UPUTSTVO ZA PISANJE MATURSKOG RADA S obzirom da matura predstavlja ispit zrelosti, i maturski rad bi trebalo da predstavlja jedan ozbiljan

nauni i istraivaki rad kojim uenik potvruje da je spreman da zavri etvorogodinje kolovanje. Maturski rad je struni rad koji uenik izrauje na izabranu temu uz pomo profesora-mentora. Mentor upuuje uenika na izvore informacija bilo da su to knjige, struni asopisi, katalozi, enciklopedije i dr. Pored tampanih izdanja uenici mogu koristiti i sadraje sa interneta. Tanost ovih podataka treba uzeti sa rezervom i, ukoliko je mogue, obavezno ih proveriti. Svaka faza u izradi maturskog rada (prikupljanje materijala, prouavanje materijala, pravljenje beleki, razrada teza, struturiranje rada, pisanje rada i tehnika obrada) obavlja se uz stalne konsultacije sa mentorom. Maturski rad se sastoji od: naslovne strane strane za upis podataka o samom radu i sa odbrane rada sadraja uvoda razrade zakljuka priloga bibliografije ili popisa literature Pre izrade samog rada potrebno je definisati margine i prored teksta. MARGINE - Tekst treba da je udaljen po 2,5 cm od gornje i donje ivice papira, 2,5 cm od desne ivice papira i 3 cm (zbog korienja) od leve ivice papira veliine A4 (297 x 210 mm). Svako poglavlje poeti na novoj strani. PRORED izmeu redova je 1,5. Za pisanje rada treba koristiti standardni font (Times New Roman), veliine 12 taaka. da bi se naglasile kljune rei, slova se mogu podebljati (Bold), iskositi (Italic) ili podvui (Underline). Rad moe biti pisan latininim ili irilinim pismom, po izboru samog uenika.

Ovo je uputstvo kako uenici samostalno da napiu maturski rad i tehniki obrade tekst rada.

NASLOVNA STRANA Naslovna strana maturskog rada je tano definisana. U gornjem levom uglu nalazi se naziv kole, a red ispod sedite kole. MATURSKI RAD IZ... (naziv predmeta) NA TEMU pie se na sredini strane, a ispod naslov (tema) maturskog rada. U donjem delu lista sa leve strane se pie Mentor, a u istom redu sa desne strane Uenik. U sledeem redu sa leve strane pie se titula, ime i prezime profesora-mentora, a sa desne strane ime i prezime uenika. Na dnu strane po sredini stavlja se mesto, mesec i godina izrade maturskog rada. (dat je izgled naslovne strane maturskog rada) Izgled maturskih radova je standardizovan i mora biti ispotovan svaki deo ovog uputstva, ukoliko sam profesor-mentor ne zahteva neto drugaije od uenika.

GIMNAZIJA ,,SVETOZAR MARKOVI SUBOTICA

(veliina 12)

MATURSKI RAD IZ YYYYYYYY NA TEMU XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX XXXXXXXXXXX (VELIINA 12, BOLD)

Mentor prof. (ime i prezime)

Uenik (ime i prezime) __________________ (potpis) Subotica, juna 2009. godine

Maturski rad treba da predstavlja skladnu, jasnu, logiku i dobro strukturiranu celinu. Misli treba paljivo upakovati u reenice, a reenice u pasuse. Pasuse naglaavati uvlaenjem prvog reda. 1. Prvu stranicu posle naslovne strane treba ostaviti praznu. Ova strana je predviena za upis podataka o samom radu i zapaanja komisije sa odbrane rada. 2. Na sledeoj stranici bi trebalo da bude SADRAJ sa navedenim podnaslovima u maturskom radu i brojem stranice na kojoj se nalaze. To je prva numerisana stranica rada. 3. Stranice sa tekstom moraju da budu numerisane (pri vrhu ili na dnu stranice, na sredini ili u desnom uglu). 4. Ako se u tekstu navodi citat, on mora da bude doslovce prenesen iz originalnog teksta, pod navodnicima. Iza citata otvara se zagrada u kojoj se navodi prezime autora, godina izdanja, strana na kojoj se citirani deo nalazi. (primer: Istorija evropskih jezika je takoe istorija uticaja jednih jezika na druge. (Reinhart 1985: 67-68 ). ) ili se u fusnoti navodi kompletna bibliografija dela (primer: J. Reinhart, Leksiki slojevi u svetosavskoj krmiji. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 14/1, , 67-78.). Preporuka: Pokuati to vie da se izbegavaju citati i da se umesto njih daje parafraza (opis, opisivanje, prepriavanje, objanjavanje, razvijanje neke misli) samog citata. 5. U dnu stranice (u fusnoti) daju se neka dodatna objanjenja ili se daje literatura iz koje je preuzet neki citat, grafikon ili neka tabela. 6. Posle teksta maturskog rada, kao poseban njegov deo, navodi se sva LITERATURA koriena za pisanje rada. Bibliografska jedinica sadri: Prezime i ime autora, Naziv izvora (knjige, strunog asopisa). Izdavaa, mesto izdavanja, godinu izdavanja. Knjige se navode po abecednom (ako je rad kucan latininim pismom) ili azbunim (ako je rad kucan irilinim pismom) redosledu prezimena pisca knjige. Ako delo ima do tri autora, onda se svi navode, a ako ima vie od tri, navodi se prvi i stavlja se skraenica i dr. koja ukazuje da ima vie autora. Literatura se navodi u originalu. (primer: Barako 1999-2001 T. Barako, Prilog prouavanja sloenica u srpskoslovenskom jeziku. Prilozi prouavanju jezika, 30-32, Novi Sad, 71-76. Beli 1931 A. Beli, Srpski jezik (obrazovanje rei - sloenice i sufiksi). Beograd. J. G. Mejdor, O pristupu ispitivanju sloenica u Grkovi-Mejdor 1999 srpskoslovenskom jeziku. irilske rukopisne knjige Biblioteke Matice srpske. Akatisti, stihologije, bogorodinici, VII, Novi Sad, 178-188. Grkovi-Mejdor 2001 J. G. Mejdor, Pitanja iz startoslovenske sintakse i leksike. Lingvistike sveske I, Novi Sad. Rodi 1985 N. Rodi, Krmija kao izvor nove leksike. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 14/1, Beograd, 79-85 *** Economou 1989-1990 E. Economou, Pletenie Sloves in the Works Of Demetrius Cantacuzene. Cyrillomethodianum XIII-XIV, Thessalonikue, 93110.

Gorski-Majnari 1960

Grko-hrvatskosrpski rjenik. Priredili O. Gorski i N. Majnari, Zagreb. 7. U sluaju da se koristi internet kao izvor informacija, navodi se adresa poetne stranice (Homepage) na kojoj je pronaen sadraj i u zagradi se dodaje cela adresa (link). Potrebno je napisati i datum pristupa konkretnoj web stranici (budui da se sadraji na internetu menjaju iz dana u dan). Primer: http://www.rastko.org.yu/ (http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_12_c.html) 25. I 2009. 8. Posle literature, na kraju maturskog rada, ako za to postoji potreba, mogu biti PRILOZI, kao dodatak. U PRILOZIMA mogu da se nau tabele, grafikoni, slike, korieni upitnici (ako sa mentorom nije dogovoreno da budu u samom tekstu).

SPISAK NAJEIH SKRAENICA br. dr gimn. ib/ ibid/ ibidem i dr. i sl. isp., ispor. itd. knj. l. mr n. d. n. e. npr. prof. str. sv. t. tj. tzv. up., upor. v. broj doktor gimnazija u istom delu, na istom mestu, na istoj strani knjige i drugo i slino isporedi i tako dalje knjiga list magistar navedeno delo nove ere na primer profesor strana sveska tom to jest takozvani uporedi vidi ili vek