Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

Seminarski rad iz predmeta: Partije i partijski sistemi

Partijske porodice u Srbiji

Boban Stojanovi 679/08 novembar 2011. godine

Sadraj:

Uvod.................................................................................................................................................3

I Partije, partijski programi i partijske porodice..............................................................................3

II Partijske porodice u Srbiji............................................................................................................7

1. Liberali..................................................................................................................................9 Liberalno demokratska partija (LDP).................................................................................11

2. Socijaldemokrate.................................................................................................................14 Demokratska stranka (DS)..................................................................................................15 Socijalistika partija Srbije (SPS).......................................................................................17 Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).....................................................................19 Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV)............................................................................20 G17 plus..............................................................................................................................20

3. (Socijal) konzervativci........................................................................................................22 Srpska napredna stranka (SNS)...........................................................................................24 Demokratska stranka Srbije (DSS).....................................................................................26 Nova Srbija (NS).................................................................................................................27 Jedinstvena Srbija (JS)........................................................................................................28 Srpska radikalna stranka (SRS)...........................................................................................28

Zakljuak........................................................................................................................................30

Prilozi.............................................................................................................................................32

Spisak koriene literature.............................................................................................................34

-2-

Uvod Cilj ovog rada je da prikae kako se relevantne politike partije u Srbiji ideoloki deklariu i kako ih moemo ideoloki grupisati po porodicama. Autor smatra da u Srbiji postoje tri partijske porodice, tri ideoloke grupe partija: liberalna, socijaldemokratska i (socijal) konzervativna, koje su meusobno dovoljno razliite, a koje okupljaju partije iste proflisanosti, istih ideolokih postulata oko kojih su nastale i oko kojih se grade i razvijaju. Cilj je da predstavimo kako se partije deklariu i predstavljaju, sa kojim programskim polazitima i osnovama. Problem u samom odreivanju odreene ideoloke pozadine partija svakako e predstavljati njihova nekonzistentnost, jer su partije programski zagovornice odreenih ideolokih pravaca, a u svojim konkretnim programima, nastupima i delovanju se sasvim drugaije vode. Meutim, autor e pokuati da pronae neku sredinu izmeu teorijskog i empirijskog u realnom vremenu i da tako predstavi situaciju. Rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu e italac biti uveden u teorijsko razmatranje partija, ideologija i partijskih programa. U drugom delu rada e biti prikazane tri partijske porodice, njihovi osnovni postulati, teorijska potkovanost i osnovni pravci delovanja. Takoe emo pobrojati relevantne partije po partijskim porodicama, analizirajui njihove programe, izborne programe, konkretne javne politike ili predloge javnih politika i na taj nain argumentovati zato odreene partije pripadaju ba toj partijskoj porodici.Takoe, radi to boljeg argumentovanja linije razliitosti partijskih porodica e biti predstavljene odreenim linijama socijalnih i poliitkih rascepa sledei teorijski okvir ve postojee studije u toj oblasti.

I Partije, partijski programi i partijske porodice Partije su dobrovoljne, relativno trajne organizacije politikih istomiljenika iji je cilj preuzimanje i vrenje vlasti, ili stalni uticaj na nju, radi ostvarivanja odreenih grupnih interesa1. Partije nema bez makar u mimalnom obliku razvijenog, politikog i ideolokog projekta oko koga bi se okupili i integrisali lanovi i pristalice (Stojiljkovi, 2008: 23 - 25). Prema tome, partija bi se mogla i odrediti kao grupa ljudi - lanova, koja sledi odreenu viziju, ista verovanja na drutvo u kom ive, u drutvo i dravu u kakvoj bi voleli da ive, i koji dele zajedniki stav o sutinski bitnim pitanjima: slobodi, pravdi, moralu, jednakosti/nejednakosti, itd.2 Slino misli i
1 2

Pri tom se nastoji da se ui ili iri interes prikae kao interes celokupnog drutva - videti vie(Stojiljkovi, 2008: 23) Defincija partija, B.S. (autor)

-3-

Konstan kada kae da je partija udruenje ljudi koje ispoveda istu politiku doktrinu (Stojiljkovi, 2011a: 114). Jednom reju, partija se zasniva na odreenoj ideologiji - skupu ideja. Ideologija bi najkrae mogla da se definie kao: sistem politikih verovanja ili skup politikih ideja (Hejvud, 2005: 6). Moda je ova definicija jednog od vodeih teoretiara ideologija Endrua Hejvuda preuska, u smislu to se ideologija definie samo kaoskup politikih ideja, dok je ipak u dubini svake politike ideologija sistem irih drutvenih ideja koje ne moraju biti odreene samo na stvari vezane za usko odreenje politike. Vuina Vasovi daje moda i najkonzistentniju definiciju: Ideologija je skup ili sistem orijentacija, predstava i uverenja o stvarnom ili poeljnom ureenju politike i drutva (Vasovi, 2006: 113). Kako Nojman istie, politika nije samo puka borba za mo, nego predstavlja borbu ideja i pokuaj da se svet oformi prema odreenoj slici (Orlovi 2010: 121). Na osnovnom nivou, ideologije su sline politikim filozofijama, dok na operativnom nivou dobijaju oblike irokih politikih pokreta (Hejvud, 2004: 85). Ideologije slue, izmeu ostalog, kao standardi koji pomau ljudima u donoenju odluka i u formulisanju politike (Goati, 2005: 10). Kako partije predstavljaju i prezentuju svoje ideoloke pretpostavke i uverenja? Jedan od bitnih konstitutivnih elemenata partije jeste njen program (Stojiljkovi, 2008: 23 - 31). I upravo, partije putem prezentovanja programa okupljaju birae, pristalice i lanove. Demokratija kao forma vladavine upravo i poiva na izboru izmeu odreenih partija (ideologija, programa). Prema tome, u demokratiji se graani bore za prevlast svojih preferencija (prema odreenim vizijama druva i drave), a same partije oko prevlasti svojih programa, koje bi u sluaju osvajanja vlasti teili da realizuju. Politiki program je konkretizacija i operacionalizacija koja nastaje u partiji pri njenom osnivanju (Kecmanovi, 2008: 11). iru definiciju nam daje Slavia Orlovi: Program partije (ideologija) predstavlja skup ideja i principa na kojima partija temelji svoj politiki projekat, kako vienje drutvenih problema, tako i mogue naine njihovog reavanja, ali i nain voenja drave (Orlovi, 2007a: 39). Partijski programi su skup stratekih ciljeva, ideja, vrednosti i opredeljenja (Goati, 2005: 10). Komi tvrdi da savremene politike partije nije mogue uopte ni zamisliti bez partijskog programa za koji kae da je: relativno koherentan i specifian fond ideja o najviim drutvenim i nacionalnim dobrima (Komi, 2007: 17). Birai se na izborima odluuju za koji e program glasati i kome e ukazati svoje poverenje. Meutim, neki autori smatraju da se nikako partije ne smeju percipirati samo na osnovu

-4-

osnovnih partijskih programa (Orlovi, 2007a: 40 - 41). Ve u percipiranju stranaka treba obuhvatiti i ostale stranake dokumente, govore, nastupe, predloge i konkretne javne politike. 3 Kada pokreemo temu partijskih porodica potrebno je da znamo da uvek ima vie partija nego ideologija (Orlovi, 2007a: 13). esto se stranke ne razlikuju u ciljevima, ali se razlikuju u putevima kako do tih ciljeva doi. Takoe, razlike meu partijama ak ne mora uopte biti u njenim programskim dokumentima, ciljevima, putevima, ali se partije razlikuju u strukturi organizacije, linostima itd. Moda bi neko ak i postavio pitanje, ako ve postoji socijaldemokratska ideologija, zato bi postojale unutar jednog politikog i partijskog sistema vie od jedne socijaldemokratske partije, kada sve zagovaraju isti interes, olien u viziji i ideji socijaldemokratije. Meutim, to nije predmet ovog rada. Nas interesuje, na koji nain se kreiraju tipologije partijskih porodica. Klaus fon Bajme nam prikazuje tri kriterijuma 4 , meutim nas interesuje kriterijum koji pravi tipologije partijskih porodica na osnovu partijskih programa (von Beyme, 2002: 63). Partijske porodice i partijski sistemi, u mnogome zavise od linija socijalnih rascepa. Znaaj socijalnih rascepa je to predstavljaju osnovnu bazu politikog ivota jednog drutva - socijalni rascepi znaajno utiu na oblikovanje politikog prostora i kreiranje partijskog sistema, u odnosu na ove podele artikuliu se razliiti politiki zahtevi5 (Stojiljkovi, 2006: 9; Spasojevi, 2008: 1). Slavujevi tvrdi da kada socijalni rascepi dobiju jasnu politiku artikulaciju, postaju politiki rascepi, pri emu politike partije predstavljaju najznaajnije agense njihove artikulacije ime struktuiraju sadraj partijske kompeticije (Atlagi, 2007: 45). Iako, potpuno nasuprot - sam pojam partijske porodice i prizvuk porodinog, pomalo prikriva injenicu da su partijske porodice proizale iz estokih socijlanih sukoba (von Beyme, 2002: 62). Kada govorimo o broju partijskih porodica, uz mnoge kriterijume, neslaganja i slino uglavnom se identifikuje skoro desetak partijskih porodica 6 (von Beyme, 2002: 58 - 59). Pre nego to krenemo na odreivanje partijskih porodica u Srbiji, potrebno je par uvodnih napomena. Ono to je znaajno uticalo na partijske podele u Srbiji prethodnih godina jesu neka pitanja koja
3 4

to emo najbolje videti na primerima G17 plus-a i SRS-a u drugom delu rada. 1)Geneza drutvenih sukoba; 2) pripadnost nadnacionalnim federacijama; 3) programska orijentacija partija. Pripadnost nadnacionalnim federacijama nam govori da su partije same odredile svoju pripadnost i da su im to priznale federalne sestrinske partije (von Beyme, 2002: 63).
5

Podvukao B.S., politiki zahtevi koji korespondiraju sa partijskim programima. Ili ih ak i menjaju i na taj nain dolazi i do ideolokog pregrupisavanja odreenih partija. 6 Liberali, konzervativci, regionalisti, hrianske demokrate, agrarne stranke, socijaldemokrate, komunisti, ekologisti, faisti, desni populisti. Vie o svakoj partijskoj porodici na tlu Evrope videti u: (von Beyme, 2002: 66 - 75)

-5-

jako teko odreuju partijsko programsku orijentaciju u klasinom smislu, a to su: Hako pitanje 7 , lanstvo u EU, pridruivanje NATO-u i sl. To su pitanja koja jesu deo partijskih programa, ali nemaju preciznu korelaciju sa odreenim ideolokim postulatima i pravcima, i jako je teko na osnovu tih delova partijskih programa napraviti potrebno razlikovanje i tipologizaciju. Prema tome, kriterijumi za odreivanje partijskih porodica u Srbiji e biti partijski programi, tj. delovi programa koji nas upuuju na stav te partije prema pojmovima i vrednostima: slobode, jednakosti, uloge drave, ekonomije, drutva i odnosa prema demokratiji. Ovo su univerzalne stvari, koje ne zavise od trenutnog politikog stanja i to su pitanja koja uvek imaju stepen vrednosti. Ne moe vanost ovih pitanja da se izgubi poput vanosti hakog pitanja u trenutku kada se ostvari puna saradnja, ili pitanje oko EU u trenutku kada Srbija postane lanica EU ili odustane od tog puta. Prema tome, iz priloenog se vidi da e kriterijumi za odreenje tipologije partijskih porodica u Srbiji biti osnovni stavovi i ideje kako treba da izgleda drutvo i drava u kojoj ivimo. Naravno, za pojedina odreenja partija e u obzir biti uzeti i stavovi o aktuelnim pitanjima, pogoto kod potpuno nedefinisanih ideologija, poput konzervativizma. Srbija nije konsolidovana i institucionalizovana demokratija pa samim tim ni partijski sistem nije institucionalizovan i postoje mnogi nagovetaji da bi se mogao radikalno menjati u narednom periodu, pre svega ukoliko doe do promene izbornog sistema (Stojanovi, 2011: 4 - 5). Meutim, iako je o tim tendencijama i institucionalnim okvirima bilo rei8 za sada su politike elite odustale od toga. Neki autori, partijski sistem nakon izbora 2008. godine i raspada SRS-a (tj. otcepljenjem jednog dela i nastanka SNS-a) kao i jo nekih faktora, predstavlja kao kretanje od polarizovanog ka umerenom pluralizmu (Spasojevi, 2011: 132 - 135; Orlovi, 2011: 54 - 55; Stojiljkovi, 2011b: 288 - 293), a Stojiljkovi je ove tendencije najavio i nekoliko godina ranije (Stojiljkovi, 2007: 119 - 120), meutim podatak da u parlamentarnom radu uestvuje 10. poslanikih klubova i ak 22. partije nam govori o kretanju ak ka atomizirajuem partijskom sistemu. Meutim, partijski sistem nije samo skup partija, ve i njihov meusobni odnos. Partijski sistem moe biti sastavljen od istog broja partija koje su ak sline po obimu, ali odnosi izmeu njih mogu biti potpuno razliiti pa se u jednom sluaju moe govoriti o tipu umerenog viepartijskog sistema, a u drugom o polarizovanom viepartizmu (Goati, 2007: 129). Svi institucionalni okviri utiu na
7 8

Saradnja sa Hakim tribunalom ili ne Intervju zamenika premijera i predsednika SPS-a: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/229212/Dacic-DS-i-SNS-naslizajednicki-interes (pristupljeno 22. 10. 2011.g)

-6-

restruktuiranje ideologija i partijskih programa, to da bi stranka pridobila tzv. srednjeg biraa (Orlovi, 2007a: 21), to da bi opstala ili dola do pozicija moi, i u krajnjoj liniji da bi sebi obezbedila svetliju politiku budunost. Navodimo da samo odreenje partijskog sistema nije tema rada, pa se detaljnije time neemo baviti, ali dodajemo da ovaj rad i definisanje da na partijskoj sceni uestvuju samo tri partijske porodice, svakako ide u prilog kretanju ka partijskom sistemu umerenog pluralizma.

II Partijske porodice u Srbiji Na prvi pogled, partijsku scenu u Srbiji karakterie izrazita sloenost i konfuznost (Stojiljkovi, 2008: 487). Kada govorimo o Srbiji, o relevantnim partijama koje uestvuju u politikom sistemu, prvo moramo da navedemo da je jako teko prikazati partijske porodice na klasinom spektru levica - desnica. ema levo - desno izaziva pritisak da se miljenja na jednoj strani spektra homogeniziju: onaj ko je za rasnu jednakost, mora biti i za dravnu intervenciju na svim podrujima drutva. Vrednosne promene uinile su da orijentacija levo - desno postane nesigurna (von Beyme, 2002: 54). Levica se lako prepoznaje, po zagovaranju borbe za irenje jednakosti, za socijalne promene (Stojiljkovi, 2011a: 118), kao i vee dravne kontrole, intervencije i redistribucije, ali u definisanju desnice postoje problemi. Iako desnica znai drutvenu i versku hijerarhiju i kao neto usmereno na kontinuitet i status quo (Orlovi, 2007a: 17 - 18; von Beyme, 2002: 54), ona pretpostavlja i vie trita, privatno vlasnitvo, nie poreze i konkurenciju, pa postoji problem u razlikovanju konzervativne i liberalne desnice. Krohamer je zagovornik spektra na kome desno znai manje vlade, a levo vie vlade (Boaz, 2003: 21). Konzervativci zastupaju i tradicionalne vrednosti i autoritet. Zoran Stojiljkovi za ovu podelu kae da orijentaciono i dalje moe da poslui, ali da trai dalja preciziranja i podele na posebnim podrujima primene (Stojiljkovi, 2008: 491). Preciznije, linernom kontinumu koji oznaava ta dihotomija potrebna je bar jo jedna koordinata koja olakava pozicioniranje stranaka (Goati, 2006: 53). Dok u konsolidovanim demokratijama odnos levo - desno jo uvek ima veliko znaenje, u postkomunistikim drutvima mnogo se tee oblikuje orijentacija biraa i partija na takvoj osi (von Beyme, 2002: 57; Mihailovi, 2006: 116). U Srbiji postoje partije koje su konzervativne i zagovornice tradicionalnih vrednosti, ali su daleko od vrednosti i ideja slobodnog trita i nemeanja drave u ekonomiju. Zbog rastueg znaaja socijalno ekonomskih tema, gotovo sve
-7-

stranke se pozicioniraju na prostor oko centra, ak ulevo od njega. Veina partija, radi podrke biraa, prenaglaava elemente solidarnosti, socijalne kohezije i pravde. To dovodi do konfuzije u pozicioniranju na osi: levica - desnica (Stojiljkovi, 2008: 312). Prema tome, dosta teko bi bilo pozicionirati tri partijske porodice koje smo naveli. Socijaldemokrate bi svakako bile levi centar, liberali bi se mogli deklarisati kao centar, ili liberalna desnica ukoliko bismo linearnom spektru postavili znaenja ekonomskih kategorija
9

, dok problem predstavljaju socijal

konzervativci, koji su drutveno opredeljeni ka tradicionalnoj desnici, ali su ekonomski gledano prototip leviarski opredeljenih partija i prihvataju dravu blagostanja kao koncept drave. Preciznije, ovakav konzervativni princip ekonomije jeste socijalno - trina privreda kao rezultat narodnjake i hrianske socijalne inspiracije, to vidimo kroz programska pozivanja na solidarnost, socijalnu pravdu i socijalnu ulogu, koju drava mora preuzeti od privrede (Stojiljkovi, 2011b: 279). Neto slino nam govori i Habermas. On kae da demokratski legitimitet ne postoji bez socijalne pravde i navodi da je taj stav postao krilatica i konzervativaca (Habermas, 2002: 8). Prema tome ne ude uska povezanost i ideoloka preklapanja ak i najneprijateljskih partija DS-a i SNS-a10 , niti izjava lidera SNS-a: Tadieva 11 politika nije loa, nego se ne sprovodi. (Pribievi, 2011: 142). Iz ovoga moemo videti da se linije ideolokih rascepa izmeu ove dve partije ponekad ni ne vide. Meutim, sa teorijskog aspekta, razlike ipak postoje, u kulturno - drutvenom aspektu, razliitim pogledima na ulogu tradicije, religije, modernizacije itd. Naravno, svaka od ideologija iz koje izviru partijske porodice koje smo tipologizovali u Srbiji imaju mnogo podvrsta, struja pa ak i meusobno suprostavljenih stavova. Prema tome, svaki dalji pokuaj postavljanja partija na spektar levica - desnica bi nas samo dodatno zbunio. Jedina alternativa bi bila uvoenje i vertikalne ose 12 , koja bi imala vrednosti tradicije/autoriteta i slobode, pa bismo mogli da napravimo tanu razliku izmeu socijalno konzervativnih, socijaldemokratskih i liberalno protrino orijentisanih partija u Srbiji (videti Prilog 1. na strani br. 33). U detaljnije istraivanje partijskih porodica i partija koje ih ine.uzeemo partije koje prema svim istraivanjima prelaze izborni cenzus - ili su na granici, uz kratak osvrt na neke od partija
9

Dravna intervecnija (levo) VS slobodno trite (desno); videti vie u: (Hiks, 2007 : 167) DS je svakako najjaa socijaldemokratska partija, a SNS najjaa socijal konzervativna partija; SNS-u veliki deo biraa prilazi zbog nezadovoljstva ivotom u Srbiji, a SNS tu igra na kartu da je za sve odgovorna korumpirana vlast DS-a. 11 Boris Tadi - predsednik Republike Srbije i Demokratske stranke 12 Dvodimenzionalni spektar, videti vie u: (Hejvud, 2005: 19 - 20)
10

-8-

koje su u koaliciji izale na prethodne parlamentarne izbore i sada uestvuju u izvrnoj vlasti. Moemo postaviti pitanje zato izuavamo i vrimo sistematizaciju slinih partija u partijske porodice, ali nauka o politici, posebno deo te nauke koja se bavi partijama u izuavanju ovih veza vidi odgovore na mnoga pitanja. U parlamentu sa 22 politike partije, njihovo svrstavanje u partijske porodice nam moe dosta pomoi u sagledavanju celokupnog parlamentarnog i politikog ivota, a moe nam i sluiti kao pokazatelj moguih buduih koalicija i formalnih grupisanja. 1.Liberali13 U politikoj teoriji liberalizma poznajemo nekoliko pravaca, ali i mnogo terminskih greaka i bespotrebnih pojmova14. Da ne bismo bespotrebno objanjavali razlike i terminske nedoumice, pokazaemo ono to nam je bitno za klasini liberalizam, jer je on u sutini ono to zastupa i to je osnovni postulat Liberalno demokratske partije koja sama ini partijsku porodicu liberala. Liberalizam poiva na nekoliko uenja. Pre svega na individualnoj slobodi, vladavini prava, slobodnom tritu i strogo ogranienoj dravi. Pre svega, liberali vide pojedinca kao osnovnu jedinicu drutvene analize (Boaz, 2003: 16). Za liberale, individualna sloboda predstavlja slobodnog pojedinca, koji je slobodan da radi ta eli sve dok ne ugroava drugog pojedinca. Prema tome, moglo bi se rei da liberali zastupaju stav da je sloboda jednog pojedinca, ograniena samo slobodom drugog pojedinca. S toga, sloboda moe biti ograniena samo da se ne nanese teta drugome. Prema Adamu Smitu, pojedincu se ostavlja potpuna sloboda da sledi vlastiti interes, sve dok pojedinac ne prekri zakon, tj. dok ne ugrozi slobodu drugoga (Vujai, 2002: 213). Liberali svoju teoriju zasnivaju na aksiomu neagresivnosti, tj. polaze od naela: Niko nema pravo da nasre na linost ili svojinu drugoga (Boaz, 2003: 77). Vladavina prava za liberale prestavlja sigurnost i neprikosnovenost individualnih prava. Pod vladavinom prava se podrazumeva da graani mogu da pitaju kakav je kvalitet zakona. To znai da graani imaju slobode i prava, a drava je tu da bi ih zatitila. Cilj zakona nije da ukine ili ogranii, ve da ouva i uvea slobodu, jer, tamo gde nema zakona nema ni slobode (Lok, 1978: 56). Funkcija zakona je da zatiti slobodno ostvarivanje individualnih prava i da sprei
13 14

U ovu partijsku porodicu spada: Liberalno demokratska partija Klasini, moderni, socijalni, neo (liberalizam), libertarijanizam, itd.

-9-

svakoga da ometa slobodno ostvarivanje istih tih prava od strane bilo koje druge osobe (Bastija, 1998: 28). Vladavina prava podrazumeva potpunu zakonitost, ali, to nije dovoljno: ako zakon da vladi neogranienu vlast da deluje po sopstvenom nahoenju, svi njeni akti e biti zakoniti, ali sigurno nee biti pod vladavinom prava (fon Hajek, 1998: 181). Iz priloenih misli poznatih autora moemo videti da je potrebno razlikovati vladavinu prava od pravne drave i da vladavina prava predstavlja institucionalizovan mehanizam zatite poretka i ouvanja slobode kao primarne vrednosti, to od drugih pojedinaca to od same drave. Iako slobodu pojedinca mogu da ugroavaju razliiti akteri, najvea opasnost jo preti od drave. Da bi se ograniio lo uticaj drave na linu slobodu, potrebno je da drava bude ograniena vladavinom prava. Ustav i zakoni su garant nae slobode, ali su potrebne i ustanove koje ih sprovode (Prokopijevi, 2010: 156). Prema tome, postoje odreena nenaruiva prava koja se oblikuju u privatnoj sferi i koja drava na legitiman nain ne moe naruiti (Podunavac, 2001: 99). Slobodno trite15 i konkurentski kapitalizam je bitno svojstvo liberalizma, ali i demokratije. Ono, pre svega daje vee mogunosti za napredak drutva, ali i omoguava razvoj i ouvanje celokupne slobode (Fridman, 1997: 30). Ekonomski liberalizam se zalae za privatnu svojinu, konkurenciju i trinu privredu, nasuprot dravnoj regulaciji i intervencionizmu. On naroito naglaava svetost privatne svojine i slobodu ugovaranja uz uklanjanje ogranienja trgovini (unutranjih i spoljnjih, kao to su carine, tarife, kvote i sl.) i ukidanje monopola i subvencija koje se vide kao privilegije i, stoga, kao neto to naruava ravnopravnost (Vujai, 2007: 157). Trita deluju u skladu sa eljama i odlukama slobodnih pojedinaca, sloboda na tritu znai slobodu izbora, a odnosi na tritu su zasnovani na dobrovoljnosti trinih aktera. Kao dobar primer znaaja prelaska na trine odnose navodi se, kako je ministar finansija na dvoru Luja XIV pitao trgovca kako da mu poslovno pomogne, a ovaj mu je odgovorio: Pustite nas da slobodno radimo (Veselinov, 2007: 51). Liberali zastupaju slobodno trite jer sloboda u poslovanju donosi najbolje razultate. Smatra se, da ekonomski ivot po uzoru na rad Adama Smita regulie nevidljiva ruka. U slobodno trinoj privredi ekonomski akteri su kupci i prodavci zainteresovani za linu dobit. Ipak, uprkos decentralizovanom odluivanju i donosiocima odluka koji su okrentui linim interesima, slobodno trine ekonomije su se pokazale kao izuzetno uspene u organizovanju ekonomske aktivnosti koja unapreuje ukupnu ekonomsku dobrobit (Mankju, 2007: 9). Privreda je efikasnija, a ljudi su uspeniji to je privreda
15

Videti vie o znaaju slobodnog trita za liberale u: (Boaz, 2003: 149 - 186).

- 10 -

slobodnija, to jest to je manje regulisana i ako je vladino meanje u ekonomske odluke svedeno na najmanju moguu meru (Prokopijevi, 2010: 22; Boaz, 2003: 18). Liberali veruju u minimalnu dravu, tj. dravu strogo ogranienih funkcija. Prisustvo drave, legitimno i legalno, strogo je ogranieno na vidljive odore i uniforme vojnika, policajaca, sudije... Drava kao noni uvar u sferi ekonomije treba samo da utvruje pravila igre i da garantuje slobodno trinu utakmicu (Stojiljkovi, 2010: 52). Minimalna drava ima za cilj da obezbedi najveu moguu slobodu za pojedince. Drava je samo zatitno telo ija je osnovna uloga da obezbedi okvir mira i drutvenog reda u kome e graani iveti na nain koji smatraju najboljim (Hejvud, 2004: 186 - 187). Robert Nozik kae da je minimalna drava najira drava koja se moe opravdati. Svaka drava koja bi obuhvatala vie, naruavala bi prava ljudi (Vujai, 2002: 246). Po Fridrihu fon Hajeku, drava zakonito ureuje samo propise kojima se tite ivot, sloboda i imetak (Stojiljkovi, 2010: 64 - 65). Drava ne treba da utie na rezultate u oblasti kao to je koliina dohotka. Liberali smatraju da je jednakost mogunosti vanija od jednakosti rezultata. Drava treba svakome da obezbedi pravo na istu mogunost, i da kada uspostavi pravila igre, drava nema razloga da menja rezultirajuu raspodelu dohotka16 (Mankju, 2007: 443 - 444). Liberalno demokratska partija 17 : Jedino se LDP izdvaja kao stranka bliska klasinom liberalizmu (Vujai, 2007: 163). Nakon iskazanih osnovnih postulata liberalne ideologije, osvrnuemo se na one detalje iz partijskog programa LDP-a koji argumentuju pozicioniranje LDP-a u liberalnu partijsku porodicu. Ukratko, LDP bismo mogli predstaviti kao: liberalnu slobodarsku partiju, zagovornicu slobodno trine ekonomije i strogo ograniene drave koja poiva na vladavini prava. Da LDP poiva na idejama slobode moemo videti u nekoliko programskih dokumenata. Kao uvod u svoj program18 koji je usvojen na I redovnoj Skuptini LDP-a u aprilu 2007. godine stoji Povelja slobode19 kao osnovni ideoloki skup postulata koji treba slediti. Prvi lan Povelje kae: Slobodni smo da ivimo kako elimo, obavezni da titimo ivot. U ovome pronalazimo doslednost teorijskim principima neprikosnovenosti individualne slobode. Slinu privrenost ovim teorijskim postavkama moemo nai i u drugim programskim
16

Gregori Mankju klasine liberale naziva liberterima, a socijaldemokrate naziva liberalima - U SAD-u, biti liberal znai biti socijademokrata. 17 Internet prezentacija: www.ldp.rs, 12. narodnih poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine 18 Program LDP-a Drugaija Srbija (2007): http://www.ldp.rs/upload/documents/drugacija%20srbija.pdf (pristupljeno 23. 10. 2011. g) 19 Isto, str. 2 - 3

- 11 -

dokumentima: LDP s ponosom istie da veruje u liberalizam. Zato to verujemo u slobodu pojedinca, u minimalnu dravu posveenu zatiti bezbednosti ljudi i sigurnosti vlasnikih prava, kao i u slobodnu trgovinu i protok ljudi, kapitala i ideja.20 LDP sledei ideoloke principe liberalizma u predlogu za novi Ustav RS kae da najvii pravni akt drave treba da: garantuje prostor osnovne slobode pojedinca i ini moguom njegovu slobodu u okviru ustavne demokratije. 21 U daljem programu o novom Ustavu LDP definie da Srbija treba da bude zasnovana na vladavini prava u kojoj su ustav i zakon osnov i granica postupanja dravnih organa. LDP zagovara i tezu da je vladavina prava zatita individualnih sloboda od negativnog upliva drave: Institucionalne promene su potrebne da se uvrsti nezavisno sudstvo na osnovu vladavine prava, gde se ne podrazumeva tek da se primenjuju zakoni ve i da ti zakoni i njihova primena budu u skladu sa naelima koji vae u liberalnim pravnim sistemima koji tite slobode i prava pojedinaca od dravne samovolje.22 U Povelji slobode LDP se zalae za slobodu u odnosu na dravu. 23 Sledei ekonomske principe liberalizma, ekonomski program LDP-a kae da veruje da je za privredni rast neophodna vladavina prava i visok stepen ekonomskih sloboda pojedinaca, a ne mudro ekonomsko rukovoenje drave privredom i favorizovanje jednih ili drugih firmi ili privrednih grana. Predlog novog Ustava od strane LDP-a kae da ekonomsko ureenje poiva na: trinoj privredi i slobodi trine konkurencije; slobodi rada i preduzetnitva, jemstvu i zatiti privatne svojine i zabrani monopola. LDP smatra da trina privreda mora da bude zasnovana na privatnoj svojini, jer e se inae trita nalaziti pod stalnim pritiskom od dravne privrede ili javnog sektora u celini. LDP istie da je za ekonomski uspeh jedne zemlje:neophodan mir, kao i politika stabilnost, niska dravna potronja i niski porezi, minimalna dravna regulacija i potovanje zakona uz apsolutnu sigurnost privatnih vlasnikih prava. LDP smatra da ekonomski program primeren XXI veku mora da poe od pojedinca i njegovog okretanja samom sebi, sopstvenom znanju, trudu i umeu, a ne od infantilne i opasne opsesije dravom kao arobnim tapiem kojim se

20

Ekonomski program LDP-a Ekonomija bez granica (2008), str. 4: http://www.ldp.rs/upload/documents/Ekonomija%20bez%20granica.pdf (pristupljeno 23. 10 2011. g) 21 Drugaija Srbija, str. 28 22 Isto, str. 14 23 Povelja slobode, lan. 5: http://www.ldp.rs/upload/documents/povelja-slobode-evropske-srbije.pdf (pristupljeno 11.11.2011.g)

- 12 -

reavaju svi nai problemi.24 Ono to LDP zastupa, to je uklanjanje drave iz privrede, a to treba postii privatizacijom i denacionalizacijom, jer e se na taj nain postii najbolji ekonomski rezultati. Ukratko reeno, dravu bi trebalo skinuti sa lea graana. 25 Ekonomski rast je jedini i najbolji socijalni program, a njega nee biti bez smanjenja dravnog uplitanja u individualne ivote graana. Da LDP rvsto dri do slobodnog trita moemo videti iz nekih od partijskih slogana koje su deo programa: Privreda privredi, a ne politiarima. Posao preduzeima, a ne dravi. Cene odreuje trite, a ne drava. 26 LDP jasno iskazuje da su graani slobodni u sticanju bogatstva, ali i obavezni da to omogue drugima. Ovim se pokazuje da LDP nije zagovornik nikakvog spoja privrede i politike, ve nasuprot, da samo slobodno trite zasnovano na visokom stepenu ekonomskih sloboda moe da proizvede vee drutveno blagostanje. Iz priloenih delova programa, jasno vidimo da LDP pripada liberalnoj politikoj ideologiji i ini liberalnu partijsku porodicu u Srbiji u svakom smislu. LDP zagovara i promovie ideje slobode, vladavine prava, slobodnog trita i minimalne drave, to je ini razliitim od ostalih partija koje pripadaju nekim drugim partijskim porodicama. Iako LDP s vremena na vreme izleti sa ponekim predlogom ili javnom politikom 27 koja ne prati ideoloku i programsku platformu, ipak ta odstupanja nisu radikalna i ne mogu da generalnije utiu na pozicioniranje i odreenje ove partije. Takoe, LDP je punopravna lanica partije Evropskih liberala (ELDR) od oktobra 2008. godine. Kao to sam naveo u uvodu, koristiu teorijski koncept socijalnih i partijskih rascepa i podela koji nam daju Komi, Panti i Slavujevi 28, da bi jasnije pokazao linije rascepa izmeu tri
24 25

Ekonomija bez granica, str. 4 Istu poruku je imao Ronald Regan (predsednik SAD u periodu 1981-1989) kada je krenuo u reformu javnog sektora SAD-a 26 Drugaija Srbija, str. 20 27 Dobri primeri za to su: predlog amandmana na Zakon o finansiranju politikih aktivnosti, podrka neliberalnoj odluci vlasti Grada Beograda o zabrani prodaje alkohola nakon 22h, par amandmana na zakone o socijalnoj zatiti i pojedine predloene mere u oblasti poljoprivredne politike.
28

Ova tri autora nam daju prikaz etiri linije rascepa, meutim u odreenju u emu se razlikuju tri partijske porodice u Srbiji, dovoljno e nam biti da iskoristimo dve njihove teze o linijama socijalnih rascepa (Kulturno vrednosni; Ideoloko - politiki) 1) Kulturno - vrednosni rascep je najizraenije izraen u dihotomiji: modernizam tradicionalizam, ovaj obrazac nam govori o odnosu prema: tradiciji, crkvi, veri, toleranciji, autoritetu, a moe se politiki naglasiti kao par: liberalizam (drutveni) i konzervativizam; 2) Ideoloko - politiki rascep je pre svega pitanje politikog i ekonomskog ureenja: socijalizam kapitalizam; drutvena - privatna svojina, etatizam liberalizam ( s tim to bih ovde podvukao da se misli na revidiranu formu socijalizma - socijaldemokratiju i ulogu drave u ekonomiji u tom smislu, intervencionistiku i redistributivnu dravu), (Komi, Panti, Slavujevi, 2003: 14 - 15; Stojiljkovi, 2008: 251 - 252).

- 13 -

navedene partijske porodice. U tom teorijskom prikazu rascepa, liberale (za sada samo LDP) bih oznaio kao modernizacijsku, liberalno kapitalistiku partijsku grupaciju. 2. Socijaldemokrate29 Socijaldemokratija kao politika ideologija ima znaenje revidiranog socijalizma koji prihvata parlamentarnu strategiju - za razliku od revolucionarnih socijalista, ali socijaldemokratija ne trai vie ukidanje kapitalizma, ve samo njegovu reformu ili humanizovanje. Socijaldemokratija danas oznaava iroku ravnoteu izmeu trine ekonomije i dravne intervencije, izmeu pojedinca i zajednice (Hejvud, 2005: 145 - 146; Hejvud, 2004: 113). Prema tome, moemo rei i da je socijaldemokratija sa jedne stranke i produkt revizije liberalizma, tanije neki bi socijaldemokratiju nazvali socijal liberalizmom. Socijaldemokrate istiu slobodu kao primarnu vrednost, meutim oni veruju da je sloboda nerazdvojiva, odnosno ine je, i ona se dostie samo putem drugih vrednosti meu kojima su najvanije jedankost i solidarnost. Po Slobodanki Nedovi, za socijaldemokrate - sloboda predstavlja vie od klasine liberalne paradigme oslobaanja od arbitrarne moi dravne vlasti. Ona znai slobodu od ekonomskog robovanja bedi, prljavtvini i drugim socijalnim zlima (Stojiljkovi, 2010: 57). Socijaldemokratija zastupa politiku aktivizma u smislu slobode za, a socijalna politika leve opcije temeljila se jo sa prvim socijalistima - utopistima na jasno odreenim zahtevima: za drutvenu/klasnu jednakost i ravnopravnost, pravednu raspodelu drutvenog bogatstva, solidarnost, borbu protiv siromatva, osmoasovni radni dan, pravo na slobodno vreme itd. (Golubovi, 2008: 73). U kapitalistikoj privredi sa dominacijom razliitih oblika privatne svojine veliki procenat stanovnitva nije u stanju da efektivno uestvuje u trinoj kompeticiji, smatraju socijaldemokrate (Nikoli, 2007: 8). Da bi se ispravile postojee nepravde i greke trita, potrebna je drutvena solidarnost. Socijaldemokratija kao ideoloki koncept posmatra kapitalizam kao moralno manjkav, naroito kao sredstvo za raspodelu bogtastva i prema tome njegove nedostake moe i mora da ispravi drava kroz proces ekonomskog i socijalnog inenjeringa (Hejvud, 2005: 146). Rols smatra da je nesputani kapitalizam doveo do novih oblika drutvene nepravde koji jedne privileguju, a druge oteuju. Zato on kae da je pravedno ono

29

U ovu partijsku porodicu spadaju partije: Demokratska stranka, Socijalistika partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, Socijaldemokratska unija i Socijaldemokratska partija Srbije

- 14 -

drutvo u kojem se bogatstvo raspodeljuje putem oblika sistema socijalne zatite u korist manje imunih (Hejvud, 2005: 36). Prema tome, za glavne principe socijaldemokratije moemo predstaviti: preraspodelu bogatstva, relativnu jednakost, humanizovan kapitalizam uz pomo meovite ekonomije (dravno regulisanje i upravljanje ekonomijom). Socijaldemokratski model drave poznat je kao koncept drave blagostanja. To je drava koja uvodi naelo solidarnosti i redistribucije dohotka u korist zaposlenih i siromanih, kao i u korist svih graana kroz razne mogunosti 30 (Pavlovi, 2010: 21). Ono to je socijaldemokratska drava promenila jeste pomeranje od negativnog (liberalnog) shvatanja drave po kojem je ona neizbeno zlo, ka pozitivnom vienju, po kome je drava sredstvo za uveanje slobode i podrku pravdi. Takva drava doprinosi ispravljanju nejednakosti i nepravdi trine ekonomije (Hejvud, 2004: 190). Ekonomski program ovog koncepta drave najbolje je razradio Kejnz i postoji ekonomski pravac poznatiji kao Kejnzijanska ekonomska politika. On tvrdi da drava treba da uvea agregatnu tranju ako je ona nedovoljna (Jaki, 2007: 15), i da svojom intervencijom i regulacijom postigne: punu zaposlenost, iroka socijalna davanja koja e se finansirati od progresivnih poreza i smatra da e se na taj nain smanjiti drutveni jaz. Socijaldemokrate smatraju da javna politika moe da ispravi neuspehe i greke trita i da povea ekonomsku efikasnost (Mankju, 2007: 154). Po Kejnzu, vlade bi trebalo da kreiraju i usmeravaju potranju, i na taj nain da odravaju rast i zaposlenost. Model oporezuj i troi znai da vlade svojim trokovima i nabavkama dodatno ubrizgavaju u potronju (Stojiljkovi, 2010: 59). Veina takvih ekonomskih politika ima za cilj da uvea ekonomski kola ili, to je bitnije, da promeni nain na koji se kola deli (Mankju, 2007: 10 - 11). Demokratska stranka 31 : ova partija predstavlja okosnicu Vlade RS u ovom trenutku, koalicija Zajedno za Srbiju u kojoj je DS bila najjaa partija, osvojila je najvie poslanikih mandata (102) i zbog njenog uticaja i izborne snage emo je prvu predstaviti. Demokratsku stranku moemo predstaviti kao stranku levog centra, stranku koja u svojoj osnovi ima demokratska naela, potujui slobodu pojedinca, ali stavljajui naglasak na principe solidarnosti, jednakosti i (socijalne) pravde. Iako se u programu32 Demokratske stranke mogu videti naznake slobodno trine privrede, gde bismo DS moda mogli okarakterisati kao
30

Mogunosti poput: socijalnog i zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, socijalnog dijaloga, socjialne preraspodele, itd. (Pavlovi, 2010: 21) 31 Internet prezentacija: www.ds.org.rs, 64. narodna poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine 32 Program DS-a: http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf (pristupljeno 25. oktobra 2011. godine)

- 15 -

liberalnu stranku33, ipak ima jasnih naznaka da su ipak vrednosti socijalne pravde, redistribucije i aktivnog ekonomskog upliva drave opravdane i da su po viziji DS-a u interesu drutva. U programu DS-a se kae: Mi, Demokrate, ne verujemo da se svi odnosi u drutvu reguliu mehaniki, na osnovu zakona drave i zakona trita.34 Prema tome, program DS-a ima naznake klasinog liberalizma i pribliavanju toj poziciji, ali navedeni deo programa i neki dokumenti koje je DS kasnije usvojila i politikom koju vodi kao stoer Vlade Republike Srbije ipak jasno zauzima svoju socijdemokratsku poziciju. Ipak posmatrajui program DS-a, ova partija zagovara zatitniku dravu u smislu da se graani moraju zatititi od ekonomskh rizika. Takoe, istie se spremnost za sve vidove podsticanja razvoja malih i srednjih preduzea kao i stvaranje novih radnih mesta kroz dravno planiranje35 gde moemo videti jasne obrise Kejnzijanske ekonomske politike. Ono to DS eli jeste aktivna vlada koja e svojim merama regulisati i kontrolisati tranziciona deavanja. Ova stranka u definisanju slobode prvo sebe istie kao naslednika liberalnih slobodarskih vrednosti, meutim u nastavku istog poglavlja programa uvruju u pojam slobode socijaldemokratsku bit, da sloboda predstavlja slobodu od nematine. 36 Jasan odstup DS-a od liberalne pozicije na koju bi je neki postavili moemo nai u predlogu poreske politike u programskom dokumentu pred parlamentarne izbore 2007. godine. Ovde moemo videti da se DS zalae za progresivno oporezivanje, ali i za dodatno oporezivanje na luksuznu potronju (skupa kola, nekretnine, itd.). Takoe moemo nai predlog za poreske podsticaje u odreenim oblastima.37 Takoe, DS se zalae za formiranje Srpske agrarne banke iz Fonda za razvoj i za takvu dravnu intervenciju smatra da e doneti korist i konkurentnost srpske poljoprivrede. 38 Ovaj izborni program govori gotovo iskljuivo o socijalnoj ulozi drave (Gligorov, 2007: 228). Iz svega priloenog jasno vidimo strategiju DS, progresivno oporezivanje, podsticanje i primenu kejnzijanskih ekonomskih principa to je jasno svrstava u porodicu socijaldemokratskih partija. Ono to postavljam kao krovni argument za socijaldemokratsko pozicioniranje ove partije jeste Deklaracija o politikom pomirenju sa SPS-om i zajednike ciljeve i programska
33

Mnogi autori su DS smatrali liberalnom (ili makar socijal liberalnom), pogotovo pre 2008. godine, o tome u: (Komi, 2005: 115 - 127; Vujai 2007.) 34 Program DS: str. 20 35 Isto, str. 12 i 17 36 Isto, str. 8 - uporediti sa socijaldemokratskom vizijom slobode u: (Stojiljkovi, 2010: 57) 37 Izborni program DS-a Za bolji ivot (2007), str. 22 - 23: http://www.slideshare.net/demokrate/program-ds-zabolji-ivot, (pristupljeno 26. 10. 2011.g) 38 Isto, str. 27

- 16 -

opredeljenja koja usvajaju, kao i nekoliko primera iz rada Vlade u periodu od 2008. do 2011. godine. U Deklaraciji 39 izmeu ostalih kao najbitnije zajednike ciljeve navodi se: Nae zalaganje za drutvo socijalne pravde i socijalno odgovorne trine ekonomije, kao i stvaranje zajednike evropske kue koju: vidimo kao socijaldemokratski projekat drave blagostanja, odgovorne i solidarne socijalne drave i drutva. 40 Jasne socijaldemokratske karakteristike moemo videti i u zvaninom prihvatanju koncepta meovite privrede. 41 U prilog ovome naveemo samo nekoliko Vladinih programa, poput subvencija za stanove i za kupovinu ekolokih vozila, kao i stanje agrarnog budeta od koga 90% sredstava ide za subvencije agraru.42 Iz priloenog, moemo jasno videti pozicioniranje DS-a u socijaldemokratsku politiku porodicu, iako programski naginju ka liberalizmu, to je u kasnijim partijskim aktima preusmereno. Kao jo jedna potpora ovom stavu jeste status posmatraa koji DS ima u Partiji evropskih socijalista koja predstavlja partije levog centra u Evropskom parlamentu, a DS je od 2008. godine i punopravni lan Socijalistike internacionale koja okuplja socijalistike, socijaldemokratske i radnike partije. Kod DS-a se osea uticaj lanstva u Socijalistikoj internacionali i PES-u, jer je DS krenula u pravcu transformacije sa pozicije liberalnog graanskog centra u pravcu leve socijaldemokratske orijentacije (Orlovi, 2007b: 140; Stojiljkovi, 2011b: 279 - 282). Socijalistika partija Srbije 43 : ova partija je lanica Vlade Srbije, a njen predsednik je zamenik premijera. SPS svakako moemo odrediti kao partiju levice44, u pogledu na neki stepen intervencije i zalaganja za jednakost i solidarnost, svakako da je na skali levo - desno, levo ekstremnija od DS-a. SPS moemo odrediti kao stranku koja svoj program zasniva na
39

Deklaracija o politikom pomirenju i zajednikoj odgovrnosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje DS-a i SPS-a (2008): http://www.ds.org.rs/dokumenti/Deklaracija_o_politickom_pomirenju_i_zajednickoj_odgovornosti_DS_SPS_2008. pdf (pristupljeno 26. 10. 2011.g) 40 Isto, str. 3 41 Isto, str. 4 - 5 42 Vie o ovim politikama Vlade: http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4933:---&catid=16&Itemid=431&jezik=cir ; http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=8014&Itemid=424; http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=6797:-----&catid=16&Itemid=431&jezik=cir (pristupljeno na sve tri vesti: 26. 10. 2011.g) 43 Internet prezentacija: www.sps.org.rs, 11. narodnih poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine 44 O tome videti komentar predsednika pol. saveta SPS-a, prof. dr Milana Jovanovia: http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=76173&Itemid=173 (pristupljeno 27.10.2011.g)

- 17 -

kombinovanju demokratije i socijalizma, na nekoj vrsti demokratskog socijalizma (socijldemokratije45) ije su osnovne ideoloke i programske vrednosti: sloboda, jednakost, solidarnost i socijalna pravda. U elji za ostvarivanjem svojih ciljeva, SPS kae da se ne zalau za raj na zemlji, ve za ostvarivanje socijalne pravde. Ovim moemo objasniti da njihova vizija socijalizma nije tradicionalni i ist socijalizam, ve jedna vrsta modernog socijalizma koji ne vidi socijalizam kao alternativu kapitalizmu, ve kao sredstvo da se kapitalizam upregne za ostvarivanje irih drutvenih ciljeva (Hejvud, 2005: 111). Ovde vidimo onaj savremeni model socijaldemokratije, ka kome se moe prii i sa pozicije liberalnog kapitalizma i sa pozicije istog socijalizma. Iz revizija ovih drutvenih, dravnih i ekonomskih zamisli i ureenja nastaje savremena socijaldemokratija, koja ne ukida kapitalizam, ali eli da ga u manjoj ili veoj meri kroz regulacionu, distributivnu i usmeravajuu ulogu drave promeni. Iako je do poslednjeg programa SPS odbacivao bilo kakvu ideju humanizovanog kapitalizma, ve je izrazito zagovarao demokratski ist socijalizam (Vukomanovi, 2007: 79), vidimo da se SPS ipak okrenuo levo-mekoj, socijaldemokratskoj poziciji. Ovu tezu potvruje i SPS u svom programu kada kae da vitalnost kapitalistike privrede jeste realnost savremenog sveta. Ali se zalau i da je realnost da socijalistike ideje i vrednosti imaju znaajnu regulativnu i korektivnu ulogu u savremenim drutvima.46 SPS navodi da ostvarenja savremene socijaldemokratije nisu uvek najuspenija, ali da iskuenja pred kojima se nalazi socijalno odgovorna drava mogu da se ree novim politikama. SPS nastavlja drutveno liberalnu politiku tradiciju da je sloboda jednog pojedinca ograniena slobodom drugog pojedinca, ali smatra da drava ima svoju ulogu u kreiranju slobode, pa SPS slobodu definie i kao socijaldemokratsku vrednost da je ovek slobodan od siromatva.47 SPS se zalae za apsolutno potovanje svih ljudskih prava, u skladu sa Poveljom OUN, paktovima o ljudskim pravima OUN, itd.48 U ekonomskom delu programa, SPS jasno istie da se zalae za socijalnu trinu ekonomiju. SPS predlae ekonomski model koji se primenjuje u evropskim zemljama gde su socijalistike i socijaldemokratske stranke dugo bile ili jesu na vlasti, a taj model predstavlja koncept demokratskog socijalizma i moderne trine privrede = socijalne trine privrede. 49 Socijaldemokratski model drave blagostanja koji oni zagovaraju, podrazumeva da: poloaj radnika ne oblikuju samo trine snage ve da u tome
45 46

Ova dva termina se u programu SPS-a esto smenjuju. Program SPS-a (2010.), str. 5: http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf (pristupljeno 27. 10. 2011.g) 47 Isto, str. 9 48 Isto, str. 17 49 Isto, str. 26

- 18 -

znaajnu ulogu i odgovornost ima i drava.50 Ovim oni pretpostavljaju niz socijalnih funkcija drave. U programska reenja za takvu ekonomsku politiku navode se: podsticaji, progresivno oporezivanje, olakice, pa i sufinansiranje. SPS zakljuuje da su reenja koja nudi model iste trine privrede ograniena i da je zbog toga drava nezamenjiv korektor iste. Uz pozivanje na ve spomenute argumente u Deklaraciji o pomirenju SPS-a i DS-a, o zajednikom stvaranju drave blagostanja i zvaninog prihvatanja koncepta meovite privrede, lako zakljuujemo da je SPS ista i prototipna socijaldemokratska partija. A injenica je da je DS, bez obzira na znatno ekonomski liberalniji program ipak sledi i revidira svoje stavove ka tvrdokornijoj levici, ali ipak su stavovi umereniji nego kod SPS-a. 51 Poput DS-a koji je punopravni lan Socijalistike internacionale, SPS ima status posmatraa, sa eljom da postane punopravan lan. Ove dve partije ine okosnicu socijaldemokratske partijske porodice u Srbiji. Imaju najveu podrkuu okviru porodice, DS je ubedljivo najjaa partija u Vladi i njen je stoer, a SPS uz nekoliko jako vanih funkcija ima i zamenika premijera. Takoe, SPS ne bi trebalo da ima problema oko prelaska cenzusa na narednim parlamentarnim izborima. Ukratko emo prikazati uz osnovna programska naela i ostale partije koje pripadaju ovoj partijskoj porodici. Partija ujedinjenih penzionera Srbije52: lider ove partije Jovan Krkobabi je potpredsednik Vlade i nikako ne bismo smeli zanemariti njihov uticaj na kreiranje odreenih javnih politika, tu pre svega mislimo na politiku penzija i socijalne zatitite. PUPS bismo mogli odrediti kao partiju koja u svojim programskim ciljevima jasno naglaava principe demokratije i socijalne pravde. Ova partija se zalae za dravu u kojoj e ljudska prava biti neotuivi deo svakog pojedinca i da e ona initi temelje nae drave. U programu 53 ove partije se navodi da partija nije optereena nikakvim ideolokim predrasudama i preprekama i da je vrsto opredeljena za demokratske principe u svom delovanju, i da e se partija zalagati da drava bude garant oporavka i stabilnosti ekonomije. PUPS e posebnu panju posvetiti realizaciji socijalne politike, koja e obezbediti preobraaj drutva na naelima socijalne pravde. 54 Iz prikazanih odrednica jasno vidimo poziciju PUPS-a kao socijaldemokratske stranke, pragmatiki

50 51

Isto, str. 27 O slinostima u programima DS-a i SPS-a, kao i o zajednikim ciljevima: (Komi, 2011: 174) 52 Internet prezentacija: www.pups.org.rs, 5. narodnih poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine 53 Program PUPS-a (2010): http://www.pups.org.rs/program/program.html (pristupljeno 27. 10. 2011.g) 54 Isto, stavovi 4 i 5 (privreda i socijalna politika)

- 19 -

zainteresovane samo za principe demokratskih procedura, socijalne pravde i uloge drave u njenom ostvarenju. Liga socijaldemokrata Vojvodine 55 : ova partija je ula u parlament u okviru poslanike grupe Za Evropsku Srbiju. Ovu partiju moemo deklarisati kao klasinu socijaldemokratsku partiju, zasnovanu na politici potovanja ljudskih prava i solidarne, redistributivne i socijalno odgovorne drave. Voena najviim standardima, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i potrebama savremenog oveka, LSV kao svoj prioritet ima promovisanje, potovanje i zatitu ljudskih prava bez obzira na razliitosti. 56 LSV sebe definie kao socijaldemokratsku partiju demokratske levice. U obrazloenju takvog pozicioniranja, u svom programu LSV kae da ta partija nastoji da reformie kapitalizam kroz dravne propise i programe, i da preko drave uklanjaju ili ispravljaju nepravde koje nanosi isti kapitalistiki trini sistem. Osnovne ideje jesu svakako solidarnost i socijalno odgovorna drava koja svojim delovanjem mora da eliminie bedu i siromatvo.57 LSV je u svakom aspektu svog delovanja okrenuta socijaldemokratskoj viziji to se vidi kroz ceo program ove partije. G17 plus58: iako mnogi ovu partiju oznaavaju kao partiju klasine liberalne orijentacije, ipak mnogi je vide i kao partiju koju je u sudaru sa realnim ivotom i politikom konkurencijomodvelo vie ka pravcu socijalno trine privrede, solidarnosti i socijalnog dijaloga (Stojiljkovi, 2008: 293). Iako u programu ove partije ima izuzetno naglaenih liberalnih pretpostavki poput toga da su zagovornici otvorenog drutva zasnovanog na demokratiji, privatnoj svojini i trinoj ekonomiji, gde navode da uloga drave nije da upravlja ljudima niti da brine o dobrobitima pojedinaca, niti da bude odgovorna za obezbeenje utvrenog nivoa dohotka, ve da je to sloboda i odgovornost svakog pojedinca. 59 Iako se u prvoj reenici ekonomskog dela programa kae: Trita to vie, drave koliko mora60, ipak se mora naglasiti da je sam naslov poglavlja - Principi socijalne trine privrede, gde jasno vidimo koliko toliko pomeranje makar ka centru ekonomskog spektra levica - desnica. Mada se u programu G17 plusa mogu nai liberalni elementi, posle deklaracija slede praktini predlozi koji su u skladu sa
55 56

Internet prezentacija: www.lsv.rs, 5 narodnih poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine Program LSV-a (2008/09), str. 5: http://www.lsv.rs/UserFiles/pdf/Program-Statut_LSV-fin.pdf (pristupljeno 28.10. 2011.g) 57 Isto, str. 18 i 20 58 Internet prezentacija: www.g17plus.rs, 23. narodna poslanika u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine 59 Program G17 plus (2004), str. 3: http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumenti/program-g17-plus.pdf (pristupljeno 28.10. 2011. g) 60 Isto, str. 6

- 20 -

veoma aktivistikim shvatanjem privredne uloge drave. Takoe, kao i u drugim programima, socijalna solidarnost igra kljunu ulogu u opravdavanju ciljeva i politika ove stranke (Gligorov, 2007: 231). Prema tome, posmatrajui politike ove partije kao partije vlasti i nastupe njihovih slubenika i funkcionera u Vladi, imamo jasnu sliku da G17 plus ipak odustaje od svojih liberalnih naela deklamovanih programom partije i da postaje ozbiljan zagovornik izraene uloge drave u ekonomiji 61 , preraspodeli, zagovornik Kejnzijanske ekonomske politike, itd. Prema tome, G17 plus emo definisati kao partiju umerene socijaldemokratije, tj. partije koja je u ideolokom rascepu izmeu normativno liberalne i realno socijaldemokratske pozicije. S obzirom na kontinuitet Vladinih programa i predloga, a na vremenski zastareo zvanini program partije, opredeliemo se za socijaldemokratsko pozicioniranje G17 plusa. Ilustrovaemo deo onih javnih politika i predloga javnih politika koje G17 plus udaljavaju od liberalne pozicije i smetaju je na socijaldemokratsku. Tu su programi podsticanja, programi javnih radova, direktnih subvencija, subvencija po zaposlenom, subvencije stranih investicija itd.62 Ovo nam jasno svedoi o gore navedenim promenama. Primer za to jeste i izjava Mlaana Dinkia, predsednika G17 plus: "Teorija kae da ne treba vriti podsticaje privredi od strane drave, ali praksa potvruje da je to dobro, i da sve zemlje koje su imale znaajniji industrijski razvoj na razliite naine susubvencionisale strane direktne investicije."63 Vie nego dovoljno argumenata u prilog revidiranja pozicije G17 plusa. Ono to je najzanimljivije jeste to to je G17 plus, pridrueni lan konzervativne Evropske narodne partije, meutim jasno je da pripadnost nadnacionalnoj federaciji ne odgovara programskim naelima partije (Goati, 2006: 48). U programskim dokumentima ova partija nema nikakvih drutveno konzervativnih elemenata. Partijsku porodicu socijaldemokrata ine jo i Socijal demokratska unija sa jednim poslanikom i Socijaldemokratska partija Srbije (koja ima i Ministra za socijalni rad i socijalnu politiku Rasima Ljaljia), koja je tek u oktobru 2009. godine upisana u registar partija, a ministar Ljaji je lan i lokalne partije sa kojoj je bio na koalicionoj listi Za Evropsku Srbiju, i prema tome ne

61 62

Dosta programskih naela koja ukazuju na to, Program G17 plus, str. 18 i 19. O tome u vestima na sajtu G17 plus: http://www.g17plus.rs/v2/info/aktivnosti-u-vladi/3165-dodatni-podsticajiza-optine-sa-veom-nezaposlenou.html; http://www.g17plus.rs/v2/info/aktivnosti-u-vladi/3012-kalanovi-krozugovore-o-javnim-radovima-185-ljudi-u-jagodini-e-biti-zaposleno.html (pristupljeno 28. 10. 2011.g) 63 Izjava Mlaana Dinkia: http://www.g17plus.rs/v2/arhiva/arhiva-vesti/2008/1524-dinki-subvencije-za-straneinvesticije-do-kraja-2010.html (pristupljeno 28.10. 2011.g)

- 21 -

moemo znati njen izborni potencijal. Zbog toga, ove dve partije neemo dublje razmatrati, uz stav da se njihov socijaldemokratski poloaj nikako ne moe dovesti u pitanje. 64 Iz priloenog, moemo videti da u socijaldemokratskoj partijskoj porodici, postoji razlikovanje meu partijama. Sve partije bez sumnje, to smo i argumantovali, toj porodici i pripadaju - ali se stepeni njihovih programskih uverenja i mera objekitvno daju razlikovati. Na nekoj poziciji levice, svakako da je SPS meu opisanim partijama najblia istoj levici, dok su pozicije DS-a i G17 plus najblie centru. Meutim, s obzirom da sve navedene partije osim SDU-a uestvuju u izvrnoj vlasti, nalazimo i praktinu potvrdu njihovog pozicioniranja u jednu grupaciju. Moda nam upravo taj podatak o zajednikom delovanju izvrne vlasti daje odgovore na pitanja zato su se neke partije znaajno repozicionirale u odnosu na normativne programe, tu naravno opet mislimo na DS i G17 plus. Za kraj teme o socijademokratskim partijama, u okviru socijalno partijskih rascepa koji teorijski projektuju Panti, Komi i Slavujevi, socijaldemokratsku partijsku porodicu moemo predstaviti kao modernizacijsku (drutveno liberalnu) kulturno vrednosnom pogledu, ali u ekonomskom smislu kao partijsku grupaciju zagovornicu redistributivne, intervencionistike drave, pri emu je - upravo po ekonomskom delu programa znaajno diferenciramo od liberalne partijske porodice koju smo opisali kao zagovornicu slobodno trine -kapitalistike ekonomske politike. 3.(Socijal) konzervativci65 Konzervativizam je izuzetno zastupljena ideologija, meutim sa mnogo pravaca, podgrupa i bez jasne definicije. Konzervativna misao znaajno varira jer se prilagoava postojeim tradicijama i nacionalnim kulturama (Hejvud, 2005: 72). Konzervativizam je izuzetno fleksibilna ideologija, i zato stalno napreduje, jer nije spreman da se vee za jedan fiksirani sistem ideja. Ono to karakterie konzervativizam u Srbiji, i to terminski naglaavam u samom odreenju partijske porodice, konzervativizam ima prikaz paternalizma i zasniva se na konceptima socijalnog partnerstva i socijalno trine privrede. Neki autori konzervativizam u Srbiji nazivaju i narodnjakim. Narodnjatvo je usko ispretpletano sa demohrianskim pokretom i oni zajedno
64

O tome videti u programima ovih partija: SDU (2009): http://www.sdu.org.rs/images/Program%20SDU.doc; i SDPS (2009): http://www.sdpsrbije.org.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/ (pristupljeno 28.10.2011.g) 65 U ovu partijsku porodicu spadaju partije: Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Jedinstvena Srbija i Srpska radikalna stranka

- 22 -

ine umereniju verziju evropskog konzervativizma (urkovi, 2007: 176 - 177). Ovde jasno prikazujemo razlikovanje konzervativizma u Srbiji, od konzervativnih ideja poput tzv. nove desnice, to libertarijanskog konzervativizma, to konzervativizma nove desnice (Hejvud, 2005: 93 - 106). Ono to konzervativizam naglaava jeste odbrana tradicije i tradicionalnih vrednosti, oslon na tradiciju i postupnost promena. Konzervativne ideje zaokruuje jaka vera u tradiciju, obiaje, porodicu, lojalnost (Stojiljkovi, 2008: 254). Iako konzervativizam u irem smislu, predstavlja i veru u privatnu svojinu i trinu privredu, konzervativizam u Srbiji, iako zagovara trine mehanizme, u sebi nosi ogromnu dozu nepoverenja u trite, i zagovara rairenu dravnu intervenciju i dravnu brigu o graanima. Mada, hrianska konzervativna misao smatra da je ekonomija sfera koja ne treba da bude odvojena od drave (Stojiljkovi, 2008: 255) i na taj nain, izvore konzervativizma u Srbiji moemo traiti i u tom evropskom demohrianskom modelu, kod nas poznatijem kao narodnjatvo. Koncept konzervativizma koji neguju partije u Srbiji se zasniva na verovanju da pojedinci ele sigurnost i pripadnost, i na taj nain naglaava se znaaj drutvenog poretka, a izraava se sumnjiavost prema draima slobode (Hejvud, 2005: 77). Ono to konzervativizam posebno naglaava jeste da je pojedinac deo drutva i da ne moe biti odvojen od njega. I po konzervativcima, prava pojedinaca moraju biti u ravnotei sa dobrobiti drutva ili nacije. A drava se u konzervativizmu u Srbiji smatra paternalistikom dravom, tj. oekuje se da drava deluje na oinski nain. Ova verzija konzervativizma predstavlja jednu verziju kejnzijanske ekonomske politike, identine kao u socijaldemokratski opredeljenim partijama, gde drava regulie i upravlja ekonomijom. Prema tome, ovaj pravac konzervativizma praktikuje velferizam, tj. dravu blagostanja (Hejvud, 2005: 92). U skladu sa svim navedenim, socijal konzervativne partije u Srbiji moemo odrediti kao partije koje zagovaraju tradiciju, javni moral, izraen nacionalni identitet, ali i ekonomsko upravljanje dravom i put ka dravi blagostanja. Ono to e nam biti od presudne vanosti za odreivanje tradicije jeste i npr. stav partija o procesu pridruivanja EU koje svakako predstavlja dubinsku promenu i modernizaciju politikog sistema, kao i stavovi o nekim pojavama i procesima koji nam jasno prikazuju koji su to politiki akteri, u naem sluaju konkretno politike partije koje su vie okrenute tradiciji, naciji i moralu od partija koje su vie liberterske, slobodnije, koje za osnov uzimaju svakog pojedinca i njegove slobode i prava. Ovde e nam najvei problem biti u pokuajima da razluimo normativno i stvarno, jer je kao to smo na poetku ove teme o konzervativizmu naveli, ova ideoloka paradgima poprilino nedefinisana i
- 23 -

nedokuena u pravoj meri i to je najbitnije, menja se i razvija. Po navedenom odnosu prema promenama i evropskom putu Srbije, veina konzervativnih partija koje emo pobrojati su protiv tog puta Republike Srbije. SRS kao partija koja od samog poetka u EU vidi neprijatelja, DSS makar javno zbog ucenjivake politike i otvorenog pitanja Kosova i Metohije, slinih principa je i NS. SNS je deklarativno za evropski put, kao i JS, ali pogotovo JS iako svesna principa na kojima poiva EU svesno radi drugaije i negira neke od osnovih dostignua civilizacije, a to ja apsolutno potovanje sloboda svih pojedinaca dok ne ugroavaju slobodu drugih, na kojima EU poprilino insistira. Dok mnogi i dalje nisu sigurni u iskrenost namera SNS-a da su spremni i da ele da vode Srbiju u pravcu evropskih integracija. Kao to smo u nekom trenutku rada naveli da su programi DS-a i SNS-a jako bliski, gotovo isti, moemo rei da je u tom konzervativnom smislu, SNS najlabavija partija ove partijske porodice i da ako konzervativno postavimo na linerani spektar desnice gde mu i jeste mesto, SNS e od svih partija biti najblia centru. Naravno, u smislu ekonomskih politika i uloge drave u tom smislu gotovo da nema razlika izmeu SNS i DS. I prema tome, socijaldemokratiju i socijalni konzervativizam, razlikujemo samo u pravcu partijske ideologije prema tradiciji, drutvu, nacionalitetu, drutvenim promenama itd. Uzimajui u obzir da su sve partije koje pripadaju ovoj partijskoj porodici osim JS u opoziciji moramo rei da se ekonomskom smislu politike ovih partijskih grupacija ne razlikuju, osim to je u politici opozicije prisutna predizborna politika preterane ponude i prevelikih obeanja (Sartori, 2002: 127 - 128), to stepen socijalnog populizma i redistributivne ponude ini viim. Kratkim osvrtom na programe ovih partija moemo nai duboka socijalna utemeljena i iskaze o socijalno odgovornoj dravi, socijlanoj pravdi i naznakama drave blagostanja. Srpska napredna stranka66: govorei o SNS-u i definiui njenu poziciju, susreli smo se sa velikim problemom. Na poetku rada smo naveli da analizu i pozicioniranje partija u partijske porodice vrimo preko njihovih zvaninih partijskih programa uz korekcije preko javnih politika i predloga istih. Ono to nam je ovde pravilo problem jeste nepostojanje zvaninog programa ove partije do novembra 2011. godine. Tj, vie od tri godine od osnivanja, SNS nije izdala nikakav zvanian program, to im i jeste bila namera jer nisu hteli zvanino da se izjanjavaju o kakljivim pitanjima (urkovi, 2011: 207). SNS je do novembra na svom zvaninom sajtu
66

Internet prezentacija: www.sns.org.rs, 21. narodni poslanik u sazivu Narodne skuptine od 2008. godine, u okviru poslanikom kluba Napred Srbijo, a koji su bili na listi SRS-a.

- 24 -

imala samo Deset principa delovanja srpskih naprednjaka67, to je najbilie makar nekoj vrsti politikog programa. U tih deset principa, osim optih principa ouvanja teritorije, pravne

drave i borbe protiv korupcije nema nekih sutinskih elemenata iz koje bismo ovu partiju mogli da pozicioniramo. Ono to ovu partiju stavlja na poziciju desnog centra jeste njenaprolost, odnosno - injenica da su njeni lideri bili deo partije ekstremnije desnice, a da se SNS smatra njenim blaim, umerenijim i savremenijim partijskim naslednikom, kao i njeno samodefinisanje (iako za sebe kau da zauzimaju i deo levog centra - to argumentuje moju tezu da su konzervativci izrazito socijal opredeljeni). Ovo argumentuje zamenik predsednika SNS-a kada kae: SNS namerava da zauzme desni umereni centar, ali i deo levog centra koji sada glasa za DS. 68 Tj., SNS je preuzeo gotovo celo birako telo nekadanje jedinstvene SRS, ali i umerenijim nastupom privukao i nove glasae (Pribievi, 2011: 141). U nedostatku konkretnog partijskog programa, kao i izbegavanje komentarisanja pojedinih tema od strane ove partije, morali smo da prihvatimo ovaj stav i da SNS zasita svrstamo u ovu partijsku grupaciju, ali moramo da kaemo da su ipak njihovi predlozi i nastupi usmereni gotovo iskljuivo na teme ekonomije, korupcije i ivotnog standarda. Iz stava opozicije, u tekim ekonomskim trenucima ove teme su standardne za pokuaje ostvarenja to boljeg izbornog rezultata. SNS je partija koja po Zoranu Stojiljkoviu ide ka politici koju podrava dve treine graana, a to je pria oko EU (kao i socijalno odgovorna drava69). On navodi da je u elji da vladaju, SNS shvatila da mora da bude prihvatljiva, i graanima i Zapadu (Pribievi, 2011: 147). Prema tome, SNS igra na kartu EU, a u ekonomskoj politici poprilino naglaava svoju socijalnu poziciju. U svojih deset principa delovanja kau da e Srpska napredna stranka stvoriti dravu socijalne pravde 70, a u svom Sporazumu o saradnji sa nekoliko drugih pokreta meu kojima i Pokret socijalista, naglaavaju ovu poziciju. 71 Svoju izrazito intervencionistiku i redistributivnu ekonomsku politiku iskazuje i njihova glavna ekonomistkinja, kada kae da se jo jedino LDP zalae za

67

Deset principa delovanja srpskih naprednjaka (2008): http://www.sns.org.rs/%D1%81%D1%80/2010-06-05-0010-55.html (pristupljeno 29.10.2011.g) 68 Intervju sa Aleksandrom Vuiem, zamenikom predsednika SNS-a,: http://sns.org.rs/%D1%81%D1%80/srpskanapredna-stranka-u-medijima/91-2010-06-04-22-17-07/1028-5-.html (pristupljeno 29.10.2011.g) 69 Dodao i podvukao B.S. 70 Deset principa delovanja srpskih naprednjaka, princip br. 9 71 Sporazum o saradnji izmeu SNS, PSS, PS i NS (2010), str. 8 i 9; http://www.sns.org.rs/images/pdf/Sporazum.pdf (pristupljeno 29.10. 2011.g)

- 25 -

slobodno trinu privredu, a da SNS jeste za trinu privredu, ali nikako neoliberalnog tipa. 72 Ovo sve nam govori da su zaista socijal konzervatici (narodnjaci) desnog centra blii levom centru, nego desnici - posebno desnici libertarijanskog tipa. Prema tome, glavni razlozi za pozicioniranje SNS-a na poziciju socijal konzervativizma jestenjena prolost, njeno samodeklarisanje i konano, njen program: Bela knjiga - Programom do promena. 73 Do pojave konkretnog partijskog programa SNS-a, kao argument pozicioniranju SNS-a kao konzervativne partije koristili smo uz njenu prolost i samodefinisanje, i preferencije lanova te partije koji su iskazivali izraene konzervativne stavove (videti Prilog 2. na strani br. 34). Ono to iz Programom do promena moemo zakljuiti o SNS-u, jeste jasno naglaena bitna uloga drave u ekonomiji, njena redistributivna uloga i zalaganje za socijalnu pravdu, kao i obrisi konzervativizma u vrednostima kulture i porodice. Ekonomske preferencije emo pokazati u sledeim lanovima, gde se izmeu ostalog kae da e se SNS stvoriti novu meovitu privreduu kojoj e postojatiprivatna, dravna i zadruna svojina. Drava e imati aktivnu ulogu u regulisanju ekonomskih odnosa, tako to e da regulie ekonomska pravila sistemom regulatornih mera, kroz alokativnu, redistributivnu i stabilizacionu ulogu u regulisanju.74 Takoe, SNS se izriito zalae za Srbiju kao dravu socijalne pravde. 75 Njenu konzervativnu poziciju moemo nai u stavu da je porodica osnova zdravog drutva, da je natalitet jako bitan i da e formirati Nacionalni savet za populacionu politiku kojoj e jedna od funkcija biti i preraspodela nacionalnog dohotka u korist raanja. U nastavku, SNS kae da e formirati i Ministarstvo za brigu o porodici i deci, i da porodica ima odluujuu ulogu u vraanju tradiciji i tradicionalnom sistemu vrednosti, i da su svesni da samo jaka porodica znai i jaku Srbiju. 76 SNS smatra da je ouvanje srpskog kulturnog identiteta jedna od najvanijih funkcija drave, a da je kultura u Srbiji narodnjaaka i nacionalna. 77 Demokratska stranka Srbije78 : ova stranka u svom nastupu uvek zauzima konzervativan stav, a o tome nam svedoi dosta toga. Posmatrajui njihovog lidera i njegove izjave i postupke u
72

Intervju sa Jorgovankom Tabakovi: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sns_svi_smo_mi_verbalno_za_isto.4.html?news_id=224588(29.10.2011) 73 Program SNS-a, Bela knjiga - Programom do promena (2011): http://www.sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf (pristupljeno 11.11.2011.g) 74 Isto, str. 10 75 Isto, str. 107 76 Isto, str. 109 - 111 77 Isto, str. 123 78 Internet prezentacija: www.dss.rs, 21. poslanik u sazivu Narodne skupine od 2008. godine

- 26 -

vreme dok je bio predsednik SRJ i premijer SiCG i RS, moemo videti jednu klasinu konzervativnu poziciju. DSS se zalae za izgradnju i ouvanje stabilnog sistema vrednosti koji e se, izmeu ostalog, temeljiti na osnovim vrednostima hrianske civilizacije.79 DSS navodi da je potrebna promena u sistemu vrednosti i da se mora izgraditi sistem istinskog patriotizma. Ve iz ovih nekoliko napomena, moemo videti poziciju DSS-a, kao konzervativne partije. Iako u tom programu opredeljena za poprilino slobodno trinu ekonomiju, trinu utakmicu i kompeticiju80, ova pozicija se znatno revidira. To najbolje moemo videti na primeru Programa razvoja Srbije 2010 - 2015 gde jasno vidimo predloge za podsticanjem privrede, dravnog ulaganja, osnivanje javnih fondova i pravljenje raznih programa i strategija za smanjenje nezaposlenosti putem dravnih podsticaja 81 , to nam jasno govori da se DSS ipak jasno pozicionira kao socijal konzervativna partija. DSS je punopravni pridrueni lan Evropske narodne partije (EPP) koja je konzervativnog opredeljenja. Nova Srbija82: ova partija izraava izrazite konzervativne stavove, okrenuti su prema tradiciji, moralu i kulturi svog naroda. Nova Srbija je partija koja zastupa interese i oekivanja naroda kao celine. 83Za Novu Srbiju moemo rei da je stranka koja okuplja dravljane koji prihvataju srpske i evropske, narodnjake, rodoljubive, kulturne i socijalne vrednosti. Ova partija se zalae za socijalnu trinu privredu zasnovanu na solidarnosti i socijalnoj pravdi. Za NS su od sutinske vanosti pitanje nacije i Srpske pravoslavne crkve. Nacija se vidi kao entitet koji profilie svako ljudsko bie: moralno, kulturno i politiki. 84 Nova Srbija zagovara i dravno pomaganje crkve, tako to e tititi njena socijalna prava i afirimisati moralne vrednosti hrianskog uenja. Takoe, NS-a imamo zalaganje za vraanje nasledne monarhije to karakterie konzervativizam (Goati, 2006: 48). U ekonomskom delu programa, NS zagovara koncept socijalno trine privrede, zasnovane na kapitalizmu, ali i socijalno korektivnoj ulozi drave. 85 NS se zalae da ni jedan pojedinac ne treba da ivi ispod granice socijalne sigurnosti86 i
79

Program DSS-a (2010), str. 4: http://dss3.orion.rs/wp-content/uploads/downloads/2011/02/04-Program%E2%80%93-Demokratske-stranke-Srbije.pdf (pristupljeno 30.10.2011.g) 80 Isto, str. 17 - 19 81 Program razvoja Srbije 2010 - 2015, str. 10, 12, 13 i 47: http://dss3.orion.rs/wpcontent/uploads/downloads/2011/02/04-Program-%E2%80%93-Demokratske-stranke-Srbije.pdf (pristupljeno 30.10.2011.g) 82 Internet prezentacija: www.nova-srbija.org, 9. poslanika u sazivu Narodne skupine od 2008. godine 83 Program NS-a (2005) str. 1: http://www.nova-srbija.org/onama/program_ns051126.zip (pristupljeno 30.10.2011.g) 84 Isto, str. 2 85 Isto, str. 4

- 27 -

za to navodi da je odgovorna drava i ovde moemo videti klice socijalnog paternalizma koji zagovara ova partija. Nova Srbija programski predstavlja klasinu socijal konzervativnu politiku partiju. Jedinstvena Srbija 87 : ova partija u svojim programskim naelima jasno iskazuje svoje opredeljenje prema socijalnoj pravdi, solidarnosti, ekonomskom nacionalizmu itd. Ono to je jako zanimljivo i to ih stavlja na konzervativnu poziciju izmeu ostalog, jeste da se zalau za referendumsko pitanje za vraanje monarhije.
88

Nastavak izrazito konzervativne politike

moemo pre svega videti u nastupima i delima predsednika JS-a Dragana Markovia, a najbolje nam o tome govori njegov stav o Paradi ponosa koji energino zastupa. 89 Naime, lider Jedinstvene Srbije se zalagao za zabranu Parade ponose koja predstavlja ostvarivanja prava na slobodu okupljanja, time podrivajui ustavni poredak ove zemlje, ali i ugroavajui osnovna prava i slobode pojedinaca. Kao kontra argument, Palma je navodio tradiciju srpskog naroda, zdrave srpske porodice i Paradu ponosa nazvao - paradom srama. Takoe, naglasio da se sa paradom ne slae ni Srpska pravoslavna stranka i rekao da nikako ni njegova partija onda to nee podrati. to se ekonomskih ideja tie, JS zastupa ekonomski nacionalizam, zatitu domae privrede, intervencionizam kao mehanizam zatite, podsticaje i vee poljoprivredne budete itd. Takoe, JS se irazito zalae za dravu socijalne pravde, ali predstavlja ak i novi model prema kome bi radnika koji bi izgubio posao, drava istovremeno zaposlila na istom takvom dravnom poslu. 90 Prema tome, JS moemo definisati kao stranku izrazitih socijalnih i solidarnih ideja, uz rairenu veru u tradiciju srpskog naroda, porodicu i moral. Sve u svemu, potpuno se uklapa u profil partijske porodice socijal konzervativizma. Srpska radikalna stranka91: radikali su poznati po estim promenama programa i principa, pogotovo u ekonomskom smislu, pa imamo periodine programske promene ove partije od jakih liberalnih principa do strogog etatizma i dravnog intervencionizma uz razvijenu socijalnu politiku (Stojiljkovi 2011b: 276; Vukomanovi 2007: 84 - 92). Moda nam je SRS i najvei
86 87

Isto, str. 8 Internet prezentacija: www.jedinstvenasrbija.org.rs, 3. poslanika u sazivu Narodne skupine od 2008. godine 88 Program JS-a (2009), lan 29; http://www.jedinstvenasrbija.org.rs/index.php?action=program-stranke (pristupljeno 30.10.2011.g) 89 Iz medija o tome: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/palma:-nikada-necemo-podrzati-paradu-srama_268494.html (pristupljeno 30.10.2011.g) 90 Program JS-a, lanovi br. 15, 16, 17, 22 i 23 91 Internet prezentacija: www.srpskaradikalnastranka.org.rs, 57. poslanika u sazivu Narodne skupine od 2008. godine

- 28 -

problem za definisanje, jer je ona normativno partija koju bismo mogli svrstati u pojam nove desnice, sa izraenim tradicionalnim i nacionalnim karakteristikama 92, ali i slobodno trinoj ekonomiji i nemeanju drave u istu 93 . Meutim, praktino, SRS se nikada tih programskih naela nije ni pridravala, ve je u svom nacionalizmu odlazila poprilino ektremno da bismo je ak mogli svrstavati u nacionalistike pa ak u nekim trenucima i faistike okvire, ali u realnom vremenu ipak se SRS moe definisati kao konzervativna, izraenije nacionalna stranka uz moderno socijalistiki koncept upravljake i reguliue ekonomije, i socijalne pravde.Tako da se potpuno SRS uklapa u profil socijalno konzervativne partije. Komi ak u svom radu iznosi dugaak niz socijaldemokratskih ideja za koje se ova partija u nekim ranijim programima koji se ne razlikuju mnogo od novog, zalae (Komi, 2005: 133 - 134). Ovo moemo aktuelno prikazati na dva primera: iako u svom programu kau da se cene formiraju iskljuivo na tritu, u junu 2011. godine SRS izlazi sa predlogom da Vlada podhitno naloi Robnim rezervama da otkupe oko 250 hiljada tona penice i to po ceni ne manjoj od 20 rsd, jer smatraju da je ta cena pravedna. 94 Drugi primer je na temu privatizacije, SRS u svom programu 95 posebnu panju pridaje znaaju privatizacije pre svega za efikasnost privrednog sistema, a poetkom 2011. godine trae obustavu sramne i tetne prodaje Telekoma Srbije. 96 Mnogi se nee sloiti sa konstatacijom da SRS spada u ovu partijsku porodicu, ve bi je stavili na prostor nacionalizma, a poneko ak i na pozicije faizma. Meutim, zatvaranjem pojedinih tema u ovoj zemlji - ova partija (makar tako deluje) se kree ka nacionalno umerenijoj poziciji zbog ega sam je i svrstao meu socijal konzervativce. Zbog naglaene patrijahalnosti i ekstremnog nacionalizma Stojiljkovi bi radikale stavio na poziciju krajnje desnice, mada i on tvrdi da je u sutini SRS partija nacional - socijal populizma (Stojiljkovi, 2011b: 277). Ipak, samom injenicom da su sitnice nedostajale da SRS formira Vladu 2008. godine sa DSS i SPS, jasno je da ova partija ipak ima umerenije stavove, kao i da je tako percipiraju drugi akteri na partijskoj sceni. U prilog tome ide i injenica da su politike SRS-a i umerene desne stranke - DSS-a jako bliske i da u poslednje vreme ove partije zastupaju gotovo iste stavove.

92

Program SRS-a (2009), str. 2 - 4: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf (pristupljeno 30.10.2011.g) 93 Isto, str. 31 - 34 94 Vie o tome: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1890 (pristupljeno 30.10.2011.g) 95 Program SRS-a, str. 31-33 96 Vie o tome: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1620 (pristupljeno 30.10.2011.g)

- 29 -

Ono to je jasno na prvi pogled nakon izlistanih karakteristika socijal konzervatvnih partija da se one poprilino razlikuju. Od SNS-a koji nije zaokruen po pitanju idelogije i pravca jer i dalje ne znamo njihove stavove o mnogim pitanjima, ali koji je svakako najblii centru, do SRS-a koji je svakako najekstreminiji od svih partija. Njihove ekonomske politike se meutim, gotovo ni ne razlikuje i sve ekonomske politike ovih partija su izrazito intervencionistike, podsticajne i naglaavaju istaknutu ulogu drave i politike redistribucije. Prema tome, sledei teorijski okvir partijskih i socijalnih rascepa Komia, Pantia i Slavujevia, sve partije socijal konzervativne porodice moemo lako okarakterisati u politiko ideolokom modelu rascepa kao etatistike, tj. zasnovane na dravnom regulisanju, intervenciji i redistribuciji to ih stavlja na istu poziciju sa socijaldemokratama, ali ih razlikuje u odnosu na liberale. to se kulturno - vrednosnog rascepa tie, konzervativce svakako definiemo kao tradicionaliste, nasuprot modernistima, zbog njihovog stava prema tradiciji, naciji i crkvi to konzervativce razlikuje i od socijaldemokrata, i od liberala - koji su na putu modernizma i drutvenog liberalizma.

Zakljuak: Posmatrajui glavne odlike partijskih porodica i partija koje im pripadaju, moramo da zakljuimo da je partijski sistem Srbije poprilino nedefinisan, apartijski programi preobimni. Preobimni u smislu - to su oigledno partijske politike i programi postali ono to Sartori naziva politikom preterane ponude. Odnosno, jako je teko razlikovati partije jer veina ih nudi sve! Posebno se to misli kada posmatramo njihove partijske programe. Ipak, za svaku partijsku porodicu moemo nai ono to je razlikuje od drugih i to je ini posebnom. Neemo sada ulaziti u te teme, ali ostaje nam da zakljuimo da razlike meu partijama postoje, ali da one nisu toliko drastine u nekim temama kao to nam se ini, a u nekim drugima jesu. Same partije prate trendove revizije ideologija i programa, i menjaju se u skladu sa dnevno politikim potrebama. Ono to moemo videti, jeste to da koalicija koja ini veinu u Parlamentu Republike Srbije ine partije iz iste partijske porodice (sa jednim izuzetkom - JS), a upravo efekat koalicija takoe utie na repozicioniranje i transformaiciju partija i njihovih programa to smo videli na primeru Demokratske stranke i G17 plusa. Svakako, u narednom periodu treba obratiti panju i na verovatno kreiranje izborne liste Ujedinjenih regiona Srbije 97 koje predvodi
97

Internet prezentacija: www.ujedinjeniregionisrbije.rs

- 30 -

G17 plus, kao i na neto sasvim novo na partijskom prostoru Srbije, pojava ekologista u vidu Zelenih Srbije 98. Sve u svemu, ovaj rad predstavlja prilog za razumevanje partijskog razlikovanja i pozicioniranja, grupisanja u partijske (ideoloke) porodice i daje nam okvire u kojima nakon izbora i pogleda na izborne rezultate moda moemo i videti mogue postizborne koalicije, a na osnovu programskih naela videti i budui sastav Vlade i pravce Vladinih buduih javnih politika. Takoe, ovaj rad moe graanima i biraima doneti uvid u ideoloka pozicioniranja partija, partijske preferencije, kao i iskazivanje odreenih bliskosti suprostavljenih partijskih porodica i partija koje ih ine.

98

Interenet prezentacija: www.zelenisrbije.org

- 31 -

Prilozi:

Prilog 1. Pozicioniranje partijskih porodica u Srbiji u dvodimenzionalnom spektru

- 32 -

Prilog 2. Stavovi lanova Srpske napredne stranke (usmena anketa koju je sproveo autor ovog rada, 27-28. oktobar 2011. godine)

Za uzorak ove ankete je uzeto deset lanova SNS-a, starosnog doba od 20. do 51. godine. Postavljena su im dva pitanja, sa ciljem da proverimo konzervativnost njihovih stavova. Prvim pitanjem smo hteli da pokaemo preferencije samih shvatanja o drutvu kao entitetu ili drutvu kao skupu pojedinaca, gde bismo jasno mogli da vidimo njihovu ideoloku profilisanost, ali i suprotnost u odnosu na drutveni liberalizam, a drugim pitanjem smo hteli da vidimo u sadanjem trenutku gde su njihovi stavovi u odnosu na vrednosti liberalnih demokratija u kojima se potuju individualne slobode i prava pojedinaca.

Pitanja:

1. Da li u politici polazite od sfere drutva: kao celine ili kao skupa pojedinca? Odgovori: drutvo kao celina - 10 odgovora; drutvo kao skup pojedinaca - 0 odgovora

2. Da li podravate odravanje Parade ponose u Srbiji? Odgovori: DA - 0 odgovora; NE - 10 odgovora

Na osnovu ova dva pitanja i dobijenih odgovora na njih, jasno (100%) moemo zakljuiti da lanovi SNS-a jasno iskazuju svoje drutveno konzervativne stavove, koji se ogledaju u potovanju drutva kao celine i entiteta; i na svojevrsnom tradicionalizmu i verskim uenjima, po kome se ne priznaje pravo na seksualni izbor i izraavanje istog, ukoliko ono nije tradicionalno hetereoseksualno.

- 33 -

Spisak koriene literature ua i ira:

Atlagi, Sinia (2007), Partijska identifikacija kao determinanta izborne motivacije: teorijske kontroverze i problemi empirijskog istraivanja, Beograd: FPN i FES. Bastija, Frederik (1998), Zakon, Novi Sad: Global Book. Beyme, Klaus Von (2002), Transformacija politikih stranaka, Zagreb: FPZ. Boaz, Dejvid (2003), Libertarijanizam, Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije. urkovi, Mia (2007), Narodnjatvo u politikim strankama Srbije, u: Ideologija i politike stranke u Srbiji (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN, FES, IDN. urkovi, Mia (2011), Programski identiteti desnih partija u Srbiji krajem prve decenije ovog veka, u: Partije i izbori u Srbiji - 20 godina (ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES. Fridman, Milton (1997), Kapitalizam i sloboda, Novi Sad: Global Book. Gligorov, Vladimir (2007), Programi i politika, u: Ideologija i politike stranke u Srbiji (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN, FES, IDN. Goati, Vladimir (2005), Partijski program kao kljuni element partijskog identiteta, u: Programski identiteti socijaldemokratskih partija (ur. Mihailovi, Sreko), Beograd: SDK i FES. Goati, Vladimir (2006), Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju, Beograd: FES i IDN. Goati, Vladimir (2007), Parlamentarizam i partijski sistem Srbije, u: Dileme i izazovi parlamentarizma (ur. Pavlovi, Orlovi), Beograd: FPN i KAS. Golubovi, Zagorka (2008), Smisao i znaaj levice u turbulentnoj epohi novog milenijuma: sa osvrtom na tranziciju u Srbiji, u: Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji (ur. Mladenovi, Timotijevi), Beograd: FES. Habermas, Jirgen (2002), Postanacionalna konstelacija, Beograd: Otkrovenje. Hajek, Fridrih fon (1998), Poredak slobode, Novi Sad: Global Book.
- 34 -

Hejvud, Endru (2004), Politika, Beograd: Klio. Hejvud, Endru (2005), Politike ideologije, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstava. Hiks, Sajmon (2007), Politiki sistem Evropske unije, Beograd: Slubeni glasnik. Jaki, Miomir (2007), Osnovi makroekonomije, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta. Kecmanovi, Nenad (2008), Politike partije autorizovana predavanja, Beograd: FPN. Komi, Jovan; Panti, Dragomir; Slavujevi, Zoran (2003), Osnovne linije partijskih podela i mogui pravci politikog pregrupisavanja u Srbiji, Beograd: FES i IDN. Komi, Jovan (2005), Socijaldemokratske ideje u programima DS, SPS, SRS i PSS, u: Programski identiteti socijaldemokratskih partija (ur. Mihailovi, Sreko), Beograd: SDK i FES. Komi, Jovan (2007), Politike stranke u Srbiji i evropske vrednosti - programi i praksa, u: Politike stranke u Srbiji i Evropska unija (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN i FES. Komi, Jovan (2011), Dve decenije potraga za identitetom partijski programi u postkomunistikoj Srbiji, u: Partije i izbori u Srbiji - 20 godina (ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES. Lok, Don (1978), Dve rasprave o vladi, Beograd: Mladost. Mankju, Gregori (2007), Principi ekonomije, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta. Mihailovi, Sreko (2006), Levica i desnica u Srbiji, u: Politike stranke i birai u dravama bive Jugoslavije (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FES i IDN. Nikoli, Milan (2007), ta je socijaldemokratija - u 10 tema, Beograd: FES i CMV. Orlovi, Slavia (2007a), Ideologije i programi u partijskim suoeljavanjima, u: Ideologija i politike stranke u Srbiji(ur. Lutovac, Zoran), Beograd:FPN, FES, IDN. Orlovi, Slavia (2007b), Evropski parlament i evropske stranke - perspektiva za Srbiju, u: Politike stranke u Srbiji i Evropska unija (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN i FES. Orlovi, Slavia (2010), Politikoloki ogledi, Beograd: Slubeni glasnik.
- 35 -

Orlovi, Slavia (2011), Partijski sistem Srbije, u: Partije i izbori u Srbiji - 20 godina (ur. Orlovi, Slavia), Beograd: FPN i FES. Pavlovi, Vukain (2010), Drava i demokratija, u: Savremena drava struktura i socijalne funkcije (ur. Pavlovi, Stojiljkovi), Beograd: FPN i KAS. Podunavac, Milan (2001), Princip graanstva i poredak politike, Beograd: igoja tampa. Pribievi, Ognjen (2011), Da li Srbija ide ka velikoj koaliciji Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, u: Godinjak FPN 2011 (Vol.5, No.5 - ur. Vujai, Ilija), Beograd: FPN. Prokopijevi, Miroslav (2010), Sloboda izbora, Beograd: Zavod za udbenike. Sartori, Giovanni (2002), Stranke i stranaki sustavi, Zagreb: Politika kultura. Spasojevi, Duan (2008), Socijalni i politiki rascepi - rukopis, Beograd: FPN. Spasojevi, Duan (2011), Odblokirana tranzicija-politike podele u Srbiji nakon 2000.

godine, u: Godinjak FPN 2011 (Vol.5, No.5 - ur. Vujai, Ilija), Beograd: FPN. Stojanovi, Boban (2011), Manipulacija izbornim sistemima - Veinski izborni sistem u Srbiji? Ne!, Beograd: Slobodni student (Vol.2, No.6). Stojiljkovi, Zoran (2006), Socijalni rascepi i linije politikih podela, u: Politike stranke i birai u dravama bive Jugoslavije (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FES i IDN. Stojiljkovi, Zoran (2007), Partije u parlamentu, u: Dileme i izazovi parlamentarizma (ur. Pavlovi, Orlovi), Beograd: FPN i KAS. Stojiljkovi, Zoran (2008), Partijski sistem Srbije, Beograd: Slubeni glasnik. Stojiljkovi, Zoran (2010), Karakter i funkcije drave, u: Savremena drava - struktura i socijalne funkcije (ur. Pavlovi, Stojiljkovi), Beograd: FPN i KAS. Stojiljkovi, Zoran (2011a), Politike familije u Evropskom parlamentu, u: Politike grupacije u Evropi (ur. Stojiljkovi, Pilipovi), Beograd: KAS. Stojiljkovi, Zoran (2011b), Partijska scena Srbije, u: Politike grupacije u Evropi (ur. Stojiljkovi, Pilipovi), Beograd: KAS. Vasovi, Vuina (2006), Savremene demokratije, Beograd: Slubeni glasnik.
- 36 -

Veselinov, Dragan (2007), Politika ekonomija, Beograd: igoja tampa. Vujai, Ilija (2002), Politika teorija, Beograd: igoja tampa. Vujai, Ilija (2007), Liberalizam i politike stranke u Srbiji, u: Ideologija i politike stranke u Srbiji (ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN, FES, IDN. Vukomanovi, Dijana (2007), Ideoloke matrice politikih partija u Srbiji (1990 - 2007), u: Ideologija i politike stranke u Srbiji(ur. Lutovac, Zoran), Beograd: FPN, FES i IDN.

Dokumenti (sortirani po redosledu u radu):

Program LDP, Drugaija Srbija (2007): http://www.ldp.rs/upload/documents/drugacija%20srbija.pdf Ekonomski program LDP, Ekonomija bez granica (2008): http://www.ldp.rs/upload/documents/Ekonomija%20bez%20granica.pdf LDP, Povelja slobode:http://www.ldp.rs/upload/documents/povelja-slobode-evropske-srbije.pdf Program DS: http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf Izborni program DS, Za bolji ivot (2007): http://www.slideshare.net/demokrate/program-ds-za-boljiivot

Deklaracija o politikom pomirenju i zajednikoj odgovrnosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje DS-a i SPS-a (2008): http://www.ds.org.rs/dokumenti/Deklaracija_o_politickom_pomirenju_i_zajednickoj_odgovornosti_DS_ SPS_2008.pdf Program SPS (2010.): http://sps.org.rs/Dokumenta/PROGRAM%20SPS.pdf Program PUPS (2010): http://www.pups.org.rs/program/program.html Program LSV (2008/09): http://www.lsv.rs/UserFiles/pdf/Program-Statut_LSV-fin.pdf Program G17 plus (2004): http://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumenti/program-g17-plus.pdf Program SDU (2009): http://www.sdu.org.rs/images/Program%20SDU.doc Program SDPS (2009): http://www.sdpsrbije.org.rs/program-socijaldemokratske-partije-srbije/ Deset principa delovanja srpskih naprednjaka(2008):http://www.sns.org.rs/%D1%81%D1%80/201006-05-00-10-55.html - 37 -

Sporazum o saradnji izmeu SNS, PSS, PS i NS (2010):http://www.sns.org.rs/images/pdf/Sporazum.pdf Program SNS, Bela knjiga - Programom do promena (2011): http://www.sns.org.rs/images/pdf/Bela%20knjiga-Programom-do-promena.pdf Program DSS (2010): http://dss3.orion.rs/wp-content/uploads/downloads/2011/02/04-Program%E2%80%93-Demokratske-stranke-Srbije.pdf DSS, Program razvoja Srbije 2010 - 2015: http://dss3.orion.rs/wpcontent/uploads/downloads/2011/02/04-Program-%E2%80%93-Demokratske-stranke-Srbije.pdf Program NS (2005): http://www.nova-srbija.org/onama/program_ns051126.zip Program JS (2009): http://www.jedinstvenasrbija.org.rs/index.php?action=program-stranke Program SRS (2009): http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/misc/20091023-program.pdf

Internet adrese:
Narodna skuptina RS: http://www.parlament.gov.rs Vlada RS: http://www.srbija.gov.rs/ Liberalno demokratska partija: http://www.ldp.rs/ Demokratska stranka: http://www.ds.org.rs/ Socijalistika partija Srbije: http://sps.org.rs/ Partija ujedinjenih penzionera Srbije: http://www.pups.org.rs/ Liga socijaldemokrata Vojvodine: http://www.lsv.rs/ G 17 plus: http://www.g17plus.rs/ Socijal demokratska unija: http://www.sdu.org.rs/ Socijal demokratska partija Srbije: http://www.sdpsrbije.org.rs/ Srpska napredna stranka: http://www.sns.org.rs Demokratska stranka Srbije: http://dss.rs/ Nova Srbija: http://www.nova-srbija.org/ Jedinstvena Srbija: http://www.jedinstvenasrbija.org.rs/

- 38 -

Srpska radikalna stranka: http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/ Ujedinjeni regioni Srbije: http://ujedinjeniregionisrbije.rs/ Zeleni Srbije: http://zelenisrbije.org/

- 39 -