UVOD (Upravqawe telekomunikacionom mre`om)

Korisnici savremenih telekomunikacionih mre`a od wih zahtevaju visoku raspolo`ivost, pouzdanost i kvalitet telekomunikacionih usluga. Da bi navedene zahteve mogao ispuniti, operator mre`e mora obezbediti stalni uvid u stawe mre`e i omogu}iti brzo reagovawe na pojave prekida, kvarova i preopterei}ewa u mre`i, kao i na pojave pada kvaliteta neke telekomunikacione usluge. To dovodi do potrebe za novim na~inom upravqawa i odr`avawa mre`e koje vi{e ne mo`e biti zasnovano na manuelnim intervencijama servisnog osobqa. Re{ewe ovog problema operator mora tra`iti u efikasnom sistemu za upravqawc mre`om, pri ~emu pojmu upravqawe mre`om ovde dajemo {iri smisao i pod wim podrazumevamo weno nadgledawe, kontrolu, odr`avawe, rukovodcwe, administrirawe i planirawe. Osnovni ciq ovakvog upravqawa je pove}awe iskori{}ewa telekomunikacione opreme, {to za posledicu ima pove}awe pouzdanosti i kvalileta rada telekoniunikacione mre`e. Realizacija ovakvog sistema treba da, uz pomo} ra~unara, omogu}i prikupqawe, prenos i obradu podataka o stawu mre`e, na osnovu ~ega bi se preduzimale odgovaraju}e upravqa~ke akcije. Ideja uvo|ewa sistema za automatizaciju upravqawa telekomunikacionim mre`ama nije tako nova. Me|utim, tek sa pojavom ISO OSI (Open System Interconnection) sedmoslojnog referentnog modela komunicirawa stvoreni su preduslovi da se wegovom doradom formira jedinstven koncept sistema za upravqawe telekomunikacionom mre`om. On bi omogu}io povezivawe razli~itih tipova operativnih sistema (kao wegovih sastavnih delova) s jedne strane, i telekomunikacione opreme s druge strane, preko standardizovanih interfejsa. Rad na standardizaciji takvog koncepta zapo~eo je sredinom osamdesetih godina. Na plenarnom zasedawu CCITT u Melburnu 1988. godine, izme|u oslalih, usvojena je i preporuka M.30 u kojoj su dati osnovni principi sistema za upravqawe telekomunikacionom mre`om (TMN - Telecommunication Management Network). Ti principi odnose se na upravqawe svim vrstama telekomunikacionih mre`a. S obzirom na to da upravqawe SDH mre`om ustvari predstavqa podskup jedinstvenog sistema za upravqawe telekomunikacionom mre`om zasnovanog na TMN konceptu, ve}i deo ove glave posve}en je opisu samog TMN koncepta. Na kraju su date i neke specifi~nosti upravqawa SDH mre`om, kao i prednosti koje je SDH tehnika donela i na tom planu.

Principi TMN
Sistem za upiavqawe telekomunikaicionon mre`om (TMN) je koncept jedne organizovane mre`e koja obuhvata i mec|usobno spaja razli~ile tipove operativnih sistema (OS) i telekomunikacione opreme, koriste}i standardnu arhitekturu sa standardizovanim interfejsirna i protokolima. Osnovna svrha jednog takvog koncepta je da podr`i operatore mre`a u realizaciji upravqawa svojom telekomunikacionom mre`om, ali i da proizvo|a~ima opreme

omogu}i razvoj standardizovane opreme sa ugra|enim funkcijaina TMN-a. TMN-u se daje i {ire zna~ewe. Mo`e se re}i da je TMN, ustvari, zajedni~ki termin za skup aktivnosti vezanih za eksploataciju, upravqawe i planirawe telekomunikacione mre`e. Prema tome, terrnin TMN nije sasvim odre|en i upotrebqava se za opisivawe {irokog spektra aktivnosti. Veli~ina TMN mo`e da varira od jednostavne veze izmedu OS i jednog dela telekomunikacione opreme do vrlo velike rnre`e koja obuhvata razli~ite tipove OS i raznovrsnu telekomunikacionu opremu. TMN je posebna mre`a koja u vi{e ta~aka prikupqa odnosno predaje informacije od/ka telekomunikacionoj mre`i sa ciqem upravqawa wome. Za prenos tih informacija, TMN mo`e koristiti i delove telekomunikacione mre`e. Pomenuti odnos izme|u TMN i telekomunikacione mre`e prikazan je na slici 1.

Glavni tipovi mre`a i urctliija kojima se mo`e upravqati od strane TMN su: - javne i privatne mre`e, ukqu~uju}i i ISDN mre`e; - mre`e za prenos podataka; - digitalni i analogni sistemi prenosa (kablovski, opti~ki, radiorelejni, satelitski...); - transmisiona oprema (multiplekseri, ure|aji za prespajawe, i sl.); - digitalne i analogne centrale; - sistemi za rekonfiguraciju; - signalizacioni sistemi i terminali; - pomo}ni sistemi (sistemi za napajawe, klimatizacija, alarmi zgrade, test moduli i sl.).

Arhitektura TMN
Arhitektura TMN treba da obezbedi transport i procesirawe informacija koje se odnose na upravqawe telekomunikacionom mre`om. Zbog veoma kompleksne prirode nekih telekomunikacionih ure|aja i mogu}nosti da se 2

kori{}ewem mikroprocesora funkcija TMN distribuira unutar razli~itih delova mre`e, definicije koje }e biti navedene ne mogu striktno obuhvatiti sve mogu}e fizi~ke konfiguracije koje se mogu sresti u praksi. Me|utim, ~ak i od takvih izuzetaka se o~ekuje da se uklope u generalni TMN koncept i da budu obuhva}eni wegovim principima.

Funkcionalna arhitektura TMN

Kao {to se vidi na slici 2 funkcionalnu arhitekturu TMN ~ine odre|eni funkcionalni blokovi, i to: - OSF blok, kojim se predstavqaju funkcije operativnih sistema (OSF Operation System Function), - MF blok, kojim se predstavqaju medijatorske funkcije (MF Mediation Function), i - DCF blok, kojim se predstavqaju funkcije razmene upravqa~kih podataka (DCF - Data Communication Function). Ovi funkcionalni blokovi TMN-a spojeni su sa funkcionalnim blokovima koji se nalaze izvan TMN, i to: - NEF blokovima, kojima se predstavqaju funkcije clemenata mre`e (NEF -Network Element Function), i - WSF blokovima, kojima se predstavqaju funkcije radne stanice tj. korisni~kog terminala (WSF - Workstation Function).

U OSF funkcionalnim blokovima procesiraju se inlormacije koje se odnose na upravqawe telekomunikacionom mre`om. Postoje najmawe tri 3

varijante OSF: osnovne, mre`ne i servisne. Osnovne OSF ~ine funkcije upravqawa za opremu obuhva}enu jednim regionom. Mre`ne OSF ~ine (funkcije upravqawa jednom mre`om, pri ~emu oni te funkcije obavqaju komunicirwem sa osnovninim OSF. Servisne OSF ~ine funkcije upravqawa nad nekim od servisa koji mogu koristiti jednu ili vi{c telekomunikacionih mre`a. Osnovnce i mre`ne OSF koriste infrastrukture iste telekomunikacione mre`e, dok servisne OSF koriste infraslrukture svih telekomunikacionih mre`a koje posmatran servis koristi. MF blokovi posreduju izme|u NEF i OSF blokova i obezbe|uju efikaisniju komunikaciju izme|u wih. Neke tipi~ne medijatorske funkcije su: sakupqawe i koncentracija podataka ka OS, konverzija protokola, obavqawe jednostavnijih procesirawa, skladi{tewe podataka i sl. Medijatorska funkcija uvek deluje na putu izme|u NEF i OSF. DCF funkcionalni blokovi obezbc|uju transport informacija koje se odnose na upravqawe telekomunikacionom mrc`om izme|u funkcionalnih blokova. NEF blokovi su blokovi koji se nadgledaju i/ili kontroli{u od strane TMN, {to zna~i da sa wim komuniciraju. WSF blok ohezbc|uje komunikaciju slu`benog osobqa (korisnika TMN) sa ostalim funkcionalnim blokovima (OSF, MF, DCF, NEF). Funkcionalni blokovi su povezani preko referentnih ta~aka. Preko wih, se vr{i razmena informacija izme|u gore pomenutih funkcionalnih blokova. Te ta~ke se obele`avaju sa: - q, kada spajaju TMN funkcionalne blokove me|usobno ili sa NEF, - f, kada spajaju WSF sa funkcionalnim blokovima TMN ili sa NEF, - g, kada spajaju WSF sa korisnikom TMN, i - x, kada spajaju TMN sa drugim sistemima za upravqawe odnosno drugim TMN. Odgovaraju}e referentne ta~ke funkcionalnih blokova spajaju se direktno (q na q, f na f, x na x) i preko DCF. Referentne ta~ke postaju interfejsi (ozna~eni odgovaraju}im velikim slovom) kada spajaju funkcionalne blokove sme{tene u zasebnim delovima opreme.

Fizi~ka arhitektura TMN

Na slici 3 prikazana je generalizovana fizi~ka arhitektura TMN. U nastavku su date definicije pojedina~nih fizi~kih blokova sa odgovaraju}im funkcijama koje vr{e.

Na slici uo~avamo elemente koji pripadaju i elemente koji ne pripadaju arhitekturi TMN. U one koji uvek pripadaju fizi~koj arhitekturi TMN spadaju: - operativni sistemi (OS - Operation System), koji obezbe|uju funkcije operativnih sistema (OSF), - mre`e za prenos podataka (DCN - Data Communication Network) koje obezbe|uju funkcije razmene upravqa~kih podataka (DCF), izme|u q3 referentnih ta~aka, - lokalne mre`e za prenos podataka (LCN - Local Communication Network koje obezbe|uju DCF izme|u q1 i q2 referentnih ta~aka odnosno razmenu upravqa~kih podataka na kra}a rastojawa (unutar stanica), i - medijatori (MD - Mediation Device), koji obezbe|uju medijatorske funkcije (MF). Navedeni elementi fizi~ke strukture TMN su me|usobno povezani preko odgovaraju}ih Q interfejsa . Objekti kojima se upravqa od strane TMN su ozna~eni kao elementi mre`e (NE- Network Element). Oni u sebi mogu, pored funkcija elementa mre`e (NEF), imati ugra|enu i jednu ili vi{e MF. U tom slu~aju se wihovo povezivawe sa TMN mo`e vr{iti preko Q2 interfejsa (kada se povezuju sa MD) ili preko Q3 interfejsa (kada se povezuju direktno sa OS). U protivnom, kada NE ima ugra|ene samo NEF, veza sa TMN se vr{i iskqu~ivo preko Q1 5

interfejsa. Uo~imo da NE koji ima ugra|enu MF delom pripada i TMN, {to je sasvim logi~no. Radne stanice (WS - Work Station) tj. korisni~ki terminali, vezuju se preko F interfejsa na objekte upravqawa ili na TMN.

Operativni sistem
Operativni sistem je izdvojena funkcionalna celina odnosno ure|aj koji obezbe|uje funkcije operativnih sistema (OSF). Prakti~no, to je nezavisan ra~unarski sistem koji omogu}ava obradu informacija o upravqawu mre`om. OS pru`a podr{ku razli~itim centrima upravqawa kao {to su centar za odr`avawe pretplatni~ke veze, centar za administrirawe pretplatnika, centar za upravqawe sistemima prenosa itd. Fizi~ka struktura OS mora da omogu}i obavqawe slede}ih generalnih funkcija (bilo da su one centralizovane ili distribuirane): - podr{ku aplikacionim programima; - skladi{tewe podataka (funkcije baze podataka); - podr{ku korisni~kom terminalu (radnoj stanici); - podr{ku programima za analizu; - formatirawe i prikazivawe podataka. Izbor hardvera OS-a zavisi od toga da li je rad OS u realnom, vremenu bliskom realnom ili van realnog vremena.

Mre`a za razmenu podataka

Mre`a za razmenu podataka ostvaruje funkcije razmene upravqa~kih podataka (DCF). Ona omogu}uje protok informacija izme|u elemenata TMN, izme|u TMN i NE, kao i izme|u TMN i WS. Postoje dve varijante mre`e za razrnenu podataka: DCN i LCN. Mre`a za razmenu podataka (DCN - Data Communication Network) povezuje OS sa MD odnosno OS sa NE koji ima ugra|ene MF. Uo~imo da protokol za Q3 interfejs uvek korisli DCN. Unutar TMN. Neophodne fizi~ke veze mogu biti realizovane na razli~ite na~ine tj. kori{}ewem fiksnih kanala, komutiranih kanala ili komutiranih paketa. Neke od mogu}nosti su: iznajmqivawe linije, javna mre`a za razmenu podataka, ISDN, mre`a za signalizaciju po zajedni~kom kanalu, javna telefonska mre`a (PSTN), lokalne mre`e (LAN) i dr. Prema tome, DCN mo`e deliti fizi~ki kanal zajedno sa nekim drugim ,,korisnicima", {to je slu~aj kada DCN koristi na primer, mre`u za signalizaciju br. 7 ili javnu mre`u za prenos podataka. Lokalna mre`a za razrnenu podataka (LCN - Local Communication Network) povezuje elemente mre`e (NE) sa medijatorima (MD), kao i medijatore sa drugim medijatorima, preko Q1 odnosno Q2 interfejsa, unutar telekomunikacionog centra (stanice). Ponekad, me|utim, iz. prakti~nih razloga, NE sa ugra|enom MF mo`e biti preko LCN vezan na DCN, koriste}i Q3 interfejs, iako bi po pravilu protokol za Q3 interfejs trebalo da koristi samo DCN. Lokalno uspostavqawe fizi~ke veze unutar TMN mogu imati sve vrste topologija, kao na primer ta~ka - ta~ka, zvezda, magistrala ili prsten.

Medijator
Ukoliko se jedna ili vi{e medijatorskih funkcija (MF) izvr{ava u izdvojenom sklopu, onda se takav sklop naziva medijator (MD). Medijatorske funkcije mogu biti ugra|ene i u element mre`e (NE), na primer u centralu ili lokalni procesor nekog drugog ure|aja. U svakom slu~aju, medijatorska funkcija uvek deluje na putu izme|u NEF i OSF. Pojam medijatora obuhvata i hardver i softver. Medijator ima zadatak da posreduje izime|u neprilago|enih procedura komunicirawa unutar TMN i na taj na~in omogu}uje jednostavnije i efikasriije povezivawe opreme razli~itog tipa i kompleksnosti na isti TMN. Medijator pojednostavquje uvo|ewe novih NE, tj. povezivawe novih ure|aja na TMN. Dozvoqeno je i redno povezivawe medijatorskih funkcija. Generalno, uvo|ewe medijatora odnosno medijatorskih funkcija pove}ava fleksibilnost arhitekture TMN (slika 4). Svi procesi posredovawa (mediation processes) mogu da se klasifikuju u pet kategorija: - kontrola komunikacije (prozivawe-polling, adresirawe, umre`avawe i osiguravawe integriteta protoka podataka); - konverzija protokola i podr{ka razmeni podataka (konverzija protokola sa ni`ih na vi{e OSI nivoe, koncentracija podataka, kompresija ili redukcija podataka, prikupqawe podataka, formatirawe podataka, prevo|ewe podataka);

- transfer primitivnih funkcija (transfer komandi i odgovora o statusu, alarmnih kriterijuma, rezultata testirawa, operativnih mernih podataka i sl.); - dono{ewe odluka (pristup radne stanice, obezbe|ewe od neovla{}enog pristupa, pragovi rada, rutirawe podataka, testovi locirawa gre{aka, i sl.); - skladi{tewe podataka (formirawe baze podataka o konfiguraciji mre`e i opreme, redovni back-up ).

Standardni interfejsi u TMN

TMN standardni interfejsi predvi|eni su za me|usobna spajawa NE, OS, MD, i WS preko DCN ili LCN. Ciq wihove standardizacije je osiguravawe kompalibilnosti jedinica koje se spajaju radi izvr{avawa TMN aplikacionih funkcija , nezavisno od tipa jedinice odnosno proizvo|a~a. Ovo tako|e zahteva kompatibilne komunikacione protokole i kompatibilinu metodu prikazivawa poruka TMN funkcija. Fizi~kom arhitekturom TMN uvedena su tri tipa Q interfejsa: Q1, Q2, i Q3. Oni se defini{u na slede}i na~in: Q1 interfejs spaja "obi~an" NE (koji sadr`i samo NEF) sa MD odnosno sa NE koji pored NEF sadr`i i MF. Spajawe se vr{i preko LCN. Q2 interfejs spaja MD sa MD, kao i NE koji sadr`i MF sa MD ili sa drugim NE koji sadr`i MF. Spajawe se vr{i preko LCN. Q3 interfejs spaja OS sa drugim OS, sa MD ili sa NE koji sadr`i MF. Spajawe se vr{i preko DCN. Svakom od ovih interfejsa pridru`ena je odgovaraju}a familija protokola. Familija protokola pridru`ena Q3 interfejsu ozna~ena je kao PQDCN, dok se familija protokola pridru`ena interfejsima Q1 i Q2 ozna~ava kao PQLCN. Va`i pravilo da interfejs ozna~en ve}im brojem koristi slo`eniji protokol od interfejsa ozna~enog ni`im brojem. Pored Q interfejsa, fizi~kom arhitekturom TMN obuhva}eni su i interfesjsi F, X i G. F interfejs spaja WS sa OS, MD, DCN, LCN ili sa NE. X interfejs spaja TMN sa nekom drugom mre`om za upravqawe ukqu~uju~i i drugi TMN. G interfejs spaja WS sa korisnikom TMN odnosno nekim ovla{}enim slu`benim licem.

Elementi mre`e
Elemente mre`e (NE) ~ine telekomunikacioni ure|aji (ili grupe/delovi telekomunikacionih ure|aja) i pomo}na oprema koja ostvaruje funkcije elementa mre`e (NEF). Svaki NE ima jedan ili vi{e Q interfejsa. NE mo`e, pored NEF, imati ugra|enu i jednu ili vi{e MF. U tom slu~aju deo NE koji obavqa MP predstavqa deo TMN. U svakom NE, sa stanovi{ta upravqawa, mo`emo razlikovati tri celine: entitet odr`avawa (ME - Maintcnance Entity), entitet podr{ke (SE - Suppoil Entity) i Q-adapter (QA). Entitet odr`avawa (ME) sastoji se od opreme koja je direktno ukqu~ena u telekomunikacioni proces. ME u sebi moze sadr`ati jednu ili vi{e MEF (Maintenance Entity Function). Tipi~ni primeri takvih funkcija su komutacija i prcnos, a tipi~ni primeri ME su muluplekser, linijski terminalni grupni stepen centrale i sl. Entitet podr{ke (SE) ~ini pomo}na oprema koja nije direktno ukqu~ena u telekomunikacioni prenos, ali ga podr`ava SE u sebi mo`e sadr`ati jednu ili vi{e SEF (Support Entity Function). Tipi~ni primer takvih funkcija su lokalizacija gre{ke, za{titno povezivawe i sl., a tipi~ni primeri SE su napajawa, sistemi za klimatizaciju i sl. 8

Q-adapter (QA) slu`i da pove`c na TMN one ME i SE koji nemaju ugra| ene standardne Q interfejse. QA mo`e u sebi sadr`ati jednu ili vi{e QAF (Q Adapter Function), a tako|e mo`e sadr`ati i MF. Tipi~na QAF je konverzija interejsa . Prema preporuici M.30, NE mora da sadr`i bar jednu od celina ME i SE, pri ~emu je dozvoqeno i postojawe vi{e ME i vi{e SE. NE mo`e i ne mora da sadr`i QA. Naglasimo da pojedini delovi istog NE ne moraju da budu na istoj geografskoj lokaciji. Na primer, wegovi delovi mogu biti raspore|eni du` nekog sistema prenosa.

Radna stanica
Radna stanica (WS - Work Station) predstavqa poseban sistem koji obavqa funkcije radne stanice (WSF). Ona omogu}uje komunikaciju izme|u funkcionalnih blokova TMN i korisnika upravqawa. Radna stanica se preko F interfejsa mo`e prikqu~iti na OS, MD, DCN, LCN i NE. Ostavqa se operatoru mre`e da izabere lokacije u mre`i na koje }e prikqu~iti radne stanice.

Odnos funkcionalne i fizi~ke arhitekture TMN

Na slici 5 ilustrovan je odnos funkcionalne i fizi~ke arhitekture TMN. Funkcionalni blokovi, prikazani na levoj strani, razdvojeni su refereritnim ta~kama q. Funkcije koje ti blokovi predstavqaju mogu da budu ugra|ene u vi{e razli~itih kombinacija fizi~kih blokova koji se spajaju sa Q interfejsima, kao {to je dato u varijantama a, b, c i d na desnoj strani ove slike. Odnos referentnih ta~aka i interfejsa tako|e je ilustrovan pomenutom slikom.

Funkcije TMN
Sve funkcije TMN mogu se podeliti u dve grupe: - generalne funkcije TMN, i - aplikacione funkcije TMN.

Generalne funkcije TMN

Generalne funkcije TMN obezbe|uju podr{ku aplikacionim funkcijama TMN koje }e biti opisane u narednom odeqku. Neke od generalnih funkcija TMN su: - Transport - transport podataka izme|u funkcionalnih blokova TMN; - Storage - skladi{tewe podataka u odre|enom, kontrolisanom periodu vremena; - Security - sigurnost, u smislu provere korisnika koji pristupa podacima; - Retreival - pristup podacima; - Processing - obradu podataka; - User terminal support - podr{ka korisni~kom terminalu u pristupu podacima. U tabeli je dat pregled pridru`ivawa navedenih generalnih funkcija TMN pojedinim funkcionalnim blokovima TMN. Funkcionalni blok TMN generalna funkcija OSF MF DCF WSF Transport Skladi{tewe Sigurnost Pristup Obrada Podr{ka korisni~kom terminalu 10

Aplikacione funkcije TMN

U ovom odeqku bi}e opisane najva`nije aplikacione funkcije TMN grupisane u kategorije upravqawa. Te kategorije su, ustvari, standardne kategorije OSI upravqawa, prilago|ene ispuwewu potreba TMN. Pet glavnih upravqa~kih kategorija aplikacionih funkcija su : 1. Anailiza gre{ke (Fault managment); 2. Upravqawe konfiguracijom (Configuration managment); 3. Analiza stawa mre`e (Performance managment); 4. Upravqawe tarifirawem (Accounting management); 5. Obezbe|ewe sistema upravqawa (Security managment). Navedenih pet kategorija aplikacionih funkcija ~esto se ozna~avaju skra}enicom FCAPS nastalu od po~ctnih slova engleskili naziva ovih kategorija. Neke funkcije TMN ne pripadaju ni jednoj od ovih kategorija funkcija, ali tesno "sara|uju" sa wima. Primeti}emo kasnije da i funkcije iz pojedinih kategorija iniciraju funkcije iz drugih kategorija u toku neke upravqa~ke aktivnosti.

Analiza gre{ke
Analizu gre{ke ~ini skup funkcija koje vr{e detekciju i locirawe gre{ke odnosno kvara u telekomunikacionoj mre`i. TMN vr{i stalno nadgledawe alarma u svim NE {to omogu}uje detekciju gre{ke u skoro realnom vremenu. Kada TMN registruje alarm u nekom NE, to ne zna~i uvek da je kvar i lociran. Naime, jedan kvar u mre`i, kao na primer prekid kabla, mo`e prouzrokovati veoma mnogo alarma. Sistem za upravqawe mora biti sposoban da sve te alarme ,,prevede" u jedinstveni alarm koji ozna~ava pravu prirodu nastalog problema. Postoje slu~ajevi kada je inicijalna informacija o gre{ki nedovoqna za wenu pouzdanu lokalizaciju te je, radi toga, neophodno startovawe novih rutina unutar TMN. Te rutine mogu podrazumevati pokretawe test sistema, bilo da su oni ugra|eni u telekomunikacionu opremu ili su posebne jedinice. U prvom slu~aju TMN "nare|uje" datom NE da izvr{i odgovaraju}a testirawa i analizu testova te da ih nakon toga prezentira TMN. U drugom slu~aju, TMN od NE samo zahteva da omogu}i pristup odgovaraju}em test ure|aju sa kojim se vr{i daqa komunikacija u vezi pokrenute procedure testirawa. Pokretawe funkcije testirawa ne mora samo da bude vezano za pojavu gre{ke. To mo`e biti i rutinski, periodi~ni postupak, ali i postupak pokrenut na zahtev slu`benog osobqa. U okviru ove kategorije aplikacionih funkcija vr{i se i skladi{tewe odgovaraju}ih podataka o gre{kama.

Upravqawe konfiguracijom
Upravqawe konfiguracijom ~ini skup funkcija koje omogu}uju prikupqawe, procesirawe i prosle|ivawe podataka odnosno komandi koje se odnose na konfiguraciju odnosno kontrolu statusa elemenata mre`e ili nekog od wihovih sastavnih delova, kao i wihovo pu{tawe u rad i inicijalizaciju. 11

Upravqawem konfiguracijom elemenata mre`e upravqa se i konfiguracijom mre`e. Aktivirawem funkcija iz kategorije upravqawa konfiguracijom mogu se izvr{iti razli~ite aktivnosti, kao na primer: - pu{tawe u rad, inicijalizacija i konfigurisawe NE ili nekog od wegovih sklopova, - iskqu~ewe neispravnih jedinica iz rada/saobra}aja, - uspostavqawe alternativnih puteva u slu~aju pojave gre{ke, - dodela saobra}ajnog resursa (uspostava saobra}ajnog puta) na zahtev, - rekonfiguracija mre`e u slu~aju pove}anih saobra}ajnih zahteva (npr. u zavisnosti od doba dana), - kontrola sinhronizacione arhitekture mre`e i sl.

Analiza stawa mre`e

Ova kategorija aplikacionih funkcija vr{i prikupqawe podalaka o stawu odnosno pona{awu ure|aja i mre`e kao celine. Na osnovu prikupqenih informacija mogu se vr{iti razne analize. Neke od wih se odnose na trenutno stawe u mre`i, kao na primer analiza optere}ewa, analiza stawa transmisionih puteva, locirawe neiskori{}enih kapacitcta, i sl. Vr{e se i razne statisti~ke analize prikupqnih podataka. Na taj na~in mo`e se dobiti kratkoro~na i dugoro~na predikcija nekih doga|aja i trendova u mre`i. Ta predikcija se mo`e odnositi na veoma {irok spektar pojmova, od predikcije kvarova u pojedinim sklopovima do dobijiiwa saobra}ajnih trendova u mre`i (saobra}ajno optere}ewe u toku dana u odnosu na pojedini servis odnosno region, procena dugoro~nih saobra}ajnih trendova za pojedini servis, statistika kvaliteta pojedinih) servisa u mre`i ili nekom wenom delu i sl. Blagovremenim aktivnostima u mre`i mogu se izbe}i razli~ite incidentne situacije. Mo`emo slobodno re}i da je jedan od glavnih ciqeva ove kategorije aplikacionih funkcija preventivno odr`avawe, ~ime se posti`e pove}awe raspolo`ivosti opreme, ali i bitna redukcija tro{kova popravki u mre`i. Radi toga je neophodno postaviti odgovaraju}e objekte u mre`i u skladu sa dobijenim predikcijama. Lako se mo`e zakqu~iti da je neophodna veoma bliska ,,saradwa" funkcija analize stawa mre`e sa funkcijama analize gre{ke i upravqawa konfiguracijom.

Upravqawe tarifirawem
Ova kategorija aplikacionih funkcija obuhvata sve funkcije koje se odnose na obra~un telekomunikacionih usluga za korisnike telekomunikacine mre`e. Tu je obuhva}eno postavqawe parametara naplate za pojedine servise i kapacitete, kao i prikupqawe zapisa o tarifirawu i

12

wihova obrada koja se na prvom mestu odnosi na pripremu ra~una za korisnike telekomunikacinih usluga.

Obeze|ewe sistema upravqawa

Sve funkcije iz ove kategorije mo`emo podeliti na funkcije koje vr{e za{titu TMN od neovla{}enog pristupa i one koje vr{e za{titu podataka od hardverskih i softverskih gre{aka. Veoma je va`no u sistemu za upravqawe mre`om definisati {ta je kom fizi~kom licu dozvoqeno u pristupu podacima i u kontroli rada mre`e. Logi~no je da lice koje obavqa neke funkcije upravqawa mre`om u jednom regionu i nijc ovla{}eno da vr{i te funkcije u drugom regionu. Wemu su na raspolagawu samo informacije koje su od zna~aja za obavqawe posla iz wegovog domena. Obi~no se i ovde primewuje neki vid "slojevite strukture" slu`benih lica, u kojoj su onima iz vi{ih slojeva upravqawa dostupne funkcije onih iz ni`ih. Da bi se obezbedila za{tita od sistemskih gre{aka TMN mogu}e je kori{}ewe razli~itih nivoa za{tite, {to zavisi od va`nosti ra~unarske stanice u ukupnom sistcmu upravqawa. Ponekad je dovoqno samo vr{iti redovan back-up, dok je nekada, opet, neophodno i}i i na udvostru~avawe hardvera. U ra~unarskoj tehnici su poznati tzv. sistemi otporni na gre{ku (Fail Tolerant Systems) u kojima dva procesora rade istovremeno te u slu~aju otkaza jednog od wih, drugi preuzima wegove funkcije. Pored toga, u takvim sistemima podaci se istovremcno zapisuju na dva diska (disks shadowing, mirrored disks). U slu~aju otkaza jednog od diskova, raspolo`ivi su podaci sa drugog. Iako nije u domenu upravqa~kih funkcija TMN, u ovu kategoriju treba ubaciti i obezbe|ewe fizi~ke sigurnosti radnih stanica ~ija je funkcionalnost od velikog zna~aja za rad ~itavog sistema za upravqawe mre`om. Tu podrazumevamo, na primer, dobru za{titu od po`ara, zemqotresa i ostalih nepogoda.

Organizacija TMN
Organizacija TMN veoma zavisi od veli~ine, karakteristika i mogu}nosti mre`e kojom se upravqa, ali i od toga {ta se od TMN o~ekuje. Na kraju, ona zavisi i od strategije upravqawa koju ima operator mre`e. U svakom slu~aju, mre`a kojom se upravqa obi~no se posmatra kroz mawi ili ve}i broj wenih sastavnih delova. Pod "deloivi mre`e" podrazumeva}emo skup elemenata mre`e povezanih u odre|enu strukturu.

Domen upravqawa
Domen upravqawa predstavqa deo mre`e na odre|enom podru~ju za koje je, u pogledu upravqawa, nadle`im odgovaraju}i sistem za upravqawe. Domen upravqawa, porce sistema za upravqawe, obuhvata i sistem kojim se upravqa i eventualno jedan ili vi{e podre|enih domena upravqawa. Domen upravqawa, u op{tem slu~aju, mo`e se odnositi na neku celinu (podmre`u) unutar nacionalne/operatorske mre`e ili na celokupnu mre`u. Domen upravqiiwa karakteri{e i odre|eni korisnik upravqa~kog servisa - menad`er (managment user), koji je sa sistemom za upravqawe spojen preko 13

F interfejsa. Sistemi za upravqawe pojedinih domena me|usobno su spojeni preko odgovaraju}eg Q interfejsa.

Organizacioni model TMN

Organizacioni model TMN defini{e organizaciju procesa upravqawa mre`om. Organizacioni model je slojevita hijerarhijska struktura u kojoj vi{i hijerarhijski sloj upravqa ni`im po principu subordinacije. U literaturi se pomiwu slede}i slojevi upravqawa, pore|ani po opadaju}em hijerarhijskom rangu: 1) Poslovni sloj upravqawa (Business Managentent Layer) 2) Sloj upravqawa servisima (Service Management Layer) 3) Sloj upravqawa mre`om (Network Management Layer) 4) Sloj upravqawa elementima mre`e (Nelwork Element Managemenl Layer) 5) Sloj elementa mre`e (Nelwork Element Layer) Svaki sloj upravqawa obi~no ima sopstvenu bazu podataka i na wu se oslawa. Evidenciju o tokovima podataka na mre`i, kao i evidenciju o lokacijama i resursima u mre`i vodi informacioni model. Definicija funkcionalnosti svakog od ovih slojeva nije striktna, jer funkcionalnost svakog sloja zavisi od strategije upravqawa, ali i od veli~ine mre`e odnosno od veli~ine i slo`enosti TMN. Stoga su mogu}a izvesna preklapawa nadle`nosti pojedinih slojeva. U svakom slu~aju, hijerarhijski odnos navedenih slojeva je uvek isti. Aplikacione funkcije naj~e{}e se sprovode kroz vi{e slojeva upravqawa.

Poslovni sloj upravqawa

Ovaj sloj upravqawa, kao najvi{i u orgnnizacionoj strukturi upravqawa, razmewuje informacije samo sa slojem upravqawa servisima. Zadu`en je da pru`i usluge upravqawa koje se odnose na rukovo|ewe celom institucijom operatora mre`e. To su usluge koje podr`avaju upravqawe poslovawem i bud`etom institucije, upravqawe personalom i sl. S obzirom na specifi~nu prirodu i funkciju ovog sloja upravqawa mre`om, u literaturi koja pretenduje da naglasak stavi na podr{ku telekomunikacionim uslugama kao glavnoj svrsi postojawa telekomunikacionih mre`a, ovaj sloj upravqawa se ne navodi, ve} se kao najvi{i u hijerarhiji upravqawa mre`om ozna~ava sloj upravqawa servisima.

Sloj upravqawa servisima

Sloj upravqawa servisima (telekomunikacionim uslugama) brine se o obezbe|ivawu servisa krajwiin korisniciina kao i o administrirawu ovih usluga na nivou cele nacionalne odnosno operatorskc mre`e. Radi toga, ovaj sloj mora da ima uvid u kompletnu nacionalnu odnosno operatorsku mre`u tj. u stawe saobra}aja i opreme u woj, da bi uopste mogao da vr{i dodelu 14

saobra}ajnih kapaciteta pojedinim servisima. Ovaj sloj se vidi i kao sloj centralizacije upravqawa pojedinim telekomunikacionim uslugama. U bazi podataka ovog sloja moraju se na}i podaci o servisima u mre`i, a mogu se na}i i neki podaci o samoj mre`i odnosno o wenim domenima upravqawa, kao i podaci o me|unarodnim vezama. Zadatak ovog sloja je i da pru`i podr{ku planirawu mre`e.

Sloj upravqawa mre`om

Sloj upravqawa mre`om, u op{tem slu~aju, mo`emo shvatiti kao sloj upravqawa koji obezbe|uje nadzor, odr`avawe i kontrolu u odgovaraju}em domenu upravqawa. Na ovom nivou se, recimo, mogu razdvojiti upravqawe sistemima prenosa, upravqawe komutacionom mre`om, upravqaiije mre`om mobilne telefonije, i sli~no. Tako|e, mogu}e je prema postoje}oj hiijerarhijskoj strukturi mre`e (magisralna ravan, regionalna ravan, lokalna ravan), radi optimizacije planirawa sistema upravqawa, i sloj upravqawa mre`om izdeliti na odgovaraju}e podslojeve. Me|utim, treba paziti da se sa takvim ,,raslojavawem" unutar sloja upravqawa mre`om ne u|e u domen upravqawa koji je obuhva}en slojem upravqawa elementima mre`e. Sloj upiavqawa mrc`om obezbe|uje kontrolu konfiguracije veza u mre`i odnosno u posmatranom domenu upravqawa. Tu spada konlrola uspostave veza "s kraja na kraj", podr{ka sistemima obnove odnosno za{tite i sl. U bazi podataka ovog sloja upravqawa nalaze se podaci o konfiguraciji svih elemenata mre`e u posmatranom domenu, kao i informacije o odnosu posmatranog sa susednim domenima upravqawa.

Sloj upravqawa elementima mre`e

Sloj upravqawa elementima mre`e direktno upravqa elementima mre`e. Pod kontrolom ovog sloja mo`e se na}i vi{e elemenata mre`e. Sloj upravqawa elementima mre`e obavqa najve}i deo aplikacionih funkcija kao {to su nadzor i konlrola konfiguracije elementa mre`e, lokalizacija greske unutar elementa mre`e i sl. U bazi podataka ovog sloja nalaze se detaqniji podaci o elementima mre`e, tj. podaci o pona{awu, doga|ajima i akcijama svakog elementa mre`e, kao i podaci o konfiguraciji veza izme|u ure|aja odnosno sklopova unutar NE. U op{tem slu~aju, Element Manager, kako se naziva "izvr{ilac upravqawa" u sloju upravqawa elementima mre`e, mo`e biti ugra|en i u elrment mre`e (digitalnu centralu na primer), ali je ipak ~e{}i slu~aj da se ovaj sloj upravqawa izvodi na posebnom hardveru (ra~unaru) sa odgovaraju}im softverom. Zahtevana "snaga" tog hardvera mo`e varirati veoma mnogo u zavisnosti od broja i slo`enosti NE kojima upravqa. Veoma ~esto skup elemenata mre`e kojima upravqa Eleinent Manager istovremeno ~ini i neki domen upravqawa. Na primer, ukoliko su SDH sistemi prenosa u jednoj lokalnoj mre`i povezani u prstenastu strukturu ADM, oni }e biti upravqani iz jednog Element Manager-a.

15

Sloj elemenata mre`e

Ovaj sloj, kao najni`i sloj upravqawa, direktno je usmeren na upravqawe resursima jednog NE. U op{tem slu~aju NE mo`e ~initi vi{e ure| aja, od kojih svaki ima svoje resurse. Moderni ure|aji, ukqu~uju}i tu i SDH ure|aje, predstavqaju celine, direktno kontrolisane od strane TMN, a samim tim i pojedina~ne NE. S obzirorn na to da je NE celina koja se direktno povezuje sa TMN, ovaj sloj mora obezbediti funkcije koje tu vezu podr`avaju. Mogu}e je da i ovaj sloj ima svoju bazu podataka u kojoj ~uva podatke o fizi~kim i logi~kim resursima, stawa alarmu i vrednosti po kojima }e se ocewivati performance pojedinih celina. Ovaj sloj upravqawa prenosi sloju upravqiiwa elementima mreze informacije o stawu i doga|ajima vezanim za wegove resurse, a od wega prihvata komande za akcije koje sprovodi nad resursima. Funkcije ovog sloja upravqawa obavqaju se, kada je u pitawu SDH tehnika, u funkcionalnim jedinicama koje se ozna~avaju sa SEMF (Synchronous Equipment Managment Function) i MCF (Message Communications Function).

Stepen centralizacije obrade podataka u TMN

Stepen centralizacije obrade podataka li sistemu za upravqawe mre`om mo`e veoma mnogo da varira od slu~aja do slu~aja, {to zavisi od opredeqewa wenog planera, ali i od mogu}nosti opreme kojom se upravqa. Ponekad je taj sistem izuzetno decentrailizovan. Tada se velika koli~ina obrade podataka obavqa u samom NE, tj. u sloju elemenata mre`e. Na suprotnoj strani se nalaze sistemi u kojima se ve}ina funkcija obavqa u sloju upravqawa mre`om. Postoje i neka sredwa re{ewa kada se ve}ina procesirawa vr{i u sloju upravqawa elementima mre`e. Pore|ewe ova tri pristupa dato je u tabeli.

Visok nivo procesirawa u sloju upravqawa mre`om

Visok nivo procesirawa u sloju upravqawa elementima mre`e

Visok nivo procesorawa u sloju elemenata mre`e

16

*Precizna slika mre`e na jednom mestu *Veoma mo}an hardver i softver sposoban da izvr{i visok nivo procesirawa na jednom mestu *Sistem mora biti veoma raspolo`iv (dobro za{ti}en) *Spora kontrola i rekonfiguracija mre`e

*Kontrola je najve}im delom prepu{tena sloju upravqawa elementima mre`e, odnosno Element Manager-ima, pa slika o mre`i se dobija preuzimawem redovno a`uriranih podataka iz baza podataka u sloju upravqawa elementima mre`e *Redukovani nivo procesirawa, a samim tim i mawa odgovornost za ispravan rad mre`e, dozvoqava redukciju potrebne raspolo`ivosti *Zahteva se veliki broj Element Manager-a, razli~itih raspolo`ivosti koji }e kontrolisati upravqa~ke domene razli~itih veli~ina i struktura *Obezbe|ena je brza rekonfiguracija mre`e unutar jednog upravqa~kog domena *Zahteva se efikasna komunikacija sa ostalim Element Managerima za kontrolu saobra}aja izme|u pojedinih domena upravqawa

*Baza podatak o mre`i po~iva na redovnim a`urirawima podataka u elementima mre`e i wihovom prosle|ivawu do sloja upravqawa mre`om, preko sloja upravqawa elementima mre`e *Procesirawe se uglavnom koncentri{e na analizu mre`e i funkcije planirawa, dok je nivo procesirawa ostalih funkcija, pa ~ak i onih koje se ti~u tarifirawa i obra~una, veoma ograni~en *Redukovan nivo procesirawa u ovom sloju, jer se veliki deo informacija "filtrira" ve} u sloju elemenata u mre`i *Baza podataka o mre`i unutar upravqa~kog domena se obi~no jo{ uvek odr`ava na ovom nivou upravqawa *Mo`e se efikasno upravqati i sa ve}im brojem elemenata mre`e u upravqa~kom modelu *Zahteva se velika prcesorska mo}e elemenata mre`e *Veoma brza lokalna rekonfiguracija; veze sa susednim elementima mre`e omogu}uju veoma brzu rekonfiguraciju mre`e unutar upravqa}~kog domena *Rekonfiguracija mre`e, za saobra}aj izme|u pojedinih domena mora biti potvr| ena iz sloja upravqawa elementima mre`e, ili ~ak iz sloja upravqawa mre`om

mre`eSloj upravqawa elementima Sloj elemenata mre`e

Sloj upravqawa mre`om

*Nizak nivo procesirawa u sloju upravqawa elementima mre`e *Jedan Element Manager mo`e kontrolisati veliki broj elemenata mre`e *Sve vrste rekonfiguracija u mre`i moraju biti potvr| ene iz sloja za upravqawe mre`om *Zahteva se visoka raspolo`ivost u sloju upravqawa elementima mre`e

*Zahteva se veoma nizak nivo procesirawa u elementima mre`e *Nema nikakvog dono{ewa odluka u NE, ve} se celokupna "inteligencija" nalazi u vi{im stepenima upravqawa *Rekonfiguracija se izvr{ava veoma sporo

*Jedan mawi deo procesirawa se obavqa i u elementima mre`e, da bi se onemogu}ilo "zatrpavawe" Element Manager-a podacima *Rekonfiguracija se izvr{ava relativno brzo

Informacioni model mre`e

Kao {to smo i ranije rekli, svaki sloj upravqawa podr`an je odgovaraju}om bazom podataka. Osnovni problem prilikom formirawa baza podataka svodi se na izradu odgovaraju}eg informacionog modela mre`e. Me|usobna veza distribuiranih baza podataka i informacioni tokovi u TMN moraju se detaqno isplanirati i obraditi. Informacioni model slu`i za identifikaciju resursa koji postoje u mre`i, kao i za prikazivawe relacija me|u wima. Vi{estruko ponavqawe resursa sa istim osobinama u razli~itim delovima mre`e zahteva wihovo unificirano 17

prikazivawe. Kori{}ewem odre|enih pravila za formirawe informacionog modela, mogu}e je ispuwewe takvog ciqa. Za izradu informacionog modela koriste se dve tehnike i to objektno orijentisana (object-oriented) tehnika i tehnika relacija izme|u etinteta (entityrelationship).

18

Zakqu~ak
Pre pojave SDH tehnike, u ve}ini sredwe razvijenih zemaqa, pa i u delu razvijenijih zemaqa, uvo|ewe TMN uglavnom se zavr{avalo samo na studijama, koje prvenstveno zbog mnogih ote`avaju}ih okolnosti ugra|enih u postoje}u tehniku prenosa nisu mogle biti brzo sprovedene u delo na isplativ na~in. Sistem za upravqawe mre`om, kod onili retkih koji su uspeli da ga bar delimi~no o`ive, uglavnom se svodio na nadgledawe i odr`avawe magistralne mre`e. Povezivawe SDH transportne mre`e sa TMN nije samo po`eqno, ve} je i neophodno da bi visoka funkcionalnost SDH ure|aja, koja proizilazi iz same prirode SDH standarda, uop{te mogla da do|e do izra`aja. Svesni toga, i pored nedovr{ene standardizacije ove oblasti, ve}ina proizvo|a~a SDH opreme nudi i sisteme za upravqawe mre`om koji postiiju sve kvalitetniji, slo`eniji i skupiji. Smatra se da }e u budu}oj savremcnoj telekomunikacionoj mrezi vrednost softvera, koji }e wome upravqati, biti znatno ve}a od vrednosli hardvera u woj. Skoro da ne}e ni biti slo`enijeg telekomunikacionog ure|aja koji }e se mo}i pustiti u rad bez odgovaraju}eg softvera. Paralelno sa uvo|ewem SDH opreme u telekomunikacione mre`e trebalo bi uvoditi i SMN i povezivati ga sa postoje}im TMN, ukoliko takav sistem uop{te postoji u nekoj formi. Jasno je da }e i uvo|ewe SMN (odnosno ~itavog TMN) tako|e morati biti u fazama. U svakoj novoj fazi, kako koli~ina moderne opreme u mre`i bude rasla, TMN }e se {iriti, pojcdine celine }e se povezivati, postaja}e sve slo`eniji i mo}niji. Poveziva}e se ~ak i TMN-ovi operatorskih i nacionalnih mre`a. Na{i bli`i potomci, a mo`da i mi, bi}e svedoci izrastawa svetske telekomunikacione mre`e ~ije }e mogu}nosti prevazi}i snove najve}ih vizionara telekomunikacija.

Literatura

Uvod u SDH mre`e (prvo izdawe) dipl. Ing. Vladimir M. ^orak, Beograd, 1995.

19