PEDAGOKA KOMUNIKACIJA

Osnovni pojmovni okvir Sintagma pedagoka komunikacija da li je svaka komunikacija pedagoka? u emu je specifinost ove komunikacije? da li je pedagoka komunikacija nuno interpersonalna ? da li moe biti intrapersonalna ili ak komunikacija ovek tehnologija? da li u naim kolama moemo prepoznati nepedagoku komunikaciju i kako ona utie na uenike da li je nepedagoka komunikacija svojstvena samo za neke nastavnike ili se radi o optoj pojavi i slino.

DEFINICIJA PEDAGOKE KOMUNIKACIJE

kriterijumi opservacije potrebni za definisanje: broj uesnika u komunikaciji povratna informacija sredstva ili nain komuniciranja sadraj komunikacije

BROJ UESNIKA U KOMUNIKACIJI I POVRATNA INFORMACIJA komunikacija u interpersonalnim relacijama: "Mi definiemo komunikaciju kao proces u kome ljudi kreiraju i alju signale koje primaju, interpretiraju i na koje odgovaraju drugi ljudi" (Brilhart, Galanes, and Adams, 2001, str. 46). komunikacija socijalni akt dvosmerna

KOMUNIKACIJA SOCIJALNI AKT

Intrapersonalna Interpersonalna U grupi Javna Broj ljudi 1 2 3-20/30 Vie od 20/30 Povratna sprega Trenutna Direktna i neposredna Manje direktna i neposredna Odloena i indirektna

Intrapersonalna komunikacija je ona u kojoj linost komunicira sama sa sobom, kada sebi postavlja pitanja i daje odgovore o vlastitoj kogniciji, o emocijama ili vlastitim postupcima i istovremeno ima povratnu spregu

Interpersonalna komunikacija se odvija izmeu dve osobe ; povratna sprega je direktna i neposredna jer su izlaga i slualac u direktnom kontaktu koji se prati mentalno i senzorno Grupna komunikacija moe imati vie interpersonalnih komunikacija istovremeno ili se moe odvijati u relaciji pojedinac grupa

Povratna informacija u grupi je manje direktna i neposredna jer izlaga ili davalac poruke ne moe imati jasan uvid u efikasnost prijema od strane svakog pojedinca u grupi Javna komunikacija - povratna informacija je odloena ili indirektna jer davalac poruke ne moe imati jasan uvid o njenom prijemu kod veeg broja slualaca, niti je moe brzo pribaviti. Javna komunikacija se odvija izmeu vie ljudi, s tim to je davalac poruke najee jedan ali je mogue da se naizmenino smenjuje i vie davalaca poruke

SREDSTVA I NAIN KOMUNICIRANJA

S obzirom na sredstva i nain komuniciranja, komunikacija moe biti a)verbalna b)pisana ili grafika c) gestovna; d) medijska: telefon, tv,satelitska e) putem pote, kurira ili posrednika f) ostvarena demonstracijom ili igranjem uloga

SADRAJ KOMUNIKACIJE

sadraj komunikacije najee se tretira kao poruka "Sadraj poruke obino su neke konstatacije, zakljuci,naredbe, obrazloenja i brojne sline ideje, misli i zamisli. One se mogu odnositi na najrazliitija podruja ljudske aktivnosti, ali i ljudskog doivljavanja, jer se njima ne prenose samo intelektualni, nego i emocionalni sadraji" (Pedagoka enciklopedija 1, 1989, str. 404).

OBUKA ZA KOMUNIKACIJU
pedagoka komunikacija podrazumeva i obuku za komunikaciju, odnosno, nepotpunu sposobnost jedne strane, tj. uenika, da komunicira sa drugom stranom ili izvorom informacija prekomunikacija nastavne aktivnosti po sebi su vie prekomunikativne nego komunikativne osnovni cilj je pomoi ueniku da razvije sposobnosti za punu i samostalnu komunikaciju sa drugim ljudima i sa medijima komuniciranja

SVOJSTVA PEDAGOKE KOMUNIKACIJE

specifina svojstva : 1) pre-komunikativna dimenzija 2) denotativno i konotativno znaenje 3) simboliki karakter 4) pedagoka komunikacija je personalno obeleena 5) transakcioni karakter 6) edukativni karakter

1.

2.

pre-komunikativna dimenzija -pedagoka komunikacija izmeu nastavnika i uenika nije u potpunosti komunikacija jer obe strane nisu jednako sposobne da komuniciraju denotativno i konotativno znaenje odnosi se na sadraj i uesnike u pedagokoj komunikaciji denotativno znaenje se odnosi na logiko ili eksplicitno znaenje poruke ili sadraja komuniciranja

konotativno znaenje - implicitno znaenje ; esto izvor nesporazuma izmeu nastavnika i uenika u procesu pedagokog komuniciranja jer neki nastavnici ne mogu da se identifikuju sa nivoom detetovog razumevanja izvoenje nastave na previe visokom nivou, podrazumevajui da uenici razumeju sva konotativna znaenja u toj komunikaciji pri ocenjivanju - slabe ocene onima koji nisu razumeli implicitni karakter sadraja

3. Simboliki karakter pedagoke komunikacije - ljudi alju poruke jedni drugima koje druga strana uvek interpretirasvaki pojedinac dekodira ove poruke i pridaje im svoja znaenja poruka ili sadraj komunikacije najee se sastoji iz signala sastoje se od znakova i simbola znakovi su neverbalni elementi, kao to je ton glasa, izraz lica, pokret tela simboli su jasni signali, kreirani da ljudi nedvosmisleno protumae poruku ili sadraj komunikacije slova, matematiki simboli, rei, sheme, grafikoni i slino

4. Pedagoka komunikacija je personalno obeleena znaenja su u ljudima a ne u reima, simbolima i signalima poruke se odailju a primalac je taj koji e ih dekodirati na svoj vlastiti nain, pripisati im vlastiti smisao ako nastavnik ima izraene neke sposobnosti, postoji velika verovatnoa da e u razredu preferisati uenike koji imaju izraene iste sposobnosti: ova personalna "jednaina" najee deluje podsvesno, ali je uenici vrlo brzo detektuju i reaguju najee negativno

5.Transakcioni karakter pedagoke komunikacije jednosmernost i dvosmernost u prenosu sadraja komuniciranja izmeu onoga ko alje i onoga ko prima, uz mogunost zamene uloga konkretno, kada nastavnik izlae gradivo a uenici sluaju, radi se o jednosmernoj komunikaciji 6. Edukativni karakter pedagoke komunikacije podrazumeva da je njena svrha prvenstveno

STRUKTURA PEDAGOKE KOMUNIKACIJE

dimenzije 1) kognitivna 2) emotivna 3) akciona

Kognitivna dimenzija pedagoke komunikacije se odnosi na razumevanje ili dekodiranje poruka, signala i znakova

1)
2) 3)

primalac poruke mora da: odvoji bitno od nebitnog da pamti i koristi informacije da evaluira ono to mu izvor informacija ili izlaga nudi odailjalac poruke mora da : vodi rauna da li ostali uesnici u komuniciranju razumeju i mogu da usvoje poruku

1)

Sutina : primalac poruke najee treba da usvoji ili naui sadraj posredovan porukom

Emotivna dimenzija - prepoznavanje i razumevanje svojih i tuih emocija, samokontrola, empatija, adaptibilnost i otvorenost da bi pedagoka komunikacija bila uspena, nuno je da davalac ili izvor poruke i primalac prepoznaju i razumeju svoje i emocije druge straneukoliko to nije zadovoljeno, komunikacija moe biti prekinuta ili blokirana samokontrola - ukoliko prevladaju previe burne emocije, bilo pozitivne ili negativne, pedagoka komunikacija je ugroena

adaptibilnost - spremnost uesnika da uestvuje u procesu pedagoke komunikacije, bez obzira na to to mu u komunikaciji neto smeta ili se ne svia ukoliko se desi da u toku pedagoke komunikacije davalac ili primalac poruke otkrije da mu u informaciji neto ne odgovara, moe doi do slabljenja ili prekida komunikacije

Akciona dimenzija sposobnost aktivnog slanja i primanja poruka poznavanje materije, zakonitosti i pravila uspenog komuniciranja volja i motivisanost za komuniciranje, perzistenciju ili istrajavanje tenja za ostvarenjem najviih kvaliteta preuzimanje odgovornosti opta informatika - komunikacijska pismenost

STRUKTURA TRANSAKCIJE INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE

Izvor poruke
POILJALAC

Povratna sprega

PRIMALAC PORUKE

Ima misli i/ili oseanja Kodira poruku Poruka odaslata

Prima poruku Interpretira Kodira odgovor Odailja odgovor

POVRATNA SPREGA

1.

2.

3.

podrazumeva primaoev odgovor na poruku koja stie od poiljaoca, kao i saznanje o smetnjama koje prate komunikaciju (Brilhart, Galanes, and Adams, 2001, str. 53) vane funkcije: pomae redukovanju tetnih konsekvenci distraktora pojaava saradnju i poverenje izmeu uesnika u komunikaciji odnosi se i na um ili smetnju u toku komunikacije (ako nastavnik u izlaganju nije dovoljno jasan,uenik ga moe pitati da objasni ili ako uenik nije dobro uo, moe pitati nastavnika da

EFIKASNA PEDAGOKA KOMUNIKACIJA

1. Sposobnost ili kompetencija poiljaoca da

prenese poruku ili efikasno realizuje sadraj komunikacije; 2. Sposobnost ili kompetencija primaoca da razume ili preuzme poruku ili sadraj komunikacije; 3. Efikasna povratna informacija; 4. Uklanjanje umova ili distraktora, ili njihovo svoenje na minimum. zavisi od toga ko je poiljalac i koliko je osposobljen za odailjanje sadraja koji su predmet komuniciranja ko je primalac i koliko je kompetentan za prijem

NOVE ULOGE NASTAVNIKA :

- nastavnik kao didaktiar, - nastavnik kao vaspita, - nauno-nastavna uloga nastavnika, - nastavnik kao dijagnostiar, - nastavnik kao instruktor aktivne nastave, - nastavnik kao koordinator, - nastavnik kao kreator novih interpersonalnih odnosa, - nastavnik kao graditelj emocionalne klime u odeljenju, - nastavnik u aktivnom ciljnom uenju (Suzi, 1999,

NOVE ULOGE UENIKA

- aktivan slualac, - izlaga i prezentator, elaborator, - istraiva, - facilitator, - stimulator, - nadzornik, tihi monitor, - sumarizator, verifikator i evaluator, - testator, - snimatelj, - menader, ekonom, praktiar (ire vidi: Suzi, 2001, str. 260).

KVALITETNA KOLA

Kvalitetna kola je uslov efikasne pedagoke komunikacije. 1) kvalitetan i efikasan nastavni kadar 2) akademski standardi kvaliteta 3) fiziki standardi kvaliteta 4) pedagoki standardi kvaliteta 5) kvalitetna saradnja kole i okoline

KVALITETAN I EFIKASAN NASTAVNI KADAR

Formalni kriterijumi obrazovanje, profesija, diploma sertifikati o strunom usavravanju praktino iskustvo zvanje ostvareno profesionalnim napredovanjem

Manje formalni kriterijumi: predavaki kvaliteti stil i nain rada u nastavi timske saradnike sposobnosti komunikacijske sposobnosti otvorenost za uenje u struci

Neformalni kriterijumi: entuzijazam motivacija za rad sa decom fleksibilnost kreativnost vizija

AKADEMSKI STANDARDI KVALITETA

Interakcija izmeu: nastavnika i uenika uenika i uenika korienje vie izvora znanja u uionici uenje uenja znanje

FIZIKI STANDARDI KVALITETA

Uslovi:

uionice, tehnika nastavni planovi i programi udbenici i radni materijali standard nastavnika: plate, dostupnost literature, tehnologija i slino

PEDAGOKI STANDARDI KVALITETA

Motivisanost uenika za uenje Socijalna promocija uenika u uionici Postignue Oseaj pripadanja i sigurnosti dece u koli Kompetencije za XXI vek

KOLA I OKOLINA: Saradnja sa sredinom, otvorena kola Animiranje roditelja: roditelji volonteri, akcije saradnje i podrke, redovna saradnja Uee u projektima Drutvena i javna delatnost kole Stalna i ritualna veza sa bivim uenicima

U manje formalne kriterijume vezane za nastavni kadar svrstavamo: predavake kvalitete nastavnika, stil i nain rada u nastavi, timske saradnike sposobnosti,komunikacijske sposobnosti i otvorenost za uenje u struci( ovi kriterijumi su manje formalni zbog toga to ne postoje strogi formalni zahtevi koje nastavnik verifikuje pred relevantnim institucijama ili komisijama) Neformalni kriterijumi teko moemo meriti, ali ih lako prepoznajemo na delu: entuzijazam, motivacija za rad sa decom, fleksibilnost, kreativnost i

ODAILJANJE SADRAJA PEDAGOKE KOMUNIKACIJE

Postoji vie funkcija koje obavljaju nastavnik i uenik istovremeno. To su: a) proceduralne funkcije b) interpersonalne funkcije c) funkcije jaanja selfa

PROCEDURALNE FUNKCIJE
1. Utvrivanje ciljeva rada podrazumeva: predlaganje ciljeva i usaglaavanje predloga, donoenje odluka, postizanje individualne i grupne saglasnosti oko naina realizacije ciljeva; 2. Pribavljanje potrebnih informacija za start: razmena iskustava, kratak pregled poznatih ili novih izvora, sagledavanje uslova rada; 3. Razmena informacija, poruka ili sadraja komunikacije: izlaganje ili predavanje, demonstracija, diskusija, interakcija, rad na izvorima saznanja,individualizacija, primena i druge metode i

4. Razmena stavova, vrednosti: interpretacije, suenja, zakljuci; 5. Razjanjenja: rasvetljavanje zabluda, interpretiranje pitanja, iznoenje, injenica, navoenje primera; 6. Sumiranje: pregled ostvarenog, poreenje sa postavljenim ciljevima; 7. Valorizacija ili evaluacija: izraavanje miljenja, oseanja i ocena aktivnosti od strane svih uesnika u komunikaciji

INTERPERSONALNE FUNKCIJE

1. Uspostavljanje normi:usaglaavanje pravila i normi ponaanja tokom pedagoke komunikacije, ukazivanje na neproduktivna i ometajua ponaanja; 2. Facilitacija: pomo pojedincima da aktivno sudeluju, sugerisanje i kontrola reda u diskusiji, podsticanje razliitih stavova i miljenja;

3. Podrka: uvaavanje razliitih miljenja, preputanje vostva drugim lanovima, drugoj strani, tolerancija emocionalnih istupa pojedinaca ili druge strane; 4. Harmonizacija: redukovanje tenzija pri neslaganju, sugerisanje kompromisa ili alternativnih reenja, korienje interpersonalnih snaga grupe ili uesnika u pedagokoj komunikaciji;

5. Stvaranje pogodne emocionalne klime: upotreba humora, ubacivanje ala i stvaranje leerne atmosfere, izvoenje kontrasta ili apsurda; 6. Dramatizacija: igranje uloga, podsticanje fantazije, isticanje kontrasta i neobinosti; 7. Solidarnost : podrka i pomo slabijem, razumevanje za mane i slabosti, jaanje grupne i interpersonalne kohezije.

FUNKCIJE JAANJA SELFA

1. Samosaznanje: jaanje saznanja osobe o sebi, ja u ogledalu vienja drugih, svest o socijalnom selfu; 2. Samorealizacija: komunikacija za ovladavanje okolinom, komunikacija, za uenje drutvenosti, komunikacija za uenje samovanju; 3. Samoaktuelizacija: komunikacija za prihvatanje sebe, drugih i prirode, elja za pomaganjem, komunikacija za radoznalost i kreativnost; 4. Samoprocena: evaluacija vlastitih svojstava i postupaka, evaluacija vlastite sposobnosti komuniciranja, realno i idealno ja.

PRIJEM SADRAJA PEDAGOKE KOMUNIKACIJE

aktivna komunikacija je uslov uspenog prijema sadraja komuniciranja 1. Otvorenost svih ula: a) aktivno sluanje b) prijem i odailjanje neverbalnih signala 2. Kognitivna ukljuenost 3. Emocionalna usklaenost 4. Aktivna participacija

AKTIVNO SLUANJE

Kvaliteti dobrog sluaoca a) dobar slualac posveuje panju kontekstu u kome je neto reeno b) dobar slualac posveuje panju oseanjima govornika c) kada se kod govornika pojave zbunjujua mesta, dobar slualac postavlja pitanja kako bi mu sve bilo jasno d) tiinu i pauze treba interpretirati ispravno, jednom kao smetnju a drugi put za motivisanje uesnika u komunikaciji

ETIRI SLUALAKE PREFERENCIJE:

a) Sluaoci orijentisani na ljude - brinu o tome kako njihovo ponaanje pri sluanju utie na ponaanje izlagaa i drugih uesnika u komunikaciji. Najee demonstriraju paljivost i nekritinost prema izlagau, odreenu dozu submisivnosti. b) Akciono orijentisani sluaoci najvie se fokusiraju na fiziku akciju:demonstraciju, igranje uloga, pripremu materijala, crtanje, pisanje i slino.Najvie uivaju u manuelnim i fizikim aktivnostima.

c) Sluaoci orijentisani na protok vremena brinu o rasporedu aktivnosti i vremenu za njihovu realizaciju. Imaju senzitivnost za neverbalne signale u pedagokoj komunikaciji. Kreativna i spontana diskusija za njih moe predstavljati problem jer preti da ugrozi predvieni tajming

d) gestove i simbole

PRIJEM I ODAILJANJE NEVERBALNIH SIGNALA

a) uloga gestova javljaju se iznenadno imaju blic-efekat, traju kratko i upeatljivi su kratko poremete normalni izraz ili pozu i odmah nestaju, a telo ili izraz lica se vraaju u normalu kao da nita nije bilo simetrini su esto lie na traku za koju ne znamo da li ide napred ili nazad gestikulacija gestovni govor pantomima simboliki izraz znakovni govor

MEK NILOVA KLASIFIKACIJA GESTOVA

nagli pokreti- pljeskanje rukama, naglo podizanje obrva ili ruku, ili neka druga brza kretnja kojom se najee svesno ili nesvesno eli dati vanost odreenom mestu u izlaganju; u pravilu imaju interakcioni karakter pokazni odnose se na izraze lica, ruku ili tela kojim se eli neto pokazati ; najee su situacionog karaktera Ikoniki- reprezentacioni gestovi slue da se prostorno, trodimenzionalno, slikovito, plastino potkrepi sadraj komunikacije

metaforiki gestovi - slue da se ukae na limite, domete ili opseg nekog znaenja, s jedne strane, te na druga ili alternativna znaenja, s druge strane podstiu imaginaciju ili stvaranje apstraktnih predstava

KOGNITIVNA UKLJUENOST

socijalna promocija- dete eli da pokae pred drugom decom svoju kompetenciju,ak i na sadrajima koji ga previe ne interesuju odnos izmeu uenika i nastavnika- kvalitet interpersonalnih odnosa nastavnika i uenika determinie volju uenika da participiraju u nastavi tip nastave kvalitet predavanja

EMOCIONALNA USKLAENOST

Emocionalna usklaenost pedagoke komunikacije podrazumeva prijatnu radnu atmosferu, uz toplu emocionalnu klimu, bez prejakih emocija. Bilo da su pozitivne ili negativne, prejake emocije mogu ozbiljno ugroziti efikasnost pedagoke komunikacije komponente nenasilne komunikacije: 1) da opaamo bez procenjivanja 2) da izraavamo ono to oseamo 3) da prepoznamo korene vlastitih oseanja, 4) da se pitamo ta bismo voleli da zahtevamo od drugih

Da bismo sauvali poeljan okvir emocionalnosti, potrebno je da izbegavamo pogrene smerove komunikacije ta su pogreni, a ta ispravni smerovi komunikacije, govori model "tri pogrena i jedan ispravan smer komunikacije 1) okriviti drugog 2) okriviti sebe 3) prepoznati moralisanje 4) prepoznati potrebe i oseanja drugog

Za emocionalnu usklaenost pedagoke komunikacije potrebno je da shvatimo da smo esto robovi vlastitih emocija Tri faze na putu ka emocionalnom oslobaanju: 1)emocionalno robovanje vidimo sebe kao odgovorne za oseanja drugih 2)drskost ljuti smo, ne elimo vie da budemo odgovorni za oseanja drugih I 3)emocionalno oslobaanje reagujemo na potrebe drugih iz saoseanja, nikada iz straha, oseanja krivice ili stida

etiri zablude o emocijama koje ljudi nesvesno neguju: a) drugi me moe naterati da patim b) ja mogu drugog naterati da pati c) drugi me moe usreiti d) ja mogu drugog usreiti tri tipa emocionalne klime u uionici: a) sentimentalna varira od jako pozitivnih do jako negativnih emocija b) topla uravnoteena c) hladna s visine, na distanci

AKTIVNA PARTICIPACIJA

a) funkcionalna participacija u radu na zadatkuponaanja u okviru prve grupe su vezana za zadatak na kome se radi a imaju cilj zavriti zadatak na odreenom nivou efikasnosti i kvaliteta b) participacija u izgradnji i odravanju interpersonalnih odnosa - vid participacije je vezan uz uloge koje pojedinci obavljaju i njihovo znaenje koje im pridaju drugi; radi se o podrci koju pojedinac daje i prima, o uticaju pojedinca na grupne odnose

FUNKCIONALNA PARTICIPACIJA
potrebno je: 1. Drati se jasne logike perspektive zadatka, cilja rada i smisla aktivnosti 2. Da svi uesnici pedagoke komunikacije oseaju kako je njihovo uee vano 3. Pitanjima podsticati neaktivne uesnike u komunikaciji 4. Balansirati liderstvo, po potrebi prepustiti drugom, a po potrebi pojaati 5. Svim uesnicima obezbediti jasnu povratnu informaciju o efektima aktivnosti

ODRAVANJE INTERPERSONALNIH ODNOSA

1. Biti tolerantan na individualne, socijalne i kulturne razlike; 2. Imati pregled sveukupne komunikacione situacije; 3. Svim uesnicima obezbediti saznanje da je njihovo prisustvo vano; 4. Stvoriti toplu, produktivnu i poeljnu emocionalnu klimu; 5. Uvek voditi rauna da je pedagoka komunikacija dvosmeran proces i da je njena optimalna forma nenasilna

PARTICIPACIJA U MALOJ GRUPI Uloge voe u pedagokoj komunikaciji: evaluator inicijator facilitator koordinator energizer