuju u privatizaciji, investiraju u nau privredu, ali

15

to su samo posebni sluajevi, a ne opti pokret ili veliki talas koji bi povukao sve lae i amce na gore. Treba da dodje do ozbiljne analize o tome ta je pogreno uinjeno, i da se naglasak stavi ne na politiku, nego na proizvodnju. Politiari treba da pronau nain da se Srbija obogati, a bogata Srbija ne moe bez bogatih Srba. Postoje samo dva naina da se stvori bogatstvo, a to je da se zaradi tekom mukom, ili da se ukrade od onoga koji je teko zaradio. U Srbiji je ova prva definicija popustila pred drugom. Ipak, srpska dijaspora bi mogla da bude ogroman pokreta privrednog oporavka Srbije. Saradnja sa dijasporom Srbija ne moe dalje bez saradnje sa dijasporom. To su sve napredne zemlje uradile i od toga imale velike koristi. Primera radi, treinu Atine izgradili su Grci iz inostranstva. Zamislite situaciju u kojoj bi u Beograd dolo samo hiljadu Srba iz inostranstva i ovde potroilo, na primer, sto hiljada dolara za apartmane. Iznos od milijardu dolara nije nikakva cifra, a nai politiari idu u Brisel da bi na kolenima molili za 20 ili 30 miliona dolara. Neto tu nije u redu.

16

Ve etiri godine ekamo da prestane neprijateljstvo matice prema srpskoj dijaspori. Nisu promenjeni zakoni iz Titovog vremena, nisu vraena dravljanstva, mnogoj deci nije omogueno da postanu srpski dravljani, nije izvrena denacionalizacija opkljakanih i nelegalno oduzetih imovina. Srpskoj srednjoj klasi iz inostranstva nije stalo da im se neto vrati, ve hoe da vide jedan moralan in. Moramo da budemo moralni, ako hoemo da ivimo u normalnoj zemlji. Skandalozno je da srpski konzuli, ambasadori i diplomatski servis ne mogu da ostvare svoje glasako pravo. Iako smo mala zemlja, koja demografski umire, ipak otpisujemo vie od treine stanovnitva u inostranstvu. Uslovi koje je potrebno stvoriti da bi se postiglo privlaenje stranog kapitala u nau zemlju su: stabilan (kredibilan) politiki sistem, kvalitetni zakoni, saradnja sa EU i redovna otplata dugova, privredni razvoj i privredna stabilnost i razvoj.

17

Prednosti ulaganja u Srbiju: Strateko pozicioniranje na tritima Evrope i Azije i Bliskog istoka; Duty Free pristup slobodnoj trgovinskoj zoni u jugoistonoj Evropi sa 60 miliona potroaa; Jedina zemlja van ZND-a koja je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom; Srbija jo uvek nije lanica EU; vea fleksibilnost i prednosti zainvestiranje; Najnia poreska stopa na profit preduzea u Evropi; Obrazovana i jeftina radna snaga; Najvei procenat stanovnika koji govore engleski jezik u jugoistonoj i centralnoj Evropi; Stabilna privreda; Zdrava monetarna politika i brza primena kljunih makroekonomskih zakona; Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranom ulaganju;

18

Jednostavnije procedure za proizvodnju i osnivanje preduzea, ukljuujui reim boravka stranaca, registraciju preduzea i carine.

NOVI POGLEDI NA RIZIK ZEMLJE U pogledu mogunosti da se objasni rejting drave, ovde su izneti dokazi koji podravaju polazne teze o postojanju sistemske i valutne neusklaenosti, kao i dunike netolerancije. Meutim, snaga ovih dokaza je neujednaena. Prvo, tradicionalne ekonomske i strukturne determinante jo uvek imaju ogroman udeo u varijacijama rizika zemlje, mereno preko kreditnog rejtinga drave. To se posebno odnosi na per capita GDP, pokazatelje korupcije i politikog rizika, kao i supstitute za istoriju razvoja inflacije. Drugo, ima dokaza o postojanju dunike netolerancije, mada to zavisi od precizne interpretacije hipoteze. Spoljni dug je vaniji za rangiranje zemalja sa tritem u nastajanju nego za razvijene zemlje. Istorija ekonomskih poremeaja koja je predstavljena ranijim neizvravanjem obaveza prema inostranstvu i epizodama veoma visoke inflacije, znaajno utice na rejting. U celini posmatrano, zemlje sa tritem u nastajanju pokazuju manji dunicki kapacitet. Medutim, istorija

19

ekonomskih poremeaja ne pokazuje sistematski uticaj na osetljivost pokazatelja rizika zemlje na nivo zaduenosti. Tree, supstituti za sistemsku neusklaenost pokazuju uticaj na rizik zemlje, mada je njihov znaaj uoljivo manji nego u ranijim ekonometrijskim istraivanjima. Sem toga, ima dokaza da je mogunost pribavljanja deviznih sredstava za domau valutu pod znaajnim uticajem istorije ekonomskih poremeaja i socioekonomskih strukturnih slabosti, kao to je to dokazano u ranijim epizodama visoke inflacije i politikog rizika. Ovo isto statistiko zapaanje u skladu je sa gleditem da je sistemska neusklaenost pod uticajem dobre domace politike. Ono se takode slae sa napretkom pojedinih zemalja u izgradnji domaeg trita obveznica i mogunosti hedinga, posredstvom kombinovane vrste makroekonomske i strukturne politike. etvrto, eksplicitni supstituti valutne neusklaenosti su znaajni jer pokazuju tendenciju smanjivanja objanjavajue moci suspstituta sistemske neusklaenosti. U isto vreme, promenljive konstruisane da obuhvate heding mogunosti imaju zanemarivu ulogu. Ovi rezultati ostavljaju neka otvorena pitanja. Ako je, na primer, glavni kanal uticaja sistemske neusklaenosti na osetljivost zemlje posredstvom nesklada u bilansu

20

stanja, zato su supstituti valutne neusklaenosti esto znaajniji i od samih neusklaenosti koje su uvedene u analizu? Na ovo pitanje se mogu sresti razliiti odgovori. Meutim, malo je verovatno da tekoce u korektnom merenju neusklaenosti koje potiu iz ogranienja podataka, mogu imati znaajniju ulogu. Ovi rezultati nameu ocenu da su potrebna dalja istraivanja. Ona se posebno odnose na domet faktora koji utiu na oigledne razlike reziduala ocene rizika zemlje izmeu slobodno grupisanih industrijskih zemalja i zemalja sa tritem u nastajanju, i determinanti koje utiu na obim spoljnog finansiranja u domaoj valuti. Meutim, dok se ne razvije bolja statistika praenja devizne izloenosti, nee moi da se odgovori na neka od ovih pitanja. Dalji vaan izazov ove analize je u tome to se ona primenjuje na ocenu rizika pre nego na njegovo ex post merenje, kao to je kriza. Promenljive koje se koriste u objanjenju kreditnog rejtinga ne moraju da budu ex ante dobri predznaci krize. Ustvari, u odreenoj meri, finansijske krize su verovatnije kada trini monitori kao to su rejting agencije pogreno procene faktore za koje se ex post ispostavi da su bili vani. Na primer, moe se desiti da kreditne agencije pogreno ocene znaaj valutne neusklaenosti ili iznesu

21

neodgovarajuu ocenu valutne neusklaenosti pre finansijske krize tokom istog perioda u uzorku.

22

Sadrzaj:
FINANSIJSKI RIZIK.....................................................................2 RIZIK ZEMLJE..................................................................................3 N A J Z N A A J N IJ E IN S T IT U C IJ E Z A PRI ZCIE N UZ E M L J E ..............6 R O KA RIZIK ULAGANJA U SRBIJU......................................................13 NOVI POGLEDI NA RIZIK ZEMLJE...........................................19 LITERATURA.....................................................................................24

23

Literatura: Budimir Stakic, Slobodan Barac, 2007.,Medjunarodne finansije Marko Ivanis, Ljiljana Jeremic, 2005. ,Osnovi finansija

E-izvori: www.finansije.net www.scindeks.nbs.bg.ac.yu www.finnet.co.yu www.b92.net www.emagazin.co.yu www.danas.co.yu

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

24