Preveo, dr Lujo Bakoti

1933

Sadraj
Matej .....................................................................................................1 . Marko..................................................................................................63 Luka ...................................................................................................103 Jovan .................................................................................................169 Dela apostolska ................................................................................221 Rimljanima........................................................................................281 1. Korincanima.................................................................................305 2. Korincanima.................................................................................328 Galatima ............................................................................................344 Efescima...........................................................................................352 Filipljanima.......................................................................................360 Kolosanima .......................................................................................366 1. Solunjanima ..................................................................................372 2. Solunjanima ..................................................................................378 1. Timoteju........................................................................................382

Sadraj
2. Timoteju........................................................................................389 Titu....................................................................................................394 Filimonu............................................................................................398 Jevrejima..........................................................................................400 Jakovljeva .........................................................................................418 1. Petrova ..........................................................................................425 2. Petrova ..........................................................................................432 1. Jovanova......................................................................................437 2. Jovanova......................................................................................444 3. Jovanova......................................................................................445 Judina...............................................................................................447 Otkrivenje.........................................................................................449

ii

Matej

Matej
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28

Matej 1 glava
1

Knjiga roenja Isusa Hrista, sina Davidova, sina Avramova.

Avram rodi Isaka; Isak rodi Jakova; Jakov rodi Judu i brau njegovu; Juda s Tamarom rodi Feresa i Zaru s Tamarom; Feres rodi Esrona; Esron rodi Arama; 4Aram rodi Aminadava; Aminadav rodi Nasona; Nason rodi Salmona; 5Salmon rodi Voza s Ravom; Voz rodi Ovida s Rutom; Ovid rodi Jeseja; 6Jesej rodi Davida, kralja. Kralj David rodi Solomona sa bivom enom Urijinom; 7Solomon rodi Rovoama; Rovoam rodi Aviju; Avija rodi Asu; 8Asa rodi Josafata; Josafat rodi Jorama; Joram rodi Oziju; 9Ozija rodi Joatama; Joatam rodi Ahaza; Ahaz rodi Jezekiju; 10Jezekija rodi Manasiju; Manasija rodi Amona; Amon rodi Josiju; 11Josija rodi Jehoniju i brau njegovu pred ropstvo Vavilonsko.
3

Posle preseljenja u Vavilon, Jehonija rodi Salatila; Salatilo rodi Zorovavela; 13Zorovavel rodi Avijuda; Avijud rodi Eliakima; Eliakim rodi Azora; 14Azor rodi Sadoka; Sadok rodi Ahima; Ahim rodi Eliuda; 15Eliud rodi Eleazara; Eleazar rodi Matana; Matan rodi Jakova; 16Jakov rodi Josifa, mua Marije, od koje se rodi Isus, koji se zove Hristos.
17

12

Svega ima dakle: etrnaest kolena od Avrama do Davida, etrnaest kolena od Davida do preseljenja u Vavilon, i etrnaest kolena od preseljenja u Vavilon do Hrista.

18

Roenje pak Isusa Hrista bilo je ovako: Marija, mater njegova, poto bi isproena za Josifa, a jo pre no to su bili zajedno, nae se trudna po Duhu Svetome. 19Josif, mu njezin, koji je bio pravednik, ne hotei je razglasiti, namisli da je tajno napusti. 20Dok je on o tome razmiljao, gle, pojavi mu se u snu aneo Gospodnji i ree mu: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, ene svoje, jer ono to se u njoj zaelo od Duha je Svetoga. 21Ona e roditi sina, i ti e mu nadenuti ime Isus; on je onaj koji e izbaviti narod svoj od greha njegovih.
22

To je sve bilo da se ispuni ono to je Gospod javio preko proroka koji ree: 23"Gle, devica e zatrudnjeti i rodie sina, i njemu e se nadenuti ime Emanuil", koje znai: S nama Bog.
24

Kad se probudi, uini Josif kao to mu bee naredio aneo Gospodnji, i uze enu svoju. 25Ali je ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus. Matej 2 glava
1

Kad se rodi Isus u Vitlejemu, u Judeji, u vreme kralja Iroda, gle, magi sa Istoka dooe u Jerusalim, 2i rekoe: Gde je kralj Judejski koji se rodi? Jer smo videli zvezdu njegovu na Istoku, i doli da mu se poklonimo.
3

Kralj Irod, saznavi za to, zaprepasti se, a i ceo Jerusalim s njim. 4On sabra sve prvosvetenike i knjievnike narodne i upita iz gde ima Hristos da se rodi. 5Rekoe mu: U Vitlejemu, u Judeji, jer evo to je preko proroka napisano: 6"I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nisi zaista najmanji izme' glavnih gradovima Judinih, jer iz tebe e izii voa koji e moj narod Izrailja pasti."
7

Tada Herod pozva tajno mage i potanko ih ispita o vremenu kad je zasjala zvezda. 8Zatim ih posla u Vitlejem, velei im: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga naete, javite mi, da i ja idem da mu se
2

poklonim. Poto sasluae kralja, oni otioe; i, gle, zvezda koju behu videli na Istoku, iae pred njima dok ne doe i ne stade iznad mesta gde je bilo dete. 10Kad oni ugledae zvezdu, obuze ih velika radost. 11Uoe u kuu, videe dete s Marijom, materom njegovom, te padoe i poklonie mu se; pa otvorie kovege svoje i prinesoe mu na dar zlata, tamjana i izmirne. 12Primivi pak u snu Boji znak da se ne vraaju Irodu, drugim putem krenue u svoju zemlju.
13 9

Poto oni otioe, gle aneo Gospodnji javi se Josifu u snu i ree: Ustani, uzmi dete i mater njegovu, bei u Egipat i ostani onde dok ti se ne javim; jer e Irod traiti dete da ga pogubi. 14Josif usta, uze dete i mater njegovu nou i otide u Egipat. 15I osta onde do smrti Irodove, da se ispuni ono to je Gospod javio preko proroka koji ree: "Iz Egipta dozvah sina svoga." Tada Irod, videi da su ga magi prevarili, razgnevi se jako, i posla da se u Vitlejemu i u svoj okolini njegovoj pobiju sva deca, od dve i ispod dve godine, po vremenu koje bee dobro doznao od maga. 17Tada se zbi ono to je javljeno preko proroka Jeremije, koji ree: 18"Vrisak zau se u Rami, plakanje i jaukanje silno; Rahilja za decom svojom plae, i ne htede da s' utei, jer njih vie nema."
19 20 16

Kad Irod umre, gle, aneo Gospodnji pojavi se u snu Josifu u Egiptu, i ree: Ustani, uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli oni koji su traili ivot detinji." 21Josif usta, uze dete i mater njegovu i doe u zemlju Izrailjevu. 22Ali saznavi da Arhelaj kraljuje u Judeji umesto Iroda, oca njegova, poboja se onamo ii, i Bojim znakom u snu opomenut, skloni se u krajeve Galilejske 23i namesti se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni ono to bee javljeno preko proroka: "Nazvae se Nazareanin."

Matej 3 glava
1 2

U te dane pojavi se Jovan Krstitelj, propovedajui u pustinji Judejskoj. On govorae: Pokajte se, jer se priblii kraljevstvo nebesko! 3Jovan je onaj za koga bee javio prorok Isaija, kad ree: "Eno glasa vapijueg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnajte staze njegove."
4

Jovan imae haljinu od kamilje dlake i koni pojas okolo bedara. On se hranio skakavcima i medom divljim. K njemu izlaahu ljudi iz Jerusalima, iz cele Judeje i iz svih krajeva Jordanskih. 6Oni ispovedahu grehe svoje i on ih krtavae u reci Jordanu. Ali videi da mu na krtenje dolaze mnogi fariseji i sadukeji, ree im: Porodi gujini! ko vas naui da beite od gneva koji e da doe? 8Dajte zato dostojan plod pokajanja, 9i ne usuujte se da govorite u sebi: Mi imamo oca Avrama! Jer vam ja kaem da i iz ovoga kamenja moe Bog podignuti decu Avramovu. 10Ve je i sekira kod korena drveta poloena; svako drvo, dakle, koje ne daje dobra ploda isei e se i u oganj e se baciti. 11Ja vas krtavam vodom da vas vodim pokajanju; ali onaj koji za mnom ide silniji je od mene, i ja nisam dostojan obuu njegovu pometi. On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 12On ima lopatu svoju u ruci; on e oistiti gumno svoje i skupiti penicu svoju u itnicu, a plevu saei ognjem koji se ne gasi. Tada doe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti. 14Ali mu se Jovan protivljae, govorei: Ti treba mene da krsti, a ti k meni dolazi! 15Isus mu odgovori: Ostavi to sad, jer je dostojno da ovako ispunimo sve to je pravo. I Jovan mu se vie ne protivi. Kako se Isus krsti, on izie iz vode. I gle, otvorie se nebesa, i on vide Duha Bojega silaziti kao golub i dolaziti na njega. 17I gle, glas s nebesa progovori: Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje
4
16 13 7 5

blagovoljenje. Matej 4 glava

1

Isus bi tada odveden od Duha u pustinju, da bude kuan od avola.

Postivi etrdeset dana i etrdeset noi, oseti Isus glad. 3Kua mu se priblii i ree mu: Ako si Sin Boji, zapovedaj da se ovo kamenje pretvori u hlebove. 4Isus odgovori: Pisano je. "Ne ivi ovek samo od hleba, nego od svake rei koja izlazi iz usta Bojih."
5

avao ga odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama 6i ree mu: Ako si Sin Boji, skoi dole, jer je napisano: "Anelima svojim zapovedie za te, i oni e tebe na ruke uzeti, da gde nogom svojom za kamen ne zapne." 7Ree njemu Isus: Ali i to je napisano: "Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga."
8

Jo ga odvede avo na goru vrlo visoku, pokaza mu sva kraljevstva sveta i slavu njihovu, 9i ree mu: Sve u ovo tebi dati ako padne i pokloni mi se. 10Ree mu Isus: Idi od mene, Sotono! Jer je napisano: "Gospodu, Bogu svome, klanjaj se i njemu jedinome slui."
11

Tada ga avao ostavi. I gle, aneli pristupie k Isusu i sluahu ga.

uvi Isus da je Jovan predan, povue se u Galileju. 13I ostavivi Nazaret, nastani se u Kapernaumu, koji lei pored mora, u zemlji Zevulonovoj i Neftalimovoj, 14da se ispuni to je javljeno preko Isaije proroka: 15"Narod Zevulona i Neftalima, iz zemlje primorske, ispreko Jordana, i iz Galileje paganske, 16narod taj koji u tami sede, vide svetlost veliku; i onima koji su seahu u predelu i u senci smrti zasvetli svetlost."
17

12

Od tada poe Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se priblii kraljevstvo nebesko.
5

18

Idui pokraj mora Galilejskoga, vide dva brata: Simona, koji se nazivae Petar, i Andriju, brata njegova, koji bacahu mreu u more, jer bejahu ribari. 19On im ree: Hajdete za mnom, i uiniu vas lovcima ljudi." 20Oni odmah ostavie mree i pooe za njim.
21

Idui dalje vide druga dva brata: Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, koji bejahu u jednoj lai sa Zevedejem, ocem svojim, i krpahu mree svoje. On ih pozva, 22i oni odmah ostavie lau i oca svoga, i pooe za njim.
23

Uei po sinagogama i propovedajui dobru vest o kraljevstvu i isceljujui svaku bolest i nemo u narodu, obilaae Isus svu Galileju. 24 Glas o njemu rairi se po svoj Siriji, i njemu se privoahu svi oni koji bolovahu od raznih bolesti i muka, besni, mesenjaci, uzeti , i on ih iceljivae. 25Za njim iae veliko mnotvo naroda iz Galileje, iz Dekapolja, iz Jerusalima, iz Judeje, i ispreko Jordana. Matej 5 glava
1

Ugledavi narod, pope se Isus na goru, i poto sede, uenici se njegovi pribliie k njemu. 2Otvorivi on tada usta svoja stade ih uiti, i ree:
3

Blaeni siromani duhom, jer je njihovo kraljevstvo nebesko! Blaeni koji su oaloeni, jer e se uteiti! Blaeni krotki jer e drati zemlju! Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi! Blaeni milosrdni, jer e nai milosre!

Blaeni koji su istog srca, jer e Boga videti! Blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boji nazvati! Blaeni prognani zbog pravde, jer je njihovo kraljevstvo nebesko!

10

11

Blaeni vi, kad vas budu grdili i gonili, i kad budu na vas, zbog mene, svakojaka zla lano govorili. 12Radujte se i veselite se, jer e velika biti nagrada vaa na nebesima, jer su tako gonili i proroke koji su pre vas bili.
13

Vi ste so zemlje. Ali ako so obljutavi, ime e se osoliti? Ona vie ni za to nije, osim da se napolje baci, i da je ljudi zgaze.
14

Vi ste svetlost sveta. Ne moe se sakriti grad koji na gori stoji;

15

i ne uie se svea da se metne pod inik; nego se ona mee na svenjak, da obasjava sve one koji su u kui. 16Tako nek sjaji svetlost vaa pred ljudima, da oni vide vaa dobra dela, i da slave Oca vaega koji je na nebesima. Nemojte misliti da sam ja doao da naruim zakon ili proroke; nisam ja doao da ruim nego da ispunim. 18Jer vam u istinu kaem: dok nebo i zemlja ne prou nee nestati ni jedne jote, ili jedne crte od slova iz zakona, a da se sve ne ispuni. 19Onaj, dakle, koji narui i najmanju od tih zapovesti, i naui ljude da tako rade, nazvae se najmanji u kraljevstvu nebeskome; ali onaj koji ih ispuni i naui da se ispune, nazvae se veliki u kraljevstvu nebeskome. 20Jer, ja vam to kaem , ako pravednost vaa ne bude vea nego u knjievnika i fariseja, neete ui u kraljevstvo nebesko.
21 17

uli ste da je kazano starima: Ne ubi; a ko ubije zasluuje da ga kazne sudije. 22Ali vam ja kaem da svaki koji se gnevi na brata svoga zasluuje da ga kazne sudije; da onaj koji ree bratu svome: Raka!,
7

zasluuje da ga kazni sinedrion; i da onaj koji mu ree: Bezumnie!, zasluuje da se kazni ognjem gejenskim. Ako dakle prinosi prilog svoj k oltaru, i tu se opomene da brat tvoj ima neto na te, 24ostavi prilog svoj tu pred oltarom, i idi najpre da se pomiri s bratom svojim, pa se onda vrati i prinesi prilog svoj. 25Miri se s parniarem svojim brzo, dok si na putu s njim, da te ne preda sudiji, a sudija izvriocu, i u tamnicu da te ne bace. 26U istinu ti kaem: nee izii odande dok ne plati i posljednji kvadrant. uli ste da je kazano: Ne ini preljube. 28Ali vam ja kaem da je svaki koji na koju enu pogleda sa udnjom, ve uinio preljubu s njom u srcu svome.
29 27 23

Ako ti je desno oko tvoje uzrok spoticanja, iskopaj ga i baci ga daleko od sebe, jer ti je bolje da ugine jedan od udova tvojih, nego li celo telo tvoje da bude baeno u geneju. 30I ako ti je desna ruka uzrok spoticanja, odseci je i baci daleko od sebe, jer ti je bolje da ugine jedan od udova tvojih, nego li celo telo tvoje da bude baeno u geneju.
31 32

Kazano je: Onaj koji otpusti enu svoju, da joj da knjigu raspusnu. Ali vam ja kaem da svaki koji otpusti enu svoju, osim za brakolomstvo, navodi je da ini preljubu; i da onaj koji se otputenicom oeni preljubu ini. Jo ste uli da je kazano starima: Ne kuni se krivo i ispuni prema Gospodu ono to si pod zakletvom obrekao. 34Ali vam ja kaem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je ono prestol Boji; 35ni zemljom, jer je ona podnoje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je to grad velikoga kralja. 36Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moe ni vlas jednu belu ni crnu uiniti. 37Neka vaa re bude: da, da , ne, ne , a to se tome dodaje to dolazi od lukavoga.
38 33

uli ste da je kazano: Oko za oko i zub za zub. 39Ali vam ja kaem
8

da se ne opirete zlome. Ako te ko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi. 40Ako hoe neko da se sudi s tobom i haljinu tvoju da ti uzme, ostavi mu i ogrta. 41Ako te ko natera da uini jednu milju puta, idi s njim dve. 42Podaj onome koji ite od tebe, i ne okrei se od onoga koji hoe uzajmi od tebe. uli ste da je kazano: Ljubi blinjega svoga i mrzi neprijatelja svoga. Ali ja vam kaem: Ljubite neprijatelje svoje, i molite se za one koji vas gone, 45da budete sinovi Oca vaega koji je na nebesima; jer on ini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i puta kiu i na pravednike i na nepravednike. 46Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu zasluujete za to? Ne ine li tako i carinici? 47I ako se zdravite samo s braom svojom, ta neobina inite? Ne ine li tako i paganci? 48 Budite, dakle, savreni, kao to je savren Otac va nebeski.
44 43

Matej 6 glava Pazite da pravednost svoju ne istiete pred ljudima, da vas oni gledaju; inae neete imati nagrade od Oca vaega koji je na nebesima. 2Kad dakle daje milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri po sinagogama i po ulicama, da ih hvale ljudi. U istinu vam kaem da su oni ve primili nagradu svoju. 3Ali ti kad daje milostinju, da ne zna levica tvoja to ini desnica tvoja; 4da se milostinja tvoja ini tajno; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratie ti.
5 1

Kad se molite, ne budite kao licemeri koji vole stojei da mole u sinagogama i na raskrsnicama, da se pokau pred ljudima. U istinu vam kaem da su oni primili nagradu svoju. 6Ali ti kada se moli, ui u sobu svoju, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, platie ti.
7

Kada se molite ne umnoavajte prazne rei kao paganci, koji misle da e na silu rei svojih biti uslieni. 8Ne budite kao oni, jer zna Otac va to vama treba i pre molitve vae.
9

Ovako se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje,
10

neka doe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao nebu;
11

hleb na nasuni daj nam danas, i oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojim,

12

13

i ne daj da padnemo u iskuenje, nego nas izbavi od zla. Jer je tvoje kraljevstvo, i sila i slava za navek. Amin.
14

Ako oprostite ljudima uvrede njihove, oprostit e i vama Otac va nebeski; 15ali ako ne oprostite ljudima, ni Otac va nee oprostiti vama greha vaih.
16

Kada postite ne pravite se alosni kao licemeri, koji naprave tamna lica svoja, da se pokau pred ljudima da poste. U istinu vam kaem da su oni primili nagradu svoju. 17A ti kad posti, namirii glavu svoju, i lice svoje umij, 18da ne pokazuje ljudima da posti, nego Ocu svome koji je u tajnosti, i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratit e ti. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i ra kvare, i gde lupei probijaju i kradu; 20nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni ra ne kvari, i gde lupei ne obijaju i ne kradu. 21Jer gde je blago tvoje, onde e biti i srce tvoje. 22Svetiljka je telu oko. Ako je oko tvoje vedro, celo e telo tvoje biti osvetljeno; 23ali ako je oko tvoje mutno, celo e telo tvoje biti u tami. Ako je dakle svetlost to je u tebi tama, kolika li e biti ta tama?! 24Niko ne moe dva gospodara sluiti; jer ili e jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti, ili e jednome biti odan, a drugoga e prezirati. Ne moete sluiti i Bogu i Mamonu.
19

10

Zato vam kaem: Ne uznemiravajte se za ivot svoj zbog onoga to ete jesti, ni za telo svoje, zbog onoga u to ete se obui. Nije li ivot vie nego li hrana, i telo vie nego li odelo? 26Pogledajte na ptice nebeske: niti seju, niti anju, niti sabiraju u itnice, a Otac va nebeski hrani ih. Ne vredite li vi mnogo vie od njih? 27A ko od vas, uznemirujui se, moe dodati lakat jedan duini svog ivota? 28I zato za odelo da se uznemirujete? Pogledajte na poljske ljiljane kako rastu: ne trude se niti predu, 29a ja vam kaem da se ni Solomon, u svoj slavi svojoj ne obue se kao jedan od njih. 30A kad travu u polju, koja danas jest a sutra se u pe baca, Bog tako odeva, a kamo li nee vas, maloverni! 31Ne uznemirujte se dakle, i ne recite: to emo jesti?, to emo piti?, ime emo se odenuti? 32Jer sve to paganci trae. Otac va nebeski zna da vam sve to treba. 33Starajte se najpre za kraljevstvo Boje i za pravdu njegovu, a ono e vam se sve dodati. 34 Ne uznemiravajte se dakle za sutranji dan; jer e se sutranji dan sam za sebe brinuti. Dosta je svakom danu svoje muke. Matej 7 glava
1

25

Ne sudite, da se vama ne sudi. 2Jer e vam se suditi sudom kojim vi sudite, i merie vam se merom kojom vi merite. 3Zato vidi trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne primeuje? 4Ili, kako moe rei bratu svomu: Stani da ti izvadim trun iz oka tvoga, ti koji ima brvno u oku svome? 5Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa e onda videti kako e da izvadip trun iz oka brata svoga.
6

Ne dajte svetinje psima, i ne bacajte bisera svoga pred svinje, da ga ne pogaze nogama, i ne okrenu se da vas rastrgnu. Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. 8Jer svaki koji ite prima, i koji trai nalazi, i koji kuca otvara mu se. 9Koji e od vas sinu svome kamen dati, ako hleba trai? 10ili ako zaite ribu, hoe li mu dati zmiju? 11Kad dakle vi, zli kao to ste, umete dobre darove dati svojoj deci, koliko li e jo vie Otac va nebeski dati dobra
11
7

onima koji ga mole?

12

Sve to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima; jer su u tome i zakon i proroci.
13

Uite na uska vrata, jer su iroka vrata i irok je put koji vode u propast, i mnogo ih je koji tuda idu; 14ali su uska vrata i tesan je put koji vode u ivot, i malo ih je koji ih nalaze.
15

uvajte se od lanih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovjemu, a unutra su vuci grabljivi. 16Po plodovima njihovima poznaete ih. Bere li se s trnja groe, ili s ika smokve? 17Svako dobro drvo daje dobre plodove a zlo drvo daje zle plodove. 18Ne moe dobro drvo dati zlih plodova, ni zlo drvo dati dobrih plodova. 19Svako drvo koje ne daje dobra ploda, see se i baca se u oganj. 20Po plodovima njihovim, dakle, poznaete ih. Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima. 22Mnogi e mi rei u onaj dan; Gospode! Gospode! nismo li mi u ime tvoje prorokovali? i nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? i nismo li mi tvojim imenom udesa mnoga inili? 23Tada u ja njima otvoreno rei: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu inite.
24 21

Zato svaki koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudri ovek koji sazida kuu svoju na kamenu. 25Udari kia, navalie vode, dunue vetrovi i napadoe na tu kuu, i ona ne pade, jer bee utemeljena na kamenu. 26Ali svaki koji slua ove moje rei, a ne izvruje ih, bie kao ludi ovek koji sazida kuu svoju na pesku. 27Udari kia, navalie vode, dunue vetrovi i udarie na tu kuu, i ona pade i raspade se strano. Kad Isus svri ove rei, zadivi se narod nauci njegovoj. 29Jer ih on uio kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjievnici njihovi.
12
28

Matej 8 glava
1

Kad Isus sie s gore, za njim poe veliko mnotvo naroda.

I, gle, jedan gubavac, pribliivi se, pokloni mu se i ree: Gospode, ako hoe, moe uiniti da budem ist. 3Isus prui ruku, dohvati ga se, i ree: Hou budi ist! I odmah se oisti ovek od gube svoje. 4 Tada mu Isus ree: Pazi da nikome to ne kae, nego idi i pokai se sveeniku, i prinesi prilog koji je odredio Mojsije, da im to slui kao svedoanstvo. Kad je Isus ulazio u Kapernaum, pristupi k njemu jedan centurion i moli ga govorei: 6Gospode, sluga moj lei doma uzeti i teko se mui. 7 Isus mu ree: Doi u i iisceliu ga.
8 5

Centurion odgovori: Gospode, nisam dostojan da ue pod moj krov, nego samo reci re, i ozdravie sluga moj. 9Jer i ja koji sam ovek pod vlau, imam pod sobom vojnike, pa reem jednome: Idi, i on ide, i drugome: Doi, i on dolazi; i sluzi svome: Uini to! i on ini.
10

Kad to u Isus, udivi se i ree onima koji su iahu za njim: U istinu vam kaem, ni u u Izrailju tolike vere ne naoh. 11I ja vama kaem da e mnogi od Istoka i od Zapada doi i see za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u kraljevstvu nebeskom, 12a sinovi kraljevstva izgnae se napolje u tamu gde e biti plakanja i kripanja zuba. 13A centurionu ree: Idi, nek ti bude po veri tvojoj. I u taj isti as ozdravi sluga njegov. Isus poe zatim u dom Petrov i vide tatu njegovu koja je leala bolesna od groznice. 15On je prihvati za ruku, i popusti je groznica. I ona usta i poslui ga.
16 14

U vee dovedoe k Isusu nekoliko besnih. On izgna duhove reju i isceli sve bolesnike, 17da se zbude ono to je javljeno, preko Isaije
13

proroka: "On nemoi nae uze i bolesti nae ponese."

18

Kad Isus vide mnotvo naroda oko sebe, zapovedi da se pree na drugu stranu.
19

Jedan knjievnik pristupi tad k njemu i ree mu: Uitelju, ja u za tobom kamo god ti poe. 20Isus mu odgovori: Lisice imaju jame, ptice nebeske gnezda, a Sin oveji nema gde glavu nasloniti. 21A drugi, jedan od uenika njegovih, ree mu: Gospode, dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svoga. 22Ali mu Isus odgovori: Hajde za mnom, i ostavi neka mrtvi ukapaju svoje mrtve. On ue u lau i za njim uoe uenici njegovi. 24I gle na moru se podie takva oluja da se laa pokri valovima; a on spavae. 25Uenici njegovi pribliivi mu se, probudie ga govorei: Gospode, spasavaj! izgibosmo! 26On im ree: Zato se plaite, maloverni? Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nastade velika tiina. 27Zaudie se ljudi: Ko je ovaj , govorahu , da ga sluaju vjetrovi i more?
28 23

Kad doe na drugu stranu, u Gadarinsku, prioe mu iz grobova dva od zlih duhova obuzeta ovjeka, tako besni da niko ne mogae proi onim putem. 29I gle, povikae: ta ima izmeu nas i tebe, Isuse, Sine Boji? Zar si doao amo da nas pre vremena mui? Daleko od njih pasijae veliki krd svinja, 31i zli duhovi ga moljahu govorei: Ako nas izgoni, polji nas u taj krd svinja. 32On im ree: Idite, i oni izioe i uoe u svinje. I gle, navali sav krd s brega u more, i potopie se u vodi. Svinjari pobegoe i pooe u grad, i kazae sve ta je bilo i to se s besnima dogodilo. 34I, gle, sav grad izie na susret Isusu, i im ga videe molie ga da bi otiao iz njihovoga kraja.
33 30

14

Matej 9 glava
1

Ukrcavi se u lau, pree Isus na drugu stranu i doe u svoj grad.

I gle, donesoe mu oveka uzeta koji je leao na odru. Videvi Isus veru njihovu, ree uzetome: "Razaberi se, sinko, oproteni su ti gresi tvoji.
3

Neki knjievnici rekoe na to u sebi: Ovaj ovek huli.

Prozrevi Isus misli njihove, ree: Zato zlo mislite u srcima svojim? Jer to je lake: rei: Oproteni su ti gresi tvoji, ili rei: Ustani i idi? 6 Ali da znate da vlast ima Sin oveji na zemlji opratati grehe, "Ustani" , ree uzetome , "uzmi odar svoj i idi kui svojoj!" 7I on usta i otide kui svoj.
5 8

Kad narod to vide, zaudi se, i hvali Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.
9

Otiavi odande dalje, vide Isus jednog oveka kome bee ime Matej, koji sjeae na mestu gde se naplauje carina. On mu ree: Hajde za mnom!" I ovek usta i poe za njim. 10Dok je Isus sedio za trpezom u kui, gle, mnogi carinici i grenici dooe i sedoe s njim i s uenicima njegovim. 11Fariseji videe to i rekoe uenicima njegovim: Zato s carinicima i grenicima uitelj va jede?
12 13

uvi to, ree njima Isus: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Idite, i nauite se to to znai: "Milosru ja se radujem, a ne rtvama." Jer sam ja doao da zovem grenike na pokajanje, a ne pravednike.
14

Tada dooe k Isusu uenici Jovanovi i rekoe: Zato mi i fariseji postismo, a uenici tvoji ne poste?

15

15

Isus im odgovori: Mogu li svatovi biti alosni dok je mladoenja s njima? Doi e vreme kad e se oteti od njih mladoenja i onda e postiti. 16Nitko ne mee nove zakrpe na staru haljinu, jer e zakrpa odadrati od haljine i rupa e jo gora biti. 17Niti se novo vino liva u stare mehove; inae se mehovi proderu, i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se novo vino uliva u nove mehove, i oboje se sauva."
18

Dok on njima tako govorae, gle, doe jedan stareina, pokloni mu se, i ree: Ki moja sad umre; nego doi i poloi na nju ruke i ona e iveti. 19Isus usta i poe za njim s uenicima svojim.
20

I, gle, jedna ena, koja je dvanaest godina bolovala od teenja krvi, priblii mu se s lea i dohvati se skuta od haljine njegove. 21Jer govorae u sebi: Samo ako se dotaknem haljine njegove, ozdraviu." 22 Isus se obazre i, videvi je, ree: Razaberi se, keri, vera te tvoja izleila. I isceli se ena u taj as.
23 24

Kad Isus doe do kue stareine i vide frulae i narod uzbuen, ree im: Uklonite se, jer devojica nije umrla nego spava. Oni mu se podsmevahu. 25Kad se ukloni svet, on ue, uhvati devojicu za ruku, i devojica usta. 26I glas o tome rairi se po svoj onoj zemlji.
27

Kad je Isus odlazio odande, za njim iahu dva slepca viui: Smiluj nam se Sine Davidov! 28Kad doe kui, pristupie k njemu slepci, i Isus im ree: Vjerujete li vi da mogu to uiniti? Da, Gospode, odgovorie mu. 29Tada se on dohvati oiju njihovih govorei: Po veri vaoj neka vam bude! 30I otvorie im se oi. Isus im tad strogo ree: Pazite da to niko ne dozna. 31Ali oni, iziavi, razglasie ga po svoj onoj zemlji. Kad oni otioe, gle, dovedoe k njemu oveka nema i besna. Poto bi isteran zli duh, progovori nemi. I zauen narod govorae: Nikad se to nije videlo u Izrailju! 34Ali fariseji govorahu: Silom kneza avolskoga izgoni on zle duhove.
33 32

16

35

Uei po sinagogama i propovedajui jevanelje o kraljevstvu i isceljujui svaku bolest i svaku nemo, obilaae Isus sve gradove i sela.
36

Gledajui mnotvo naroda saali mu se, jer bee klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira. 37Tada ree uenicima svojim: etve je mnogo, ali je poslenika malo. 38Molite se dakle gospodaru od etve da poalje poslenika na etvu svoju. Matej 10 glava
1

Dozvavi zatim svojih dvanaest uenika, dade im mo da izgone neiste duhove i da izlee svaku bolest i svaku nemo.
2

Evo imena dvanaestorice apostola: Prvi, Simon, nazvani Petar i Andrija, brat njegov; Jakov, sin Zevedejev i Jovan, brat njegov; 3Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov sin Alfejev, i Tadija; 4Simon Hananejac i Juda Iskariotski, onaj koji izdade Isusa. Ovih dvanaest posla Isus, poto im dade ova pouenja: Na put paganaca ne idite, i u gradove Samarijske ne ulazite, 6nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 7Idite, propovedajte i recite: Blizu je kraljevstvo nebesko! 8Bolesne isceljujte, mrtve uskrsavajte, gubave istite, zle duhove izgonite. Za badava ste primili, za badava i dajte. 9 Ne uzimajte ni zlata ni srebra, ni novca u pojaseve svoje, 10ni torbe na put, ni po dve haljine, ni obue, ni tapa; jer radnik zasluuje hranu svoju. Kad u koji grad ili u koje selo uete, ispitajte ima li u njemu neko dostojan, i kod njega ostanite dok ne poete dalje. 12Ulazei u kuu pozdravite je, 13i ako bude kua dostojna, nek doe mir va na nju; ali ako ne bude dostojna, neka se mir va k vama vrati. 14Ako vas tko ne primi, niti poslua rei vae, iziite iz te kue ili iz toga grada, i otresite i prainu s nogu svojih. 15Uistinu vam kaem: lake e biti zemlji
17
11 5

Sodomskoj i Gomorskoj u dan suenja, nego li gradu onome.

16

Eto, ja vas aljem kao ovce meu vukove. Budite dakle, mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi. 17uvajte se ljudi, jer e vas oni predati sudovima, i po sinagogama svojim batinae vas, 18i izvee vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve za svedoanstvo njima i pagancima.
19

Ali kad vas predadu, ne uznemiravajte se zbog onoga kako ete ili ta ete govoriti; jer e vam se u onaj as dati to ete kazati. 20Jer neete vi govoriti, nego e Duh Oca vaega govorie iz vas.
21

Predae brat brata svoga na smrt, i otac sina svoga, i ustae deca na roditelje svoje i uinie da umru. 22Svi e mrziti na vas zbog imena moga, ali koji ustraje do kraja, taj e biti spasen.
23

Ako vas progone u jednom gradu, beite u drugi. U istinu vam kaem: neete stii obiete gradove Izrailjeve, a da ne doe Sin oveji.
24

Nije uenik vei od uitelja svoga, niti je sluga vei od gospodara svoga. 25Dosta je ueniku da mu bude kao i uitelju njegovom, i sluzi kao i gospodaru njegovom. Kad su domaina nazvali Velzevulom, a kako li nee ukuane njegove.
26

Ne bojte ih se dakle; jer nema nita sakriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee saznati. 27to vam govorim u tami, kazujte usred bela dana; i to vam se ape na ui, propovedajte s krovova. Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji moe i duu i telo pogubiti u gejeni. 29Ne prodaju li se dva vrapca za jedan as? A ipak ni jedan od njih ne pada na zemlju bez volje Oca vaega. 30A vama su i vlasi na glavi izbrojene. 31Ne bojte se dakle; vi vie vredite od mnogo vrabaca.
18
28

Zato ko priznaje mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima, 33ali ko odbacuje mene pred ljudima, odbaciu i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima. Ne misliti da sam doao donesem mir na zemlju; nisam ja doao da donesem mir, nego ma. 35Jer ja sam doao da meem razdor izmeu oveka i oca njegova, i izmeu keri i matere njezine, i izmeu snahe i svekrve njezine. 36ovek e svoje ukuane za neprijatelje iamti. 37Ko ljubi oca svoga ili mater svoju vie nego mene, nije mene dostojan; i ko ljubi sina svoga ili ker svoju vie nego mene nije me dostojan; 38ko ne uzme svoj krsta svoga i ne poe za mnom, nije mene dostojan. 39Ko uva ivot svoj, izgubie ga, a ko izgubi ivot svoj mene radi, opet e ga nai.
40 34

32

Ko vas prima, mene prima; a ko prima mene, prima onoga koji me je poslao. 41Ko prima proroka u ime proroko, primie nagradu proroku; a ko prima pravednika u ime pravedniko, primie nagradu pravedniku. 42I ako ko napoji jednoga od ovih malih samo aom hladne vode u ime ueniko, u istinu vam kaem, nee mu nagrada propasti. Matej 11 glava
1

Kad Isus zavrio pouke dvanaestorici uenika svojih, otide odande da ui i propoveda po gradovima njihovim.
2

uvi Jovan u tamnici za dela Hristova, porui mu po svojim uenicima: 3Jesi li ti onaj koji ima da doe, ili drugoga da ekamo?
4

Isus odgovori: Idite i recite Jovanu to ujete i vidite: 5Slepi progledaju, hromi hode, gubavi iste se, gluhi uju, mrtvi uskrisaju, i dobra se vest siromasima javlja. 6Blaen onaj kome ne budem ja povod spoticanja!
19

Kad oni otidoe, poe Isus govoriti narodu o Jovanu: ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koju vetar ljulja? 8ta ste izili da vidite? oveka u meke haljine obuena? Eno koji meke haljine nose, po kraljevskim su dvorovima. 9to ste dakle izili da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od proroka. 10Jer je ovo onaj za koga je pisano: "Evo svog glasnika pred licem tvojim aljem, da pripravi put tvoj pred tobom." 11U istinu vam kaem: Ni jedan izmeu roenih od ena nije se pojavio vei od Jovana Krstitelja; ali je i najmanji u kraljevstvu nebeskome vei od njega. 12Od vremena Jovana Krstitelja do sada kraljevstvo nebesko silu trpi, i silnici ga grabe. 13Jer svi proroci i zakon proricali su do Jovana; 14i ako ga hoete razumeti, on je onaj Ilija koji je trebao da doe. 15Ko ima ui da uje neka uje!
16

S ime bih ja ovaj narataj uporedio? On nalii na decu koja sjede na trgu i koja, obraajui se drugoj deci, govore: 17Svirasmo vam u frule, i vi ne igraste, pevasmo vam tubalice, i vi ne jaukaste. 18Jer doe Jovan, koji ne jede i ne pije, i oni kau: avao je u njemu. 19Doe Sin oveji, koji i jede i pije, i oni kau: Gle oveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grenika. Ali opravdae mudrost deca njezina." Tada Isus poe ukoravati gradove u kojima se ispunie najvea udesa njegova, zato to se ne pokajae. 21Teko tebi, Horozine! Teko tebi Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila udesa, koja su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali. 22Ali ja vam kaem: Tiru i Sidonu e lake biti u dan suenja nego vama. 23I ti Kapernaume, hoe li ti biti do nebesa uzdignut? Ne, ti e do Ada unien biti; jer da su u Sodomu bila udesa to su u tebi bila, i danas bi on postojao. 24Zato vam kaem da e zemlji Sodomskoj lake biti u dan suenja nego tebi.
25 20

U to vreme progovori Isus i ree: Hvalim te, Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrih i uenih, a objavio si deci. 26Da, Oe, hvalim te to je tako bila volja tvoja! 27Sve je meni predao Otac
20

moj, i niko ne zna za Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoe objaviti.
28

Doite k meni vi svi koji se trudite i koji ste optereeni, i ja u vam dati odmor. 29Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i nai mir duama svojim. 30Jer je jaram moj blag i breme je moje lako. Matej 12 glava U to vreme iae Isus jedne subote kroz useve, a uenici njegovi, gladni, poee trgati klasje i jesti. 2Fariseji, videvi to, rekoe mu: "Gle, uenici tvoji ine to nije doputeno initi u subotu."
3 1

Ali im Isus ree: Niste li itali ta uini David kad ogladne, on i koji behu s njim: 4kako ue u dom Boji i pojede hlebove za predstavljanje, kojih nije smeo jesti ni on ni oni koji su bili s njim, nego sami svetenici? 5Ili niste li itali u zakonu kako svetenici u hramu subotu prekre, pa nisu krivi? 6A ja vam kaem da je ovde neto to je vee od hrama. 7Kad biste znali to to znai: "Milosru se ja radujem, a ne rtvama", nikad ne biste osuivali pravednike; 8jer je Sin ovjeji gospodar i od subote. Otiavi odande ue Isus u sinagogu. 10I gle, tu bee jedan ovek sa rukom usahlom. Upitae Isusa: Je li slobodno u subotu izleiti?" To je bilo s namerom da bi ga mogli okriviti.
11 9

On im odgovori: Koji e od vas, ako nema nego samo jednu ovcu, pa ako ona u dan subotni upadne u jamu, da je ne bi uhvati, da je izbavio? 12 A koliko li vredi ovek vie od jedne ovce? Slobodno je dakle u subotu dobro initi.
13

Tada ree onom oveku: Oprui ruku svoju. I on je oprui, i ona postade zdrava kao i druga.
21

Fariseji izioe i dogovorie se kako e uiniti da se Isus pogubi. 15Ali Isus, doznavi za to, ukloni se odande. Za njim poe mnotvo ljudi. On isceli sve one koji bejahu bolesni, 16i strogo im ree da ga ne prokazuju, 17da se zbude ono to je javljeno preko Isaije proroka: 18 "Evo Sluge moga, izbranika moga, ljubljenoga moga, milog dui mojoj. Na njega u duh svoj ja metnuti, i on e javljdati narodima pravdu. 19Nee se svaati, i nee vikati, niti e tko njegov glas po ulicama uti. 20Trske on stuene nee prelomiti, i nee ugasit stenjak koji se dimi, dokle ne uini da pobedi pravda, 21i u ime njegovo uzdae se narodi."
22

14

Tada dovedoe k njemu besna, koji bee slep i nem; i on ga isceli, tako da nemi progovori i progleda. 23Ceo se narod uae, i govorahu: nije li ovo sin Davidov?
24

Fariseji, uvi to, rekoe: Ovaj ovek drukije ne izgoni zle duhove nego silom Velzevula, kneza avolskoga. A Isus, znajui misli njihove, ree im: Svako kraljevstvo koje je protiv sebe razdeljeno propada, i ni jedan grad ili dom koji je protiv sebe razdeljen ne moe se odrati. 26Ako sotona sotonu izgoni, on je protiv sebe razdeljen. Kako e se dakle odrati kraljevstvo njegovo? 27I ako ja silom Velzevula izgonim zle duhove, ijom li ih silom sinovi vai izgone? Zato e vam oni sami biti sudije. 28Ali ako ja silom Duha Boijeg izgonim zle duhove, dolo je dakle k vama kraljevstvo Boje! 29 Ili, kako moe ko ui u kuu jakoga oveka i pokustvo njegovo odneti, ako najpre ne svee tog jakog oveka? Onda e tek kuu njegovu opleniti. 30Ko nije sa mnom protiv mene je; i ko ne sabira sa mnom, prosipa. Zato vam kaem: Svaki greh i svaka hula oprostie se ljudima, ali hula na Duha nee se oprostiti. 32Ako tko govori protiv Sina ovejega, oprostie mu se, ali koji govori protiv Duha Svetoga, nee mu se
22
31 25

oprostiti ni u ovome ni u buduem veku.

33

Ili recite da je drvo slabo, i da je plod njegov dobar, ili recite da je drvo slabo, i da je plod njegov rav; jer se po plodu drvo poznaje. 34 Porodi gujini! Kako moete dobro govoriti, zli kao to jeste? Jer usta govore ono to u srcu izobiluje. 35Dobar ovek iz dobre riznice iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo. 36A ja vam kaem da e za svaku praznu re koju budu rekli, ljudi odgovarati na dan suenja. 37Jer e se po svojim reima opravdati i po svojim e se reima osuditi."
38

Progovorie tada neki knjievnici i fariseji i rekoe: Uitelju, hteli bismo da vidimo kakvo udo od tebe.
39

On im odgovori: Narataj zli i preljubotvorni trai uda, i nee mu se dati udo osim onoga Jone proroka. 40Jer kao to je Jona bio u trbuhu ribe velike tri dana i tri noi, tako e biti i Sin oveji u srcu zemlje tri dana i tri noi. 41Ninivljani e ustati u dan suenja s naratajem ovim i osudie ga, jer se oni pokajae na Jonino propovedanje, a gle, ovde je vii od Jone. 42Kraljica juna ustae u dan suenja s naratajem ovim i osudie ga, jer ona doe s kraja zemlje da slua mudrost Salomonovu, a gle, ovde je vii od Salomona.
43

Kada neisti duh izie iz nekog oveka on ide kroz pusta mesta traei pokoja i ne nae ga. 44Onda veli: Vratiu se u dom svoj iz kog sam iziao, i kad doe i nae ga prazna, pometena i ukraena, 45tada on ide i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, i oni ulaze u dom i tu se nameste, i bude potonje stanje onog oveka gore od prvanjega. Tako e biti i ovome narataju ravome. Dok Isus jo govorae narodu, gle, mati njegova i braa njegova stajahu su napolju i traahu da govore s njim. 47Ree mu neko: Evo, mati tvoja i braa tvoja stoje napolju i hoe da govore s tobom.
48 46

Ali Isus odgovori onome koji mu to kaza: Ko je mati moja, i ko su

23

braa moja?" 49I pokazujui rukom na uenike svoje, ree: Evo matere moje i brae moje! 50Jer ko god izvruje volju Oca moga koji je na nebesima on mi je i brat i sestra i mati. Matej 13 glava
1

Tog istog dana izie Isus iz kue i sede kraj mora. 2Ali kako se oko njega bee skupilo veliko mnotvo naroda, ue u jednu lau i sedne. Ceo narod stajae na obali.
3

On im progovori u poreenjima o mnogim stvarima, i ree: 4Izie seja da seje. I kako on sejae, jedan deo semenja pade pokraj puta, i doletee ptice i pozobae ga. 5Drugi deo pade na kamenita mesta, gde ne bee mnogo zemlje, i odmah iznie, jer ne nae duboke zemlje; 6ali kad odskoi sunce, izgore i usahnu, jer nemae korena. 7Drugi deo pade u trnje, i trnje naraste i zagui ga. 8Drugi deo pade na dobru zemlju, i donese plod: od jednog zrna po sto, od jednog po ezdeset, od jednog po trideset. 9Ko ima ui da uje neka uje!
10

Uenici mu se pribliie, i rekoe mu: Zato im govori u porenjima?"

Isus im odgovori: Jer je vama dano da poznate tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. 12Jer ko ima, dae mu se i bie u izobilju, a ko nema, uzee mu se i ono to ima. 13Zato im govorim u poreenjima, jer videi ne vide, i ujui ne uju i ne razumeju. 14I zbiva se na njima prorotvo Isaijino: "Uima svojim ete uti i neete razumeti, gledaete oima svojim i neete videti. 15Jer je srce ovom narodu otvrdlo, i ui je svoje zatisnuo, i oi je svoje zatvorio, od straha da svojim oima ne vidi i da svojim uima ne uje, i ne obrati se, pa da ga iscelim. 16Ali su blaene oi vae to vide i ui vae to uju! 17Jer vam uistinu kaem da su mnogi proroci i pravednici eleli videti to vi vidite, i ne videe, i uti to vi ujete, i ne ue.
18

11

Vi dakle ujte to znai poreenje sa sejaem: 19Kad uje ovek re

24

o kraljevstvu i ne razume je, to dolazi lukavi i otme posejano u srcu njegovom: to je ovek koji je pokraj puta seme primo. 20A koji je na kamen seme primio, to je onaj koji slua re i odmah je s radou primi; 21ali nema korena u sebi, nepostojan je, i im doe kakva nevolja ili progonstvo zbog rei, odmah se spotie. 22A koji je usred trnja seme primio, to je onaj koji slua re, ali brige ovoga sveta i mamljenja bogatstva zague Re i naprave je neplodnom. 23A koji je na dobru zemlju seme primio, to je onaj koji slua re i razume; on dakle i plod daje, i jedno zrno donosi po sto, drugo po ezdeset, a opet drugo po trideset. On im kaza jo jedno poreenje, i ree: Kraljevstvo je nebesko slino oveku koji poseja dobro seme u polju svome. 25Ali dok ljudi spavahu, doe neprijatelj njegov i poseja ljulj po penici, pa otide. 26Kad nie usev i rod donese, onda se pokaza i ljulj. 27Tada dooe sluge domainove i rekoe mu: Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkud dakle ljulj? 28On im odgovori: Neprijatelj ovek to uini. Rekoe mu sluge: Hoe li da idemo da ga poupamo? 29Ne ree on , da ne bi upajui ljulj, poupali zajedno s njime i penicu. 30 Ostavite neka raste oboje zajedno do etve, a u vreme etve rei u eteocima: Iupajte najpre kukolj i sveite u snoplje da se saee, a penicu svezite u itnicu moju.
31 24

On im kaza jo jedno poreenje, i ree: Kraljevstvo je nebesko slino zrnu goruinom, koje uzme ovek i poseje na njivi svojoj. 32Ono jeste najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vee je od svega povra, i postane drvo, tako da prileu ptice nebeske i gnezde se na granama njegovim."
33

On im kaza jo i ovo poreenje: Kraljevstvo je nebesko slino kvascu koje uzme ena i umesi u tri mere brana dok celo testo ne uskisne.
34

Sve ovo u poreenjima ree Isus narodu, a bez poreenja nita mu ne govorae, 35da se zbude to je javljeno preko proroka:
25

"Poreenjima u usta svoja otvoriti, objaviu stvari od postanja sveta sakrivene".

36

Tada otpusti narod i ue u kuu. K njemu pristupie uenici njegovi i rekoe mu: Tumai nam poreenje sa ljuljem na njivi. On odgovori: Tko seje dobro seme, to je Sin oveji; 38njiva je svet; dobro seme su sinovi kraljevstva, a ljulj su sinovi lukavoga; 39neprijatelj koji ga je posejao, to je avo; etva je svretak sveta, a eteoci su aneli. 40Kako se dakle ljulj iupa i ognjem saie, tako e biti na svretku veka. 41Poslat e Sin oveji anele svoje, koji e iupati iz kraljevstva njegova sve sablazni i one koji ine bezakonje, 42i bacie ih u pe ognjenu, gde e biti plakanja i krgut zuba. 43Tada e se pravednici zasjati kao sunce u kraljevstvu Oca svoga. Tko ima ui da uje neka uje!
44 37

Jo je kraljevstvo nebesko slino blagu sakrivenom u polju. ovek koji ga nae, krije ga i u radosti svojoj ide da proda sve to ima i kupi ono polje.
45 46

Jo je kraljevstvo nebesko slino trgovcu koji trai dobra bisera. Nae jedno skupocjeno zrno, i otide da proda sve to ima i kupi ga.

47

Jo je kraljevstvo nebesko slino mrei koja se baci u more i zagrabi od svake vrste ribe. 48Kad se ona napuni, izvuku je ribari na kraj, i sedei na obalu metnu to je dobro u sudove, a bacaju to ne valja. 49 Tako e biti na svretku veka: izii e aneli i odluie zle od pravednih, 50i bacie ih u pe ognjenu, gde e biti plakanja i krgut zuba. Razumeste li sve ovo? Rekoe mu: Da, Gospode. 52I on im ree: Zato je svaki knjievnik nauen o onome to se odnosi na kraljevstvo nebesko slian domainu koji vadi iz riznice svoje i nove i stare stvari.
51

26

53

Kad Isus svri ova poreenja otide odande,

i doavi u svoju postojbinu, stade uiti u sinagogi, tako da mu se uahu, i govorahu: Otkud njemu ova mudrost i ova uda? 55Nije li ovo drvodeljin sin? Nije li mati njegova Marija, i nisu li braa njegova Jakov, Josif, Simon i Juda? 56I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve to? 57I on bee za njih povod spoticanja. Ali im on ree: Prorok je prezren samo u postojbini svojoj i u domu svome. 58I ne uini u tom mestu mnogo udesa, zbog neverovanja njihova. Matej 14 glava
1

54

U to vreme doe glas o Isusu do Iroda tetrarha, 2i on ree slugama svojim: To je Jovan Krstitelj! On uskrsnu iz mrtvih, i zato se preko njega ine udesa. Jer Irod, koji je dao uhapsiti Jovana, bee ga svezao i bacio u tamnicu zbog Irodijade, ene brata svoga Filipa. 4Jer mu Jovan govorae: Ne sme ti nju za enu imati. 5I hteo je da ga ubije, ali se poboja naroda, jer narod drae Jovana za proroka. 6Ali na godinjicu Irodova roenja, ker Irodijadina igra pred gostima, i tako se dopade Irodu, 7da se on pod zakletvom obree da e joj dati to god zaite. 8Nagovorena od matere svoje ona ree: Daj mi ovde na jednom tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 9Kralj se zabrinu, ali zbog zakletve i zbog gostiju, zapovedi da joj se da, 10i posla da poseku Jovana u tamnici. 11I donesoe glavu njegovu na jednom tanjiru i dadoe je devojci, a ona je odnese materi svojoj. 12Uenici Jovanovi dooe da uzmu telo njegovo, i ukopae ga, i pooe i javie to Isusu.
13 3

uvi to Isus, otide odande laom da se skloni na koje osamljeno mesto. Kad to dozna narod, izie iz gradova i poe peice za njim. 14 Kad Isus izie iz lae i vide veliko mnotvo naroda, saali mu se za njim i isceli bolesne.

27

15

Pred vee pristupie k njemu uenici njegovi, govorei: Ovde je pustinja i dockan je ve; otpusti narod, nek ide u sela da kupi sebi hrane.
16

Isus im odgovori: Ne treba da idu; podajte im vi da jedu.

17

Ali mu oni rekoe: Mi nemamo ovde nego samo pet hlebova i dve ribe.
18

A on ree: Donesite mi ih.

19

I ree narodu nek sedne na travu, pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavi na nebo blagoslovi ih. Zatim prelomi hlebove i dade ih uenicima, a uenici razdadoe narodu. 20I jedoe svi i nasitie se onoga to pretee dvanaest punih kotarica. 21A onih to su jeli bee oko pet hiljada ljudi, osim ena i dece.
22

Odmah zatim zapovedi Isus uenicima da uu u lau i da preu na drugu stranu, dok on otpusti narod. 23I poto ga otpusti, pope se na goru, da se sam moli; i kako je ve bilo palo vee, osta onde sam.
24

Lau, koja ve bee nasred mora, ibali su valovi, jer vetar bee protivan. 25U etvrtu strau nonu uputi se k njima Isus idui po moru. 26 Kad ga uenici videe da ide po moru, uplaie se, govorei da je to utvara, i od straha povikae. 27Isus im odmah ree: Razaberite se, ja sam, ne plaite se!
28

Petar mu odgovori: Gospode, ako si ti, zapovedaj da idem k tebi po vodi. 29A on ree: Doi! Petar izie iz lae, i iae po vodi da doe k Isusu. 30Ali videi da je vetar jak uplai se, i kako poe tonuti povika: Gospode spasavaj! 31Isus mu odmah prui ruku, uhvati ga, i ree mu: Maloverni, zato si posumnjao?
32

I oni se popee na lau i vetar presta. 33Oni koji bejahu u lai

28

pribliie se Isusu i poklonie mu se, govorei: Zaista si ti Sin Boji! Preavi na drugu stranu, stigoe u Genisaret. 35Prepoznavi ljudi iz onog mesta Isusa, poslae glasnike po svoj onoj okolini i dovedoe se k njemu svi bolesnici. 36Oni ga molie da im dopusti da se samo dotaknu skuta od haljine njegove. I svi koji se dotakoe ozdravie. Matej 15 glava
1 2 34

Tada dooe k Isusu neki knjievnici i fariseji iz Jerusalima i rekoe: Zato uenici tvoji prestupaju predanja starih? Jer ne umivaju ruku svojih kad jedu. On im odgovori: Zato i vi prestupate zapovest Boju za predanja svoja? 4Jer je Bog rekao: Potuj oca svoga i mater svoju, i koji opsuje oca svoga ili mater svoju smru da se kazni. 5Ali vi kaete: Koji ree ocu svome ili materi svojoj: "Prilog je Bogu ono im bih ti ja mogao pomoi, on ispunjuje svoju dunost", 6tako da vie nije duan da potuje oca svoga ili mater svoju. I vi tako ukidate re Boju za predanja svoja. 7Licemeri! dobro je za vas prorokovao Isaija govorei: 8 Narod ovaj ustima svojim me potuje, ali srce njegovo daleko je od mene. 9Uzalud me oni potuju uei propise ljudskih zapovesti". Dozvavi tad narod, ree: Sluajte i razumite! 11Ne pogani oveka ono to ulazi u usta, nego to izlazi iz usta ono pogani oveka.
12 10 3

Tada pristupie uenici njegovi i rekoe mu: Zna li da se fariseji sablaznie od rei koju ue?
13

A on odgovori: Svaki sad koji nije usadio Otac moj nebeski, iskorenie se. 14Ostavite ih: oni su slepci koji slepce vode, a kad slepac slepca vodi, oba e u jamu pasti.
15

Progovori Petar i ree mu: Tumai nam to poreenje.

29

A Isus ree: Zar ste i vi jo bez razuma? 17Zar jo ne znate da sve to ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje? 18Ali to izlazi iz usta, iz srca izlazi, i to pogani oveka. 19Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krae, lana svedoanstva, klevete. 20To je ono to pogani oveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani oveka.
21

16

Otiavi odande, poe Isus u krajeve Tirske i Sidonske.

22

I gle, jedna ena Hananejka, koja je dolazila iz onih krajeva, povika k njemu: Smiluj se na me, Gospode, Sine Davidov; moju ker uasno mui zli duh. 23On joj ne odgovori ni rei, a uenici njegovi, pribliivi mu se, rekoe mu ivo: Odbij je, jer vie za nama!
24

A on odgovori: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.

25

Ali se ona pokloni pred njim govorei: Gospode, pomozi mi! Isus odgovori: Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti ga psima.

26

27

Da, Gospode, ree ona , ali i psi jedu od mrva to padaju s trpeze njihovih gospodara.
28

Tada joj Isus ree: eno, velika je vera tvoja; nek ti bude kako ti hoe. I ozdravi ki njezina u taj isti as. Otiavi odande doe Isus k moru Galilejskome, i popevi se na goru, sede onde. 30Pristupi tad k njemu veliko mnotvo naroda koje imae sa sobom hromih, slepih, nemih, bogalja i mnogih drugih bolesnika. Poloie ih k nogama njegovim, i on ih isceli; 31tako da se narod divljae videi da nemi govore, da su bogalji ozdravili, da hromi idu i da slepi gledaju, i hvalie Boga Izrailjeva.
29

30

32

Dozvavi uenike svoje, ree im Isus: ao mi je ovoga naroda, jer ve tri dana stoje kod mene i nemaju ta jesti, a nisam ih rad otpustiti gladne, da ne smalaku na putu.
33

Rekoe mu uenici njegovi: Otkud nam u pustinji toliko hleba da se nasiti toliki narod?
34

Isus ih tad upita: Koliko hlebova imate? Sedam, odgovorie, i malo sitne ribe. Tad on naredi narodu da sedne na zemlju, 36uze onih sedam hlebova i ribe, i davi hvalu, prelomi ih i dade uenicima svojim, a uenici razdelie narodu. 37I jedoe svi i nasitie se, i nakupie od onoga to je preter sedam punih kotarica. 38A onih to su jeli bilo je etiri hiljade ljudi, osim ena i dece.
39 35

Zatim otpusti narod, ue u lau i doe u okolinu Magadansku.

Matej 16 glava
1

Dooe Isusu fariseji i sadukeji, i, iskuavajui ga, iskae od njega da im pokae znak s neba.
2

Isus im odgovori: U vee govorite: Bie vedro jer je nebo rumeno; 3a u jutru: Danas e biti vetar jer je nebo crveno i mutno. Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne moete poznati? 4Narataj zli i preljubotvorni trai uda, ali nee mu se dati drugo udo osim onoga Jone proroka. Tad ih on ostavi i otide.
5

Polazei na drugu stranu jezera, zaboravie uenici njegovi poneti hleba.

6

Isus im ree: Dobro se uvajte kvasca farisejskog i sadukejskog.

31

Razmiljajui u sebi, oni govorahu: To je to nismo hleba uzeli!

A Isus, razumevi, ree im: to razmiljate u sebi, maloverni, to hleba niste uzeli? 9Zar jo ne razumete, i ne pamtite pet hlebova na pet hiljada i koliko kotarica nakupiste? 10ni sedam hlebova na etiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste? 11Kako ne razumete da vam ne govorih za hlebove? uvajte se kvasca farisejskoga i sadukejskoga!
12

Tada razumee da ne ree kvasca hlebnoga da se uvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.
13

Doavi Isus u okolinu esarije Filipove, upita uenike svoje: Ko govore ljudi da sam ja, Sin oveji?
14

Oni rekoe: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi da si Jeremija ili koji od proroka.
15

Ree im Isus: A vi ta mislite, ko sam ja?" Simon Petar odgovori: Ti si Hristos, Sin Boga ivoga.

16

17

Isus mu odgovori: Blago tebi Simone, sine Jonin: jer put i krv nisu tebi to otkrili, nego Otac moj koji je na nebesima. 18A ja tebi kaem da si ti Petar i da u ja na tom kenu sazidati crvu svoju, i vrata adska nee njoj odoleti. 19Tebi u dati kljueve kraljevstva nebeskoga, i to svee na zemlji bie svezano na nebesima, i to razrei na zemlji bie razreeno na nebesima.
20

Tad preporui uenicima da nikome ne kazuju da je on Hrist.

21

Od tada poe Isus kazivati uenicima svojim da mora ii u Jerusalim, i da e mnogo pretrpeti od stareina, od prvosvetenika i od knjievnika, i da e biti ubijen, i trei dan da e uskrsnuti.

32

22

Uzevi ga na stranu, Petar mu poe protusloviti govorei: Da ne da Bog, Gospode! To nee biti s tobom.
23

Ali Isus, obrnuvi se, ree Petru: Idi od mene, sotono! Ti si mi na sablazan, jer ti ne misli na ono to je od Boga, nego na ono to je od ljudi.
24

Tada ree Isus uenicima svojim: Ako ko hoe za mnom ii, neka se odree sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom. 25Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga, a ko izgubi ivot svoj mene radi, opet e ga nai. 26Jer kakva je korist oveku ako sav svet dobije, a duu svoju izgubi? Ili kakav e otkup dati ovek za svoju duu? 27Jer e doi Sin oveji u slavi Oca svoga, s anelima svojim i tada e vratiti svakome po delima njegovim. 28U istinu vam kaem: ima nekih meu ovima to ovde stoje koji nee umreti a da ne vide Sina ovejega dolaziti u kraljevstvo svoje." Matej 17 glava est dana posle toga uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova, i izvede ih na goru visoku, same. 2On se preobrazi pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoe bele kao svetlost. 3I gle, ukazae im se Mojsije i Ilija, koji su s njim govorahu. 4 Petar progovori, i ree Isusu: Gospode, dobro je to smo ovde; ako hoe, nainiu ovde tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju."
5 1

Dok on jo govorae, oblak sjajan zakloni ih, i, gle, u se glas iz oblaka koji ree: Ovo je Sin moj ljubljeni, na kome je moje blagovoljenje; njega posluajte!
6

uvi to, uenici padoe niice i obuze ih veliki strah. 7Ali Isus, pristupivi k njima, dohvati ih se, i ree; Ustanite, ne bojte se! 8Oni podigoe oi, i nikkoga ne videe nego Isusa sama.
33

Silazei s gore, dade im Isus ovu zapovest: Nikome ne kazujte to ste videli dok Sin oveji ne uskrsne iz mrtvih.
10

Zapitae ga uenici: Zato knjievnici kau da Ilija najpre treba da doe? Isus im odgovori: Istina je da Ilija treba da doe i da sve uredi; 12ali vam ja kaem da je Ilija ve doao, i da ga ne poznae, nego uinie s njim to su hteli. Tako e i Sin oveji trpeti od njih.
13 11

Tad razumee uenici da im govori za Jovana Krstitelja.

14 15

Kad dooe k narodu, pristupi k Isusu jedan ovek, kleknu pred njim i ree: Gospode, smiluj se na sina moga, koji je mesear pa se teko mui. Mnogo puta pada u vatru i mnogo puta u vodu. 16Dovedoh ga uenicima tvojim, i ne mogae ga isceliti.
17

"Narataju neverni i pokvareni", odgovori Isus , "dokle u s vama biti? dokle u vas trpeti? Dovedite mi ga amo." 18Isus otro zapreti zlom duhu, koji izie iz njega, o ozdravi dete u taj as.
19

Tada pristupie uenici kIsusu i nasamo mu rekoe: Zato ga mi ne mogosmo isterati? Zbog neverovanja vaega , ree im Isus. Jer vam uistinu kaem da kad biste imali vere koliko zrno goruino, i rekli ovoj gori: "Prei odavde tamo", ona bi prela i nita vam ne bi bilo nemogue. 21Ali se ovaj rod izgoni samo molitvom i postom.
22 20

Kad su hodili po Galileji, ree im Isus: Predae se Sin oveji u ruke ljudi, 23i ubie ga, i trei dan uskrsnue." Oni postadoe vrlo alosni.
24

Kad dooe u Kapernaum, pristupie k Petru oni to kupe didrahme,

34

i rekoe mu: Zar va uitelj ne plaa didrahme? 25On odgovori: Da. A kad on ue u kuu, predusrete ga Isus, i ree: to misli, Simone, kraljevi zemaljski od koga uzimaju carinu ili poreze, od svojih sinova, ili od tuih?" 26On mu ree: Od tuih. A Isus mu odgovori: Sinovi su dakle osloboeni; 27ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu i izvuci prvu ribu koja ti doe: otvori joj usta i nai e statir. Uzmi ga i podaj im za mene i za se. Matej 18 glava
1

U taj as pristupie uenici k Isusu govorei: Ko je najvei u kraljevstvu nebeskome? Isus dozva jedno malo dete, postavi ga meu njih, 3i ree: Uistinu vam kaem, ako se ne obratite i ne postanete kao mala deca, neete ui u kraljevstvo nebesko. 4Koji dakle bude smeran kao ovo malo dete, taj e biti najvei u kraljevstvu nebeskome. 5I koji u ime moje primi kakvo malo dete kao to je ovo, mene samog prima; 6ali koji sablazni jednoga od ovih malih, koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodeniki o vrat njeegov i da se baci u dubinu morsku. Teko svetu od sablazni! Jer je neizbeno da dou sablazni, ali teko oveku preko koga dolazi sablazan! 8Ako ti je ruka tvoja ili noga tvoja uzrok spoticanja, odseci je i baci je daleko od sebe; bolje ti je ui u ivot kljastu ili hromu, nego s dve ruke i dve noge da te bace u oganj veni. 9I ako ti je oko tvoje uzrok spoticanja, izvadi ga i baci ga daleko od sebe; bolje ti je s jednim okom u ivot ui, nego s dva oka da te bace u oganj gehenski.
10 7 2

Pazite se da ne prezrete ni jednoga od ovih malih; jer vam ja kaem da aneli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca moga nebeskoga. 11Jer Sin oveji doe da spase ono to je bilo izgubljeno. 12 to vam se ini: Ako jedan ovek ima sto ovaca, pa zae jedna od njih, ne ostavlja li on devedeset i devet u planini, da trai onu to je
35

zala? 13I ako uspe da je nae, u istinu vam kaem da se njoj vie raduje nego onima devedeset i devet to nisu zale. 14Tako nije volja Oca vaega nebeskoga da se izgubi ni jedan od ovih malih. Ako sagrei brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo. 16Ako te poslua, dobio si brata svoga. Ako te ne poslua, uzmi sa sobom jo jednoga ili dvojicu, da se sve svri prema reima dva ili tri svedoka. 17Ako li ni njih ne poslua, kai Crkvi; a ako ne poslua ni Crkve, da ti bude kao paganac i carinik. 18U istinu vam kaem: to god sveete na zemlji, bit e svezano na nebu, to god razreite na zemlji, bit e razreeno na nebu. 19Jo vam kaem: Ako se dva od vas sloe na zemlji da se za to mole, dae im Otac moj koji je na nebesima. 20Jer gde su dva ili tri koji su sabrani u ime moje, tu sam ja meu njima.
21 15

Tada pristupi k njemu Petar i ree: Gospode, koliko puta ako mi sagrei brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
22

Ree njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.
23

Zato je kraljevstvo nebesko slino kralju koji je htedne da se sluge njegove obraunaju. 24Kad on poe raunati, dovedoe mu jednoga koji bee duan deset hiljada talenata. 25A kako on nemae im platiti, zapovedi gospodar njegov da prodadu i njega i enu njegovu i decu i sve to je imao, da se podmiri dug. 26No sluga taj, bacivi se na zemlju, klanjae mu se govorei: Gospodaru, imaj ustrpljenja prema meni, i sve u ti platiti. 27Gospodaru se saali za tim slugom, pusti ga, i oprosti mu dug. 28A kad on izae, taj isti sluga nae jednog od svojih drugara, koji mu je bio duan sto dinara, i uhvativi ga, davljae ga, govorei: Plati mi to si mi duan. 29Drugar njegov pade pred noge njegove i moljae ga govorei: Imaj ustrpljenja prema meni, i sve u ti platiti. 30Ali on ne hte, nego otide da ga baci u tamnicu dok ne plati dug. 31Videvi drugari njegovi to se dogodi, bi im mnogo ao, i odoe kazati gospodaru svome sav taj dogaaj. 32Tada gospodar dozva tog
36

slugu i ree mu: Zli slugo, sav dug tvoj oprostih tebi, jer si me molio; 33 nije li trebalo da se i ti smiluje na tvoga drugara, kao i ja na te to se smilovah? 34I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga tamniarima dok ne plati sav dug.
35

Tako e i Otac moj nebeski uiniti s vama ako svaki od vas od srca ne oprosti bratu svome. Matej 19 glava
1

Kad svri ove rei, otide Isus iz Galileje i doe u okolinu Judejsku preko Jordana. 2Za njim poe veliko mnotvo naroda i on isceli onde bolesnike.
3

K njemu dooe fariseji da ga iskuavaju, rekoe mu: Moe li ovek za koji mu drago razlog otpustiti enu svoju?
4

On im odgovori: Niste li itali da je stvoritelj, u poetku stvorio oveka i enu, 5i da je rekao: Zato e ovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionue uz enu svoju, i bie njih dvoje jedna put? 6Tako nisu vie dvoje, nego su samo jedna put; a to je Bog sastavio, ovek da ne rastavlja!
7

Rekoe mu: Zato je dakle Mojsije odredio da se da eni knjiga raspusna i da se otpusti?
8

Ree im Isus: Mojsije je vama zbog vaeg tvrdog srca dopustio otputati vae ene, ali u poetku nije bilo tako. 9Ali vam ja kaem da onaj koji otpusti enu svoju, osim za brakolomstvo, i oeni se drugom, on preljubu ini.
10

Rekoe mu uenici njegovi: Ako je taki odnos oveka prema eni, nije dobro eniti se.

37

11

On im odgovori: Ne mogu svi razumeti tu re, nego samo oni kojima je to dano. 12Jer ima evnuha koji su takvi jo od utrobe materine, i ima ih koje su ljudi napravili takvim, a ima ih koji su se sami takvim radi kraljevstva nebeskoga uinili. Ko moe razumeti, neka razume!
13

Tada privedoe k njemu decu, da poloi ruke na njih, i da se za njih pomoli; ali ih uenici odbie.
14

Tada im Isus ree: Pustite decu i ne smetajte im da prilaze k meni, jer je takovih kraljevstvo nebesko. 15I poloi na njih ruke i otide odavde.
16

I, gle, pristupi jedan ovek i ree Isusu: Uitelju, kakvo u dobro da uinim da imam ivot veni?
17

Isus mu odgovori: to me pita o onome to je dobro? Samo je jedan dobar! Ako eli ui u ivot, dri zapovesti.
18

Ree mu: Koje? I Isus odgovori: Ne ubij, ne ini preljube, ne kradi, ne svedoi lano; 19potuj oca svoga i mater svoju; i ljubi blinjega svoga kao samoga sebe.
20

Ree mu mladi: Sve to vrim; to mi jo nedostaje?

21

Ree mu Isus: Ako hoe savren da bude idi, prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu. Doi onda i hajde za mnom.
22

Kad mladi u te rei, otide alostan, jer imae vrlo velika dobra.

I Isus ree uenicima svojim: U istinu vam kaem, teko je bogatome ui u kraljevstvo nebesko. 24I jo vam kaem: Lake je kamili proi kroz iglene ui nego li bogatome ui u kraljevstvo Boje.
25

23

Kad to ue uenici mnogo se zaudie i rekoe: Ko se dakle moe

38

spasti?
26

Isus ih pogleda i ree im: Kod ljudi je to nemogue, ali je kod Boga sve mogue.
27

Tada progovori Petar i ree mu: Eto smo mi sve ostavili, i za tobom idemo: to e dakle biti s nama?
28

Isus ree: U istinu vam kaem da ete vi koji za mnom idete, kad bude Sin oveji u obnovljenju svih stvari sedeo na prestolu slave svoje, sesti i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih. 29I svaki koji radi imena moga ostavi kuu svoju ili brau svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili enu svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, primie sto puta toliko, i nasledie ivot veni. 30Ali e mnogi prvi biti poslednji, i mnogi e poslednji biti prvi. Matej 20 glava Jer je kraljevstvo nebesko slino domainu koji iz rana jutra izie da naima poslenike u svoj vinograd. 2On se pogodi s njima po dinar na dan, i posla ih u svoj vinograd. 3I iziavi u trei sat, vide druge gde stoje besposleni na trgu, 4i ree im: Idite i vi u moj vinograd, i to bude pravo dau vam. 5I oni pooe. I opet iziavi u esti i deveti sat, uini isto tako. 6I iziavi i u jedanaesti sat, nae druge gde stoje na trgu, i ree im: ta stojite ovde vas dan besposleni? 7Odgovorie mu: Niko nas nenajmi. On im ree: Idite i vi u moj vinograd. 8Kad doe vee, ree gospodar od vinograda nastojniku svome: Zovi poslenike i plati im nadnice, poevi od poslednjih do prvih. 9I doavi oni koji su u jedanaesti sat najmljeni, primie po dinar. 10Kad dooe prvi, oni miljahu da e primiti vie, ali dobie i oni po dinar. 11Primivi to, mrmljahu na gospodara, 12govorei: Ovi poslednji jedan sat radie i izjednaio si ih s nama, koji smo podneli trud i egu celoga dana. 13A on odgovori jednom od njih: Prijatelju, ja tebi ne inim krivo. Nisi li se pogodio sa mnom za dinar? 14Uzmi svoje i idi, a ja hou i ovome
39
1

poslednjem da dam kao i tebi. 15Nisam li ja vlastan u svome initi ta hou? Zar je pred oima tvojim zlo to sam ja dobar?
16

Tako e biti poslednji prvi, i prvi poslednji.

17

Idui uz brdo u Jerusalim uze Isus nasamo dvanaest uenika i ree im putem: 18Evo, se penjemo u Jerusalim, i Sin oveji bie predan prvosvetenicima i knjievnicima. Oni e ga na smrt osuditi, 19i predae ga pagancima, da mu se narugaju i da ga biju i razapnu, i trei e dan uskrsnuti.
20

Tada pristupi k njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima, klanjajui mu se , da ga moli za neto.
21

On joj ree: ta hoe? Odredi, ree mu ona , da ova moja dva sina sednu jedan s desne a jedan s leve strane tebi, u kraljevstvu tvome.
22

Isus odgovori: Ne znate to itete. Moete li ispiti au koju ja imam da ispijem? Rekoe mu: Moemo.
23

A on im odgovori: istina je da ete au moju ispiti, ali da sedite s desne strane meni i s leve ne mogu ja dati, nego e se to dati samo onima kojima je spremio Otac moj.
24

Kad to ue ostalih deset uenika, rasrdie se na ta dva brata.

Isus ih dozva k sebi, i ree: Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima, i da velikai vladaju njima. 26Nee tako biti meu vama, nego koji god hoe da bude velik meu vama, da vam bude sluga, 27i koji hoe meu vama da bude prvi, da vam bude sluga. 28Tako ni Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui, i da da ivot svpk u otkup za mnoge.

25

40

Kad izioe iz Jerihona, veliko mnotvo naroda iae za Isusom. 30I gle, dva slepca koji seahu kraj puta, uvi da Isus prolazi, povikae: Smiluj se na nas Gospode, Sine Davidov! 31Narod ih ukoravae, da ute, ali oni jo jae povikae: Smiluj se na nas Gospode, Sine Davidov!
32

29

Zastavi, Isus ih dozva i ree im: ta hoete da vam uinim? Rekoe mu: Gospone, da se otvore oi nae.

33

34

I Isus se smilova i dohvati se oiju njihovih, i oni odmah progledae i pooe za njim. Matej 21 glava
1

Kad se pribliie Jerusalimu i dooe u Vitfagu, kod gore Maslinske, posla Isus dva uenika, 2govorei: Idite u selo koje je prema vama. Odmah ete nai magaricu privezanu i pule s njom. Odreite ih i dovedite mi ih. 3Ako vam ko to ree, kaite da trebaju Gospodu, i odmah e ih pustiti. A ovo je sve bilo da se ispuni ono to je javljeno preko proroka: "Recite keri Sionovoj: Gle, dolazi ti kralj tvoj pun blagosti, jaui na magarici, na magaretu, puletu magarice pod jarmom." 6Uenici otioe i uinie kako im zapovedi Isus. 7Dovedoe magaricu i pule, i metnue na nju haljine svoje, i Isus sede na nju. 8Mnogi ljudi iz naroda prostree haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveta i sterahu ih po putu. 9A oni koji iahu pred njim i za njim vikahu: Hosana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana na visini!
5 10 4

Kad on ue u Jerusalim, uzbuni se sav grad, i govorae se: "Ko je to?" 11A narod odgovarae: "Ovo je Isus, prorok iz Nazareta Galilejskoga."

41

12

Isus ue u hram Boji i istera sve one koji prodavahu i kupovahu u hramu, i izvrnu stolove onih to menjahu novce i klupe onih to prodavahu golubove. 13I ree im: U Pismu stoji: Dom moj, dom molitve zvae se, a vi nainiste od njega peinu razbojniku.
14

K njemu pristupie u hramu slepi i hromi, i on ih isceli.

15

Ali se prvosvetenici i knjievnici razgnevie videvi udesa to on uini, i decu koja vikahu u Hramu: Hosana Sinu Davidovu! 16i rekoe mu: uje li to ovi govore? Da, odgovori im Isus . Zar niste nikad itali ove rei: "Iz usta dece i odojadi crpeo si hvalu sebi?"
17

I ostavivi ih, izie iz grada, otide u Vitaniju, i zanoi onde.

U jutru, vraajui se u grad, oseti Isus glad. 19Ugledavi jednu smokvu kraj puta, doe k njoj, ali ne nae na njoj nita do lia sama, te joj ree: Nikad na tebi roda ne bilo! I odmah usahnu smokva.
20

18

Videvi to uenici, zaudie se, i rekoe: Kako zaas usahnu smokva!

21

Odgovori im Isus: U istinu vam kaem, ako imate veru i ne posumnjate, uiniete ne samo to to je uinjeno sa smokvom, nego i gori ovoj ako reete: Digni se odavde i baci se u more, bie. 22Sve to verom zaitete u molitvi dobiete.
23

Isus poe u hram i kad stade uiti, pristupie k njemu prvosvetenici i stareine narodne, govorei: Kakvom vlau ti to ini, i ko ti dade tu vlast?
24

Isus im odgovori: I ja u vama staviti jedno pitanje, i ako mi odgovorite, kazau vam kakvom vlau ovo inim. 25Krtenje Jovanovo otkuda bi? S neba ili od ljudi? Ali oni ovako u sebi pomiljahu: "Ako reemo s neba, rei e nam: Zato mu dakle ne verovaste? 26Ako li
42

reemo od ljudi, imamo da se bojimo naroda, jer svi Jovana dre za proroka." 27I odgovorie Isusu: Ne znamo. I on njima ree: Ni ja vama neu kazati kakvom vlau ovo inim. ta vam se ini: Jedan je ovek imao dva sina, i doavi k prvome ree mu: Sine, idi i radi danas u mom vinogradu. 29On odgovori: Neu, pa se pose pokaja i poe. 30Pristupivi k drugome ree isto tako. A taj sin odgovori: Idem, gospodaru, ali ne poe. 31Koji je od te dvojice ispunio volju oevu? Odgovorie mu: Prvi. Ree im Isus: U istinu vam kaem da e carinici i bludnice pre vas ui u kraljevstvo Boje. 32Jer doe k vama Jovan putem pravednim i ne verovaste mu, a carinici i bludnice verovae mu, a vi i videvi sve to, ne pokajaste se, pa da mu verujete. ujte i drugo poreenje: Jedan domain posadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa u njemu muljaonicu i sazida kulu, pa ga predade vinogradarima, i otputova. 34Kad doe vreme berbe, posla sluge svoj k vinogradarima da prime plod od vinograda njegova. 35Ali vinogradari, pohvatavi sluge njegove, jednoga izbie, drugoga ubie, a treega kamenovae. 36Opet posla druge sluge, vie nego pre, a vinogradari im isto tako uinie. Najzad posla k njima svoga sina, govorei: Potovae sin moga. 38Ali vinogradari, videvi sina, rekoe meu sobom: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, pa da nama ostane batina njegova. 39I uhvatie ga, izbacie iz vinograda, i ubie ga. 40Kad doe dakle gospodar od vinograda, ta e uiniti vinogradarima onim?
41 37 33 28

Odgovorie mu: Zle e nemilo pogubiti, a vinograd dae drugim vinogradarima, koji e mu davati plod u vreme berbe.
42

Ree im Isus: Zar niste nikada itali u Pismu: "Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla. To bi od Gospoda, i udo je u oima naim?" 43Zato vam kaem da e se od vas uzeti kraljevstvo Boje, i
43

dae se narodu koji e Bogu donositi plod. 44Ko padne na taj kamen razbie se, a na koga on padne, satre ga.
45

uvi prvosvetenici i fariseji ta poreenja, razumee da Isus za njih govori, 46i gledahu da ga uhvate, ali se pobojae naroda, jer ga narod drae za proroka. Matej 22 glava
1

Progovarajui opet u poreenjima, ree im Isus: 2Kraljevstvo je nebesko slino kralju koji priredi svadbu sinu svome, 3i posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu, ali oni ne htee doi. 4On posla i druge sluge, govorei: Kaite zvanicama: "Evo sam obed svoj ugotovio, junci moji i utovljena ivinad moja poklani su i sve je gotovo. Doite na svadbu." 5Ali oni, ne marei to su pozvani otidoe ovaj u svoje polje, onaj k svojoj trgovini, 6a ostali uhvatie sluge njegove, izruie ih i pobie ih. 7Kralj se razgnevi, posla svoju vojsku, pogubi one krvnike i zapali grad njihov. 8Tada ree slugama svojim: Svadba je gotova, ali zvanice ne behu dostojne nje. 9Idite dakle na raskrsnice, i koga god naete pozovite na svadbu. 10Sluge pooe na raskrsnice, sabrae sve koje naoe, zle i dobre, i svadbena soba napuni se gostima. Kralj ue da vidi one koji su sedili za stolom, i ugleda onde oveka koji nije imao svadbeno odelo; 12i ree mu: Prijatelju kako si doao amo bez svadbenog odela? A on se uuti. 13Tada ree kralj slugama: Sveite mu ruke i noge, i bacite ga napolje u tamu, gde e biti plakanja i krgut zuba. 14Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih. Fariseji otioe da se dogovore kako bi uhvatili Isusa u rei. 16Oni poslae k njemu uenike svoje s Irodovcima, koji mu rekoe: Uitelju, znamo da si istinit, i putu Bojemu zaista ui, i ne obazire se ni na koga, jer nema linih obzira. 17Kai nam, dakle, ta misli: Treba li dati porezu caru, ili ne?
44
15 11

Znajui Isus zlobu njihovu, ree: to me iskuavate, licemeri! Pokaite mi novac kojim se porez plaa. I oni mu pokazae jedan dinar. 20Isus ih upita: iji su ovaj lik i ovaj natpis? 21Rekoe mu: Carevi. Tada im on ree: Podajte dakle caru carevo a boje Bogu.
19 22

18

Iznenaeni tim odgovorom oni ga ostavie i otidoe.

Tog istog dana pristupie k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsenja, i stavie mu ovo pitanje: 24Uitelju, Mojsije ree: Ako ko umre bez dece, da mu uzme brat njegov enu njegovu i da podigne potomstvo bratu svome. 25U nas bee sedam brae. Prvi se oeni i umre, i kako nije imao poroda, ostavi enu svoju bratu svome. 26Tako bi i s drugim, i s treim, pa do sedmoga. 27A posle sviju umre i ena. 28 O uskrsenju dakle, kome li e od te sedmorice ona biti ena? Jer je za svima bila. Isus im odgovori: Varate se, jer ne razumete ni Pisma ni sile Boje. Jer o uskrsenju niti e se ljudi eniti niti ene udavati, nego e biti kao aneli Boji na nebu. 31A za uskrsenje mrtvih niste li itali ta vam je Bog rekao: 32Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog, Bog mrtvih, nego Bog ivih!
30 33 29

23

Narod koji sluae divljae se nauci Isusovoj.

A fariseji, uvi kako on uutko sadukeje, sabrae se zajedno, 35i jedan od njih, koji je bio ovek od zakona, stavi mu ovo pitanje, da bi ga iskuao: 36Uitelju, koja je najvea zapovest u zakonu?
37

34

Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim. 38Ovo je najvea i prva zapovest. 39A evo druge, koja je ista kao i ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. 40O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
45

Kako fariseji behu tu na okupu, upita ih Isus, govorei: 42to mislite vi za Hrista? iji je on sin? Odgovorie mu: Davidov. Ree im Isus: Kako dakle David, Duhom nadahnut, njega naziva Gospodom, kad govori: 44"Ree Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane dok poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim?" 45Kad dakle David naziva njega Gospodom, kako da mu je sin?
46 43

41

I niko mu ne mogae odgovoriti ni rei, niti smedijae ko od tog dana da ga zapita vie. Matej 23 glava Tada Isus, govorei narodu i uenicima svojim, 2ree: Na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji. 3Sve dakle to vam reknu, uvajte i inite; ali ne radite po delima njihovim. Jer oni govore, ali ne rade. 4 Bremena teka oni veu i prte ljudima na plea, ali ni jednim prstom nee da ih pomaknu. 5I sva dela svoja ine da ih gledaju ljudi. Nose iroke filaktere, i imaju velike kite na haljinama svojim; 6vole da imaju prva mesta na gozbama i prva mesta u sinagogama, 7i vole da im se klanja svet po ulicama i da ih ljudi zovu: Ravi! Ali vi nemojte initi da vas zovu Ravi, jer je vama samo jedan uitelj, a vi ste svi braa. 9I ocem ne zovite nikoga na zemlji, jer je samo jedan Otac va, onaj koji je na nebesima. 10Niti se zovite voama, jer je jedini voa va Hristos. 11A najvei izmeu vas da vam bude sluga. 12Koji god sebe uzvisuje bie ponien, a koji se ponizuje bie uzvien. Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate kraljevstvo nebesko od ljudi, jer vi ne ulazite, a ne date da ulaze onima koji bi hteli da uu. 14Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kue udovike, a pretvarate se dugim molitvama. Zato ete biti jo tee
46
13 8 1

sueni! 15Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to prehodite more i zemlju da biste pridobili jednog pristau, i kad ga pridobijete, inite ga sinom gejenskim dvaput veim od sebe. Teko vama, voi slepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom nita je, a ko se kune zlatom hramskim obavezan je. 17Budale i slepci! ta je vee, zlato ili hram koji zlato osveti? 18I ako se ko kune oltarom, kaete jo, nita je, a koji se kune prinosom koji je na njemu, obavezan je. 19 Slepci! ta je vee, prinos ili oltar koji prinos osveti? 20Ko se dakle kune oltarom, kune se njim i svim to je na njemu, 21i ko se kune hramom, kune se njim i onim to ivi u njemu, 22i ko se kune nebom, kune se prestolom Bojim i onim koji sedi na njemu. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, koji dajete desetak od metvice, od kopra i od kima, a ostaviste to je najpretenije u zakonu: pravdu, milosre i vernost. A to je trebalo uiniti i ono ne ostavljati. 24 Voi slepi! koji proceujete komarca, a kamilu progutate. 25Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, koji istite spolja au i tanjir, a iznutra ste puni grabea i nenasienosti. 26Fariseju slepi! Oisti najpre unutranjost ae i tanjira, da i spoljanost bude ista. 27Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. 28 Tako i vi polja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i zloe. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, koji zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, 30i govorite: Da smo mi bili u vreme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka. 31Time sami svedoite da ste sinovi onih koji su pobili proroke. 32Dopunavajte dakle meru otaca svojih! 33Zmije, porodi gujini! Kako ete izbei osudu gehene?
34 29 23 16

Zato evo ja aljem vama proroke, mudrace i knjievnike, i vi ete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po sinagogama svojim i goniti od
47

grada do grada, 35da doe na vas sva krv pravedna prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste izmeu hrama i oltara. 36U istinu vam kaem da e sve to pasti na ovaj narataj.
37

Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem one koji su poslani k tebi, koliko puta htedoh da skupim eda tvoja, kao to koko skuplja pilie svoje pod krila, a vi ne hteste! 38Eto vam se pusta ostavlja kua vaa! 39Jer vam ja kaem: Neete mene videti dok ne reete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Matej 24 glava
1

Kako Isus iae polazei iz hrama, pristupie k njemu uenici njegovi da mu svrate panju na graevine.
2

Ali on im ree: Vidite li vi sve ovo? U istinu vam kaem, nee ovde ostati ni kamen na kamenu koji se nee razmetnuti.
3

A kad seae na gori Maslinskoj pristupie k njemu uenici nasamo, i upitae ga: Kai nam kad e to biti, i kakav e biti znak tvoga dolaska i svretka sveta?
4

Isus im odgovori: uvajte se da vas ko ne zavede. 5Jer e mnogi doi u ime moje govorei: Ja sam Hristos, i mnoge e zavesti. 6uete glasove o ratovima i buku ratova. Gledajte da se ne uplaite, jer treba to sve da bude. Ali to nee jo biti kraj. 7Ustae narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo, i bie gladi i zemljotresa po raznim mestima. 8 To e sve biti samo poetak bolova.
9

Tada e vas predati na muke, i pobie vas, i svi e narodi omrznuti zbog imena moga. 10Tada e mnogi da podlegnu, i izdae jedan drugoga, i omrznue jedan na drugoga. 11I izii e mnogi lani proroci i zavee mnoge. 12I kako e neduevnost porasti, ohladnee samilost
48

kod veine. 13Ali koji ustraje do kraja, taj e biti blaen.

14

Ovo jevanelje o kraljevstvu propovedae se po svemu svetu za svedoanstvo svima narodima. I onda e doi kraj. Kad dakle ugledate strahotu pustoenja, o kojoj govori prorok Danilo, nastanjenu na mestu svetome (koji ita neka pazi!) 16tada koji budu u Judeji neka bee u gore, 17a koji bude na krovu da ne silazi uzeti to mu je u kui, 18i koji bude u polju da se ne vraa natrag da uzme ogrta svoj. 19Teko trudnicama i dojilicama u te dane! 20Molite se zato da beanje vae ne bude u zimu ni u subotu; 21jer e tada biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti e ikad biti. 22I da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izbranih radi skratie se ti dani. Tada ako vam ko ree: Evo, ovde je Hristos ili onde, ne verujte. 24Jer e izii lani Hristosi i lani proroci, i pokazae znake velik i udesa, da bi zaveli, ako mogue i izbrane. 25Eto vam kazah to unapred. 26Ako vam dakle reknu: "Evo ga u pustinji", ne izlazite , "Evo ga u sobama", ne verujte. 27Jer kao to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, tako e biti i dolazak Sina ovejega. 28Gde god bude strvina tu e se i orlovi kupiti.
29 23 15

Posle tih dana nevolje odmah e sunce pomrati, i mesec svjetlost izgubiti, i zvezde s neba padati i sile nebeske uzdrmati se. 30Tada e se pokazati znak Sina ovejega na nebu, i tada e proplakati sva plemena na zemlji i videe Sina ovejega dolaziti na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. 31I on e poslati anele svoje s glasnom trubom, i oni e sabrati izbrane njegove od etiri vetra, od kraja do kraja nebesa.
32

Poreenje sa smokvom neka vas poui: Kad se njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. 33Tako kad vidite sve ovo, znajte da je Sin oveji blizu, kod vrata. 34U istinu vam kaem: Ovaj
49

narataj nee proi dok se sve to ne zbude. 35Nebo i zemlja proi e, ali rei moje nee proi. A danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, ni Sin, nego Otac sam. 37Kao to je bilo u vreme Nojevo, tako e biti i o dolasku Sina ovejega. 38Jer u dane pred potopom jeahu i pijahu ljudi, enjahu se i udavahu do dana kad Noje ue u korablju; 39i ni o emu ne posumnjahu dok ne doe potop i sve njih ne odnese. Tako e biti i o dolasku Sina ovejega. 40Tada e se od dva oveka koji budu na jednoj njivi, jedan uzeti, a drugi ostaviti; 41i od dve ene koje e mleti na rvnju, jedna e se uzeti a druga ostaviti. Bdijte dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va. 43Ali ovo znajte. Kad bi znao domain u koje e vreme doi lupe, uvao bi, i ne bi pustio da se dira u kuu njegovu. 44Zato i vi drite se spremni, jer u koji as ne mislite doi e Sin oveji. Ko je dakle taj verni i mudri sluga, koga je postavio gospodar njegov nad svojom eljadi, da im daje hranu na vreme? 46Blago sluzi, koga kad doe gospodar njegov nae da izvruje tako! 47U istinu vam kaem: Postavie ga nad svim imanjem svojim. 48Ali ako je to rav sluga, koji ree u srcu svome: Nee gospodar moj jo zadugo doi, 49 pa pone biti drugare svoje i jesti i piti s pijancima, 50doi e gospodar toga sluge u dan kada se ne nada i u as kad ne misli, 51i rasei e ga i dae mu deo s licemerima, i tu e biti plakanja i krgut zuba. Matej 25 glava Tada e biti kraljevstvo nebesko poput deset devojaka koje uzevi ike svoje izioe na susret mladoenji. 2Pet od njih bejahu lude, a pet mudre. 3Lude, uzevi ike svoje, ne uzee sa sobom ulja, 4ali mudre uzee sa icima svojim i ulje u sudovima. 5Kako mladoenja odocni, zadremae sve i pospae. 6Usred noi stade vika: Eto ide
50
1 45 42 36

mladoenja, iziite mu na susret! 7Tada ustae sve one devojke, i uredie ike svoje. 8Rekoe lude mudrima: Dajte nam od ulja svojega, jer se nai ici gase. 9Odgovorie mudre: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite onima koji ga prodaju i kupite sebi. 10Dok one iahu da kupe, doe mladoenja, i one koje su bile spremne uoe s njim na svadbu, i zatvorie se vrata. 11Posle dooe i one druge devojke i rekoe: Gospodaru, gospodaru, otvori nam! 12Ali im on odgovori: U istinu vam kaem, ne poznajem vas.
13

Bdite dakle, jer ne znate dana ni asa.

Bie kao sa ovekom koji polazei na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje. 15Jednom dade pet talanata, drugome dva, a treemu jedan, svakome prema njegovoj moi, i otputova. 16Tada onaj to primi pet talanata otide i zaradi sa njima, i dobi jo pet talanata. 17 Tako isto i onaj to primi dva, dobi i on jo dva. 18Ali onaj koji primi jedan, otide te iskopa rupu u zemlji, i sakri novac gospodara svoga. 19 Posle dueg vremena vrati se gospodar tih sluga, i stade se raunati s njima. 20Onaj to bee primio pet talanata pristupi i donese jo pet talanata, govorei: Gospodaru, predao si mi pet talanata, evo jo pet talanata koje sam dobio s njima. 21Ree mu gospodar njegov: Dobro, slugo dobri i verni. U malome si mi bio veran, nad mnogim u te postaviti. Ui u radost gospodara svoga. 22Pristupi i onaj koji bee primio dva talanata i ree: Gospodaru, predao si mi dva talanta, evo jo dva talanta to sam dobio s njima. 23Ree mu gospodar njegov: Dobro slugo dobri i verni. U malome si mi bio veran; nad mnogim u te postaviti. Ui u radost gospodara svoga. 24Pristupi najzad i onaj to bee primio jedan talant i ree: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd ovek; anje gde nisi sejao, i kupi gde nisi vejao; 25pa se pobojah, i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju: evo ti to je tvoje. 26Gospodar njegov odgovori mu: Zli i lenjivi slugo, znao si da ja anjem gde nisam sejao i da kupim gde nisam vejao; 27trebao si dakle moj novac da da trgovcima, i ja doavi uzeo bih svoje s dobitkom. 28Uzmite dakle od njega talanat i podajte onome to ima deset talanata. 29Jer svakome
51

14

koji ima dae se, i on e biti u izobilju, a od onoga koji nema, i to ima uzee se od njeega. 30A nevaljaloga slugu bacite napolje u tamu gde e biti plakanja i krgut zuba. Kad doe Sin oveji u slavi svojoj, i svi sveti aneli s njime, tada e on sesti na presto slave svoje. 32Pred njim e se sabrati svi narodi, i on e razluiti jedno od drugih, kao to pastir razluuje ovce od jaraca; 33i postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
34 31

Tada e rei kralj onima to mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca moga, primite kraljevstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta. 35Jer ogladneh i dadoste mi da jedem; oedneh i napojiste me; stranac bejah i primiste me; 36go bejah i odenuste me; bolestan bejah i pohodiste me; u tamnici bejah i dooste k meni.
37

Odgovorie mu tada pravednici: Gospode, kad te videsmo gladna i nahranismo, ili edna i napojismo? 38Kad li te videsmo stranca i primismo, ili gola i odenusmo? 39Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici i doosmo k tebi?
40

Odgovorie im kralj: U istinu vam kaem, kad god uiniste jednome od ove najmanje brae, meni uiniste. Tada e rei i onima to mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj veni, pripravljeni avlu i anelima njegovim. 42Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem; oedneh i ne napojiste me; 43stranac bejah i ne primiste me; go bejah i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah i ne pohodiste me.
44 41

Tada e mu odgovoriti i oni: Gospodine, kad te videsmo gladna ili edna, ili stranca ili gola, ili bolesna, ili u tamnici, i ne posluismo te?
45

I on e im odgovoriti: U istinu vam kaem: kad god ne uiniste jednome od ove moje male brae, meni ne uiniste.
52

46

I ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni.

Matej 26 glava
1

Kad svri sve ove rei, ree Isus uenicima svojim: 2Znate da e do dva dana biti Pasha, i da e se Sin oveji predati da se razapne. Tada se skupie prvosvetenici i stareine narodne u dvor prvosvetenika po imenu Kajafe; 4i svetovae se kako da se Isus iz prevare uhvati i uini da bude pogubljen. 5Ali, govorahu, da ne bude to o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
6 3

Kad Isus bee u Vitaniji u kui Simuna Gubavoga, 7pristupi k njemu jedna ena sa sklenicom od alabastera, punom skupocene mira, i dok on seae za trpezom izli miro na glavu njegovu.
8

Videi to uenici njegovi, bi im krivo, i rekoe: Zato se uini takva teta? 9Ovo se miro moglo skupo prodati i novac dati siromasima. Isus primeti to i ree: to cvelite ovu enu? Ona uini dobro delo za mene. 11Jer siromaha imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda. 12A ona, izlivi ovo miro na telo moje, za ukop moj to uini. 13U istinu vam kaem: Gde se god propoveda ovo Jevanelje po svetu, kazae se u spomen ove ene i ovo to ona uini.
14 10

Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosvetenicima, 15i ree: ta ete mi dati da vam ga izdam? Oni mu isplatie trideset srebrnika. 16Od tada on traae zgodu da izda Isusa.
17

U prvi dan Beskvasnih hlebova pristupie uenici k Isusu, govorei: Gde e da ti zgotovimo Pashu da jede?
18

A on ree; Idite tome i tome u grad i kaite mu: Uitelj veli: "Vreme je
53

moje blizu, kod tebe u prirediti Pashu s uenicima svojim."

19

Uenici uinie kako im zapovedi Isus i ugotovie Pashu.

Kad doe vee on sede za trpezu s dvanaestoricom. 21Dok jeahu ree im Isus: U istinu vam kaem, jedan izmeu vas izdae me.
22

20

Oni postadoe vrlo alosni i poee svaki govorti mu: "Da nisam ja, Gospode?"
23 24

A on odgovori: Koji umoi sa mnom ruku u zdelu taj e me izdati. Sin oveji dakle ide kao to je pisano za njega; ali teko onom oveku koji izda Sina ovejega! Bolje bi tom oveku bilo da se nije rodio.
25

A Juda, izdajnik njegov, progovori i ree: Da nisam ja, Ravi? Isus mu odgovori: Ti kaza.
26

Dok jeahu, uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi i dade uenicima, govorei: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. 27Uze zatim au i davi hvalu, dade je njima, govorei: Pijte iz nje svi, 28jer je ovo krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge, radi otputanja greha. 29 Kaem vam pak da neu odsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad u piti s vama novoga u kraljevstvu Oca svoga.
30

Otpojavi hvalu izioe svi na goru Maslinsku.

Tada im ree Isus: Svima u ja vama biti noas povod spoticanja, jer u Pismu stoji: Udariu pastira i ovce od stada razbei e se. 32Ali po uskrsenju svome pretei u ja vas u Galileji. 33Petar progovori, i ree mu: Ako e i svima biti povod spoticanja, nee to nikad meni biti.
34

31

Ree mu Isus: U istinu ti kaem: noas, pre no to petao zapeva, tri puta e me se odrei.
54

35

Ree njemu Petar: Da bih znao i umreti s tobom neu te se odrei. Tako i svi uenici rekoe.
36

Tada Isus poe s njima u mesto zvano Getsemanija, i ree uenicima: Sedite tu dok se ja udaljim da se pomolim. Uze sa sobom Petra i dva sina Zevedejeva, i poe oseati tugu i muku. 38Tada im ree: alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde i bdijte sa mnom.
39 37

I otiavi malo dalje, pade na lice svoje, molei se i govorei: Oe moj! ako je mogue, da me mimoie ova aa! Ali opet ne kako ja hou, nego kako ti hoe. I doe k uenicima, koje nae da spavaju, i ree Petru: Dakle ni jedan sat ne mogoste probditi sa mnom! 41Bdijte i molite se da ne padnete u iskuenje, jer je duh spreman, ali je put slaba.
42 40

Opet, po drugi put, otide i moli se govorei: Oe moj, ako me ne moe ova aa mimoii, da je ne pijem, neka bude volja tvoja!
43 44

I doavi nae ih opet u spavanju, jer im behu oi oteale. Ostavivi ih otide opet, po trei put, te se pomoli govorei one iste rei.
45

Tada poe k uenicima svojim i ree im: I vi sad spavate i poivate! Evo je blizu as, i Sin oveji predaje se u ruke grenika. 46Ustanite, idimo; evo se pribliuje izdajnik moj.
47

Dok on jo govorae, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, doe, i s njim behu mnogi ljudi s maevima i tapovima, poslati od prvosvetenika i od stareina narodnih.

55

Izdajnik njegov bee im dao ovaj znak: Koga ja poljubim, on je, drite ga. 49I odmah pristupivi k Isusu, ree: Zdravo Ravi, i poljubi ga. 50Isus mu ree: Prijatelju, ta si ti doao? Tada se oni ljudi pribliie, metnue ruke na Isusa, i uhvatie ga.
51

48

I gle, jedan od onih koji bejahu sa Isusom, maivi se rukom, izvadi ma svoj i udari slugu prvosvetenikova, i odsee mu uho.
52

Tada mu Isus ree: Vrati ma svoj na mesto njegovo, jer svi koji se za ma mae, od maa e poginuti. 53Ili misli da ja ne mogu zazvati Oca svoga, koji bi mi za as dao preko dvanaest legiona anela? 54Ali kako bi se ispunilo ono to stoji u Pismu, po kome ovo treba ovako da bude?
55

U taj as ree Isus narodu: Kao na razbojnika izili ste s maevima i sa tapovima da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo uei u hramu, i ne uhvatiste me. 56Ali ovo sve biva da se ispune Pisma proroka. Tada ga svi uenici napustie i pobegoe.
57

Oni to behu uhvatili Isusa odvedoe ga prvosveteniku Kajafi, gde se sabrae knjievnici i stareine.
58

Petar poe za njima izdaleka do dvora prvosvetenikova, i uavi unutra sede sa slugama da vidi kako e se to svriti.
59

Prvosvetenici i ceo sinedrion traahu lana svedoanstva na Isusa da bi ga predali smrti. 60Ali ne naoe, ma da se mnogi lani svedoci prikaae. Najposle dooe dva 61koji rekoe: On je kazao: "Ja mogu razvaliti hram Boji, i za tri dana opet sagraditi ga". Usta tad prvosvetenik i ree mu: Zar nita ne odgovara? ta je to to ovi na tebe svedoe? Isus utae. 63Prvosvetenik mu ree: Zaklinjem te ivim Bogom da nam kae jesi li ti Hristos, sin Boji.
62

56

64

Isus mu odgovori: Ti kaza. Ja vam pak jo kaem: Videete vi Sina ovejega da dolazi na oblacima nebeskim, sedei s desne strane sile Boje.
65

Prvosvetenik razdre tad haljine svoje, govorei: Hulio je! ta nam trebaju vie svedoci? Evo sad uste hulu njegovu. 66ta mislite? Odgovorie: Zasluio je smrt.
67

Tada mu pljunue u lice i udarie ga pesnicama, i jedni ga rukom po licu pljesnue, 68govorei: Poreci Hriste , reci nam ko te udari. Petar meutim seae napolju u dvoritu. K njemu prie jedna slukinja i ree: I ti si bio s Isusom Galilejcem. 70Ali se on odree pred svima, govorei: Ne znam ta hoe da kae. 71A kako se on uputi k vratima, ugleda ga druga slukinja i ree onima to bejahu onde: I ovaj je bio s Isusom Nazareaninom. 72On se opet odree s kletvom: Ne znam ja tog oveka. 73Malo zatim pribliie se oni koji se tu naoe i rekoe Petru: zaista si i ti od njihovih, jer te i govor tvoj izdaje. 74Tada se on poe kleti i preklinjati da ne zna tog oveka. I odmah zapeva petao. 75I Petar se opomenu rei koje mu Isus ree: "Pre no to petao zapeva, triput e me se odrei" , i iziavi napolje plaka gorko. Matej 27 glava
1 69

im svanu, svi Prvosvetenici i stareine narodne drae vee protiv Isusa, da ga izrue smrti. 2I svezavi ga, odvedoe ga i predadoe ga Pontiju Pilatu, namesniku.
3

Tada Juda, izdajnik njegov, videvi da ga osudie, pokaja se i doe da vrati trideset srebrika prvosvetenicima i stareinama, 4govorei: Greh uinih to izdah krv pravednu. Oni mu odgovorie: ta se to nas tie? To ti vidi. 5Juda baci srebrnike u hram, izie i otide da se obesi. 6 Prvosvetenici ih pokupie i rekoe: Ne valja ih metnuti u sveti koveg, jer je to cena krvi. 7I poto se dogovorie, kupie za njih
57

lonarevu njivu za groblje stranaca. 8Od toga se i zove ona njiva, krvna njiva i do danas. 9Tada se izvri ono to je javljeno preko proroka Jeremije: "I uzee trideset srebrnika, cenu ucenjenoga, koga ucenie sinovi izrailjevi, 10i dadoe ih za njivu lonarevu, kao to mi zapovedi Gospod."
11

Isus stade pred namesnika. Namesnik ga zapita govorei: Jesi i ti kralj judejski? Isus mu odgovori: Ti kae; ali nita ne odgovori na tube prvosvetenika i stareina. 13Tad Pilat ree: uje li zato te optuuju? 14Isus mu ne odgovori ni jednu re, tako da se namesnik mnogo uae.
15 12

O svakom prazniku bee obiaj da namesnik pusti po jednog sunja, koga narod trai. 16Tada imahu razglaenoga sunja po imenu Varavu. 17 I kako su bili tu sabrani, ree im Pilat: Koga hoete da vam pustim, Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista? 18Jer on znadijae da su Isusa predali iz zavisti.
19

Dok on seae u sudu, porui mu ena njegova: "Da ne bude nita izmeu tebe i toga pravednika, jer sam se danas u snu mnogo muila zbog njega".
20

Prvosvetenici i stareine nagovorie narod da ite Varavu, a Isus da se pogubi. 21Namesnik progovori, i ree im: Koga hoete od ove dvojice da vam pustim? Odgovorie: Varavu.
22

Ree im Pilat: A to u initi sa Isusom, prozvanim Hristom? Rekoe svi: Da se razapne!

23

Namesnik ree: Ali kakvo je zlo uinio? A oni jo jae povikae: Da se razapne!
24

Kad Pilat vide da nita ne pomae, nego jo vea buka biva, uze
58

vodu te umi ruke pred narodom, govorei: Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vidite vi.
25

Sav narod odgovori: Krv njegova na nas i na decu nau!

26

Tada im Pilat pusti Varavu, a Isusa, poto bi iiban, preda da se razapne. Vojnici namesnikovi uzee Isusa u pretorij i skupie celu kohortu oko njega, 28i svukavi ga, ogrnue ga skerletnim platem, 29i opletoe venac od trnja i metnue mu ga na glavu, i dadoe mu trsku u desnu ruku, i sagibajui kolena klanjahu se pred njim, rugajui mu se, i govorei: Zdravo, kralju judejski! 30I pljunue na nj, uzee trsku, i bie ga po glavi. 31Poto mu se tako narugae, skinuemu plat, obukoe ga u njegove haljine i odvedoe da ga razapnu.
32 27

Izlazei naoe jednog oveka iz Kirine, po imenu Simona, i naterae ga da ponese krst Isusov.
33

I doavi na mesto koje se zove Golgota, to znai mesto lubanje,

34

dadoe mu da pije vino pomeano sa ui, ali kada ga okusi, ne htede da pije.
35

Poto ga razapee, razdelie haljine njegove, bacajui kocke, da se ispuni ono to bee javljeno preko proroka: "Razdelie haljine moje, a za dolamu moju kocke bacie!" Zatim sedoe i uvae ga. 37Da se obelei delo osude njegove napisae mu vie glave: "Ovo je Isus, kralj judejski".
38 36

S njim raspee i dva razbojnika, jednoga s desne a jednoga s leve strane njegove.

59

Prolaznici huljahu na nj, maui glavom 40i govorei: Ti koji hram razvaljuje i za tri dana opet sagrauje, pomozi sad sam sebi! Ako si Sin Boji, sii s krsta! 41Tako i prvosvetenici s knjievnicima i stareinama, podsmevajui se, govorahu: 42Drugima pomae, a sebi ne moe pomoi. Ako je on kralj Izrailjev, neka sie s krsta, pa emo verovati u nj. 43On se uzdao u Boga; neka mu pomogne sad, ako ga voli, jer govorae: "Ja sam Sin Boji".
44

39

Tako mu se rugahu i razbojnici razapeti s njim.

Od estoga sata bi tama po celoj zemlji do sata devetoga. 46A oko devetoga sata zavapi Isus jakim glasom, govorei: Ili, Ili, lama savahtani?, to jest: Boe moj, Boe moj, zato si me napustio? Neki od onih koji bejahu onde, uvi to govorahu: "Ovaj zove Iliju". 48I odmah otra jedan od njih te uze suner i napuni ga octa, pa natae na trsku, i dodade mu da pije. 49Ali ostali govorahu: "Stani, da vidimo hoe li doi Ilija da mu pomogne".
50 47

45

Isus opet zavapi jakim glasom, i ispusti duh.

51

I gle, zavesa u hramu razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega, i zemlja se potrese i popuca kamenje, 52i otvorie se grobovi i uskrsnue mnoga tela svetih to behu pomrli; 53i iziavi iz groba po uskrsenju Isusovom, uoe u sveti grad i pokazae se mnogima.
54

Centurion i oni koji s njim uvahu Isusa, poto videe kako se zemlja zatrese i ta bi, obuze veliki strah, i oni rekoe: Ovo je zaista bio Sin Boji!
55

Onde bejahu i gledahu iz daleka mnoge ene koje behu ile za Isusom iz Galileje i sluile mu. 56Meu njima bee Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josifova, i mati sinova Zevedejevih.

60

57

Kad bi veer, doe ovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takoer bio uenik Isusov. 58On poe k Pilatu i zaiska telo Isusovo, i Pilat naredi da mu ga dadu. Josif uze telo, zavi ga u isto platno, 60i metnu ga u novi svoj grob, koji je bio isekao u kamenu, pa navali veliki kamen na vrata od groba i otide.
61 59

Marija Magdalina i druga Marija seahu tu prema grobu.

62

Sutradan, a to bee dan posle dana pripave, prvosvetenici i fariseji pooe zajedno k Pilatu, 63i rekoe mu: Gospodaru, mi se opomenusmo da je ovaj varalica kaza jo za ivota: "Posle tri dana uskrsnuu". 64Naredi zato da se grob uva do treega dana, da ne dou kako uenici njegovi nou, i da ga ne ukradu, i ne kau narodu: "Uskrsnu od mrtvih", i bie poslednja podvala gora od prve. Pilat im ree: Eno vam strae, idite i uvajte ga kako znate. 66Oni otioe, i poto zapeatie kamen, postavie strae kod groba. Matej 28 glava
1 65

Po suboti, na osvitak prvoga dana nedelje, dooe Marija Magdalina i druga Marija da posete grob.
2

I gle, zemlja se zatrese jako, jer aneo Gospodnji sie s neba, odvali kamen, i sede na nj. 3On izgledae kao munja, a odelo njegovo bee belo kao sneg. 4Straari se uzdrhtae od straha, i postadoe kao mrtvi. Ali aneo progovori i ree enama: Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga traite. 6On nije ovde, on uskrsnu, kao to kaza. Doite da vidite mesto gde je leao, 7pa idite bre i kaite uenicima njegovim da je uskrsnuo iz mrtvih. I gle, on pred vama ide u Galileju. Tamo ete ga videti. Eto, kazao sam vam."
61
5

One se sa strahom i radou velikom brzo udaljie od groba i otrae da jave vest uenicima njegovim.
9

I gle, Isus im doe u susret i ree im: Zdravo! One mu prioe, da se dohvate nogu njegovih, i poklonie se pred njim.
10

Tada im Isus ree: Ne bojte se! Idite i javite brai mojoj neka idu u Galileju. Tamo e me videti. Dok one putem iahu, neki od straara dooe u grad i javie prvosvetenicima sve to se bee dogodilo. 12A oni poto se sastae sa stareinama, i s njima dogovorie, dadoe vojnicima jednu veu svotu novaca, 13govorei im: Kaite: "Uenici njegovi dooe nou i ukradoe ga, kad smo spavali." 14A ako za to uje namesnik, mi emo ga umiriti, i izbaviemo vas od svake neprilike." 15Vojnici uzee novce i uinie kao to su naueni bili. I razglasi se ova re meu Judejima i do danas.
16 17 11

Jedanaest uenika otidoe u Galileju na goru koju im kaza Isus. Kad ga videe, poklonie mu se. Ali jedni posumnjae.

Pribliivi se k njima, ree im Isus: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. 19Idite, dakle, i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, 20i uite ih da izvre sve zapovesti to sam vama dao, i evo, ja sam s vama u sve dane do svretka sveta.

18

62

Marko

Marko
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16

Marko 1 glava
1

Poetak Jevanelja Isusa Hrista, Sina Bojega. 2Kao to stoji pisano u Isaije proroka: "Evo aljem svog glasnika pred licem tvojim, koji e put tvoj pripraviti. 3To je glas vapijueg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnajte staze njegove",
4

pojavi se Jovan krstei u pustinji i propovedajui krtenje pokajanja za oprotenje greha. 5Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izlaahu k njemu ispovedajui grehe svoje, i on ih je krtavae u reci Jordanu.
6

Jovan je imae odeu od kamilje dlake i koni pojas okolo bedara, a hranjae se skakavcima i medom divljim. 7On propovedae govorei: Za mnom ide silniji od mene, pred kojim ja nisam dostojan sagnuti se i odreiti remena na obui njegovoj. 8Ja sam vas krstio vodom, a on e vas krstiti Duhom Svetim.
9

U to vreme doe Isus iz Nazareta Galilejskog, i bi krten od Jovana u Jordanu. 10I u asu kad izlaae iz vode, on vide kako se otvorie nebesa, i Duh kao golub sie na nj. 11I u se glas s nebesa koji progovori: Ti si sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje! Odmah zatim izvede Duh Isusa u pustinju, 13gde ostade etrdeset dana, iskuan od sotone. I bi sa divljim zverinjem i aneli mu sluahu.
14 12

Poto je Jovan predan, doe Isus u Galileju, propovedajui jevaelje Boje, 15i govorei: Ispuni se vreme, i blizu je kraljevstvo Boje!
63

Pokajte se, i verujte u jevanelje! Kako iae pokraj mora Galilejskog, vide Simona i Andriju, brata njegova, koji bacahu mreu u more, jer bejahu ribari. 17Isus im ree: Hajdete za mnom i uiniu vas lovcima ljudi. 18I oni odmah ostavie mree svoje i pooe za njim. Otiavi malo dalje, ugleda Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, koji takoer behu u jednoj lai i krpljahu mree. 20Odmah ih on pozva, i oni, ostavivi oca svoga Zevedeja u lai s nadniarima, pooe za njim. Pooe u Kapernaum. I u dan subotnui ue Isus najpre u sinagogu i tu stade uiti. 22Oni se divljahu nauci njegovoj, jer ih on uae kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjievnici. U njihovoj sinagogi bejae jedan ovek u kome bee neisti duh, koji povika: 24ta ima izmeu nas i tebe, Isuse Nazareanine? Doao si da nas pogubi. Znam te ko si: Svetac Boji! 25Ali mu Isus zapreti, govorei: Uuti i izii iz tog oveka! 26I duh neisti izie iz onog oveka, silno ga tresui i dajui viku veliku.
27 23 21 19 16

Svi se zaudie, tako da pitahu jedan drugoga: ta je ovo? Nova nauka! S vlau i neistim duhovima zapoveda, i oni ga sluaju! 28Glas o njemu rairi se brzo po svoj okolini Galilejskoj.
29

Iziavi iz sinagoge, pooe u dom Simunov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. 30Tata Simonova leae bolesna od groznice. Odmah kazae Isusu za nju. 31Pribliivi joj se, on je podie, uzevi je za ruku, i odmah je pusti groznica. Zatim ih ona poslui. Pred vee, poto sunce zae, donesoe k njemu sve bolesne i besne. 33Sav grad bee se sabrao pred njegovim vratima, 34i on isceli mnoge bolesnike od raznih bolesti, i zle duhove mnoge istera, i ne
64
32

davae zlim duhovima da govore, jer ga oni poznavahu. U jutro, pre svanua, usta, izie i otide na jedno osamljeno mesto i pomoli se onde. 36Simun i oni koji bejahu s njim pooe da ga trae, 37i naavi ga, rekoe mu: Svi te trae! 38On im odgovori: Hajdemo u oblinja sela i gradove da i tamo propovedam, jer sam ja zato doao. 39 I otide da propoveda po sinagogama po svoj Galileji, i izgoni zle duhove.
40 35

K njemu doe jedan gubavac, molei ga kleei pred njim, i ree mu: Ako hoe moe uiniti da budem ist. 41Isus se smilova, prui ruku, dohvati ga se i ree: Hou, budi ist! 42Tek to mu to ree, a guba spade s njega, i on osta ist. Isus ga odmah otpusti, ozbiljno ga opomenu, 44i ree mu: Pazi da nikome nita ne kae, nego idi i pokai se sveteniku, i prinesi za oienje svoje to je odredio Mojsije, za svedoanstvo njima. 45Ali on, iziavi, poe toliko pripovedati i kazivati ta je bilo, da Isus ne mogae javno u grad ui. I on osta u polju, u pustim mestima, i k njemu iahu ljudi sa svih strana. Marko 2 glava
1 43

Posle nekoliko dana vrati se Isus opet u Kapernaum. Prou se da je u kui, 2i skupi se toliko ljudi, da nisu mogli da se sprate u prostoru pred vratima. On im je javljae re.
3

Dooe mu neki ljudi s uzetim, koga noahu etvorica, 4i ne mogui pribliiti mu se od naroda, otvorie krov od kue u kojoj on bee, i kroz otvor spustie odar na kome leae uzeti.
5

Videi veru njihovu, ree Isus uzetome: Sinko, oproteni su ti gresi tvoji!

65

Onde seahu neki knjievnici, koji govorahu u sebi: 7ta ovaj ovek tako govori? On huli! Ko moe opratati grehe osim jedinoga Boga?
8

Odmah razumevi Isus duhom svojim to oni u sebi pomiljahu, ree im: to imate takve misli u srcima svojim? 9ta je lake: rei uzetome: "Oproteni su ti gresi tvoji", ili: "Ustani, uzmi odar svoj i hodi?" 10Ali da znate da vlast ima Sin oveji na zemlji opratati grehe, 11"Tebi govorim", ree uzetome , "ustani, uzmi odar svoj i idi kui svojoj".
12

I on odmah usta, uze odar svoj i izie pred svima, tako da se svi uahu, i hvaljahu Boga govorei: Nikad nismo tako neto videli!
13

Isus izie opet na more, i sav narod iae k njemu, i on ih uae.

14

Putem vide Levija, sina Alfejeva, gde sedi na mestu gde se naplauje carina, i ree mu: Hajde za mnom. I on usta i poe za njim.
15

Kada Isus seae za trpezom u kui Levijevoj, s njim i s uenicima njegovim seahu i mnogi carinici i grenici, jer ih je bilo mnogo koji behu poli za njim. 16Videi ga knjievnici i fariseji gde jede s carinicima i s grenicima, govorahu uenicima njegovim: Zato s carinicima i grenicima jede i pije?
17

uvi to, Isus im ree: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam ja doao da zovem pravednike na pokajanje, nego grenike.
18

Uenici Jovanovi i fariseji poahu. I oni dooe k Isusu i rekoe mu: Zato uenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji uenici ne poste? Isus im odgovori: Mogu li svatovi postiti dok je mladoenja s njima? Dokle god imaju sa sobom mladoenju, ne mogu postiti. 20Doi e dani, kad e se oteti od njih mladoenja, i tada e postiti u one dane. 21 Niko ne priiva nove zakrpe na staru haljinu, inae e nova zakrpa odadreti od staroga i rupa e jo gora biti. 22I niko ne liva novo vino u
66
19

stare mehove, inae novo vino prodere mehove i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino treba u nove mehove livati.
23

Jednog subotnog dana desi se da Isus proe kroz useve. Uenici njegovi trgahu putem klasje. 24Fariseji mu rekoe: Gle, zato oni ine to nije doputeno initi u subotu? Isus im odgovori: Niste li nikada itali ta uini David kad bi u teskobi i ogladne s onima to bejahu s njim? 26Kako ue u dom Boji, u vreme prvosvetenika Avijatara, i pojede hlebove za predstavljanje, kojih ne bejae slobodno nikome jesti osim svetenika, i dade ih i onima koji bejahu s njim? 27I ree im: Subota je nainjena oveka radi, a ne ovek subote radi. 28I tako je Sin oveji gospodar i od subote. Marko 3 glava
1 25

Isus ue opet u sinagogu. U njoj bee jedan ovek koji je imao usahnulu ruku. 2Oni motrahu na Isusa, nee li ga u subotu isceliti, da bi ga mogli okriviti. Isus ree oveku s usahnulom rukom: Digni se, tu, na sredu! 4Pa ree njima: Valja li u subotu dobro initi ili zlo initi, spasiti oveka ili pogubiti ga? Ali oni utahu.
5 3

Tad, pogledavi na njih sa gnevom, od alosti to su im tako srca otvrdnula, ree oveku: Oprui ruku svoju! On je oprui, i ozdravi ruka njegova.
6

Fariseji izioe i odmah se dogovorie sa Irodovcima da se on pogubi.

Isus se ukloni s uenicima svojim k moru, i veliko mnotvo naroda poe za njim iz Galileje i iz Judeje, 8i iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana, i od Tira i Sidona; veliko mnotvo, uvi to on ini, doe k njemu. 9On naredi da uenicima svojim da dre lau za njega
67

spremnu, da ga narod ne tiska. 10Jer kako on mnoge isceli, to navaljivahu na njega svi koji imahu kakve bolesti, da ga se dotaknu. 11I dusi neisti, kad ga viahu, pripadahu k njemu i vikahu: Ti si Sin Boji! 12 Ali im on strogo govorae da ga ne prokau. Isus se zatim pope na goru i dozva koje htede, i oni dooe k njemu. I postavi dvanaestoricu, da budu s njim i da ih polje da propovedaju, 15 i da imaju mo da izgone zle duhove. 16Dvanaest njih koje on postavi behu ovi: Simon, kome dade ime Petar, 17Jakov Zevedejev i Jovan brat Jakovljev, kojima nadenu ime Voanerges, to znai "sinovi groma", 18 Andrija, Filip, Vartolomej, Matej, Toma, Jakov Alfejev, Tadija, Simun Kananit 19i Juda Iskariotski, onaj koji izdade Isusa.
14 20 13

Pooe kui, i navali opet narod, tako da ne mogahu ni jesti.

21

uvi za to rodbina Isusova, izioe da ga uhvate, jer govorahu da je izvan sebe.

22

A knjievnici koji behu sili iz Jerusalima govorahu: ovoga je Velzevul obuzeo, i on silom kneza avolskoga izgoni zle duhove. Isus ih dozva i ree im u poreenju: Kako moe sotona sotonu izgoniti? 24Ako je jedno kraljevstvo protiv sebe razdeljeno, to se kraljevstvo ne moe odrati, 25i ako je koji dom protiv sebe razdeljen, taj se dom ne moe odrati, 26i ako sotona ustane sam na sebe, on se ne moe odrati, nego e propasti. 27Niko ne moe ui u kuu jakoga oveka i pokustvo njegovo oteti, ako najpre ne svee tog jakog oveka, i onda e tek kuu njegovu opleniti. 28U istinu vam kaem: svi gresi oprostie se sinovima ovejim, i huljenja, makar kakva bila, 29ali koji pohuli na Duha Svetoga nema mu oprotenja do veka, nego on veno ostaje grean.
30 23

Isus to ree jer govorahu: U njemu je neisti duh.

68

31

Tad dooe mati njegova i braa njegova, i stojei napolju poslae k njemu da ga zovu. 32Narod seae oko njega, te mu rekoe: Eno mati tvoja i braa tvoja napolju pitaju za te. On im odgovori: Ko je mati moja, i ko su braa moja? 34I pogledavi oko sebe na narod koji seae, ree: Evo matere moje i brae moje! 35 Jer ko god vri volju Boju, on mi je i brat i sestra i mati. Marko 4 glava
1 33

Isus stade opet uiti kod mora, i kako se oko njega skupi mnogo naroda, ue u jednu lau na moru i sede, a sav narod osta na obali.
2

On ih o mnogim stvarima uae u poreenjima, i ree im u nauci svojoj: 3Sluajte. Izie seja da seje. 4I kako on sejae dogodi se da jedan deo semenja pade u kraj puta, i doletee ptice i pozobae ga. 5 Drugi deo pade na kamenito mesto, gde ne bejae mnogo zemlje, i odmah iznie, jer ne nae duboke zemlje, 6a kad odskoi sunce izgore, i, kako nemae korena, usahnu. 7Drugi deo pade u trnje, i trnje naraste i zagui ga, i ne donese roda. 8A jedan deo pade na dobru zemlju, i dade plod koji napredova i naraste, i donese po trideset, po ezdeset i po sto. 9I ree: ko ima ui, neka uje!
10

Kad on osta sam, zapitae ga oni koji bejahu s njim i s dvanaestoricom za ta poreenja.
11

On im ree: Vama je dano da poznate tajne kraljevstva Bojega, a onima napolju sve u poreenjima biva, 12da videi oima ne vide i ne raspoznaju, ujui uima ne uju i ne razemeju, da se kako ne obrate, i da im se ne oproste gresi. I ree im: Zar ne razumete ovo poreenje? A kako ete sva poreenja razumeti? 14Seja re seje. 15Jedni su kraj puta kud se re seje; im je uju, odmah se pojavi sotona i otme re posejanu u njima.
69
13

Drugi opet primaju seme na kamenita mesta; kad oni uju re, odmah je s radou primaju, 17ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, i im doe kakva nevolja ili progonstvo zbog rei, odmah se spotaknu. 18Drugi opet primaju seme usred trnja; to su oni koji sluaju re, 19ali brige ovoga sveta i mamljenja bogatstva i ostalih udnji zague re i naprave je neplodnom. 20Drugi primaju seme na dobru zemlju; to su oni koji sluaju re i primaju je, i donose plod po trideset, po ezdeset i po sto.
21

16

Ree im jo: Donesi li se svea da se metne pod inik ili pod odar? Nije li da se metne na svenjak? 22Jer nema nita sakriveno to se nee otkriti, niti ima to tajno to nee izii na svetlost. 23Ako ko ima ui da uje neka uje! 24I ree im jo: Pazite na ono to ujete. Merie vam se merom kojom sami merite, i dometnue vam se. 25Jer ko ima dae mu se, a koji nema, uzee mu se i ono to ima.
26

I ree jo: Tako je s kraljevstvom Bojim kao kad ovek baci seme u zemlju. 27Spavao on ili bdio nou i danju, seme nie i raste, a da on ni ne zna kako. 28Zemlja sama od sebe donese najpe travu, zatim klas, pa onda ispuni penicu u klasu. 29A kad sazri plod, stie i srp, jer je etva tu.
30

I jo ree: S ime li emo kraljevsto Boje porediti, ili kakvim emo ga poreenjem predstavljati? 31Ono je slino zrnu goruiinom, koje kad se poseje u zemlju, manje je od sviju semena na zemlji; 32a kad se poseje, uzraste i postaje vee od svakog povra, i puta grane velike da mogu u hladu njegovu ptice nebeske nastavati.
33

On im mnogim takvim poreenjima kazivae re, prema onome to mogahu razumeti; 34a bez poreenja im nita ne govorae. Ali uenicima tumaae nasamo sve. Tog istog dana ree im Isus pred vee: Preimo na drugu stranu! 36I otpustivi narod, oni ga odvezoe laom u kojoj je on ve bio; a i druge
70
35

lae bejahu s njim. 37Podie se velika oluja, i valovi su tako zapljuskivali lau da se ona napuni vode, 38a on, na krmi, spavae na uzglavlju. Oni ga probudie, i rekoe: Uitelju, zar ne mari to propadamo?
39

I on ustavi, zapreti vetru, i ree moru: Uuti, prestani! I utoli vetar i postade velika tiina. 40Tad im ree: Zato ste tako straljivi? Kako nemate vere?
41

A oni, uplaeni, govorahu jedan drugome: Ko je ovaj da ga i vetar i more sluaju? Marko 5 glava
1

Stigoe na drugu obalu u zemlju Gadarinsku. 2Kako Isus izie iz lae, prie mu s grobova ovek obuzet neistim duhom. 3Taj ovek ivljae u grobovima, i niko ga ne mogae ni verigama svezati, 4jer je mnogo puta bio metnut u okove i u velige, pa je iskidao verige i okove lomio, i niko nije imao snage da ga ukroti. 5I on jednako, dan i no, bavljae se u grobovima i u gorama, viui i bijui se kamenjem. 6Ugledavi Isusa izdaleka, dotra, pokloni mu se 7i povika jakim glasom: ta ima izmeu tebe i mene, Isuse, Sine Boga Svevinjega? Zaklinjem te Bogom, ne mui me! 8Jer mu Isus govorae: Izii, due neisti, iz toga oveka!
9

I upita ga: Koje ti je ime? On mu odgovori: Legija mi je ime, jer nas ima mnogo. 10I moli ga mnogo da ih ne istera iz one okoline. Onde po bregu pasijae veliki krd svinja. 12I zli duhovi ga molie govorei: Poalji nas u te svinje, da u njih uemo. 13On im to dopusti, i duhovi neisti izioe i uoe u svinje, i navali krd s brega u more. Bilo ih je oko dve hiljade, i potopie se u moru.
14 11

Svinjari pobegoe i javie sve u gradu i po selima. Izioe ljudi da vide sve to je bilo, 15i dooe k Isusu i videe besnoga u kome je bila
71

legija gde sedi obuen i pri svesti, i zgranue se. 16A oni koji behu videli to se zbilo, kazae im to bi od besnoga i od svinja. 17I oni stadoe tad moliti Isusa da ide iz njihovih krajeva. Kad je Isus ulazio u lau, moli ga onaj koji je bio besan, da mu dopusti da ostane s njim. 19Isus mu ne dade, ve mu ree: Idi kui k svojima, i kai im ta ti Gospodin uini, i kako se smilova na te. 20I on otide i poe propovedati u Dekapolju ta mu uini Isus. I svi se uahu.
21 18

Isus pree laom na drugu obalu, gde se oko njega skupi veliko mnotvo naroda. On bee kraj mora. Tada doe jedan od stareina sinagoge, po imenu Jair, i videvi ga, pade pred noge njegove, 23i mnogo ga moljae govorei: Ki je moja na samrti; doi i poloi na nju ruke da se spase i da ivi. 24Isus poe s njim. I mnotvo naroda iae za njim i pritiskivae ga.
25 26 22

A bee jedna ena koja je dvanaest godina bolovala od teenja krvi. Ona se je kod raznih lekara namuila bila, i potroila sve to je imala, i nita joj ne bee lake, nego joj je jo i gore bilo. 27Kad je ona ula za Isusa, provue se kroz narod i dotae mu se s lea haljine njegove. 28 Jer govorae: Ako se samo dotaknem haljina njegovih, ozdravit u. 29 Tog istog asa presahnu izvor krvi njezine, i ona oseti u telu svome da ozdravi od bolesti. Isus odmah oseti kako jedna sila izie iz njega, i obazrevi se usred naroda ree: Ko se dotae mojih haljina? 31Rekoe mu uenici njegovi: Vidi kako te narod pritiskuje, a pita: Ko se dotae mene? 32On pogleda unaokolo da vidi onu koja to uini.
33 30

I ona ena, sva uplaena i uzdrhtana, znajui to se u njoj dogodi, prie mu i klee pred njim, i kaza mu svu istinu. 34A Isus joj ree: Keri, vera te je tvoja spasla. Idi s mirom, i budi izleena od bolesti svoje!

72

35

Dok on jo govorae dooe neki iz doma stareine sinagoge govorei: Ki tvoja umre, to da jo trudi uitelja?
36

Ali Isus, i ne obazrevi se na te rei, ree stareini: Ne boj se, samo veruj! I ne dade nikome da ga prati osim Petra, Jakova i Jovana, brata Jakovljeva. 38Dooe do kue stareine sinagoge, gde Isus vide uzrujano mnotvo i eljad koja plakae i davae veliku viku. 39Tad ue unutra i ree im: ta ste uzavreli i to plaete? Dete nije umrlo, nego spava.
40 37

Oni mu se podsmehivahu. Ali on, poto uini da se razie svet, uze oca i mater detinju i one koji ga bejahu pratili, i ue gde je leae dete; 41 i uzevi devojicu za ruku, ree joj: "Talita kumi", to znai: Devojice, ustani, ja ti to govorim! 42I odmah usta devojica, i poe hodati, jer imae dvanaest godina. I oni ostae vrlo zaueni. 43Isus im ozbiljno preporui da niko ne dozna za to, i ree neka devoici daju da jede. Marko 6 glava
1

Isus otide odande i doe u svoju postojbinu. Za njim pooe uenici njegovi. 2Kad doe subota, poe uiti u sinagogi. Mnogi koji ga sluahu uahu se, govorei: Otkud njemu to? Koja je to mudrost koja mu je dana, i kako se njegovim rukama ine takva udesa? 3Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, Josijin, Judin i Simonov? I nisu li i sestre njegove meu nama? I on bee za njih povod spoticanja.
4

Ali im Isus ree: Prorok je prezren samo u postojbini svojoju, kod rodbine svoje i u domu svome. 5I ne mogae onde ni jednoga uda da uini, osim to isceli malo bolesnika, polaui ruke na njih. 6I on se uae neverovanju njihovom. Isus iae po okolnim selima i uae.

73

On pozva tad dvanaestoricu i poe ih slati po dva i dva, dajui im vlast nad duhovima neistim. 8I propisa im da nita ne uzimaju na putu, osim jednoga tapa: ni torbe, ni hleba, ni novaca u pojasu; 9da su obuveni u sandale i da ne nose po dve haljine.
10

I ree im: U koji dom uete, onde ostanite dok se ne krenete iz tog mesta. 11I ako vas gde ko ne primi i ne slua vas, izlazei odande otresite prainu s nogu svojih za svedoanstvo njima. Oni otioe i propovedae pokajanje; 13i izgonjahu mnoge zle duhove i mazahu uljem mnoge bolesnike i isceljivahu ih.
14 12

Kralj Irod zau za Isusa, ije se ime bee razglasilo, i ree: Jovan Krstitelj uskrsnu iz mrtvih; zato deluju udesne sile u njemu. 15Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok, ili kao koji od proroka. 16Ali uvi to Irod ree: To je Jovan, koga sam ja dao da se posee; on je koji je uskrsnuo. Jer sam Irod posla da uhvate Jovana, i svezana ga baci u tamnicu zbog Irodijade, ene Filipa, brata svoga, jer se oeni njom, 18a Jovan mu govorae: Ne sme te imati enu brata svoga. 19Irodijada je bila gnevna na Jovana, i htela je da on bude ubijen. Ali ona to ne mogae, 20 jer se Irod bojae Jovana, znajui da je ovek pravedan i svet. I uvae ga, i uvi to mu govorae, mnogo je puta bio zamiljen, i rado ga sluae. 21Ali doe dan zgodan, kad Irod na godinjicu svog roenja priredi gozbu velikaima svojim i vojvodama i stareinama galilejskim. 22Ki Irodijadina ue u dvoranu, igra i dopade se Irodu i gostima njegovim. Kralj ree devojci: Iti od mene to hoe i dau ti. 23 I zakle joj se: to god zaite dau ti, pa bilo i do pola kraljevstva moga. 24Ona, iziavi, ree materi svojoj: ta u iskati? Ree mater njezina: Glavu Jovana Krstitelja. 25I ona se brzo vrati kralju, i ovako zaiska: Hou da mi da, sad, na jednom tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 26 Kralj se zabrinu, ali zbog zakletve i zbog gostiju svojih ne htede joj odrei. 27I odmah posla straara i zapovedi mu da donese glavu
74
17

njegovu. Straar posee Jovana u tamnici 28i donese glavu njegovu na jednom tanjiru i dade je devojci, a devojka je dade materi svojoj. 29 uvi za to njegovi uenici, dooe da uzmu elo njegovo i metnue ga u grob.
30

Skupivi se apostoli kod Isusa, javie mu sve sve to uinie i ta uie. 31Isus im ree: Doite vi nasamo i poinite malo. Jer ih bejae mnogo koji su dolazili i odlazili, da nisu imali kad ni jesti. 32I oni otplovie laom da bi se sklonili u kakvo osamljeno mesto.
33

Kad pooe, videe ih mnogi ljudi i poznae ih, i pjeice iz sviju gradova sticahu se onamo, te ih prestigoe na mestu kud se bejahu uputili.
34

Iziavi iz lae vide Isus veliko mnotvo ljudi i saali mu se, jer bejahu kao ovce bez pastira, te ih on poe uiti o mnogim stvarima.
35

Kad bi ve pred no, prioe k njemu uenici njegovi govorei: Pusto je ovo mesto, a ve je i dockan; 36otpusti ih, neka idu u okolna sela i zaseoke da kupe sebi jelo.
37

Isus im odgovori: Podajte im vi da jedu. Rekoe mu: Hoemo li da idemo da kupimo za dvesta dinara hleba, pa da im damo da jedu?
38

A on im ree: Koliko hlebova imate?, idite, vidite. I oni videvi rekoe: Pet hlebova i dve ribe. Tada im on naredi da sednu svi u redove na zelenu travu. 40I sedoe u redove po sto i po pedeset. 41A on uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, pa prelomi hlebove i dade uenicima svojim da metnu pred njih, a i one dve ribe razdeli svima. 42I jedoe svi i nasitie se. 43I nakupie dvanaest kotarica punih komada hleba i onog to pretee od riba. 44A bejae onih to su jeli hlebove oko pet hiljda ljudi.
75
39

45

Isus natera zatim uenike svoje da odmah uu u lau i da preu na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on otpusti narod. 46I poto ga otpusti, otide na goru da se moli. Kad doe vee, laa bejae nasred mora, a Isus, sam, na zemlji. On vide kako s mukom veslaju, jer im vetar bee protivan. Oko etvrte strae none poe on k njima idui po moru, i htede da ih mimoie. 49A oni, videvi ga gde ide po moru, miljahu da je to utvara, i povikae; 50jer ga svi viahu i behu zbunjeni. Odmah progovori njima Isus i ree im: Razaberite se, ja sam, ne plaite se!
48 51 52 47

I ue k njima u lau, i utoli vetar. Svi bejahu zbunjeni i zaueni. Jer ne razumee udo od hlebova, jer im bejae srce otvrdnulo.

Preavi na drugu obalu, stigoe u Genizaret, i pristadoe u kraj. im izioe iz lae, svet, prepoznavi odmah Isusa, 55poe optravati sav onaj kraj, i poee se na odrima donositi bolesnici gde god se ujae da je on. 56I kud god iae, u sela, ili u gradove, ili u polje, na raskrima metahu bolesnike i moljahu ga da dopusti da se bar skuta od haljine njegove dotaknu, i ozdravljahu svi koji ga se doticahu.
54

53

Marko 7 glava Fariseji i neki knjievnici, koji bejahu doli iz Jerusalima, skupie se oko Isusa, 2i videvi neke od uenika njegovih da neistim, to jest neumivenim rukama jedu, ukorie ih. 3Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, drei se predanja koja su primili od starih; 4i kad dou s trga, ne jedu dok se ne umiju; ijo mnogo ima to su primili, te dre: kao pranje aa i kraga i sudova bakrenih.
5 1

Upitae ga fariseji i knjievnici: Zato se uenici tvoji ne dre starih predanja, nego jedu neumivenim rukama?
76

Isus im odgovori: Dobro je prorokovao Isaija za vas, licemeri, kao to je pisano: "Narod ovaj ustima me svojim potuje, ali srce njegovo daleko je od mene. 7Uzalud me oni potuju uei propise ljudskih zapovijedi." 8Vi naputate zapovesti Boje, a drite predanja ljudska. 9I ree im jo: Kako dobro znate ukidati Boju zapovest, da svoja predanja ouvate! 10Jer Mojsije ree: Potuj oca svoga i mater svoju, i ko opsuje oca svoga i mater svoju, smru da se kazni. 11Ali vi kaete: Ako ree ovek ocu svome ili materi svojoj: Ono im bih ti ja mogao pomoi korvan je, to jest prilog Bogu, 12vi mu ne date nita vie uiniti za oca svoga ili za mater svoju, 13ukidajui tako re Boju predanjima svojim, koja ste sami postavili; i ovako mnoge druge takve stvari inite.
14 15

Dozvavi zatim opet narod, ree: Posluajte me svi i razumite. Nita nema to bi oveka moglo opoganiti da doe s polja u njega, nego to izlazi iz njega ono pogani oveka. 16Ako ko ima ui da uje, neka uje!
17

Kad doe od naroda kui, pitae ga uenici njegovi za to poreenje.

On im ree: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da to god u oveka spolja ulazi ne moe ga opoganiti? 19Jer mu ne ulazi u srce, nego u trbuh, i ide u skrivena mesta koja iste sva jela. 20Ree jo: to izlazi iz oveka, to pogani oveka. 21Jer iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle misli, 22preljube, blud, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, prevare, sramote, zlo oko, hule, oholost, bezumlje. 23Sva ova zla iznutra izlaze i pogane oveka. Otiavi odande, poe Isus u krajeve tirske i sidonske. Ue u jednu kuu, elei da niko za to ne zna, ali se nije mogao sakriti, 25jer uvi za nj jedna ena, iju ker bee obuzeo duh neisti, doe i pade k nogama njegovim. 26Ta ene bejae Grkinja, poreklom Sirofenianka, i moljae ga da istera zlog duha iz keri njezine.
24

18

77

27

Ree joj Isus: Pusti da se najpre deca nahrane, jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti ga psima.
28

Da, Gospode, odgovori mu ona , ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih. Tad joj on ree: Za tu re idi, izie zli duh iz keri tvoje! 30I ena doavi kui nae dete na odru, jer je zli duh bio iziao.
31 29

Isus otide iz krajeva tirskih, i preko Sidona opet doe na more Galilejsko, u krajeve Dekapoljske.
32

Dovedoe k njemu gluva koji mucae, i molie ga da poloi ruke na nj. 33On ga uze na stranu, daleko od naroda, metnu prste svoje u ui njegove, dodirnu jezik njegov pljuvakom svojom, 34i pogledavi na nebo uzdahnu, i ree: Efata, to jest: otvori se! 35I odmah mu se otvorie ui i razdrei se sveza jezika njegova, i on progovori sasvim lepo.
36

Isus im ozbiljno preporui da nikome to ne kazuju, ali to im on vie preporuivae, oni jo vema razglaavahu. 37I vrlo se uahu i govorahu: Sve dobro ini , i gluhe ini da uju i neme da govore. Marko 8 glava Tih dana, kad se je opet bilo skupilo mnogo naroda, koji nemae ta jesti, dozva Isus uenike svoje, i ree im: 2ao mi je ovog naroda, jer ve tri dana stoje kod mene i nemaju ta jesti. 3Ako ih otpustim gladne kuama njihovim, malaksae na putu, jer su mnogi od njih doli iz daleka.
4 1

Odgovorie mu uenici njegovi: Otkuda ovde, u pustinji, da ih hlebom nahranimo?

5

I on ih zapita: Koliko imate hlebova? A oni kazae: Sedam.

78

Tada on ree narodu da sedne na zemlju, i uzevi onih sedam hlebova i hvalu davi, prelomi ih i dade uenicima svojim da ih razdadu, i oni razdadoe narodu. 7Oni imahu jo nekoliko sitnih ribica, i Isus, davi blagoslov, ree da i njih razdadu. 8I jedoe i nasitie se, i pokupie komada to pretee sedam punih kotarica. 9A oni to su jeli bejae oko etiri hiljade. Posle ih je Isus otpusti.
10

I odmah ue u lau s uenicima svojim, i doe u krajinu Dalmanutsku.

11

Nadooe fariseji i poee se prepirati s njim, i, iskuavi ga, iskahu od njega znak s neba. 12Ali Isus, uzdahnuvi duhom svojim, ree: Zato ovaj narataj trai znak? U istinu vam kaem: nee se dati narataju ovome znak! 13I ostavi ih i ue u lau, da pree na drugu obalu.
14

Uenici njegovi behu zaboravili poneti hleba, i nemahu sa sobom u lai nego samo jedan hleb. 15Isus im uini ovu preporuku: Pazite, uvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodova!
16

Uenici razmiljahu u sebi i meu sobom govorahu: To je to hleba nemamo. Razumevi to Isus, ree im: to razmiljate to hleba nemate? Zar jo ne oseate niti razumete? Zar je jo tvrdo srce vae? 18Oi imate, i ne vidite, ui imate, i ne ujete! Zar nemate pamenja? 19Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih nakupiste? Rekoe mu: Dvanaest. 20A kad sedam na etiri hiljade koliko kotarica nakupiste komada? A oni rekoe: Sedam. 21I ree im: I jo ne razumete?
22 17

Pooe u Vitsaidu, i dovedoe k Isusu jednog slepca i molie ga da ga se dotakne. 23On uze slepca za ruku, izvede ga baoilje iz sela i
79

okvasivi oi njegove pljuvakom svojom, poloi ruke na njega, i zapita ga vidi li to? 24On pogleda i ree: Vidim ljude kako idu, ali ih vidim kao drveta. 25Tada mu Isus opet metnu ruke na oi, i kad slepi dobro upravi pogled, isceli se, i vide sve lepo.
26

Zatim ga Isus posla kui njegovoj, govorei: Ne ulazi u selo.

27

Isus otide s uenicima svojim u sela esarije Filipove, i putem upita uenike svoje: Ko govore ljudi, da sam ja?
28

Odgovorie: Jovan Krstitelj, a drugi: Ilija, a drugi: koji od proroka.

29

A vi, upita ih on , ta velite, ko sam ja? Petar mu odgovori: Ti si Hristos.

30

Isus im strogo preporui da nikome to ne kazuju za njega.

31

Tad im poe kazivati da Sin oveji treba mnogo da pretrpi, i da ga odbace stareine, prvosvetenici i knjievnici, i da bude ubijen, a treeg dana da e uskrsnuti. 32On im je to otvoreno govorae. Petar ga uze na stranu i poe mu protusloviti.
33

Ali Isus, obrnuvi se, i pogledavi na uenike svoje, ukori Petra, i ree: Idi od mene sotono!, Jer ti ne razume to je Boje, ve ima samo ljudske misli.
34

I dozvavi narod s uenicima svojim, ree: Ko hoe za mnom da ide neka se odree sebe i uzme krst svoj, i za mnom nek ide. 35Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga; a ko izgubi ivot svoj mene radi i jevanelja, taj e ga sauvati. 36Jer kakva je korist oveku ako zadobije ceo svet, a dui svojoj naudi? 37Ili, kakav e otkup dati ovek za duu svoju? 38Jer ko se postidi mene i mojih rei u narataju ovome preljubotvornome i grenome, i Sin e se oveji postideti njega kad bude u slavi Oca svoga s anelima svetim.
80

Marko 9 glava
1

Ree im jo: U istinu vam kaem: ima nekih meu ovima to stoje ovde, koji nee umrijeti dok ne vide kraljevstvo Boje da doe u sili. Posle est dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana, i izvede ih na goru visoku, same, i preobrazi se pred njima. 3Haljine njegove postadoe sjajne i tako bele, kao to ne moe belilac ubeliti na zemlji. 4I ukaza im se Ilija s Mojsijem koji razgovarahu s Isusom.
5 2

Petar progovori, i ree Isusu: Ravi! Dobro je to smo ovde; da nainimo tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju. 6Jer on nije znao to govori, jer ih bee obuzeo strah.
7

I doe oblak te ih zakloni, i izie glas iz oblaka: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega posluajte!
8

Uenici pogledae odmah unaokolo, ali ne videe nikoga osim Isusa sama.
9

Kada silaahu s gore, preporui im on da nikome ne kazuju to su videli, dok Sin oveji ne uskrsne iz mrtvih. 10Oni zadrae tu re, pitajui jedan drugoga: ta to znai uskrsnuti iz mrtvih?
11

Pitae ga uenici: Kako govore knjievnici da najpre treba da doe Ilija?

12

On im odgovori: Ilija e i doi najpre i uredie sve. A zato je za Sina ovejega pisano da on treba mnogo da pretrpi i da bude unien? 13Ali ja vam kaem da je Ilija ve doao, i uinie sa njim ta htedoe, kao to je pisano za njega.
14

Kad se vratie k uenicima, videe mnogo naroda oko njih i knjievnika koji se prepirahu s njima. 15Kako narod ugleda Isusa, zbuni
81

se i svi pohitae da ga pozdrave. On ih tada upita: O emu se prepirete s njima? 17Odgovori mu jedan iz naroda: Uitelju, dovedoh tebi sina svoga koga je duh nem obuzeo. 18 Gde god ga uhvati lomi ga, i dete baca pene i krgue zubima, i ukruti se. Molio sam uenike tvoje da ga isteraju, i ne mogoe.
19 16

Rode neverni, ree njima Isus, dokle li u s vama biti? Dokle u vas trpeti? Dovedite ga k meni.
20

I dovedoe ga. I im dete ugleda Isusa, odmah ga duh stade lomiti, i ono pade na zemlju i valjae se bacajui pene.
21

Isus upita oca njegova: Koliko ima vremena da mu se to deava? A on ree: Jo od detinjstva njegova. 22I mnogo ga puta duh baca u vatru i u vodu da ga pogubi. Ako to moe, pomozi nam, smiluj se na nas!
23

Ree mu Isus: Ako moe!... Sve je mogue onome koji veruje! Odmah otac detinji povika: Verujem! Pomozi mi ti u mojemu neverju!

24

25

A Isus, videi da se stie narod, zapreti duhu neistome i ree: Due nemi i gluvi, ja ti zapovedam, izii iz ovoga deteta i vie ne ulazi u njega! 26I duh izie povikavi i jako ga izlomivi, i dete doe kao mrtvo, tako da mnogi rekoe: Umre! 27Ali Isus, uzevi ga za ruku, podie ga, i ono usta.
28

Kad Isus ue u kuu, pitae ga uenici njegovi nasamo: Zato ga mi nemogosmo isterati?
29

I on im ree: Ovaj se rod niim ne moe isterati, nego molitvom i postom.

30

Iziavi odande, iahu kroz Galileju. Isus nije htio da to ko dozna.

82

31

Jer on uae uenike svoje, i govorae im: Sin oveji predae se u ruke ljudima, i oni e ga ubiti, a trei dan poto bude ubijen uskrsnue. 32 Ali uenici ne razumevahu te rei, a nisu smeli da ga pitaju.
33

Dooe u Kapernaum. Kad behu u kui, zapita ih Isus: O emu se prepiraste putem meu sobom? 34Ali oni utahu, jer se putem prepirahu o tome ko je najvei.
35

Tad on sede, dozva dvanaestoricu i ree im: Ko hoe da bude prvi, neka bude od sviju poslednji i svima sluga. 36I uzevi jedno malo dete, metnu ga meu njih, i uzevi ga na krilo ree im: 37Ko god jedno ovakvo malo dete primi u moje ime, mene prima, a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji je mene poslao.
38

Ree mu Jovan: Uitelju, videsmo jednoga koji imenom tvojim izgoni zle duhove, i zabranismo mu, jer on ne ide za nama.
39

Ne branite mu, odgovori Isus, jer nema nikoga koji bi imenom mojim udo inio, a da zatim zlo govori o meni. 40Ko nije protiv vas, s vama je. 41Jer ko vas napoji aom vode u ime moje, zato to ste Hristovi, u istinu vam kaem, nee mu propasti nagrada. Ali koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da si obesi kamen vodeniki o vrat njegov i da se baci u more. 43Ako ti je ruka tvoja uzrok spoticanja, odseci je: Bolje ti je bez ruke u ivot ui, nego li s obe ruke ui u gejenu, u oganj veni, 44gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. 45Ako ti je noga tvoja uzrok spoticanja, odseci je: Bolje ti je ui u ivot hromu, nego s dve noge da te bace u gejenu, u oganj veni, 46gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. 47I ako ti je oko tvoje uzrok spoticanja, iskopaj ga: Bolje ti je s jednim okom ui u kraljevstvo Boje, nego li s dva oka da te bace u gejenu, 48gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. 49Jer e se svaki ovek ognjem posoliti. 50Dobra je so; ali ako so obljutavi, ime e se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte meu sobom!
83
42

Marko 10 glava
1

Otiavi odande, doe Isus u okolinu judejsku, preko Jordana, i stee se opet narod k njemu, i, kao to imae obiaj, opet ga stade uiti.
2

Dooe fariseji i upitae ga, iskuavajui ga: Moe li ovek enu svoju otpustiti?
3

On im odgovori: ta vam zapovedi Mojsije?

Mojsije , rekoe oni , dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se otpusti. Ree im Isus: Zbog vaeg tvrdog srca dade vam Mojsije tu odredbu; ali u poetku stvorenja uini ih Bog kao mua i enu, 7"i zato e ostaviti ovek oca svoga i mater svoju i prionue uz enu svoju, 8i postae njih dvoje jedna put." Tako nisu vie dvoje, nego su jedna put. 9 A ta je Bog sastavio, ovek da ne rastavlja.
6 5

Kad behu u kui, zapitae ga opet za to uenici njegovi. 11I on im ree: Ko otpusti enu i oeni se drugom, ini preljubu na njoj; 12i ako ena ostavi mua svoga i poe za drugoga, ini ona preljubu.
13

10

Privedoe k njemu decu, da ih se dotakne, a uenici ukoravahu one koji ih dovoahu.

14

Videvi to Isus, bi mu krivo i ree im: Pustite decu neka dolaze k meni i ne branite im, jer je takoivh kraljevstvo Boje. 15U istinu vam kaem: Ko ne primi kraljevstva Bojega, kao malo dete, nee ui u njega. 16I uze ih na krilo, i blagoslovi ih, polaui ruke svoje na njih.
17

Kad se Isus krenu na put, pritra neko, i kleknuvi pred njim pita ga: Uitelju dobri, ta mi treba initi da dobijem ivot veni?

84

18

Ree njemu Isus: to me zove dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga. 19Zapovesti zna; "Ne ini preljube, ne ubi, ne kradi, ne svedoi lano, ne ini nikome nepravde, potuj oca svoga i mater svoju."
20

A on mu odgovori: Uitelju, sve sam ovo drao od mladosti svoje.

21

A Isus, pogledavi na nj, omile mu, i ree mu: Jo ti jedno nedostaje: Idi, prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu. Doi onda i hajde za mnom!
22

Ali se on rastui na ove rei, i otide alostan, jer je imao vrlo velika dobra.
23

Pogledavi Isus okolo sebe, ree uenicima svojim: Kako je teko bogatima ui u kraljevstvo Boje!
24

Uenici se zaudie tim reima njegovim. A Isus, nastavljajui, ree im: Deco, teko li je onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ui u kraljevstvo Boje! 25Lake je kamili proi kroz iglene ui nego li bogatome ui u kraljevstvo Boje!
26

Uenici se jo vie uahu, govorei u sebi: Ko se dakle moe spasiti?

27

Isus ih pogleda i ree: Kod ljudi je nemogue, ali nije kod Boga, jer je kod Boga sve mogue.
28

Petar mu poe govoriti: Eto mi smo sve ostavili i za tobom idemo.

29

Isus odgovori: U istinu vam kaem: nema nikoga koji je radi mene i radi jevanelja ostavio kuu svoju, ili brau svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, 30koji nee primiti sad, u ovo vreme, sto puta onoliko kua i brae i sestara i otaca i
85

matera i dece i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu ivot veni. 31 Ali e mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
32

Na putu u Jerusalim iae Isus pred njima. Uenici behu zbunjeni i u strahu hodahu za njim. Isus uze opet dvanaestoricu pored sebe, i poe im kazivati to e biti od njega. 33Evo se penjemo u Jerusalim, i Sin oveji, predae se prvosvetenicima i knjievnicima, i oni e ga osuditi na smrt, i predae ga pagancima, 34koji e mu se narugati, popljuvae ga, bie ga bievima i ubie ga, i posle tri dana e on uskrsnuti.
35

Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, pribliie se Isusu i rekoe: Uitelju, hteli bismo da nam uini to emo te moliti.
36

On im ree: to hoete da vam uinim?

37

Daj nam, rekoe mu oni, da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi s leve, u slavi tvojoj.
38

Isus im odgovori: Ne znate ta itete. Moete li ispiti au koju ja moram da pijem, i krstiti se krtenjem kojim ja moram da se krstim? Moemo , rekoe mu oni . A Isus im ree: Istina je, au koju moram ja da pijem ispiete, i krtenjem kojim se ja moram krstiti krstiete se; 40ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego a se dati onima kojima je spremljeno.
41 39

uvi to desetorica poee se srditi na Jakova i Jovana.

Isus ih dozva, i ree im: Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima i da velikai njihovi vladaju njima. 43Meu vama nee biti tako, nego ko hoe da bude velik meu vama, taj da vam slui, 44i ko hoe da bude prvi meu vama, da bude svima sluga. 45Jer Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui, i da da ivot svoj u otkup za
86

42

mnoge. Dooe u Jerihon, i kad Isus izlaae iz Jerihona s uenicima svojim i sa velikim mnotvom naroda, sin Timejev, Vartimej, slepi prosjak, koji seae kraj puta, 47uvi da je to Isus Nazareanin, stade vikati: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na me! 48Mnogi ga ukoravahu, da uuti, ali on jo jae vikae: Sine Davidov, smiluj se na me!
49 46

Isus zastade i ree: Zovnite ga. I zovnue slepca, govorei mu: Razaberi se, ustani, zove te. 50Slepac zbaci sa sebe ogrta, ustade i doe k Isusu.
51

Isus progovori i ree mu: ta hoe da ti uinim? Ravuni, ree mu slepi, da progledam!
52

A Isus mu ree: Idi, vera te tvoja spasla! I odman on progleda i poe za Isusom. Marko 11 glava
1

Kad se pribliie Jerusalimu i stigoe blizu Vitfage i Vitanije, prema Maslinskoj gori, Isus posla dvojicu od uenika svojih, 2velei im: Idite u selo koje je prema vama, i im uete u njega, nai ete magare privezano, na kome nikakav ovek nije jo sedeo. Odreite ga i dovedite ga amo. 3Ako vam ko ree: ta to inite? , recite: Treba Gospodu, i odmah e ga pustiti.
4

Uenici otioe, i naoe magare privezano za vrata na jednom raskru, i odreie ga. 5Neki od onih koji stojahu onde rekoe im: to dreite magare? 6Odgovorie im kao to im ree Isus, i oni ih pustie da idu.
7

Oni sovedoe magare k Isusu i metnue na nj haljine svoje, i on usede na nj. 8Mnogi prostirae haljine svoje po putu, a jedni rezahu
87

grane od drveta i sterahu po putu. 9A koji iahu pred Isusom i za njim vikahu: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! 10 Blagosloveno kraljevstvo koje dolazi, kraljevstvo Davida, oca naega! Osana na visini!
11

Isus ue u Jerusalim, u hram. Ali promotrivi sve, i kako je ve bilo kasno, poe u Vitaniju s dvanaestoricom. Sutradan, poto izioe iz Vitanije, oseti Isus glad. 13Videvi izdaleka ulistalu smokvu, pogleda ne bi li to naao na njoj, i doavi k njoj, ne nae nita, osim lia; jer jo ne bee vreme smokvama. 14 Progovarajui Isus ree smokvi: Nikad niko od tebe roda ne jeo! I ue ga uenici njegovi.
15 12

Dooe u Jerusalim, i Isus ue u hram i tu stade izgoniti one koje prodavahu i kupovahu u hramu; i izvrnu stolove onih to menjahu novce i klupe onih koji to prodavahu golubove. 16I ne dade da ko pronese bilo to kroz hram. 17I uae i govorae: Nije li pisano: Dom moj, dom molitve zvae se za sve narode? A vi nainiste od njega peinu razbojniku! 18uvi to prvosvetenici i knjievnici traahu kako bi uinili da se on pogubi; jer ga se bojahu; jer se sav narod divljae nauci njegovoj. 19Kad pade vee, Isus izie iz grada.
20 21

U jutro, prolazei, videe uenici smokvu kako se iz korena osuila, i opomenuvi se Petar onoga to je bilo, ree Isusu: Ravi, gle, smokva to si je prokleo osuila se. Progovori Isus, i ree im: Imajte veru u Boga. 23U istinu vam kaem: ako ko ree ovoj gori: Digni se odavde i baci se u more, i ne posumnja u srcu svome, nego veruje da e biti kao to govori, bie mu. 24Zato vam kaem: Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti, i bie vam. 25I kad ste na molitvi, pratajte ako to imate na koga, da i Otac va koji je na nebesima oprosti vama grehe vae. 26Ali ako vi ne opratate, ni Otac va koji je na nebesima nee oprostiti vama grehe
88
22

vae.
27

Opet se vratie u Jerusalim, i dok Isus hodae po hramu dooe k njemu prvosvetenici i knjievnici i stareine, 28i rekoe mu: Kakvom vlau ti to ini, i ko ti dade vlast da to radi?
29

Isus im odgovori: I ja u vama staviti jedno pitanje, odgovorite mi, pa u vam kazati kakvom vlau ovo inim. 30Krtenje Jovanovo ili bi s neba, ili od ljudi? Odgovorite mi. Ali oni ovako miljahu u sebi: "Ako reemo s neba, reie nam: Zato mu dakle ne verovaste? 32Ako li reemo od ljudi... Oni se bojahu naroda, jer svi drahu Jovana zaista za proroka. 33Odgovorie Isusu: Ne znamo. I Isus ree njuima: Ni ja vama neu kazati kakvom vlau ovo inim. Marko 12 glava Zatim im Isus poe govoriti u poreenjima: Jedan ovek posadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa muljaonicu i sazida kulu, pa ga predade vinogradarima i otputova. 2Kad doe vreme berbe posla k vinogradarima svog slugu da primi od vinogradara deo od ploda vinogradskoga. 3A oni, uhvativi slugu, izbie ga i poslae prazna. 4 Opet posla k njima drugog slugu, i oni i onome razbie glavu i izgrdie ga. 5Posla opet drugoga, i oni ga ubie , i mnoge druge, jedne izbie a druge pobie. 6On imae jo jednog svog milog sina, pa posla najposle njega k njima, govorei: Potovae sina moga. 7Ali vinogradari rekoe: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama e ostati batina. 8I uhvatie ga, ubie ga, i izbacie ga iz vinograda. 9ta e sad uiniti gospodar vinograda? Doi e, pogubie vinogradare i dae vinograd drugima. 10Zar niste itali u Pismu ove rijei: "Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla; 11to bi od Gospoda i udo je u oima naim."?
1 31

89

12

Oni gledahu da ga uhvate, ali se bojahu naroda. Razumee da je za njih kazao to poreenje. Ostavie ga, i otidoe.
13

Oni poslae k Isusu neke od fariseja i Irodovaca da bi ga uhvatili u rei. 14I oni, doavi, rekoe mu: Uitelju! znamo da si ti istinit i da se ne obazire ni na koga, jer ne gleda ta je ko, nego zaista putu Bojemu ui: Treba li Caru davati porezu ili ne? Imamo li da platimo, ili da ne platimo?
15

A on, znajui njihovo licemerje, odgovori im: ta me iskuavate? Donesite mi dinar, da ga vidim. 16I oni donesoe. I on im ree: iji su ovaj lik i ovaj natpis? Odgovorie mu: Carevi.
17

Tada im on ree: Podajte dakle Caru carevo, i Boje Bogu. I oni ostae iznenaeni. Sadukeji, koji kau da nema uskrsenja, dooe k Isusu i stavie mu ovo pitanje: 19Uitelju, evo to nam je Mojsije propisao: ako nekome umre brat i ostavi enu, a dece ne ostavi, da brat njegov uzme enu njegovu i da podigne potomstvo bratu svome. 20Bilo je sedam brae: prvi uze enu i umre bez poroda. 21I drugi uze je i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako isto i trei, i svih sedam, 22i niko od njih ne ostavi poroda; a poslije sviju umre i ena. 23O uskrsenju, dakle, kad uskrsnu, kome li e od njih ona biti ena? Jer je za sedmoricom bila. Isus im odgovori: Niste li vi u zabludi, zato to ne razumete Pisma ni sile Boje? 25Jer o uskrsenju mrtvih niti e se ljudi eniti, ni ene udavati, nego e biti kao aneli na nebesima. 26A da mrtvi uskrsavaju, niste li itali u Mojsijevim knjigama to mu ree Bog kod kupine: "Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? 27Nije Bog, Bog mrtvih, nego ivih". Vi ste, dakle, u velikoj zabludi.
28 24 18

Jedan knjievnik, koji ih bee uo kad razgovarahu, videi da je Isus dobro odgovorio sadukejima, priblii mu se, i zapita ga: Koja je prva od
90

svih zapovesti?
29

Isus mu odgovori: Prva je od sviju zapovesti: "uj Izrailju, Gospod je, Bog na, Gospod jedini", 30i "ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom". Ovo je prva zapovest. 31A evo druge: "Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe." Druge zapovesti vee od ovih nema.
32

Ree mu knjievnik: Dobro, Uitelju!, Istinu si kazao da je Bog jedan, i da nema drugoga, osim njega, 33i ljubiti ga svim srcem i svim razumom, i svom duom i svom snagom, i ljubiti blinjega kao samoga sebe, vie je od sviju rtava i prinosa.
34

Videi kako pametno govori, ree mu Isus: Nisi daleko od kraljevstva Bojega. I nitko vie ne smede da ga zapita. Nastavljajui Isus da ui u hramu, ree: Kako govore knjievnici da je Hristos sin Davidov? 36Jer sam David, Duhom Svetim nadahnut, kaza: Ree Gospod Gospodu mome: "Sedi meni s desne strane dok poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim!". 37Sam David nazva ga Gospodom; kako dakle da mu je sin? I mnogo naroda ga rado sluae. On im govorae u nauci svojoj: uvajte se knjievnika, koji vole da idu u dugakim haljinama, da im se klanjaju ljudi po ulicama, 39i trae prva mjesta po sinagogama i prva mjesta po gozbama; 40koji jedu kue udovike, a pretvaraju se dugim molitvama. Oni e biti jo tee osueni. Sjedei prema kasici za priloge, gledae Isus kako narod mee novac u kasicu hramsku. Mnogi bogati metahu mnogo. 42Tu doe i jedna siromana udovica, i ona metnu dve lepte, to ini jedan kvadrant. 43Dozvavi tad uenike svoje, ree njima Isus: U istinu vam kaem, ova siromana udovica metnu vie od sviju koji metnue u
91
41 38 35

kasicu; 44jer oni metnue od suvika svoga, a ona od sirotinje svoje metnu sve to je imala, svu hranu svoju. Marko 13 glava
1

Kad Isus izlaae iz hrama, ree mu jedan od uenika njegovih: Uitelju, gle, kakvo je kamenje i kakva graevina!
2

Isus mu odgovori: Vidi li ove velike graevine! Ni kamen na kamenu nee ovde ostati koji se nee razmetnuti! A kad seae na gori Maslinskoj prema hramu, upitae ga nasamo Petar, Jakov, Jovan i Andrija: 4Kai nam kad e to biti i po kom e se znaku poznati da e se sve to ispuniti?
5 3

Isus im poe tad govoriti: uvajte se da vas ko ne zavede. 6Jer e mnogi doi na moje ime govorei: Ja sam, i mnoge e zavesti. Kad ujete glasove o ratovima i buku ratova ne plaite se, jer to treba da bude, ali to jo nee biti kraj. 8Ustae narod na narod, i kraljevstvo na kraljevstvo, i bie zemljotresa na vie mesta, i bie gladi. To e biti samo poetak bolova. Ali se vi uvajte; jer e vas predavati u sudove, i po sinagogama bie vas, i izvodie vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve, za svedoanstvo njima. 10Svim narodima treba da se najprije propoveda jevanelje. 11A kad vas povedu da vas predaju, ne uznemiravajte se unapred zbog onoga ta ete govoriti, nego to vam se da u onaj as, ono govorite, jer vi neete govoriti, nego Duh Sveti. 12Predae brat brata na smrt i otac sina, i ustae deca na roditelje i uinie da imru. 13I svi e omrziti na vas, zbog imena moga. Ali koji izdri do kraja, taj e biti spasen.
14 9 7

Kad vidite strahotu pustoenja nastanjenu gde ne treba (koji ita

92

neka pazi), tada koji budu u Judeji neka bee u gore, i 15koji bude na krovu da ne silazi i ne ulazi da uzme to iz kue svoje, 16i koji bude u polju da se ne vraa natrag da uzme haljinu svoju. 17Teko trudnima i dojilicama u te dane! 18Nego se molite da to ne bude u zimu. 19Jer e u te dane biti nevolja kakva nije bila od poetka sveta koji je Bog stvorio, i nee ni biti. 20I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasio, ali je izabranih radi, koje on izbra, skratio on te dane.
21

Ako vam ko tada ree: Evo ovde je Hristos, ili: Eno ga onde, ne verujte. 22Jer e izii lani Hristosi i lani proroci, i pokazae znake i udesa, da bi zaveli, ako je mogue, i izabrane. 23Ali vi se uvajte. Eto vam sve kazah unapred. Ali u te dane, posle te nevolje, sunce e pomrati i mesec nee svetlost svoju putati, 25i zvezde e popadati s neba, i sile nebeske uzdrmae se. 26Tada e se videti Sin oveji dolaziti na oblacima sa silom i slavom velikom. 27Tada e on poslati anele svoje i sabrae izbrane svoje od etiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba. Poreenje sa smokvom nek vas poui: kad se ve njezine grane pomlade i stanu listati, znate da je blizu leto. 29Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je on pred vratima. 30U istinu vam kaem da ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude. 31Nebo i zemlja proi e, ali rei moje nee proi.
32 28 24

A o danu tome ili o asu niko ne zna, ni aneli koji su na nebesima, ni Sin, nego Otac sam. Pazite, bdite i molite se, jer ne znate kad e to vreme nastati. 34Bie kao sa ovekom koji odlazei ostavi kuu svoju, i da slugama svojima vlast, i svakome svoj posao, i vrataru zapovjedi da bdi. 35Bdite dakle, jer ne znate kad e doi gospodar od kue: ili u vee, ili u ponoi, ili u petle, ili u jutru; 36da ne doe iznenada i da vas ne nae da spavate. 37 A to vam kaem, svima kaem: Bdijte!
93
33

Marko 14 glava
1

Nedostajalo je jo dva dana do praznika Pashe i do dana Beskvasnih hlebova. Prvosvetenici i knjievnici traahu nain kako i bi iz prevare uhvatili Isusa i uinili da bude ubijen. 2Ali govorahu: Da ne bude to o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
3

Kad je Isus bee u Vitaniji, u kui Simona Gubavoga, i seae za trpezom, doe jedna ena sa sklenicom od alabastera punom skupocenoga istoga nardova mira, i, razbivi sklenicu, izli mu miro na glavu.
4 5

Nekima bi to krivo, i oni govorahu: Zato da se to miro prosipa tako, jer se mogae za nj uzeti vie od trista dinara i dati siromasima. I oni behu ljuti na nju.
6 7

Ali Isus ree: Ostavite je, to je cvelite? Ona uini dobro delo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoete moete im dobro initi, ali mene nemate svagda. 8Ona to moe uini; ona pomaza unapred telo moje za ukop. 9U istinu vam kaem: gde se god propoveda ovo jevanelje po svetu, kazat e se, za spomen njezin, i ovo to ona uini.
10

Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, otide prvosvetenicima da im izda Isusa. 11A oni, uvi ga, obradovae se i obeae da e mu dati novaca. I Juda traae zgodu da ga izda.
12

U prvi dan Beskvasnih hlebova, kad klahu pashu, rekoe Isusu uenici njegovi: Gde hoe da idemo da ti zgotovimo Pashu? On posla dvojicu od uenika svojih, i ree im: Idite u grad; sreete oveka koji nosi vodu u kragu. Idite za njim, 14i gde on ue kaite gospodaru od one kue: Uitelj veli: Gde je mesto gde u jesti Pashu s uenicima svojim? 15On e vam pokazati jednu veliku nametenu
94
13

sobu. Onde nam zgotovite.

16

Uenici njegovi pooe i dooe u grad, naoe kao to im on kaza, i ugotovie Pashu. Kad bi vee, doe on s dvanaestoricom. 18Dok su seahu za trpezom i jeahu, ree Isus: U istinu vam kaem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdae me.
19 17

Oni se rastuie, i stadoe govoriti jedan za drugim: "Zar ja?"

20

On im odgovori: Jedan od dvanaestorice, koji umoi sa mnom u tanjir. 21Sin oveji dakle ide kao to je pisano za njega, ali teko onom oveku koji izda Sina ovejega; bolje bi tom oveku bilo da se nije ni rodio. Kad jeahu, uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi ga i dade im, i ree: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. 23I uze au, i poto dade hvalu, predade je njima, i svi pie iz nje. 24I ree im: Ovo je krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge. 25U istinu vam kaem: vie neu piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad u piti novoga u kraljevstvu Bojemu.
26 22

Otpojavi hvalu izioe na goru Maslinsku.

27

Isus im ree: Svi ete se vi sablazniti, jer je pisano: Udariu pastira, i ovce e se razbei. 28Ali po uskrsenju svome pretei u ja vas u Galileji.
29

Petar mu ree: Ako se i svi sablazne, ja se neu sablazniti.

30

Ree mu Isus: U istinu ti kaem, noas pre no to petao dvaput zapeva, triput e me se odrei.

95

31

A Petar jo jae ree: Da bih znao s tobom i umreti, neu te se odrei. I svi tako rekoe.
32

Zatim pooe u selo nazvano Getsemanija, i Isus ree uenicima: Sedite ovde dok se ja molim. Uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana, i poe osetiti strah i muku, 34i ree njima: alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde i bdite!
35 33

I otiavi malo dalje, pade na zemlju, i moljae se da bi ga mimoiao taj as, ako bi bilo mogue. 36I govorae: Ava, Oe! Sve je mogue tebi: ukloni ovu au od mene! Ali opet ne kako ja hou, nego kako ti hoe. I prie uenicima, i nae ih da spavaju, i ree Petru: Simone, zar spava? Ne moe jedan sat pobditi? 38Bdite i molite se da ne padnete u iskuenje, jer je duh sran, ali je put slaba. Opet otiavi, pomoli se, govorei one iste rijei. 40I vrativi se, nae ih opet da spavaju, jer im bejahu oi oteale, i ne znadjahu ta bi mu odgovorili.
41 39 37

I doe i trei put, i ree im: Spavate sad i poivate! Dosta je! Doe as! Evo se predaje Sin oveji u ruke grenika. 42Ustanite, idemo! Evo izdajnik se moj pribliuje.
43

I tada, dok on jo govorae, doe Juda, jedan od dvanaestorice, i sa njim mnogi ljudi s maevima i sa tapovima, poslani od prvosvetenika i od knjievnika i od stareina.
44

Izdajnik njegov bee im dao znak: "Koga ja poljubim, on je", drite ga i vodite oprezno. 45I im doe, odmah prie Isusu i ree: Ravi! i poljubi ga. 46I oni metnue ruke na nj i uhvatie ga.

96

47

Jedan od onih to stajahu onde izvadi ma, i udari slugu prvosvetenikova i odsee mu uho.
48

Progovarajui, ree im tada Isus: Kao na razbojnika, izili ste s maevima i sa tapovima, da me uhvatite, 49a svaki dan bio sam kod vas u hramu i uio, i ne uhvatiste me. Ali neka se ispuni Pismo.
50

Tad ga svi napustie i pobegoe.

51

Za njim je iae neki mladi ogrnut platnom po golom telu. Uhvatie onog mladia, 52ali on pusti platno, i go pobee od njih.
53

Oni izvedoe Isusa k prvosveteniku, kud se stekoe svi prvosvetenici, stareine i knjievnici.
54

Petar poe za njim izdaleka do dvorita prvosvetenikova. On sede sa slugama, i grejae se kod vatre.
55

Prvosvetenici i ceo sinedrion traili su svedoanstva na Isusa, da bude ubijen, i ne naoe. 56Jer mnogi svedoahu lano na njega, ali se svedoanstva ne podudarahu. 57Jedni ustae i svedoie na njega, lano govorei: 58Mi smo ga uli da govori: Ja u razvaliti ovaj hram koji je rukama nainjen, i za tri dana nainiu drugi, koji nee biti rukama nainjen. 59I ni u tome svedoanstvo njihovo ne bejae jednako. Tada usta prvosvetenik usred skuptine i zapita Isusa, govorei: Zar nita ne odgovara? ta je ovo to ovi na tebe svedoe? 61Isus utae i nita ne odgovarae. Opet ga zapita prvosvetenik i ree: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
62 60

Isus mu odgovori: Jesam, i videete vi Sina ovejega gde sedei s desne strane sile Boje dolazi na oblacima nebeskim.

97

63

Prvosvetenik razdra tad haljine svoje, i ree: ta nam trebaju vie svedoci? 64uste hulu. ta mislite? I oni presudie da je zasluio smrt.
65

I stadoe jedni stadoe pljuvati na nj, i pokrivati mu lice, i udarati ga pesnicama, i govoriti mu: Proreci! I sluge ga pljesnue po obrazima.
66

Dok Petar bejae dole u dvoritu, doe jedna od slukinja prvosvetenikoviha 67i spazivi Petra gde se greje, pogleda na nj, i ree: I ti si bio s Isusom Nazareaninom. 68On se odree, govorei: Ne znam, niti razumem ta govori. I izie napolje pred dvor, i petao zapeva. 69I kad ga slukinja opet ugleda, poe govoriti onima to stajahu onde: Ovaj je od njihovih. 70Ali se on opet odree. Malo zatim i oni to stajahu onde rekoe Petru: Zaista si od njihovih, jer si Galilejac. 71 On se tada poe kleti i preklinjati se: Ne znam tog oveka za koga vi govorite! 72I po drugi put zapeva petao. I Petar se opomenu to mu ree Isus: "Pre no to petao dvaput zapeva, odrei e me se triput." I setivi se toga rasplaka se. Marko 15 glava
1

im svanu, provosvetenici drae vee sa stareinama i knjievnicima, i sa celim sinedrionom, i svezavi Isusa, odvedoe ga i predae ga Pilatu.
2

Pilat ga upita: Jesi li ti kralj judejski? Isus mu odgovori: Ti kae.

Prvosvetenici iznoahu mnoge tube na njega. 4Pilat ga opet upita: Zar nita ne odgovara? uje li za kolike te stvari tue? 5Ali Isus ne dade nikakvog odgovora, tako da se Pilat zaudi.
6

O svakom prazniku putae im on po jednog sunja koga narod traae. 7A bee u tamnici neki nazvani Varava, sa sukrivcima koji su u buni bili poinili ubistvo; 8i narod navali i stade iskati ono to mu (Pilat) svagda injae. 9Pilat im odgovori: Hoete li kralja judejskog da vam
98

pustim? 10Jer je znao da su ga prvosvetenici iz zavisti predali. 11Ali prvosvetenici podgovorie narod da ite da im pusti Varavu.
12

Pilat, uzevi opet re, ree im: A ta hoete da uinim sa ovim to ga zovete kraljem judejskim? 13Oni opet povikae: Raspni ga!
14

Pilat im ree: A koje je zlo uinio? Ali oni jo jae povikae: Raspni ga!
15

I Pilat, elei ugoditi narodu, pusti im Varavu, a Isusa, poto bi iiban, preda da se razapne.
16 17

Vojnici odvedoe Isusa u dvorite pretorija i poreae celu kohortu. Ogrnue ga skerletnim platom, metnue mu na glavu venac od trnja, koji behu opleli, 18i stadoe ga pozdravljati govorei: Zdravo, kralju judejski! 19I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvali na nj, i sagibajui kolena klanjahu mu se. 20Kad mu se narugae, skidoe s njega skerletni plat, obukoe ga u njegove haljine, i izvedoe ga da ga razapnu.
21

Oni naterae nekoga Simona iz Kirene, oca Aleksandrova i Rufova, koji iae iz polja, da ponese krst Isusov. I dovedoe ga na mesto zvano Golgota, to znai lobanja. 23Dadoe mu da pije vino pomeano sa izmirnom, ali on ne uze.
24 22

Kad ga razapee, razdelie haljine njegove, bacajui kocke za njih, ko e ta uzeti. Bejae trei sat kad ga razapee. 26Natpis osude njegove bee ovako napisan: Kralj judejski.
27 25

S njim razapee i dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s leve strane njegove. 28I izvri se pismo koje govori: "I metnue ga meu
99

zloince".
29

Prolaznici huljahu na nj, maui glavom i govorei: Aha!, ti to hram razvaljuje i za tri dana opet sagrauje, 30pomozi sam sebi i sii s krsta! 31Tako i prvosvetenici s knjievnicima rugahu se govorei jedan drugome: Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi! 32Hristos, kralj Izrailjev, neka sie sad s krsta; da vidimo, pa da mu verujemo! I oni to bejahu s njim razapeti rugahu mu se.
33

U esti sat bi tama po celoj zemlji do sata devetoga.

34

A u deveti sat zavapi Isus jakim glasom, govorei: Eloi, Eloi! Lama savahtani! to znai: Boe moj, Boe moj, zato si me napustio! Neki od onih to stajahu onde, uvi to, govorahu: Eno zove Iliju! 36A jedan otra te napuni suner octa i nataknuvi ga na trsku dade mu da pije, govorei: Stanite da vidimo hoe li doi Ilija da ga skine.
37 35

Ali Isus zavapi jakim glasom i izdahnu. Zavesa na hramu razdre se na dvoje s vrha na dno.

38

39

Kad centurion koji stajae prema njemu vide kako izdahnu, ree: Ovaj je ovek zaista bio Sin Boji! Tu bejahu i ene koje gledahu izdaleka. Meu njima bejahu i Marija Magdalina i Marija mati Jakova maloga i Josije, i Salomija, 41koje iahu za njim kad bee u Galileji i sluahu mu, i druge mnoge koje bejahu dole s njima u Jerusalim. Kad bi vee (jer bee Dan pripreme, to jest dan u oi subote), 43doe Josif iz Arimateje, ugledni savetnik, koji i sam kraljevstva Bojega ekae, usudi se da izie pred Pilata, i zaiska telo Isusovo. 44Pilat se zaudi da je on ve umro, i dozvavi centuriona, zapita ga ima li dosta
100
42 40

vremena da je umro. 45I poto ga centurion uveri, dade tijelo Josifu.

46

A on kupi platno, skinu Isusa s krsta, obavi platnom i poloi ga u grob iseen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
47

Marija Magdalina i Marija, mati Josijna, gledahu gde ga sahranie.

Marko 16 glava Poto proe subota, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva i Salomija kupie mirisa da pomau Isusa, 2i u prvi dan nedelje dooe na grob oko sunanoga roaja.
3 4 1

One govorahu meu sobom: Ko e nam odvaliti kamen od grobnice? I pogledavi, videe da kamen bee odvaljen, a bee vrlo velik.

Uavi u grob videe mladia obuena u belu haljinu koji je sedeo s desne strane, i strah ih obuze. 6On im ree: Ne plaite se! Vi traite Isusa Nazareenina, koji je razapet. On uskrsnu, nije ovde. Evo mesto gde ga metnue. 7Nego idite, kaite uenicima njegovim i Petru da on pred vama ide u Galileju. Tamo ete ga videti, kao to vam ree.
8

I one, iziavi iz groba, pobegoe, jer ih obuze drhat i strah i nikom nita ne kazae, jer behu uplaene.
9

Uskrsnuvi rano u prvi dan nedelje, javi se Isus najprije Mariji Magdalini, iz koje bee isterao sedam avola. 10Ona otide da javi onima koji su bili s njim i koji plakahu i tugovahu. 11Kad ue da je iv i da ga je ona videla, ne verovae.
12

Posle toga javi se on, u drugom obliju, dvojici od njih kad su ili u polje. 13I oni otiavi, javie ostalima koji takoe ne verovae.
14

Najaposle javi se kad njih jedanaestorica bejahu za trpezom, i prekori

101

ih za njihovo neverovanje i tvrdo srca, to ne verovae onima koji su ga videli da je uskrsnuo.

15

I ree im: Idite po svemu svietu i propovedajte jevanelje svakomu stvorenju. 16Ko veruje i krsti se, bie spasen, a ko ne veruje, bie osuen. 17A znaci koji e pratiti one koji veruju bie ovi: imenom mojim izgonie zle duhove, govorie novim jezicima, 18uzimae zmije u ruke, ako i smrtno to popiju nee im nauditi, na bolesnike e ruke polagati, i ozdravie bolesni.
19

Poto im to izgovori, uze se Gospod na nebo, i sede Bogu s desne strane. 20A oni izioe i propovedae svuda, i Gospod ih potpomaga, i re potvriva udesima koja su se posle pokazivala.

102

Luka

Luka
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24

Luka 1 glava
1

Kako su mnogi poeli da opisuju dogaaje koji se meu nama ispunie, 2kao to su nam ih predali oni koji im od poetka behu svedoci, i koji postadoe sluitelji rei, 3to se i meni uini dobro, ispitavi paljivo sve od poetka , da ti ih po redu, estiti Teofile, napismeno izloim, 4da bi poznao istinitost rei kojima si nauen.
5

U vreme Iroda, kralja judejskoga, bio je jedan svetenik iz reda Avijina, koji se zvae Zaharija. ena njegova bee od keri Aronovih i zvae se Jelisaveta. 6Oboje bejahu pravedni pred Bogom, vrei bez mane sve zapovesti i sve naredbe Gospodnje. 7Ne imaahu dece, jer Jelisaveta bee nerotkinja, i oboje bejahu ve stari.
8

I dok je on, po rasporedu svoga reda, vrio slubu svoju pred Bogom, desi se, 9po svetnikim obiajima, da na njega doe da ue u hram Gospodnji da kadi. 10Ceo narod moljae se napolju za vreme kaenja. Tad se Zahariji pojavi aneo Gospodnji, koji stade s desne strane oltara kadionoga. 12Kad ga Zaharija ugleda, zbuni se, i strah ga obuze. 13 Ali mu aneo ree: Ne boj se, Zaharija, jer je usliena molitva tvoja. ena tvoja Jelisaveta rodie ti sina, i ti e mu nadenuti ime Jovan. 14 On e ti biti na radost i veselje, i mnogi e se obradovati njegovom roenju; 15jer e on biti velik pred Bogom. On nee piti vina ni opojnoga pia, i napunie se Duha Svetoga jo u utrobi matere svoje. 16Mnoge e on sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu, Bogu njihovome, 17i ii e
103
11

pred Bogom u duhu i sili Ilijinoj, da okrene srce otaca k deci, i nepokorne k razumnosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman.
18

Zaharija ree anelu: Po emu u ja to poznati? Jer ja sam star, a i ena je moja zala u godine.
19

Aneo mu odgovori: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom i poslan sam da ti govorim, i da ti javim ovu radosnu vest. 20I gle, onemie i nee moi govoriti do dana kad e to da se zbude, jer nisi verovao mojim reima koje e se ispuniti u svoje vreme.
21 22

Meutim narod je ekae Zahariju, udei se to se zabavi u hramu. Kad izie, on ne mogae da im govori, i oni razumee da mu se neto pojavilo u hramu. On im injae znakove i osta nem. 23Kad se navrie dani slube njegove, otide kui svojoj.
24

Nekoliko dana posle zatrudne Jelisaveta, ena njegova. Ona se krijae pet meseci, govorei: 25To je milost koju mi uini Gospod kad pogleda na me, da mi digne sramotu moju pred ljudima.
26

U esti mesec posla Bog anela Gavrila u grad galilejski, po imenu Nazaret, 27k devici isproenoj za oveka iz doma Davidova, Josifa po imenu. Devici bee ime Marija. 28Aneo ue k njoj, i ree joj: Zdravo, milosti puna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meu enama! Zbunjena od te rei, pitae se Marija ta moe da znai taj pozdrav. Aneo joj ree: Ne boj se, Marija! Jer si nala milost pred Bogom. 31I evo zatrudnee i rodie sina, i nadenue mu ime Isus. 32On e biti velik i nazvae se Sin Najvinjega, i dae mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova. 33On e u domu Jakovljevu veito kraljevati, i kraljevstvo njegovo nee kraja imati.
30 34 29

Ree Marija anelu: Kako e to biti kad ja ne znam za mua?

104

35

Aneo joj odgovori: Duh Sveti doi e na te, i sila Najviega osenie te. Zato i sveto dete koje e se od tebe roditi nazvae se sin Boji. 36 Eto i Jelisaveta, roaka tvoja, zae sina u starosti svojoj, i ovo je esti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. 37Jer kod Boga nije nita nemogue.
38

Ree Marija: Ja sam slukinja Gospodnja, neka mi bude po rei tvojoj! I aneo otide od nje. U to vreme Marija usta i pohita u planinu, u grad Judin. 40Ona ue u kuu Zaharijinu i pozdravi Jelisavetu.
41 39

im Jelisaveta u pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj, i ona se napuni Duha Svetoga. 42Ona uskliknu jakim glasom: Blagoslovena si ti meu enama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!
43

I otkud meni ovo da doe mati Gospoda moga k meni?

44

Jer gle, im doe glas pozdrava tvoga u ui moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
45

Blaena ona koja verova, jer e se ispuniti ono to joj je od Gospoda kazano! I Marija ree: "Dua moja Gospoda velia 47i duh moj se raduje u Bogu, Spasitelju mome,
48 46

to na niskost svoje slukinje pogleda. Jer e me svi narataji blaenom odsad zvati;
49

jer veliko delo Svemoni mi uini. Sveto je njegovo ime, i milosre njegovo od kolena na koleno na onima koji ga se boje.
105

50

51

On pokaza silu ruke svoje, i razasu one to su u svom srcu misli ohole imali.
52

Zbaci silnike s prestola, i podie smerne. Gladne blaga napuni, a bogate prazne otpusti. Pomae Izrailju, sluzi svome, i opomenu se milosra svoga

53

54

55

ko to ree ocima naim , prema Avramu i potomstvu njegovu do veka."

56

Marija osta s Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati kui svojoj.

Jelisaveti doe vreme da rodi, i rodi sina. 58Susedi i rodbina njezina ue da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovae se s njom.
59

57

U osmi dan dooe da obreu dete, i htedoe da mu nadenu ime njegova oca, Zaharija. 60Ali mati njegova progovori i ree: Ne, nego e se zvati Jovan. 61Rekoe joj: Nikog nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime, 62i injahu znakove ocu njegovu da saznaju kako bi on hteo da mu nadentu ime. 63Zaharija zaiska tablice i napisa: Jovan je ime njegovo. I svi se zaudie. 64U taj isti as otvorie se usta njegova i razdrei se jezik njegov, i on progovori hvalei Boga.
65

Strah ue u sve stanovnike okoline njihove, i po svoj gornjoj Judeji govorae se o ovom dogaaju. 66Svi koji za to ue razmiljahu u srcu svome, govorei: ta e biti iz ovoga deteta? I ruka Gospodnja bejae s njim.
67

Zaharija, otac njegov, bi ispunjen Duhom Svetim, i prorokova govorei:

106

68

"Blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, to svoj narod pohodi i izbavi, i podie nama silnog Spasitelja u domu Davida sluge svoga, kao to objavi ustima svetih svojih proroka iz davnih vremena.

69

70

71

Spasitelja koji nas izbavlja od naih neprijatelja, i iz ruku sviju koji nas mrze!
72

Tako on milost svoju pokazuje prema ocima naim, i opominje se svetog svog saveza,
73

po zakletvi kojom se zakleo Avramu, ocu naemu,

74

da e dati nama, kad se izbavimo iz ruku svojih neprijatelja, da mu sluimo bez straha,
75

hodei pred njime u svetosti i u pravdi kroz sve dane svog ivota.

76

A ti, dete, nazvae se prorok Svevinjega, jer e ii pred licem Gospodnjim, da mu put njegov pripravi,
77

da da narodu njegovom razum spasenja, oprotenjem greha njegovih,

78

po velikom milosru Boga naega, po kome nas istono Sunce pohodi s visine,
79

da obasja one koji su u tami i u senci smrti, i uputi noge nae na put mira."
80

I dete rastijae i jaae duhom, i osta u pustinji do dana izlaenja svoga pred Izrailja.
107

Luka 2 glava U te dane izie zapovest cara Avgusta da se popie sav narod. 2To je bio prvi popis za namesnitva Kirinova u Siriji. 3I pooe svi da se zapiu, svaki u svoj grad.
4 1

Tada poe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u grad Davidov koji se zvae Vitlejem, jer on bee iz doma plemena Davidova , 5da se zapie s Marijom, isproenom za njega enom, koja bee trudna.
6

Kad oni bejahu onamo, doe vreme da ona rodi. 7I rodi sina svoga prvenca, i povi ga i metnu u jasle, jer nije bilo mesta za njih u gostionici.
8 9

U onom kraju bilo je pastira koji uvahu nonu strau kod stada svojih. I gle, aneo Gospodnji pojavi se njima, i slava ih Gospodnja obasja. Njih obuze velik strah. 10Ali im aneo ree: Ne bojte se. Jer vam javljam dobru vijest, koja e biti velika radost celome narodu; 11jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod. 12I evo vam znaka po kome ete ga poznati: Nai ete dete povijeno koje lei u jaslama.
13

I u jedanput prie anelu mnotvo vojske nebeske hvalei Boga i govorei: 14"Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja meu ljudima!" Kad ih aneli ostavie da se vrate na nebo, pastiri rekoe jedni drugima: Hajdemo do Vitlejema da vidimo ta je to bilo, to nam Gospod dade da znamo. 16Pohitae, i naoe Mariju i Josifa, i dete koje je lealo u jaslima. 17Poto ga videe, kazae sve to im je reeno za to dete. 18I svi koji ih ue divie se onome to im kazae pastiri. 19 Marija uvae sve te rei i slagae ih u srcu svojemu. 20Pastiri se vratie slavei i hvalei Boga za sve to ue i videe, i to bee kao
108
15

to im je kazano.
21

Kad doe osmi dan, u koji je trebalo da obreu dete, nadenue mu ime Isus, kao to je aneo rekao dok se jo nije bilo ni zametnulo u utrobi matere svoje. A kad se navrie dani njihovog oienja po Zakonu Mojsijevu, donee ga Josip i Marija u Jerusalim da ga predstave Gospodu, 23 izvrujui ono to je napisano u Zakonu Gospodnjemu, da se svako prvoroeno muko dete posveti Gospodu, 24i da se prinesu na rtvu dve grlice ili dva golubia, kao to je propisano u Zakonu Gospodnjemu.
25 22

I gle u Jerusalimu bee jedan ovek koji se zvae Simeon. Taj ovjek bee pravedan i poboan; on ekae utehu Izrailjevu, i Duh Sveti bejae nad njim. 26Njemu bee po Svetome Duhu javljeno da nee umreti dok ne vidi Hrista Gospodnjega, 27i po nadahnuu Duha doe u hram. I kad roditelji donesoe dete Isusa, da svre za njega to zakon propisuje, 28on ga uze na ruke svoje, hvali Boga, i ree:
29

"Sad otputa slugu svoga, Gospode, po rei svojoj, s mirom; jer oi moje videe spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja."

30

31

32

33 34

Otac i mati njegovi divljahu se onome to se govorae za njega. Simeon ih blagoslovi, i ree Mariji, materi njegovoj: Gle, ovaj je postavljen da mnogima u Izrailju donese pad i uskrsenje, i da postane znak koji e prepiranja izazvati, 35a i tebi samoj proboe ma duu, da se otkriju misli mnogih srca.

109

Tu bee i Ana, proroica, ki Fanuilova, od kolena Asirova. Ona je bila mnogo stara, i ona bee ivela sedam godina s muem svojim od devianstva svoga. 37Ostavi udova, ni u svojoj osamdeset i etvrtoj godini ona ne naputae hrama, i sluae Bogu dan i no postom i molitvom. 38Doavi u taj isti as, ona hvaljae Boga, i govorae o Isusu svima koji ekahu izbavljenje Jerusalima. Kad svrie sve po zakonu Gospodnjemu, vratie se Josif i Marija u Galileju, u grad svoj Nazaret. 40A dete rastijae i jaalo puno mudrosti, i milost Boja bee na njemu.
41 42 39

36

Roditelji Isusovi iahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe. Kad mu bi dvanaest godina, dooe oni u Jerusalim po obiaju praznika, 43a kad prooe dani, i oni se vraahu, osta dete Isus u Jerusalimu. Otac i mati njegova ne primetie to. 44Mislei da je s drutvom, prevalie ceo dan hoda, pa ga stadoe traiti meu srodnicima i znancima. 45Ali ne naavi ga, vratie se opet u Jerusalimu da ga trae. 46Posle tri dana naoe ga u hramu gde sedi meu uiteljima, i slua ih i pita ih. 47Svi koji ga sluahu, divljahu se njegovom razumu i odgovorima.
48

Kad ga roditelji videe, zaudie se, i mati njegova ree mu: Sine, ta uini nama tako? Evo otac tvoj i ja zabrinuti te traimo.
49

On im ree: Zato ste me traili? Zar niste znali da treba da budem na delu Oca svoga? Ali oni ne razumee to to im ree. 51On sie zatim s njima u Nazaret, i bejae im posluan. Mati njegova uvae sve to u srcu svome.
52 50

I Isus napredovae u mudrosti i u rastu i u milosti pred Bogom i pred ljudima.

110

Luka 3 glava U petnaestoj godini vladanja cara Tiverija, kad Pontije Pilat bejae namesnik u Judeji, Irod tetrarh u Galileji, Filip, brat njegov, tetrarh u Itureji i u Trahonitskoj, a Lisanija tetrarh u Avilini, 2a za prvosvetenstva Ane i Kajafe, re Boja progovori Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji. 3I on proe svu okolinu Jordansku, propovedajui krtenje pokajanja za oprotenje greha, 4kao to je napisano u knjizi govora proroka Isaije, koji govori: "Eno glasa vapijueg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove. 5Doline e sve se ispuniti, slegnue se gore i bregovi, to je krivo to e se ispraviti, uzravnie se staze hrapave, 6i svako e telo Boje spasenje videti."
7 1

Govorae dakle Jovan ljudima koji izlaahu da ih krsti: Porodi gujini, ko vas naui da beite od gneva koji e da doe? 8Dajte dakle dostojne plodove pokajanja, i ne govorite u sebi: Mi imamo oca Avrama! Jer vam ja kaem da Bog moe i od ovoga kamenja podignuti decu Avramovu. 9Ve je i sekira kod korena drveta poloena, i svako drvo koje ne raa dobra ploda isei e se i u oganj e se baciti. Pitae ga ljudi: ta emo dakle initi? 11On im odgovori: Ko ima dve haljine nek da jednu onome koji nema, i ko ima hrane neka isto tako ini. Dooe i neki carinici, da ih krsti, i rekoe mu: Uitelju, ta imamo mi da inimo? 13A on im ree: Ne itite nita preko onoga to vam je nareeno.
14 12 10

Pitae ga i neki vojnici: A mi to imamo da inimo? I on im ree: Nikome ne inite sile ni prevare, i budite zadovoljni svojom platom.
15

A kako narod bee u isekivanju, i pitahu se svi u sebi nije li Jovan Hristos, 16ree on svima: Ja vas krtavam vodom, ali ide za mnom silniji od mene, kome ja nisam dostojan odreiti remena na obui
111

njegovoj. On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 17On ima lopatu svoju u ruci, i on e oistiti gumno svoje, i skupie penicu u itnicu svoju, ali e plevu saei ognjem koji se ne gasi.
18

Tako Jovan javljae jevanelje narodu, i injae jo mnoge druge napomene.

19

Ali Irod, tetrarh, koga Jovan ukori za Irodijadu, enu brata njegova, i za sva zla to uini, 20uini jo i to da zatvori Jovana u tamnicu.
21

Kako se ceo narod krtavae, i Isus se krsti, i dok se on moljae otvori se nebo 22i sie na nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i u se glas s neba koji progovori: Ti si Sin moj ljubljeni, u tebi je moje blagovoljenje! Isus imae oko trideset godina kad poe slubu svoju, i on bee, kao to se drae, sin Josifa, sina Ilijina, 24sina Matatova, sina Levijeva, sina Melhijina, sina Janejeva, sina Josifova, 25sina Matatijina, sina Amosova, sina Naumova, sina Eslijina, sina Nangejeva, 26sina Matova, sina Matatijina, sina Semejina, sina Josifova, sina Judina, 27sina Joanina, sina Resina, sina Zorovaveljova, sina Salatilova, sina Nirijina, 28 sina Malhijina, sina Adijina, sina Kosamova, sina Elmadamova, sina Irova, 29sina Josijina, sina Eliezerova, sina Jorimova, sina Matatova, sina Levijeva, 30sina Simeonova, sina Judina, sina Josifova, sina Jonamova, sina Elijakimova, 31sina Melejina, sina Mainanova, sina Matatina, sina Natanova, sina Davidova, 32sina Jesejeva, sina Ovidova, sina Vozova, sina Salmonova, sina Nasonova, 33sina Aminadavova, sina Adminova, sina Arnijeva, sina Esromova, sina Faresova, sina Judina, 34sina Jakovljeva, sina Isakova, sina Avramova, sina Tarina, sina Nahorova, 35sina Seruhova, sina Ragavova, sina Falekova, sina Everova, sina Salina, 36sina Kainanova, sina Arfaksadova, sina Simova, sina Nojeva, sina Lamehova, 37sina Matusalina, sina Enohova, sina Jaredova, sina Maleleilova, sina Kainanova, 38sina Enosova, sina Sitova, sina Adamova, sina Bojega.
112
23

Luka 4 glava
1

Isus, pun Duha Svetoga, vrati se s Jordana, i bi odveden od Duha u pustinju, 2gde ga etrdeset dana iskua avao. On ne jede nita za tih dana, i kad se oni navrie oseti glad. 3Ree mu avao: Ako si Sin Boji, zapovedaj ovome kamenu da postane hleb. 4Isus mu odgovori: Napisano je: "Nee ovek samo od hleba iveti."
5

Podignuvi ga, pokaza mu avo u trenuu oka sva kraljevstva ovoga sveta, 6i ree mu: Tebi u dati svu ovu silu i slavu ovih kraljevstva, jer je ona meni predana, i ja je dajem kome ja hou. 7Ti dakle ako mi se pokloni, bie ona sva tvoja. 8Isus mu odgovori: Napisano je: "Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome slui."
9

avo ga odvede jo u Jerusalim, postavi ga na vrh hrama, i ree mu: Ako si Sin Boji, skoi odavde dole, 10jer je napisano: "Anelima svojim zapovedie za te da te uvaju, 11i oni e tebe na ruke uzeti, da gde nogom svojom za kamen nezapne." 12Isus mu odgovori: Kazano je: "Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga."
13

Kad svri da ga tako iskuava, otide avo od njega za neko vreme.

14

Obuen u silu Duha, vrati se Isus u Galileju, i glas o njemu rairi se po celom okolnom kraju. 15On uae u sinagogama i svi ga hvaljahu. I doe u Nazaret, gde bee odgojen, i po obiaju svome ue u dan subotni u sinagogu. On ustade da ita, 17te mu dadoe knjigu proroka Isaije. Otvorivi je, nae mesto gde bee napisano: 18"Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim jevanelje siromasima: posla me da srca ranjena iscelim, da zarobljenima javim izbavljenje i slepima povratak oiju, izmuene slobodne da pustim, 19da objavim godinu milosti Gospodnje." 20Zatvori zatim knjigu, predade je sluzi, i sede. Svi u sinagogi drahu oi uprte u njega. 21Tad im poe govoriti: Danas se ispunie ove rei iz Pisma koje sad uste.
113
16

22

I svi mu svedoahu: divljahu se reima milosti koje izlaahu iz usta njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josivov?
23

Isus im ree: Vi ete mi bez sumnje spomenuti poslovicu: Lekaru, izlei se sam; kao to smo uli da si inio u Kapernaumu uini i ovde u svojoj postojbini. 24Ali, doda : U istinu vam kaem: nikakav prorok nije dobro primljen u svojoj postojbini. 25U istinu vam kaem: mnoge udovice bejahu u Izrailju u vreme Ilijino, kad se nebo zatvori tri godine i est meseci i bi velika glad po svoj zemlji, 26i ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija osim k eni udovici u Sareptu Sidonsku. 27Mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, i ni jedan se od njih ne oisti osim Nemana Sirijanina. Svi se u sinagogi napunie gneva kad to ue. 29I, ustavi, isterae ga iz grada i odvedoe ga na vrh gore, na kojoj je njihov grad sazidan, da ga bace odozgor.
30 28

Ali se Isus izmae iz njihove sredine i otide.

I doe u Kapernaum, grad Galilejski, i Uae u subote. 32Svi se divljahu nauci njegovoj, jer njegova beseda bee silna.
33

31

U sinagogi se nae jedan ovek u kome bee neist zli duh, koji povika jakim glasom: 34ta ima izmeu nas i tebe, Isuse Nazareanine? Doao si da nas pogubi. Znam te ko si: Svetac Boji! 35 Isus mu zapreti, govorei: Uuti i izii iz tog oveka! I zli duh obori oveka nasred sinagoge, i izie iz njega, i ni malo mu ne naudii. Svi se zaudie, i govorahu jedan drugome: Kakva je to re? On vlau i silom zapoveda neistim duhovima, i oni izlaze! 37I glas o njemu otide po svim okolnim mestima.
38 36

Iziavi iz sinagoge, poe u kuu Simonovu. Tatu Simonovu bee

114

uhvatila jaka groznica , i molie ga za nju. 39Nagnuvi se nad njom, zapreti on groznici, i popusti je groznica. I ona odmah usta, i poslui ih.
40

Po zalasku sunca svi koji imahu kod sebe bolesnike od raznih bolesti dovedoe ih k njemu, i onn na svakoga od njih poloi ruke, i isceli ih. 41 Iz mnogih izioe i zli duhovi viui i govorei: Ti si Sin Boji! Ali im on zapreivae, i ne davae im da govore, jer oni znadijahu da je on Hristos. im svanu, izie i otide na jedno osamljeno mesto. Narod ga traae , i doe k njemu , i zadravae ga da ne ide od njih. 43Ali im on ree: I drugim gradovima treba da propovedam jevanelje o kraljevstvu Bojemu, jer sam na to poslan. 44I propovedae po sinagogama galilejskim. Luka 5 glava
1 42

Jedanput, kad je Isus bio kod jezera Genisaretskoga i narod nalee k njemu da slua re Boju, 2spazi kod obale dve lae iz kojih ribari bejahu izili da isperu mree, 3i ue u jednu od tih laa, koja bee Simonova, i zamoli ga da malo otisne od kraja. Pa sede i stade uiti narod s lae.
4

Kad presta govoriti, ree Simonu: Hajde na dubinu, i bacite svoje mree i lovite. 5Simon mu odgovori: Uitelju, svu no smo se trudili, i nita ne ulovismo, ali na tvoju re baciu mreu. 6I bacivi je uhvatie veliko mnotvo riba, i mrea im se poderae. 7Dadoe znak drugovima koji bejahu na drugoj lai da dou da im pomognu, i oni dooe i napunie obe lae tako da su tonule. Kad to vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim, govorei: Odstupi od mene, Gospode, jer sam ja grean ovek. 9Jer je zaprepaenje bilo obuzelo njega i sve koji bejahu sa njim, zbog lova koji behu ulovili, 10a tako isto i Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve,
115
8

koji bejahu drugovi Simonovi. Tada Isus ree Simonu: Ne boj se, od sada e ljude loviti. 11Poto izvukoe obe lae na kraj, ostavie sve i pooe za njim.
12

Kad Isus bejae u jednom gradu, gle, jedan ovek sav u gubi, videvi Isusa, pade na lice, i molei mu se, ree: Gospode, ako hoe moe uiniti da budem ist. 13I on, pruivi ruku, dohvati ga se, i ree: Hou, budi ist! I odmah guba spade s njega.
14

On mu zapovedi da to nikome ne kazuje, nego idi, ree mu , i pokai se svetniku, i prinesi prilog za oienje svoje kako je odredio Mojsije, za svedoanstvo njima. 15Glas o njemu se sve vie irie, i mnotvo naroda sticae se da ga slua, i da ih isceli od njihovih bolesti.
16

A on odlaae u pustinje i moljae se.

17

Jednog dana Isus uae. Neki fariseji i ljudi od zakona, koji bejahu doli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima, seahu onde, i sila Gospodnja pokazivae se u isceljivanjima.
18

I gle, neki ljudi donesoe na odru oveka koji bee uzet, i traahu da ga unesu i metnu preda nj. 19I ne znajui, od naroda, kuda bi ga uneli, popee se na kuu i kroz krov spustie ga s odrom pred Isusa.
20

Videvi veru njihovu, ree Isus: ovee, oproteni su ti gresi tvoji.

21

Knjievnici i fariseji stadoe raspravljati i govoriti: Ko je ovaj koji hule govore? Ko moe opratati grehe osim jedinoga Boga? Poznajui misli njihove, progovori Isus, i ree im: Kakve to misli imate u srcima svojim? 23to je lake: rei: Oproteni su ti gresi tvoji, ili rei: Ustani i hodi? 24Nego da znate da vlast ima Sin oveji na zemlji opratati grehe, "tebi govorim" , ree uzetome , "ustani, uzmi odar svoj i idi kui svojoj!" 25I on odmah ustade pred njima, uze odar na
116
22

kome leae, i otide kui svojoj, hvalei Boga.

26

Svi se zaudie i hvaljahu Boga, i puni straha govorahu: uda se nagledasmo danas! Zatim Isus izie i vide carinika po imenu Levija koji je sedeo na mestu gde se naplauje carina, i ree mu: Hajde za mnom! 28Ostavivi sve, on ustade i poe za njim.
29 27

Levije mu kod kue svoje spremi veliku gozbu, i bee mnogo carinika i drugih koji seahu s njima za trpezom. 30Knjievnici i fariseji gunahu i govorahu uenicima njegovim: Zato s carinicima i grenicima jedete i pijete? Isus progovori, i ree im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. 32Ja nisam doao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grenike.
33 31

Oni mu rekoe: Uenici Jovanovi esto poste i mole se, a tako isto i farisejski, a tvoji jedu i piju.
34

On im odgovori: Moete li svatove naterati da poste dok je mladoenja s njima? 35Doi e dani kad e se oteti od njih mladoenja, i onda e postiti u one dane.
36

Kaza im jo i jedno poreenje: Niko ne kida komad od nove haljine da zakrpi staru haljinu; inae e i novu haljinu razdreti, i staroj ne lii to je novo. 37I niko ne liva novoga vina u stare mehove; inae prodere novo vino mehove i ono se prolije i mehovi propadnu. 38Nego novo vino treba u nove mehove livati, i oboje e se sauvati. 39I niko poto pije staro vino nee novoga, jer veli: Staro je bolje.

117

Luka 6 glava
1

U prvu subotu po drugome danu Pashe dogodi mu se da je iae kroz useve, i uenici njegovi trgahu klasje i satirahu rukama i jeahu. 2Neki fariseji rekoe im: Zato inite ono to nije doputeno initi u subotu?
3

Isus im odgovori: Zar niste itali ta uini David kad ogladne, on i oni koji bejahu s njim?, 4kako ue u dom Boji i uze hlebove za predstavljanje i izede, i dade onima koji bejahu s njim, ma da ih niko ne smedijae jesti osim samih svetnika? 5I ree im: Sin je oveji gospodar i od subote.
6

U drugu subotu dogodi se da on ue u sinagogu i tu uae. I onde bee jedan ovek kome bee usahnula desna ruka. 7Knjievnici i fariseji gledahu za Isusom, nee li u subotu isceliti, da bi imali ime da ga okrive. Ali on znadijae misli njihove, i ree oveku koji imae ruku usahnulu: Ustani i stani na sredu! I on usta i stade. 9I Isus im ree: da vas zapitam: ta valja u subotu initi, dobro ili zlo?, spasti oveka ili pogubiti?
10 8

I, pogledavi unaokolo na sve njih, ree oveku: Oprui ruku svoju! I on uini tako, i ruka posta zdrava.
11

Oni se svi napunie gneva, i dogovarahu se o tome ta bi uinili Isusu. Tih dana izie Isus na goru na molitvu, i provede svu no Boga molei. 13Kad bi dan, dozva uenike svoje i izabra iz njih dvanaestoricu, koje nazva apostolima: 14Simona, koga nazva Petrom, Andriju, brata njegova, Jakova, Jovana, Filipa, Vartolomeja, 15Mateja, Tomu, Jakova Alfejeva, Simona prozvanog Zilota, 16Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskoga, koji ga izdade.
118
12

17

Iziavi s njima stade na mestu ravnome na kome bee mnotvo uenika njegovih i mnogo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima i iz primorja tirskoga i sidonskoga, koji behu doli da ga sluaju i da se isceluju od svojih bolesti. 18I oni koje muahu neisti duhovi isceljivahu su. 19Ceo narod nastojae da ga se dotakne, jer iz njega izlaae sila i isceljivae ih sve.
20

Tada Isus, podignuvi oi na uenike svoje, ree: Blaeni vi koji ste siromani, jer je vae kraljevstvo Boje!
21

Blaeni vi koji ste gladni sad, jer ete se nasititi! Blaeni vi koji plaete sad, jer ete se obradovati!
22

Blaeni vi kad na vas omrznu ljudi, i kad vas budu gonili i izgrdili i razglasili ime vae kao zlo, zbog Sina ovejega! 23Radujte se u onaj dan i zaigrajte od veselja, jer, gle, velika e nagrada vaa biti na nebu. Jer su tako inili prorocima ocevi njihovi!
24

Ali teko vama, bogati, jer ve imate utehu svoju!

25

Teko vama koji ste siti, jer ete ogladneti. Teko vama koji se smejete sada, jer ete zaplakati i zakukati!
26

Teko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama, jer su tako inili i lanim prorocima ocevi njihovi! Ali vama kaem koji me sluate: Ljubite neprijatelje svoje, dobro inite onima koji vas mrze; 28blagosliljajte one koji vas kunu, i molite za one koji vas vreaju. 29Ako te ko udari po obrazu, okreni mu i drugi; ako ti ko uzme ogrta, ne brani mu da ti i haljinu uzme. 30Svakome koji ite u tebe podaj, i ne trai svoje od onoga koji ti ga uzme. 31Kako hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima tako. 32Ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala za to? I grenici ljube one koji njih ljube.
119
27

Ako inite dobro onima koji vama dobro ine, kakva vam je hvala za to? I grenici ine tako. 34I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ete primiti, kakva vam je hvala za to? I grenici grenicima daju u zajam da opet od njih prime. 35Ali ljubite neprijatelje svoje i inite dobro i dajte u zajam ne nadajui se niemu, i vaa e nagrada velika biti, i biete sinovi Najviega, jer je on dobar i neblagodarnima i zlima. 36 Budite dakle milosrdni kao i Otac va to je milosrdan. Ne sudite, i nee vam se suditi, ne osuujte i neete biti osueni. Opratajte, i oprostie vam se. 38Dajte i dae vam se. Meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam u naruje vae. Jer kakvom merom dajete, onakvom e vam se vratiti. I kaza im i ovo poreenje: Moe li slepac slepca voditi? Nee li oba u jamu pasti? 40Nije uenik vei od uitelja svoga, nego e svaki savreni uenik biti kao i uitelj njegov. 41Zato vidi trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne primeuje? 42Ili: kako moe rei bratu svome: Brate, stani da ti izvadim trun koji je u oku tvome, a sam ne vidi brvna u oku svome? Licemere!, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa e onda videti kako e da izvadi trun iz oka brata svoga! Dobro drvo ne daje zao plod, niti zlo drvo nosi dobar plod. 44Jer se svako drvo po plodu svome poznaje. Ne beru se smokve s trnja, niti se groe bere s kupine. 45Dobar ovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo, jer usta govore ono to u srcu izobiluje. Zato me zovete: Gospode, Gospode!, a ne izvrujete to vam govorim? 47Svaki koji ide za mnom, i slua rei moje i izvruje ih, kazau vam kakav je. 48On je kao ovek koji gradei kuu, iskopa dubok i udari temelj na kamenu. Dooe vode, navali reka na tu kuu i ne moe je pokrenuti, jer bee utemeljena na kamenu. 49A koji slua i ne izvrava, on je kao ovek koji sazida kuu na zemlji bez temelja. Navali reka na nju, i odmah je obori, i ta se kua strano raspade.
120
46 43 39 37

33

Luka 7 glava
1

Kad izree sve te rei svoje pred narodom koji ga sluae, ue Isus u Kapernaum.
2

Kod nekog centuriona bejae bolestan na umoru sluga koji mu bee mio. 3uvi za Isusa, posla on k njemu stareine judejske da ga mole da bi doao da mu isceli slugu. 4I oni, doavi k Isusu, molie ga lepo, govorei: Dostojan je da mu to uini; 5jer voli na narod i sazida nam sinagogu. Uputivi se Isus s njima, ve doe blizu kue njegove, kad centurion posla k njemu prijatelje, i porui mu: Gospode, ne trudi se, jer nisam dostojan da ue pod moj krov. 7Zato i ne drah sebe dostojna ni da ti sam priem; nego samo reci re i ozdravie sluga moj. 8Jer i ja, koji sam ovjek pod vlau i imam pod sobom vojnike, reem jednome: Idi, i on ide, i drugome: Doi, i on dolazi, i sluzi svome: Uini to, i on ini.
9 6

Kad to u Isus, zadivi mu se, i okrenuvi se narodu koji je iae za njim, ree: Kaem vam, ni u Izrailju tolike vere ne naoh!
10

I kad se vratie kui oni koji behu poslani od centuriona, naoe bolesnog slugu zdrava.
11

Sutradan otide Isus u grad koji se zove Nain, i s njim iahu uenici njegovi i mnotvo naroda.
12

Kad behu blizu gradskih vrata, gle, iznoahu mrtvaca, jedinoga sina matere njegove, koja bee udovica. S njom iae mnogo sveta iz grada. Videvi je Gospod, saali mu se za njom, i ree joj: Ne plai! 14I prie i dohvati se sanduka, a nosioci stadoe , i ree: Mome, tebi govorim, ustani! 15I mrtvac sede i stade govoriti. Isus ga vrati materi
121
13

njegovoj.
16

Strah ih obuze sve, i hvaljahu Boga govorei: Veliki prorok izie meu nama, i Bog pohodi narod svoj! 17Glas ovaj o Isusu otide po svoj Judeji i po svoj okolini.
18

Javie Jovanu uenici njegovi za sve to, i on dozva dva od uenika svojih, 19i posla ih k Isusu da ga pitaju: "Jesi li ti onaj koji ima da doe ili drugoga da ekamo?"
20

Doavi pred Isusa, rekoe mu: Jovan Krstitelj posla nas k tebi da te pitamo: "Jesi li ti onaj koji ima da doe, ili drugoga da ekamo?" U taj isti as isceli Isus mnoge od bolesti, i od rana i od zlih duhova, i mnogim slepima vrati vid. 22I odgovori im: Idite i kaite Jovanu to videste i uste: slepi progledaju, hromi hode, gubavci iste se, gluvi uju, mrtvi uskrsavaju, siromasima javlja se jevanelje. 23Blaen onaj kome ja ne budem povod spoticanja! Kad Jovanovi uenici otidoe, poe Isus govoriti narodu za Jovana: ta ste izili da vidite u pustinji? Trsku koju vetar ljulja? ta ste dakle izili da vidite? 25oveka u meke haljine obuena? Eno, koji gospodske haljine nose i u slastima ive, po kraljevskim su dvorovima. 26ta ste dakle izili da vidite? Proroka? Da, ja vam kaem, i vie od proroka! 27 Jer je ovo onaj za koga je pisano: "Gle, glasnika svoga aljem ja pred licem tvojim, koji e pred tobom put tvoj poravnati." 28I ja vama kaem: Ni jedan izmeu roenih od ena nije vei prorok od Jovana Krstitelja; ali i najmanji u Kraljevstvu Bojemu vei je od njega.
29 24 21

I svi ljudi koji ga sluahu, i carinici , dadoe slavu Bogu krstei se krtenjem Jovanovim. 30Ali fariseji i ljudi od zakona prezree savet Boji, ne dajui da ih on krsti.
31

Sa im bih ja dakle uporedio ljude ovoga narataja, i na koga li oni

122

lie? 32Oni lie na decu koja sede na trgu, i koja, govorei jedni drugima, kau: Svirasmo vam u frulu i vi ne igraste, pevasmo vam tugovanke i vi ne plakaste. 33Jer doe Jovan Krstitelj, koji niti jede hleba niti pije vina, i vi kaete: avo je u njemu. 34Doe sin oveji, koji jede i pije, i vi kaete: Gle oveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grenika. 35Ali opravdae mudrost sva deca njezina.
36

Jedan farisej moli Isusa da obeduje kod njega. Isus ue u kuu Farisejevu i sede za trpezu.
37

I gle, jedna ena grenica, koja se nae u gradu, doznavi da je on za trpezom u kui farisejevoj, donese staklenicu od alabastera punu mira, 38stade pozadi Isusa, i spusti se kod nogu njegovih. Plakala je, i suze njezine oblie noge njegove. I ona ih je otirala kosom svojom, celivala i mazala mirom.
39

Videvi to farisej koji ga bee pozvao, ree u sebi: Da je on prorok, znao bi koja i kakva ga se ena dotie: poznao bi da je grenica.
40

Isus progovori i ree mu: Simone, imam neto da ti kaem. A on ree: Uitelju, kai. 41Isus ree: Dva su oveka dugovala jednom zajmodavcu; jedan mu bee duan pet stotina dinara, a drugi pedeset; 42 ali kako oni ne imahu im da mu plate, to on pokloni dug obojici. Kai mi, koji e ga od te dvojice vie ljubiti? Simon odgovori: Mislim onaj kome najvie pokloni. Ree Isus: Pravo si sudio. 44I okrenuvi se prema eni, ree Simonu: Vidi li ovu enu? Ja uoh u tvoju kuu, i nisi mi dao vode da operem noge svoje, a ona mi suzama svojim noge obli i kosom ih svojom otra. 45Poljubac mi nisi dao, a ona od kako uoh ne presta celivati noge moje. 46Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirom pomaza mi noge moje. 47Zato ti kaem: Oproteni su joj mnogi gresi njezini, jer je ona mnogo ljubila, a onaj kome se malo oprata, malo ljubi. 48I ree eni: Oproteni su ti gresi tvoji!
123
43

49

Oni koji seahu s njim za trpezom stadoe u sebi govoriti: Ko je ovaj koji i grehe oprata?
50

Ali Isus ree eni: Vera te je tvoja spasla; idi s mirom!

Luka 8 glava
1

Posle toga iae Isus po gradovima i po selima propovedajui i javljajui dobru vest o kraljevstvu Bojemu. Sa njim bejahu dvanaestorica 2i neke ene koje behu isceljene od zlih duhova i od bolesti: Marija koja se zvae Magdalina, iz koje izie sedam zlih duhova, 3i Jovana, ena Huze, nastojnikaa Irodova, Susana, i mnoge druge, koje mu pomagahu dobrima svojim. Kad se sabra mnogo naroda, doavi k njemu mnogi iz raznih gradova, kaza ovu poreenje: 5Izie seja da seje seme svoje, i kako on sejae jedan deo semena pade pokraj puta, i pogazilo se, i ptice nebeske pozobae ga. 6Drugi deo pade na kamen, i iznikavi osui se, jer nemae vlage. 7Drugi pade u trnje, i trnje uzraste i zagui ga. 8Drugi deo pade na dobru zemlju, i, iznikavi, donese plod sto puta onoliko. Govorivi ovo povika: Ko ima ui da uje, neka uje!
9 4

Uenici njegovi upitae ga ta ovo poreenje znai:

10

On im odgovori: Vama je dano da poznate tajne kraljevstva Bojega, a ostalima se u poreenjima kazuje, da gledaju i ne vide, da uju i ne razumiju. A evo ta znai ovo poreenje: Seme je re Boja. 12Koji su pokraj puta, to su oni koji sluaju, ali zatim dolazi avo i otima re iz srca njihovoga, da ne veruju i da se ne spase. 13Koji su na kamenu, to su oni koji kad uju, radosno primaju re, ali nemaju korena, i za neko vreme veruju, a kad doe vreme iskuenja otpadnu. 14Koje pade u
124
11

trnje, to su oni koji sluaju i, otiavi, od briga, od bogatstva i od slasti ovoga ivota zague se, i rod ne sazri. 15A koje je na dobru zemlju palo, to su oni koji sasluavi re istim i dobrim srcem, dre je i donose plod postojanou svojom.
16

Niko svee ne poklapa inikom kad je zapali, niti je mee pod odar, nego je mee na svenjak, da vide svetlost koji ulaze. 17Jer nema nita sakriveno to nee biti otkriveno, ni tajno to se nee doznati i na svetlost izii. 18Pazite dakle kako sluate, jer ko ima dae mu se, a ko nema uzee se od njega i ono to misli da ima.
19

K Isusu dooe mati i braa njegova, ali ne mogahu od naroda da dopru do njega. 20Javie mu: Mati tvoja i braa tvoja su napolju i ele da te vide.
21

Ali on odgovori: Mati moja i braa moja oni su koji sluaju re Boju i izvruju je. besnog Jednog dana ue Isus s uenicima svojim u jednu lau, i ree im: Da preemo na drugu stranu jezera. I krenue. 23Dok su plovili Isus zaspa. Na jezeru se podie oluja, laa se punjae vodom, i oni bejahu u velikoj opasnosti. 24Pribliivi mu se, probudie ga uenici njegovi, govorei: Uitelju, Uitelju, izgibosmo! A on probudivi se, zapreti vetru i valovima, i oni utolie, i povrati se tiina. 25On im tad ree: Gde je vera vaa? A oni, uplaeni i smeteni, govorahu jedan drugome: Ko je ovaj koji i vetru i vodi zapoveda, i sluaju ga? Pristadoe u okolini gadarinskoj, koja je prema Galileji. 27Kad Isus izie na kraj, srete ga jedan ovek iz grada u kome behu zli duhovi. Odavna se on ni u haljine ne oblaae, i ne ivljae u kui, nego u grobovima. 28Videvi Isusa, povika i pripada k njemu, i ree jakim glasom: ta ima izmeu tebe i mene, Isuse, Sine Boga Najviega? Molim te, ne mui me. 29Jer Isus zapovedi duhu neistome da izie iz oveka, jer ga odavna muae. A metahu ga u verige i u okove, ali on
125
26 22

iskidae sveze, i zli duh ga terae u pustinju.

30

Isus ga zapita: Kako ti je ime? A on ree: Legija, jer mnogi zli duhovi bejahu uli u njega. 31Oni moljahu Isusa da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32Onde pasijae po gori veliki krd svinja, i zli duhovi ga moljahu da im dopusti da u njih uu. I on im dopusti. 33Zli duhovi izioe iz oveka i uoe u svinje, i krd navali s brega u jezero, i utopi se. Kad svinjari videe ta bi, pobegoe i javie to u gradu i po selima. 35I izioe ljudi da vide ta je bilo, te dooe k Isusu, i naoe oveka iz koga zli duhovi bejahu izili, kojije sedio obuen i pri svesti kod nogu Isusovih i strah ih obuze. 36Oni koji behu videli to se dogodilo, kazae kako je besni isceli. 37I sav narod iz okoline gadarinske moli Isusa, da ode od njih, jer se bejahu mnogo uplaili. Isus ue u lau i vrati se natrag.
38 34

ovek pak iz koga behu izili zli duhovi moljae ga da mu dopusti da ostane s njim. Ali ga Isus odbi, govorei: 39Vrati se kui svojoj, i kazuj ta ti uini Bog. I on otide pripovedajui po svemu gradu to mu Isus uini.
40

Kad se Isus vrati, prie mu narod, jer ga svi oekivahu.

I gle, doe jedan ovek, po imenu Jair, koji bee stareina sinagoge, i pade pred noge Isusove, i zamoli ga da ue u kuu njegovu. 42Jer on imae jedinicu ker od dvanaest godina, i ona umirae. Dok Isus iae putem, narod ga gurkae. 43Bee jedna ena koja je ve dvanaest godina bolovala od teenja krvi, i koja je sve imanje potroila bila na lekare, i ni jedan je nije mogao izleiti. 44Pribliivi mu se s lea, dotae se ona skuta haljine njegove, i odmah stade teenje krvi njezine.
45

41

Ree Isus: Ko je to to se dotae mene? A kako se svi odgovarahu, rekoe Petar i koji bejahu s njim: Uitelju, narod te pritiskuje, a ti kae:
126

Ko je to to se dotae mene? 46A Isus ree: Neko se dotae mene, jer ja osetih silu koja izie iz mene.
47

Kad ena vide da se nine skrila, pristupi drui, pade pred noge njegove, i kaza mu pred svim narodom zato ga se dotae, i kako odmah ozdravi. 48A on joj ree: Keri! Vera te tvoja spasla. Idi s mirom!
49

Dok je on jo govorae, doe neko od kue stareine sinagoge i ree mu: Ki je tvoja umrla, ne trudi uitelja.
50

Kad to u Isus, ree stareini sinagoge: Ne boj se, samo veruj, i bie spasena.
51

A kad doe do kue, ne dade ni jednome ui osim Petra, Jovana i Jakova i devojina oca i matere. 52Svi plakahu i jaukahu za njom. Tada Isus ree: Ne plaite, nije ona umrla, nego spava. Oni mu se podsmevahu, znajui da je umrla. 54Ali je on uze za ruku i ree jakim glasom: Devojko, ustani! 55I njezin se duh povrati, i ona odmah usta, i Isus naredi da joj dadu da jede. 56Udivie se roditelji njezini, i on im preporui da nikome ne kazuju ta je bilo. Luka 9 glava Sazvavi Isus dvanaestoricu, dade im silu i vlast nad svim zlim duhovima i mo da isceljuje od bolesti. 2I posla ih da propovedaju kraljevstvo Boje i da isceljuju bolesnike.
3 1 53

I ree im: Nita ne uzimajte na put, ni tapa, ni torbe, ni hleba, ni novaca, niti po dve haljine da imate. 4U koju kuu uete onde ostanite i odande dalje polazite; 5a gde vas ne prime, idite iz onoga grada i otresite i prainu s nogu svojih, za svedoanstvo na njih.
6

I oni pooe, i iahu po selima propovedajui jevanelje i isceljujui

127

svuda.
7

Kad Irod, tetrah, u to se zbiva, nije znao ta da misli, jer neki govorahu da je Jovan uskrsnuo iz mrtvih, 8jedni da se pojavio Ilija, a jedni da je uskrsnuo koji od starih proroka. 9Ali Irod govorae: Jovana ja dadoh da se posee, ali ko je to o kome ja takva udesa ujem? I eljae ga videti.
10

Vrativi se, kazae apostoli Isusu ta su uradili. On ih uze sa sobom i otide nasamo u pustinju kod grada zvanog Vitsaida. 11Narod, doznavi za to, poe za njim. Isus ga primi i govori mu o kraljevstvu Bojemu, i isceli one koji trebahu da se iscele.
12

Kako naginjae dan, pristupie k njemu dvanaestorica, i rekoe mu: Otpusti narod, nek idu na konak u sela i u okolna polja i nau sebi jela, jer smo ovde u pustinji.
13

Ree njima Isus: Podajte im vi da jedu. A oni rekoe: U nas nema vie od pet hlebova i dve ribe; osim da idemo mi da kupimo jela za sve ove ljude. 14Jer bee ljudi oko pet hiljada. Ali on ree uenicima svojim: Poreajte ih da sednu u redove po pedeset. 15Oni uinie tako, i sedoe svi. 16Isus uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavi na nebo blagoslovi ih, pa ih prelomi i dade uenicima da razdadu narodu. 17I jedoe i nasitie se svi, i nakupie dvanaest punih kotarica komada to pretee.
18

Jedanput, kad se Isus moljae nasamo, s njim bejahu uenici, i on ih zapita: Ko govore ljudi da sam ja?
19

Odgovorie mu: Jedni vele da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi da je uskrsnuo neki od starih proroka.
20

A vi , upita ih on , ta mislite, ko sam ja? Petar odgovori: Ti si Hristos Boji.

128

Isus im strogo preporui da nikome to ne kazuju. 22On im jo ree da Sin oveji treba mnogo da pretrpi, da ga stareine i prvosvetenici i knjievnici odbace, da bude ubijen, i trei dan da uskrsne.
23

21

Svima pak ree: Ko hoe da ide za mnom neka se odree sebe i svaki dan uzme krst svoj, i nek ide za mnom. 24Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga, a ko izgubi ivot svoj, mene radi, sauvae ga. 25 Jer kakvu korist ima ovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi, ili sebi naudi? 26Jer ko se postidi mene i mojih rei, njega e se Sin oveji postideti kad doe u slavi svojoj i Oevoj i svetih anela. 27U istinu vam kaem: ima nekih meu ovima to ovde stoje, koji nee umreti dok ne vide kraljevstvo Boje. Osam dana od prilike poto im ree ove rei, uze Isus Petra, Jovana i Jakova i izie na goru na molitvu. 29Dok se on moljae promeni se izgled lica njegova, i haljine njegove postadoe sjajno bele. 30I gle, dva oveka govorihu s njim, i to bejahu Mojsije i Ilija, 31koji se pokazae u slavi, i govorahu o izlasku njegovu, koji je on imao da svri u Jerusalimu.
32 28

Petra i njegove drugove bee obuzeo teak drem, ali drei se budni videe oni slavu Isusovu i dva oveka koji su s njim bili. 33Kad se ovi odvojie od njega, ree Petar Isusu: Uitelju, dobro je to smo ovde; da nainimo tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsiju i jednu za Iliju. On nije znao to je govorio.
34

Dok on to govorae doe oblak i zakloni ih, i kad uenici videe da su zali u oblak, obuze ih strah. 35I iz oblaka doe glas koji ree: Ovo je Sin moj izabrani; njega posluajte!
36

Kad se u glas, nae se Isus sam. Uenici uutae, i nikome nita ne kazae, u one dane, od onoga to videe.

129

37 38

Sutradan, kad sioe s gore, mnotvo naroda doe na susret Isusu. I gle, jedan ovek povika ispred naroda: Uitelju, molim te, pogledaj na sina moga, jer mi je jedinac, 39i gle, napada ga duh, i on odmah vie, i silno ga duh lomi i natera mu pene na usta, i teko se od njega rastavlja poto ga svega izlomi. 40Molio sam uenike tvoje da ga isteraju, pa ne mogoe.
41

Rode neverni i pokvareni, ree Isus, dokle u biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svoga ovamo.
42

Dok on prilaae, obori ga zli duh i stade ga jako lomiti. Ali Isus zapreti duhu neistome, i isceli mome, i dade ga ocu njegovom. Svi se divili veliini Bojoj. I dok se svi divljahu svemu to injae, ree Isus uenicima svojim: 44Dobro sluajte to u vam sada rei: Sin oveji treba da bude predan u ruke oveje. 45Ali uenici ne razumee tu re, jer im ona bee skrivena, da je ne bi mogli razumeti, a bojahu se da ga o tome pitaju.
46 43

Ali u njih ue misao o tome ko bi bio najvei meu njima.

47

I Isus, prozrevi pomisli srdca njihovih, uze jedno dete, metnu ga pored sebe, 48i ree im: Koji god primi ovo malo dete u ime moje, mene prima, a koji mene prima, prima onoga koji me je poslao. Jer onaj koji je najmanji meu vama, taj je velik.
49

Jovan progovori, i ree: Uitelju, videsmo jednoga koji imenom tvojim izgoni zle duhove i zabranismo mu, jer on ne ide s nama za tobom. 50 Ne branite, odgovori Isus , jer ko nije protiv vas, s vama je. Kad se priblii vreme kad trebae biti uzet na nebo, rei se Isus da ide pravo u Jerusalim. 52I posla glasnike pred sobom, i oni otioe i dooe u jedno selo samarjansko da mu ugotove konak. 53Ali ga ne primie zato to on iae u Jerusalim.
130
51

54

Kad to videe njegovi uenici Jakov i Jovan, rekoe: Gospode, hoe li da reemo da oganj sie s neba na njih i da ih spali?
55

Isus, okrenuvi se k njima , prekori ih, i ree: Ne znate kakva ste vi duha; 56jer sin oveji nije doao da pogubi due oveje, nego da ih spase. Oni tad odoe u drugo selo.
57

Kad iahu putem, ree mu jedan ovek: Gospode, ja u da idem za tobom kud god ti ide. 58Isus mu odgovori: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a sin oveji nema gde glavu nasloniti. A drugome ree: Hajde za mnom. A on odgovori: Gospode, dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svoga. 60Ali mu Isus ree: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace, a ti hajde i javljaj kraljevstvo Boje.
61 59

Ree drugi: Gospode, ja idem za tobom, ali dopusti mi najpre da se oprostim s ukuanima svojim. 62Isus mu odgovori: Koji god metne ruku svoju na plug pa se obazre natrag, nije podesan za kraljevstvo Boje. Luka 10 glava
1

Posle toga izabra Gospod jo sedamdesetoricu i posla ih po dva i dva pred sobom u svaki grad i mesto kud je sam imao da poe. 2I ree im: etva je velika, ali je poslenika malo. Molite se dakle gospodaru od etve da polje poslenika na etvu svoju.
3

Idite. Evo vas ja aljem kao jaganjce meu vukove. 4Ne nosite ni kese, ni torbe, ni obue, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 5U koju god kuu uete, najpre recite: Mir kui ovoj! 6I ako bude onde sin mira, ostae na njemu mir va, ako li ne bude vratie se k vama. 7U toj kui budite i jedite i pijte to vam se daje, jer radnik zasluuje nadnicu svoju. Ne prelazite iz kue u kuu.
131

U koji god grad uete i prime vas, jedite to se donese pred vas, 9i isceljujte bolesnike koji su u njemu, i recite im: Priblii se k vama kraljevstvo Boje! 10A u koji god grad doete i ne prime vas, iziavi na ulice njegove recite: 11I prainu od grada vaega, koja je prionula za noge nae, otresamo vam, ali znajte da se priblii kraljevstvo Boje! 12 Kaem vam da e Sodomu biti lake u onaj dan nego li tome gradu. Teko tebi Horazine! Teko tebi Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila udesa kao to su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali. 14Ali e Tiru i Sidonu lake biti u dan suenja nego vama. 15I ti, Kapernaume, koji si se do nebesa podigao, do Ada e propasti!
16 13

Ko vas slua, mene slua, a ko vas odbacuje, mene odbacuje, a ko mene odbacuje, odbacuje onoga koji me je poslao.
17

Sedamdesetorica se vratie radosni, govorei: Gospode, i zli duhovi nam se pokoravaju u ime tvoje. Ree njima Isus: Ja videh sotonu gde pade s neba kao munja. 19Evo vam dadoh vlast da gazite na zmije i na skorpije, i na svaku silu neprijateljsku, i nita vam nee nauditi. 20Ali se ne radujte tome to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to su vaa imena zapisana na nebesima.
21 18

U taj as obradova se Isus po Duhu Svetome, i ree: Hvalim te Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od mudrih i razumnih a objavio si deci. Da, oe, hvalim te to je tako bila volja tvoja. 22Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako hoe Sin kome objaviti.
23

I okrenuvi se k uenicima nasamo, ree: Blago oima koje vide to vi vidite! 24Jer vam kaem da su mnogi proroci i kraljevi eleli videti to vi vidite i ne videe, i uti to vi ujete, pa ne ue".
132

25

Ustade tad jedan ovek od zakona i, iskuavajui ga, ree: Uitelju, ta u uiniti da dobijem ivot veni?
26

Ree mu Isus: ta je napisano u zakonu?, kako ti ita?

27

A on odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom duom svojom, i svom snagom svojom i svim umom svojim, i blinjega svoga kao samoga sebe.
28

Ree mu Isus: Pravo si odgovorio, to ini i ivee. A on , hotei da se opravda , ree Isusu: A ko je blinji moj?

29

Isus odgovori: Jedan ovek silaae iz Jerusalima u Jerihon. Uhvatie ga razbojnici, koji ga opljakae i isprebie, pa otioe, ostavivi ga pola mrtva. 31Onim istim putem silaae sluajno jedan svetenik koji videvi toga oveka proe dalje. 32Jedan Levit koji takoe stie na ono mesto, videvi ga, prosledi dalje put. 33Ali jedan Samarjanin, koji putujui doe i on na to mesto, smilova se na nj im ga spazi. 34On prie k njemu, zavi mu rane, poto ih zali uljem i vinom, naprti ga na svoje ivine, prenese ga u jednu gostionicu i pobrinu se za njega. 35Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioniaru, i ree mu: Gledaj ga, a to vie potroi platiu ti kad se vratim. 36ta misli dakle, koji je od one trojice bio blinji onome koji bee upao u ruke razbojnika?
37

30

Onaj koji se smilovao na njega , ree ovek od zakona. A Isus mu ree: Idi, pa i ti ini tako. Idui putem s uenicima svojim ue Isus u jedno selo, i jedna ena, po imenu Marta, primi ga u svoju kuu. 39Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja sedei kod nogu Gospodnjih sluae re njegovu. 40Marta, koja bee mnogo zauzeta poslom, da ga poslui, prie njima i ree:
133
38

Gospode, zar ti ne mari to me sestra moja ostavi samu da sluim? Reci joj dakle da mi pomogne.
41

Gospod joj odgovori: Marta, Marta, ti se brine i uznemiruje za mnoge stvari. 42Samo je jedno potrebno. Marija je dobri deo izabrala, koji joj se nee oduzeti. Luka 11 glava
1

Isus se jednog dana moljae na jednom mestu. Kad svri molitvu, ree mu jedan od uenika njegovih: Gospode, naui nas moliti se, kao to i Jovan naui svoje uenike.
2

On im ree: Kad se molite govorite: Oe na koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje, neka doe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu. 3Hleb na nasuni daj nam svaki dan, 4i oprosti nam grehe nae, kao i mi to opratamo svakom duniku svojemu, i ne daj da padnemo u iskuenje, nego nas izbavi od zla. Ree im jo: Ako neko od vas ima prijatelja, pa otide njemu nou, i ree mu: Prijatelju, daj mi tri hleba u zajam, 6jer mi doe prijatelj s puta, i nemam ga ime ponuditi, 7a on iznutra odgovori: Ne uznemiruj me, ve su vrata zatvorena, i deca moja i ja ve smo legli u postelju, ne mogu da ustanem da ti dam hleba, 8kaem vam: ako i ne ustane da mu da to mu je prijatelj, ali e zbog njegove nametljivosti ustati, i dae mu sve to mu treba. 9I ja vama kaem: Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se. 10Jer svaki koji ite prima, i koji trai nalazi, i koji kuca otvara mu se. 11Koji je meu vama otac koji e sinu svome kamen dati ako mu hleba zaite? Ili ako zaite ribe, hoe li mu dati mesto ribe zmiju? 12Ili ako zaite jaje, hoe li mu dati skorpiju? 13 Kad dakle vi, koji ste zli, umete dobre darove dati deci svojoj, koliko li nee vie Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji itu u njega?
14 5

Isus istera zlog duha koji bee nem. I kad zli duh izie, progovori
134

nemi, i udivie se ljudi.

15

Ali neki od njih rekoe: Silom Velzevula, kneza avolskoga, izgoni on zle duhove. 16Drugi, iskuavajui ga, iskahu od njega znak s neba. Ali Isus, znajui misli njihove, ree im: Svako kraljevstvo koje je protiv sebe razdeljeno propada, i rui se kua na kuu. 18Tako i sotona, ako je protiv sebe razdeljen, kako e se odrati kraljevstvo njegovo?, kao to kaete da silom Velzevula izgonim zle duhove. 19Ako ja silom Velzevula izgonim zle duhove, ijom li ih silom sinovi vai izgone? Za to e vam oni sami biti sudije. 20Ali ako ja prstom Bojim izgonim zle duhove, znai da je dolo k vama kraljevstvo Boje. 21Kad se jaki ovek naorua i uva kuu svoju, imanje je njegovo na miru. 22Ali ako doe jai od njega i nadvlada ga, on mu uzme sve oruje njegovo, u koje s uzdao, i raznosi to otme od njega. 23Koji nije sa mnom, protiv mene je, a koji sa mnom ne sabire, prosipa. Kad neisti duh izie iz nekog oveka, on ide kroz bezvodna mesta traei pokoja, i ne naavi, veli: Da se vratim u dom svoj otkuda sam iziao; 25i doavi, nae ga da je pometen i ukraen. 26Tad ide i uzima sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i uavi nasele se onde, i bude kraj onome oveku gori od poetka.
27 24 17

Dok on to govorae, podie glas jedna ena iz naroda, i ree mu: Blago utrobi koja te je nosila i sisama koje su te dojile!
28

A on odgovori: Blago onima koji sluaju re Boju i dre je.

I kako se narod skupljae u velikom broju, stade govoriti: Narataj je ovaj zao rod. Ite znak, i nee mu se dati znak osim znaka Jone proroka; 30jer kako je Jona bio znak Ninevljanima, tako e Sin oveji biti znak narataju ovome. 31Kraljica juna ustae u dan suenja s ljudima narataja ovoga, i osudie ih, jer ona doe s kraja zemlje da slua mudrost Solomonovu, a gle, ovde je vii od Solomona.
135

29

32

Ninevljani ustae u dan suenja s naratajem ovim, i osudie ga, jer se oni pokajae na Jonino propovedanje, a gle, ovde je vii od Jone.
33

Niko ne mee zapaljene svee na sakriveno mesto, ni pod inik, nego na svenjak, da vide svetlost koji ulaze. 34Svetiljka je telu tvome oko tvoje. Ako je oko tvoje vedro, celo je telo tvoje osvetljeno; ali ako je oko tvoje mutno, telo je tvoje u tami. 35Gledaj dakle da svetlost tvoja, koja je u tebi, ne bude tama. 36Jer ako je sve telo tvoje osvetljeno i nema nikakvoga uda u tami, bie ono celo svetlo, kao kad te svea obasjava svetlou svojom.
37

Dok Isus govorae, moli ga jedan farisej da obeduje kod njega. On ue i sede za trpezu. 38Farisej se zaudi kad vide da se ne umi pre obeda. Ali mu Gospod ree: Vi fariseji spolja istite au i tanjir, a unutra ste puni grabea i zlobe. 40Bezumni! Nije li onaj koji je nainio ono to je unutra, nainio i ono to je spolja? 41Nego dajte milostinju od onoga to je unutra, i gle, sve e biti isto.
42 39

Ali teko vama farisejima, to dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povra, a mimoilazite pravdu i ljubav Boju. Ovo je trebalo initi, i ono ne ostavljati.
43

Teko vama farisejima, to traite zaelja po sinagogama, i da vam se klanjaju ljudi po ulicama. 44Teko vama! Jer ste vi kao skriveni grobovi po kojima ljudi ne znajui idu.
45

Jedan ovjek od Zakona progovori, i ree mu: Uitelju, govorei to i nas vrea.
46

A Isus odgovori: Teko i vama, ljudima od zakona, to prtite na ljude bremena teka za noenje, a ni jednim prstom svojim neete da ih dirnete. 47Teko vama!, to zidate grobove prorocima koje su vai
136

ocevi pobili. 48Vi dakle svedoite za dela otaca svojih, i odobravate ih, jer ih oni pobie, a vi im grobove zidate. 49Zato i mudrost Boja ree: Poslau im proroke i apostole, i oni e jedne od njih pobiti a druge proterati, 50da se od ovog narataja ite raun krvi sviju proroka koja je prolivena od postanja sveta, 51od krvi Aveljeve pa do krvi Zaharije, koji pogibe izmeu oltara i hrama. Da, kaem vam, iskae se raun od narataja ovoga. 52Teko vama ljudima od zakona! Jer vi uzeste klju od znanja: sami ne uoste, a koji htedoe da uu, ne dadoste im. Kad on izie odande knjievnici i fariseji stadoe navaljivati k njemu, naterajui ga da govori o mnogim stvarima, 54i izazivajui ga, ne bi li ulovili kakvu re iz usta njegovih. Luka 12 glava
1 53

Kako se, meutim okolo njih skupie hiljde naroda, da stadoe gaziti jedan na drugoga, poe Isus govoriti uenicima svojim: Pre svega uvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje. 2Nita nije sakriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati. 3Zato e se sve to budete u mraku rekli uti pri svetlosti, i to budete na uho aptali u sobama, propovijedae se s krovova.
4

Ali vam kaem, prijatelji moji: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a zatim ne mogu nita vie uiniti, 5nego u vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast, poto ubije, baciti u gejenu. Da, kaem vam, onoga se bojte. 6Ne prodaje li se pet vrabaca za dva asa? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; 7a i vlasi na glavi vaoj sve su izbrojene. Ne bojte se dakle. Vi vie vredite od mnogo vrabaca.
8

Ja vam kaem: koji god prizna mene pred ljudima, priznae i Sin oveji njega pred anelima Bojim; 9a koji odbacuje mene pred ljudima, taj e biti odbaen pred anelima Bojim. 10I svaki koji reke re na Sina ovejega, oprostie mu se, ali koji huli na Duha Svetoga, nee mu se oprostiti.
137

11

Kad vas pritegnu u sinagoge i na sudove i pred poglavare, ne uznemiravajte se zbog onog kako ete se braniti ni ta ete kazati, 12 jer e vas Duh Sveti nauiti u onaj as ta treba rei.
13

Neki iz naroda ree Isusu: Uitelju, reci bratu mome da podeli sa mnom naslee.
14

A on mu odgovori: oveje, ko je mene postavio da vam budem sudija ili da vam podelim imanja vaa? 15Pa im ree: Pazite se i uvajte se od svakoga lakomostva, jer ivot oveka nije u imanju njegovom, ma i u izobilju bio.
16

Kaza im pak ovo poreenje: U jednog bogatog oveka dobro rodi polje, 17i on razmiljae u sebi, govorei: ta da radim?, jer nemam u to sabrati letine svoje. 18Pa ree: Evo to u uiniti: poruiu itnice svoje i podignuu vee, i onde u sabrati sva svoja ita i dobro svoje, 19 i rei u dui svojoj: Duo, ima mnogo imanja spremljena za mnogo godina. Poivaj, jedi, pij i uivaj! 20Ali mu Bog ree: Bezumnie, ovu no uzee se dua tvoja od tebe, a to si spremio, za koga li e biti? 21 Tako biva onome koji sebi tee blago i nije bogat u Boga. A uenicima svojim ree: Zato vam kaem: ne uznemiravajte se za ivot svoj zbog onoga to ete jesti, ni za telo svoje zbog onoga u to ete se obui. 23ivot je vie od jela i telo je vie od odela. 24Pogledajte na gavrane: niti seju, niti anju, niti imaju podruma ni itnica, a Bog ih hrani. A koliko li vi vredite vie od ptica? 25Ko od vas uznemirujui se, moe primaknuti lakat jedan duini svog ivota? 26Kad ne moete ni ono to je najmanje, zato se uznemirujete za ostalo? 27Pogledajte na ljiljane kako rastu! Ne trude se niti predu, ali vam ja kaem da ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obue se kao jedan od njih. 28A kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u pe baca, Bog tako odeva, a kako li nee vas, maloverni! 29I vi ne itite ta ete jesti i ta ete piti, i ne uznemiravajte se, 30jer to itu paganci ovoga sveta, a Otac va zna
138
22

da vama to treba. 31Itite radije kraljevstvo Bojega, i ono e vam se sve dodati. 32Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vaega da vama da kraljevstvo. 33Prodajte to imate i dajte milostinju. Nainite sebi torbe koje se nee istroiti, blago koje se nee iscrpsti na nebesima, gde se lupe ne prikrada niti moljac jede. 34Jer gde je vae blago, onde e biti i srce vae! Neka budu vaa bedra opasana i svee vae zapaljene. 36I budite kao ljudi koji ekaju gospodara svoga kad se vrati sa svadbe, da mu odmah otvore im doe i kucne. 37Blago onim slugama koje gospodar, kada doe, nae da bdiju. Uistinu vam kaem da e se on sam zapregnuti, i dae im da sednu i sluie ih. 38I ako doe u drugu ili u treu strau, i nae ih tako, blago onim slugama! 39Ali ovo znajte: kad bi domain znao u koji e as doi lupe, uvao bi i ne bi dao da se dira u kuu njegovu. 40I vi dakle drite se spremni; jer u koji as ne mislite doi e Sin oveji.
41 35

Petar mu ree: Gospode, govori li nama ovo poreenje ili svima?

A Gospod ree: Ko je dakle taj verni i mudri nastojnik koga postavi gospodar nad eljadi svojom da im daje hranu na obrok? 43Blago tom sluzi kojega, doavi gospodar njegov, nae da izvruje tako. 44U istinu vam kaem da e ga nad svim svojim imanjem postaviti. 45Ali ako ree taj sluga u srcu svome: Nee moj gospodar jo za dugo doi, pa stane biti sluge i slukinje, i jesti i piti i opijati se, 46doi e gospodar tog sluge u dan kad se ne nada i u as kad ne misli, i rasei e ga, i metnue ga u deo s nevernima. 47A onaj sluga koji znajui volju gospodara svoga nije nita spremio ni uinio po volji njegovoj, bie mnogo bijen; 48a onaj koji ne znajui je poini neto to zasluuje kaznu, bie malo bijen. Kome je mnogo dano, mnogo e se iskati od njega, a kome je mnogo povereno, jo e se vie traiti od njega.
49

42

Ja sam doao da bacim oganj na zemlju, i ta bih jo poelio ako je on ve zaplamtio? 50Postoji krtenje kojim se treba da se krstim, i kako
139

s mukom ekam da se ono svri! 51Mislite li da sam ja doao da donesem mir na zemlju? Ne, kaem vam, nego razdor. 52Jer e od sad pet u jednoj kui biti razdeljeni; ustae tri na dva i dva na tri. 53Ustae otac na sina, i sin na oca, mati na ker ki na mater, svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju. A narodu ree jo: Kad vidite oblak da se die od zapada, odmah kaete: bie kia, i biva tako; 55a kad jug duva kaete: bie vruina, i biva tako. 56Licemeri! lice zemlje i neba umete poznati, a vreme ovo kako ne poznajete? 57Zato dakle i sami po sebi ne poznajete ta je pravedno? Kad ide s parniarem svojim k poglavaru, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao, da te ne pritegne sudiji, a sudija da te ne preda izvriocu, i ovaj da te ne baci u tamnicu. 59Kaem ti: nee odande izii dok ne da i poslednju leptu. Luka 13 glava
1 58 54

U to vreme neki koji se tu naoe kazae Isusu to se desilo nekim Galilejcima, iju je krv Pilat pomeao sa rtvama njihovim. On im odgovori: Mislite li vi da su ti Galilejci bili najgreniji od sviju Galilejaca, jer tako postradae? 3Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. 4Ili onih osamnaest na koje pade kula Siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana? 5Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete svi ete tako izginuti.
6 2

Kaza im pak ovo poreenje: Jedan ovek imae smokvu usaenu u svom vinogradu, i on doe da trai roda na njoj, i ne nae. 7Onda ree vinogradaru: Evo trea godina kako dolazim i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je, zato da uzalud zemlju zaprema? 8 Vinogradar mu odgovori: Gospodaru, ostavi je jo za ovu godinu, dok
140

okopam oko nje i obaspem gnojem; 9pa ako rodi, dobro, ako li ne, isei e je na godinu. Isus uae jedne subote u sinagogi. 11I gle, onde bee jedna ena obuzeta od duha, od koga je ve osamnaest godina bolesna bila. Ona bee zgrena i ne mogae se ispraviti. 12Kad je vide, Isus je dozove, i ree joj: eno, oprotena si od bolesti svoje, 13i poloi ruke na nju. Ona se odmah ispravi i dade hvalu Bogu.
14 10

Ali glavar sinagoge, gnevan to je siceli u subotu, ree narodu: est je dana u koje se radi, u one dakle doite da se izleite, a ne u dan subotni. Licemeri! odgovori Gospod, svaki od vas ne odreuje li u subotu svoga vola ili magarca od jasala, i ne vodi ga da ga napoji? 16A ovu ker Avramovu, koju dra svezanu sotona osamnaest godina, ne trebae li odreiti od te sveze u dan subotni?
17 15

Kad on ovo ree zbunjeni behu svi koji mu se protivljahu, a sav narod radovae se za sva njegova slavna dela.
18

I on jo ree: emu li nalii kraljevstvo Boje, i s ime li u ga uporediti? 19Ono je slino zrnu goruiinom, koje ovek uze i baci u svoj vrt, i ono uzraste i postaje drvo veliko, i ptice nebeske usele se u grane njegove. Opet ree: S ime li u kraljevstvo Boje uporediti? 21Ono je slino kvascu koji ena uze i umesi u tri mere brana da uskisne celo testo.
22 20

Putujui u Jerusalim, prolaae Isus uei po gradovim i po selima.

Ree mu neko: Gospode, je li malo onih koji e biti spaseni? A on odgovori: 24Borite se da uete na tesna vrata, jer ja vam kaem: mnogi e traiti da uu, i nee moi. 25A kad ue domain i zatvori vrata, a vi
141

23

ostanete napolju, pa kucate na vrata govorei: Gospode, Gospode, otvori nam!, on e vam odgovoriti: Ne znam vas odakle ste. 26Tada ete govoriti: Mi jedosmo pred tobom i pismo, i po ulicama naim uio si. 27A on e odgovoriti: Kaem vam, ne znam vas odakle ste. Odstupite od mene, radnici nepravde. 28Onde e biti plakanja i krgut zuba, kad vidite Avrama, Isaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Bojemu, a sebe napolje isterane. 29I dolazie ih od istoka i od zapada, i od severa i od juga, i see za trpezu u kraljevstvu Bojemu. 30I gle, ima poslednjih e biti prvi, i ima prvih koji e biti poslednji.
31

Tog dana dooe neki fariseji i rekoe mu: Izii, idi odavde, jer Irod hoe da te ubije.
32

On im odgovori: Idite, i kaite ono lisici: evo izgonim zle duhove i isceljujem danas i sutra, i trei dan svriu. 33Ali danas, sutra i prekosutra treba mi svojim putem ii, jer prorok ne moe poginuti izvan Jerusalima. Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenenjem one koji su poslani k tebi! Koliko puta htedoh da skupim eda tvoja, kao koko pilie svoje pod krila, a ti ne htede! 35Eto, e vam se ostaviti kua vaa, ali vam ja kaem: neete mene videti dok ne reete: Blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje! Luka 14 glava
1 34

Doavi Isus jedne subote u kuu jednoga glavara farisejskog na obed, fariseji motrahu na njega. I gle pred njim bee jedan ovek koji imae vodenu bolest. 3Isus progovori, i ree ljudima od zakona i farisejima: Je li slobodno u subotu isceljivati? 4Oni utahu. Ali on, dohvativi tog oveka, isceli ga i otpusti, 5pa im ree: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola, da mu upadne u bunar, odmah izvadio u dan subotni? 6i ne mogoe mu nita odgovoriti
142
2

na to.
7

Gostima kaza zatim jedno poreenje kad opazi kako izbirahu bolja mesta, i ree im: 8Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj na prvo mesto, da ne bude meu gostima ko ugledniji od tebe, 9da ne bi doao onaj koji je pozvao i tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome. Tada e sa stidom sesti na nie mesto. 10Nego kad te ko pozove, sedni na poslednje mesto, da ti ree kad doe onaj koji te pozva: Prijatelju, pomakni se vie. I tada e to tebi biti ast pred onima koji sede s tobom za trpezom. 11Jer svaki koji sebe uzvisuje bie ponien, a koji sebe ponizuje bie uzvien.
12

Onome pak to ga bee pozvao ree: Kad daje obed ili veeru, ne zovi prijatelja svojih, ni brae svoje, ni roaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi oni tebe kad pozvali i vratili ti; 13nego kad prireuje gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe, 14i bie blaen to ti oni ne mogu vratiti, jer e ti se vratiti o uskrsenju pravednih.
15

Kad to u jedan od onih to seahu s njim za trpezom, ree mu: Blago onome koji jede hleb u kraljevstvu Bojemu! A Isus mu odgovori: Jedan ovek zgotovi veliku veeru i pozva mnoge goste. 17Kad bi vreme veeri, posla slugu svoga da kae zvanima: Hajdete, jer je ve sve gotovo. 18Ali se svi poee redom iizvinjavati. Prvi mu ree: Kupio sam njivu i treba da idem da je vidim; molim te, izvini me. 19Drugi ree: Kupio sam pet jarmova volova i idem da ih ogledam; molim te izvini me. 20Trei ree: Oenio sam se i zato ne mogu doi. 21Vrativi se kaza to taj sluga svome gospodaru. Tad domain ree ljutito sluzi svome: Idi bre na trgove i na ulice gradske, i dovedi amo siromahe i kljaste, slepe i hrome. 22Ree sluga: Gospodaru, uinjeno je kako si naredio i jo ima mesta. 23Ree gospodar sluzi: Izii na puteve i meu plotove, i nateraj koje nae da dou, da mi se napuni kua. 24Jer vam ja kaem da ni jedan od onih zvanih nee okusiti moje veere.
143
16

Veliko mnotvo naroda iae putem s Isusom, i on, obazre se, ree im: 26Ako ko doe k meni a da ne preali oca svoga i mater svoju, i enu svoju i decu svoju i brau i sestre svoje i sam ivot svoj, ne moe biti moj uenik. 27I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik. 28Jer koji od vas, ako hoe da zida kulu, ne sede najpre i ne rauna ta e ga stati, da vidi ima li da je moe dovriti, 29da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmoe dovriti, svi koji gledaju stali mu se rugati, 30govorei: Ovaj ovek poe zidati i ne moe da dovri! 31Ili koji e se kralj reiti da ratuje s drugim kraljem, a da najpre ne sedne i razmotri moe li sa deset hiljada sresti onoga koji ide na njega sa dvadeset hiljada? 32Ako li ne moe, poslae poslanike, dok je onaj drugi kralj jo daleko, i molie za mir. 33Tako dakle svaki od vas koji se ne odree svega to ima, ne moe biti moj uenik. So je dobra, ali ako so obljutavi, ime e se popraviti? 35Niti valja za zemlju ni za gnoj, nego se prosipa napolje. Ko ima ui da uje, neka uje! Luka 15 glava
1 34

25

Svi carinici i grenici prilaahu k Isusu da ga uju. 2Fariseji i knjievnici mrmljahu govorei: Ovaj prima grenike i jede s njima.
3

Ali im on kaza ovo poreenje: 4Koji od vas ako ima sto ovaca, pa izgubi jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom ovcom dok je ne nae? 5I kad je nae, digne je veselo na rame, 6i doavi kui javlja se prijateljima i susedima, govorei im: Radujte se sa mnom, jer naoh svoju ovcu. 7Kaem vam da e tako biti vea radost na nebu za jednog grenika koji se kaje, nego li za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanja.
8

Ili, koja ena koja ima deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali sveu i ne pomete kuu i ne trai dobro dok je ne nae? 9I kad
144

je nae javlja se drugaricama i susedima, govorei: Radujte se sa mnom, ja naoh drahmu izgubljenu. 10Tako, kaem vam, biva radost pred anelima Bojim za jednog grenika koji se pokaje. Ree jo: Jedan ovek imae dva sina. 12Mlai od njih ree ocu: Oe, daj mi deo od imanja koji ima da mi pripadne. I otac im podeli imanje svoje. 13Posle nekoliko dana mlai sin pokupi sve svoje i ode u daleku zemlju, i onamo prosu svoje imanje ivei raskalano. 14I kad potroi sve, nastade velika glad u onoj zemlji, i on se nae u nematini. 15Tad otide da slui kod jednog oveka u onoj zemlji, koji ga posla u svoje polje da mu uva svinje. 16On eljae nasititi se roia koje jeahu svinje, ali mu ih niko ne davae. Tad on doe k sebi i ree: Koliko najamnika u oca moga imaju izobila hleba, a ja umirem od gladi! 18Ustau, ii u ocu svome, pa u mu rei: Oe, sagreih i Nebu i tebi, 19i ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj, primi me kao jednoga od svojih najamnika. I usta, i otide ocu svome. Kad je on jo podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i saali mu se. I potravi, zagrli ga i poljubi ga. 21Ree mu sin: Oe, sagreih i Nebu i tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj. 22A otac ree slugama svojim: Donesite najlepu haljinu, i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuu na noge, 23i privedite tele ugojeno i zakoljite, da jedemo i da se veselimo. 24Jer je ovaj moj sin mrtav bio i vrati se u ivot, i izgubljen bio i nae se. I stadoe se veseliti.
25 20 17 11

Sin njegov stariji bee meutim u polju, i kad se vrati i priblii se kui, u pevanje i igranje, 26i dozvavi jednog od slugu upita ga: ta je to? 27 A on mu ree: Brat tvoj doe, i otac tvoj zakla tele ugojeno to ga je opet zdrava naao. 28On se tad rasrdi, i ne hte ui u kuu. Tada izie otac njegov moli ga da ulazi. 29Ali on odgovori ocu svome: Eto sluim te ve toliko godina, i nikad ne prestupih zapovesti tvoje, pa mi nikad ni jareta nisi dao da se sa svojim prijateljima proveselim, 30a kad doe taj tvoj sin koji ti je imanje s bludnicama prosuo, zaklao si mu tele
145

ugojeno. 31Sine moj, ree njemu otac, ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje, 32ali je trebalo veseliti se i radovati se, jer ovaj tvoj brat mrtav bee i vrati se u ivot, i izgubljen bee i nae se. Luka 16 glava Ree jo Isus svojim uenicima: Bee jedan ovek bogat koji imae nastojnika, koga obedie kod njega da mu rasipa imanje. 2On ga dozva k sebi i ree mu: ta je ovo to ujem za tebe? Daj raun uprave svoje, jer vie ne moe upravljati imanjem mojim. 3Nastonik ree u sebi: ta da radim sad kad gospodar moj uzima od mene upravu imanja? Zemlju kopati? To ja ne mogu. Prositi? Stid me je. 4Znam ta u initi da bi me primili neki u kue svoje kad mi se oduzme sluba moja. 5I dozvavi redom dunike gospodara svoga, ree prvome: Koliko si duan gospodaru mome? 6Sto mera ulja , odgovori mu. On mu ree: Uzmi pismo svoje, sedi i napii brzo pedeset. 7Zatim ree drugome: A ti koliko si duan? Sto mera penice , odgovori mu. A on mu ree: Uzmi pismo svoje i napii osamdeset. 8Gospodar pohvali nevernoga nastojnika to oprezno postupi. Jer su sinovi ovoga veka oprezniji prema ravnima sebi nego to su sinovi svetlosti. I ja vama kaem: nainite sebi prijatelje bogatstvom nepravde, da bi vas oni primili u vene atore kad vam ono nestane. 10Ko je veran u malome, i u mnogome je veran, a ko je nepravedan u malome i u mnogome je nepravedan. 11Ako dakle u nepravednom bogatstvu niste bili verni, ko e vam u istinitom verovati? 12I ako u tuem niste bili verni, ko e vam dati vae? 13Nikakav sluga ne moe dva gospodara sluiti, jer ili e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili e jednome odan biti, a drugoga e prezirati. Ne moete vi sluiti i Bogu i mamonu.
14 9 1

Sve to sluahu i fariseji, koji bejahu srebroljupci, i rugahu mu se.

15

Ree njima Isus: Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vaa, jer to je pred ljudima visoko, mrsko je pred
146

Bogom. Zakon i proroci su do Jovana, a od tog vremena propoveda se kraljevstvo Boje, i svaki navaljuje da ue u njega. 17Ali je lake da nebo i zemlja prou nego i jedna sama crta od slova iz zakona da propadne. 18Onaj koji otpusti enu svoju i uzme drugu, preljubu ini; i koji se oeni putenicom preljubu ini. Bee neki bogat ovek koji se oblaio u skerlet i u fino platno, i provoae sve dane u veselom i sjajnom ivotu; 20a bee jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae u njegovim vratima sav u gnojnim ranama, 21eljan da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; ali jo i psi dolaahu i lizahu rane njegove. 22Umre siromah i prenesoe ga aneli u naruje Avramovo; a umre i bogati i ukopae ga. 23I kad on bee u mukama u Adu, podie oi i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naruju njegovu, 24i zavapi: Oe Avrame, smiluj se na me i poalji mi Lazara neka umoi u vodu vrh od prsta svoga, da mi rashladi jezik, jer se muim u ovom plamenu. 25Avram mu odgovori: Sinko, opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu svome, a Lazar je naprotiv zla primio. Sad se on ovde tei, a ti se mui. 26Osim toga postoji meu nama i vama velika provala, tako da oni koji bi hteli odovud k vama prei, ne mogu, niti mogu oni otuda k nama da prelaze. 27Tada ree bogati: Molim te oe Avrame, da bar polje Lazara kui oca moga, 28 jer imam pet brae, pa neka im on posvedoi o ovim stvarima, da ne bi i oni doli u ovo mesto muenja. 29Odgovori mu Avram: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju. 30A on ree: Ne, oe Avrame, nego ako im doe ko iz mrtvih pokajae se. 31A Avram mu odgovori: Ako ne sluaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih uskrsne nee se uveriti. Luka 17 glava
1 19 16

Ree Isus uenicima svojim: Nije mogue da ne dou sablazni, ali teko onome s koga dolaze; 2bolje bi mu bilo da mu se vodeniki kamen obesi o vrat, i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od
147

ovih malih.
3

uvajte se! Ako ti zgrei brat tvoj, opomeni ga, i ako se pokaje, oprosti mu. 4I ako ti sedam puta na dan zgrei i sedam puta na dan doe k tebi i ree: kajem se, oprosti mu.
5

Rekoe apostoli Gospodu: Umnoi nam veru!

A Gospod ree: Kad biste imali vere koliko zrno goruino i rekli ovome dudu: Isupaj se i usadi se u more, posluao bi vas. 7Koji e od vas koji ima slugu koji ore ili uva stoku, rei njemu kad doe s polja: Hodi bre i sedi za trpezu? 8Nee li mu naprotiv kazati: Ugotovi mi veeru, opasuj se i poslui me dok jedem i pijem, pa onda e i ti jesti i piti? 9Treba li on da bude zahvalan tome sluzi kad svri to mu se zapovedi? 10Tako i vi kad svrite sve to vam je zapovedano recite: Mi smo sad zaludne sluge; svrili smo to smo bili duni uiniti!
11

Idui u Jerusalim prolaae Isus izmeu Samarije i Galileje,

12

i kad ulaae u jedno selo, prema njemu iahu deset gubavih ljudi. Drei se podaleko 13podigoe glas i rekoe: Isuse, Uitelju, smiluj se na nas! 14im ih spazi, on im ree: Idite i pokaite se svetenicima! I oni idui ozdravie. Jedan od njih, videvi da se isceli, povrati se hvalei Boga izglasa 16i pade niice pred noge Isusove i zahvali mu. Taj bee Samarijanin.
17 15

Isus progovori, i ree: Ne iscelie li se desetorica? Gde li su ostalih devet? 18Ne nae li se nego samo ovaj tuin da se vrati i da da hvalu Bogu? 19I ree njemu: Ustani, idi, vera te je tvoja spasla.
20

Fariseji upitae Isusa kad li e da doe kraljevstvo Boje. On im odgovori: Kraljevstvo Boje nee doi da se na oi vidi. 21Nee se kazati: Evo ga ovde ili onde. Jer, gle, kraljevstvo je Boje u vama
148

samima! 22A uenicima ree: Doi e dani kad ete zaeleti da vidite jedan dan Sina ovejega, i neete ga videti. 23Rei e vam: Evo, ovde je, ili: Eno onde. Ali vi ne izlazite, ne trite za njima. 24Jer kao to munja sine s neba i zasvetli se preko svega to je pod nebom, tako e biti i Sin oveji u svoj dan. 25Ali on najpre treba mnogo da pretrpi i da bude odbaen od narataja ovoga. Kako je bilo u vreme Nojevo, onako e biti u dane Sina ovejega. Jeahu ljudi, pijahu, enjahu se, udavahu se, do dana kad Noje ue u korablju. Doe potop i pogubi sve. 28Kao to bi u dane Lotove opet e biti. Jeahu ljudi, pijahu, kupovahu, prodavahu, saahu, ziahu, 29a u dan kad izie Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor s neba i pogubi sve. 30Tako e biti i u onaj dan kad se pojavi Sin oveji.
27 26

U onaj dan koji se desi na krovu, a pokustvo mu je u kui, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, nek se ne vraa natrag. 32 Spomenite se ene Lotove! 33Koji poe da sauva ivot svoj, izgubie ga, a koji ga izgubi, opet e ga nai. 34Kaem vam: u onu no od dvojice koji e biti na jednome odru, jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti; 35od dve ene koje e mleti zajedno, jedna e se uzeti a druga e se ostaviti; 36od dva oveka koji e biti na jednoj njivi, jedan e se uzeti a drugi e se ostaviti.
37

31

Rekoe mu uenici: Gde e to biti, Gospode? A on im ree: Gde bude telo, tamo e se i orlovi kupiti. Luka 18 glava
1

Isus im kaza jedno poreenje, da im dokae kako se treba svagda moliti i ne sustati. 2On im ree: U jednome gradu bee jedan sudija koji se Boga ne bojae i na nikoga ne obazirae. 3U tome gradu bee i jedna udovica koja dolaae k njemu i govorae mu: Brani mi pravdu od parniara moga. 4Zadugo ne htede on to uiniti. Najposle ree u sebi: Ako se i ne bojim Boga i na nikoga ne obazirem, 5ali to mi ova
149

udovica dosauje, dau joj pravo njezino da mi jednako ne dolazi i ne napastuje me.
6

Tada Gospod ree: ujte to ree taj neduevni sudija, 7a kako li nee Bog pravo dati izbranima svojim koji vapiju dan i no, i hoe li se on ustezati prema njima? 8Kaem vam da e im on brzo pravdu dati. Ali Sin oveji kad doe, hoe li on nai veru na zemlji?
9

A zbog nekih koji uveravahu sebe da su pravednici, a druge potcenjivahu, kaza im ovo poreenje: 10Dva oveka uoe u hram da mole; jedan bee farisej a drugi carinik. 11Farisej, ukruen, moljae se u sebi ovako: Boe, hvala ti to ja nisam kao drugi ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubonici, ili kao ovaj carinik. 12Postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svih prihoda svojih. 13Carinik, drei se podaleko, ne usuivae se niti oiju podignuti na nebo, nego bijae prsi svoje govorei: Boe, budi milostiv meni grenome! 14Kaem vam da ovaj otide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam uzdie bie ponien, a koji se sam ponizuje bie uzdignut.
15

Dovedoe k njemu malu decu da ih se dotakne. Kad to videe uenici, prekorie one koji ih dovoae. Ali ih Isus dozva i ree: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im, jer je takvih kraljevstvo Boje. 17U istinu vam kaem: Ko ne primi kraljevstvo Boje kao malo dete, nee ui u njega.
18 16

Jedan glavar ga zapita: Uitelju dobri, to da uinim da bih dobio ivot veni?
19

Isus mu odgovori: to me zove dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga. 20Zapovesti zna: Ne ini preljube, ne ubij, ne kradi, ne svedoi lano, potuj oca svoga i mater svoju. 21Sve sam ovo, ree on , drao od mladosti svoje.

150

22

Kad to u, ree mu Isus: Jo ti jedno nedostaje: prodaj sve to ima i razdaj siromasima, i imae blago na nebu, pa doi i hajde za mnom. Kad on to u postade alostan, jer bejae vrlo bogat. 24Videi Isus kako postade alostan, ree: Teko li je ui u kraljevstvo Boje onima koji imaju bogatstva! 25Lake je kamili proi kroz iglene ui, nego bogatome ui u kraljevstvo Boje.
26 23

Oni koji sluahu rekoe: Ko se dakle moe spasiti? Isus odgovori: to je kod ljudi nemogue, kod Boga je mogue. Ree Petar: Eto mi smo ostavili sve i za tobom idemo.

27

28

29

A Isus ree: Uistinu vam kaem, nema ni jednoga koji bi radi kraljevstva Bojega ostavio kuu svoju, ili enu svoju, ili brau svoju, ili roditelje svoje, ili decu svoju, 30koji nee primiti mnogo vie u ovom veku a u buduemu veku ivot veni. Zatim uze dvanaestoricu i ree im: Evo se penjemo u Jerusalim, i sve e se svriti to je preko proroka pisano za Sina ovejega. 32Jer e se on predati pagancima, i oni e mu se narugati i izgrdie ga, 33i bie ga, i ubie ga, i trei e dan on uskrsnuti.
34 31

Ali oni ne razumee nita od toga. To bi za njih nejasna beseda, rei ije znaenje oni ne razumee. Kad se Isus pribliavao Jerihonu, jedan slepac koji je sedeo kraj puta i prosio, 36kad u da prolazi narod, zapita: to je to? 37Kazae mu da prolazi Isus Nazareanin. 38Tad on povika: Isuse, Sine Davidov, smiluj sena mene! 39Oni to iahu napred prekoravahu ga, da bi uutao. Ali on jo jae vikae: Sine Davidov, smiluj se na mene!
40 35

Isus stade i zapovedi da mu ga dovedu, i kad mu se on priblii,

151

zapita ga: 41to hoe da ti uinim? Gospode, ree, da progledam. A Isus mu ree: Progledaj! Vera te je tvoja spasla. 43I on odmah progleda i poe za Isusom hvalei Boga. Videvi to, ceo narod hvalje Boga. Luka 19 glava
1 42

Kad Isus ue u Jerihon i prolaae kroza nj,

gle, jedan ovek po imenu Zakhej, koji bee glavar cariniki, a bee bogat, 3traae da vidi Isusa, da ga pozna; ali ne mogae od naroda, jer bejae maloga rasta. 4Potravi napred, pope se na dud, da ga vidi, jer je Isus onuda trebao da proe. 5Kad Isus doe na ono mesto, pogledavi gore, vide ga, i ree mu: Zaheju, sii bre, jer danas treba da budem u tvojoj kui. 6Zahej bre sie i primi ga radosno.
7

Svi, kad to videe, gunahu govorei da grenome oveku poe u kuu.

8

Ali Zahej, stojei pred Gospodom, ree mu: Gospode, evo pola imanja svoga dau siromasima, i ako sam kome to krivo uzeo vratiu etvorostruko.
9

Ree mu Isus: Danas doe spasenje ovoj kui, jer je i ovo sin Avramov; 10jer je Sin oveji doao da spase ono to bee izgubljeno.
11

Oni to sluahu i Isus im kaza jo jedno poreenje, jer behu blizu Jerusalima, i oni miljahu da e se zaas pojaviti kraljevstvo Boje. 12 Ree dakle: Jedan ovek visokoga roda otide u daleku zemlju da primi kraljevsku vlast, pa da se vrati. 13On dozva deset svojih slugu, dade im deset mina i ree im: Trgujte dok se ja ne vratim. 14Ali sugraani njegovi koji mrahu na njega, poslae za njim poslanike da
152

govore: Neemo da taj ovjek kraljuje nad nama. 15Kad se on vrati, poto primi kraljevsku vlast, naredi da se zovu one sluge kojima dade novac, da vidi ta je koji dobio. 16Tada doe prvi i ree: Gospodaru, tvoja mina donese deset mina. 17On mu ree: Dobro, dobri slugo, kad si mi u malome bio veran, evo ti vlast nad deset gradova. 18Doe drugi i ree: Gospodaru, tvoja mina donesee pet mina. 19A on mu ree: I ti budi nad pet gradova! 20Doe i trei i ree: Gospodaru, evo tvoje mine, koju sam zavezao u ubrus i uvao; 21jer sam se bojao tebe, jer si ti ovek estok; uzima to nisi ostavio i anje to nisi sejao. 22On mu ree: Po tvojim ti reima sudim, zli slugo! Znao si da sam ja estok ovek, da uzimam to nisam ostavio i anjem to nisam sijao; 23pa zato nisi dao moj novac trgovcima, i ja doavi primio bih ga s dobitkom! 24I ree onima to stajahu pred njim: Uzmite od njega minu, i podajte onome koji ima deset mina! 25Rekoe mu: Gospodaru on ima deset mina. 26A on im odgovori: Kaem vam da e se svakome koji ima dati, a od onoga koji nema, uzee se i ono to ima. 27A one moje neprijatelje, koji nisu hteli da im budem kralj dovedite amo i isecite preda mnom!
28

Kazavi ovo, Isus poe napred penjui se uz brdi u Jerusalim.

Kad se priblii Vitfagi i Vitaniji, kod gore koja se zove Maslinska, posla dva uenika svoja, 30govorei: "Idite u selo prema vama, i kad uete nai ete magare privezano na kome nikakav ovek nije nikad sedeo. Odreite ga i dovedite mi ga, 31a ako vas ko pita zato dreite, ovako kaite: Ono treba Gospodu. Oni koji behu poslani otidoe i naoe kao to im kaza Isus. 33Dok oni dreahu magare, rekoe im gospodari njegovi: Zato dreite magare? 34Odgovorie: Ono treba Gospodu. 35I dovedoe magare k Isusu, i bacie haljine svoje na nj, i posadie Isusa. 36Kud on iae prostirahu ljudi haljine svoje po putu.
37 32

29

Kad se on priblio Jerusalimu, kod nizbrdice s gore Maslinske, poe

153

sve mnotvo uenika od radosti hvaliti Boga iz glasa za sva udesa to su videli, 38govorei: Blagoslovljen Kralj koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39

Neki fariseji iz naroda rekoe mu: Uitelju, prekori uenike svoje! A on odgovori: Ja vam kaem: Ako oni uute, kamenje e povikati.

40

Kad se priblii gradu, zaplaka Isus za njim, gledajui ga, 42i ree: Kad bi i ti znao, bar u ovaj tvoj dan, to je za mir tvoj! Ali je to sad sakriveno od oiju tvojih. 43Jer e doi dani na tebe kada e te opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadie te, i stegnue te sa sviju strana, 44i oborie tebe i decu tvoju u tebi, i nee ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato to nisi poznao vreme u koje si pohoen. Ue u hram i stade isterati one to prodavahu u njemu, 46govorei im: U Pismu stoji: Dom moj bie Dom molitve, a vi nainiste od njega peinu razbojniku.
47 45

41

On uae svaki dan u hramu, a prvosvetenici i knjievnici i stareine narodne gledahu da porade da se on pogubi. 48Ali ne nalaahu ta bi mu uinili, jer sav narod iae za njim i sluae ga. Luka 20 glava Jednog od tih dana kad on uae narod u hramu i javljae dobru vest, dooe prvosvetenici i knjievnici sa stareinama, 2i ovako mu rekoe: Kai nam kakvom vlau ti to ini, ili ko ti je dao tu vlast? On im odgovori: I ja u vama staviti jedno pitanje. Kaite mi: 4Krtenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
5 3 1

Ali oni ovako miljahu u sebi: "Ako reemo s neba, rei e: zato mu dakle ne verovaste? , 6a ako reemo od ljudi, sav e nas narod
154

kamenjem pobiti, jer je uveren da je Jovan bee prorok." 7Odgovorie: Ne znamo.

8

A Isus im ree: Ni ja vama neu kazati kakvom vlau ovo inim.

Zatim stade kazivati narodu ovo poreenje: Jedan ovek posadi vinograd, predade ga vinogradarima, pa otputova na poduljo vremena. 10 U vreme berbe posla k vinogradarima svog slugu da mu dadu deo od roda vinogradskoga, ali ga vinogradari izbie i vratie prazna. 11On posla i drugoga slugu, a oni i onoga izbie, izgrdie i vratie prazna. 12 On posla i treeg; a oni i njega ranie i isterae. 13Onda ree gospodar od vinograda: ta da radim? Da poaljem sina svoga ljubljenoga, valjda e imati potovanja prema njemu. 14Ali vinogradari, videvi njega, miljahu u sebi: Ovo je naslednik, i rekoe: Hodite da ga ubijemo i da nama ostane batina. 15I izvedoe ga iz vinograda i ubie ga. ta e sad uiniti njima gospodar vinograda? 16Doi e, pobie one vinogradare, i dae vinograd drugima. Kad oni to ue, rekoe: Ne dao Bog!
17

Ali upravivi pogled u njih, ree Isus: ta znai dakle ono u Pismu: "Kamen koji zidari odbacie postade glava od ugla?" 18Svaki koji padne na taj kamen razbie se, a na koga on padne satrt e ga.
19

Prvpsvetenici i knjievnici gledahu da tog istog asa dignu ruke na njega, ali se pobojae naroda. Jer razumee da je Isus za njih kazao to poreenje.
20

Oni stadoe motriti na Isusa i poslae vrebae koji se graahu pravedni, ne bi li ga uhvatili u rei, da ga predadu glavarima i vlasti namesnikovoj. 21I oni ga upitae govorei: Uitelju, znamo da pravo govori i ui i da nema linih obzira, nego zaista putu Bojemu ui: 22 Treba li caru da dajemo porezu ili ne?
23

Ali im Isus, razumevi njihovo lukavstvo, odgovori: ta me

155

iskuavate? 24Pokaite mi dinar. iji su na njemu lik i natpis? Odgovorie mu: Carevi.
25

A on im ree: Podajte dakle Caru carevo, a Bogu boje.

26

I oni ne mogoe pokuditi rei njegove pred narodom, i izneneeni odgovorom njegovim uutae. Neki sadukeji, koji kau da nema uskrsenja, prioe k njemu i pitae ga: 28Uitelju, Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima enu, a ne ostavi dece, da brat njegov uzme enu i da podigne potomstvo bratu svome. 29Bee sedam brae, i prvi uze enu i umre bez dece; 30i uze drugi tu enu, te i on umre bez dece; 31i trei je uze a tako i svih sedam, i pomree i ne ostavie dece. 32A pose sviju umre i ena. 33O uskrsenju dakle, kome li e od njih ona biti ena? Jer je sedmorici bila ena. Isus im odgovori: Deca ovoga sveta ene se i udaju, 35a koji budu dostojni da dobiju onaj svet i uskrsenje iz mrtvih, niti e se eniti niti udavati, 36jer vie ne mogu umreti, jer su kao aneli, i sinovi su Boji kad su sinovi uskrsenja. 37A da mrtvi uskrsavaju, i Mojsije pokaza kod kupine kad nazva Gospoda: Boga Avramova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva. 38Bog nije Bog mrtvih nego ivih, jer su njemu svi ivi. Neki knjievnici rekoe: Uitelju, dobro si kazao. 40I ve ne smedijahu vie nita da ga pitaju. Isus im ree: Kako govore da je Hristos sin Davidov, 42kad sam David govori u Knjizi psalama: "Ree Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane 43dok poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim?" 44David dakle njega nazva Gospodom, pa kako da mu je sin?
45 41 39 34 27

A kad ga sav narod sluae, ree uenicima svojim: 46uvajte se

156

knjievnika, koji vole da idu u dugakim haljinama, i trae da im se klanjaju ljudi po ulicama, i hoe i prva mesta u sinagogama i na gozbama; 47koji jedu kue udovike, a pretvaraju se dugim molitvama. Oni e jo tee biti osueni! Luka 21 glava Podigavi oi, vide Isus bogatae koji metahu priloge svoje u kasicu za priloge, 2i vide i jednu siromanu udovicu, koja metae onde dve lepte; 3i ree: U istinu vam kaem, ova siromana udovica metnu vie od sviju, 4jer svi metnue u kasicu od suvika svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju to imae.
5 1

Kako neki govorahu o lepom kamenju i o darovima kojima bee ukraen hram, ree Isus: 6Doi e dani u koje od svega ovoga to vidite nee ostati kamen na kamenu koji se nee razmetnuti. Zapitae ga: Uitelju, kad e to biti, i po kom e se znaku poznati da e se to dogoditi? 8Isus odgovori: uvajte se da vas ne zavedu, jer e mnogi doi na ime moje govorei: Ja sam, i: Vreme se priblii. Ne idite za njima! 9A kad budete uli govoriti o ratovima i o bunama, ne plaite se, jer to sve treba najpre da bude; ali to jo nee biti kraj. 10Tada im ree: Ustae narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo, 11i bie jakih zemljotresa i po mnogim mestima bie kuge i gladi, i bie uasnih strahota i veliki e znaci biti na nebu. Ali pre svega ovoga metnue ruke na vas i gonie vas i predavae u sinagoge i u tamnice, i vodie vas pred kraljeve i pred namesnike, zbog imena moga. 13To e vam se dogoditi da biste sluili za svedoanstvo. 14Metnite dakle u srca svoja da se ne spremate unapred kako ete odgvorati, 15jer u vam ja dati usta i mudrost kojoj se nee moi protiviti ni protusloviti joj svi vai protivnici. 16A predae vas i roditelji i braa, i roaci i prijatelji, i pobie neke od vas. 17I svi e omrznuti na vas zbog moga imena. 18Ali ni jedna vlas s glave vae
157
12 7

nee propasti. 19Postojanou svojom spaete due svoje. Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova. 21Tada koji budu u Judeji neka bee u gore, a koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad. 22Jer e to biti dani osvete, da se izvri to je napisano. 23Teko trudnima i dojilicama u te dane! Jer e biti velika nevolja na zemlji i gnev na ovome narodu. 24I pae od otrice maa, i odvodie se u ropstvo po svim narodima, i Jerusalim e gaziti paganci dok se ne ispune vremena paganaca.
25 20

I bie znaci na suncu i na mesecu i na zvezdama, i na zemlji muka kod naroda, koji nee znati ta da radi od silne huke mora i valova; 26i ljudi e umirati od straha u oekivanju onoga to e da doe na zemlju, jer e se i sile nebeske pokrenuti.
27

Tad e se videti Sin oveji dolaziti na oblaku sa silom i slavom velikom. 28Kad se pone ovo zbivati, ispravite se i podignite glave svoje, jer se pribliuje izbavljenje vae! I kaza im poreenje: Gledajte na smokvu i na sva drveta. 30Kad vidite da ve poteraju, sami znate da je blizu leto. 31Tako i kad budete videli da se ovo zbiva, znajte da je blizu kraljevstvo Boje. 32U istinu vam kaem da ovaj narataj nee proi dok se sve ovo ne zbude. 33Nebo i zemlja proi e, ali rei moje nee proi.
34 29

uvajte se da vam srce ne otea od prekomernog jela i pia od briga ovoga svijeta, i da vam taj dan ne doe izneneda. 35Jer e doi kao zamka na sve one koji prebivaju na licu cele zemlje. 36Bdite dakle jednako, i molite se da biste bili dostojni utei od svega ovoga to e se zbiti, i stati pred Sina ovejega.
37

Danju uae Isus u hramu, a nou je izlaae i noivae na gori koja se zove Maslinska. 38I sav narod dolaae je od jutra k njemu u hram
158

da ga slua. Luka 22 glava

1 2

Pribliavae se praznik Beskvasnih hlebova, koji se zove Pasha. Prvpsvetenici i knjievnici gledahu kako bi uinili da se Isus ubije; ali se bojahu naroda.
3

Ali sotona ue u Judu, nazvanoga Iskariot, koji bee jedan od dvanaestorice; 4i on otide da se dogovori sa prvosvetenicima i stareinama, kako e im ga izdati. 5Oni se obradovae tome, i ugovorie da mu dadu novce. 6I on se obree, i traae zgodnu priliku da im ga preda tajno od naroda.
7

Doe Dan Beskvasnih hlebova, i koji trebae klati Pashu; 8i Isus posla Petra i Jovana, velei im: Idite, ugotovite nam Pashu da je jedemo. 9 Oni mu rekoe: Gde hoe da je ugotovimo?
10

On im odgovori: Eto, im uete u grad, sreete oveka koji nosi vodu u vru. Idite za njim u kuu u koju on ue, 11pa kaite domainu: Uitelj te pita: "Gde je mesto gde u jesti Pashu s uenicima svojim?" 12 On e vam pokazati jednu veliku nametenu sobu. Onde zgotovite.
13

Oni otioe, i naoe kao to im on kaza. I ugotovie Pashu.

Kad doe as, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. 15On im ree: Mnogo sam eleo da ovu Pashu jedem s vama pre nego budem pretrpeo, 16jer vam kaem da je neu vie jesti dok se ona ne svri u kraljevstvu Bojemu. 17I uzevi au, dade hvalu, i ree: Uzmite ovu au, i razdelite meu sobom; 18jer vam kaem da neu piti od roda vinogradskoga dok ne doe kraljevstvo Boje.
19

14

Uze zatim hleb, dade hvalu, i prelomivi ga, dade im, govorei: Ovo je telo moje koje se daje za vas. Ovo inite za moj spomen. 20I tako
159

uze i au po veeri, govorei: Ova je aa novi savez u mojoj krvi koja se za vas proliva. Ali evo, ruka izdajnika moga sa mnom je na trpezi. 22Sin oveji dakle ide kao to je odreeno; ali teko oveku koji ga izdaje! 23I oni stadoe se pitati meu sobom koji bi od njih bio koji e to uiniti.
24 21

Meu njima nasta i prepiranje o tome koji bi se meu njima imao drati najveim. Isus im ree: Kraljevi narodni vladaju narodima, a koji njima upravljaju zovu se preuzviena gospoda. 26Ali vi nemojte tako, nego koji je najvei meu vama, neka bude kao i najmanji, a koji je stareina, neka bude kao sluga. 27Jer ko je vei, onaj koji sedi za trpezom, ili onaj koji slui? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam meu vama kao onaj koji slui. 28Vi ste oni koji ste se odrali sa mnom u mojim iskuenjima, 29i ja vama ostavljam kraljevstvo, kao to je Otac moj meni ostavio, 30da jedete i pijete za trpezom mojom u kraljevstvu mojemu, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izrailjevih. Ree jo Gospod: Simone, Simone!, evo vas ite sotona da bi vas kao penicu reetao; 32ali se ja molih za tebe da tvoja vera ne malake; a ti, kad se obrati, utvrdi brau svoju.
33 31 25

Gospode, ree mu Petar , s tobom sam gotov u tamnicu i u smrt ii.

34

A Isus mu ree: Kaem ti, Petre, danas nee zapevati petao dok se triput ne odrekne da me poznaje.
35

Ree im jo: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obue, da li vam to nedostade? Odgovorie: Nita. 36A on im ree: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, a tako i torbu, a koji maa nema neka proda haljinu svoju i kupi ma. 37Jer vam kaem da jo i ovo treba na meni da
160

se izvri to stoji u Pismu: "Meu zloince ga metnue." I to je pisano za mene gotovo je da se izvri.
38

Oni rekoe: Gospode, evo ovde dva maa. A on im ree: Dosta je.

39

Iziavi, otide, po obiaju, na goru Maslinsku. Za njim pooe njegovi uenici. 40Kad doe na ono mesto, ree im: Molite da ne padnete u iskuenje! pa odstupi od njih koliko se moe kamenom dobaciti, i kleknuvi moljae se, 42govorei: Oe! kad hteo da pronese ovu au mimo mene! Ali ne moja volja, nego tvoja da bude! 43I javi mu se aneo s neba i krepi ga. 44I budui na smrtnoj muci vrue se moljae. A znoj njegov bee kao grake krvi koje kapljahu na zemlju. 45Poto svri molitvu, usta i doe k uenicima svojim, i nae ih da spavaju od alosti, 46i ree im: to spavate? Ustanite, i molite se da ne padnete u iskuenje.
47 41

I dok on jo govorae, gle, nastupi mnotvo naroda, i jedan od dvanaestorice, koji se zvao Juda, iae pred narodom i pristupi k Isusu da ga poljubi.
48

Isus mu ree: Juda! zar poljupcem izdaje Sina ovjejega?

Kad oni koji bejahu s Isusom videe to e biti, rekoe mu: Gospode! da bijemo maem? 50I udari jedan od njih slugu prvosvetenika, i odsee mu desno uvo. 51Ali Isus progovori, i ree: Ostavite to. I dohvativi se uva tog oveka isceli ga.
52

49

A prvosvetenicima, zapovednicima strae hramske i stareinama koji behu doli na nj, ree Isus: Zar kao na razbojnika izioste s maevima i tapovima da me uhvatite? 53Svaki sam dan bio s vama u hramu, i ne digoste ruku na mene. Ali je sad va as i vlast tame.

161

Kad ga uhvatie, odvedoe ga i uvedoe ga u dvor prvosvetenika. Petar iae za njim izdaleka. 55Naloie vatru nasred dvorita i sedoe. I Petar sede meu njima. 56Jedna slukinja koja ga spazi gde sedi kod vatre, pogleda na nj i ree: I ovaj bee s njim. 57Ali se on odree, govorei: eno, ne poznajem ga. 58Malo zatim, videvi ga drugi ree: I ti si od njihovih. A Petar ree: ovee, nisam. 59I poto proe oko jednog sata, drugi neko potvrivae to, govorei: Zaista i ovaj bee s njim, jer je i on Galilejac. 60Petar odgovori: ovee, ne znam ta govori. I dok on jo govorae zapeva petao. 61Obazrevi se, Gospod pogleda na Petra. I Petar se opomenu rei Gospodnje, kako mu ree: "Pre nego petao zapeva, odrei e me se triput." 62I iziavi napolje plaka gorko. Ljudi koji drahu Isusa, rugahu mu se i bijahu ga. 64I pokrivi mu lice, bijahu ga po obrazu, i pitahu ga, govorei: Pogodi ko te udari! 65I druge mnoge hule govorahu na nj. im je svanu, sabrae se stareine narodne i prvosvetenici i knjievnici, i odvedoe ga u svoj sinedrion. 67Rekoe: Jesi li ti Hristos? Kai nam. Isus im odgovori: Ako vam i kaem, neete verovati; 68a ako ja vas zapitam neete mi odgovoriti. 69Od sada e pak Sin oveji sediti s desne strane sile Boje.
70 66 63

54

Svi rekoe: Ti li si dakle Sin Boji? A on im ree: Vi kaete, jesam.

71

Tad oni rekoe: ta nam trebaju vie svedoanstva?, jer ga sami usmo iz usta njegovih. Luka 23 glava
1

Ustadoe svi i odvedoe ga k Pilatu. 2I stadoe ga tuiti govorei: Ovoga naosmo da otpauje narod na i zabranjuje davati caru danak, i govori da je on Hristos, kralj. 3Pilat ga zapita: Ti li si kralj judejski? A Isus mu odgovori: Ti kae.
162

Ree Pilat prvosvetenicima i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom oveku. 5Ali oni navaljivahu, govorei: On buni ljude uei po svoj Judeji, poevi od Galileje pa do ovde. uvi Pilat da govore o Galileji zapita: Je li ovaj ovek Galilejac?, 7i saznavi da je iz podruja Irodova, posla ga Irodu, koji takoe bee onih dana u Jerusalimu. 8Kad Irod vide Isusa, mnogo se obradova, je odavno eleo da ga vidi, jer je puno sluao za njega, i nadae se da e videti od njega kakvo udo. 9I on mu stavi mnoga pitanja, ali mu Isus nita ne odgovori. 10Prvosvetenici i knjievnici, stajahu tu i tuahu ga svom estinom. 11Irod sa svojim vojnicima postupi grubo s njim i, narugavi mu se, obue ga u haljinu svetle boje i posla natrag Pilatu. 12 U taj se dan pomirie Pilat i Irod, jer pre behu u zavadi. Pilat sazva prvosvetenike, stareine i narod, 14i ree i: Dovedoste mi ovog oveka, kao onoga koji narod otpauje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na njemu ni jedne krivice za koje ga vi okrivljujete; 15 a ni Irod, jer sam ga slao k njemu, i eto se ne nalazi nita da je uinio to bi zasluivalo smrt. 16Da se on dakle iiba, pa da ga pustim. 17A trebae o svakom prazniku da im pusti po jednog sunja. 18Oni svi zajedno povikae: Nek se ovaj pogubi, a pusti nam Varavu, 19koji bee baen u tamnicu za bunu uinjenu u gradu i za ubistvo. Pilat opet ree da bi on hteo pustiti Isusa. 21Ali oni vikahu govorei: Raspni ga, raspni ga! On im po tri put ree: Kakvo je zlo uinio? Ja nita na njemu ne naoh to bi zasluivalo smrt; dakle: da se iiba, pa da ga pustim. 23Ali oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne. I nadvlada vika njihova, 24i Pilat presudi da bude kao to oni trae. 25I on pusti onoga koji bee baen u tamnicu za bune i za ubistvo, i koga oni iskahu, a Isusa ostavi na njihovu volju.
22 20 13 6

163

26

Kad ga povedoe, uhvatie nekoga Simona, Kirinca, koji iae iz polja i metnue na njega krst, da ga nosi za Isusom.
27

Za njim iae veliko mnotvo naroda i ena koje plakahu i naricahu za njim. 28Isus se obazre na njih, i ree: Keri Jerusalimske! ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za decom svojom. 29Jer gle, idu dani u koje e se rei: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne rodie sisama koje ne dojie! 30Tada e poeti govoriti gorama: Padnite na nas! i bregovima: Pokrijte nas! 31Jer kad se ovako radi sa sirovim drvetom, ta e biti od suhoga?
32

U isto vreme voahu i dva zloinca, koji su imali da budu pogubljeni zajedno s Isusom.
33

Kad dooe na mesto zvano Lobanja, onde razapee njega i zloince, jednoga s desne a drugoga s leve strane njegove. Isus ree: Oe, oprosti im, jer ne znaju to ine! Bacajui kocke, razdelie tada haljine njegove. 35Narod stajae tu i gledae, a i stareine s njima, i rugahu mu se, govorei: Drugima pomae, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Boji! 36A i vojnici su mu se rugahu i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, 37i govorahu: Ako si kralj judejski, pomozi sam sebi!
38 34

Nad njim bejae ovaj natpis: "Ovo je kralj judejski."

39

Jedan od raspetih zloinaca grdijae ga govorei: Nisi li ti Hristos? Pomozi sebi samome, i pomozi i nama!
40

Ali ga drugi ukoravae i govorae: Zar se ti ne boji Boga, kad si i sam osuen tako? 41I mi smo jo pravedno osueni, jer primamo kao to smo po svojim zlim delima zasluili, ali on nikakva zla nije uinio. 42 I ree Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad doe u kraljevstvo svoje!
164

43

Isus mu odgovori: U istinu ti kaem, danas e biti sa mnom u raju.

Bee ve oko estog sata, i bi tama po svoj zemlji do sata devetoga. Sunce pomra i zavesa u hramu razdere se na pola. 46Isus zavapi jakim glasom: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj! Rekavi to, izdahnu.
45 47

44

Kad centurion vide to bi, stade hvaliti Boga, govorei: Ovaj je ovek bio zaista pravednik!
48

I sav narod koji se bee skupio da to gleda, kad vide ta biva, vrati se bijui se u prsi. 49A svi oni koji su poznavahu Isusa, i ene koje behu ile za njim iz Galileje, stajahu podaleko i gledahu to se zbiva. bee jedan savetnik po imenu Josif, ovek dobar i pravedan, 51koji ne bee sudelovao u reenju i u delima ostalih. On bee iz Arimateje, grada Judejskoga, te i sam ekae kraljevstvo Boje. 52Taj ovek pristupi k Pilatu i zaiska telo Isusovo,
53 50

i skide ga s krsta, obavi platnom i spusti ga u grob iseen u kamenu, u koji niko nikad ne bee sahranjen. Tad bee dan pripremanja i subota osvitae. 55ene koje behu dole s Isusom iz Galileje pooe za Josifom i videe grob i kako se poloi telo Isusovo, 56i vrativi se, pripremie mirise i mirodije, a u subotu opoinue po zakonu. Luka 24 glava U prvi dan nedelje dooe one vrlo rano na grob i donesoe mirise koje behu spremile. 2One naoe kamen odvaljen od groba, 3i uavi, ne naoe tela Gospodina Isusa.
1 54

165

One ne znahu ta da o tome misle, kad gle, pojavie im se dva oveka u sjajnim haljinama. 5Uplaene, oborie lice k zemlji, ali im oni rekoe: to traite ivog meu mrtvima? 6Nije on ovde, on uskrsnu. Opomenite se kako vam govorae, kad bee jo u Galileji, i kako vam ree da 7Sin oveji treba da se preda u ruke grenika i da se razapne, a trei dan da uskrsne.
8

I one se opomenue rei Isusovih. 9Vrativi se s groba javie sve to jedanaestorici i svima ostalim. 10One koje su to kazae apostolima behu Marija Magdalina o Jovana i Marija Jakovljeva i ostale koje bejahu s njima. 11Njima se uinie njihove rei kao san, i ne verovae tim enama.
12

Ali Petar usta i otra ka grobu, i natkuivi se ne vide nego samo platnene zavoje na zemlji, i vrati se zauen s onoga to bi.
13

I gle, dvojica uenika iahu tog istog dana u selo zvano Emaus, koje bee ezdeset stadija daleko od Jerusalima, 14i oni govorahu meu sobom o svim tim dogaajima. 15Dok se oni razgovarahu i zapitkivali jedan drugoga, prie im Isus i iae s njima. 16Ali oi njihove smetahu im da ga prepoznaju. 17On im ree: Kakav je to razgovor koji imaste putem meu sobom, da ste tako alosni? Jedan od njih, po imenu Kleopa, odgovori mu: Jesi li ti jedini koji si bio u Jerusalimu da ne zna to se u njemu ovih dana dogodilo. 19On ree: ta? I oni mu rekoe: ta je bilo s Isusom Nazareaninom, koji bee prorok, silan na delu i na rei pred Bogom i pred narodom; 20kako ga predae prvosvetenici i glavari nai, te se osudi na smrt, i razapee ga? 21A mi se nadasmo da je on onaj koji e izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas trei dan kako to bi! 22Istina, neke nas nae ene mnogo zaudie; one su bile rano na grobu, 23i ne naavi tela njegova dooe govorei da su im se pojavili aneli i kazali da je on iv. 24Jedni od naih pooe na grob i naoe onako kao to su ene i kazale, ali njega ne videe.
166
18

25

Tad im Isus ree: O bezumni i sporoga srca za verovanje svega to govorie proroci! 26Nije li trebalo da Hristos to pretrpi, pa da ue u slavu svoju? 27I poevi od Mojsija i od sviju proroka, tumai im to je za njega pisano u svemu Pismu.
28

Kad dooe blizu selu u koje iahu, on se injae kao da hoe da ide dalje. 29Ali ga oni ustavie, govorei: Ostani s nama, jer je dan nagao. I on ue da ostane s njima.
30

Kad seae s njima za trpezom, uze hleb, i poto ga blagoslovi, prelomi ga i dade im ga. 31Tada se njima otvorie oi i prepoznae ga; ali njega nestade ispred oiju njihovih. I oni rekoe jedan drugome: Ne gorae li nae srce u nama kad nam govorae putem, i kad nam kazivae Pismo? 33I odmah ustavi vratie se u Jerusalim, i naoe na okupu jedanaestoricu i one koji bejahu s njima, 34koji govorahu: U istinu Gospod uskrsnu i javi se Simonu! 35I oni im kazae to je bi na putu, i kako ga poznae kad prelomi hleb. Kad oni to govorahu, i sam Isus stade meu njima i ree im: Mir vama! 37A oni, smeteni i uplaeni, miljahu da vide duha. 38Ali on im ree: to se plaite? I zato takve misli ulaze u srca vaa? 39Gledajte ruke moje i noge moje: Ja sam glavom. Opipajte i vidite, jer duh nema mesa i kostiju kao to vidite, da ja imam. 40I ovo rekavi, pokaza im ruke i noge. I dok oni jo ne verovahu od radosti, i uahu se, ree im: Imate li ovde to za jelo? 42Oni mu dadoe komad ribe peene i meda u satu. 43 I on uze i jede pred njima.
44 41 36 32

I ree im: Ovo su rei koje sam vam govorio jo dok sam bio s vama, da sve treba da se ispuni to je za mene pisano u zakonu Mojsijevu, u prorocima i u psalmima.
167

Tada im otvori um da razumeju Pismo. 46I ree im: Tako je pisano i tako je trebalo da Hristos pretrpi i da uskrsne iz mrtvih u trei dan, 47i da se propoveda pokajanje u ime njegovo, i oprotenje greha po svim narodima, poevi od Jerusalima. 48I vi ste tome svedoci. 49I gle, ja u poslati na vas to je Otac moj obeao, a vi ostanite u gradu dok se ne obuete u silu s visine. On ih izvede do Vitanije, i podignuvi ruke svoje blagoslovi ih. 51I dok ih blagoslivljae, odstupi od njih i uznese se na nebo. Oni mu se poklonie, i vratie se u Jerusalim s velikom radou. 53I bejahu jednako u hramu hvalei i slavei Boga.
52 50

45

168

Jovan

Jovan
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21

Jovan 1 glava
1

U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Re bee Bog. 2Ona bee u poetku u Boga. 3Sve je kroz nju postalo, i od onoga to je postalo nita nije postalo bez nje. 4U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost ljudima. 5Svetlost zablista u tami, i tama je ne obuze.

Bee jedan ovek, od Boga poslan, po imenu Jovan. 7On doe za svedoanstvo, da svedoi za svetlost, da svi veruju kroza nj. 8On ne bee svetlost, ali on doe da svedoi za svetlost. To bee istinita svetlost, koja obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet. 10U svetu ona bee, i svet kroz nju posta, i svet je ne pozna. 11K svojima doe, i svoji je ne primie. 12Ali svima koji je primie, koji veruju u ime njezino, dade mo da postanu sinovi Boi, 13koji su roeni ne od krvi, ni od volje putene ni od volje oveka, nego od Boga.
14 9

I Re postade put i useli se usred nas, puna milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao to je slava jedinoroenoga Sina koji od Oca doe.
15

Jovan je svedoio za njega i uskliknuo: Ovo je onaj za koga rekoh: Onaj koji za mnom ide ispred mene je, jer pre mene bee. I svi mi primismo od punine njegove, milost na milost. 17Jer se zakon dade preko Mojsija, a milost i istina dooe od Isusa Krista. 18Boga nije nitko nikad video. Jedinoroeni Sin, koji je u naruju Oevom, on ga
169
16

objavi. Evo svedoanstva Jovanova kad Judeji iz Jerusalima poslae sveenike i levite da ga pitaju: Ko si ti? 20On izjavi i ne poree, izjavi da on ne bee Hristos. 21I oni ga zapitae: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I on ree: Nisam. Jesi li prorok? I on odgovori: Nisam. 22Oni mu tad rekoe: A ko si? , da moemo kazati onima koji nas poslae. ta kae za sebe?
23 19

Ja sam, ree on, , glas vapijueg u pustinji: Poravnajte put Gospodnji, kao to kaza Isaija prorok. A oni koji bejahu poslani bejahu fariseji. 25Zapitae ga dalje: Zato onda krtava, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok?
26 24

Jovan im odgovori: Ja krtavam vodom, a meu vama stoji neko, koga vi ne znate, 27koji ide za mnom, kome ja nisam dostojan odreiti remens na obui njegovoj.
28

Ovo bi u Vitaniji, preko Jordana, gde Jovan krtavae.

29

Sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i ree: Gle, jagnje Boje, koji uzima greh sveta! 30Ovo je onaj za koga rekoh: Za mnom ide ovek koji je ispred mene, jer pre mene bee. 31Ja ga ne znah, ali se on javi Izrailju, zato ja dooh da krstim vodom.
32

Jovan dade ovo svedoanstvo: Videh Duha silaziti s neba kao golub i stati na njemu. 33Ja ga ne znah, ali onaj koji me posla da krstim vodom, ree mi: Na koga vidi da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji krtava Duhom Svetim. 34I ja videh i zasvedoih da je on Sin Boji. Sutradan opet stajae tu Jovan i dvojica uenika njegovih, 36i videvi Isusa, koji prolaae, ree: Gle, jagnje Boje!
35

170

Oba uenika ue kad on te rei ree. Oni pooe za Isusom, 38i Isus, obazrevi se, i videvi da idu za njim, ree im: ta hoete? A oni mu rekoe: Ravi! (to znai: uitelju) gde stanuje? 39Doite, ree on njima, i vidite. I oni pooe i videe gde stanovae, i ostae kod njega onaj dan. To je bilo oko desetoga sata. Jedan od dvojice koji ue rei Jovanove i koji iahu za njim, bee Andrija, brat Simona Petra. 41On najpre nae brata svoga Simona i ree mu: Naosmo Mesiji (to znai: Hristos), 42i dovede ga k Isusu. Isus pogledavi na nj, ree: Ti si Simon, sin Jonin. Ti e se zvati Kifa (to znai kamen). 43Sutradan htede Isus iziii u Galilejui nae Filipa, i ree mu: Hajde za mnom.
44 40

37

Filip bee iz Vitsaide, iz grada Andrijina i Petrova.

45

Filip nae Natanaila, i ree mu: Naosmo onoga za koga Mojsije u zakonu pisa, i o kome govorie proroci, Isusa Nazareanina, sina Josifova. 46Natanailo mu ree: Iz Nazareta moe li biti to dobro? Filip mu odgovori: Doi i vidi.
47

Ugledavi Isus Natanaila gde ide k njemu, ree za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema prevare.
48

Ree njemu Natanailo: Odakle me poznaje? Isus mu odgovori: Pre nego te pozva Filip, video sam te kad si bio pod smokvom.
49

Natanailo odgovori i ree mu: Ravi!, Ti si Sin Boji, ti si kralj Izrailjev.

50

Isus mu odgovori: to ti rekoh da sam te vidio pod smokvom, zato veruje. Videe i vie od ovoga.
51

I ree mu: U istinu, u istinu vam kaem: videete nebo otvoreno i anele Boje penjati se i silaziti na Sina oveega.

171

Jovan 2 glava
1

Tri dana posle bi svadba u Kani Galilejskoj. 2Tu bee i mati Isusova, a i Isus i uenici njegovi behu pozvani na svadbu.
3

Poto bee nestalo vina, ree Isusu mati njegova: Nemaju vie vina. Isus joj ree: ta je meni do tebe, eno? Jo nije doao moj as. Ree mati njegova slugama: Sve to vam ree uinite.

A onde bejae est kamenih sudova za vodu, postavljenih radi ienja Judeja, koje hvatahu po dve do tri mere. 7Isus im ree: Napunite te kamene sudove vodom. I napunie ih do vrha. 8Zahvatite sad, ree im, i nosite trpezaru. I oni odnesoe.
9

Kad trpezar okusi od vode koja bee postala vino, ne znajui od kuda to vino (a sluge znahu, koje behu zahvatile vodu), zovnu mladoenju, 10 i ree mu: Svaki ovek iznosi najpre dobro vino pa onda slabije , kad se gosti opiju; a ti si do sada uvao dobro vino.
11

Tako u Kani Galilejskog bi poetak udesa to uini Isus. On pokaza svoju slavu, i uenici njegovi verovae u njega.
12

Zatim sioe u Kaprrnaum, on, mati njegova, braa njegova i uenici njegovi, i onde ostae malo dana. Blizu bee Pasha judejska, i Isus uzie u Jerusalim. 14On nae u hramu prodavce volova, ovaca i golubova te menjae novca. 15 Nainivi bi od uzica, on ih istera sve iz hrama, a tako isto i ovce i volove, a menjaima prosu novac i izvrnu stolove; 16i ree onima koji prodavahu golubove: Nosite to odavde; ne inite od hrama Oca moga doma trgovakoga.
13

172

17

Uenici se njegovi opomenue da u Pismu stoji: "Revnost za tvoj dom izede me."
18

Judeji progovorie i rekoe mu: Kakav nam znak pokazuje da moe to initi?
19

Isus im odgovori: Razvalite ovaj hram, i za tri dana u ga podignuti.

20

Rekoe Judeji: etrdeset i est godina graen je ovaj hram, i ti za tri dana da ga podigne! Ali on govorae za hram tela svoga. 22Zato, kad uskrsnu iz mrtvih, opomenue se uenici njegovi da je on to govorio, i verovae Pismu i rei koju ree Isus. Kad Isus bee u Jerusalimu za praznik Pashe, mnogi verovae u ime njegovo, videi udesa koja injae. 24Ali im se Isus ne poveravae, jer ih sve znadijae, 25i ne trebae mu da ko svedoi za oveka, jer sam znadijae ta bee u oveku. Jovan 3 glava
1 23 21

Meu farisejima bee jedan ovek, po imenu Nikodim, stareina judejski, 2koji doe Isusu nou i ree mu: Ravi!, znamo da si ti uitelj od Boga doao, jer niko ne moe initi udesa ovih koja ti ini, ako nije Bog s njim.
3

Isus mu odgovori: U istinu, u istinu ti kaem ako se ko na novo ne rodi, ne moe videti kraljevstva Bojega.
4

Ree Nikodim njemu: Kako se moe ovek roditi kad je star? Moe li po drugi put ui u utrobu matere svoje i roditi se?
5

Isus odgovori: U istinu, u istinu ti kaem, ako se ovek ne rodi od vode

173

i duha, ne moe ui u kraljevstvo Boje. 6to je roeno od puti, put je, a to je roeno od duha, duh je. 7Ne udi se to ti rekoh: Valja da se na novo rodite. 8Vetar duva gde hoe, um njegov uje, ali ti ne zna odakle on dolazi, ni kuda ide. Tako je svaki koji je roen od duha.
9

Nikodim odgovori i ree mu: Kako moe to biti?

Isus mu odgovori: Ti si uitelj Izrailjev, i to li ne zna? 11U istinu, u istinu ti kaem da mi govorimo to znamo, i svedoimo to vidimo, a vi svedoanstva naega ne primate. 12Ako ne verovaste kad vam govorih o stvarima zemaljskim, kako ete verovati kad vam budem govorio o stvarima nebeskim? Niko se ne pope na nebo osim onoga koji sie s neba, Sina ovejega, koji je na nebu. 14I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba i Sin oveji da se podigne, 15da svaki koji u njega veruje ima ivot veni. 16Jer Bog toliko ljubi svet, da je Sina svoga jedinoroenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima ivot veni. 17Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da svet spasi kroza nj. 18Koji u njega veruje, ne sudi mu se, a koji ne veruje ve je osuen, jer ne verova imenu jedinoroenoga Sina Bojega. 19A sud je u tome to svetlost doe na svet, a ljudi zavolee vie tamu nego svetlost, jer njihova dela bejahu zla. 20Jer svaki koji zlo ini, mrzi na svetlost i ne ide k svetlosti, da se ne otkriju dela njegova; 21ali ko po istini radi, ide k svetlosti, da se vide dela njegova, jer su po Bogu uinjena.
22 13

10

Isus doe zatim s uenicima svojim u Judejsku zemlju, i onde ivljae s njima i krtavae,
23

a Jovan krtavae u Enonu blizu Salima, jer onde bee mnogo vode, i svet dolaae onde da se krsti. 24Jer Jovan ne bee jo baen u tamnicu.

174

25

Tada nastade raspra izmeu uenika Jovanovih i jednog Judejina oko ienja: 26i oni dooe k Jovanu, i rekoe mu: Ravi, onaj to bee s tobom preko Jordana, za koga si ti svedoio, eno on krtava, i svi idu k njemu. Jovan odgovori: ovek ne moe primiti nego ono to mu je s neba dano. 28Vi ste sami meni svedoci da sam rekao: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim. 29Ko ima mladu mladoenja je, a prijatelj mladoenjin, koji je tu i slua ga, vrlo se raduje glasu mladoenjinom; i ta radost, koja je moja radost, potpuna je. 30On treba da raste, a ja da se umanjujem. 31Koji odozgo dolazi, nad svima je. Koji je sa zemlje, od zemlje je, i govori kao od zemlje. Koji dolazi s neba nad svima je. 32On svedoi o onome to vide i u, i niko ne prima svedoanstva njegova! 33 Koji primi svedoanstvo njegovo potvrdi da je Bog istinit. 34Jer koga Bog posla, onaj rei Boje govori; jer mu Bog ne daje duha na meru. 35 Otac ljubi Sina i sve dade u ruke njegove. 36Ko veruje u Sina, ima ivot veni, a ko ne veruje u Sina, nee videti ivota, nego gnev Boji ostaje na njemu. Jovan 4 glava
1 27

Kad Gospod sazna da su fariseji uli da on vie uenika dobija i krtava nego Jovan 2(Isus pak sam ne krtavae, nego uenici njegovi), 3ostavi Judeju i otide opet u Galileju. Kako je trebalo da proe kroz Samariju, 5tako doe u grad Samarijski koji se zove Sihar, blizu polja koje Jakov dade Josifu, sinu svome. 6Tu bejae studenac Jakovljev, i Isus, umoran od puta, seae kraj studenca. To je bilo oko estoga sata.
7 4

Jedna ena Samarjanka doe tu da zahvati vode. Isus joj ree: Daj mi da pijem. 8(Jer uenici njegovi behu otili u grad da kupe jela).
9

Ree mu ena Samarjanka: Kako ti, Judejin, da ite od mene,

175

Samarjanke, da ti dam da pije? , jer se Judeji ne meaju sa Samarjanima.

10

Isus joj odgovori: Da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi i sama iskala od njega da ti da da pije, i on bi ti ive vode dao.
11

Ree mu ena: Gospode, nema ime ni zahvatiti, a studenac je dubok. Otkud sad tebi te vode ive? 12Jesi li ti vei od oca naega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, iz koga su pili i on sam i sinovi njegovi, i stoka njegova? Isus joj odgovori: Svaki koji pije od ove vode, opet e oedneti, 14a ko pije od vode koju u mu ja dati, nee nikad oedneti, nego voda koju u mu ja dati, bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni.
15 13

Ree mu ena: Gospode!, daj mi te vode da ne ednim, i da ne dolazim ovamo na vodu.

16

Isus joj ree: Idi, zovni mua svoga, pa doi ovamo.

17

Odgovori ena: Nemam ja mua. Isus joj ree: Dobro si kazala "Nemam ja mua", 18jer si pet mueva imala, a sad koga ima nije ti mu. To si pravo kazala. Ree mu ena: Gospode, vidim da si ti prorok. 20Oci nai molili su se na ovoj gori, a vi kaete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. Isus joj ree: eno, veruj mi da ide vreme kad se neete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. 22Vi se molite onome to ne poznajete, a mi se molimo onome to poznajemo, jer je spasenje od Judeja; 23ali ide vreme, i ve je nastalo, kad e se pravi pobonici moliti Ocu u duhu i istini, jer to su bogomoljci koje Otac hoe. 24Bog je Duh, i koji mu se mole, u duhu i istini treba da mu se mole.
176
21 19

25

Ree mu ena: Znam da e doi Mesija (onaj koji se zove Hristos). Kad on doe, kazae nam sve.
26

Isus joj ree: Ja sam to koji s tobom govorim.

27

U to dooe uenici njegovi, koji se zaudie to on govorae sa enom; ali ni jedan ne ree: ta hoe, ili: ta govori s njom? Tada ena, ostavivi svoj krag, otide u grad, 29i ree ljudima: Hodite da vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila. Da nije to Hristos? 30I oni izioe iz grada i pooe k njemu.
31 32 28

Uenici njegovi moljahu ga meutim da jede, govorei: Ravi, jedi. Ali im on ree: Ja imam da jedem jelo za koje vi ne znate. Tada uenici govorahu meu sobom: Je li mu ko to done da jede?

33

Isus im ree: Jelo je moje da dovrim delo njegovo. 35Ne kaete li da ima jo etiri meseca do etve? Eto, ja vam kaem: podignite oi svoje i pogledajte na njive, kako se ve ute za etvu! 36Koji anje prima nagradu i sabira plod za ivot veni, da se raduju zajedno i koji seje i koji anje. 37Jer je u tome istinito ono to se kae: Jedan seje, a drugi anje. 38Ja vas poslah da anjete gdje se vi ne trudiste; drugi se trudie, i vi u rad njihov uoste. Mnogi od Samarjana iz onoga grada verovae u njega za besedu ene koja svedoi: "Kaza mi sve to sam uinila. 40I kad Samarjani dooe k njemu, molie ga da ostane kod njih. I on osta onde dva dana. 41Ali ih mnogo vie verova za re njegovu, 42i govorahu eni: Sad ne verujemo vie za re to nam ti ree, jer sami usmo i poznasmo da je ovaj zaista Spasitelj sveta.
43 39

34

Posle ta dva dana otide Isus odande u Galileju, 44jer je sam govorae
177

da prorok nije cenjen u svojoj postojbini. 45Kad doe u Galileju, primie ga Galilejci koji bejahu videli sve to uini u Jerusalimu na praznik, jer i oni behu ili na praznik.
46

Isus se dakle opet vrati u Kanu Galilejsku, gde pretvori vodu u vino. U Kapernaumu bee neki kraljev ovek iji je sin bio bolestan. 47uvi da Isus doe iz Judeje u Galileju, doe k njemu i moli ga da sie i da mu isceli sina, jer bejae na samrti.
48

Ree mu Isus: Ako ne vidite znaka i udesa, vi ne verujete. Ree njemu kraljev ovek: Gospode, sii dok nije umrlo dete moje!

49

Ree mu Isus: Idi, sin je tvoj iv. I verova ovek rei koju mu ree Isus, i poe. 51I dok on silaae, gle, sretoe ga njegove sluge njegove i javie mu: Sin je tvoj iv. 52Tada ih on upita za sat kada u koji mu bi lake, i kazae mu: Juer u sedmi sat pusti ga groznica. 53Tada se otac uverid da to bee onaj sat u koji mu Isus ree: Sin je tvoj iv. I verova on i sva kua njegova.
54

50

Ovo drugo udo uini Isus kad doe iz Judeje u Galileju.

Jovan 5 glava
1

Posle toga doe jedan praznik Judejski i Isus izie u Jerusalim.

U Jerisalimu, kod Ovjih vrata, nalazi se jedan ribnjak, koji se jevrejski zove Vitezda, a ima pet tremova. 3U tim tremovima leahu mnogi bolesnici, slepi, hromi, suhi, koji ekahu da se zamuti voda; 4jer aneo Gospodnji silaae s vremena na vreme u ribnjak i mukae vodu, i koji prvi ulaae poto se zamuti voda, ozdravljae, ma koja bolest bila na njemu.
5

Onde bee jedan ovek koji je tridest i osam godina bio bolestan.
178

Kad ga Isus vide gde lei, znajui da je odavno bolestan, ree mu: Hoe li da se isceli?
7

Odgovori mu bolesnik: Da, Gospode, ali nemam nikoga da me spusti u ribnjak kad se zamuti voda, i dok ja doem, drugi silazi pre mene.
8

Ree mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. 9I odmah ozdravi ovek, i uzevi odar svoj, hodae. A taj dan bee subota. 10Tad rekoe Judeji onome to ozdravi: Danas je subota i ne sme odra nositi.
11

On im odgovori: Koji me isceli, on mi ree: Uzmi odar svoj i hodaj.

Zapitae ga: Ko je taj ovek koji ti ree: Uzmi odar svoj i hodi? 13Ali isceljeni nije znao ko je, jer se Isus ukloni od mnotva naroda koje bee na tom mestu.
14

12

Posle ga Isus nae u hramu i ree mu: Eto si zdrav, ne grei vie, da te neto gore ne snae. I ovek otide i kaza Judejiima da je Isus onaj koji ga isceli. 16Zato Judeji gonjahu Isusa, jer bee uinio to u subotu.
17 15

Ali im Isus odgovori: Otac moj dosad deluje, a i ja delujem.

18

Zato jo vie gledahu Judeji da mu smrt spremaju, to ne samo prestupae subotu, nego i nazivae Boga ocem svojim, pravei se jedank Bogu.
19

Isus uze opet re i ree im: U istinu, u istinu vam kaem: Sin ne moe nita initi sam od sebe, nego on ini ono to vidi da Otac ini, i sve to Otac ini, ono i Sin ini onako; 20jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje to sam ini, a pokazae mu i vea dela od ovih, da se vi udite. 21Jer kao to Otac uskrsava mrtve i oivljuje, tako i Sin oivljuje koga hoe. 22Otac ne sudi nikome, nego je sve suenje dao Sinu, 23da
179

svi potuju Sina, kao to Oca potuju. Ko ne potuje Sina, ne potuja Oca koji ga je poslao. 24U istinu, u istinu vam kaem: Ko moju re slua i veruje Onome koji me posla, ima ivot veni, i ne dolazi pred sud, nego je preao iz smrti u ivot. 25U istinu, u istinu vam kaem: ide as, i ve je nastao, kad e mrtvi uti glas Sina Bojega, i koji sluaju ivee. 26Jer kao to Otac ima ivot u sebi, tako dade i Sinu da ima ivot u sebi, 27i dade mu vlast i da sudi, jer je Sin oveji. 28Ne udite se ovome jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Bojega i izlazie iz njih. 29I iziie koji su inili dobro na uskrsnue ivota, a koji su inili zlo na uskrsenje suenja. 30Ja ne mogu nita initi sam od sebe; kako ujem onako sudim; i sud je moj pravedan, jer ja ne traim volje svoje, nego volju Oca koji me poslao. Ako ja sam svedoim za sebe, svedoanstvo moje nije valjano. 32Ima drugi koji svedoi za mene, i znam da je pravo svedoanstvo to svedoi za mene. 33Vi poslaste k Jovanu, i on vam posvedoi za istinu; 34 ali ja ne primam svedoanstva od oveka, nego ovo govorim da se vi spasete. 35Jovan bee svetlost koja gorae i svetljae, i vi se hteste samo za jedan as radovati njegovu svetljenju. 36Ali ja imam svedoanstvo vee od Jovanova, jer dela koja mi dade Otac da ih svrim, ova dela koja ja inim, svedoe za mene da me Otac posla. 37I Otac koji me posla sam svedoi za mene. Glasa njegova niste nikada uli, niti ste lica njegova videli, 38niti re njegova prebiva u vama, jer vi ne verujete onome koga On posla. 39Vi pisma prouavate, jer mislite da imate u njima ivot venii A ba ona svedoe za mene. 40I neete da doete k meni da imate ivot! Ja ne crpim slavu iz ljudi. 42Ali znam da vi ljubavi prema Bogu nemate u sebi. 43Ja dooh u ime Oca svoga, i ne primate me; ako drugi doe u ime svoje, njega ete primiti. 44Kako moete verovati, vi koji crpite slavu svoju iz drugoga, a slave koja od samoga Boga dolazi ne traite?
45 41 31

Ne mislite da u vas tuiti Ocu; ko vas tui to je Mojsije, u koga se vi

180

uzdate; 46jer da verujete Mojsiju, verovali biste i meni, jer on pisa o meni. 47Ali kad njegovim pismima ne verujete, kako ete verovati mojim reima? Jovan 6 glava
1

Zatim Isus otide preko mora Galilejskoga koje je nazvano Tiverijadsko. 2Za njim iae mnogo naroda, jer viahu udesa njegova koja iljae na bolesnicima. 3Isus izie na goru, i tu sede s svoji uenicima svojim. 4Blizu bee Pasha, praznik judejski.
5

Podignuvi oi, i videi da mnotvo naroda ide k njemu, ree Isus Filipu: Gde emo kupiti hleba, da ovi ljudi jedu? 6A ovo govorae iskuavajui ga, jer je znao ta e initi.
7

Filip mu odgovori: Dvesto dinara hleba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne. 8Ree mu jedan od uenika njegovih, Andrija, brat Simona Petra: 9Ovde jedno mome ima pet jemenih hlebova i dve ribe, ali ta je to na toliki narod!
10

A Isus ree: Neka sednu ljudi. A bee na tom mestu mnogo trave. Sedoe dakle ljudi, na broj oko pet hiljada. 11I Isus, uzevi one hlebove i davi hvalu, dade uenicima, a uenici onima koji behu seli; tako isto i od riba, koliko htee.
12

Kad se oni nasitie, ree Isus uenicima svojim: Skupite komade to pretekoe, da nita ne propadne. 13I skupie, i nakupie dvanaest kotarica od onoga to pretee od pet jemenih hlebova onima koji su jeli.
14

Videvi ljudi udo to uini Isus, govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji ima da doe na svet.
15

Ali kad Isus razume da hoe da ga dignu i da ga uine kraljem, otide

181

opet u goru sam. Kad bi vee, sioe uenici njegovi na more, 17uoe u lau, i preoe preko mora u Kapernaum. Bejae se ve smrklo, a Isus ne bee doao k njima. 18Duvao je jak vetar i more je bilo uzburkano. 19 Vozivi oko dvadeset pet do trideset stadija, ugledae Isusa gde ide po moru i pribliuje se lai, i uplaie se. Ali im Isus ree: Ja sam, ne bojte se! 21Htedoe ga uzeti u lau, i odmah laa stie u kraj u koji iahu.
22 20 16

Narod koji bee ostao preko mora vide da je onde bila samo jedna laa, i da se u nju ne bee ukrcao Isus sa svojim uenicima, nego da su oni sami otili. 23Sutradan pak kako druge lae iz Tiverijade pristadoe blizu mesta gde jedoe hleb kad Gospod dade hvalu, 24kad videe ljude da Isusa ne bee onde, ni uenika njegovih, uoe sami u lae i pooe u Kapernaum da trae Isusa. 25Naavi ga preko mora, rekoe mu: Ravi! kad si doao ovamo? Isus im odgovori: U istinu, u istinu vam kaem, ne traite vi mene to udesa videste, nego to jedoste hleba i nasitiste se. 27Starajte se ne za hranu koja propada, nego za onu koja ostaje za veni ivot, a koju e vam dati Sin oveji, jer njega potvrdi Otac, Bog, peatom svojim.
28 26

Oni mu rekoe: ta emo initi da bismo radili dela Boja? Isus im odgovori: Delo je Boje da verujete u onoga, koga on posla.

29

30

A oni mu rekoe: Kakav dakle ti pokazuje znak, da vidimo i da verujemo? ta ini ti? 31Ocevi nai jedoe manu u pustinji, kao to je napisano: "Hleba s neba dade im da jedu".
32

Tada im Isus ree: U istinu, u istinu vam kaem, Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam Otac moj daje pravi hleb s neba, 33jer je
182

hleb Boji onaj koji silazi s neba i koji daje ivot svetu.
34

Rekoe mu: Gospode, daj nam svagda taj hleb!

Ree njima Isus: Ja sam hleb ivota; ko k meni dolazi nee nikada ogladneti, i ko u mene veruje nee nikada oedneti. 36Ali ja kazah to vama, videste me, i ne verujete! 37Sve to meni daje Otac, k meni e doi, i ko dolazi k meni, neu ga odbiti; 38jer ja sioh s neba ne da inim svoju volju, nego volju onoga koji me posla. 39A volja onoga koji me posla, ta je da od onoga to mi dade, nita ne izgubim, nego da to uskrsavam u poslednji dan. 40Volja je Oca moga da svaki koji vidi Sina i veruje u njega, ima ivot veni, i ja u ga uskrsnuti u poslednji dan. Judeji gunahu na njega to ree: Ja sam hleb koji sie s neba, 42i govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome znamo i oca i mater? Kako dakle govori: Ja sioh s neba? Isus im odgovori: Ne gunajte meu sobom. 44Niko ne moe doi k meni, ako ga ne privue Otac koji me posla; i ja u ga uskrsnuti u poslednji dan. 45U prorocima stoji napisano: "I bie svi od Boga ueni". Svaki koji je uo Oca, i primio nauk njegov dolazi k meni. 46Ne da je ko video Oca, osim onoga koji doe od Boga: On vide Oca. U istinu, u istinu vam kaem, ko veruje u mene ima ivot veni. 48Ja sam hleb ivota. 49Ocevi vai jedoe manu u pustinji i pomree. 50Ovo je ovde hleb koji silazi s neba, da ko od njega jede ne umre. 51Ja sam hleb ivi, koji sie s neba; ko jede od ovoga hleba ivee veno; a hleb koji u ja dati to je put moja, koju u dati za ivot sveta.
52 47 43 41

35

Judeji se prepirahu meu sobom govorei: Kako moe ovaj dati nama put svoju da jedemo?
53

Isus im ree: U istinu, u istinu vam kaem, ako ne jedete puti Sina ovejega, i ne pijete krvi njegove, neete imati ivota u sebi. 54Ko jede
183

moje puti i pije moje krvi, ima ivot veni, i ja u ga uskrsnuti u poslednji dan. 55Jer je put moja prava hrana, i krv moja pravo pie. 56 Ko jede puti moje i pije krvi moje, stoji u meni i ja u njemu. 57Kao to mene posla ivi Otac, i ja ivim po Ocu, tako e i ko mene jede iveti po meni. 58Ovo je hleb koji sie s neba, a ne kao to oci vai jedoe manu i pomree. Ko jede ovaj hleb ivee veito.
59

Ovo ree Isus u sinagogi kad uae u Kapernaumu.

60

Tada mnogi od uenika njegovih, uvi to, rekoe: Ovo je tvrda beseda! Ko je moe sluati? Ali Isus, znajui u sebi da uenici njegovi gunahu na to, ree im: Zar vas ovo sablanjava? 62A kad biste videli Sina ovejega da odlazi gore, gde je pre bio? 63Duh je ono to oivljava, put nita ne pomae. Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su. 64Ali ima nekih meu vama koji ne veruju! Jer je Isus od poetka znao koji su oni to ne veruju, i ko e ga izdati. 65I ree: Zato vam rekoh da niko ne moe doi k meni ako mu ne bude dano od Oca.
66 67 61

Od tada mnogi od uenika njegovih odstupie i vie ne iahu s njim. Isus ree dvanaestorici: Da neete i vi otii?

68

Tada mu odgovori Simon Petar: Gospode, kome emo ii? Ti ima rei venoga ivota, 69i mi verovasmo i poznasmo da si ti Hristos, Sin Boji.
70

Isus odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu? A jedan je od vas avo!

71

On govorae za Judu Iskariotskoga, sina Simonova, jer je on imao da ga izda, on, koji bee od dvanaestorice.

184

Jovan 7 glava
1

Posle toga obilaae Isus Galileju, jer po Judeji nije hteo da ide, jer Judeji gledahu da mu smrt spreme.
2

Blizu bee Judejski praznik Senica. 3Tada mu braa njegova rekoe: Izii odavde i idi u Judeju, da i uenici tvoji vide dela koja ini, 4jer niko ne radi tajno kad trai da bude poznat. Kad ti ini takva dela, pokai se svetu. 5Jer ni braa njegova ne verovahu u njega.
6

Ree njima Isus: Vreme moje jo nije dolo, a vae je vreme svagda gotovo. 7Ne moe svet mrzeti vas, a mene mrzi, jer ja svedoim za nj da su dela njegova zla. 8Iziite vi na ovaj praznik; ja neu ii, jer se moje vreme nije jo navrilo. Rekavi im to osta u Galileji. 10Poto braa njegova ioe na praznik, izie i on sam, ne javno, nego kao tajno. Judeji ga traahu o prazniku i govorahu: Gde je on? 12I bejahu za njega mnoge raspre u narodu. Jedni govorahu: Dobar je, a drugi nije, nego vara narod. 13Ali niko ne govorae javno za njega, o straha od Judeja. U polovini pranika doe Isus u hram i stade uiti. 15Judeji se uahu govorei: Kako ovaj zna Pisma, a nije ih uio?
16 14 11 9

Tada im Isus odgovori: Moja nauka nije moja, nego onoga koji me posla. 17Ko hoe njegovu volju vriti, razumee je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim. 18Ko sam od sebe govori, trai svoju slavu, a ko trai slavu onoga koji ga je poslao, on je istinit i nema u njemu nepravde. 19Ne dade li Mojsije vama zakon? , I niko od vas ne ivi po zakonu! Zato traite da uinite da budem ubijen?
20

Narod odgovori: Je li zli duh u tebi? Ko trai da bude ubijen?

185

Isus im odgovori: Jedno delo uinih, i svi se tome udite. 22Mojsije vam ipak dade da se obrezujete, (ne da je to od Mojsija, nego od otaca) i u subotu obrezujete oveka. 23Ako se ovek u subotu obrezuje, da se ne kvari zakon Mojsijev, zato se onda srdite na mene to celog oveka iscelih u subotu? 24Nemojte suditi po spoljanjosti, nego sudite po pravdi!
25 26

21

Neki Jerusalimljani govorahu: Nije li to onaj koga trae da se pogubi? I gle, on slobodno govori, i nita mu ne kau! Da ne poznae stareine da je on zaista Hristos? 27Ali ovoga znamo od kuda je, a Hristos kad doe, niko nee znati od kuda je. 28I Isus, uei u hramu povika: Vi me poznajete, i znate od kuda sam! Ja ne dooh sam od sebe, ali onaj koji me posla istinit je, a vi ga ne znate. 29Ali ga ja znam, jer sam ja od njega, i on me posla.
30

Oni gledahu da ga uhvate, ali niko ne metnu ruke na njega, jer jo ne bee doao as njegov. 31Mnogi u narodu verovae u njega i govorahu: Kad doe Hristos, hoe li on vie udesa initi, nego to ovaj ini?
32

Fariseji ue od naroda taj govor za njega. I tada prvosvetenici i fariseji poslae sluge da ga uhvate.
33 34

Isus ree: Jo sam zamalo s vama, pa idem k onome koji me posla. Traiete me, i neete me nai, i gde ja budem vi ne moete doi.

35

Judeji rekoe na to meu sobom: Kuda e ovaj ii, a da ga mi ne naemo? Hoe li ii onima koji su meu Grcima ratrkani, i hoe li on Grke uiti? 36ta znai ona re to ree: "Traiete me, i neete me nai, i gde ja budem vi ne moete doi?"
37

U poslednji veliki dan praznika, stojei, povika Isus: Ko je edan neka doe k meni i pije. 38Ko u me veruje, iz njegovog e tela potei reke
186

ive vode, kao to Pismo kae. 39On to ree za Duha, kojeg e primiti oni koji veruju imenu njegovom; jer Duh Sveti jo ne bee na njima, jer Isus jo ne bee proslavljen. Mnogi iz naroda, uvi ove rei, govorahu: Ovo je zaista prorok. Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar e Hristos iz Galileje doi? 42Ne kae li Pismo da e Hristos doi od potomstva Davidova, i iz sela Vitlejema, odakle bee David? 43Tako zbog njega nasta raspra u narodu. 44Neki od njih htedoe da ga uhvate, ali niko ne metnu ruke na njega.
41 45 40

Tad se sluge vratie k prvosvetenicima i farisejima. I ovi im rekoe: Zato ga ne dovedoste?

46

Odgovorie sluge: Nikad ovek nije tako govorio kao taj ovek.

Fariseji im odgovorie: Zar se se i vi dadoste zavesti? 48Verovali ga ko od stareina ili od fariseja? 49Nego narod ovaj koji ne zna zakona, proklet je.
50

47

Ree im Nikodim, koji je dolazio k Isusu nou, i koji bee jedan od njih: 51Sudi li na zakon oveku pre nego se on saslua i sazna se ta uini?
52

Odgovorie mu: Jesi li i ti Galilejac? Razgledaj, i videe da prorok iz Galileje ne dolazi.

53

I otidoe svaki svojoj kui.

Jovan 8 glava
1

Isus otide na goru Maslinsku. Ali ujutru opet poe u hram, i sav narod doe k njemu. On sede i
187

stade ih uiti. Knjievnici i fariseji dovedoe tada k njemu jednu enu uhvaenu u preljubi, i, postavivi je na sredinu 4rekoe Isusu: Uitelju, ova je ena uhvaena na delu preljube. 5Mojsije nam u zakonu propisa da se takve ene kamenuju, a ti ta veli? 6To su oni govorahu, iskuavajui ga, da bi ga imali zato okriviti. Ali Isus, sagnuvi se, stade pisati prstom po zemlji. 7I kako ga jednako pitahu, ispravi se, i ree im: Ko je meu vama bez greha neka prvi baci kamen na nju. 8I opet se sagnuvi pisae po zemlji.
9 3

Kad oni to ue, otidoe jedan za drugim, poevi od starijih pa do posljednjih, i osta Isus sam sa enom, koja je stojala na sredini.
10

Tad, ustavi na noge, ree joj Isus: eno, gde su oni koji te tuahu? Ni jedan te ne osudi?
11

Ona mu odgovori: Ni jedan, Gospode! I Isus joj ree: Ni ja te neu osuditi. Idi, i vie ne grei.
12

Opet im progovori Isus, i ree: Ja sam svetlost sveta; ko za mnom ide, nee hoditi po tami, nego e imati svetlost ivota.
13

Tad mu Fariseji rekoe: Ti sam za sebe svedoi; svedoanstvo tvoje nije pravo.
14

Isus im odgovori: I ako ja sam za sebe svedoim pravo je svedoanstvo moje; jer ja znam od kuda dolazim i kuda idem, a vi ne znate od kuda dolazim i kamo idem. 15Vi sudite po puti, ja ne sudim nikome. 16A ako sudim, sud je moj prav, jer ja nisam sam, nego je sa mnom i Otac koji me posla. 17U zakonu vaemu stoji napisano da je svedoanstvo dvojice ljudi pravo. 18Ja sam svedoim za sebe, i svedoi za mene Otac koji me posla.

188

19

Tada mu rekoe: Gde je Otac tvoj? Isus odgovori: Vi ne znate ni mene, ni Oca moga. Kad biste znali mene, znali biste i Oca moga.
20

Ove rei ree Isus kod kasice za priloge, kad uae u hramu, i niko ga ne uhvati, jer jo ne bee doao as njegov.
21

Ree im jo Isus: Ja idem, i traiete me, i umreete u grehu svome. Kud ja idem, vi ne moete doi.
22

Tada Judji rekoe: Da se nee sam ubiti, to govori: Kud ja idem vi ne moete doi?
23

A on im ree: Vi ste od dole, ja sam od gore. Vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta. 24Zato vam kazah da ete umreti u gresima svojim. Jer ako ne verujete to sam ja, umreete u gresima svojim.
25

A ko si ti? , rekoe mu. Isus im odgovori: Ono to vam od poetka rekoh. 26Mnogo imam za vas govoriti i suditi u vama; ali onaj koji me posla istinit je, i ja govorim svetu ono to uh od njega.
27

I oni ne razumee da im govorae o Ocu.

28

Ree im Isus: Kad podignete Sina ovejega, poznaete ta sam ja, i da nita od sebe ne inim, nego kako me naui Otac, onako govorim. 29 Onaj koji me posla, sa mnom je; ne ostavi me on sama, jer ja svagda inim to je njemu milo. Kad ovo Isus reke, mnogi verovae u njega. 31I on ree Judejima koji mu verovae: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ste uenici moji, 32 i poznat ete istinu, i istina e vas osloboditi.
33 30

Odgovorie mu: Mi smo potomstvo Avramovo, i nikad nismo niiji robovi bili. Kako to govori da emo postati slobodni?

189

Isus im odgovori: U istinu, u istinu vam kaem da je svaki koji se podaje grehu, rob grehu. 35A rob ne ostaje uvek u kui, a sin uvek ostaje. 36Ako vas dakle Sin oslobodi, biete u istini slobodni. 37Znam da ste potomstvo Avramovo, ali vi gledate da uinite da ja budem ubijen, zato to moja re ne ulazi u vas.
38

34

Ja govorim to videh od Oca svoga, a vi ono inite to uste od oca vaega.

39

Odgovorie mu: Otac je na Avram. Isus im ree: Kad biste vi bili deca Avramova inili biste dela Avramova. 40Ali vi sad gledate da uinite da ja budem ubijen, ja koji vam kazah istinu koju uh od Boga. Tako Avram nije inio. 41Vi inite dela oca svoga. Tada mu rekoe: Mi nismo deca bluda. Mi imamo samo jednog Oca: Boga. A Isus im ree: Kad bi Bog bio va Otac, ljubili biste mene, jer ja od Boga izioh i dooh; jer ne dooh sam od sebe, nego me On posla. 43 Zato ne razumete govora moga? Jer ne moete rei mojih da sluate! 44Va je otac avao, i vi udnje svoga oca hoete da ispunite. On je krvnik od poetka bio i ne stoji na istini, jer nema istine u njemu. Kad govori la, svoje govori, jer je laa i otac lai. 45A meni ne verujete, zato to ja istinu govorim. 46Koji e od vas dokazati da sam u grehu? Ako ja istinu govorim, zato mi ne verujete? 47Ko je od Boga, slua rei Boje. Vi ne sluate, jer vi niste od Boga.
48 42

Judeji mu odgovorie: Nemamo li pravo da govoriti da si ti Samarjanin, i da je zli duh u tebi?

49

Isus im odgovori: U meni zlog duha nema, nego ja potujem Oca svoga, a vi mene vreate. 50Ja ne traim slave svoje. Ima koji je trai i koji sudi. 51U istinu, u istinu vam kaem, ko odri re moju, nee nikada smrti videti.
52

Tada mu rekoe Judeji: Sad poznajemo da je zli duh u tebi. Avram

190

umre, i umree i proroci, a ti govori: "Ko odri moju re, nee nikad smrti videti." 53Jesi li ti vei od oca naega Avrama, koji umre? I proroci pomree. Ko se ti sam pravi? Isus im odgovori: Ako ja sebe slavim, slava je moja nita. Otac je moj koji me slavi, za koga vi govorite da je va Bog, 55a ne poznajete ga. A ja ga znam, i ako reem da ga ne znam, biu laa kao i vi. Nego ga znam, i re njegovu. 56Avram, otac va, bio je radostan to e videti dan moj, i on ga vide i obradova se.
57 54

Tada mu Judeji rekoe: Jo ti nema pedeset godina, i Avrama li si video!

58

A Isus im ree: U istinu, u istinu vam kaem, ja sam od pre nego to je Avram postao.
59

Na to oni uzee kamenje da ga bace na nj, ali se Isus sakri i izie iz hrama. Jovan 9 glava
1

Prolazei vide Isus oveka slepa od roenja.

Zapitae ga uenici njegovi: Ravi!, ko sagrei, on ili njegovi roditelji, te se rodi slep?
3

Isus odgovori: Niti on sagrei, niti roditelji njegovi, nego je to zato da se okau dela Boja na njemu. 4Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan. Doi e no, kad niko ne moe raditi. 5Dok sam na svetu, svetlost sam svetu.
6

Rekavi to, pljunu na zemlju i naini blato sa pljuvakom svojom. Zatim pomaza blatom, oi slepome, 7i ree mu: Idi, umij se na izvoru Siloamskom (a to ime znai poslani). On otide i umi se, i doe videi
191

jasno. Susedi njegovi i oni koji ga od pre poznavahu kao prosjaka, govorahu: Nije li ovo onaj koji je sedeo i prosio? 9Jedni govorahu: on je, a drugi: Nije, nego je nalik na njega. A on govorae: Ja sam. Tada mu rekoe: Kako ti se otvorie oi? 11On odgovori: ovek, koga zovu Isusom, naini blato i pomaza oi moje, i ree mi: Idi na vodu Siloamsku i umij se, i kad otidoh i umih se, progledah.
12 10 8

Rekoe mu: Gde je taj ovek? A on odgovori: Ne znam.

Tad ga povedoe k farisejima, njega koji bee pre slep. 14A bee subota kad Isus naini blato i otvorio mu oi.
15

13

Fariseji ga opet pitae kako progleda. A on im ree: Blato metnu mi na oi i umih se, i sad vidim.
16

Na to rekoe neki od fariseja: Nije ovaj ovek od Boga, jer ne potuje subotu. Drugi govorahu: Kako moe ovek grean takva udesa initi? I nasta raspra meu njima.
17

Rekoe jo slepcu: ta veli ti za njega to ti otvori oi tvoje? A on ree: Prorok je.

18

Judeji ne verovae za njega da bee slep i da progleda, dok ne dozvae roditelje njegove. 19I oni ih pitae govorei: Je li ovo va sin za koga govorite da se rodi slep? Kako dakle sad vidi? Roditelji njegovi odgovorie im: Znamo da je ovo na sin i da se rodi slep, 21a kako sad vidi ne znamo, ili ko mu otvori oi ne znamo. Pitajte vi njega, on je u zrelim godinama, neka kae sam za sebe. 22Ovo njegovi roditelji rekoe, jer se bojahu Judeja; jer se Judeji behu dogovorili da bude odluen od sinagoge ko prizna Isusa za Hrista.
192
20

23

Zato rekoe roditelji njegovi: on je u zrelim godinama, pitajte njega.

24

Fariseji dozvae i po drugi put oveka koji je bio slep, i rekoe mu: Podaj Bogu slavu, mi znamo da je ovaj ovek grenik.
25

A on odgovori: Je li grenik ne znam. Samo znam da bejah slep, a sad vidim.

26

Tada mu opet rekoe: ta ti uini? Kako otvori oi tvoje?

27

On im odgovori: Ja vam ve kazah i ne sluaste. ta hoete opet da ujete? Hoete li i vi da budete uenici njegovi?
28

Oni ga izgrdie, i rekoe mu: Ti si uenik njegov, a mi smo uenici Mojsijevi. 29Mi znamo da je Mojsiju govorio Bog, a ovoga ne znamo od kuda je.
30

Odgovori im ovek: To i jest za udo to vi ne znate od kuda je, a on ipak otvori oi moje. 31A znamo da Bog ne slua grenike, nego ako ko asti Boga i ispunjuje volju njegovu, onoga uslii. 32Od kako je sveta nije se ulo da ko otvori oi roenom slepcu. 33Kad taj ovek ne bi bio od Boga ne bi mogao nita initi.
34

Oni mu odgovorie: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti da nas ui? I isterae ga.
35

Isus u da ga isterae, i kad ga nae ree mu: Veruje li ti u Sina Bojega? On odgovori: A koji je, Gospode, da u njega verujem? 37Video si ga, ree mu Isus , i koji govori s tobom on je.
38 36

A on ree: Verujem, Gospode!, i pokloni mu se.

193

39

Ree zatim Isus: Ja dooh za suenje na ovaj svet, da vide koji ne vide, a koji vide da postanu slepi.
40

To ue neki fariseji koji bejahu s njim, i rekoe mu: Jesmo li i mi slepi?

41

Isus im odgovori: Da ste slepi ne biste imali greha; ali vi sad kaete da vidite, i greh va ostaje. Jovan 10 glava U istinu, u istinu vam kaem: ko ne ulazi na vrata u tor oviji, nego prelazi na drugom mestu, on je lupe i razbojnik; 2a ko ulazi na vrata jeste pastir ovcama. 3Njemu vratar otvara i ovce sluaju glas njegov, i on svoje ovce po imenu zove i izvodi ih. 4I poto sve svoje ovce izvede, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju njegov glas. 5One za tuinom nee da idu, nego bee od njega, jer ne poznaju glasa tuega.
6 1

Isus im kaza ovo poreenje, ali oni ne razumee ta im ree.

Jo im ree Isus: U istinu, u istinu vam kaem, ja sam vrata ovcama. Svi, koliko ih god doe pre mene, lopei su i razbojnici; ali ih ovce ne posluae. 9Ja sam vrata. Ko ue kroza me, spae se, i ui e, i izii e i naie pau. 10Lupe ne dolazi za to drugo nego da ukrade, zakolje i uniti. Ja dooh da imaju ovce ivot i izobilje. 11Ja sam pastir dobri. Pastir dobri ivot svoj daje za ovce, 12a najamnik i koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, ugleda vuka gde ide, ostavlja ovce i bei, i vuk razgrabi ovce i razgoni ih. 13Najamnik bei, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14Ja sam pastir dobri i znam ovce svoje, i one mene znaju, 15kao to mene zna Otac i ja znam Oca. I ja ivot svoj dajem za ovce. 16Ja imam i druge ovce, koje nisu od ovoga tora. I one mi valja dovesti. ue one glas moj, i bie jedno stado i jedan pastir. 17Otac mene ljubi, jer ja ivot svoj dajem, da ga opet uzmem. 18Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe dajem. Vlast imam dati ga, i vlast imam
8

194

uzeti ga opet. Tu zapovest sam od Oca svoga primio. Tad nanovo nasta raspra meu Judejima za ove rei. 20Mnogi od njih govorahu: U njemu je zli duh, lud je, ta ga sluate! 21Drugi govorahu: Ove rei nisu od oveka koga je zli duh obuzeo. Moe li zli duh slepima oi otvoriti? Tada je u Jerusalimu bi praznik Obnovljenja. Bila je zima. 23Isus hodae u hramu po tremu Solomonovu, 24i Judeji ga opkolie i rekoe mu: Dokle e due nae muiti? Ako si ti Hristos, kai nam otvoreno.
25 22 19

Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja inim u ime Oca svoga svedoe za me. 26Ali vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca. 27Ovce moje sluaju glas moj, i ja njih poznajem, i one za mnom idu. 28Ja im dajem ivot veni, i one nikad nee propasti, niko ih nee oteti iz ruke moje. 29Otac moj, koji mi ih dade, vei je od sviju, i niko ih ne moe oteti iz ruke Oca moga. 30Ja i Otac jedno smo. Judeji opet uzee kamenje da ga kamenuju. 32Isus im ree: Mnoga vam dobra dela pokazah od Oca svoga. Za koje od tih dela hoete da bacate kamenje na me?
33 31

Odgovorie mu Judeji: Neemo bacati kamenje na te za dobro delo, nego za hulu, to se ti, ovek, pravi da si Bog. Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vaemu: "Ja rekoh: bogovi ste!"? 35Ako one nazva bogovima, kojima re Boja doe, i ako se Pismo ne moe unititi, 36kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svet: Hulu govori! I to zato to rekoh: Ja sam Sin Boji? 37 Ako ne inim dela Oca svoga, ne verujte mi. 38Ali ako ih inim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Ocu.
39 34

Tada opet gledahu da ga uhvate, ali im se on izmae iz ruku, 40i otide

195

preko Jordana, na ono mesto gde je Jovan pre krtavao, i osta onde. 41 Mnogi su dolaahu k njemu, i govorahu: Jovan ne uini ni jednog uda, ali sve to kaza Jovan za ovoga istina bee. 42I mnogi onde verovae u njega. Jovan 11 glava
1

Bee jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i sestre njezine Marte. 2To bee ona Marija koja pomaza Gospoda mirom i otra mu noge njegove kosom svojom, a bolesni Lazar bee njen brat. 3Tad poruie sestre njemu: Gospode, gle, onaj koga ti ljubi bolestan je.
4

Kad to Isus u, ree: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boju, da se proslavi Sin Boji s nje. Isus ljublje Martu i sestru njezinu i Lazara. 6Poto u da je Lazar bolestan, osta jo dva dana na onom mjestu gde je bio. 7Posle toga ree uenicima: Hajdemo opet u Judeju.
8 5

Uenici mu rekoe: Ravi!, pa judeji htedoe tu skoro da te kamenuju, i ti opet hoe u Judeju!
9

Isus odgovori: Nema li dvanaest sati u danu? Ko danju ide ne spotie se, jer vidi svetlost ovoga sveta, 10a ko ide nou, spotie se, jer nema svetlosti u njemu.
11

Posle ovih rei, ree im: Lazar, na prijatelj, spava, ali ja idem da ga probudim.
12 13

Onda mu rekoe uenici njegovi: Gospode, ako spava, ozdravie. Isus im bee govorio za smrt njegovu, ali oni su miljahu da govori za spavanje.
14

Tada im Isus ree otvoreno: Umro je Lazar. 15I milo mi je radi vas to
196

nisam bio tamo, da verujete. Nego hajdemo k njemu.

16

Onda Toma, koji se zvae Didim, ree uenicima: Hajdemo i mi da umremo s njim. Kad doe, nae Isus da je Lazar ve od etiri dana u grobu. 18I kako je Vitanija bila oko petnaest stadija blzu Jerusalima, 19mnogi Judeji behu doli k Marti i k Mariji, da ih tee za bratom njihovim. 20Kad Marta u da Isus ide, izie preda nj, a Marija seae doma.
21 22 17

Ree Marta Isusu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi moj brat umro.. A i sad, znam da sve to zaite u Boga, dae ti Bog. Isus joj ree: Brat e tvoj uskrsnuti.

23

24

Odgovori mu Marta: Znam da e uskrsnuti o uskrsenju, u poslednji dan.

25

Isus joj ree: Ja sam uskrsenje i ivot; ko veruje u mene, ako i umre, ivee. 26I svaki koji ivi i veruje u mene nee nikad umreti. Veruje li ti to?
27

Ree mu ona: Da, Gospode! Verujem da si ti Hrist, Sin Boji, koji je trebao da doe na svet.
28

Ovo rekavi, ona otide, i zovnu na stranu Mariju, sestru svoju, i ree joj: Uitelj je tu i zove te. 29Kako Marija to u, usta brzo i otide k njemu.
30

Jer Isus jo ne bee stigao u selo, nego bee jo na onom mestu gde ga srete Marta. 31Judeji koji behu s njom u kui i teahu je, kad videe Mariju da brzo usta i izie, pooe za njom, mislei da ide na grob da plae onamo.
32

Kako Marija doe onamo gde bee Isus i vide ga, pade pred noge
197

njegove, i ree mu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi moj brat umro.

33

Kad je vide Isus da plae i da plau Judji koji behu doli s njom, ustrese se u duhu i rastui se. 34I ree: Gde ste ga poloili? Rekoe: Gospode, doi da vidi!
35

Navree suze Isusu.

Tad Judeji rekoe: Vidite kako ga ljubljae! 37A neki od njih rekoe: Ne mogae li on, koji otvori oi slepcu, uiniti da ovaj ovek ne umre?
38

36

Isus se opet utrese u sebi, i doe na grob. To bee jedna peina i na nju bee navaljen kamen. 39Isus ree: Odvalite kamen. Ree mu Marta, sestra umrloga: Gospode, ve zaudara, jer je ve etvrti dan.
40

Isus joj ree: Ne rekoh li ti, da e videti slavu Boju ako veruje?

Odvalie dakle kamen. Isus podie oi gore i ree: Oe, hvala ti to si me usliio! 42Znam da me svagda uslii, nego rekoh radi naroda koji ovde stoji, da veruje da si me ti poslao. Ovo rekavi, zovnu glasno: Lazare, izii van! 44I izie mrtvac nogu i ruku zavojima povezanih i lica ubrusom obavijenog. Isus im ree: Razveite ga i pustite ga nek ide!
45 43

41

Mnogi od Judeja koji behu doli k Mariji, kad videe ta uini Isus, verovae u njega. 46Ali neki od njih otioe k farisejima i kazae im ta uini Isus. Prvosvetenici i fariseji sabrae tad sinedrion i rekoe: ta emo initi? Ovaj ovek ini mnoga udesa. 48Ako ga ostavimo tako, svi e u njega verovati, pa e doi Rimljani i uzee nam i zemlju i narod.
49 47

A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine bee

198

prvosvetenik, ree im: Vi nita ne razumete 50i ne razmiljate da je za vau korist da jedan ovek umre za narod, i da propadne sav narod.
51

A ovo ne ree sam od sebe, nego, kako je on one godine bio prvosvetenik, proree da Isus treba umre za narod. 52I ne samo za narod, nego i da rasejanu decu Boju skupi u jedno. Od toga dana reie da se on ubije. 54Zato Isus ne izlaae vie javno meu Judeje, nego se skloni u kraj blizu pustinje, u grad koji je nazvan Jefrem, i osta onde s uenicima svojim.
55 53

Pribliavae se Pasha judejska, i mnogi iz onoga kraja dooe u Jerusalim pre Pashe da se oiste. 56Oni traahu Isusa, i, stojei u hramu, govorahu meu sobom: ta mislite? nee li on doi na praznik? 57 I prvosvetenici i fariseji izdae zapovest, ako ko sazna gde je, neka javi, da ga uhvate. Jovan 12 glava
1

est dana pre Pashe doe Isus u Vitaniju, gde bee Lazar, koga on uskrisnu iz mrtvih. 2Onde mu spremie veeru. Marta sluae, a i Lazar je sedeo s onima koji behu s njim za trpezom. 3A Marija, uzevi litru istoga nardova skupocenoga mira, pomaza noge Isusove i otra ih kosom svojom, i kua se napuni mirisa od mira.
4

Jedan od uenika njegovih, Juda Iskariotski, sin Simonov, koji ga posle izdade, ree: 5Zato se ova miro ne proda za trista dinara, pa da se da siromasima? 6On to ne ree to se starae za siromahe, nego to bee lupe, i to, drei kesu, noae to se metae u nju.
7

Ali Isus ree: Pustite je neka uva to miro za dan moga pogreba. 8Vi siromahe svagda imate oko sebe, ali mene nemate svagda.
9

Mnogi narod iz Judeje sazna da je on tu, i dooe ne samo radi Isusa,

199

nego i da vide Lazara, koga on uskrinu iz mrtvih. 10A prvosvetenici reie da se i Lazar ubije, 11jer se mnogi Judeji odvajahu zbog njega, i verovahu u Isusa.
12

Sutradan mnogi iz naroda koji bee doao na praznik, uvi da Isus ide u Jerusalim, 13uzee grane od palma i izioe mu na susret viui: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, Kralj Izrailjev! A Isus, naavi magare, sede na nj, kao to je pisano: 15"Ne boj se keri Sionova! Evo kralj ti tvoj dolazi sedei na puletu magariinu".
16 14

Ali to uenici njegovi tad ne razumee, nego kad se proslavi Isus, onda se opomenue da ovo bee za njega pisano, i da su oni to njemu ispunili.
17

Svi oni koji behu s Isusom, kad izazva Lazara iz groba i uskrsnu ga iz mrtvih, svedoahu za njega, 18i prie mu narod, jer bee uo da on uini to udo.
19

Fariseji govorahu meu sobom: Vidite da nita ne pomae? Gle, svet za njim ide. Neki Grci koji behu doli na praznik na molitvu, 21obratie se Filipu, koji bee iz Vitsaide Galilejske, i molie ga govorei: Gospodine, hjeli bismo da vidimo Isusa. 22Filip doe i kaza to Andriji, a Andrija i Filip kazae Isusu. Isus im odgovori: Doe as da se proslavi Sin oveji! 24U istinu, u istinu vam kaem, ako zrno penino, padnuvi na zemlju, ne umre, ono ostaje samo, ali ako umre, mnogo roda rodi. 25Ko ljubi ivot svoj izgubie ga, a ko ne mari za ivot svoj na ovome svetu, sauvae ga za ivot veni. 26Ko meni slui, neka za mnom ide, i gde sam ja tu e i sluga moj biti. Ko meni slui njega e astiti Otac moj.
23 20

200

27

Sad je dua moja alosna, i ta da kaem?... Oe! sauvaj me od ovoga asa?... Ali za to dooh na ovaj as. 28Oe, proslavi ime svoje! I doe glas s neba: I proslavio sam, i opet u ga proslaviti!
29

Narod koji tu stajae i koji u, govorae: Grom zagrmi. A drugi govorahu: Aneo mu progovori. Isus ree: Ovaj glas ne bi radi mene, nego radi vas. 31Sad je suenje ovome svetu. Sad e biti isteran knez ovoga sveta; 32i kad ja budem podignut od zemlje, sve u k sebi privui. 33A ovo govorae da pokae kakvom e smru umreti.
34 30

Narod mu odgovori: Mi usmo iz zakona da e Hristos za uvek ostati. Kako ti govori da Sin oveji ima da bude podignut? Ko je taj Sin oveji?
35

Isus im ree: Jo je malo vremena svetlost s vama. Hodite dok svetlost imate, da vas tama ne obuzme. Jer ko hodi po tami, ne zna kuda ide. 36Dok imate svetlost, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti. Rekavi ovo, Isus otide i ukloni se od njih. 37Ali iako je i inio tolika udesa pred njima, ipak ne verovahu u njega, 38da se zbude re Isaije proroka, koji ree: "Ko verova propovedanju naemu, i ruka Gospodnja kome li se otkri?" 39Zato ne mogahu verovati, jer Isaija ree jo: 40"Zaslepio je oi njihove, i okamenio srca njihova, od straha da oima ne vide i srcem ne razumeju, da se ne obrate, da ih ne iscelim". 41 Isaija to ree kad vide slavu njegovu, i govori za njega.
42

Ali u njega verovae ipak mnogi od glavara, nego zbog fariseja ne priznavahu to, da ne bi bili izlueni iz sinagoge, 43jer su vie voleli slavu ljudsku, nego slavu Boju. I Isus povika: Ko u mene veruje, ne veruje u mene, nego u onoga koji me posla, 45i ko vidi mene, vidi onoga koji me posla. 46Ja dooh kao svetlost na svet, da ni jedan koji u me veruje ne ostane u tami. 47I ko
201
44

uje moje rei, i ne veruje, ja mu neu suditi, jer ja ne dooh da sudim svetu, nego spasem svet. 48Ko prezre mene i ne prima rei mojih, ima svoga sudiju. Re koju ja objavih, ona e mu suditi u poslednji dan. 49 Jer ja ne govorih od sebe, nego Otac koji me posla, on mi zapovedi ta u kazati i ta u javiti. 50Ja znam da je zapoved njegova ivot veni. Zato ono to govorim, onako govorim kao to mi Otac ree. Jovan 13 glava
1

Pred praznik Pashe, znajui Isus da mu doe as da pree iz ovoga sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu u svetu, ispuni do kraja ljubav prema njima. 2Na veeri, kad ve avo bee metnuo u srce Judi Iskariotskome, sinu Simonovu, nameru da ga izda, 3znajui Isus da mu sve Otac dade u ruke, i da on od Boga izie i k Bogu ide, 4ustade od trpeze, skide svoje haljine, te uze ubrus i zapree se njime. 5Zatim usu vodu u umivaonicu i poe prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim bee zapregnut.
6

Tako prie k Simonu Petru, koji mu ree: Ti, Gospode, meni noge da pere!
7

Isus mu odgovori: to ja inim; ti sad ne razume, ali e posle razumeti.

8

Ree mu Petar: Nikad ti nee meni noge prati. Isus mu odgovori: Ako te ne operem, nema udela sa mnom.
9

Ree mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge, nego i ruke i glavu.

10

Isus mu ree: Opranome ne treba nego samo noge prati, jer je sav ist. I vi ste isti, ali ne svi. 11Jer on znadijaeo izdajnika svoga. Zato ree: Niste svi isti.
12

Poto im opra noge, uze haljine svoje i sedavi opet za trpezu, ree
202

im: Znate li to ja vama uinih? 13Vi mene zovete Uiteljem i Gospodom, i pravo kaete, jer to i jesam. 14Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i Uitelj, i vi ste duni jedan drugome noge prati. 15Jer vam ja dadoh primer, da i vi tako inite kao to ja vama uinih. 16U istinu, u istinu vam kaem, nije sluga vei od gospodara svoga, niti je apostol vei od onoga koji ga je poslao. 17Kad to znate, blago vama, samo ako to i vrite. 18Ne govorih za sve vas, jer ja znam koje izabrah, nego da se zbude Pismo: "Koji sa mnom hleb jede podie petu na me". 19 Sad vam to kaem, pre nego se zbude, da, kad se zbude, verujete da sam to ja. 20U istinu, u istinu vam kaem, ko primi onoga koga ja budem poslao, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me posla.
21

Rekavi ovo, Isus posta alostan u duhu, i otvoreno ree: U istinu, u istinu vam kaem, jedan e me od vas izdati. Zgledae se meu sobom uenici, premiljajui za koga on to govori. Jedan od uenika njegovih, koga Isus ljubljae, seae za trpezom naslonjen na krilo Isusovo. 24Simon Petar uini znak na njega, da ga pita ko bi to bio za koga Isus govori. 25I on se nae na prsi Isusove, i ree mu: Gospode, ko je to?
23 26 22

Isus odgovori: Onaj je kome ja dam umoen zalogaj. I umoivi zalogaj, dade ga Judi, sinu Simonovu Iskariotskome. 27Kako se predade zalogaj, ue u Judu sotona. Ree mu Isus: to ini ini brzo! 28Ali niko od onih to seahu za trpezom ne razume to mu to ree. 29 Jer, kako je Juda drao kesu, neki miljahu da mu Isus ree: Kupi to treba za praznik, ili da mu zapovedi da da neto siromasima. 30im Juda uze zalogaj, brzo izae. Bila je no.
31

Kad Juda izie ree Isus: Sad se proslavi Sin oveji, i Bog se proslavi u njemu. 32Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog e njega proslaviti u sebi i uskoro e ga proslaviti.

203

33

Deco!, jo sam malo s vama. Traiete me, i kao to rekoh Judejima: "Kud ja idem vi ne moete doi", to i vama sada govorim. 34Novu vam zapovest dajem: Ljubite jedan drugoga. Kao to ja vas ljubih, ljubite se i vi meu sobom. 35Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako se meu sobom ljubite.
36

Ree mu Simon Petar: Gospode, kuda ide? Isus mu odgovori: Kud ja idem, ne moe ii za mnom, ali e posle poi za mnom.
37

Petar mu ree: Gospode, zato sad ne mogu ii za tobom? ivot u svoj dati za tebe.
38

Isus mu odgovori: ivot e svoj dati za mene? U istinu, u istinu ti kaem, nee petao zapevati dok me se triput ne odree. Jovan 14 glava
1

Da se ne zbuni srce vae! Verujte u Boga, i verujte u mene. 2Mnogi su stanovi u domu Oca moga. A da nije tako, kazao bih vam. Idem da vam pripremim mesto. 3I kad otidem i pripremim vam mesto, opet u doi i uzeti vas k sebi, da i vi budete gde sam ja. 4Kud ja idem znate, i put znate.
5

Ree mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ide, i kako moemo put znati?
6

Isus mu ree: Ja sam put istina i ivot. Niko ne e doi k Ocu do kroza me. 7Kad biste mene znali, znali biste i Oca moga. I od sada ga poznajete, i videli ste ga.
8

Ree mu Filip: Gospode, pokai nam Oca i bie nam dosta.

Isus mu ree: Toliko sam vremena s vama, i nisi me poznao, Filipe? Ko vide mene, vide oca. Pa kako ti govori: Pokai nam Oca? 10Zar ne
204

veruje da sam ja u Ocu i Otac u meni? Rei koje vam ja govorim, ne govorim od sebe, nego Otac koji prebiva u meni, on dela ini. 11Verujte meni da sam ja u Ocu, i Otac u meni; verujte bar po tim delima. 12U istinu, u istinu vam kaem, ko veruje u mene, dela koja ja inim i on e initi, i vea e od ovih initi, jer ja idem Ocu svome, 13i sve to vi taitete u Oca u ime moje, ja u vam uiniti, da se proslavi Otac u Sinu. 14 Ako to zaitete u moje ime, ja u uiniti. Ako me ljubite, drite zapovesti moje. 16I ja u umoliti Oca, i on e vam dati drugog uteitelja, da bude uvek s vama: 17Duha istine, koga svet ne moe primiti, jer ga ne vidi, i ne poznaje ga; a vi ga poznajete, jer u vama prebiva i u vama e biti. 18Neu vas ostaviti sirotne. Doi u k vama. 19Jo malo i svet mene vie nee videti; a vi ete me videti, jer ja ivim, a i vi ete iveti. 20U onaj dan ete vi poznati da sam ja u Ocu svome, i vi u meni i ja u vama.
21 15

Ko ima zapovesti moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi, a ko mene ljubi, njega e Otac moj ljubiti, i ja u ga ljubiti i javiu se njemu.
22

Ree mu Juda (ne Iskariotski): Gospode, ta je to da e se nama javiti a ne svetu? Isus mu odgovori: Ko me ljubi, drae re moju, i Otac e moj njega ljubiti. Mi emo k njemu doi i u njega emo se staniti. 24Ko me ne ljubi, ne dri moje rei, i re to ujete nije moja nego Oca koji me posla. Ovo vam kazah dok sam s vama. 26A uteitelj, Duh Sveti, koga e Otac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu, i napomenue vam sve to vam rekoh.
27 25 23

Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vama. Ne dajem vam ga kao to ga svet daje, da se ne zbuni srce vae, i da se ne boji. 28uste da vam kazah: idem i doi u k vama. Kad biste me ljubili, obradovali biste se to rekoh da idem k Ocu. Jer je Otac moj vei od mene. 29I sad vam to
205

kazah dok se jo nije zbilo da verujete kad se zbude.

30

Neu mnogo jo s vama govoriti, jer dolazi knez ovoga sveta. U meni ne nita nema, 31ali da vidi svet da ljubim Oca, i da onako radim kao to mi zapovedi Otac, ustanite, idimo odavde. Jovan 15 glava Ja sam pravi okot, a Otac je moj vinogradar. 2Svaku lozi na meni koja ne daje ploda on odrezuje, i svaku koja daje ploda, isti, da vie ploda donese. 3Vi ste ve oieni reju koju sam vam govorio. 4 Ostanite u meni, i ja u u vama. Kao to loza ne moe sama od sebe ploda dati, ako nije na okotu, tako ni vi, ako u meni ne ostanete. 5Ja sam okot a vi ste loze, i ko bude u meni i ja u njemu, on e mnogo ploda donti, jer bez mene ne moete nita uiniti. 6Ko u meni ne ostane, on se izbacuje kao loza, i osui se; pa se skupljaju loze i bacaju se na vatru i spaljuju. 7Ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu, to god hoete itite, i bie vam. 8Ako mnogo ploda donesete, time e se Otac moj proslaviti, i vi ete biti moji uenici. Kao to je Otac mene ljubio, tako sam i ja vas ljubio. Ostanite u ljubavi mojoj. 10Ako zapovesti moje odrite, ostaete u ljubavi mojoj, kao to ja odrah zapoesti Oca svoga i ostajem u ljubavi njegovoj. 11Ovo vam kazah da radost moja ostane u vama, i da radost vaa bude potpuna. 12 Ovo zapovest moja: Ljubite se meu sobom, kao to sam ja vas ljubio. 13Nema vee ljubavi nego ivot svoj dati za prijatelje svoje. 14Vi ste prijatelji moji, ako inite to vam ja zapovedam. 15Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov, nego vas nazvah prijateljima, jer sam vam objavio sve to sam od Oca svoga uo. 16Ne izabraste vi mene, nego ja vas izabrah, i postavih vas da idete i plod donesete, i da va plod ostane, da bi sve ono to budete zaiskali u Oca, u moje ime, on vama dao. 17Ono to vam zapovedam to je da ljubite jedan drugoga.
9 1

206

Ako svet na vas mrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. 19Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato svet mrzi na vas. 20Opominjite se rei koju vam rekoh: "Nije sluga vei od gospodara svoga". Ako mene gonie, i vas e goniti; ako moju re odrae, i vau e odrati. 21Ali sve e vam to init za ime moje, jer ne poznaju onoga koji me posla. 22Da nisam doao i govorio im, ne bi greha imali, a sad izgovora nemaju za greh svoj. 23Ko mrzi na mene, i na Oca moga mrzi. 24Da nisam dela inio meu njima, kojih niko drugi ne ini, ne bi greha imali; a sad i videe i omrznue na mene i na Oca moga. 25Ali to bi da se ispuni re napisana u zakonu njihovom: "Omrznue me ni za to". 26Kad doe uteitelj, koga u vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, on e svedoiti za mene, 27a i vi ete svedoiti, jer ste od poetka sa mnom. Jovan 16 glava Kazao sam vam to da se ne spotaknete. 2Izluie vas iz sinagoge, i doi e vreme kad e svaki koji vas ubije misliti da Bogu slubu ini. 3I ovo e initi jer ne poznae ni Oca ni mene. 4Kazao sam vam to, da biste, kad doe vreme, opomenuli se ovoga to vam kazah, i isprva vam to nisam kazao, jer bejah s vama. A sada idem k onome koji me posla, i niko me ne pita: Kuda ide? 6Ali to vam ovo kazah alosti se napuni srce vae. 7Ali vam ja istinu govorim: Bolje je za vas da ja idem, jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama, a ako odem poslau ga k vama.
8 5 1

18

I kad on doe uverie svet o grehu i o pravdi i o sudu. 9O grehu, zato to ne veruju u mene. 10O pravdi, to idem k Ocu svojemu i vie me nee videti. 11O sudu, to je knez ovoga sveta ve osuen.
12

Jo vam mnogo imam kazati, ali vi to sad ne moete primiti. 13Ali kad doe on, Duh Istine, uputie vas na svaku istinu; jer on nee od sebe
207

govoriti, nego e govoriti sve to uje, i javie vam to e dalje biti. 14 On e mene proslaviti, jer e od moga uzeti, i objavie vama. 15Sve to ima Otac, moje je. Zato rekoh da e od moga uzeti i objaviti vama. 16 Jo malo i neete me videti, i opet malo pa ete me videti, jer idem k Ocu.
17

Neki od uenika njegovih rekoe na to meu sobom: ta je to to nam kae: "Jo malo i neete me videti, i opet malo pa ete me videti" , i: "Ja idem k Ocu"? 18Govorahu dakle: ta znai to: Jo malo? Ne znamo ta govori.
19

Isus razume da su hteli da ga pitaju, pa im ree: Zato li se zapitujete meu sobom to rekoh: Jo malo i neete me videti, i opet malo pa ete me videti? 20U istinu, u istinu vam kaem da ete vi zaplakati, a svet e se radovati; vi ete alosni biti, ali e se vaa alost okrenuti na radost.
21

ena kad raa muku trpi trpi, jer doe as njezin; ali kad rodi dete, vie se ne opominje bolova od radosti, jer se rodi ovek na svet. 22 Tako i vi imate sad alost: ali u vas ja opet videti, i radovae se srce vae, i vae radosti nee niko uzeti od vas. I u onaj dan neete me pitati ni za to. U istinu, u istinu vam kaem da sve to zaitete u Oca, dae vam u ime moje. 24Do sada ne iskaste nita u ime moje. Itite i primiete, da radost vaa bude potpuna. Ovo vam u poreenjima govorih, ali e doi vreme kad vam vie neu govoriti u poreenjima, nego u vam otvoreno o Ocu govoriti. 26U onaj ete dan zaiskati u moje ime, i ne velim vam da u ja umoliti Oca za vas, 27jer vas sam Otac ljubi kao to vi mene ljubite, i verovaste da ja od Boga izioh. 28Izioh od Oca i dooh na svet, i opet ostavljam svet i idem k Ocu.
29 25 23

Rekoe mu uenici njegovi: Eto sad jasno govori, a poreenja

208

nikakvog ne upotrebljuje. 30Sad znamo da sve zna, i ne treba da te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga iziao. Isus im odgovori: Vi sad verujete? 32Evo ide as, i ve je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, i mene sama ostavite. Ali ja nisam sam, jer je Otac sa mnom. 33Ovo vam kaem da mir imate u meni. U svetu ete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet. Jovan 17 glava Kad to izgovori, podie Isus oi k nebu i ree: Oe, doe as! Proslavi Sina svoga, da i Sin tvoj tebe proslavi, 2kao to si mu dao vlast nad svim ljudima, da svakome koga si mu dao, da ivot veni. 3A ivot je veni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista. 4Ja tebe proslavih na zemlji, svrih delo koje si mi dao da radim; 5a sad proslavi ti mene, Oe, kod sebe samoga, slavom koju imadoh kod tebe pre nego svet postade.
6 1 31

Ja objavih ime tvoje ljudima koje si mi iz sveta dao. Tvoji bejahu, pa si ih meni dao, i oni tvoju re odrae. 7Sad razumee da je sve to si mi dao od tebe. 8Jer rei koje si ti meni dao, ja njima dadoh, i oni ih primie, i zaista poznae da od tebe izaoh, i verovae da si me ti poslao. Ja se za njih molim. Ne molim se za svet, nego za one koje si mi ti dao, jer su oni tvoji. 10I sve to je moje tvoje je, i sve to je tvoje moje je; i ja se proslavih u njima. 11Ja vie nisam na svetu, a oni su na svetu; i ja idem k tebi. Oe sveti!, sauvaj u ime svoje one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi. 12Dok bejah s njima na svetu, ja ih u ime tvoje uvah. One koje si mi dao sauvah, i niko od njih ne pogibe, osim sina pogibli, da se ispuni Pismo. 13A sad k tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju oni radost moju potpunu u sebi. 14Ja im dadoh re tvoju, i svet omrznu na njih, jer oni nisu od sveta, kao ni ja to nisam od sveta. 15Ne molim da ih uzme sa sveta, nego da ih sauva od zla.
209
9

Nisu oni od sveta, kao ni ja to nisam od sveta. 17Posveti ih istinom svojom. Re je tvoja istina. 18Kao to si ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet. 19Ja posveujem sebe za njih, da i oni budu istinom posveeni.
20

16

Ne molim samo za njih, nego i za one koji preko njihove rei budu u mene verovali; 21da svi jedno budu, kao ti, Oe, to si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me ti poslao.
22

Slavu koju si meni dao, ja njima dadoh, da budu jedno, kao i mi to smo jedno; 23ja u njima i ti u meni da budu sasvim jedno, i da pozna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio, kao i mene to si ljubio.
24

Oe!, hou da one koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da vide slavu moju, koju si mi ti dao, jer si ti mene ljubio pre postanja sveta.
25

Oe pravedni!, svet tebe ne pozna; ali te ja poznah, i ovi poznae da si me ti poslao. 26Ja im objavih ime tvoje, i objaviu im ga, da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja da budem u njima. Jovan 18 glava
1

Rekavi ovo, izie Isus s uenicima svojim preko potoka Kedrona, gde bee jedan vrt u koji ue s uenicima svojim.
2

Juda, izdajnik njegov, znadijae to mesto, jer se Isus esto sastajae tu s uenicima svojim. 3I tad Juda, uzevi kohortu i momke poslane od prvosvetenika i od fariseja, doe tu s fenjerima i s buktinjama i s orujem.
4 5

A Isus, znajui sve to e s njim biti, prie k njima i ree: Koga traite? Odgovorie mu: Isusa Nazareanina. Isus im ree: Ja sam. A Juda, koji ga izdavae, bee s njima. 6Kad im Isus ree: "Ja sam", ustuknue
210

i padoe na zemlju.
7

Onda ih opet zapita Isus: Koga traite? A oni rekoe: Isusa Nazareanina, 8Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene traite, pustite ove neka idu. 9On to ree da se ispuni re to ree: "Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao".
10

Simon Petar imae ma i on ga izvadi i udari slugu prvosvetenikova, i odsee mu desno uvo. Tome sluzi bee ime Malho. 11Tada Isus ree Petru: Zadeni ma u korice. au koju mi dade Otac zar da ne pijem?
12 13

Kohorta, tribun i momci judejski uhvatie Isusa i svezae ga. Odvedoe ga najpre Ani, jer on bee tast Kajafe, koji one godine bee prvosvetenik. 14A Kajafa bee onaj to dade savet Judejima da je korisno da umre jedan ovek za narod.
15

Za Isusom iae Simon Petar i drugi uenik. Taj uenik bee poznat kod prvosvetenika, i on ue s Isusom u dvor prvosvetenikov, 16ali Petar osta napolju kod vrata. Onaj uenik to bee poznat kod prvosvetenika izie, govori vratarici i uvede Petra unutra. 17Onda ree slukinja vratarica Petru: Da nisi i ti uenik tog oveka? On odgovori: Nisam. 18Sluge i momci behu naloili vatru, jer bee studeno, i grejahu se, a i Petar je stajae kod njih i grejae se.
19

Prvosvetenik zapita Isusa za uenike njegove i za nauku njegovu.

20

Isus mu odgovori: Ja sam javno govorio narodu; svagda sam uio u sinagogi i u hramu, gde se uvek skupljaju Judeji, i nita tajno nisam govorio. 21to pita mene? Pitaj one koji su sluali ta sam im govorio. Eno, oni znaju ta sam govorio.
22

Kad on ovo ree, jedan od momaka koji stajahu onde, udari Isusa po obrazu i ree: Zar tako odgovara prvosveteniku?

211

23

Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokai to zlo, ako li dobro, zato me bije?
24

Ana ga posla svezana Kajafi, prvosveteniku.

Simon Petar bee tu i grejae se. Rekoe mu: Da nisi i ti od uenika njegovih? A on se odree i ree: Nisam. 26Ree jedan od slugu prvosvetenikovih koji bee roak onome to mu Petar odsee uvo: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim? 27Onda se Petar opet odree. I odmah petao zapeva.
28

25

Od Kajafe odvedoe Isusa u pretorij. Bee jutro. Oni ne uoe u pretorij, da se ne bi opoganili, i da bi mogli jesti Pashu. 29Onda Pilat izie k njima i ree: Kakvu tubu iznosite protiv ovoga oveka?
30

Odgovorie mu: Kad ne bi bio zloinac, ne bismo ga tebi predali.

Na to im Pilat ree: Uzmite ga vi i po Zakonu svome sudite mu. Rekoe mu Judeji: Mi ne smemo nikoga pogubiti. 32To je bilo da se ispuni re koju ree Isus, kazujui kakvom e smru umreti.
33

31

Pilat ue opet u pretorij i dozva Isusa i ree mu: Jesi li ti kralj judejski?
34

Isus mu odgovori: Govori li ti sam od sebe, ili ti drugi to kazae za mene?

35

Pilat odgovori: Zar sam ja Judejin? Narod tvoj i prvosvetenici predadoe te meni. ta si uinio?
36

Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta, odgovori Isus . Kad bi kraljevstvo moje bilo od ovoga sveta, sluge bi se moje borile za me, da ne bih bio predan Judejima. Ali moje kraljevstvo nije odavde.

212

37

Ree mu Pilat: Dakle ti si kralj? Isus odgovori: Ti govori da ja sam kralj. Ja sam za to roen i za to dooh na svet da svedoim za istinu. Svaki koji je od istine slua glas moj.
38

Ree mu Pilat: ta je istina? Poto to ree, izie opet k Judejima i ree im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu. 39Ali kako je u vas obiaj da vam pustim nekoga na Pashu, hoete li da vam pustim kralja judejskog?
40

Tada svi opet povikae: Ne njega, nego Varavu. A Varava bee razbojnik. Jovan 19 glava Tada Pilat uze Isusa i dade ga iibati. 2Vojnici opletoe venac od trnja i metnue mu ga na glavu, ogrnue ga skerletnim platem, 3i pristupajui k njemu govorahu: Zdravo kralju judejski!, i bijahu ga po obrazu.
4 1

Pilat opet izie i ree Judejima: Evo ga izvodim k vama, da vidite da na njemu ne nalazim nikakve krivice. 5Isus izie pod vencem od trnja i skerletnim platom. I Pilat im ree: Evo oveka!
6

im ga videe, povikae prvosvetenici i momci: Raspni ga, raspni ga! Pilat im ree: Uzmite ga vi i raspnite ga, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
7

Judeji mu odgovorie: Mi imamo zakon, i po zakonu naemu valja da umre, jer naini sebe sinom Bojim!
8

Kad Pilat u ovu re, zabrinu se jo vie, 9vrati se u pretorij i ree Isusu: Odakle si ti? Isus mu ne dade odgovora. 10Pilat mu tada ree: Zar meni ne odgovara? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i imam vlasti i pustiti te?
213

11

Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kad ti ne bi bilo dano odozgo. Zato onaj koji me predade tebi ima vei greh.
12

Od tada gledae Pilat da ga pusti. Ali Judeji vikahu: Ako ovoga pusti nisi prijatelj caru. Svaki koji sebe kraljem gradi, protivi se caru.
13

uvi ovu re, izvede Pilat Isusa napolje i sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove "Kameni patos", a jevrejski "Gavata". 14Bee pripremanje Pashe, a oko estoga sata. Pilat ree Judejima: Evo kralja vaega!
15

Ali oni zavikae: Prekini, prekini, raspni ga! Pilat im ree: Zar kralja vaega da razapnem? Prvosvetenici odgovorie: Mi nemamo drugoga kralja osim cara. Tada im ga Pilat predade da se razapne, i oni uzee Isusa i odvedoe ga. 17Nosei krst svoj, izie Isus na mesto koje se zove Lobanja, a jevrejski Golgota. 18Onde ga razapee, i s njim razapee i drugu dvojicu, s jedne i s druge strane njegove, a Isusa u sredi.
19 16

Pilat napisa i natpis, i metnu ga na krst, a bee napisano: Isus Nazareanin, Kralj judejski.
20

Ovaj natpis itae mnogi od Judeja, jer mesto gde razapee Isusa bee blizu grada, a bee napisan jevrejski, grki i latinski.
21

Judejski prvosvetenici rekoe Pilatu: Ne pii: Kralj judejski, nego pii da sam ree: ja sam kralj judejski.
22

Pilat odgovori: to pisah, pisah.

23

Poto razapee Isusa, vojnici uzee njegove haljine i nainie etiri dela, svakom vojniku po jedan deo. Uzee i dolamu njegovu, koja ne
214

bee ivana nego izatkana sva s vrha do dna. 24Onda rekoe meu sobom: Da je ne razderemo, nego da bacimo kocke za nju, kome e dopasti. To se zbilo da se ispuni Pismo koje kae: "Razdelie moje haljine meu sobom, i kocku bacie za moju dolamu". Vojnici dakle tako uinie. Kod krsta Isusova bejahu mati njegova i matere sestra njegove, Marija Kleopova, i Marija Magdalina. 26Ugledavi Isus mater svoju, i pored nje uenika koga on ljubljae, ree materi svojoj: eno, eno ti sina! 27Zatim ree ueniku: Eto ti matere! i od onoga asa uze je uenik k sebi.
28 25

Posle toga, znajui Isus da se ve sve svri, da se zbude Pismo, ree: edan sam. 29Onde stajae sud pun octa. I vojnici napunie jedan suner octa i nataknuvi ga na granu od isopa, prinesoe ga k ustima njegovim.
30

Kad Isus primi ocat, ree: Svri se! i priklonivi glavu, ispusti duh.

31

Da ne bi tela ostala na krstu u subotu, jer bee petak, i ona subota bee veliki dan, molie Judeji Pilata da se raspetima prebiju goleni, pa da se skinu. 32Onda dooe vojnici, i prebie goleni prvome i drugome raspetome s njim. 33Doavi do Isusa, kad videe da je ve umro, ne prebie mu goleni, 34nego mu jedan vojnik probode rebra kopljem, i odmah izie krv i voda. Onaj koji to vide posvedoi, i svedoanstvo je njegovo istinito, i on zna da istinu govori, da i vi verujete. 36Ovo se dogodi da se ispuni Pismo: "I ni jedna kost mu nee se prelomiti". 37A na drugom mestu Pismo govori: "Gledae onoga koga probodoe".
38 35

Potom Josi iz Arimateje, koji bee uenik Isusov, ali tajni, od straha od Judeja, zamoli Pilata da mu dopusti da uzme telo Isusovo, i Pilat mu dopusti. Tad on doe i uze telo Isusovo. 39Doe i Nikodem, koji je pre
215

dolazio k Isusu nou, i donese oko sto litara pomeane izmirne i aloje. 40 Oni dakle uzee telo Isusovo, i obavie ga zavojima, s mirisima, kao to je obiaj kod Judeja da ukopavaju. Do mesta gde je Isus razapet bee jedan vrt, i u vrtu grob nov, u koji nikad niko ne bee poloen. 42Onde spustie Isusa, radi petka Judejskoga, jer je grob bio blizu. Jovan 20 glava
1 41

U prvi dan nedelje doe Marija Magdalina na grob za ranog jutra, dok se jo ne bee ni rasvanulo, i vide da je kamen od groba odvaljen. 2 Ona otra k Simonu Petru i k drugom ueniku koga Isus ljubljae, i ree im: Uzee Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga metnue!
3

Petar i drugi uenik izioe i pooe ka grobu. 4Oba trahu zajedno, ali drugi uenik trae bre od Petra, i stie prvi na grob, 5i nadvirivi se vide zavoje na zemlji; ali ne ue unutra. 6Simon Petar stie za njim, ue u grob i vide zavoje koji su bili na zemlji, 7a ubrus koji bee metnut na glavu Isusovu ne bee zajedno sa zavojima, nego leae savijen odvojeno. 8Tada ue i drugi uenik koji bee prvi stigao na grob, i vide, i verova. 9Jer jo ne znadijahu da je po Pismu Isus trebao da uskrsne iz mrtvih.
10

Tad se uenici vratie k svojima.

Meutim Marija stajae na polju kod groba i plakae, i u plakanju nadviri se nad grob, 12i vide dva anela u belim haljinama da sede gde bee lealo telo Isusovo, jedan onde gde je bila glava, a drugi gde su bile noge. 13Oni joj rekoe: eno, to plae? Ona im odgovori: Odnee Gospoda moga, i ne znam kamo ga metnue.
14

11

Dok je to govorila, obazre se natrag i vide Isusa gde stoji, ali ona ne znadijae da to bee Isus. 15Isus joj ree: eno, to plae? Koga
216

trai? A ona, mislei da je to vrtlar, ree mu: Gospodinee, ako si ga ti odneo, kai mi gde si ga metnuo, i ja u ga uzeti.
16

Isus joj ree: Marija! Ona se obazre i ree jevrejski: Ravuni!, to znai: Uitelju!
17

Ree joj Isus: Ne dohvataj me se, jer se jo ne vratih k Ocu svome. Nego idi k brai mojoj, i reci im da se uzdiem k Ocu svome i Ocu vaemu, i Bogu svome i Bogu vaemu.
18

I Marija Magdalina otide i javi uenicima da je videla Gospoda i ree im ono to joj je on kazao. U vee toga dana, koji bee prvi dan nedelje, i vrata mesta gde se uenici behu sabrali bila su zatvorena, zbog straha to oni imaju od Judeja, doe Isus, pojavi se usred njih, i ree im: Mir s vama! 20Poto to ree, pokaza im ruke i rebra svoja. Uenici se obradovae videi Gospoda. Isus im opet ree: Mir s vama! Kao to Otac posla mene, i ja aljem vas. 22I ovo rekavi, dunu, i ree im: Primite Duh Sveti! 23Kojima oprostite grehe, oprostie im se, a kojima zadrite, zadrae se. Toma, nazvan Didim, jedan od dvanaestorice ne bee onde s njima kad doe Isus. 25Drugi mu uenici rekoe: Videsmo Gospoda. Ali im on ree: Dok ne vidim na rukama njegovim rana od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neu verovati.
26 24 21 19

Osam dana posle, uenici Isusovi bejahu opet u kui, a i Toma bee s njima. Isus doe kad su vrata behu zakljuana, pojavi se usred njih i ree: Mir s vama! 27Zatim ree Tomi: Prui prst svoj amo i vidi ruke moje, i prui ruku svoju i metni je u rebra moja, i ne budi neveran, nego veruj.
217

28

Toma mu odgovori: Gospod moj i Bog moj!

29

Isus mu ree: Poto si me video verovao si; blago onima koji ne vide, a ipak veruju.
30

Isus uini pred uenicima svojim jo mnoga druga udesa, koja nisu pisana u ovoj knjizi; 31a ova su napisana da verujete da Isus jeste Hristos, sin Boji, i da, verujui, imate ivot u imenu njegovom. Jovan 21 glava
1

Posle toga pojavi se opet Isus uenicima svojim na obali mora Tiverijadskoga. I pojavi se ovako: 2Bejahu zajedno Simon Petar, Toma nazvani Didim, Natanailo iz Kane Galilejske, sinovi Zevedejevi i druga dvojica od uenika Isusovih. 3Simon Petar im ree: Idem da lovim ribu. Rekoe mu: Idemo i mi s tobom. Izioe i odmah uoe u lau, i onu no ne uhvatie nita.
4 5

Kad svanu, stajae Isus na obali, ali uenici ne poznae da je to Isus. Isus im ree: Deco, imate li to za jelo? Odgovorie mu: Nemamo. 6 A on im ree: Bacite mreu s desne strane lae, i nai ete. Bacie mreu i ve je ne mogahu izvui od mnotva ribe.
7

Onda onaj uenik koga je Isus ljubljae, ree Petru: To je Gospod! A Simon Petar, kada u da je Gospod, zapree se svojom haljinom, jer bee go, i skoi u more. 8Drugi uenici dooe s laom, vukui mreu s ribom, jer ne behu nego oko dvesto lakata daleko od kraja. Kad izioe na kraj ugledae ve gotov ar, i na njemu stavljenju ribu, i hleb. 10Isus im ree: Donesite od ribe to sad uhvatiste! 11Simon Petar ue u lau i izvue na kraj mreu punu sto i pedeset i tri velikih ribe; i mada ih je toliko bilo ne prodre se mrea.
9

218

12

Ree im Isus: Doite, ruajte. I ni jedan od uenika ne smede da ga pita: Ko si ti?, znajui da je Gospod. 13Doe i Isus i uze hleb, i dade im. Tako isto uini i s ribom.
14

Ovo se ve trei put pojavi Isus uenicima svojim, poto uskrsnu iz mrtvih.
15

Poto ruae, ree Isus Simonu Petru: Simone Join, ljubi li me ti vie nego to me ovi ljube? On mu odgovori: Da, Gospode!, ti zna da te ljubim. Isus mu ree: Pasi jaganjce moje.
16

I ree mu po drugi put: Simone Jonin, ljubi li me? Petar mu odgovori: Da, Gospode!, ti zna da te ljubim. Isus mu ree: Pasi ovce moje!
17

I ree mu trei put: Simone Jonin, ljubi li me? A Petar posta alostan to mu ree po trei put: "Ljubi li me?", i odgovori mu: Gospode, ti sve zna, ti zna da te ljubim. Isus mu ree: Pasi ovce moje. 18U istinu, u istinu ti kaem, kad si bio mlad opasivao si se sam i hodio kud si hteo, a kad ostari, irie ruke svoje, i drugi e te opasivati i odvesti kuda nee.
19

Ovo ree da naznai kakvom e smru proslaviti Boga. Kazavi mu to, ree mu: Hajde za mnom.
20

Petar, obazrevi se, vide da za njim ide onaj uenik koga Isus ljubljae, koji se na veeri nae na prsi njegove, i ree: "Gospode, ko je taj koji e te izdati?" 21Videvi njega, ree Petar Isusu: Gospode, a to e s ovim biti?
22

Isus mu odgovori: Ako hou da on ostane dok ja ne doem, ta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.
23

Onda izie re meu braom da onaj uenik nee umreti, ali Isus
219

ne ree njemu da nee umreti, nego:" Ako hou da ostane dok ja ne doem, to je tebi do toga?" 24To je onaj uenik koji svedoi za ove stvari, i koji ih i napisa. I mi znamo da je svedoanstvo njegovo istinito.
25

Ima jo drugo mnogo to uini Isus, to kad bi se redom napisalo, mislim da u ceo svet ne bi mogle stati knjige koje bi se napisale.

220

Dela apostolska

Dela apostolska
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28

Dela apostolska 1 glava

1

Prvu sam ti knjigu, Teofile, napisao o svemu onome to je Isus zapoeo raditi i uiti, od poetka 2do dana kad se uznese na nebo, poto po Duhu Svetome dade svoje zapovesti apostolima koje izabra. 3 Po stradanju svome pojavi se on pred njima iv i dade im mnoge istinske dokaze o tome, pokazujui im se preko etrdeset dana i govorei im o kraljevstvu Bojemu.
4

Kad on bee s njima, kaza im da ne idu iz Jerusalima, nego da ekaju obeanje Oevo, "koje uste" ree "od mene; 5jer je Jovan krstio vodom, ali vi ete se uskoro krstiti Duhom Svetim."
6

Tada ga apostoli tu skupljeni pitae: Gospode, hoe li ti u to vreme povratiti kraljvstvo Izrailjevo?"
7

A on im ree: Nije vae znati vremena i asove koje Otac svojom vlau odredi, 8nego ete vi primiti silu Duha Svetoga, koji e da sie na vas, i biete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje.
9

Poto to ree, podie se, dok ga oni gledahu, i oblak ga odnese ispred oiju njihovih.
10

I kako oni drahu oi uprte u nebo dok se on uznoae, gle, stadoe pored njih dva oveka u belim haljinama, 11i rekoe: Ljudi Galilejci, to
221

stojite i gledate u nebo? Ovaj Isus, koji se od vas uze na nebo, tako e doi kao to videste da otide na nebo. Tada se oni vratie u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda. 13Kad stigoe, popee se u sobu gde obino stajahu. To behu Petar, Jakov, Jovan, Andrija, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov Alfejev, Simun Zilot i Juda Jakovljev. 14 Svi ovi bejahu jednako na molitvi sa enama i s Marijom, materom Isusovom, te s braom njegovom.
15 12

U te dane usta Petar usred brae , a bee se skupilo oko sto i dvadeset osoba, i ree: 16Ljudi, brao! trebalo je da se izvri ono pismo to proree Duh Sveti ustima Davidovim za Judu, koji bee vo onima koji uhvatie Isusa. 17Jer se on brojae s nama i bee primio deo od ove slube. 18On dakle stee njivu od plate zloinake i, obesivi se, pue po sredi i izasu se utroba njegova; 19i postade znano svima koji ive u Jerusalimu da e se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, to znai njiva krvna. 20Jer je pisano u knjizi psalama: "Opusteo stan njegov, i u njemu niko iv ne bio!" i: "in njegov neka drugi primi!" 21Treba dakle od ovih ljudi koji nas pratie kroz sve vreme to Gospod Isus provede s nama, 22poevi od krtenja Jovanova do dana kad se uze od nas, da bude jedan koji bi nam se pridruio kao svedok njegova uskrsenja.
23

I oni postavie dvojicu, Josifa, koji se zvao Varsava, a bee prozvan Just, i Matija, 24pa rekoe ovu molitvu: Ti, Gospode, koji poznaje srca sviju, odredi koga si od ove dvojice izabrao 25da primi mesto ove slube i apostolstva iz koga se odmetnu Juda da bi dospeo na svoje mesto.
26

I bacie kocke za njih i kocka pade na Matiju, koji se pridrui jedanaestorici apostola.

222

Dela apostolska 2 glava

1

O pedesetnici bejahu svi zajedno na istome mestu. 2Odjednom nastade huka s neba kao od duvanja silnoga vetra, i ona napuni svu kuu u kojoj su oni sedeli, 3i pokazae im se razdeljeni jezici, kao jezici ognjeni, i spustie se na svakoga od njih. 4I svi se oni napunie Duha Svetoga i stadoe govoriti raznim jezicima, kao to im Duh davae da govore. U Jerusalimu bilo je Judeja, ljudi pobonih iz svakoga naroda pod nebom. 6A kad nastade ona huka, narod pritra i osta zbunjen, jer svaki je sluae kako oni govore njegovim jezikom. 7I divljahu se, i uahu se i govorahu jedan drugome: Gle, ovi ljudi to govore nisu li svi sami Galilejci? 8Pa kako mi ujemo svaki svoj govor, svaki svoj materinski jezik? 9Parani, Miani, Elamljani i koji smo iz Mesopotamije i iz Judeje i Kapadokije, iz Ponta i iz Azije, 10iz Frigije i Pamfilije, iz Egipta i iz krajeva Livijskih kod Kirine, i koji su doli iz Rima, 11Judeji i prozeliti, Kriani i Arapi, ujemo kako oni naim jezicima govore o velikim Bojim delima.
12 5

I svi bejahu zaueni, i ne znajui ta da misle, govorahu jedan drugome: ta li sve ovo znai? 13Ali se drugi podsmevahu i govorahu: Napili su se slatkoga vina. Petar pristupi tad sa jedanaestoricom, podie glas, i ree im: Ljudi, Judeji i vi koji ivite u Jerusalimu, ovo da vam je na znanje, i sluajte rei moje! 15Nisu ovo ljudi pijani, kao to vi mislite, jer je tek je trei sat dana; 16nego je ovo ono to kaza prorok Joilj: 17"Posljednjih dana, govori Gospod, izliu od svoga duha na sve ljude; i proricae sinovi vai i keri vae, i mladii vai imae vienja, i usnie starci vai snove. 18Da, i na sluge i na slukinje svoje izliu od duha svoga u te dane, i proricae. 19Uiniu da se znaci pojave gore na nebu i udesa dole na zemlji, krv i oganj i parenje dima. 20Sunce e se u tamu pretvoriti, a mesec u krv, pre neg doe dan Gospodnji, veliki i slavni
223
14

dan. 21I tad e se svaki spasti koji ime Gospodnje prizove." Ljudi Izrailjci, posluajte ove rei! Isusa Nazareanina, oveka od Boga potvrena meu vama silama i udesima i znacima koje uini Bog preko njega meu vama, kao to i sami znate; 23tog oveka odreenim savetom i provinjem Bojim predana primivi, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste. 24Njega uskrsnu Bog, razreivi ga sveza smrti, jer ne bee mogue da ga ona dri. 25Jer David kae za njega: "Gospoda pred sobom jednako ja gledah, jer je on kod desnice moje, da se ne pomaknem. 26Srce moje zato se raduje i jezik se moj veseli, i moja e put u nadi poivati. 27Jer ti nee Adu duu moju ostaviti, nee dati da tvoj svetac trulenje gleda. 28Put ivota si mi pokazao, i veselja e me napuniti ti prisustvom svojim." 29Ljudi, brao! Neka mi je dozvoljeno kazati vam slobodno za praoca Davida: da i umre i ukopan bi, i grob je njegov i dandanas meu nama. 30Prorok dakle budui, i znaju da mu Bog zakletvom obea da e od roda bedara njegovih posaditi jednoga na presto njegov, 31to on uskrsenje Hristovo predvide i objavi, govorei da se nee ostaviti dua njegova u Adu, niti e telo njegovo trulenja videti. 32Ovoga Isusa uskrsnu Bog, emu smo svi mi svedoci. 33Uzdignut dakle Bojom desnicom, primi on od Oca Sveti Duh koji bee obean, i izli ga kao to to sad vidite i ujete. 34Jer David ne uzie na nebesa, nego sam govori: "Ree Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane 35dok ne poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim." 36Neka zna dakle dobro sav dom IzraIljev da je Gospodom i Hristom Bog uinio ovoga Isusa koga vi razapeste.
37 22

Kad oni ue tu re, raali im se u srcu, i rekoe Petru i ostalim apostolima: ta emo initi ljudi, brao? Ree im Petar: Pokajte se, i da se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha i primiete dar Duha Svetoga; 39jer je za vas obeanje i za decu vau, i za sve one koji su daleko, koliko ih god pozove Gospod, Bog na.
224
38

40

I drugim mnogim reima uveravae ih je i moljae ih, govorei: Spasite se od ovog pokvarenog narataja!
41

Oni koji primie re njegovu, krstie se i umnoi se u taj dan broj uenika za skoro tri hiljade dua. 42Oni ustrajahu u nauci apostolskoj, u zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama,
43

i ue strah u svaku duu, jer su se preko apostola injahu mnoga udesa i znaci. 44Svi koji behu primili veru bejahu zajedno i imahu sve zajedno. 45Imanja i dobra svoja prodavahu i razdavahu svima, kako kome trebae. 46Svaki dan bejahu jednako svi zajedno u hramu i lomljahu hleb po kuama, i primahu hranu u radosti i u prostoti srca, 47 hvalei Boga i imajui milost kod svih ljudi. A Gospod dodavae svaki dan one koji se spasavahu. Dela apostolska 3 glava
1

Petar i Jovan iahu zajedno u hram na molitvu, u deveti sat. 2Bee jedan ovek hrom od roenja, koga noahu i svaki dan metahu pred vrata hrama zvana Krasna, da prosi milostinju od ljudi koji ulaahu u hram. 3Taj ovek, videvi Petra i Jovana da ulaze u hram, proae od njih milostinju.
4

Petar, a tako isto i Jovan, upravi oi na nj i ree: Pogledaj na nas. 5A on gledae u njih, mislei da e mu to dati. 6Tada Petar ree: Srebra i zlata nemam, ali to imam ono ti dajem: U ime Isusa Hista Nazareanina, ustani i hodi! 7I uzevi ga za desnicu, podie ga. I odmah se uvrstie stopala njegova i goleni,
8

i skokom ustade i prohoda, i ue s njima u hram, idui i skaui i hvalei Boga. 9Ceo ga svet vide kako ide, i hvali Boga. 10I poznae da to bee onaj to seae kod Krasnih vrata hramskih da prosi milostinju, i napunie se uda i straha za to to mu bi uinjeno. 11I kako se
225

isceljeni hromi drae blizu Petra i Jovana, ceo se svet, zauen, stee k njima u trem nazvan Salomonov. Kad to vide Petar, ree narodu: Ljudi Izrailjci, to se udite ovome? Ili to gledate u nas, kao da smo mi svojom silom ili pobonou uinili da ovaj ovek ide? 13Bog Avramov, Isakov i Jakovljev, Bog otaca naih, proslavi sluitelja svoga Isusa, koga vi predadoste i odbaciste pred Pilatom, koji je hteo da se on pusti. 14Vi se Sveca i Pravednika odrekoste, i isprosiste milost za oveka krvnika. 15Kneza ivota ubiste, koga Bog uskrsnu iz mrtvih, emu smo mi svedoci. 16I za veru u ime njegovo, ovoga koga vidite i poznajete, utvrdi ime njegovo; i vera u njega dade ovom oveku ovo puno ozdravljenje pred svima vama. 17I sad, brao, znam da ste radili iz neznanja, kao i stareine vae. 18Ali Bog, koji je unapred, na usta svih proroka svojih, javio da e Hrist njegov pretrpeti, ispuni tako. 19Pokajte se dakle, i obratite se, da se oistite od greha svojih, da dou vremena osveenja od strane Gospodnje, 20i da poalje onoga koji vam je odreen, Hrista Isusa; 21 koga treba da nebo primi do vremena oporavljenja sviju stvari, o emu je Bog odavna govorio na usta svojih svetih proroka. 22Mojsije ree: Gospod, Bog va, podignue vam proroka iz vae brae kao mene. Njega ete posluati u svemu to vam ree; 23i svaki koji ne poslua toga proroka istrebie se iz naroda. 24A i svi proroci koji su progovorili od Samuila u napred, javie za ove dane. 25Vi ste sinovi proroka i saveza koji uini Bog s ocima vaim, govorei Avramu: Svi narodi na zemlji blagoslovie se u potomstvu tvome! 26Vama najpre Bog , podignuvi sluitelja svoga, posla slugu da vas blagosilja, i da se svaki od vas obrati od pakosti svojih. Dela apostolska 4 glava Dok Petar i Jovan govorahu narodu, nadooe svetenici, glavar hrama i sadukeji, 2gnevni to oni ue ljude i javljaju u Isusu uskrsenje iz mrtvih. 3Oni digoe ruke na njih i metnue ih u zatvor do sutranjega dana, jer ve bee veer.
226
1 12

Ali mnogi od onih koji sluae re primie veru, i poraste broj ljudi na pet hiljada.
5

Sutradan skupie se glavari naroda, stareine i knjievnici u Jerusalimu, 6s Anom prvosvetenikom, Kajafom, Jovanom i Aleksandrom i sa svima, koliko ih god bee, od prvosvetenikog pplemena. 7I metnuvi na sredu Petra i Jovana pitae ih: Kakvom silom ili u ije ime uiniste vi ovo? Tada Petar, pun Duha Svetoga, ree: Glavari narodni i stareine Izrailjeve! 9Ako nas danas pitate za milost udeljenu bolesnu oveku, da kaemo kako je isceljen, 10da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazareanina, koga vi razpeste, i koga Bog uskrsnu iz mrtvih, stoji ovaj ovek pred vama zdrav. 11Isus je: "kamen koji vi zidari odbaciste i koji posta glava od ugla." 12Nema u nikome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti. Kad oni videe postojanost Petrovu i Jovanovu, i znajui da su ljudi nekolovani i prosti, uahu se, i poznae da su bili s Isusom. 14Ali videi tu, pored njih, isceljenoga oveka, ne mogahu nita odgovoriti. Onda im naredie da iziu iz sinedriona i savetovae se meu sobom, 16govorei: ta emo initi ovim ljudima? Jer je svima stanovnicima Jerusalima jasno da se veliko udo uini preko njih, i mi to ne moemo odrei. 17Ali da se to ne razglasi jo vie po narodu, da im strogo i pod pretnjama zabranimo da vie ikome govore u ono ime. I dozvavi ih, naredie im da nita ne govore niti ue u ime Isusovo. Odgovorie im Petar i Jovan: Sudite vi sami je li pravo pred Bogom da vas vie sluamo nego li Boga. 20Jer mi ne moemo ne govoriti o onome to videsmo i usmo.
19 18 15 13 8

227

Oni im opet zapretie, pa ih pustie, ne znajui, zbog naroda, kako bi ih kaznili, jer su hvaljahu Boga za ono to se bee dogodilo. 22Jer oveku koji se onim udom isceli bee vie od etrdeset godina.
23

21

Poto behu puteni, pooe oni k svojima i javie ta im rekoe prvosvetenici i stareine. Kad oni to ue, podigoe svi skupa glas k Bogu, i rekoe: Gospode, ti koji si stvorio nebo i zemlju i mora i sve to je u njima, 25ti si preko Duha Svetoga, a ustima oca naega Davida, sluge svoga, rekao: "Nato ove bune po narodima, ove lude misli po plemenima? 26Ustae kraljevi zemalje i sabrae se knezovi na Gospoda i Pomazanika njegova." 27Zaista se sabrae u ovome gradu na svetoga Sina tvoga Isusa, koga si ti pomazao, Irod i Pontije Pilat s narodima i plemenima Izrailjevim, 28da uine sve ta ruka tvoja i savet tvoj unapred odredie da bude. 29I sad, Gospode, pogledaj na pretnje njihove, i daj slugma svojim da govore sa svakom pouzdanou re tvoju, 30i prui ruku svoju na isceljivanje, i da znaci i udesa bivaju imenom svetoga Sina tvoga Isusa.
31 24

im svrie molitvu, zatrese se mesto gde bejahu sabrani, i napunie se svi Duha Svetoga, te javljahu re Boju s pouzdanou.
32

Mnotvo koje bee primilo veru bee jednog srca i jedne due. Niko ne govorae za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bejae zajedniko. 33Silno svedoahu apostoli za uskrsenje Gospoda Isusa Hrista, i milost velika bee na svima njima. 34Jer ni jedan meu njima ne bee siromaan, jer koliko ih god bejae koji imahu njive ili kue, prodavahu i donoahu novce to uzimahu za to, 35i metahu pred noge apostolima, i davae se svakome to kome trebae. Josif, prozvani od apostola Varnava, to znai Sin utehe, Levit, rodom iz Kipra, 37prodade njivu koju je imao i donese novce, i metnu ih apostolima pred noge.
228
36

Dela apostolska 5 glava

1

Ali jedan ovek, po imenu Ananija, sa enom svojom Sapfirom, prodade njivu, 2i zadra sebi neki deo od cene , a ena njegova znala je za to , i donevi ostatak od cene, metnu ga apostolima pred noge.
3

Petar mu ree: Ananija, zato napuni sotona srce tvoje da slae Duhu Svetome i sakrije od novaca to si uzeo za njivu? 4Da je nisi prodao, ne bi li ona ostala tvoja? I kad si je prodao, ne bee li cena u tvojoj vlasti? Zato si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Nisi ljudima, nego si Bogu slagao.
5

uvi Ananija ove rei, pade i izdahnu. Velik strah obuze sve one koji ovo sluae. 6A momci, ustavi, uzee ga, iznesoe ga i ukopae ga. Oko tri sata posle toga ue ena njegova, ne znajui ta je bilo. 8Petar joj ree: Kai mi, jeste li za toliko prodali njivu? Da, za toliko, odgovori ona. 9Tada joj Petar ree: Zato se dogovoriste da iskuate Duha Gospodnjega? Gle, noge onih koji tvog mua ukopae pred vratima su, i iznee te.
10 7

I ona onog istog asa pade pred nogama apostolovim i izdahnu. I momci, uavi, naoe je mrtvu i iznesoe je, i ukopae je pored mua njezina. 11I veliki strah obuze sav zbor i sve one koji ue za to. Rukama apostola injahu se mnogi znaci i udesa meu ljudima. I ini bejahu svi zajedno u tremu Salomonovu, 13i niko drugi nije smeo druiti se s njima. Ali ih narod mnogo hvaljae. 14Sve se vie mnoae broj onih, mukih i enskih , koji verovahu u Gospoda, 15tako da i po ulicama iznoahu bolesnike i metahu na postelje i na nosila, da bi, kad proe Petar, bar senka njegova osenila koga od njih. 16A mnogi dolaahu i iz okolnih gradova u Jerusalem, i donoahu bolesnike i koje muahu neisti duhovi, i svi ozdravljahu.
12

229

17

Ali prvosvetenik i svi koji bijahu s njim, to jest oni od stranke sadukejske, ustae, puni zavisti, 18digoe ruke na apostole, i metnue ih u opti zatvor. Ali aneo Gospodnji otvori nou vrata tamnika, uini da iziu i ree im: 20Idite, ostanite u hramu i javljajte narodu sve rei ovoga ivota. 21 uvi to, uoe oni u jutro u hram i stadoe uiti. Kad prvosvetenik i oni koji behu s njim dooe, sabrae sinedrion i sve stareine sinova Izrailjevih, i poslae u tamnicu da dovedu apostole. 22Momci, kad dooe, ne naoe ih u tamnici. Vratie se i javie im, 23govorei: Tamnicu naosmo potpuno zakljuanu i uvare pred vratima, ali kad otvorismo, ne naosmo nikoga unutra.
24 19

Glavar hrama i ostali prvosvetenici, ujui ove rei, nisu znali ta da misle o tom dogaaju. 25Neko doe i javi im: "Eno, oni ljudi to ih baciste u tamnicu, u hramu su i ue narod." Tada glavar otide s momcima, i dovede ih, ali ne na silu, jer se bojahu da ih narod ne kamenuje. 27Kad ih dovedoe pred sinedrion, zapita ih prvosvetenik, govorei: 28Ne naredismo li vama da ne uite u ono ime? I gle, napuniste ceo Jerusalim svojom naukom, i hoete da na nas baciti krv toga oveka! Petar i apostoli odgovorie: Vie treba Boga sluati nego ljude. 30Bog otaca naih uskrsnu Isusa, koga vi ubiste obesivi ga na drvo. 31Njega Bog desnicom svojom uzvisi za Kneza i Spasitelja, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. 32Mi smo svedoci tih dela i Duh Sveti, koji Bog dade onima koji ga sluaju.
33 29 26

Kad oni to ue, vrlo se rasrdie, i miljahu da uine da se pogube.

34

Ali onda usta u sinedrionu jedan farisej, po imenu Gamalilo, ovek od zakona, potovan od svega naroda, i naredi da apostoli iziu za as napolje. 35Pa im ree: Ljudi Izrailjci, pazite dobro ta ete initi s ovim
230

ljudima. 36Jer se nedavno pojavi Tevda, koji se pravljae vaan, i za njim pristade oko etiri stotine ljudi; on je ubijen, a svi koji su behu poli za njim behu rastureni, i njih nestade. 37Posle njega pojavi se Juda Galilejac, u vreme popisa, i odvue neto naroda za sobom. I on pogibe, i svi koji behu poli za njim rasue se. 38I sad vam ja kaem: Proite se ovih ljudi, pustite ih nek idu. Ako je ovaj pothvat delo ljudi, propase, 39ali ako je od Boga, ne moete ga vi pokvariti. Nemojte da ispadnete kao da biste se hteli da se s Bogom borite.
40

Oni pristadoe na njegov savet i, dozvavi apostole, uinie da se iibaju, zabranie im da govore u ime Isusovo, i pustie ih. 41Apostoli otioe iz sinedriona, radujui se to su bili dostojni primiti uvrede za ime Isusovo. 42I ne prestajahu svaki dan u hramu i po kuama uiti i propovedali Dobru vest Isusa Hrista. Dela apostolska 6 glava
1

U te dane, poto se namnoie uenici, podigoe Jelenisti viku na Jevreje to se njihove udovice zapostavljaju u razdavanjima koja se injahu svaki dan. Dvanaestorica sazvae tad mnotvo uenika, i rekoe: Ne prilii nama da ostavljamo re Boju, pa da sluimo oko trpeza. 3Naite, dakle, brao, meu sobom sedam potenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti koje emo postaviti nad ovim poslom. 4A mi emo ostati na molitvi i u slubi rei.
5 2

Ovaj predlog bi ugodan celom narodu. I izabrae Stefana, oveka puna vere i Duha Svetoga, Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmenu i Nikolu, prozelite iz Antiohije, 6i izvedoe ih pred apostole, koji, pomolivi se, poloie ruke na njih.
7

Re Boja rastijae, i mnoae se u Jerusalimu. I mnogi se svetenici pokoravahu veri.

231

8 9

Stefan, pun milosti i sile, injae znake i udesa velika meu ljudima. Tada ustadoe neki iz sinagoge koja se zove Slobodnjaka, i neki iz Kirinske i iz Aleksandrijske sinagoge, i neki iz Kilikije i iz Azije, i prepirae se sa Stefanom. 10Ali oni ne mogahu odoleti mudrosti i duhu kojim on govorae. Tada podgovorie neke ljude koji kazae: "uli smo ga da huli na Mojsija i na Boga." 12I pobunie narod, stareine i knjievnike, i napadoe na njega, uhvatie ga, i dovedoe ga pred sinedrion. 13Oni izvedoe lane svedoke koji govorahu: "Ovaj ovek ne prestaje huliti na sveto mesta i na zakon, 14jer ga usmo da govori da e Isus, onaj Nazareanin, razvaliti ovo mesto i izmeniti predanja koja nam predade Mojsije."
15 11

Pogledavi na Stefana, svi koji seahu u sinedrionu, izgledae im lice njegovo kao lice anela. Dela apostolska 7 glava
1

Prvosvetenik ree: Je li tako?

Stefan odgovori: Ljudi, brao i oci, ujte! Bog slave javi se ocu naemu Avramu kad bee u Mesopotamiji, pre nego to se doseli u Haran, 3i ree mu: Izii iz zemlje svoje i od roda svoga, i idi u zemlju koju u ti ja pokazati. 4Tada on izie iz zemlje Haldejske, i doseli se u Haran, i odande, po smrti oca njegova, preseli ga Bog u ovu zemlju, u kojoj vi sad ivite. 5I ne dade mu batine u njoj ni stope, ali obree mu je dati, njemu i potomstvu njegovu posle njega, mada on nemae dece. 6 Ali Bog ree ovako: Potomstvo e tvoje u tuoj zemlji prebivati, i bie u ropstvu, u bue mueno etiri stotine godina. 7Ali narodu kome e ono sluiti ja u suditi, ree Bog. Zatim e izii i sluie meni na ovome mestu. 8Posle toga dade Bog Avramu zavet obrezanja, i tako, rodivi Isaka, Avram ga obreza u osmi dan; tako isto i Isak obreza Jakova, i
232

Jakov dvanaest patrijarha. Patrijarsi behu zavidni na Josifa i prodadoe ga u Egipat. Ali Bog bi s njim, 10i izbavi ga od svih nevolja njegovih, i dade mu milost i mudrost pred Faraonom, kraljem Egipatskim, koji ga postavi namesnikom nad Egiptom i nad celim domom svojim.
11 9

I doe glad na svu zemlju Egipatsku i Hanansku. Nevolja je bila velika, a oci nai ne nalaahu hrane. 12Jakov u da ima penice u Egiptu, i posla najpre oce nae. 13I kad oni dooe tu po drugi put, prepoznae Josifa braa njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu. 14 Josif dozva zatim oca svoga Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet dua. 15Jakov sie u Egipat, i tu umre; i umree i oci nai. 16 Prenesoe ih u Sihem i metnue u grob koji je Avram kupio za novce od sinova Emorovih u Sihemu.
17

Pribliavalo se vreme kad se trebalo da se ispuni obeanje za koje se Bog zakle Avramu, i narod se narodi i namnoi u Egiptu, 18dok nasta drugi kralj u Egiptu, koji ne poznavae Josifa. 19Ovaj postupi zlo prema naemu rodu, i izmui oce nae toliko da svoju decu bacahu, da ne ive. 20U to vrijeme rodi se Mojsije, koji bee Bogu ugodan. On bi tri meseca hranjen u kui oca svoga, 21a kad ga izbacie, uze ga ki Faraonova, i odgoji kao sina. Mojsije naui svu nauku Egipatsku i bi silan na rei i na delu. 23Kad mu je bi etrdeset godina, doe mu na srce da obie brau svoju, sinove Izrailjeve. 24I videvi da se jednome injae nasilje, stade da brani i osveti onoga koji je bee zlostavljen, i ubi Egipanina. 25On miljae da e braa njegova razumeti da im Bog njegovom rukom davae spasenje. Ali oni ne razumee. 26Sutradan doe on meu njih kad se bejahu pobili, i poe da ih miri, govorei: Ljudi, braa ste, zato zlostavljate jedan drugoga? 27Ali onaj koji je zlostavljae blinjega svoga, oturi ga, govorei: Ko je tebe postavio za glavarem i sudijom nad nama? 28Ili i mene hoe da ubije kao to si jue ubio
233
22

Egipanina? 29Na te rei Mojsije pobee, i poe i nastani se u zemlji Madijamskoj, gde rodi dva sina. Poslije etrdeset godina pojavi mu se u pustinji gore Sinaja aneo Gospodnji u plamenu od kupine. 31Kad to Mojsije zagleda, zaudi se toj pojavi, i kako se pribliavae da vidi ta je, u se glas Gospodnji: 32 "Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avramov, Isakov i Jakovljev". I Mojsije, sav uzdrhtan, ne smedijae da pogleda. 33Gospod mu ree: "Izuj obuu s nogu svojih, jer je mesto na kome stoji sveta zemlja. 34Video sam muku naroda svoga koji je u Egiptu, uo sam uzdisanje njegovo i siao sam da ga izbavim. Idi sad, poslau te u Egipat." 35Ovoga Mojsija koga oni oturie, rekavi: "Ko te postavi glavarem i sudijom"?, ovoga Bog za glavara i izbavitelja posla preko anela, koji mu se pojavi u kupini. 36To je onaj koji ih izvede iz Egipta, inei udesa i znake u zemlji egipatskoj i u Crvenome moru i u pustinji etrdeset godina.
37 30

To je onaj Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod, Bog va, podignue vam proroka iz vae brae, kao mene. 38To je onaj koji bee u zboru u pustinji s anelom koji mu govori na gori Sinajskoj, i s ocima naim primi rei ivota, da ih nama preda. 39Njega ne htee posluati oci nai, nego ga odbacie i okrenue se srcem svojim ka Egiptu, 40 velei Aronu: "Napravi nam bogove koji e ii pred nama, jer ovome Mojsiju, koji nas je izvede iz zemlje egipatske, ne znamo ta bi". 41I u te dane napravie tele i prinesoe rtvu idolu, i radovahu se delu ruku svojih. 42Tada se Bog okrenu od njih, i predade ih da se klanjaju vojsci nebeskoj, kao to je pisano u Knjizi proroka: "Jeste li mi rtve i darove prinosili za etrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?... 43Vi nosiste ator Molohov i zvezdu boga Remfana, kipove to nainiste da im se klanjate! Zato u vas preko Vavilona preseliti". Ocevi nai imahu ator svedoanstva u pustinji, kao to zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga naini po prilici koju vide; 45koji i primie ocevi nai i donesoe s Isusom u zemlju naroda koje otera Bog ispred lica otaca naih, i tu osta sve do vremena Davida, 46koji nae milost u
234
44

Boga i izmoli da nae mesto za Boga Jakovljeva, 47a Solomon mu sazida dom. 48Ali Svevinji ne prebiva u hramovima rukom sazidanim, kao to govori prorok: 49"Nebo je presto moj, a zemlja je podnoje nogama mojim. Kakav dom mi moete vi sazidati, govori Gospod, i koje e biti mesto poivanja moga? 50Ne stvori li sve to moja ruka?"
51

Tvrdoglavi ljudi i neobrezanih srca i uiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome! Kao to su bili oci vai, tako ste i vi! 52Koji je prorok, koga oci vai ne progonie? Oni pobie one koji unapred javie dolazak Pravednika, koga ste i sad predali, i iji ste vi izdajnici i krvnici postali; 53vi koji primiste Zakon po zapovestima anela i ne draste ga!...
54 55

Kad oni to ue, rasrdie se u srcima svojim i kripahu zubima na nj. Ali Stefan, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Boju i Isusa s desne strane Boga. 56I on ree: Evo vidim nebesa otvorena i Sina ovejega s desne strane Boga. Oni tad povikae jakim glasom, zatiskivajui ui svoje i navalie na njega, 58izvedoe ga iz grada i kamenovae ga. Svedoci metnue svoje haljine kod nogu jednog mladia kome bee ime Savle, 59i kamenovae Stefana, koji se moljae i govorae: Gospode Isuse, primi duh moj!
60 57

Onda klee na kolena i zavapi jakim glasom: Gospode, ne primi im ovaj greh! I kad to ree usnu. Dela apostolska 8 glava
1

Savle bee odobrio ubistvo Stefanovo. Tog dana podie se velika hajka na Crkvu Jerusalimsku, i svi se razbegoe po krajevima judejskim i samarijskim, osim apostola.
2

Ljudi poboni sahranie Stefana i mnogo ga oplakae.

235

Savle pak raskopavae crkvu, jer iae po kuama i isterivae ljude i ene ih predavae ih u tamnicu. 4Oni to se behu razbegli iahu od mesta do mesta, propovedajui vest dobre rei.
5

Filip, siavi u grad Samarijski, propovedae Hrista. 6Ceo je narod paljivo sluao ono to govorae Filip, kad u i vide uda koja injae; 7 jer iz mnogih izioe zli duhovi s velikom vikom, i mnogi uzeti i hromi ozdravie. 8I u onome gradu bi velika radost.
9

U gradu bee pre jedan ovek, po imenu Simon, koji sepravljae vaan i arae i dovoae u udo narod samarijski. 10Svi, mali i veliki, sluahu ga paljivo i govorahu: To je sila Boja koja se zove Velika! 11I zato ga sluahu to ih mnogo vremena inima iznenaivae. 12Ali kad verovae Filipu, koji im javljae jevanelje o kraljevstvu Bojemu i o imenu Isusa Hrista, pokrstie se i ljudi i ene. 13I sam Simon verova, i, pokrstivi se, osta kod Filipa i zauivae se gledajui dela i znake velike koji se zbivahu. Kad apostoli koji bejahu u Jerusalimu ue da Samarija primia re Boju, poslae k njima Petra i Jovana, 15koji, doavi, molie za njih da prime Duha Svetoga, 16jer jo ni na jednog od njih ne bee doao, a oni bejahu samo krteni u ime Gospoda Isusa. 17Tada Petar i Jovan poloie ruke na njih, i oni primie Duha Svetoga.
18 14

Kad Simon vide da se Duh Sveti daje polaganjem ruku apostola, donese im novce, 19govorei: Dajte i meni ovu vlast da kad poloim ruke na koga, on primi Duha Svetoga.
20

Ali mu Petar ree: Novci tvoji s tobom da propadnu, kad si pomislio da se dar Boji moe za novce dobiti. 21Nema tebi dela ni udela u ovome, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. 22Pokaj se, dakle, od te svoje bezdunosti i moli se Gospodu da bi ti se , ako je to mogue , oprostila pomisao srca tvoga; 23jer vidim da si u gorkoj ui i u vezama
236

nepravde.
24

Simon odgovori: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne padne na mene nita od onoga to rekoste.
25

Tako posvedoivi i propovedavi re Gospodnju, vratie se Petar i Jovan u Jerusalim, javljajui dobru vest po mnogim selima samarijskim. Aneo Gospodnji progovori Filipu i ree: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu, a koji je pust. 27On usta i poe. I gle, ovek Etiopljanin, evnuh, velmoa Kandakije, kraljice Etiopske, koji bee nadglednik njezinih riznica, a bee doao u Jerusalim na molitvu, 28 vraae se sedei na svojim kolima i itae proroka Isaiju. Duh ree Filipu: Idi i pristupi k tim kolima. 30Filip pritra i u Etiopljanina gde ita proroka Isaiju, i ree mu: Razume li to to ita? 31 On odgovori: Kako bih to mogao, ako me ko ne uputi? I umoli Filipa da se popne i sedne s njim.
32 29 26

Mesto iz Pisma koje on itae bee ovo: "Odvede se ko ovca na klanje, i ko nemo jagnje pred onim koji ga strie ne otvori usta svojih. 33 Sud se njegov ispuni u unienju njegovom. A potomstvo njegovo ko li e opisati? Jer se ivot njegov istre iz zemlje."
34

Ree evnuh Filipu: Molim te, za koga ovo govori prorok? Za sebe, ili za koga drugoga?
35

Tada Filip, otvorivi usta, i poevi od te take u Pismu, javi mu dobru vest Isususovu.
36

Kako iahu putem, dooe na jednu vodu, i evnuh ree: Evo vode, ta mi smeta da se krstim? 37Filip mu ree: Ako veruje od svega srca svoga, moe. A evnuh odgovori: Verujem da je Isus Hristos Sin Boji.
237

38

Ustavie kola i sioe oba na vodu, i Filip krsti evnuha.

39

Kad izioe iz vode, Duh Gospodnji uze Filipa, i vie ga evnuh ne vide. I dok on, sav radostan, nastavljae svoj put, 40Filip se nae u Azotu, odakle se krenu, propovedajui jevanelje u svim gradovim kroz koje prolaae, dok ne stie u esariju. Dela apostolska 9 glava
1

Meutim Savle, jo diui pretnjom i ubistvom protiv uenika Gospodnjih, otide k prvosveteniku, 2i izmoli od njega poslanice za Damatanske sinagoge, u svrhu da ako nae koje pristae nove nauke, ljude ili ene, da ih svezane dovede u Jerusalim.
3

Dok bee na putu i pribliavae se Damasku, blesnu odjednom svetlost s neba okolo njega. 4On pade na zemlju, i u glas koji mu govori: Savle, Savle, zato me goni?
5

On odgovori: Ko si ti, Gospode? I Gospod ree: Ja sam Isus, koga ti goni.

6

Nego ustani i ui u grad, pa e ti se kazati ta treba da ini.

Ljudi koji iahu s njim behu zaueni, jer ujahu glas, ali nikoga ne viahu. 8Savle usta od zemlje i mada su mu oi bile otvorene nita ne viae. Uzee ga za ruku i odvedoe u Damask. 9I tri dana nije video, i nije nita jeo ni pio. U Damasku bee jedan uenik, po imenu Ananija, i njemu ree Gospod u jednom vienju: Ananija! A on odgovori: Evo me Gospode! 11 Gospod mu ree: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i trai u domu Judinu Taranina, po imenu Savla. Jer se on moli, 12i u jednom vienju vide oveka, po imenu Ananija, koji je ulazio i polagao ruke na njega da progleda.
238
10

13

Ananija odgovori: Gospode, ja uh od mnogih za tog oveka, kolika zla uini svetima tvojim u Jerusalimu. 14I ovde ima on vlast od prvosvetenika da vee sve one koji prizivaju ime tvoje. Ali mu Gospod ree: Idi, jer mi je on orue koje sam izabrao da iznese ime moje pred narode i kraljeve i pred sinove Izrailjeve, 16i ja u mu pokazati koliko ima da trpi za ime moje.
17 15

Ananija izie, i kad ue u kuu, poloi ruke na Savla, govorei: Savle, brate, Gospod Isus, koji ti se pojavi na putu kojim si iao, posla me da progleda i da se napuni Duha Svetoga.
18

U taj isti as otpadoe od oiju njegovih kao neke ljuske, i povrati mu se vid. 19On tad usta i krsti se, i poto pojede, okrepi se. Savle osta nekoliko dana s uenicima koji bejahu u Damasku, 20i odmah je propovedao po sinagogama da je Isus Sin Boji. 21Svi koji ga sluahu, uahu se, i govorahu: Nije li ovo onaj koji gonjae u Jerusalimu one koji spominjahu to ime, i ovde doe da ih povezane vodi prvosvetenicima? 22Savle postajae meutim sve jai, i zbunjivae Judeje koji ivljahu u Damasku, dokazujui za Isusa da je on Hristos. Posle nekog vremena dogovorie se Judeji da ga ubiju. 24Ali Savle dozna za njihov dogovor. Oni ga pred vratima dan i no vrebahu da bi ga ubili. 25Ali ga uenici uzee nou i u kotarici ga spustie preko zida. Kad Savle doe u Jerusalim, gledae da se drui s uenicima. Ali ga se svi bojahu, jer ne verovahu da je uenik. 27Tad ga Varnava uze sa sobom i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu Savle vide Gospoda, koji mu progovori, i kako je u Damasku otvoreno propovedao u ime Isusovo.
28 26 23

I on je s njima ulazio i izlazio u Jerusalimu, i s pouzdanou je propovedao u ime Gospodnje. 29On govorae i prepirae se i s
239

Jelinistima ali oni gledahu da ga ubiju. 30Kad braa saznae za to, ispratie ga u esariju i naterae ga da putuje u Tars.
31

Crkva bee u miru po svoj Judeji i Galileji i Samariji, uzdiui se i napredujui u strahu od Gospoda, i umnoavae se pomou Duha Svetoga. Kako Petar obilaae sve svete, doe i k svetima koji ivljahu u Lidi. On nae tamo jednog oveka koji se zavae Eneja, koji ve osam godina leae uzet na odru. 34Ree mu Petar: Eneja, isceljuje te Isus Hristos, ustani i uredi odar svoj. I on odmah usta. 35Svi stanovnici Lide i Asarona videe ga, i obratie se ka Gospodu.
33 36 32

U Jopi bee jedna uenica po imenu Tavita, to znai Srna. Ona je inila mnogo dobrih dela i milostinje. 37U te dane ona se razbole i umre. Tad je okupae i metnue u gornju sobu. 38A kako je Lida blizu Jope, to uenici, uvi da je Petar u njoj, poslae dva oveka da ga mole da bez odlaganja doe do njih.
39

Petar usta i otide s njima, i kad doe, uvedoe ga u gornju sobu. Oko njega skupie se sve udovice plaui, i pokazae mu suknje i haljine to je radila Srna dok je bila s njima. 40Petar naredi da svi iziu iz sobe, klee na kolena i pomoli se, i, okrenuvi se k telu, ree: Tavita, ustani! Ona otvori oi i, videvi Petra, sede. 41On joj prui ruku i podie je. Zatim pozva svete i udovice, i pokaza im je ivu. To se razglasi po svojj Jopi, i mnogi verovae u Gospoda. 43Petar osta neko vreme u Jopi, kod nekoga Simona koara. Dela apostolska 10 glava U esariji bee jedan ovek, po imenu Kornelije, centurion kohorte koja se zvae Italska. 2Taj ovek bee poboan i bogobojazan sa celim domom svojim; davae milostinju narodu i uvek se Bogu moljae.
240
1 42

On vide na javi, oko devetoga sata dnevni, pojavu anela Bojega koji prie k njemu i ree mu: Kornelije! 4Uprtih oiju na nj i obuzet strahom on odgovori: ta, Gospode? A aneo mu ree: Molitve tvoje i milostinje tvoje izioe pred Boga, i on ih se opomenu. 5Polji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanoga Petra. 6On sedi kod nekoga Simona koara, ija je kua kod mora.
7

im aneo koji mu bee govorio otide, dozva Kornelije dvojicu od svojih slugu i jednog pobonog vojnika, od onih koji mu behu odreeni na linu slubu, 8i poto im sve kaza, posla ih u Jopu. Sutradan, dok oni iahu putem i pribliavahu se gradu, pope se Petar u esti sat na krov da se moli. 10On ogladne i htede da jede, i dok mu se gotovljae jelo zanese se, 11i vide nebo otvoreno i da se na zemlju sputa neto poput veliki arav zavezan na etiri roglja, 12u kome behu sve etvoronone ivotinje i gmizavci zemaljski i ptice nebeske. 13 I jedan glas mu ree: Ustani Petre, pokolji i pojedi! 14Ali Petar ree: Ne, Gospode, jer nikad nejedoh to pogano ni neisto. 15I gle, glas opet k njemu po drugi put: to je Bogu isto, ne nazovi pogano. 16Ovo bi tri puta i odmah se arav uze na nebo.
17 9

Dok se Petar u sebi kolebae, mislei ta bi bila pojava koju vide, gle, ljudi poslani od Kornelija, ispitavi za dom Simonov i naavi ga, stadoe pred vratima 18i pitae glasno: Je li ovde Simon prozvani Petar?
19

I dok Petar ne znae ta da misli o znaaju vienja koje je imao, ree mu Duh: Evo, tri oveka trae te, 20ustani i sii, i idi bez oklevanja s njima, jer ih ja poslah.
21

Petar dakle sie i ree tim ljudima: Evo ja sam onaj koga traite. to ste doli?

241

22

Odgovorie: Kornelije, centurion, ovek pravedan i bogobojazan, po dobru poznat u svemu narodu judejskome, primio je zapovest od anela svetoga da pozove tebe u svoj dom da uje rei od tebe.
23

Petar ih uvede unutra i ugosti ih. Sutradan usta i poe s njima, a i neki od brae iz Jope pooe s njim. 24Idueg dana stigoe u esariju. Kornelije, koji ih ekae, bee pozvao i rodbinu svoju i blinje prijatelje.
25

Kad Petar ue, izie mu Kornelije u susret, i padnuvi pred noge njegove pokloni mu se.
26

Ali ga Petar podie, govorei: Ustani, i ja sam ovek.

Govorei s njim ue i nae mnoge ljude koji se bejahu sabrali, 28i ree im: Vi znate kako je neprilino oveku Judejinu druiti se s tuinom ili dolaziti mu. Ali me Bog nauio da ni jednoga oveka ne smatram za pogana, ili neista. 29Zato sam bez ustezanja doao na va poziv. Pitam vas dakle: zato poslaste po mene? Kornelije ree: Pre etiri dana, molio sam se Bogu u deveti sat u svojoj kui, i gle, pojavi se ovek preda mnom u haljini sjajnoj 31i ree: Kornelije usliana je molitva tvoja i Bog se opomenu milostinja tvojih. 32 Polji dakle u Jopu i pozovi Simona koji se zove Petar on je u kui Simona koara kod mora. 33Tad ja odmah poslah po tebe, i dobro si uinio to si doao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom, da ujemo sve to je tebi Gospod zapovedio da nam ree. Tada Petar, otvorivi usta, ree: Zaista vidim da Bog nema linih obzira, 35nego u svakome narodu njemu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu. 36On posla re sinovima Izrailjevim, javljajui mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima. 37Vi znate ta je bilo po svoj Judeji, poevi od Galileje, po krtenju koje propoveda Jovan. 38Znate kako Bog pomaza Duhom Svetim i silom Isusa iz Nazareta, koji proe inei dobro i isceljujui sve one koje behu pod
242
34 30

27

vlau avola, jer Bog bejae s njim. 39Mi smo svedoci svemu onome to on uini u zemlji Judeja i u Jerusalimu. Njega ubie, obesivi ga na drvo. 40I njega Bog uskrsnu trei dan i dade mu da se pojavi, 41ne svemu narodu nego svedocima unapred izabranim od Boga, nama koji s njim jedosmo i pismo po uskrsenju njegovom iz mrtvih. 42Nama Isus zapovedi da propovedamo narodu i da svedoimo da je on od Boga postavljen sudijom ivima i mrtvima. 43Za njega svedoe svi proroci da e imenom njegovim primiti oprotenje greha svi koji u njega veruju. Dok jo Petar govorae ove rei, sie Duh Sveti na sve koji sluahu re, 45i udivie se vernici iz obrezanja koji behu doli s Petrom, videi da se i na pagance izli dar Duha Svetoga. 46Jer ih sluahu gde govorahu jezike i veliahu Boga. Tada progovori Petar: 47Moe li se odrei voda krtenja onima koji primie Duha Svetoga isto kao i mi? 48I zapovedi da se oni krste u ime Gospodnje. Tad ga oni molie da ostane kod njih nekoliko dana. Dela apostolska 11 glava
1 44

Apostoli i braa koji bejahu u Judeji ue da i paganci primie re Boju, 2i kad Petar izie u Jerusalim, korahu ga vernici obrezani, 3 govorei: Uao si k neobrezanima i jeo si s njima. Petar im poe kazivati redom sve to je bilo: 5Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i doavi u zanos imah vienje: sud nekakav kao veliki arav zavezan na etiri roglja spusti se s neba i doe do preda me. 6 Pogledavi u nj posmatrah to, i videh etveronone ivotinje zemaljske, zverinje, gmizavce i ptice nebeske; 7i uh glas koji mi govori: Ustani, Petre, pokolji i pojedi! 8A ja rekoh: Ne, Gospode, jer nita pogano ni neisto nikad ne ue u usta moja. 9Glas mi po drugi put progovori s neba: to je Bogu isto ne reci da je pogano. 10I to bi tri puta, i uze se sve opet na nebo. 11I gle, tri oveka stae odmah pred kuom u kojoj bejah, poslani k meni iz esarije. 12I Duh mi ree da bez oklevanja idem s njima. I dooe sa mnom i est brae i uosmo u
243
4

Kornelijevu kuu. 13I on nam kaza kako vide anela u kui svojoj koji je stao i kazao mu: Polji ljude u Jopu i pozovi Simona prozvanoga Petra, 14 koji e ti kazati rei kojima e se spasti ti i sav dom tvoj. 15A kad poeh govoriti sie Duh Sveti na njih, kao i na nas u poetku. 16I ja se opomenuh rei Gospodnje: "Jovan je krstio vodom, a vi ete krstiti Duhom Svetim." 17Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo u Gospoda svoga Isusa Hrista, ja ko bejah da bih se mogao Bogu protiviti?
18

Kad oni to ue, umirie se, i hvalie Boga govorei: Dakle i pagancima dade Bog pokajanje za ivot.
19

Oni koji se rasejae zbog progonstva koje posta povodom Stefana pooe sve do Finikije, do ostrva Kipra i do Antiohije, javljajui re samo Judejima. 20Ali meu njima bejahu i neki Kiprani i Kirinci, koji uavi u Antiohiju, obratie se i Grcima, javljajui im jevanelje Gospodina Isusa. 21Ruka Boja bee s njima, i mnogi verovae i obratie se ka Gospodu.
22

Re o njima doe do uiju lanova Crkve u Jerusalimu, i oni poslae Varnavu da ide do Antiohije. 23Kad on doe i vide milost Boju, obradova se i preporui svima da vrstim srcem ostanu u Gospodu; 24 jer on bee ovek dobar i pun Duha Svetoga i vere. I vrlo veliko mnotvo naroda obrati se ka Gospodu. Varnava izie zatim u Tars da trai Savla, i kad ga nae, dovede ga u Antiohiju. 26Oni su celu jednu godinu bili zajedno na saborima crkvenim i uie mnogi svet. I u Antiohiji su uenici po prvi put prozvani hrianima. U te dane sioe iz Jerusalima neki proroci u Antiohiju. 28Jedan od njih, po imenu Agav usta i Duhom nadahnut predskaza veliku glad koja je imala biti po celome svetu, i koja i bi za cara Klaudija. 29Uenici odluie da poalju koliko koji mogae, pomo brai koja ivljahu u
244
27 25

Judeji. 30Oni je poslae stareinama preko ruke Varnavine i Savlove. Dela apostolska 12 glava U ono vreme kralj Irod stade da mui neke lanove crkve, 2te uini da se Jakov, brat Jovanov, pogubi maem. 3Videi da je to po volji Judejima, dade uhapsiti i Petra (a bejahu dani beskvasnih hlebova), 4 kojega, uhvativi i bacivi u tamnicu predade strai od etiri voda po etiri vojnika, s namerom da ga po Pashi izvede pred narod. 5Petar dakle bee pod straom u tamnici, i crkva je ne prestajae da se moli za njega Boga. Na no pre dana kad je Irod hteo da ga izvede pred sud, spavae Petar, okovan u dvoje verige, meu dvojicom vojnika, a straari pred vratima uvahu tamnicu. 7I gle, pojavi se aneo Gospodnji, i zasvetli u tamnici. Gurnuvi ga u rebra, probudi aneo Petra i ree mu: Bre ustani! I verige mu spadoe s ruku. 8Aneo mu ree: Opai se i obuj obuu svoju. I on uini tako. I ree mu aneo: Obuci haljinu svoju i hajde za mnom. 9Petar izie i poe za njim, ne znajui da je istina to aneo injae, i mislei da je to neko privienje. 10Kad prooe prvu i drugu strau i dooe k vratima gvozdenim koja vode u grad, ona im se sama otvorie, i oni izioe i prooe jednu ulicu, i aneo ga tad ostavi. Kad doe k sebi, ree Petar: Sad zaista vidim da Bog posla anela svoga, te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega to je narod judejski oekivao. 12Poto se razmisli, uputi se kui Marije matere Jovana, koji se zvae Marko, gde mnogi bejahu sabrani na molitvi. 13Kucnu na vrata od dvorita, i jedna slukinja, po imenu Roda, priblii se da oslukuje. 14Ona pozna Petrov glas, i od radosti, u mesto da otvori vrata, istra da javi da je Petar pred vratima. 15Oni joj rekoe: Ti si luda. Ali ona potvrdi da je tako. A oni rekoe: To je aneo njegov. 16 Meutim Petar jednako kucae. Otvorie i zaudie se kad ga videe. 17I Petar, davi im znak rukom da ute, kaza im kako ga
245
11 6 1

Gospod izvede iz tamnice , i ree: Javite ovo Jakovu i brai. Pa izie, i otide na drugo mesto.
18

Kad bi dan, vojnici su bili u velikoj uzbuni da bi saznali ta to bi od Petra. 19A kad ga Irod potrai, i ne nae se, ispita straare i zapovedi da ih izvedu na gubilite. Posle toga izie iz Judeje u esariju, i ostade tu.
20

Irod je bio ravo raspoloen prema Tircima i Sidoncima. Ali se oni sporazumee i zajedno dooe k njemu, i poto pridobie Vlasta, komornika kraljeva, traie mir, jer njihove zemlje dovozahu hranu od kraljevstva njegova. 21U odreeni dan, odeven u kraljevske haljine i sedei na prestolu, oslovi ih Irod javno pred narodom. 22Narod viknu: Glas Boji, a ne oveji! 23Tog istog asa udari ga aneo Gospodnji, jer ne dade slavu Bogu, i, izgrizen od crva, izdahnu. Ali se re Boja sve vie irie i mnoae se broj uenika. 25Varnava i Savle, ispunivi poruku, vratie se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevi sa sobom i Jovana koji se zvae Marko. Dela apostolska 13 glava U Antiohijskoj crkvi bilo je proroka i uitelja, a naime: Varnava, Simeon, koji se zvae Nigar, Lukije iz Kirine, Manail koji je bio odgojen s Irodom tetrarhom, i Savle. 2Dok oni sluahu Gospodu u slubom svojom i poahu, ree Duh Sveti: Odvojite mi Varnau i Savla na delo na koje ih pozvah. 3Tada, postivi i pomolivi se, poloie ruke na njih i otpustie ih.
4 1 24

Varnava i Savle, poslani od Duha Svetoga, sioe u Selevkiju, i odande otplovie u Kipar. 5Doavi u Salaminu, javie re Boju u sinagogama judejskim. Oni su imali Jovana za pomonika.
6

Poto preoe celo ostrvo do Pafa, naoe nekog vraara, lanog

246

judejskog proroka, po imenu VarIsusa, 7koji bee s prokonsulom Sergijem Pavlom, ovekom razumnim. Ovaj dozva Varnavu i Savla, i izrazi elju da uje re Boju. 8Ali Elima, vraar (jer to znai ime njegovo), stade im se protiviti, nastojei da odvrati prokonsula od vere. Tad Savle, koji se zvae i Pavle, pun Duha Svetoga, pogleda na nj, 10i ree: ovee, puni svakog lukavstva i svake pakosti, sine avolji, neprijatelju svake pravde!, zar nee da prestane kvariti pravih puteva Gospodnjih? 11I sad, gle, ruke Gospodnje na te! Bie slep i nee za neko vreme sunca videti. I u jedanput napade na nj mrak i tama, i on, pipajui, traae nekoga koji bi ga za ruku vodio. 12Tad prokonsul, kad vide ta bi, verova, divei se nauci Gospodnjoj.
13 9

Pavle i drugovi njegovi, ukrcavi se u Pafu, otplovie u Pergu Pamfilijsku. Jovan se odvoji od njih i vrati se u Jerusalim.
14

Iz Perge prosledie put, i dooe u Antiohiju Pisidijsku. Uavi u sinagogu u dan subotni sedoe. 15Po itanju zakona i proroka, poruie njima stareine sinagoge: Ljudi, brao, ako imate koju poruku da uputite narodu, govorite! Pavao usta i mahnuvi rukom ree: Ljudi Izrailjci i vi koji se Boga bojite, ujte! 17Bog naroda ovoga Izrailjeva, izabra oce nae i podie ovaj narod dok prebivae u tuini, u zemlji Egipatskoj, i silnom rukom svojom izvede ga iz nje. 18I do etrdeset godina prehrani ga u pustinji; 19 i zatrvi sedam naroda u zemlji Hananskoj, razdeli im zemlju u naslee. 20Zatim im na etiri stotine i pedeset godina dade sudije do proroka Samuila. 21Oni su traie kralja, i dade im Bog aula, sina Kisova, oveka od kolena Venjaminova, za etrdeset godina. 22i odbacivi njega, podie im Davida za kralja, o kome dade ovo svedoanstvo: Naoh Davida, sina Jesajeva, oveka po srcu mojemu, koji e ispuniti svu volju moju. 23Od njegova semena podie Bog Izrailju, po obeanju, Spasitelja koji je Isus. 24Pre njegova dolaska propoveda Jovan krtenje pokajanja svemu narodu Izraelovu. 25I kad
247
16

svravae Jovan teenje svoje, govorae: Ko milsite da sam, ja to nisam, nego evo ide za mnom jedan kome ja nisam dostojan razdreiti remena na obui njegovoj. Ljudi, brao, sinovi roda Avramova, i vi koji se Boga bojite, vama se upravi ova re spasenja. 27Jer stanovnici Jerusalimski i glavari njihovi ne prepoznae Isusa i, osudie ga, ispunie rei proroka koje se itaju svake subote. 28I mada ne naoe na njemu nijedne smrtne krivice, traie od Pilata da ga pogubi. 29I kad svrie sve to je pisano za njega, skinue ga s drveta i metue ga u grob. 30Ali ga Bog uskrsnu iz mrtvih. 31I on se pojavljiva mnogo dana onima koji bejahu izili s njim iz Galileje u Jerusalim, i koji su sad svedoci njegovi pred narodom. 32I mi vama javljamo dobru vest da je obeanje uinjeno ocima naim Bog ispunio nama, deci njihovoj, uskrsnuvi Isusa, 33kao to je napisano u drugom psalmu: "Ti si sin moj, ja te danas rodih". 34A da ga je uskrsnuo iz mrtvih, da se vie ne vrati u trulenje, to je ono to je on javio govorei: "Dau vama svete milosti Davidu obeane, milosti verne". 35Zato i na drugom mestu govori: "Nee dati da tvoj Svetac trulenje vidi!" 36I David, posluivi rodu svome po volji Bojoj, umre i pridrui se ocima svojim, i vide trulenje. 37Ali onaj koga Bog uskrsnu, taj ne vide trulenja. 38Znajte, dakle, ljudi, brao, da se po njemu vama javlja oprotenje greha 39i da e se svaki koji veruje po njemu opravdati od svega onoga, od ega se po zakonu Mojsijevom ne mogoste opravdati. 40Gledajte zato da ne doe na vas ono to je kazano u prorocima: 41"Gledajte, vi koji prezirete, udite se i izgubite se; jer u ja za vaih dana uiniti delo, delo koje ne biste verovali ako vam ga neko iskazuje". Kad izlaahu iz sinagoge, moljahu ih da im se ove rei u drugu subotu govore; 43a kad se sabor razie, mnogi od Judeja i od pobonih prozelita pooe za Pavlom i za Varnavom, koji se razgovorie s njima, i preporuie im da ostanu u milosti Bojoj.
44 42 26

U drugu subotu sabra se skoro ceo grad da uje re Boju. 45Kad

248

Judeji videe mnotvo naroda, napunie se zavisti i opirahu se rei Pavlovoj, nasuprot govorei i grdei ga.
46

Pavle i Varnava rekoe im isto: Vama je trebalo da se najpre javi re Boja, ali kad je vi odbacujete i sami se smatrate da niste dostojni venoga ivota, evo se obraamo k pagancima, 47jer nam je tako zapovedi Gospod: "Postavih te da si svetlost narodima, i da nosi spas do krajnjih granica zemlje".
48

uvi to, radovahu se paganci i slavljahu re Boju, i primie veru svi koji behu odreeni za ivot veni. Re se Boja irila po svoj okolini. 50Ali Judeji podgovorie pobone viene ene i stareine gradske, i izazvae gonjenjen na Pavla i Varnavu, i isterae ih iz svoje zemlje. 51A oni, otresavi na njih prainu sa nogu svojih, pooe u Ikoniju,
52 49

dok su uenici bili puni radosti i Duha Svetoga.

Dela apostolska 14 glava U Ikoniji uoe Pavao i Varnava zajedno u judejsku sinagogu, i govorie tako da primi veru veliko mnotvo Judeja i Grka. 2Meutim oni Judeji koji ne verovae, podbunie i razdraie duhove paganaca na brau. 3Ali oni ostae dosta vremena govorei otvoreno, utemeljeni u Gospodu, koji svedoae re milosti svoje, i davae te se zbivahu znaci i udesa rukama njihovim. Narod se u gradu podeli: jedni bejahu za Judeje a jedni za apostole. 5I kako se paganci i Judeji sa svojim glavarima spremahu da ih izgrde i da ih kamenuju, 6doznavi za to, sklonie se Pavle i Varnava u gradove Likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu, 7i onde javie jevanelje.
4 1

249

U Listri seae nemoan u nogama jedan ovek, koji bee hrom od roenja i ne bee nikada hodio. 9On sluae govor Pavlov, i Pavle pogledajui na njega, i videi da ima veru da postane zdrav, 10ree jakim glasom: Ispravi se na noge svoje! I on skoi i prohoda.
11

Kad narod vide ta uini Pavle, podigoe svi glas svoj, govorei likaonski: Bogovi u obliju ljudi sioe k nama! 12I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurom, jer je on re vodio. A svetenik Jupitera, iji hram bee na ulasku u grad, dotera junce i donese vence pred vrata, i htedne da narod prinese rtvu. 14Kad za to ue apostoli Varnava i Pavle, razdree haljine svoje i skoie meu narod viui: 15Ljudi, ta to inite? I mi smo ljudi kao i vi, i javljajui vam jevanelje, molimo vas da se okanite ovih lanih stvari i da se obratite k Bogu ivome, koji stvori nebo i zemlju i more i sve to je u njima; 16 koji u prolim naratajima bee pustio sve narode da idu svojim putevima, 17i opet ne ostavi sebe neposvedoena, inei dobro, dajui vam s neba kiu i godine rodne, dajui vam obilno i hrane i veselja za srca vaa.
18 13

I ovo govorei, jedva uspee da ustave narod da im ne prinosi rtve.

19

Dooe tad iz Antiohije i iz Ikonije neki Judeji, koji, podgovorivi narod, poto zasue Pavla kamenjem, izvukoe ga iz grada mislei da je mrtav. 20Ali se uenici njegovi skupie okolo njega, i on usta i ue u grad. Sutradan otputova sa Varnavom u Dervu.
21

I propovedavi u onome gradu jevanelje, i poto pridobie izvestan broj uenika, vratie se u Listru, u Ikoniju i u Antiohiju, 22utvrujui due uenika i preporuujui im da ustraju u veri, i govorei da emo kroz mnoge nevolje ui u kraljevstvo Boje.
23

Uinie da se postave stareine po svim crkvama, i poto se molie i postie, preporuie ih Gospodu, u koga verovahu.
250

Proavi zatim Pisidiju, dooe u Pamfiliju. 25javie re Gospodnju u Pergi, i sioe u Ataliju. 26Odande otplovie u Antiohiju, odakle behu predani milosti Bojoj za delo koje svravahu.
27

24

im stigoe, sabrae crkvu i kazae sve to uini Bog s njima, i kako otvori pagancima vrata vere. 28I ostae onde dosta dugo s uenicima. Dela apostolska 15 glava
1

Neki ljudi koji bejahu doli iz Judeje, uahu brau govorei: Ako se ne obreete po obiaju Mojsijevu, ne moete se spasiti. 2Pavao i Varnava imae s njima raspru i ivu prepirku, i braa odredie da Pavle i Varnava i neki dru gi od njih idu gore u Jeruslaim k apostolima i stareinama, da urede to pitanje. 3I oni, poto behu ispraeni od crkve, prosledie put kroz Fenikiju i Samariju, kazujui im o obraenje paganaca, i dadoe veliku radost svoj brai. 4Kad stigoe u Jerusalim, primie ih crkva apostoli i stareine, i oni im kazae sve to uini Bog s njima.
5

Onda ustae neki od stranke farisejske, koji bejahu primili veru, i govorahu da pagance treba obrezati i zahtevati od njih da dre zakon Mojsijev. 6Apostoli i stareine sabrae se da to izvide tu stvar.
7

I kako nasta duga raspra, usta Petar i ree: Ljudi, brao! Vi znate da Bog od prvih dana uini izbor izmeu vas, da iz mojih usta uju paganci re jevanelja i da prime veru. 8I Bog koji poznaje srca, posvedoi im, dajui im Duha Svetoga kao i nama, 9i ne postavi nikakve razlike izmeu nas i njih, oistivi verom srca njihova. 10Sad dakle to iskuavate Boga i hoete da metnute uenicima jaram na vrat, koji ni ocevi nai ni mi ne mogosmo poneti? 11Nego mi, milou Gospoda Isusa Hrista, verujemo da emo se spasiti isto kao i oni.
12

Onda uutae svi i sluae Varnavu i Pavla, koji pripovedahu kolike

251

znake i udesa uini Bog preko njih meu pagancima. Kad oni prestae da govore, progovori Jakov, i ree: 14Ljudi, brao, posluajte me! Simon kaza kako je Bog najpre pogledao na narode, da izabere koji e od njih ime njegovo nositi, 15i s tim se slau rei proroka, kao to je napisano: 16"Zatim u se vratiti i opali dom Davidov podignuti, opraviu razvaline njegove i na novo u ga uzdignuti, 17da ostatak ljudi Gospoda trai a i svi narodi nad kojima ime moje se priziva, govori Gospod koji sve to ini 18i kome je sve to od iskona poznato". 19Zato ja velim da se ne prave tekoe pagancima koji se k Bogu obraaju, 20nego da im se pie da se uvaju sramota idolskih i od bluda, i od udavljenih ivotinja i krvi. 21Jer Mojsije ima od starih vremena u svim gradovima ljude koji ga propovedaju, jer se on ita svake subote u sinagogama. Tada apostoli i stareine sa svom Crkvom naoe za dobro da izaberu izmeu sebe i polju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu, koji se zvae Varsava, i Silu, ljude viene meu braom, 23i dadoe im pismo ovako sastavljeno: "Apostoli, Stareine i Braa, brai iz paganstva u Antiohiji, u Siriji i Kilikiji, pozdrav! 24Kako smo uli da neki od ljudi koji su od nas, izili, a koji mi ne dadosno nikakav nalog, smetae vas govorima svojim i uznemirie due vae, 25to naosmo za dobro, poto se ovde svi sabrasmo, da izaberemo izaslanike i da vam ih poaljemo s ljubljenim naim Varnavom i Pavlom, 26s ovim ljudima koji su ivot svoj izloili za ime Gospoda Isusa Hrista. 27Poslasmo vam dakle Judu i Silu, koji e vam to i usmeno kazati. 28Jer izgleda dobro Svetome Duhu i nama, da nikakvih tegoba ne meemo na vas osim ovih potrebnih: 29da se uvate mesa rtvovanog idolima, krvi, udavljenih ivotinja i bluda , od ega ete dobro init da se uvate. Budite zdravi!" I oni, oprostivi se od Crkve, pooe u Antiohiju i predae poslanicu sabranom narodu. 31Kad je oni proitae, obradovae se utesikoju im ona davae. 32A Juda i Sila, koji bejahu i proroci, mnogim govorima
252
30 22 13

uteie i utvrdie brau. 33I poto behu onamo neko vreme, otpustie ih braa s mirom k onima koji ih behu poslali. 34Ali Sila nae za dobro da ostane onamo. 35Pavle i Varnava ostae u Antiohiji, uei i javljajui s mnogim drugima dobru vest rei Gospodnje.
36

Posle nekoliko dana ree Pavle Varnavi: Da se vratimo i da obiimo brau po svim gradovima po kojima propovedasmo re Gospodnju, da vidimo kako ive. Varnava htedne da uzmu sa sobom i Jovana, prozvanog Marka, 38ali Pavle smatrae za dobro da ne uzmu sa sobom onoga koji je jo u Pamfiliji bio odstupio od njih i ne bee iao s njima na delo. 39Tako posade raspra, i oni se razdvojie i Varnava uzevi Marka otplovi u Kipar. 40Pavle izabra Silu i ode na put preporuen od brae milosti Bojoj. 41On proputova Siriju i Kilikiju, utvrujui Crkve. Dela apostolska 16 glava
1 37

Posle toga poe u Derbu i u Listru, i gle, onde bee neki uenik po imenu Timotej, sin jedne ene Judejke i oca Grka. 2Za njega dobro svedoahu braa u Listri i Ikoniji. 3Ovoga namisli Pavle da uzme sa sobom, i uze ga i obreza, radi Judeja koji bejahu u onim mestima, jer svi znadijahu da mu otac bee Grk. I kad prolaahu po gradovima, preporuivahu brai da dre uredbe apostola i stareina iz Jerusalima, 5i crkve se utvrivahu u veri i njihov se broj iz dana u dan poveavae.
6 4

Ali poto ih Duh Sveti sprei da propovedaju re u Aziji, preoe Frigiju i Galatijsku zemlju. 7Kad stigoe blizu Mizije htedoe da idu u Vitiniju, ali im Duh Isusov ne dade. 8Prooe tad Miziju i sioe u Troadu.
9

Preko noi imao je Pavle jedno vienje. Pojavi mu se jedan ovek iz

253

Makedonije i izrie mu ovu molbu: Prei u Makedoniju, pomozi nam! 10 Posle tog Pavlovog vienja, gledasmo odmah da poemo u Makedoniju, zakljuivi da nas Gospod pozva da tamo propovedamo jevanelje. 11Polazivi iz Troade, uputismo se u Samotrakiji i sutradan se iskrcasmo u Neapolj. 12Odande poosmo u Filipe, koji je prvi grad jednog Makedonskog naselje (rimsko). U onom gradu ostadosmo nekoliko dana. U dan subotni iziosmo iz grada k reci, gde se nadasmo da emo nai jednu bogomolju. Sedosmo i razgovarasmo sa enama koje se bejahu tu sabrale. 14Jedna od njih, po imenu Lidija, prodavaica skerleta iz grada Tijatire, bee ena bogobojazna, i ona sluae. Gospod otvori srce njezino da pazi na Pavlove rei. 15A kad se krsti ona i kua njezina, moljae nas govorei: Ako me cenite da sam verna Gospodu, uite u moju kuu i ostanite u njoj. I prinudi nas da ostanemo.
16 13

Kako iasmo na molitvu, srete nas jedna slukinja koja imae duh pogaaki i vraajui donoae veliki dobitak svojim gospodarima. 17 Ona iae za Pavlom i za nama i vikae govorei: Ovi su ljudi sluge Boga najviega, koji vam javljaju put spasenja! 18Ona ovako injae nekoliko dana. Kad se Pavlu to dosadi, okrenu se, i ree duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izii iz nje! I on izie u taj as.
19

Kad njezini gospodari videe da je prestala nada njihovog dobitka, Uzee Pavla i Silu i odvukoe ih na trg k zvaninicima, 20i dovedavi ih pred pretore, rekoe: Ovi ljudi mute na grad; oni su Judeji, 21koji propovedaju obiaje koje mi, koji smo Rimljani, ne smemo ni da primimo ni da sledujemo.
22

I podie se i narod na njih, i pretori, poto uinie da im se na silu svuku haljine, zapovedie da se iibaju. 23Poto ih dobro izbie, bacie ih u tamnicu, i naredie tamniaru da ih strogo uva. 24Primivi tu zapovest, tamniar ih baci u unutaranju tamnicu i metnu im okove na
254

noge. Oko ponoi moljahu se Pavle i Sila i pevahu hvale Bogu, a sunji ih sluahu. 26Odjednom tako se zatrese zemlja da se pomeri temelj tamniki, i tog istog asa otvorie se sva vrata, i svima spadoe okovi. 27 Tamniar se probudi, i kad vide otvorena vrata tamnika, izvadi ma da se ubije, mislei da su sunji pobegli. 28Ali Pavle povika jakim glasom: Ne ini sebi zla, svi smo mi ovde!
29 30 25

Tamniar, zaiskavi sveu, ulete i drhui pripade k Pavlu i Sili, izvede ih van i ree: Gospodo, to treba da inim da se spasem?

31

Odgovorie Pavle i Sila: Veruj u Gospoda Isusa Hrista i bie spasen ti i ceo dom tvoj. 32I javie re Gospodnju njemu i svima koji bejahu u domu njegovu.
33

On ih uze sa sobom u onaj sat noi, opra im rane, i krsti on i svi njegovi. 34Uvede ih zatim u svoj dom, poslui ih jelom, i radova se sa svim domom svojim to verova u Boga. Kad svanu, poslae pretori straare da porue tamniaru da pusti one ljude. 36I tamniar kaza Pavlu ovo: Poslae pretori da se pustite. Sad dakle, iziite i idite s mirom. 37Ali Pavle ree straarima: Poto nas javno izbie i bez suda, nas, ljude Rimljane, bacie u tamnicu, sad hoe tajno da nas puste? Ne tako, nego sami neka dou i puste nas. 38 Straari kazae to pretorima, i ovi se uplaie kad ue da su to Rimljani, 39i dooe da ih umire, i pustie ih, molei ih da iziu iz grada. 40 Kad oni izioe iz tamnice, dooe k Lidiji i, poto videe i uteie brau, otidoe. Dela apostolska 17 glava
1 35

Proavi Amfipolj i Apoloniju, Pavle i Sila stigoe u Solun, gde su Judeji imali jednu sinagogu. 2Po obiaju svome, Pavle ue u nju, i tri je
255

subote raspravlja s njima o Pismu, 3pokazujui i dokazujui im da je trebalo da Hristos postrada i uskrsne iz mrtvih. I Isus, koga ja, ree, vama propovedam, on je koji je Hristos. 4Neki se od njih uverie i pristae s Pavlom i Silom, a tako isto i veliko mnotvo pobonih Grka i nemalo vienih ena. Ali zavidni Judeji uzee neke zle ljude iz prostoga naroda, skupie svet i uzbunie grad. Pooe na kuu Jasonovu, i tu traahu Pavla i Silu, da ih izvedu pred narod. 6A kad njih ne naoe, pritegoe Jasona i neke od brae pred zvaninike gradske, viui: Ovi ljudi to zamutie ceo svet, dooe i ovde, 7i Jason ih primi. Oni svi rade protiv carevih zapovesti, govorei da ima drugi kralj, Isus.
8 5

Tim reima smutie oni narod i zvaninike, koji to ue, 9koji ne pustie Jasona i ostale nego poto primie jemstvo od njih.
10

Braa odmah nou otpravie Pavla i Silu u Veriju. I oni doavi onamo, uoe u judejsku sinagogu. 11Ti Judeji behu plemenitiji od onih u Solunu. Oni primie re svim srcem, i svaki dan prouavahu Pisma, da vide je li tano ono to im se kazivae. 12Tako primie veru mnogi od njih kao i mnoge vienije grke ene i mnogi ljudi.
13

Ali kad Solunski Judeji doznae da Pavle i u Veriji propoveda re Boju, dooe onamo da razdrae i uzbune narod, 14i braa onda odmah otpravie Pavla u primorje; a Sila i Timotej ostae u Veriji. Pavle u Ateni Propoved na Areopagu 15Pratioci Pavlovi ispratie ga do Atine, i primivi zapovest za Silu i Timoteja da dou to bre k njemu, vratie se.
16

Dok ih Pavle ekae u Ateni, razdrai se duh njegov u njemu, gledajui taj grad pun idola. 17On govorae s Judejima i s bogobojaznim ljudima u sinagogi, a na trgu svaki dan s onima s kojima se sretae.

256

18

Neki od epikurejskih i stojikih filosofa stadoe razgovorati s njim, i jedni od njih govorahu: ta hoe ovaj govordija? A drugi, ujui da propoveda Isusa i uskrsenje, govorahu: Izgleda da tue bogove propoveda. 19Pa ga uzee i odvedoe na Areopag, govorei: Moemo li znati kakva je to nova nauka to ti kazuje? 20Jer neto novo mee u ui nae. Hoemo dakle da znamo ta to moe biti. 21A svi Atinjani i stranci koji prebivahu u Atini provoahu svoje vreme samo u govorenju i u sluanju novosti. Pavle, stojei nasred Areopaga, ree: Ljudi Atinjani! Po svemu vidim da ste vrlo poboni; 23jer prolazei vaim gradom, i motrei vae svetinje, naoh i oltar na kome je napisano: "Bogu nepoznatome!" Ono to vi ne poznajui potujete, to je ono to ja vama javljam. 24Bog koji je stvorio svet i sve to je u njemu, on, koji je gospodar neba i zemlje, ne ivi u rukotvorenim hramovima. 25Njemu ne slue ruke oveje, kao da bi mu to trebalo, njemu, koji sam daje svima ivot i disanje i sve. 26 On je uinio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izili, ive po svemu licu zemaljskome, odredivi trajanje vemena i granice njihovih stanova; 27 on je hteo da oni trae Gospoda, i da se trude da ga nau, mada nije daleko ni od jednoga od nas, 28jer u njemu imamo ivoti pokrete i bie. To i neki od vaih pesnika rekoe: "Mi smo rod njegov" ... 29Kad smo dakle rod Boji, nemamo da mislimo da Boanstvo lii zlatu ili srebru ili kamenju istesanom vetinom i radom ljudi. 30Ne vodei rauna o vremenima neznanja, javlja sad Bog svim ljudima da oni imaju da se pokaju; 31jer je on odredio dan u koji e celome svetu suditi po pravdi, preko oveka koga utvrdi, o emu dade svima pouzdan dokaz, uskrsnuvi ga iz mrtvih... Kad ue re o uskrsenju iz mrtvih, tad se jedni rugahu, a jedni rekoe: Sluaemo te o tome drugi put. 33Tako Pavle otide od njih. 34 Ali neki ljudi ipak pristae uza nj i primie veru, kao Dionisije Areopagit, jedna ena po imenu Damara i drugi s njima.
32 22

257

Dela apostolska 18 glava Pavle otputova zatim iz Atine u Korint. 2Tu nae Judejina, po imenu Akvilu, rodom iz Ponta, koji bee skoro doao iz Italije sa enom svojom Priskilom (jer Klaudije bee izdao zapovest da se svi Judeji isele iz Rima). On se zdrui s njima, 3i kako bee od istoga zanata osta kod njih na radu (oni su pravili atore). 4Pavle govorae svake subote u sinagogi i uveravae Judeje i Grke.
5 1

Ali kad Sila i Timotej stigoe iz Makedonije, predade se Pavle sav rei, da svedoei Judejima da Isus jeste Hristos. 6I kako se oni protivljahu i huljahu, on otrese svoje haljine i ree im: Krv vaa na vae glave! Ja sam ist od nje, i od sada u ii pagancima. 7Iziavi odande otide u kuu nekoga Justa, koji potovae Boga, i ija kua bee blizu sinagoge. 8Ali Krisp, glavar sinagoge, verova u Gospoda sa svim domom svojim, ali i mnogi Korinani koji behu sluali Pavla verovae i krstie se.
9

Gospod ree Pavlu nou u jednom vienju: Ne boj se nego govori, i da ne uuti; 10jer sam ja s tobom, i niko nee na te ruke metnuti da ti zlo ini, jer ja imam mnogo naroda u ovom gradu. 11On osta onde godinu i est meseci, uei re Boju meu njima.
12

Kad Galion bee prokonzul u Ahaji, podigoe se Judeji na Pavla i dovedoe ga na sud, 13govorei: Ovaj ovek nagovara ljude da potuju Boga na nain koji protiv Zakona. A kad Pavle htedne da otvori usta, ree Galion Judejima: Da se radi o kakvoj nepravdi ili o kakvom zlom delu, po dunosti bih vas, Judeji, sasluao, 15ali ako se radi o prepiranjima za rei, i za neka imena i va zakon, to se samo vas time, a ja sudija tome neu da budem. 16I otpravi ih iz suda. 17Onda svi uhvatie Sostena, glavara sinagoge, i izbie ga pred sudom, a da Galion nije za to nita mario.
14

258

18

Pavle osta jo dosta dugo u Korintu. Najazad oprosti se s braom i otplovi u Siriju s Priskilom i Akvilom, poto ostrie glavu u Kenhreji, jer se bee zavetovao. 19Stigoe u Efes, gde Pavle ostavi svoje drugove. Uavi u sinagogu, razgovori se s Judejima, 20koji ga molie da ostane vie vremena kod njih. Ali on ne htede, 21nego se oprosti s njima govorei: Ako Bog htede vratiu se opet k vama. I otputova iz Efesa. 22 Iskrcavi se u ezareji, pope se u Jerusalim, i poto pozdravi crkvu, sie u Antiohiju.
23

Poto provede neko vreme u Antiohiji, poe Pavle opet na put i proe redom Galatijsku zemlju i Frigiju, utvrujui sve uenike.
24

U Efesu doe jedan Judejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, ovek reit i silan u Pismima. 25Ovaj bee upuen na put Gospodnji i govorei duhom, govorae i uae pravo o Isusu, mada znadijae samo Jovanovo krtenje. 26I on poe slobodno propovedati u sinagogi. Kad ga ue Akvila i Priskila, primie ga i jo mu bolje izloie put Gospodnji. 27I kako htedne da pree u Ahaju, braa su ga hrabrie na to i pisae uenicima da ga prime lepo. I on, doavi onamo, posta, Bojom milou, vrlo koristan onima koji behu primili veru; 28jer silno nadvlaivae Judeje, jednako pred narom dokazujui iz Pisma da Isus jeste Hristos. Dela apostolska 19 glava Dok je Apolos bio u Korintu, prolazei kroz gornje zemlje, doe Pavle u Efes. Naavi tu neke uenike, 2ree im: Jeste li primili Duha Svetoga kad ste postali vernici? A oni mu rekoe: Nismo ni uli da postoji Duh Sveti. 3On im ree: Kojim se krtenjem dakle krstiste? Odgovorie mu: Krtenjem Jovanovim. 4Tad Pavle ree: Jovan krsti krtenjem pokajanja, govorei narodu da veruje u onoga koji e za njim doi, to jest u Isusa Hrista. 5Kad to ue, krstie se u ime Gospoda Isusa. 6A kad Pavle poloi ruke na njih, sie Duh Sveti na njih, i oni govorahu jezike i proricahu. 7A bee njih svega oko dvanaest.
259
1

Posle toga Pavle ue u sinagogu, gde slobodno govori. On tri meseca uae o stvarima kraljevstva Bojega, nastojei da uverava one koji ga sluahu. 9Ali kako neki od njih ostajahu tvrdi i nepoverljivi, grdei pred narodom put Gospodnji, odstupi od njih, odlui uenike, i uae svaki dan u koli nekog Tirana. 10To je trajalo dve godine, tako da svi koji ivljahu u Aziji, i Judeji i Grci, sluae re Gospodnju. 11I Bog injae velika udesa rukama Pavlovim, 12tako da su i rublje i ubruse koji behu dodirnuli telo njegovo nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlaahu iz njih. Neki zaklinjai, skitnice judejske , pokuae da nad onima u kojima bejahu zli duhovi prizovu ime Gospoda Isusa govorei: Zaklinjem vas Isusom koga Pavle propoveda! 14Koji ovo injahu bejahu sedam sinova Skeve, Judejina, prvosvetenika. 15Zli duh im odgovori: Isusa poznajem i Pavla znam, ali vi ko ste? 16I ovek u kome bee zli duh skoi na njih, nadvlada ih i pritite ih poda se, tako da goli i izranjeni utekoe iz one kue. Za to doznae svi Judeji i Grci koji behu u Efesu, i sve njih obuze strah, i veliae se ime Gospoda Isusa; 18i mnogi od onih to verovahu, dolaahu da ispovedaju i kazuju ta behu uradili, 19i neki od onih koji se behu bavili aranjem, skupivi knjige svoje spalie ih pred svima, a rauna se da su vredele pedeset hiljada srebrnaka. 20Tako re Gospodnja napredovae u moi i u snazi. Poto se ovo svri, namisli Pavle da ide u Jerusalim, prolazei kroz Makedoniju i Ahaju, i ree: Poto budem tamo, treba da vidim i Rim. 22I posla u Makedoniju dvojicu od svojih pomonika, Timoteja i Erasta, a on osta neko vreme u Aziji. U to vreme podie se velika buna zbog puta Gospodnjega. 24Neki Dimitrije, kujundija, graae srebrne Dijanine hramove i davae svojim radnicima velike zarade. 25On njih skupi zajedno sa drugima od
260
23 21 17 13

istoga zanata i ree im: Ljudi, vi znate da od ovoga zanata zavisi nae blagostanje. 26i vi vidite i ujete da ne samo u Efesu, nego gotovo po svoj Aziji, ovaj Pavle uveri i odvrati mnogo sveta, govorei da bogovi koji se rukama ovejim grade nisu bogovi. 27Opasnost koja od toga preti nije samo u tome to e se na zanat upropastiti, nego se nee mariti ni za hram velike boginje Dijane, i propae velianstvo one koju sva Azija i ceo svet potuje. Kad oni to ue, napunie se gneva i stadoe vikati: Velika je Dijana Efeska! 29Sav se grad uzbuni. Oni svi skupa navalie u pozorite, vukui na silu Gaja i Aristarha, Makedonce, suputnike Pavlove. 30Pavle htede da se pokae pred narodom, ali ne dadoe mu uenici; 31a i neki od Asijarhi koji mu bejahu priajtelji, poruie mu da ne ide u pozorite. 32 Jedni vikahu jedno a drugi drugo, jer je u zboru bilo zabune, a vei deo i ne znae zato su se skupili. 33Tad izvukoe iz naroda Aleksandra, koga Judeji gurahu, i Aleksandar dajui znak rukom, htede da govori narodu. 34Ali kad ga prepoznae da je Judejin, svi su u jedan glas skoro dva sata vikali: Velika je Dijana Efeska! Meutim zvaninik, utiavi narod, ree: Ljudi Efesci! Ko je taj ovek koji ne zna da je grad Efes uvar hrama velike boginje Dijane, i njene nebeske slike? 36Kad to ne moe niko odrei, valja da budete mirni i nita naglo da ne inite. 37Jer vi dovedoste ove ljude koji niti su hram Dijanin oskvrnuli, niti vreaju nau boginju. 38A Dimitrije i radnici njegovi ako imaju kakvu tubu, ima sudova a ima i prokonsul, pa neka tue jedan drugoga. 39Ako li to drugo itete, neka se izvidi na zakonitoj skuptini; 40[19:40a] jer moemo da budemo tueni mi za bunu za ono to je danas bilo, i niim ne bismo mogli opravdati ovaj zbor.
41 35 28

[19:40b] Poto to ree, raspusti zbor.

261

Dela apostolska 20 glava Poto se utia buna, dozva Pavle uenike i ohrabrivi ih i oprostivi se s njima, otputova u Makedoniju. 2On proe kroz tu zemlju dajui mnoge savete uenicima. 3Posle poe u Grku, gde osta tri meseca. Kad pak htedne da se ukrca za Siriju, spremie mu Judeji zamku. Tad se on rei da se vrati natrag preko Makedonije. 4Do Azije imali su da ga prate Sosipatar sin Pirov iz Verije, Aristarh i Sekund iz Soluna, Gaj iz Derve i Timotej, Tihik, i Trofim iz Azije. 5Ovi otioe napred i ekae nas u Troadi, 6a mi se posle Dana beskvasnih hlebova ukrcasmo u Filipima, i posle pet dana dostigosmo ih u Troadi, gde ostasmo sedam dana. U prvi dan nedelje sabrasmo se da lomimo hleb. Pavle, koji je sutradan imao da se krene i razgovorae se sa uenicima, protee svoj govor do ponoi. 8U gornjoj sobi, gde se bejasmo sabrali, bilo je mnogo svea. 9Jedno mome, po imenu Evtih, koje je sedelo na prozoru, zaspa tvrdo za vreme dugog Pavlovog govora. Savladan od sna, pade dole s treega sprata i digoe ga mrtva. 10Ali Pavle, siavi, natkui se nad njim i uze ga na ruke govorei: Ne bunite se jer je dua njegova u njemu. 11Zatim, kad se opet pope gore, prelomi hleb i pojede, i jo dugo govori do same zore, i onda otide. 12A mome dovedoe ivo, i to im bi od velike vrlo utehe.
13 7 1

Mi se pre Pavla odvezosmo laom u As, gde se dogovorismo da ga saekamo, jer je on trebao da prevali put peice. 14Kad nas on dostie u Asu, uzesmo ga sa sobom i krenusmo se u Metilinu. 15Odande, plovei morem, doosmo sutradan prema Hiju; drugi dan krenusmo u Samos, a sutradan stigosmo u Milet. 16Jer Pavle odredi da mimoiemo Efes, da ne bi dangubio u Aziji, jer hitae da, po mogunosti, o Pedesetnici stigne u Jeruzalim. Ali iz Mileta posla Pavle u Efes po stareine crkvene, 18i kad oni k njemu dooe, ree im: Vi znate od prvoga dana kad dooh u Aziju
262
17

kako s vama jednako bejah, 19sluei Gospodu sa svakom poniznou, sa suzama i usred napasti judejskih zamki. 20Znate da vam nisam krio nita od onoga to bi vam moglo biti korisno i da se nisam ustezao da vam propovedam i da vas pouavam pred narodom i po kuama, 21 javljajui i Judejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda naega Isusa Hrista. 22I sad evo ja, svezan duhom, idem u Jerusalim, ne znajui ta e mi se u njemu dogoditi, 23osim to mi se Duh Sveti iz grada u grad javlja, govorei da me okovi i nevolje ekaju. 24Ali ja ne marim za svoj ivot, kao da bi bi mi on dragocen bio, nego se brinem da svrim s radou trku svoju i slubu koju primih od Gospoda Isusa, da propovedam jevanelje milosti Boje. I evo sad znam da mog lica vie neete videti, svi vi po kojima prolazih propovedajui kraljevstvo Boje. 26Zato vam danas kaem da sam ist od krvi sviju vas, 27jer vam javih celu Boju volju i nita od vas ne sakrih. 28Pazite dakle na sebe i na celo stado u kome vas Duh Sveti postavi episkopima, da pasete Crkvu Gospodnju, koju on stee krvlju svojom. 29Ja znam da e po odlasku mome ui meu vas grabljivi vuci, koji nee tedeti stada, 30i da e se izmeu vas pojaviti ljudi koji e opake stvari initi, da odvuku uenike za sobom. 31Bdite zato, i opominjite se da tri godine dan i no ne prestajah uiti sa suzama svakoga od vas.
32 25

I sad vas, brao, predajem Bogu i rei milosti njegove; Onome koji moe nazidati i dati vam naslee meu svima osveenima. 33Srebra ili zlata ili ruha niijeg ne zaeleh. 34Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili posluie ove ruke moje. 35U svemu vam dadoh izgled da tako radei treba podrati one koji su slabi, i pamtiti rei Gospoda Isusakoje on ree: "Vie ima radosti u davanju nego li u primanju". Ovo rekavi, klee na kolena i pomoli se sa svima njima. 37Svima udarie suze na oi i, zagrlivi Pavla, celivahu ga, 38alosni najvie za re koju ree da vie nee videti lica njegova, i otpratie ga na lau.
263
36

Dela apostolska 21 glava Poto se oprostismo od njih, ukrcasmo se i poosmo pravo na Kos, drugi dan na Rod, a odande u Pataru, 2i naavi lau koja je polazila u Fenikiju, uosmo u nju i odvezosmo se. 3Kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga na levo, nastavljajui put pored obale Sirske, i pristadosmo u Tiru, jer je onde trebalo da se istovari laa. 4Naosmo uenike i ostasmo onde sedam dana. Duhom nadahnuti govorahu oni Pavlu da ne ide u Jerusalim.
5 1

Ali kad se navri sedam dana, krenusmo dalje; i ispratie nas svi sa enama i decom do iza grada. Kleknuvi na obalu pomolismo se, 6i oprostivi se jedan s drugim uosmo u lau, a oni se vratie svojim kuama. 7Zavrujui plovljenje iz Tira stigosmo u Ptolemaidu, gde se pozdravismo s braom i ostadosmo s njima jedan dan.
8

Sutradan prosledismo put i doosmo u esariju. Uavi u kuu Filipa Jevanelista, koji bee jedan od sedmorice, ostasmo kod njega. 9On imae etiri keri device koje proricahu. Stojei mi pak onde vie dana, sie iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav, 11koji doavi k nama, uze pojas Pavlov, sveza svoje ruke i noge, i ree: Evo to Duh Sveti govori: oveka, iji je ovaj pojas, ovako e svezati Judeji u Jerusalimu, i predae ga u ruke pagancima. 12Kad to usmo molismo Pavla i mi i oni koji behu iz onoga mesta, da ne ide u Jerusalim. 13Ali on odgovori: to plaete i cepate mi srce? Gotov sam ne samo svezan biti, nego i umreti u Jerusalimu za ime Gospodina Isusa. 14I kako se on ne davae odvraati, umirismo se i rekosmo: Neka bude volja Gospodnja! Posle tih dana spremismo to nam trebae za put i krenusmo u Jerusalim. 16S nama pooe jo i neki uenici iz esarije, i vodie nas nekom Mnasonu iz Kipra, starom ueniku, kod koga smo imali da stanujemo.
264
15 10

Kad stigosmo u Jerusalim, primie nas braa radosno. 18Sutradan Pavle poe s nama k Jakovu, i tu se skupie sve stareine. 19 Pozdravivi se s njima, kaza on redom ta uini Bog u pagancima preko njegove slube.
20

17

A oni, uvi to, hvaljahu Boga, pa mu rekoe: Ti vidi, brate, koliko je hiljada Judeja koji primie veru, i svi su revni za zakona. 21Ali su oni sad uli da ti ui otpadanju od zakona Mojsijeva sve Judeje koji ive meu pagancima, kazujui im da ne treba obrezivati sinove niti se drati predanja.
22

ta emo dakle sad? Narod e se bez sumnje sabrati, jer e uti da si doao. 23Uini zato ovo to emo ti rei: U nas ima etiri oveka koji su se zavetovali Bogu. 24Uzmi njih i oisti se s njima, i potroi na njih neka ostrigu glave svoje, i svi e doznati da ono to su uli za tebe nije istina, nego da i sam dri zakon i ivi po njemu. 25A za pagance koji primie veru mi smo reili i pisali im da oni to nita ne dre, osim da se uvaju od mesa rtvovanog idolima, od krvi, udavljenih ivotinja i od bluda.
26

Tada Pavle uze one ljude, oisti se, i sutradan ue u hram da javi dan kad e se izvriti oienje i prinese rtva za svakoga od njih. Kad je imalo da se navri sedam dana, Azijski Judeji videvi Pavla u hramu, pobunie sav narod, i metnue ruke na njega, 28viui: Ljudi, Izrailjci, u pomo! Evo oveka koji protiv naroda i zakona, i protiv ovog mesta ui sve svuda, pa jo i Grke uvede u hram, i oskvrni ovo sveto mesto. 29Jer oni bejahu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, za koga miljahu da ga je Pavle uveo u Hram.
30 27

Ceo se grad uzbuni i navali sa sviju strana, i uhvativi Pavla, izvukoe ga napolje iz hrama, i odmah se zatvorie vrata. 31I kako htedoe da ga ubiju, doe glas k tribunu kohorte, da se pobuni sav
265

Jerusalim. 32On odmah uze vojnike i centurione i dotra na njih. A oni, videvi tribuna i vojnike prestae biti Pavla.
33

Tribun mu se priblii, uze ga, i zapovedi da ga metnu u dvoje verige, pa upita ko je on i ta je uinio. 34Ali jedni vikahu jedno a drugi drugo po narodu, i kako ne mogae od bune nita pravo da razume, zapovedi da ga odvedu u tvravu. 35Kad Pavle bi na stepenicama, morae ga vojnici nositi od sile naroda. 36Jer za njim je iae mnotvo naroda viui: Da se pogubi! Na samom ulazu u tvravu ree Pavle tribunu: Je li mi slobodno da ti reem neto? Tribun mu odgovori: Zar zna grki? 38Nisi li ti onaj Egipanin koji pre neki dan podbuni i odvede u pustinju etiri hiljade razbojnika?
39 37

Ja sam Judejin , ree Pavle , iz Tarsa u Kilikiji graanin grada koji nije nepoznat. Molim te dopusti mi da govorim narodu.
40

Poto mu tribun to dopusti, stade Pavle na stepenitu i mahnu rukom na narod. Nasta velika tiina i Pavle progovori jebrejski i ree: Dela apostolska 22 glava
1

Ljudi, brao i ocevi! ujte to imam sad na obranu svoju da vam kaem.
2

Kad ue da im jevrejski progovori, nastade jo vea tiina. I Pavle ree: 3Ja sam Judejin roen u Tarsu kilikijskome, ali sam odgojen u ovome gradu, kod nogu Gamalilovih, nauen tanom poznavanju zakona otaca naih i bejah revnitelj Boji, kao to ste vi svi danas. 4Ja tu nauku smrtno gonih, veui i predajui u tamnicu i ljude i ene. 5 Svedoci su mi prvosvetenik i ceo sabor stareina. Ja sam i poslanice primao na brau u Damasku, da svezane dovedem u Jerusalim one to bejahu onamo, da se kazne.
266

Idui putem i pribliujui se Damasku, oko podne odjednom blesnu velika svetlost s neba okolo mene. 7Padoh na zemlju i uh glas koji mi govori: Savle, Savle, zato me goni? 8A ja odgovorih: Ko si ti, Gospode? A on mi ree: Ja sam Isus Nazareanin, koga ti goni. 9Oni koji behu sa mnom videe svetlost i uplaie se, ali ne ue glasa koji mi govorae. 10I ja rekoh: ta u initi, Gospode? A Gospod mi ree: Ustani, idi u Damask i tamo e ti se kazati sve to treba da ini. 11I kako od one silne svetlosti nita nisam video, uhvatie me za ruku oni koji behu sa mnom, i dooh u Damask.
12

Neki Ananija, ovek poboan po zakonu, dobro posvedoen od sviju Judeja koji ive u Damasku, 13doe k meni i ree mi: Savle brate, progledaj! I u taj as povrati mi se vid i pogledah na nj. 14On ree: Bog otaca naih odredi te da pozna volju njegovu i da vidi Pravednika, i da uje glas iz usta njegovih, 15jer e mu biti svedok pred svim ljudima za ovo to si vidio i uo. 16I sad to okleva? Ustani, krsti se i operi se od greha svojih, prizvavi ime Gospodnje.
17 18

Poto se vratih u Jerusalim, dok se moljah u hramu, dooh u zanos, i videh Gospoda koji mi govori: Pohitaj da izie iz Jerusalima, jer oni nee primiti svedoanstva tvoga za mene! 19I ja rekoh: Gospode, sami znaju da sam ja metao u tamnice i bio po sinagogama one koji u te veruju, 20i kad se prolivae krv Stefana, svedoka tvoga, i ja tu bejah i pristajah na smrt njegovu i uvah haljine onih koji ga ubijahu. 21Tad mi on ree: Idi, poslau te daleko k narodima...
22

Oni ga sluae do ove rei, ali tada podigoe glas govorei: Uzmi sa zemlje takvog oveka! Nije on dostojan da ivi! 23I oni vikahu i zbacivahu haljine svoje i bacahu prainu u vazduh. 24Tribun zapovedi da se Pavle odvede u tvravu, i da neka ga batinama mue, da se sazna zato su toliko vikali na njega.
25

Kad ga pritegoe da ga iibaju, ree Pavle centurionu koji bee onde:

267

Zar vi moete iibati rimskog graanina?, i jo bez suda? 26Kad to u centurion, prie k tribunu da ga izvesti, govorei mu: ta to ini?, ovaj je ovek Rimljanin. 27Pristupivi k njemu, ree tribun Pavlu: Kai mi jesi li ti Rimljanin? Jesam odgovori Pavle. 28A tribun odgovori: Za veliku cenu sam ja to graanstvo dobio. A ja sam se u njemu rodio, ree Pavle. 29Tada odstupie odmah od njega oni to su imali da ga mue, i tribun, videi da je on Rimljanin, uplai se to ga bee dao svezati.
30

Sutradan elei tano znati zato ga Judeji tue, pusti ga tribun iz okova, zapovedi da se saberu prvosvetenici i ceo njihov sinedrion, i izvodivi Pavla, postavi ga usred njih. Dela apostolska 23 glava
1

Gledajui pravo u sinedrion ree Pavle: Ljudi, brao! Ja sam se u potpuno dobroj savesti vladao pred Bogom do samih ovih dana...
2

Prvosvetenik Ananija zapovedi onima koji bejahu blizu njega da ga udare po ustima. 3Tada mu Pavle ree: Tebe e Bog udariti, zide okreeni! Ti sedi da mi sudi po zakonu, i ti prestupa zakon zapovedajui da me biju. 4Oni koji behu blizu njega rekoe mu: Ti vrea Bojeg prvosvetenika! 5A Pavle ree: Ja nisam znao, brao, da je to prvosvetenik, jer je napisano: "O stareini naroda svoga nee zlo govoriti".
6

Znajui Pavle da jedan deo sabora bee sastavljen od sadukeja, a drugi od fariseja, povika u sinedrionu: Ljudi, brao! Ja sam farisej, sin farisejev, a za nadu i za uskrsenje iz mrtvih doveden sam pred sud.
7

Kad on to ree, nastade raspra meu farisejima i sadukejima, i sabor se razdeli. 8Jer sadukeji govore da nema uskrsenja, i da ne postoje ni aneli, ni duh, a fariseji priznaju i jedno i drugo. 9I nastade velika vika, i ustavi neki knjievnici od strane farisejske, upustie se u ivu prepirku, i rekoe: Mi nikakva zla ne nalazimo na ovom oveku. Moe
268

biti duh ili aneo progovori mu. 10Ali kako raspra postae sve ea, bojei se tribun da Pavla ne raskinu, zapovedi da siu vojnici, da ga otmu od njih, i da ga odvedu u tvravu.
11

Onu no pojavi se Gospod Pavlu, i ree: Budi sran, jer kao to si svedoio za mene u Jerusalimnu, tako treba i u Rimu da svedoi.
12

Kad bi dan, zaverie se Judeji, zaklinjujui se meu sobom i govorei da nee ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla. 13Bee ih vie od etrdeset koji se tako zaverie, 14i oni pooe k prvosvetenicima i stareinama, kojima rekoe: Zakletvom se zaverismo da neemo nita okusiti dok ne ubijemo Pavla. 15Sad dakle vi sa sinedrionom obratite se tribunu, da ga izvede pred vas, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on priblii.
16

Ali sin sestre Pavlove, uvi za ovu zaveru, doe i ue u tvravu, i izvesti Pavla. 17Pavle dozva jednog centuriona, i ree mu: Ovo mome odvedi tribunu, jer ima neto da mu javi. 18Centurion uze momka, odvede ga tribunu i ree: Suanj Pavle dozva me i zamoli da dovedem k tebi ovo mome koji ima neto da ti ree.
19

I tribun, uzevi momka za ruku, upita ga nasamo: ta ima da mi javi?

20

A on ree: Judeji se dogovorie da te zamole da sutra izvede Pavla pred sinedrion, kao da bi hteli bolje ispitati za njega. 21Nemoj ih posluati, jer ga ekaju vie od etrdeset njihovih ljudi, koji su se zaverili da nee ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Sad su oni gotovi, i ne ekaju nego na tvoje pristajanje.
22

Tribun otpusti momka, poto mu naredi da nikome ne kazuje da mu je to javio.

23

Dozva zatim dva centuriona i ree im: Od treeg sata noi drite u
269

pripravnosti dvesta vojnika; sedamdeset konjanika i dvesta strelaca, sremnih da idu u esariju. 24Da se spreme i konji za Pavla, i da ga iva i zdrava isprate namesniku Feliksu. I napisa pismo ovakvo sastavljeno: 26"Klaudije Lisija estitome namesniku Feliksu pozdrav! 27Ovog oveka uhvatie Judeji i htedoe da ga ubiju, kad ja dooh s vojnicima i oteh im ga, doznavi da je Rimljanin. 28elei saznati zato ga krive, izvedoh ga pred njihov sinedrion. 29Tada naoh da ga krive za pitanja njihovog zakona, i da nije poinio nikakvo delo koje zasluuje smrt ili tamnicu. 30Izveten da Judeji spremahu tom oveku zamke, odmah ga uputih k tebi, dajui na znanje tuiocima njegovim da oni imaju tebi da se obrate. Zdravo!"
31 25

Vojnici, po naredbi koju behu primili, uzee tad Pavla i odvedoe ga nou u Antipatride. 32Sutradan, pustivi konjanike da nastave put s njim, vratie se u tvravu. 33Doavi u esariju, konjanici predae pismo namesniku i izvedoe Pavla preda nj. 34Namesnik, proitavi pismo, zapita Pavla iz koje je pokrajine. Doznavi da je iz Kilikije, 35 ree: Ispitau te kad tuioci tvoji dou. I naredi da se on uva u Irodovom pretorju. Dela apostolska 24 glava
1

Pet dana posle toga doe prvosvetenik Ananija sa nekoliko stareina i s jednim govornikom kome bee ime Tertul. Oni iznesoe pred namesnika tubu protiv Pavla.
2

Pavle bi prozvan, i Tertul ga poe tuiti, govorei: Tvoja je zasluga, estiti Felikse, to mi veliki mir uivamo i to je ovaj narod, tvojom pronicavom brigom, dragocene uredbe primio. 3To mi potpuno i svuda sa punom blagodarnou priznajemo. 4Ali da ti mnogo ne dosaujem, molim te da milostivo saslua ono to emo ti i u malo rei kazati. 5 Naosmo ovu kugu oveka, koji podie raspre meu svim Judejima po celome svetu, koji je poglavica jeresi Nazaretske, 6i koji pokua i
270

hram da oskvrni. I mi ga uhapsismo. Htedosmo da mu po svom zakonu sudimo; 7ali doe tribun Lisija i ote ga na silu iz naih ruku i uputi k tebi, 8 zapovedivi i tuiocima njegovim da preda te dou. Od njega moe sam, ispitujui ga, doznati sve ono zato ga mi tuimo.
9

Judeji se pridruie tubi, tvrdei da je sve to tako.

Kad mu namesnik dade znak da govori, Pavle ree: Znajui da si ti od mnogo godina sudija ovome narodu, s pouzdanjem uzimam re da branim pravicu svoju. 11Nema vie od dvadeset dana , to moe da proveri , od kako izioh u Jerusalim da se Bogu molim. 12Niko me ne nae ni u hramu, ni po sinagogama, ni u gradu da se s kim prepirem ili da izazivam bunu u narodu; 13i oni ne mogu da dokazuju ono za to me optuuju. 14Ja pak priznajem da sluim Bogu otaca svojih, putem koji ovi nazivaju krivoverstvom, verujui sve to je napisano u zakonu i u prorocima, 15i imajui nadu u Boga, koju i oni sami imaju, da e biti uskrsenje pravednika i nepravednika. 16Radi toga i trudim se da imam svagda istu savest pred Bogom i pred ljudima. 17Posle mnogo godina odsustvovanja, dooh da donesen milostinju narodu svome i daprinosim priloge. 18U tome me Azijski Judeji naoe oiena u hramu bez buke i vike. 19I oni su trebali da dou preda te, i da podnesu tubu, da su imali to protiv mene. 20Ili ovi sami neka kau kakvu su nali na meni krivicu kad sam stupio pred sinedrion, 21osim jednoga ovoga glasa kojim uskliknuh meu njima: Za uskrsenje mrtvih dovedoste me pred sud!
22

10

Feliks, koji je sasvim tono znao za tu nauku, odloi suenje, i ree njima: Kad doe tribun Lisija, izvideu vau stvar. 23A centurionu zapovedi da se Pavle uva, ali da mu se olaka, i ni jednom od njegovih da se ne zabrani posluivati ga, ili dolaziti k njemu.
24

Posle nekoliko dana doe Feliks sa Drusilom, enom svojom, koja bee Judejka, i dozva Pavla. On ga saslua o veri u Isusa Hrista. 25Ali kako Pavle govorae o pravdi, o uzdranju i o suenju koje e biti,
271

zgranu se Feliks i ree: Idi sad, pozvau te zgodnom prilikom. 26On se nadae da e mu Pavle dati novaca, i zato ga esto dopozivae i razgovarae s njim. 27Prooe tako dve godine, i Feliksa zameni Porcije Fest. A Feliks, hotei Judejima uiniti na volju, ostavi Pavla u okovima. Dela apostolska 25 glava
1 2

Stignuvi Fest u pokrajinu, posle tri dana izie iz esarije u Jerusalim. Prvosvetenici i stareine judejske podnesoe mu tubu protiv Pavla, 3 i iznesoe mu molbe, i opakom namerom traie od njega da ga, tobo u ime milosti, polje u Jerusalim, a spremahu zasedu da ga ubiju na putu. 4Fest odgovori da se Pavle ima uvati u esariji, i da e on sam uskoro onamo doi. 5Glavniiji od vas, ree, neka pou sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom oveku neka ga tue.
6

Fest osta kod njih samo osam do deset dana, pa sie u ezariju. Sutradan sede na sudijsku stolicu i zapovedi da izvedu Pavla. 7Kad ga dovedoe, opkolie ga Judeji koji behu doli iz Jerusalima, i iznesoe protiv njega mnoge i teke krivice, koje ne mogahu dokazati. 8Pavle poe da se brani govorei: Niti zakonu judejskome, ni hramu, ni caru to sagreih.
9

Fest, elei da se ulaguje Judejima, odgovori Pavlu, i ree: Hoe li da ide u Jerusalim i onde da ti se preda mnom sudi za to?
10

Pavle ree: Ja stojim pred carskim sudom, i ovde treba da mi se sudi. Ja Judejima nita nisam skrivio, kao to i ti najbolje zna. 11Ako li sam skrivio ili poinio kakvo delo koje zasluuje smrt ne marim umreti, ali ako su stvari za koje me ovi tue lane, niko nema prava da me njima preda. Caru se alim.
12

Tada Fest, govorivi sa savetnicima, odgovori: Caru si se alio, caru e poi!

272

13

Nekoliko dana posle toga, kralj Agripa i Vernika sioe u esariju, da pohode Festa. 14I kako oni ostadoe onde nekoliko dana izloi Fest kralju Pavlovu stvar govorei: Feliks je ostavio u tamnici jednog oveka, 15na koga prvosvetenici i stareine judejske behu podigli tube kad ja bejah u Jerusalimu, traei da se on osudi. 16Ja im odgovorih da nije obiaj Rimljana da se preda ovek, dok se okrivljeni ne suoi s onima koji ga tue, i ne da mu se da se brani od stvari za koje se tui. 17Oni dooe ovde, i ja sam bez odlaganja, odmah sutradan, seo na sudijsku stolicu i dao naredbu da se taj ovek dovede. 18Tuioci koji dooe ne iznesoe ni jedne krivice za koje ja miljah, 19nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svojoj naroitoj veri, i o nekakvom Isusu, koji je umro, a Pavle tvrae da je iv. 20Ne znajui ta da uinim u ovome poslu, upitah ga bi li hteo ii u Jerusalim, i onamo da mu se sudi za te stvari. 21Ali kako Pavle izjavi albu, da bi njegovu parnicu razvideo car, naredih da se uva dokle ga ne poaljem caru.
22

Agripa ree Festu: I ja bih eleo uti tog oveka. Sutra e ga uti , odgovori mu Fest.
23

Sutradan dakle, Agripa i Vernikija dooe u velikom sjaju u sudnicu s tribunima i sa linostima onoga grada. Na zapovest Festovu dovedoe Pavla.
24

Tada Fest ree: Kralju Agripa i svi koji ste s nama! Vi vidite ovoga oveka, za koga mi se mnotvo Judeja obraae u Jerusalimu i ovde, viui da on ne sme vie iveti. 25A ja, osvedoivi se da nije uinio nita to bi zasluivalo smrt, i kako on sam izjavi da se ali caru, odluih da ga opremim na put. 26Za njega nemam to pisati Gospodaru. Zato i izvedoh ga pred vas, a osobito preda te , kralju Agripa, da bih znao ta pisati, poto se on ispita, 27jer mi se ini nerazlono sunja poslati a ne naznaiti za to se tui.

273

Dela apostolska 26 glava

1

Agripa ree Pavlu: Doputeno ti je da govori na svoju obranu. I Pavle, pruivi ruku, ovako se opravda: 2Za sreu svoju smatram, kralju Agripa, to se danas pred tobom branim od onoga za to me Judeji tue, 3jer ti dobro zna njihove obiaje i prepirke. Zato te molim da me milostivo saslua. 4Moje ivljenje od prve moje mladosti znaju svi Judeji, jer sam ga proveo u Jerusalimu u svome narodu. 5Oni odavna znaju, ako to hoe da priznaju, da sam kao farisej ivio po najstroijem zakonu nae vere; 6a sad stojim pred sudom za to to se nadam da e se ispuniti obeanje koje Bog obree ocevima naim, 7 komu se nadaju svih dvanaest kolena naih koja dan i no beprekidno slue Bogu. Za ovu nadu optuen sam, kralju, od Judeja. 8ta! Zar vam se ini neverovatno da Bog uskrsava mrtve? 9to se mene tie, ja drah da mi je dunost bila da estoko radim protiv imena Isusa Nazareanina. 10To sam i radio u Jerusalimu. Mnoge sam od svetih u tamnicu zatvorio, primivi za to vlast od prvosvetenika, i kad ih na smrt stavljahu, pristajah svojim glasom uz glas svih ostalih. 11esto sam ih i po svim sinagogama kanjavao i prisiljavao da hule. U svojoj krajnjoj mrnji na njih gonio sam ih i po tuim gradovima. Radi toga poao sam bio u Damask s odobrenjem i dozvolom prvosvetenika. 13Putem, a u podne, kralju, videh s neba svetlost veu od sijanja sunanoga, koja blesnu okolo mene i drugova mojih. 14Svi padosmo na zemlju, i ja uh glas koji mi jebrejskim jezikom govori: Savle, Savle, zato me goni? Teko bi ti bilo protivu bodila praati se. 15 Ja odgovorih: Ko si ti Gospode? A on ree: Ja sam Isus, koga ti goni. 16Nego ustani i stani na noge svoje, jer ti se zato javih da te uinim sluiteljem i svedokom ovome to si video i to u ti pokazati. 17 Istrgoh te ispred ovog naroda i ispred paganaca, kojima te aljem, 18 da im otvori oi, da se obrate od tame k svetlosti i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oprotenje greha i naslee meu osveenima verom u mene.
12

274

Zato, kralju Agripa, ne suprotih se nebeskoj pojavi, 20i napre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, a zatim i po svoj zemlji Judejskoj i kod paganaca, propovedah pokajanje i obraenje k Bogu, putem dostojnih dela pokajanja. 21Evo zato me Judeji uhvatie u hramu i htedoe da me raskinu. 22Ali, zahvaljujui pomoi Bojoj, ostah do samoga ovog dana svedoei i pred malim i pred velikim, ni u emu ne odstupajui od onoga to proroci i Mojsije kazae da e biti: 23da e naime Hristos pretrpeti i da e, uskrsnuvi kao prvi iz mrtvih, objaviti svetlost narodu Judejskome i neznabocima.
24

19

Kako ovo na odbeanu svoju izree, ree Fest jakim glasom: Luduje, Pavle, mnogo znanje tvoje izvodi te iz pameti!
25

Ne ludujem, estiti Feste, odgovori Pavle , nego rei istine i razuma kazujem. 26Zna to kralj, kome i govorim slobodno, jer sam uveren da mu od ovoga nita nije nepoznato, jer se te stvari nisu u oku dogodile. 27Veruje li, kralju Agripa, prorocima?... Znam da veruje.
28

I Agripa ree Pavlu: Jo malo pa e me uveriti da budem hrianin.

29

Pavle odgovori: Bilo to brzo ili kasno, da Bog da da ne samo ti nego i svi koji me danas sluaju postanu takvi kao i ja to sam, osim okova ovih! Kralj, namesnik i Berenikija i oni koji seahu s njima ustadoe, 31i idui razgovarahu se meu sobom: Ovaj ovek nije uinio nita to bi zasluilo smrt ili tamnicu. 32I Agripa ree Festu: Ovaj ovek mogae biti puten da se nije alio caru. Dela apostolska 27 glava
1 30

Kad bi odreeno da se ukrcamo za Italiju, predae Pavla i druge neke sunje jednom centurionu carske kohorte, po imenu Juliju. 2Ukrcasmo
275

se u lau Adramitsku, koja je plovila uz Azijsku obalu, i krenusmo. S nama bijae Aristarh, Makedonac iz Soluna. 3Sutradan stigosmo u Sidon. I Julije, koji lepo postupae s Pavlom, dopusti mu da obie svoje prijatelje i da primi pomo njihovu. 4Otplovivi odande, putovasmo uz otok Kipar, jer vetrovi behu protivni. 5Preplovivi Kilikijsku i Pamfilijsku puinu, stigosmo u Miru Licijsku, 6i onde naavi centurion lau Aleksandrijsku, koja je putovala za Italiju, ukrca nas u nju. 7Mnogo smo dana plovili sporo, i s mukom doosmo prema Knidu, gde nam vetar nije dao da pristanemo. Proosmo tad ispod Krita, prema rtu Salmone, i plovei pored kraja, 8jedva stigosmo na mesto koje se zove Dobra pristanita, blizu koga je grad Laseja. I poto proe mnogo vremena, i plovljenje postajae opasno, jer i post ve bee proao, to Pavle opomenu ljude, 10govorei im: Ljudi, vidim da put na nee biti bez opasnosti i bez velike tete ne samo tovara i lae nego i ivot naih. 11Ali centurion poslua vie kormilara i gospodara lae nego li Pavlove rei; 12i kako pristanite ne bee zgodno za zimovanje, vei deo ljudi bee miljenja da se odvezemo odande i da se nastoji doi do Feniksa, pristanita Kritskog, koje gleda k jugu i k severozapadu, i onde da se zimuje. Dunu umeren jug i oni, mislei da im je put obezbeen, digoe sidro i poee ploviti uzdu Krita. 14Ali malo zatim podie se na ostrvo besan vetar severoistonjak. 15Laa se ote, a da ne mogae odoleti vetru, i predade se valovima koji nas noahu. 16Proosmo pored jednog malog ostrva, koje se zove Klauda, i jedva mogosmo dohvatiti amac; 17i poto ga izdigosmo, pritrasmo da osiguramo lau i podvezasmo je; ali bojei se da ne udari na Sirte, spustismo jedra. Tako pustismo da nas vetar tera. 18Ali kako nas je oluja jako tukla, sutradan poe se izbacivati tovar u more, 19a treega dana svojim rukama izbacismo i alat laarski. 20 Ni sunce ni zvezde se za mnogo dana ne pokazae, a oluja bee tako jaka da izgubismo svu nadu da emo se izbaviti.
21 13 9

Odavna se nije ni jelo uzimalo. Tad Pavle, stavi pred njih, ree:
276

Trebae ljudi mene posluati i ne otiskivati se od Krita i imati sve ove muke i tete. 22Ali vas sad molim da ne klonete duhom, jer ni jedan od vas se nee izgubiti, samo e laa da propadne. 23Ovu noi pojavi mi se aneo Boga, iji sam ja i kome sluim, 24i ree mi: Ne boj se Pavle ti treba da izie pred cara i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom. 25 Zato se ne bojte, ljudi, jer verujem Bogu da e tako biti kao to mi bi reeno, 26ali valja da se nateramo na kakvo ostrvo. Kad bi etrnaesta no i vetar nas terae po jadranskoj puini, oko ponoi izgleda mornarima da se pribliujemo nekoj zemlji. 28Izmerivi dubinu naoe dvadeset hvati. Malo dalje opet izmerie i naoe petnaest hvati. 29Bojei se da ne udare na prudove, bacie s krme etiri sidra i s nestrpljenjem ekahu da svane.
30 27

Ali kako mornari gledahu da pobegnu iz lae, i ve sputahu amac u more, izgovarajui se kao da hoe da spuste sidra s kljuna, 31ree Pavle centurionu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu na lai, ne moete vi da se izbavite. 32Tada vojnici odrezae ua od amca i pustie ga da padne u more. Prije svanua moli Pavle sve da jedu, govorei: etrnaesti je dan otkako se neprestano u brizi muite i nita ne jedete. 34Zato vas molim da jedete, da okrepite svoj ivot, a ni jednome od vas dlaka s glave nee otpasti. 35Rekavi ovo uze hleb, i poto dade hvalu Bogu pred svima, prelomi ga i poe jesti. 36Tad se svi razabrae i poee takoe jesti. 37U lai bee nas svega dvesta i sedamdeset i est dua. 38Poto se dovoljno najedoe, olakae lau, izbacivi i penicu u more. Kad osvanu dan, ne prepoznae zemlju, ali ugledavi jedan zaliv sa plitkom obalom, dogovorie se, ako bude mogue, da na nju navuku lau. 40Dreie sidra da ih spuste u more i olabavie u isto vrijeme i konope od kormila; razvie zatim malo jedro i krenue na kraju. 41Ali se namerie na jedan rt, i navukoe lau na nj. Kljun se zakai, da se ne moae pomaknuti, a krma se razbijae od sile valova. 42Vojnici rekoe
277
39 33

da treba da se sunji pobiju, da ne bi koji plivajui utekao.

43

Ali centurion, koji je hteo da spase Pavla, zabrani im da to ine, i zapovedi onima koji su znali plivati da iskoe najprvi u more i da iziu na kopno; 44a od ostalih jedne iznesoe na daskama, a jedne na komadima od lae. I tako izioe svi ivi na kraj. Dela apostolska 28 glava
1

Poto se spasosmo, doznasmo da se ono ostrvo zove Malta. 2Metani nam se pokazae neobino ljubazni, i skupie nas oko jedne velike vatre, koju behu naloili, jer je padala kia i bila je jaka zima. Pavle zgrabi aku granja i naloi na vatru, kad iz njega iskoi zmija, osetivi toplinu, i skoi mu na ruku. 4Kad metani videe da zmija visi o ruci njegovoj, govorie jedni drugima: Jamano je ovaj ovek krvnik, kad ga, izbavljena iz mora, Pravda ne hte ostaviti da ivi. 5Pavle otresa zmiju u vatru, i ne bi mu nita zlo. 6Oni ljudi oekivahu da e on otei, ili da e odjednom mrtav pasti; ali poto dugo ekae, i videe da mu nita zlo ne bi, promenie miljenje i rekoe da je on bog.
7 3

Oko onoga mesta behu imanja koja su pripadahu poglavaru ostrva, koji se zvae Publije, koji nas primi i tri dana ljubazno ugosti. 8Otac Publijev leae bolestan od groznice i od srdobolje. Pavle mu prie, pomoli se, poloi ruke na nj i isceli ga. 9Na to nadooe i drugi koji bejahu bolesni na ostrvu i iscelie se. 10Svi nam ukazae velike poasti, i kad poosmo spremie nam to nam bejae potrebno. Posle tri meseca ukrcasmo se na lau Aleksandrijsku, koja je bila prezimila na ostrvu i imae obeleje Dioskura. 12Doplovivi u Sirakuzu, ostasmo onde tri dana. 13Odande plovei uz obalu, stigosmo u Regio, i posle jednog dana, kad dunu jug, stigosmo drugi dan u Puteole. 14 Onde naosmo brau, i oni nas zamolie da ostanemo kod njih sedam dana. I tako poosmo u Rim. 15Iz Rima izioe nam u susret
278
11

ak do Apijeva foruma i do Tri krme, braa koja su bila ula govoriti o nama. Kad ih Pavle vide, dade hvalu Bogu i ohrabri se.
16

Kad doosmo u Rim, dopusti se Pavlu da stanuje gde hoe s jednim vojnikom koji ga uvae. Tri dana posle Pavle sazva stareine judejske, i kad se oni skupie, ree im: Ljudi, brao!, ja nita ne uinih protiv naroda ili obiaja otakih, a Jerusalimljani me zatvorie u tamnicu i predae me u ruke Rimljanima. 18Poto me ovi ispitae, htedoe da me puste, jer se ne nae na meni ni jedna krivica koja bi smrt zasluila; 19ali se Judeji protivie, i ja sam morao da uloim albu na cara, ne imajui inae nikako nameru da svoj narod tuim. 20Zato vas molih da se vidimo i da se razgovaramo, jer za nadu Izrailjevu nosim ja ove okove. Odgovorie mu: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje, niti doe ko od brae da javi, ili da govori to zlo za tebe. 22Ali mi bismo hteli da od tebe ujemo ta ti misli, jer mi znamo da ta jeres svuda nailazi na protivljenje.
23 21 17

Odredie mu dan, i mnogi dooe k njemu u stan. Pavle im javljae kraljevstvo Boje, svedoei i uveravajui ih za Isusa iz zakona Mojsijeva i proroka. Sastanak je trajao od jutra do saoga mraka. Jedni se uverie o onome to on govorae, a jedni ne verovae, 25i kako odlaahu nesloni meu sobom, Pavle doda samo ovu re: Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije ocevima vaim, 26govorei: "Idi k tome narodu i reci mu: uima svojim ete uti i neete razumeti, i oima svojim gledaete i neete videti. 27Jer otvrdnu srce ovoga naroda: zatvorie ui svoje, zaklopie oi svoje, od straha da svojim oima ne vide i uima svojima ne uju i da srcem svojim ne razumeju, da se ne obrate, da ih ne iscelim. 28Znajte dakle da se pagancima posla spasenje Boje, i da e oni uti.
24

279

29

Kad on to ree otidoe Judeji, prepirui se meu sobom.

Pavle osta pune dve godine u kui koju bijae unajmio. On primae sve koji mu dolaahu, 31propovedajui kraljevstvo Boje, i uei o Gospodu naemu Isusu Hristu slobodno i bez smetnje.

30

280

Rimljanima

Rimljanima
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16

Rimljanima 1 glava Pavle, sluitelj Isusa Hrista, pozvani apostol, izabrani za objavljivanje jevanelja Bojega , 2koje Bog unapred obea preko proroka svojih u Svetim pismima 3o Sinu svome (koji je po puti roen od potomstva Davidova, 4a posvedoen silno za Sina Bojega Duhom svetosti po uskrsenju iz mrtvih) Isusu Hristu, Gospodu naemu, 5od koga primismo milost i apostolstvo, da u ime njegovo privedemo pokornosti vere sve narode, 6meu kojima ste i vi pozvani po Isusu Kristu , 7svima koji su u Rimu od Boga ljubljeni, pozvani da postanu sveti: Milost vama i mir od Boga, Oca naega i Gospoda Isusa Hrista!
8 1

Pre svega zahvaljujem Bogu svome po Isusu Hristu za sve vas, to se vera vaa proglasi po svemu svetu. 9Svedok mi je Bog, kome sluim duhom svojim u jevanelju Sina njegova, da vas jednako spominjem, 10 molei se svagda u molitvama svojim da bih najzad Bojom voljom imao sreu da doem do vas. 11Jer elim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar, da se uvrstite, 12to jest da se u vaoj sredini ukrepimo verom vama i meni zajednikom. Neu, brao, da ne znate da sam mnogo puta hteo da vam doem, da i meu vama imam kakav plod kao i meu ostalim narodima, ali sam u tome do sada bio spreen. 14Dunost me zove i Grcima i Varvarima, i nauenima i nevetima. 15Zato ivo elim da propovedam jevanelje i vama koji ste u Rimu.
16 13

Jer se ne stidim Hristova jevanelja; sila je to Boja na spasenje

281

svakome koji veruje, u prvom redu Judejinu, a zatim i Grku. 17Jer je u njemu objavljena pravda Boja iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik od vere ivi.
18

Gnjev Boji objavljuje se s neba protiv svake bezbonosti i nepravde ljudi koji dre istinu sputanu u nepravdi.
19

Jer to se moe doznati za Boga, poznato je njima, jer im je Bog dao da to poznaju. 20Posle stvorenja sveta, nevidljiva savrenstva Boja, vena mo njegova i boanstvo njegovo, vide se zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati. Jer poznavi Boga, ne proslavie ga kao Boga, niti mu hvalu dadoe, nego zaludee u svojim mislima, i utonu u tamu nerazumno srce njihovo. 22Gradei se mudri poludee, 23i pretvorie slavu besmrtnoga Boga u oblik smrtnoga oveka i ptica i etvorononih ivotinja i gmizavaca.
24 21

Zato ih predade Bog po udnjama srca njihovih u neistotu, tako da oni sami oskvrnjuju svoja sopstvena telesa, 25oni koji pretvorie istinu Boju u la, i dadoe veu ast i slubu stvorenju nego stvoritelju, koji je blagosloven na sve vekove. Amin!
26

Zato ih predade Bog sramnim strastima; jer enske njihove pretvorie prirodne odnose u protivprirodne, 27a tako isto i mukarci, napustivi prirodne odnose sa enskim rodom, raspalie se pohotom jedan na drugoga, inei mukarci s mukarcima stvari sramotne, i primajui na sebe same platu dostojnu svog zastranjivanja.
28

I kako ne marahu da poznaju Boga, to ih Bog predade umu njihovome pokvarenome, da ine to ne valja, 29puni budui svake nepravde, zloe, bluda, lakomstiva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svae, lukavstva, zloudnosti; 30klevetnici, opadai, neduevni, Bogu mrski, siledije, hvalie, oholi, izmiljai zla, nepokorni roditeljima,
282

nerazumni, neverni, neljubazni, neprimirljivi, nemilostivi; 32i koji, i poznajui pravdu Boju, po kojoj zasluuju smrt oni koji to ine, ipak ne samo da to sami ine, nego i povlauju onima koji to rade. Rimljanima 2 glava O ovee, koji god bio, ti koji sudi, ti se zato ne moe opravdati, jer osuujui druge sam sebe osuuje; jer ti koji sudi, ti to isto ini. 2A znamo da je sud Boji prav na one koji ine takva dela. 3Ili zar misli, ti ovee, koji sudi onima koji to ine, a sam to ini, da e da izbegne sudu Bojemu? 4Ili ne mari za bogatstvo njegove dobrote, njegove trpeljivosti i njegove velikodunosti, ne priznajui da te dobrota Boja goni k pokajanje? 5Ali upornou svojom i nepokajanim srcem svojim ti sabira sebi gnev za dan gneva i objavljenja pravednog suda Boga, 6koji e dati svakome po delima njegovim, 7spremajui ivot veni onima koji, ustrajui u dobrim delima, trae slavu, ast i besmrtnost, 8a nemilost i gnev onima koji prkose i protive se istini i predaju se nepravdi. 9Nevolja i tuga na svaku duu oveka koji ini zlo, u prvom redu na Judejina, pa onda i na Grka! 10A slava, ast i mir svakome koji dobro ini, u prvom redu Judejinu, pa onda i Grku! 11Jer kod Boga nema linih obzira. 12Svi oni koji bez zakona sagreie, bez zakona e i propasti; a koji pod zakonom sagreie, po zakonu e se osuditi. 13Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji sluaju zakon, nego e se oni opravdati koji ga izvruju. 14Kad paganci, koji nemaju zakona, sami od sebe ine to je po zakonu, oni, ne imajui zakona, sami su sebi zakon. 15Oni dokazuju da je delo zakona zapisano u srcima njihovim, a svedoci su im za to savest i misli kojima se sami okrivljuju ili pravdaju. 16To e se pokazati u dan kad e Bog, po jevanelju mome, po Isusu Hristu presuditi tajna dela ljudska.
17 1

31

Ti koji sebe naziva Judejinom, koji se oslanja na zakon, i hvali se Bogom, 18koji poznaje volju njegovu, i moe da ocenjuje razliku stvari, jer si nauen od zakonom ; 19ti koji misli da si vo slepima, svetlost onima koji su u tami, 20nastavnik bezumnima, uitelj
283

neznalicama, jer ima pravilo nauke i istine u zakonu; 21ti koji drugoga ui, sam sebe ne ui! 22Ti koji propoveda da se ne krade, ti krade; ti koji govori: ne ini preljube, ti ini preljube; ti koji se gadi idole, ti oskrnavi svetinje; 23ti koji se hvali zakonom, ti prestupom zakona Boga vrea! 24Jer se ime Boje s vas huli meu pagancima, kao to to stoji napisano.
25

Obrezanje pomae ako zakon vri; ali ako si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje postalo neobrezanje. 26Ako dakle neobrezani propise zakona vri, nee li se njegovo neobrezanje za obrezanje uzeti? 27I koji je od roda neobrezan, a izvruje zakon, nee li on tebe osuditi, koji si i pored pisma i obrezanja prestupnik zakona? 28Nije ono Judejin koji je to samo spolja, niti je ono obrezanje koje se na telu moe videti; 29nego je ono Judejin, koji je to unutra, i ije je obrezanje u srcu, po duhu a ne po slovu. Takvome je hvala ne od ljudi nego od Boga. Rimljanima 3 glava
1

Kakva je dakle preiunost Judeja, ili koja je korist od obrezanja?

2 3

Ono je svakojako veliko: prvo u tome to su im poverene rei Boje. A to neki ne verovae, hoe li zato, to neverovanje njihovo vernost Boju ukinuti? 4To nikako! Nego Bog neka se prizna da je istinit, a ovek da je svaki laa, kao to stoji pisano: "Da se pravedan u reima svojim nae, da pobedi kad ti budu sudili.
5

Ali ako nepravda naa Boju pravdu podie, to emo rei? Je li Bog nepravedan kad gnev svoj odrei? (govorim kao to prosti ljudi govore).
6

To nikako! Jer kako bi inae mogao Bog suditi svetu? 7Ali ako istina Boja po mojoj lai postane jasnija, na slavu njegovu, zato jo i kao grenik da budem osuen? 8Zato dakle da ne inimo zla da doe
284

dobro, kao to neki, koji nas klevetaju, kau da govorimo? Njihovo e osuenje biti pravedno. ta dakle? Jesmo li mi neto vie? Nipoto! Jer ve dokazasmo da su svi, i Judeji i Grci, pod grehom, 10kao to stoji napisano: "Nikog nema pravednog, nema ga ni jednog! 11Niko nije razuman, niko Boga ne trai. Svi su zastranili, svi se pokvarili, 12nikog nema da dobro uini, nema ga ni jednog! 13Grob otvoren grlo je njihovo, jezikom se svojim za prevare slue i jed gujin je pod usnama njihovim. 14Usta su im puna kletve i gorine, 15brze su im noge da krv prolivaju, 16pusto je i rasulo na stazama njihovim. 17Puta mira ne poznaju, 18nema straha od Boga u oima njihovim".
19 9

A znamo da ono to zakon govori, govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zatisnu i sav svet prizna da je pred Bogom kriv; 20jer se delima zakona niko nee opravdati pred njim; jer od zakona dolazi poznanje greha. Ali se sad bez zakona javi pravda Boja, a posvedoena i od zakona i od proroka; 22pravda Boja verom u Isusa Hrista za sve koji veruju. Nema u tome razlike. 23Jer su svi sagreili i lieni su slave Boje, 24a bez svoje zasluge su opravdani milou njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu. 25Njega odredi Bog, po cenu krvi njegove, rtvom umilostivljenja za one koji veruju, da pokae pravedu svoju, jer ostavi bez kazne preanje grehe, 26poinjene u vreme trpljenja svoga da pokae, rekoh pravdu svoju u sadanje vreme, da bude pravedan on sam i da opravda onoga koji je od vere Isusove.
27 21

Gde je dakle uzrok tog hvalisanja? Nema ga. Po kakvom zakonu? Je li po zakonu dela? Ne, nego po zakonu vere. 28Jer mi mislimo da se ovek opravdava verom bez dela zakona.
29

Je li Bog samo Bog Judeja? Nije li on i Bog svih naroda? Da, i svih naroda; 30jer je jedan Bog, koji e verom opravdati obrezane, a opet
285

verom i neobrezane.
31

Unitujemo li mi dakle zakon verom? Nipoto! nego ga jo potvrujemo. Rimljanima 4 glava

1

to emo, dakle, rei za Avrama, oca naega, da je po puti stekao?

Ako se Avram delima opravda, ima zato da se hvali, ali ne pred Bogom. 3Jer ta govori Pismo? Verova Avram Bogu, i to mu se primi u pravdu." 4Onome koji radi neko delo ne broji se plata po milosti, nego po dugu, 5a onome koji ne radi delo, ali veruje u onoga koji opravdava bezdunika, prima se vera njegova u pravdu. 6Tako i David izrazuje blaenstvo oveka kome Bog prima pravdu neovisno od delau: 7"Blago onima kojima su oprotene krivice, kojima su gresi pokriveni! 8Blaen ovek kome Gospod greh neurauna." Ovo dakle blaenstvo je li samo za obrezane, ili i za neobrezane? Jer mi govorimo da se Avramu primi vera u pravdu. 10Kako mu se dakle primi? Je li to bilo pre ili posle obrezanja njegovog? On nije jo bio obrezan, nego je bio neobrezan. 11I on primi znak obrezanja kao peat pravde, koju dobi verom, koju imae pre obrezanja, da bi bio otac i svih neobrezanih koji veruju, da se i njima primi u pravdu; 12i da bi bio otac obrezanih, koji nisu samo obrezani, nego koji hode po stopama vere oca naega Avrama dok je on jo neobrezan bio. Jer naslee sveta nije obeano Avramu ili potomstvu njegovome po zakonu, nego po pravdi vere. 14Jer ako su naslednici oni koji su to po zakonu, uzaludna je vera i propada obeanje. 15Jer zakon proizvodi gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. 16Zato naslednici postaju verom, da to bude po milosti, i da obeanje ostane tvrdo svemu potomstvu, ne samo onome koji je od zakona, nego i onome koje je od vere Avrama, koji je otac sviju nas, 17kao to stoji napisano: "Postavih
286
13 9

te ocem mnogih naroda." On je otac na pred onim kome verova, pred Bogom, koji daje ivot mrtvima, i zove stvari koje nisu tu kao da bi tu bile. 18Nadajui se kad se nije bilo niemu nadati, on verova kao to mu bi reeno: "Tako e biti potomstvo tvoje." 19I ne oslabivi verom, ne obazre se na to to je telo njegovo ve istroeno bilo, jer mu bee oko sto godina, i to Sara vie nije bila u stanju da rodi. 20I ne posumnjao u obeanje Boje neverovanjem, nego ojaa u veri i dade slavu Bogu, 21 potpuno uveren da to obea moe i uiniti. 22Zato se to i primi njemu u pravdu. Ali nije pisano samo za njega da mu se to primi, 24nego i za nas, kojima e se to primiti, za nas koji verujemo u onoga koji uskrsnu od mrtvih Gospoda naega Isusa Hrista, 25koji se predade za grehe nae i uskrsnu za opravdanje nae. Rimljanima 5 glava
1 23

Opravdani dakle verom, imamo mir s Bogom po Gospodu naemu Isusu Kristu, 2kome dugujemo to smo verom dobili pristup u tu milost u kojoj vrsto stojimo, a hvalimo se nadanjem slave sinova Bojih. I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajui da nevolja daje postojanost, 4a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje. 5I to nadanje nije varljivo, jer se ljubav Boja izli u srca naa Duhom Svetim, koji je dat nama. 6Jer Hristos, jo kad bez snage bejasmo, umre u vreme svoje za bezdunike. 7Jedva ko umire za pravednika; za dobroga moe biti da bi se ko reio umreti; 8ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama u tome to Hristos, jo kad bejasmo grenici umre za nas. 9Tim pre emo dakle biti po njemu spaseni od gneva, sad kad smo opravdani u krvi njegovoj. 10Jer ako smo, kad smo neprijatelji bili , pomireni s Bogom smru Sina njegova, tim pre emo sad, poto smo pomireni, spasti se ivljenjem njegovim. 11I ne samo to, nego se jo hvalimo Bogom po Gospodu svome Isusu Hristu, po kome primismo pomirenje.
3

287

12

Zato, kao to po jednom oveku doe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi zgreie... 13Jer greh bee na svetu i do zakona: ali se greh ne ubraja kad nema zakona. 14Meutim je smrt vladala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu sagreili prestupivi kao Adam, koji je prilika onoga koji je imao doi.
15

Ali s darom milosti nije kao s grehom, jer kad s greha jednoga pomree mnogi, mnogo se vema milost Boja i dar izli izobilno na mnoge, milou jednoga oveka, Isusa Hrista. 16Ali s darom nije kao s onim to doe preko jednog samog grenika, jer je posle greha jednog samog suenje vodilo u osuenje, dok dar milosti vodi k opravdanju od mnogih grehova. 17Ako je za greh jednoga, preko njega samoga, zavladala smrt, tim pre e oni koji primaju izobilje milosti i dar pravde vladati u ivotu preko samoga Isusa Hrista. Zato dakle kao to po grehu jednoga doe osuenje na sve ljude, tako isto po delu pravde jednoga doe na sve ljude opravdanje na ivot. 19Jer kao to neposluanjem jednog oveka postae mnogi greni, tako e posluanjem jednoga mnogi postati pravedni. Zakon doe da se uvea greh, ali gde se uvea greh, tu je jo vea milost bila, 21da bi, kao to zavlada greh na smrt, tako i milost zavlada pravdom na ivot veni, po Isusu Kristu, Gospodu naemu. Rimljanima 6 glava
1 20 18

ta emo dakle rei? Hoemo li ostati u grehu, da bi se umnoila milost? Nipoto!

2

Jer mi koji umresmo grehu, kako emo jo iveti u njemu? 3Neznate li da svi koji smo se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? 4 Tako se s njim pogrebosmo krtenjem u smrt njegovu, da kao to uskrsnu Hristos iz mrtvih slavom oinom, tako i mi u obnovljenju ivota da hodimo. 5Jer ako smo jednaki s njim jednakom smrti, biemo i
288

jednakim uskrsenjem, 6znajui da se stari na ovek razape s njime, da bi se unitilo telo greha, da vie ne budemo robovi greha; 7jer koji umre oprosti se od greha.
8

A ako umresmo s Hristom, verujemo da emo i iveti s njim, 9znajui da Hristos, uskrsnuvi iz mrtvih, ve vie ne umire, i smrt vie nema vlasti nad njim. 10Jer to umire, grehu umre, jedanput za svagda, a ivot koji ivi, on Bogu ivi. 11Tako i vi dakle drite sebe da ste mrtvi grehu a ivi Bogu u Isusu Kristu.
12

Da ne zavlada dakle greh u vaem smrtnom telu, i ne sluajte ga u udnjama njegovim. 13Niti dajte udova svojih grehu za oruje nepravde, nego dajte sebe Bogu, kao koji ste ivi iz mrtvih, i prinesite ude svoje Bogu kao orue pravde. 14Jer greh nee imati vlsti nad vama, jer vi niste pod zakonom, nego ste pod milou.
15

ta dakle? Hoemo li greiti, kad nismo pod zakonom nego pod milou? Nipoto! 16Ne znate li da kad se predajete nekome za robove da ga posluate, robovi ste onoga koga sluate, bilo to greha, koji vodi u smrt, ili posluanja koje vodi u pravdu? 17Hvala dakle Bogu to kao bivi robovi greha, postadoste od srca posluni nauci kojoj ste se predali. 18Oslobodivi se greha postaste sluitelji pravde. Kao prost ovek govorim zbog slabosti puti vae. Jer kao to dadoste ude svoje u slubu neistote i bezakonja na bezakonje, tako sad dajte udove svoje u slubu pravde na posveenje. 20Jer kad bejaste robovi greha, prosti bejaste od pravde. 21Kakve dakle onda dadoste plodove? Plodove za koje se sad stidite. Jer je kraj tih stvari smrt. 22Ali sad, oslobodivi se greha i postavi sluitelji Boji, imate kao plod svoje posveenje, a kao kraj ivot veni. 23Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veni u Isusu Hristu, Gospodu naemu.
19

289

Rimljanima 7 glava
1

Ili ne znate, brao (jer govorim ljudima koji znaju zakona), da zakon vri svoju vlast nad ovekom doklr je on iv? 2Tako je udata ena ptivezana zakonom za mua dokle on ivi; ali ako mu umre razrei se zakona koji je za muavezivae. 3Zato dakle dok joj je mu iv, bie brakolomna ako poe za drugoga, ali ako joj umre mu, razreena je od zakona, tako da ne postaje brakolomna ako poe za drugoga.
4

Tako i vi, brao moja, vi ste telom Hristovim predani bili smrti to se zakona tie, da pripadnete drugome, onome koji uskrsnu iz mrtvih, da Bogu plod donesemo. 5Jer dok bejasmo u puti, udnje grehova izazvane od zakona delovahu u udima naim, tako da smo smrti plod donosili. 6Ali sad, umrevi, izbavismo se od zakona koji nas drae, da sluimo u novosti duha, a ne u zastarelosti slova. to emo dakle rei? Je li zakon greh? To nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon. Jer ne bih poznao elju da zakon ne kaza: Ne zaeli. 8I greh, koristei se tom prilikom, pobudi u meni kroz zapovest svaku vrstu udnji; jer je greh bez zakona mrtav. 9A ja, budui nekad bez zakona, ja ivljah, ali kad doe zapovest, onda greh oive, 10i ja sam umreh, i nae se da zapovest koja bee na ivot, bi meni dana na smrt. 11Jer greh, iskoriujui priliku, zavede me preko zapovesti, i ubi me njome. 12Zakon je dakle svet i zapovest sveta, pravedna i dobra.
13 7

Dobro li dakle bi meni uzrok smrti? Nipoto! Nego je to bio greh, da bi se pokazao kao greh dajui mi smrt kroz ono to je dobro i da bi preko zapovesti najveu osudu zasluio. 14Znamo zaista da je zakon duhovan, ali sam ja puten, prodan grehu. 15Jer ja ne znam ta inim. Ne inim ono to hou, nego inim ono to mrzim. 16Ako li ono inim to neu, priznajem time da je zakon dobar; 17a to vie ja ne inim, nego greh koji prebiva u meni. 18Jer znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u puti mojoj. Volju imam u sebi, ali ne i mo da uinim ono to je
290

dobro. 19Jer ne inim dobro to hou nego zlo to neu da inim. 20A kad inim ono to neu, ve to ne inim ja, nego greh koji prebiva u meni.
21

Nalazim dakle u sebi ovaj zakon: Kad hou da inim dobro, zlo je pri meni. 22Jer se ja radujem zakonu Bojemu po unutranjem oveku, 23 ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti iz tela ove smrti?... 25Neka je hvala Bogu po Isusu Hristu, Gospodu naemu... Tako dakle, ja po razumu svome sluim zakonu Bojemu, a po puti sluim zakonu greha. Rimljanima 8 glava
1 24

Nikakva dakle sad nema osuenja onima koji su u Isusu Hristu. 2Jer je zakon Duha koji daje ivot u Isusu Hristu oslobodio me od zakona grehovnog i smrti. 3Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je put oduzimala snagu , Bog je osudio greh u puti, poslavi, zbog greha, Sina svoga u puti jednakoj puti greha, 4da bi se pravda zakona ispunila u nama, koji hodimo ne po puti nego po duhu.
5

Jer koji su po puti, puteno su raspoloeni, a koji su po duhu, duhovno su raspoloeni; 6i puteno je raspoloenje smrt, a duhovno je raspoloenje ivot i mir. 7Jer je puteno raspoloenje neprijateljstvo Bogu, jer se ono ne pokorava zakonu Bojemu, niti moe. 8A koji po puti ive ne mogu biti Bogu ugodni.
9

Ali vi ne ivite po puti, nego po duhu, samo ako duh Boji prebiva u vama. Ali ako ko nema duha Hristova, on nije njegov. 10A ako je Hristos u vama, onda jeste telo zbog greha mrtvo ali je duh, usled opravdanja, ivot. 11I ako je u vama duh onoga koji je uskrsnuo Isusa iz mrtvih, to e onaj koji je uskrsnuo Hrista iz mrtvih, oiveti i vaa smrtna telesa radi Duha svoga, koji prebiva u vama.
291

Tako dakle, brao, mi nismo duni puti da po puti ivimo. 13Jer ako ivite po puti pomreete, ali ako duhom dela putena morite iveete. 14 Jer koji se vladaju po duhu Bojemu, oni su sinovi Boji. 15Jer ne primiste duha ropstva, da budete jo u strahu, nego primiste duha posinjenja, kojim kliemo: Ava! Oe! 16Ovaj isti Duh sam svedoi duhu naemu da smo deca Boja, 17a ako smo deca i naslednici smo; naslednici dakle Boji, a sunaslednici Hristovi, samo ako sa njim trpimo, da se sa njim proslavimo.
18

12

Ja drim da se muke sadanjeg vremena ne mogu usporediti sa buduom slavom koja e se objaviti u nama. Jer stvorenja stalno eznu za otkrivenjem sinova Bojih; 20jer su stvorenja podloena tatini, (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloi) sa nadom 21da e se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Boje. 22Jer mi znamo da sva stvorenja u mukama raanja uzdiu za tim danom. 23I ne samo ona, nego i mi, koji prvine duha imamo, i mi sami u sebi uzdiemo u oekivanju posinjenja, izbavljenja tela svoga. 24Jer se mi u nadi spasavamo. A nada koja se vidi nije nada; jer kad ko vidi to kako e mu se jo i dalje nadati? 25Ali ako se nadamo onome to ne vidimo, mi to s postojanou oekujemo.
26 19

Tako nam i Duh dolazi u pomo u naim slabostima, jer mi ne znamo ta treba da traimo u molitvama svojim, nego sam Duh posreduje za nas uzdisanjem neiskazivim. 27A onaj koji ispituje srca zna to je misao Duha, jer on po Bojoj volji posreduje za svete.
28

A znamo da sve doprinosi dobru onih koji Boga ljube, i koji su po njegovoj namisli pozvani, 29jer koje unapred pozna, one i odredi da budu slini obliju Sina njegova, da bi on bio prvoroeni meu mnogom braom. 30A koje unapred odredi, one i pozva, a koje pozva, one i opravda, a koje opravda, one i proslavi.
292

ta emo dakle rei za ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas? 32On koji svog Sina ne potedi, nego predade za sve nas, kako da nam s njim sve ne daruje? 33Ko e optuiti izabranike Boje? Bog je tu koji e ih opravdati, 34ko e ih osuditi? Isus Hristos koji umre, ali i uskrsnu, on je s desne strane Bogu i moli za nas. 35Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja ili tuga, ili progonstva ili glad, ili golotinja, ili opasnosti, ili ma? , kao to stoji napisano: 36"Svaki dan nas zbog tebe ubijaju, gledaju nas kao ovce za klanje." 37Ali u svemu ovome pobeujemo po onom koji nas je ljubio. 38Jer sigurno znamo da ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje ni budue stvari, 39 ni bilo to visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne moe nas razdvojiti od ljubavi Boje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu naemu. Rimljanima 9 glava Istinu govorim u Hristu, ne laem. To mi svedoi savest moja Duhom Svetim: 2veliku imam alost i stalna je tuga u srcu mome, 3jer bih eleo da sam budem odvojen od Hrista za brau svoju, koja su mi rod po puti, 4koji su Izrailjci, iji su posinatvo i slava, i savezi i zakon, i bogosluenje i obeanja, 5i patrijarsi, i od kojih je po puti i Hristos, koji je nad svima, blagosloven Bog na sve vekove. Amin!
6 1

31

Ali nije da je re Boja ostala prazna. Jer svi potomci Izrailja nisu Izrilj, i zato to su potomstvo Avramovo, 7nisu svi deca njegova, nego je reeno: "Po Isaku nazvae ti se potomstvo". 8To jest: Nisu to sinovi po puti koji su sinovi Boji, nego se sinovi obeanja smatraju kao potomstvo. 9Jer su ovo rei obeanja: "U ovo vreme opet u doi, i Sara e dobiti sina." 10I ne samo to, nego je tako bilo i sa Revekom, koja zatrudne od samoga Isaka, oca naega; 11jer jo dok se deca ne behu ni rodila, niti uinila dobra ni zla, da ostane Boja naredba o izboru, 12nezavisno od dela, a po samoj volji onoga koji poziva , ree se Reveki: "Vei e sluiti manjemu", 13kao to stoji napisano: "Jakov
293

mi omile a omrzoh na Isava". ta emo dakle rei? Ima li nepravde u Boga? Nipoto! 15Jer on ree Mojsiju: "Koga u pomilovati, pomilovau, i na koga u se smilovati, smilovau se." 16Tako dakle niti to zavisi od neije volje ili o neijeg tranja, nego od Boje milosti. 17Jer Pismo govori Faraonu: "Zato te i podigoh da na tebi pokaem mo svoju, i da se proglasi ime moje po svoj zemlji". 18Tako, dakle, koga hoe on miluje, a koga hoe stegne.
19 14

Rei e mi: Zato on jo kudi? Jer ko moe protiviti sevolji njegovoj?

20

Ali ko si ti, ovee, da se s Bogom prepire? Hoe li lonac od gline kazati onome koji ga je nainio: "Zato si me tako nainio?" 21Ili zar lonar nema vlasti nad glinom, da od jedne guke naini jedan sud za ast a drugi za prostu upotrebu? 22I ta da se kae ako je Bog, hotei da pokae gnev svoj i da objavi silu svoju, podneo s velikom trpeljivou sudove gneva pripravljene za pogibao, 23i ako je hteo da pokae bogatstvo slave svoje na sudovima milosra koje unapred pripravi za slavu? 24Tako nas on dozva ne samo iz Judeja, nego i iz paganaca, 25kao to i u Osiji govori: "Nazvau narodom svojim narod koji nije moj narod, i neljubljenu ljubljenom; 26i onde gde mi se ree: Vi niste moj narod, tamo e se oni nazvati sinovi Boga ivoga." 27A Isaija klie Izrailju: "Kad bi broj sinova Izrainjevih kao morski pesak bio samo e se ostatak spasti. 28Jer e Gospod ispuniti potpuno i naskoro na zemlji reenje svoje". 29I kao to ranije ree Isaija: "Da nam nije Gospod nad vojskama potomstva ostavio, postali bismo kao Sodom, jednaki Gomoru bismo bili".
30

ta emo dakle rei? Da paganci, koji nisu traili pravde, postigoe pravdu, pravdu koja dolazi od vere, 31a Izrailj, koji je traio zakon pravde, nije dostigao do tog zakona. 32Zato? Jer ga Izrailj ne trai iz vere, nego kao da izvire iz dela. Oni se spotakoe na kamen spoticanja, 33kao to stoji napisano: "Evo, meem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni, ali koji u njega veruje nee se zbuniti".
294

Rimljanima 10 glava
1

Brao! elja je srca moga i molitva moja k Bogu da se oni spase. 2Ja im svedoim da imaju revnost za Boga, ali bez razuma. 3Ne poznajui pravde Boje, i gledajui da svoju pravdu utvrde, oni se ne pokorie pravdi Bojoj; jer Hristos je zavretak zakona, za opravdanje svakoga koji veruje. Jer Mojsije ovako opisuje pravdu koja izvire iz zakona: "ovek koji te stvari ispuni ivee kroz njih". 6Ali pravda koja izvire iz vere ovako govori: Ne reci u srcu svome: Ko e se popeti na nebo? (to bi bilo svesti Hrista s njega); 7ili: Ko e sii u bezdan? (to bi bilo izvesti Hrista iz mrtvih). 8ta dakle govori ona? Blizu ti je re, u ustima tvojim i u srcu tvome. A to je re vere koju mi propovedamo. 9Ako ispoveda ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje u srcu svome da ga Bog uskrsnu od mrtvih, bie spasen. 10Jer se verujui od srca dolazi do pravde, a ispovedanjem usta do spasenja, 11kao to govori Pismo: "Koji u njega veruje nee se zbuniti". 12I nema tu nikakve razlike izmeu Judejina i Grka, jer oni svi jednog Gospoda imaju, koji je bogat za sve koji ga prizivlju. 13Jer koji god prizove ime Gospodnje spase se.
5 4

Ali kako e prizivati onoga u koga ne verovae? A kako e verovati u onoga za koga ne ue? A kako e uti za njega, ako ga niko ne propoveda? 15A kako e propovednika biti, ako nisu poslani?, kao to stoji napisano: "Krasne li su noge onih koji mira glas donose, koji dobre vesti donose!" 16Ali svi ne posluae dobru vest: jer Isaija govori: Gospode, "ko verova propovedanju naemu?" 17Tako dakle vera dolazi od sluanja propovedi, a propoved od rei Hristove.
18

14

Ali ja velim: Zar ne sluae? Naprotiv! "Glas njihov kroz celu zemlju otide, i rei njihove sve do kraja vaseljene."
19

Ali ja velim: Zar ne znade Izrailj? Prvi Mojsije govori: "Uzbudiu revnost vau narodom koji nije narod, nerazumnim narodom izazvau
295

srdnju vau." 20A Isaija smelo govori: "Naoe me oni koji me ne potraie, javih se onima koji ne pitae za me." 21Ali o Izrailju govori: "Vas dan pruah ruke svoje k narodu buntovnome i protivreivom." Rimljanima 11 glava Govorim dakle: Je li Bog odbacio svoj narod? Nipoto! Jer sam i ja Izrailjac, od potomstva Avramova, od kolena Venjaminova. 2Ne odbaci Bog naroda svoga, koji unapred pozna. Ili ne znate to govori Pismo za Iliju, kako se tui Bogu na Izrailja govorei: 3"Gospode! proroke tvoje pobie i oltare tvoje razvalie, i ja ostah sam, i sad trae ivot da mi uzmu!" 4A koji mu odgovor daje Bog? "Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne preklonie kolena pred Valom." 5Tako i u sadanje vreme postoji ostatak po izboru milosti. 6A ako je po milosti, onda nije po delima, jer milost ve ne bi bila milost. ta dakle? to iskae Izrailj, ono nije postigao; a izbor je to postigao, ali ostali otvrdnue, 8kao to je napisano: "Dade im Bog duh neosetljiv, oi da ne vide, i ui da ne uju, do samoga dana dananjega." 9A David govori: "Trpeza njihova zamka njima bila, klopka, uzrok propadanja i odmazda! 10Zaslepele oi njihove da ne vide, i lea njihova jednako pognuta bila!"
11 7 1

Govorim dakle: Jesu li se spotakli da bi pali? Nipoto! Nego je od spoticanja njihova dolo spasenje pagancima, da bi se i oni pokrenuli. 12 A ako je spoticanje njihovo bogatstvo svetu, i umaljenje njihovo bogatstvo pogancima, koliko li to nee biti vee kad se svi obrate? 13 Jer vama govorim, pagancima; u koliko sam ja apostol pganaca, hou da hvalim slubu svoju, 14ne bih li kako pokrenuo ljubomoru svoga roda i spasao koga od njih. 15Jer ako je odbacivanje njihovo bilo primirenje svetu, ta e biti njihovo povraanje nego ivot iz mrtvih? 16 Ako je kvasac svet, to je i celo testo, i ako je koren svet, to su i grane. 17 Ali ako se neke od grana odlomie, i ti, koji si divlja maslina bio, pricepio si se na njih, i postao zajedniar u korenu i u masti od masline,
296

18

ne hvali se na tetu otpalih grana; a ako se hvali, znaj da ne nosi ti korena, nego koren tebe.
19

Ti e dakle rei: Odlomie se grane da se ja pricepim.

Dobro! S neverovanja odlomie se, a ti verom stoji. Ne ponosi se, nego se boj! 21Jer kad Bog nije prirodne grane potedeo, nee ni tebe potedeti. Pazi dakle na dobrotu i na strogost Boju: strogost nad onima koji otpadoe, a na sebe dobrotu Boju, ako ostane u dobroti; inae e i ti biti odseen. 23A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, precepie se, jer je Bog moan da ih opet pricepi. 24Jer kad si ti, odseen od roene divlje masline, pricepio se na neroenu pitomu maslinu, tim pre e se oni po prirodi svojoj pricepiti na roenu svoju maslinu.
25 22

20

Jer neu, brao, da ostanete u neznanju ove tajne (da ne biste se pravili pametni prema sebi), da jedan deo Izrailja otvrdnu, dok ne ue celina paganaca. 26I tako e se spasti sav Izrailj, kao to je napisano: "Iz Siona e izbavitelj doi i bezdunost odvratie od Jakova. 27To e biti savez moj s njima, kad im dignem grehe njihove." Po jevanelju, su oni neprijatelji, vas radi, ali po izboru ljubljeni su, otaca radi. 29Jer darovi Boji i pozivanje njegovo ne poznaju raskajanja. 30Kao i vi to se nekad suproaste Bogu, a sad ste s njihovog suproenja pomilovani, 31tako i oni sada ne htee posluati, da bi milou koja se vama uini i oni bili pomilovani, 32jer Bog zatvori sve ljude u neposlunost, da sve pomiluje. O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Bojega! Kako su neispitljivi sudovi njegovi i neistraljivi putevi njegovi! Jer 34"Ko poznaje misao Gospodnju, 35ili ko mu bi savetnik?" 36Ili ko mu prvi dade to, da mu se vrati? Jer je od njega i kroz njega sve. Njemu slava na sve vekove! Amin!
297
33 28

Rimljanima 12 glava
1

Molim vas dakle, brao, milosra Bojega radi, da prinesete telesa svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu, i to da bude vae razumno bogosluenje. 2Ne vladajte se po ovome veku, nego se preobrazujte obnovljenjem uma svoga, da biste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savrena volja Boja. Po milosti koja je meni data, kaem svakome od vas: Nemojte imati preveliko miljenje o sebi, nego imajte smerne misli, po meri vere koju je kome Bog udelio. 4Jer kao u jednom telu to imamo mnoge ude, a svi udi nemaju jednak posao, 5tako smo i mi koji smo mnogi, jedno telo u Hristu, a pojedinano smo udi jedan prema drugome. I kako imamo razliite darove, po milosti koja nam je dana, to onaj koji ima dar proricanja neka ga po meri vere upotrebi; 7koji ima da vri slubu neka se dri slube, 8koji je uitelj neka se dri uenja; koji je uteitelj neka tei; koji daje neka daje dragovoljno; koji upravlja neka se revnsnoo brine; koji ini dela milosti, neka ih rado ini. Ljubav da ne bude pretvorna. Zgranjavajte se od zla i prionite uz dobro. 10Bratskom ljubavlju budite jedan prema drugome ljubezni. au jedan drugoga pretecite. 11U revnosti budite neumorni. Budite duha plamenoga. Sluite Gospodu. 12Nadanjem se veselite, budite ustrpljivi u nevolji, postojani u molitvi. 13Brinite se o potrebama svetih; budite gostoljubivi. Blagosliljajte one koji vas gone; blagosivajte i ne kunite. 15Radujte se s onima koji su radosni i plaite s onima koji plau. 16Budite jedne misli meu sobom. Ne idite za onim to je visoko, nego da vas privue ono to je smerno. Ne budite pred oima svojim mudri. 17Nikome ne vraajte zla za zlo, i traite to je dobro pred svim ljudima. 18Ako je mogue, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.
14 9 6 3

298

19

Ne osveujte se za sebe, ljubljeni, nego putajte gnevu Bojemu da deluje, jer je napisano: "Moja je osveta, moja je odmazda, govori Gospod." 20Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je edan, napoj ga; jer inei to ugljevlje usijano skuplja na glavu njegovu. 21Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim. Rimljanima 13 glava Svi da se pokoravaju viim vlastima, jer nema vlasti da nije od Boga; i vlasti to postoje od Boga su odreene. 2Zato koji se suproti vlasti, suproti se Bojoj naredbi; a koji se suprote, primie osudu na sebe. 3 Jer poglavari nisu za strah zbog dobrih dela nego zbog zlih. Hoe li pak da se ne boji vlasti? ini dobro, i imae hvalu od nje. 4Zvaninik je sluga Boji za tvoje dobro. Ali ako zlo ini boj se, jer uzalud ne nosi maa; jer je Boji sluga da vri osvetu, i da kazni onoga koji zlo ini. 5 Zato treba da se pokoravate ne samo iz straha od kazne, nego i radi savesti. 6Zato i poreze dajete, jer su zvaninici sluge Boje, koje su za to postavljene. 7Podajte svakome to ste mu duni: kome dakle porezu, porezu; kome danak, danak; kome strah, strah; kome ast, ast. Ne budite nikome nita duni, osim da ljubite jedan drugoga; jer koji druge ljubi zakon ispuni. 9Jer zapovesti: Ne ini preljube, ne ubi, ne kradi, ne svedoi lano, ne zaudi, i ako ima jo kakva druga zapovest, u ovoj se rei sadre: Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. 10Ljubav ne ini zla blinjemu; ljubav je dakle izvrenje Zakona.
11 8 1

I to radite zato to znate vreme u kome smo, jer je ve vreme da se prenete iz sna, jer nam je sad spasenje blie nego kad postadosmo vernici. 12No je na izmaku a dan se pribliuje. Odbacujmo dakle sva dela mraka, i opasujmo oruje svetlosti. 13Hodimo poteno kao po punom danu, daleko od razuzdanosti, od pijanstva, od bluda, od neistote, od svaa i od zavisti. 14Ali se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista, i ne ugaajte udnjama puti.
299

Rimljanima 14 glava
1

Slaboga u veri primajte bez spora o miljenjima.

Neko misli da sme svata jesti, a ko je slab taj jede zelje. 3Koji jede neka ne ukorava onoga koji ne jede, a koji ne jede neka ne osuuje onoga koji jede, jer ga Bog primi. 4Ko si ti koji sudi tuemu sluzi? Stoji li on, pada li, to je posao njegovog gospodara. Ali e se on odrati, jer ima Bog mo da ga podri.
5

Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi dri da su svi dani jednaki. Svaki u duhu svome nek ima puno uverenje.
6

Koji pazi na dane, Gospodu pazi, a koji jede Gospodu jede, jer hvali Boga, i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga. 7Ni jedan od nas ne ivi sam za sebe, i ni jedan ne umire sam za sebe. 8Jer ako ivimo, Gospodu ivimo, a ako umremo, Gospodu umremo. iveli ili umrli, dakle, Gospodnji smo. 9Jer je za to Hristos umro i iveo, da vlada i nad mrtvima i nad ivima. Ali ti, zato osuuje brata svoga?, i ti zato prezire brata svoga? Jer emo svi izii na Boji sud. 11Jer je pisano: "iv sam ja, govori Gospod, svako e se koleno preda mnom pokloniti, i svaki e jezik Bogu slavu dati." 12Tako e dakle svaki od nas dati Bogu raun za sebe.
13 10

Zato ne sudimo vie jedan drugome, nego mesto toga gledajte da ne inite nita to bi bilo kamen spoticanja ili uzrok padanja brata vaega.
14

Znam i uveren sam u Isusu Kristu da nita nije pogano po sebi, osim ako nije neto pogano onome koji misli da je to pogano. 15Ali ako je tvoj brat zbog kakvog tvog jela nespokojan, ve se ne vlada po ljubavi. Ne izazivaj jelom svojim propast onoga za koga Hristos umre.

300

Gledajte dakle da vae dobro ne bude povod huljenju. 17Jer kraljevstvo Boje nije jelo i pie nego pravda i mir i radost po Duhu Svetome. 18Ko ovako slui Hristu, ugodan je Bogu i vredan ljudima. 19 Tako dakle da se staramo za mir i za ono ime vodimo na bolje jedan drugoga. 20Ne kvari dela Boja jela radi. Jer je sve isto, nego je zlo za oveka koji jede da postane kamen spoticanja. 21Dobro je ne jesti mesa i vina ne piti, i ono ne initi to bi za tvog brata bilo uzrok spoticanja ili slabljenja.
22

16

Veru koju ima uvaj sam za sebe pred Bogom. Blago onome koji ne osuuje sebe u onome to odobrava! 23A onaj koji posumnja u pogledu onoga to jede, kriv je, jer on ne radi po uverenju. to god nije plod uverenja greh je. Rimljanima 15 glava Duni smo dakle mi koji smo jai da podnesemo slabosti onih koji su slabi, a ne da sebi ugaamo. 2I svaki od vas da ugaa blinjemu na dobro, za uzdizanje. 3Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao to je pisano: "Ruenja onih koji te rue padoe na mene." 4Jer to se unaprijed napisa, za nau se nauku napisa, da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo. 5Bog ustrajnosti i utehe da vam da da slono mislite meu sobom po Isusu Hristu, 6da svi zajedno na jedna usta slavite Boga i Oca Gospoda naega Isusa Hrista. 7Zato primajte jedan drugoga kao i Hristos to primi vas, na slavu Boju. Jer ja kaem da je Isus Hristos bio sluga obrezanih, da pokae istinu Boju potvrujui obeanja koja su ocevima uinjena, 9a paganci slave Boga radi milosra njegovog, kao to stoji napisano: "Zato u te hvaliti, Gospode, meu narodima i pevau slavi tvog imena." 10I opet govori: "Veselite se narodi s narodom njegovim". 11I jo: "Hvalite Gospoda svi narodi, slavite ga svi narodi!" 12I opet Isaija govori: "Izii e ibljika od Jeseja, i ustae da narodima vlada. Narodi e u njega se uzdati." 13Bog nadanja da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje
301
8 1

nadanja po sili Duha Svetoga. Ja sam i sam uveren za vas, brao, da ste i vi puni dobrih naklonosti i svakoga razuma, i da moete jedni druge pouiti. 15Ipak vam, brao, u pogledu nekih stvari nekako smelo pisah, da bih probudio vae seanje radi milosti koja mi je dana od Boga, 16da budem sluitelj Isusa Hrista u pagancima, da sluim jevanelju Bojemu, da paganci postanu prinos ugodan, posveen Duhom Svetim. Imam dakle hvalu u Isusu Hristu za ono to Bogu pripada. 18Jer se ja ne bih usudio spomenuti ono to Hristos nije uinio kroza me da dovede pagance na posluanje reima i delima, 19silom znaka i udesa, silom Duha Bojega, tako da od Jerusalima i okolnih mesta pa sve do Ilirika obilno irih Hristovo jevanelje. 20I tako se starah da propovedam jevanelje, ne gde se Hristos ve spominjae, da na tuem temelju ne zidam, 21nego, kao to je napisano: "Kojima se ne javi za njega videe, i koji ne ue za njega razumee." To me i zadra mnogo puta da ne doem k vama. 23Ali sad, ne imajui vie nita to bi me u ovim zemljama zadralo, a imajui elju od mnogo godina da doem k vama, 24nadam se da u vas videti na prolasku, kad poem u paniju, i da ete me otpratiti onamo, poto budem udovoljio malo elji svojoj da se meu vama naem. Sad idem u Jerusalim na slubu svetima. 26Jer Makedonija i Ahaja skupie neke priloge za svete siromahe koji ive u Jerusalimu. 27One to uinie dragovoljno, a i dune su im bile, jer kad paganci dobie deo u njihovim duhovnim imanjima, dune su i one njima u telesnim pomagati. 28Kad to svrim i te priloge njima predam, poi u u paniju i svratiu kod vas. 29A znam da kad poem k vama, poi u s obilnim blagoslovom Hristovim.
30 25 22 17 14

Molim vas, brao, Gospodom naim Isusom Hristom, i ljubavlju Duha, borite se zajedno sa mnom, molei se Bogu za mene, 31da se
302

izbavim od nevernih iz Judeje, i da prilozi koje nosim u Jerusalim budu po volji svetima, 32tako da s radou doem k vama, ako Bog da, i da se kod vas nauivam malo mira.
33

A Bog mira neka je sa svima vama. Amin!

Rimljanima 16 glava
1

Preporuujem vam Fivu, sestru nau, koja je akonica u crkvi u Kenhreji, 2da je primite u Gospodu kao to prilikuje svetima, i da joj budite u pomoi u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla a i samome meni. Pozdravite Priskilu i Akvilu, drugove moje na delu u Isusu Hristu, 4koji glave svoje izloie da mi ivot ouvaju, kojima ne samo ja zahvaljujem, nego i sve crkve u zemljama paganskim; pozdravite i domau crkvu njihovu. 5Pozdravite Epeneta moga ljubljenoga, koji je za Hrista bio prvina iz Azije. 6Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za vas. 7Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju i drugare moje u suanjstvu, koji uivaju veliko potovanje meu apostolima, i koji i pre mene verovae u Hrista. 8Pozdravite Amplija, meni ljubaznoga u Gospodu. 9Pozdravite Urbana, druga naega na delu u Hristu, i Stahija meni ljubaznoga. 10Pozdravite Apelija, okuanoga u Hristu. Pozdravite domae Aristovulove. 11Pozdravite Irodijona, roaka moga. Pozdravite domae Narkisove koji su u Gospodu. 12Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubljenu, koja se mnogo trudila u Gospodu. 13Pozdravite Rufa izabranoga u Gospodu i mater njegovu i moju. 14Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija i brau koja su s njima. 15Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana i sve svete koji su s njima. 16Pozdravite jedan drugoga celovom svetim. Pozdravljaju vas sve Crkve Hristove.
17 3

Molim vas brao, uvajte se onih koji izazivaju raspre i razdore na tetu nauke koju nauiste. Uklonite se od njih. 18Jer takovi ne slue
303

Gospodu naemu Isusu Hristu, nego svome trbuhu, i slatkim reima i ulagivanjima prelauju srca bezazlenih.
19

Vaa poslunost razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali elim da ste vi mudri u onome to se odnosi na dobro, i isti u onome to se odnosi na zlo. 20A Bog mira satre sotonu uskoro pod noge vae. Milost Gospoda naega Isusa Hrista s vama!
21

Pozdravlja vas Timotej, pomonik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, roaci moji. 22Pozdravljam vas u Gospodu i ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu. 23Pozdravlja vas Gaj, ugostitelj moj i cele crkve. Pozdravljaju vas Erast, gradski rizniar, i brat Kvart.
24

Milost Gospoda naega Isusa Hrista sa svima vama! Amin!

25

A onome koji vas moe utvrditi po jevanelju mojemu i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne sakrivenog kroz cele vekove, 26a otkrivene sad kroz pisma proroka, po zapovesti venoga Boga, i obznanjene svim narodima za posluanje vere, 27Bogu, jedinomu mudromu, po Isusu Hristu, slava na vekove vekova Amin!

304

1. Korincanima

1. Korinanima
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16

1. Korinanima 1 glava Pavle, voljom Bojom pozvani apostol Isusa Hrista i brat Sosten, Crkvi Bojoj koja je u Korintu i osveenima u Isusu Hristu, pozvanim da postanu sveti, sa svima koji prizivlju ime Gospoda naega Isusa Hrista, na svakome mestu i njihovome i naemu: 3Milost vam i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista!
2 1

Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas, za milost Boju koja vam je udeljena u Isusu Hristu. 5Jer vam po njemu obilova svako bogatstvo rei i poznanja, 6poto se Hristovo svedoanstvo temeljito utvrdi meu vama, 7tako da vam ne fali ni jedan dar milosti u oekivanju vaemu otkrivenja Gospoda naega Isusa Hrista. 8On e vas i do samoga kraja utvrditi, da budete savreni u dan Gospoda naega Isusa Hrista. 9 Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svoga, Isusa Hrista, Gospoda naega.
10

Molim vas, brao, imenom Gospoda naega Isusa Hrista, da svi vi jedno govorite i da ne budu meu vama raspre, nego da budete potpuno sloni u jednom duhu i u jednom oseanju.
11

Jer sam uo za vas, brao moja, od Hlojinih ljudi, da su nastale raspre meu vama. 12Hou da kaem da se kod vas govori: "ja sam Pavlov", "ja sam Apolonov", "ja sam Kifin", "ja sam Hristov".
13

Je li Hristos razdeljen? Je li Pavao bio za vas razapet, ili ste vi u ime Pavlovo krteni? 14Hvala Bogu to ja ni jednoga od vas ne krstih osim
305

Krispa i Gaja, 15da ne ree ko da ste vi u moje ime krteni. 16Krstio sam i Stefaninov dom; dalje ne znam jesam li koga drugoga krstio. 17 Hristos ne posla mene da krstim, nego da propovedam jevanelje, i to ne premudrim reima, da se ne bi krst Hristov upraznio. Jer je re krstova ludost onima koji propadaju, ali je ona nama, koji se spasavamo, sila Boja. 19Jer je pisano: "Unitiu mudrost mudrih, i razumnih razum ukinuu." 20Gde je mudri? Gde je knjievnik? Gde je prepira ovoga veka? Nije li Bog pokazao da je mudrost ovoga sveta ludost? 21Jer poto mudrou svojom svet ne pozna Boga u Bojoj mudrosti, bila je Boja volja da ludou propovedanja spasi one koji veruju. Judeji znake itu a Grci trae mudrost; 23a mi propovedamo Hrista razapeta, Judejima dakle sablazan a pagancima ludost, 24ali onima koji su pozvani, i Judejima i Grcima, Boju silu i Boju mudrost. 25Jer je ludost Boja mudrija od ljudi, i slabost je Boja jaa od ljudi. Posmatrajte, brao, da meu vama koji ste pozvani nema ni mnogo mudrih po puti, ni mnogo monih, ni mnogo plemenitih. 27Ali je Bog izabrao ono to je ludo pred svetom da time zbuni mudre, a ono to je slabo pred svetom izabrao je Bog da time zbuni ono to je jako; 28i neznatne i prezrene stvari pred svetom izabrao je Bog, pa i ono to nije nita, da time uprazni ono to jest neto, 29da se ni jadna put pred Bogom ne hvali. 30Ali ste vi po njemu u Isusu Hristu, koji nam od Boga posta i mudrost i pravda i osveenje i izbavljenje, 31da, kao to je napisano, "Ko se hvali, neka se Gospodom hvali". 1. Korinanima 2 glava I ja, doavi k vama, brao, ne dooh s velikim reima ili premudrou da vam javljam svedoanstvo Boje. 2Jer nisam mislio da znam to meu vama, osim Isusa Hrista, i to Isusa Hrista raspetoga. 3I ja sam bejah meu vama u slabosti i u strahu i velikom drhtanju; 4i re moja i
306
1 26 22 18

propovedanje moje ne temeljahu se na ubedljivim govorima mudrosti, nego na dokazivanju Duha i sile, 5da se vera vaa ne temelji na mudrosti, nego na sili Boga. Ali ono to mi propovedamo to je ipak mudrost za savrene, mada to nije mudrost ovoga veka, ni knezova ovoga veka koji propadaju. 7Mi propovedamo mudrost Boju tajnu i sakrivenu, koju Bog odredi pre vekova za slavu nau, 8koju ni jedan od knezova ovoga veka ne pozna; jer da su je poznali ne bi Gospoda slave razapeli. 9Ali, kao to je pisano , "to su stvari koje oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne dooe, a koje spremi Bog za one koji ga ljube." 10A nama ih je Bog Duhom svojim otkrio. Jer Duh sve ispituje, pa i dubine Boje. 11Jer ko od ljudi zna stvari oveje, osim duha ovejega koji je u njemu? Tako i stvari Boje niko ne zna osim Duha Bojega. 12Ali mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da poznamo to nam je Bog milou svojom darovao. 13I mi o tome govorimo ne reima ljudske mudrosti, nego naukom Duha Svetoga, i o duhovnim stvarima duhovnim jezikom govorimo. Ali telesni ovek ne prima stvari koje su od Duha Bojega, jer je njemu to ludost, i on ih ne moe poznati, jer one treba duhovno da se razgledaju. 15Duhovni pak ovek sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda. 16Jer "Ko poznaje misao Gospodnju, da ga poui?" Ali mi misao Hristovu imamo. 1. Korinanima 3 glava
1 14 6

I ja, brao, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima, nego kao s putenima, kao s malom decom u Hristu. 2Mlekom vas nahranih a ne jaim jelom, jer ga jo ne mogoste, i ni sad jo ne moete podneti, 3jer ste jo puteni. Jer kad su meu vama zavisti i svae i nesloge, niste li puteni, i ne postupate li po oveku? 4Jer kad govori ko: "ja sam Pavlov", a drugi "ja sam Apolov", niste li puteni?

307

Ko je dakle Pavle, i ko li Apolo, do same sluge koje ste verovali, kako kome Gospod dade? 6Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste. 7 Tako niti je onaj to koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da raste. 8Onaj koji sadi i onaj koji zaliva jednaki su, i svaki e primiti svoju nagradu po svome trudu. 9Jer smo mi Boji poslenici, a vi ste Boja njiva, Boja graevina. Po milosti Bojoj koja mi je dana, ja kao dobar neimar postavih temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida. 11Jer temelja drugoga niko ne moe postaviti osim onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos. 12Ako li ko zida na tome temelju zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvom, senom, slamom, 13svaije e delo izii na videlo, jer e ga dan pokazati, jer e se ono ognjem okuati, i oganj e pokazati kakvo je ije delo. 14A ako delo koje je neko na tom temelju podigao ostane, taj e primiti nagradu, 15a onaj kome delo izgori imae tetu: on e se sam spasti, ali kao kroz oganj.
16 17 10

Ne znate li da ste vi hram Boji, i da Duh Boji prebiva u vama? Ako rui ko hram Boji, sruie njega Bog, jer je hram Boji svet, a to ste vi. Niko neka se ne vara: ako ko meu vama misli da je mudar po ovome svetu, neka bude lud, da bi postao mudar. 19Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom. jer je pisano: "Hvata mudre u lukavstvu njihovu." 20I jo: "Zna Gospod pomisli mudrih, zna da su nitave." 21Zato da niko ne zasnuje slave svoje na ljudima: jer je sve vae, 22bio Pavle, ili Apolo, ili Kifa, ili svet, ili ivot, ili smrt, ili sadanje ili budue stvari. Sve je vae, 23i vi ste Hristovi, a Hristos je Boji. 1. Korinanima 4 glava
1 2 18

Tako neka nas dre ljudi kao sluge Hristove i nastojnike tajna Bojih, a od nastojnika se trai da je veran. 3Ja malo marim da mi sudite vi ili da mi sudi koji ljudski sud, a ni sam sebi ne sudim, 4jer se ne oseam u
308

niemu kriv; ali zato nisam jo opravdan, a onaj koji meni sudi Gospod je. 5Zato ne sudite nita pre vremena, dokle ne doe Gospod, koji e izneti na svetlost to je sakriveno u tami, i objavie namisli srca. Tada e svaki primiti od Boga hvalu koja mu pripada.
6

A ovo, brao, primetih za sebe i za Apola vas rdi, da se od nas nauite da ne idete dalje od onoga to je napisano, i da se ne nadimate zbog jednoga a protiv drugoga. 7Jer ko tebe odlikuje? ta li ima to nisi primio? A ako si primio, to se hvali, kao da nisi primio? 8 Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas poeste da kraljujete! O da biste u istini kraljevali, da bismo i mi s vama kraljevali!
9

Jer je Bog, ini mi se, od nas apostola napravio poslednje meu ljudima, kao one koji su smrti predani, jer postadosmo udo i svetu i anelima i ljudima. 10Mi smo ludi Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu. Mi slabi, a vi jaki; vi aeni a mi prezreni! 11Do ovoga asa trpimo i glad i e i golotinju, i muimo se, i potucamo se, 12i trudimo se radei svojim rukama. Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; 13kad hule na nas, smerno govorimo. Postasmo kao smetlite sveta, izmet sviju do sad. Ne piem ja ovo da vas izgrdim, nego vas opominjem kao svoju ljubljenu decu. 15Jer i kad biste imali i deset hiljada uitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Isusu Hristu jevaneljem rodih. 16 Molim vas, dakle, ugledajte se na mene. 17Zato poslah k vama Timoteja, koji mi je sin ljubljeni i veran u Gospodu. On e vam kazati koji su putevi moji u Hristu, i kako ja svuda u svakoj Crkvi uim. Neki se nadue, kao da ja neu doi k vama. 19Ali u vam doi uskoro, ako Bog da, pa u da ispitujem ne rei nego mo onih koji su se naduli. 20Jer kraljevstvo Boje nije u rei nego u moi. 21ta vi hoete? Da doem k vama s prutom ili s ljubavlju i duhom blagosti?
18 14

309

1. Korinanima 5 glava Mnogo se govori da je meu vama nastao blud kako se ni meu pagancima ne uje. Naime da jedan od vas ima enu oca svoga. 2I vi se jo nadimate umesto da ste alosni, pa da se ukloni od vas onaj koji je uinio to delo.
3 1

Ja pak, koji i ako nisam kod vas telom, ali sam duhom s vama, ve osudih, kao da sam tamo, onoga koji je takvo delo uinio. 4U ime Gospoda naega Isusa Hrista, kad se saberete vi i moj duh sa silom Gospoda naega Isusa Hrista, 5da se taj ovek preda sotoni na unitenje puti, da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa.
6

Nemate prava da se hvalite. Ne znate li da malo kvasca celo testo ukiseli? 7Skinite stari kvasac, da budete novo testo, jer ste vi beskvasni, jer je Pasha naa, Hristos, rtvovan za nas. 8Zato da praznujemo ne u starome kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva, nego u beskvasnom hlebu istote i istine. Pisah vam u poslanici da se ne meate s bludnicima. 10Ja to ne rekoh uopte za bludnike ovoga sveta, za pohlepne ili grabljivce, ili idolopoklonike, jer biste inae morali izii iz sveta. 11A sad, ono to vam pisah to je da se ne meate s onim koji se naziva brat, pa postane bludnik, ili pohlepan, ili idolopoklonik, ili jeziav, ili pijanica, ili grabljivac. S takvim da i ne jedete. 12Jer ta ja imam sudim onima koji su napolju? Nemate li vi da sudite onima koji su unutra? 13A onima koji su napolju sudie Bog. Izbacite zloga iz svoje sredine. 1. Korinanima 6 glava Sme li koji od vas, kad ima tubu na drugoga, ii na sud nepravednima, a ne svetima? 2Ne znate da e sveci suditi svetu? Kad ete dakle vi svetu suditi, jeste li nedostojni da sudite i o manjim stvarima? 3Ne znate li da emo i anelima suditi? I neemo li tim pre
310
1 9

suditi o stvarima ovoga sveta? 4A vi kad imate tube za stvari ovoga sveta, uzimate li za sudije one koje u crkvi ne broji niko u to? 5Na sramotu vau govorim. Zar nema meu vama ni jednoga mudra, koji moe rasuditi meu braom svojom? 6Nego se brat s bratom sudi, i to pred nevernima! 7I to je ve sramota za vas da imate tube meu sobom. Zato radije ne trpite neku nepravdu? Zato radije ne pregorite tetu? 8Nego vi sami inite nepravdu i tetu, pa jo brai! Ili ne znate da nepravednici nee naslediti kraljevstva Bojega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljuboinci, ni mekuci, ni pogrdni, 10ni lupei, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadije, ni grabljivci, nee naslediti kraljevstva Bojega. 11I takvi bejaste neki; ali se opraste i posvetste, i opravdaste imenom Gospoda naega Isusa Hrista i Duhom Boga naega. Sve mi je slobodno, ali nije sve za korist, sve mi je slobodno, ali neu da bilo to ovlada mnome. 13Jela su za trbuh i trbuh za jela, i Bog e i jedno i drugo unititi. Ali telo nije za blud. Ono je za Gospoda i Gospod za telo. 14I Bog koji Gospoda uskrse, uskrsnue i nas silom svojom. 15 Ne znate li da su telesa vaa udi Hristovi? Hou li dakle uzeti ude Hristove, i od njih nainiti ude bludnike? Nipoto! 16Ili ne znate da ko se s bludnicom svee, jedno telo s njom postane? Jer je reeno: "Bie njih dvoje jedna put." 17Ali ko se Gospoda dri, jedan je duh s Gospodom. 18Beite od bluda! Svaki drugi greh koji ovek ini izvan tela je, ali koji blud ini, svome telu grei. 19Ili ne znate da su telesa vaa hram Duha Svetoga koji prebiva u vama, koga imate od Boga, i da ne pripadate sebi samima? 20Jer ste vi skupo otkupljeni. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim, jer je to sve Boje. 1. Korinanima 7 glava
1 12 9

U pogledu onoga to mi pisaste, mislim da je dobro ako oveku da se ne dodirne ene. 2Ali radi izbegavanja bluda svaki da ima svoju enu, i svaka ena da ima svoga mua. 3Mu neka daje eni ono to je duan
311

da joj da, a tako isto i ena muu. 4ena nema vlasti nad svojim telom, nego mu, a tako isto ni mu nema vlasti nad svojim telom, nego ena. 5 Ne zabranjujte se jedno od drugoga, ako to nije po dogovoru i za neko vreme, kad postite i kada se molite; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskua preko vae neuzdrljivosti. 6Ovo govorim u ime popustljivosti, a ne u ime zapovesti. 7Ja bih hteo da svi ljudi budu kao ja; ali svaki ima svoj dar milosti od Boga: jedan na jedan, a drugi na drugi nain.
8

Neoenjenima i udovicama velim: Dobro im je ako ostanu kao ja to sam. 9Ali ako nisu uzdrljivi, neka se ene i udaju, jer je bolje eniti se nego upaljivati se.
10

Oenjenima zapovedam, ne ja nego Gospod, da se ena od mua ne razdvaja, 11(ako li je pak razdvojena, da se vie ne udaje ili neka se pomiri sa svojim muem). I mu da ne otputa ene. Ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima enu koja nije vernica, i ona se privoli iveti s njim, da je ne ostavlja. 13I ena ako ima mua koji nije vernik, i on se privoli iveti s njom, da ga ne ostavlja. 14 Jer se posveti mu koji nije vernik enom koja je vernica, i posveti se ena koja nije vernica muem koji je vernik; jer bi inae deca vaa bila neista, a sad su sveta. 15Ako li se onaj koji nije vernik razdvaja, neka se razdvoji, jer brat ili sestra u tom sluaju nisu vezani. Bog nas pozva da u miru ivimo. 16Jer to zna, eno, da li e ti mua spasiti? ili ta zna, muu, da li e ti enu spasti? Samo kako je kome Gospod udelio onako neka ivi, po pozivu to je od Boga primio. Tako ja po svim crkvama uim. 18Je li ko pozvan kao obrezan, neka ostane obrezan; ako li je ko pozvan kao neobrezan, neka se ne obrezuje. 19Obrezanje je nita i neobrezanje je nita, nego je sve u dranju zapovesti Bojih. 20Svaki neka ostane u onom stanju u kojem je bio kad je pozvan. 21Jesi li bio pozvan kao rob, ne uznemiruj se za to, ali ako moe postati slobodan, koristi se time; 22jer
312
17 12

ko je pozvan u Gospodu kao rob, slobodnjak je Gospodnji, a tako i ko je pozvan kao slobodan, rob je Hristov. 23Skupo ste otkupljeni; ne postanite robovi ljudima. 24Svaki, brao, u stanju u kome se nalazio kad je pozvan, u onome neka ostane pred Bogom.
25

Za device nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao onaj koji sam dobio milost od Gospoda da budem veran. 26Evo dakle to ja mislim da je dobro zbog tekih vremena koja se pribliuju: dobro je oveku tako biti. 27Jesi li se privezao za enu, ne trai da razrei tu vezu; nisi li se privezao za enu, ne trai ene. 28Ako si se oenio, nisi sagreio: i devojka ako se udala, nije sagreila; ali e imati takovi nevolje telesne, i ja bih hteo da vas izbavim od njih.
29

Evo, to ja govorim, brao, to je da je vreme kratko; i sad koji imaju enu nek budu kao da je nemaju, 30koji plau kao da ne plau, koji se raduju kao da se ne raduju, koji kupuju kao da nemaju, 31i koji ovaj svet uivaju kao da ga ne uivaju jer prolazi oblije ovoga sveta. Ja bih hteo da ste bez brige. Ko je neoenjen, brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, 33a ko je oenjen brine se za svetsko, kako e ugoditi eni. I opet ima i razlike izmeu ene i device. 34 Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom, a koja je udata brine se za svetsko, kako e ugoditi muu. 35Ovo govorim na korist vama samim, ne da vam podmetnem zamku, nego da vas vodim onome to je pristojno i sposobno da vas privee da sluite Gospodu bez smetnje.
36 32

Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu ker da ostane neudata i ne moe drukije biti, neka ini ta hoe, nee greiti, neka se uda. 37 Ali koji je tvrdo reio, ne silom, ve od svoje volje, i u srcu svome odluio da mu ker ostane devica, dobro ini. 38Tako i onaj koji udaje svoju ker dobro ini, a koji ne udaje bolje ini.
39

ena je privezana zakonom dok joj ivi mu, a ako joj umre mu,
313

slobodna je za koga hoe da se uda, samo u Gospodu. 40Ali je blaenija ako ostane kao to jest, po mom savetu. A mislim da i ja imam Duha Bojega. 1. Korinanima 8 glava to se tie jela koje se rtvuje idolima, znamo da svi o tome imamo poznanje. Poznanje nadima, a ljubav uzdie. 2Ako li ko misli da to zna, taj nije ni poznao kao to treba poznati. 3Ali ako ko ljubi Boga, Bog njega poznaje. 4A za jela koja se rtvuju idolima znamo da idoli nisu nita na svetu, i da nema nego samo jedan Bog. 5Jer ako i ima stvorenja koja se zovu bogovi, bilo na nebu ili na zemlji, ako i ima vie bogova i vie gospoda, 6ipak je nama samo jedan Bog, Otac, od koga je sve i iji smo mi, i jedan Gospod, Isus Hristos, krog koga je sve i kroz koga smo i mi.
7 1

Ali nema svaki to poznanje; jer neki po nainu kako jo posmatraju idole, jedu rtve kao da su idolima posveene, i savest njihova, slaba budui, pogani se. 8Ali nije to jelo koje nas pribliuje Bogu; ako ga jedemo ne dobijamo nita vie, a ako ga ne jedemo nemamo nita manje. 9Svakako pazite da vaa sloboda ne bi kako postala povreda za slabe. 10Jer ako tebe koji ima poznanje, vidi ko u idolskom hramu gde sedi za trpezom, nee li njegova savest, slaba budui, navesti ga da jede jela rtvovana idolima? 11I tako e s tvog poznanja propasti slabi brat tvoj, za koga je Hristos umre! 12Greei tako prema brai i vreajui njihovu slabu savest, Hristu greite. 13Zato ako neko jelo sablanjava brata moga, neu nikad jesti mesa da ne sablaznim brata svoga. 1. Korinanima 9 glava
1

Nisam li ja slobodan? Nisam li ja apostol? Ne videh li ja Isusa, Gospoda naega? Niste li vi moje delo u Gospodu? 2Ako i drugima nisam apostol, ali vama jesam, jer ste vi peat moga apostolstva u
314

Gospodu. 3To je obrana moja od onih koji me tue. 4Da li nemamo vlasti jesti i piti? 5Da li nemamo vlasti da vodimo sa sobom sestru koja bi nam bila ena, kao to to ine i ostali apostoli braa Gospodnja i Kifa? 6Ili zar samo ja i Varnava da nemamo prava da ne radimo? 7Ko slui kad u vojsci o svom troku? Ili ko sadi vinograd, a od ploda njegova da ne jede? Ili ko pase stado, a mleka od stada da ne pije?
8 9

Ovo to govorim je li samo u obiajima ljudi? Ne govori li to i zakon? Jer je u Mojsijevu zakonu napisano: "Ne mei brnjicu volu koji vre". Brine li se Bog za volove, 10ili ne govori li on samo radi nas? Jest, radi nas se napisa da koji ore, treba u nadanju da ore, i koji vre, u nadanju da e dobiti svoj deo. Kad mi vama duhovna dobra sejasmo, je li to to veliko ako vam svetovna dobra ponjemo? 12Ako drugi uivaju to pravo nad vama, a kako ne bismo mi? Ali mi to pravo ne upotrebismo, nego naprotiv sve trpimo da ne bismo nikakve smetnje uinili jevanelju Hristovu. 13Ne znate li da se oni koji slue u hramu, od hrama se hrane? i koji oltaru slue, s olatarom dele? 14Tako i Gospod zapovedi onima koji jevanelje propovedaju, da od jevanelja ive. Ali ja ne upotrebih ni jedno od tih prava. I ne piem to da bih se na njih u svoju korist pozvao, jer bih voleo umreti nego li pustiti da mi se ta slava uzme. 16Ako propovedam jevanelje, nije to za mene razlog hvale, jer mi je to dunost, i teko meni ako ne jevanelje ne propovedam! 17Ako dakle ovo dobre volje inim, nagradu imam, a ako li inim za nevolju, sluba mi je predata. 18Kakva je dakle nagrada moja? Da dam bez plate jevanelje Hristovo koje propovedam, i bez upotrebljavanja svog prava propovednika jevanelja. Jer i ako sam slobodan prema svakome, svima sebe uinih robom, da ih vie pridobijem. 20S Judejima bio sam kao Judejin, da Judeje pridobijem; s onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom (i ako nisam pod zakonom), da pridobijem one koji su pod zakonom; 21s
315
19 15 11

onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona (i ako nisam Bogu bez zakona, kad sam pod zakonom Hristovim), da pridobijem one koji su bez zakona. 22Sa slabima bio sam slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kako god koga spasrm. 23A ovo sve inim za jevanelje, da bih imao deo u njemu. Ne znate li da oni to tre na trkalitu, svi tre, a jedan nagradu dobije? Tako trite da je dobijete. 25Svi koji se na utakmicama bore, uzdravaju se od mnogih stvari, i oni to ine da dobiju raspadljiv venac; a mi da inimo to za venac neraspadljiv. 26Ja dakle tako trim, ne kao ne nepouzdano, i tako se borim, a ne kao onaj koji vetar bije, 27nego morim svoje telo i uzdravam ga, da ne budem ja sam izbaen poto sam drugima propovedao. 1. Korinanima 10 glava
1 24

Neu, brao, da ne znate da ocevi nai svi pod oblakom behu i svi kroz more prooe; 2i svi se u Mojsiju krstie u oblaku i moru, 3svi jedno jelo duhovno jeoe, 4i svi jedno pie duhovno pie, jer pijahu iz duhovne stene koja ih pratijae, a ta stena bee Hristos. 5Ali mnogi od njih ne bejahu po Bojoj volji, jer propadoe u pustinji.
6

To su primeri nama, da nemamo zlih elja, kao oni to ih imae. 7Ne postanite idolopoklonici, kao neki od njih, kao to stoji napisano: "Sedoe ljudi da jedu i da piju, pa ustae da igraju."
8

Ne predajmo se bludu, kao neki od njih to se predae i pade u jedan dan dvadeset i tri hiljade. 9Ne iskuavajmo Gospoda, kao to ga neki od njih iskuavae, i od zmija izgiboe. 10Ne mrmljajte kao neki od njih to mrmljae, izgiboe od pustonika.
11

To se njima dogaae, da bi sluilo za primer, a napisa se za nauku nama, na koje su poslednja vremena dola. 12Tako dakle ko misli da stoji, neka pazi da ne padne! 13Drugo iskuenje ne doe na vas osim
316

ovejega, a Bog koji je veran nee dopustiti da se preko snage vae iskuate, nego e s iskuenjem spremiti i sredstva da biste mu mogli odoleti, da iziete iz njega.
14

Zato ljubljena brao moja, begajte od idolopoklonstva.

15

Kao pametnim ljudima vam govorim; sudite vi sami o onome to govorim.

16

aa blagoslova, koju blagosliljamo, nije li zajednica u krvi Hristovoj? Hleb koji lomimo nije li zajednica u telu Hristovu? 17I kako ima samo jedan hleb, to smo mi koji smo mnogi, samo jedno telo, jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu. 18Gledajte Izrailjce po puti: koji jedu rtve nisu li zajedniari s oltarom? 19ta dakle govorim? Da je meso rtvovano idolima neto ili da je idol neto? 20Nije: nego ja kaem da to se rtvuje, zlim duhovima se rtvuje, a ne Bogu, a ja neu da ste vi zajedniari sa zlim duhovima. 21Ne moete piti ae Gospodnje i ae avolske, ne moete imati zajednicu u trpezi Gospodnjoj i u trpezi avolskoj. 22Ili hoemo da izazivamo gnev Gospodnji? Jesmo li mi jai od njega? Sve je slobodno, ali nije sve na korist; sve je slobodno, ali sve ne ide na dobro. 24Niko da ne gleda na svoju korist, nego svaki korist drugoga neka trai. 25Sve to se prodaje na trgu jedite, i nita ne ispitujte radi savesti; 26jer je Gospodnja i zemlja i to ona sadri. 27Ako vas ko od nevernika pozove i hoete mu ii, jedite sve to se pred vas donese, i ne ispitujte nita radi savesti. 28Ali ako vam ko ree: Ovo je na rtvu prineseno! , ne jedite i radi onoga koji vas na to opominje i radi savesti. 29Ne govorim za vau savest, nego za savest drugoga, jer zato da mojoj slobodi sudi tua savest? 30Ako ja jedem, hvalu dajui, zato da me kore za ono radi ega ja hvalu dajem?
31 23

Ako dakle jedete, ako pijete, ili ako to drugo inite, sve na slavu Boju inite. 32Pazite da ne budete na sablazan ni Judejima, ni Grcima,
317

ni crkvi Bojoj, 33kao to i ja u svaemu nastojim da ugaam svima, ne traei svoje koristi, nego korist mnogih, da se spasu. 1. Korinanima 11 glava
1

Ugledajte se na mene, kao i ja u Hrista.

Hvalim vas pak, brao, to se u svaemu mene seate, i to drite uputstva moja kao to sam vam ih predao. 3Ali hou da znate da je svakom oveku poglavar Hristos; a ovek je poglavar eni, a Bog je poglavar Hristu. 4Svaki ovek koji se s pokrivenom glavom moli ili prorokuje, sramoti poglavara svoga; 5i svaka ena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti poglavara svoga, kao da je obrijana. 6 Ako se dakle ne pokriva ena, neka se strie; ako li je sramotno eni strii se ili brijati se, neka se pokriva. 7Ali ovek da ne pokriva glave, jer je oblije i slava Boja, a ena je slava muevljeva. 8Jer nije ovek od ene, nego je ena od oveka; 9jer ovek nije stvoren radi ene, nego ena radi oveka. 10Zato ena, radi anela, treba da ima na svojoj glavi znak vlasti od koje ona zavisi. 11Ali niti je ovek bez ene, niti ena bez oveka u Gospodu. 12Jer kako je ena stvorena od oveka, tako je ovek izvaen iz ene, a sve je od Boga. 13Sami meu sobom sudite je li lepo da se ena gologlava moli Bogu. 14Ne ui li vas i sama priroda da je oveku sramota ako gaji dugaku kosu, 15a eni da je dika ako gaji dugaku kosu, jer joj je kosa dana umesto koprene? 16Ako li ko hoe da se prepire, mi takvoga obiaja nemamo, niti ga imaju crkve Boje.
17

Ali dok ovo napominjem, ne mogu hvaliti to se sabirate ne da postanete bolji, nego da postanete gori. 18Prvo dakle kad se sabirate, ujem da postoje raspre meu vama, i neto od toga verujem, 19jer treba da meu vama ima i raznomiljenosti, da se oni koji su priznati poznaju meu vama kao takvi.
20

Ali kad se skupite, nije to za to da se jede veera Gospodnja, 21jer

318

kad se sedne za trpezu svaki uzima svoje jelo, i jedan gladuje, a drugi je pijan. 22Zar nemate kua da u njima jedete i pijete? Ili ne marite za Crkvu Boju, te vreate one koji oskudevaju? to u vam rei? Hou li vas pohvaliti za to? U tome vas ja ne hvalim.
23

Jer ja primih od Gospoda to vam i predadoh; a to je da Gospod Isus one noi kad bi predan uze hleb, 24i davi hvalu, prelomi i ree: "Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas predaje; ovo inite meni za spomen." 25Tako uze i au, po veeri, govorei: "Ova je aa novi savez u mojoj krvi; ovo inite, kad god pijete, meni za spomen."
26

Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle on ne doe. Zato koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije au Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. 28Svaki dakle da ispituje sebe pa onda od hleba da jede i od ae da pije. 29Jer ko ne prepoznajui tela Gospodnjega, osudu sebi jede i pije. 30Zato su meu vama mnogi slabi i bolesni i mnogi su ve mrtvi. 31Kad bismo sami sebi sudili, ne bi se nama sudilo. 32 Ali kad se nama sudi, kanjava nas Gospod da ne bismo zajedno sa svetom osueni bili.
33 27

Zato, brao moja, kad se sastajete da jedete, iekujte jedan drugoga. 34Ako je neko gladan, neka jede kod svoje kue, da se ne sastajete tako da protiv sebe izazovete osudu. Ostalo urediu kad doem. 1. Korinanima 12 glava
1 2

to se pak duhovnih darova tie neu, brao, da ostanete neupueni. Vi znate da kad ste bili paganci prilazili ste k idolima bezglasnim, kako vas drugi voahu. 3Zato vam dajem na znanje da niko ko Duhom Bojim govori nee rei: Anatema na Isusa!; i niko ne moe rei: Isus je Gospod!, ako to nije po Duhu Svetome.
319

Darovi su razliiti, ali je Duh jedan. 5I razliita su zvanja, ali je jedan Gospod. 6I razlina su dela, ali je jedan Bog koji ini sve u svemu. A u svakome se pojavljuje Duh na korist sviju, 8jer jednome se daje duhom re mudrosti, drugome re razumna po istome Duhu, 9drugome vera, tim istim Duhom, drugome dar isceljivanja, po tom istom Duhu, 10 drugome da ini udesa, drugome prorotvo, drugome da razlikuje duhove, drugome razlini jezici, drugome da tumai jezike. 11A sve to ini jedan i isti Duh, razdeljujui po svojoj volji svakome kako hoe. Jer kao to je telo jedno, a ima mnoge ude, i svi udi jednoga tela, i ako su mnogi, jedno su telo, tako je i sa Hristom. 13Jer jednim Duhom se mi svi krstismo u jedno telo, bili Judeji ili Grci, robovi ili slobodni, i svi se jednim Duhom napojismo. 14Telo nije jedan ud, nego mnogi. 15 Ako ree noga: "Ja nisam ruka i nisam od tela", da li zato nije od tela? 16I ako ree uho: "Ja nisam oko i nisam od tela", da li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh? 17Kad bi sve bilo sluh, gde bi bio miris? 18Ali Bog rasporedi sve ude u telu kako je on hteo. 19Kad bi svi udi bili jedan ud, gde bi bilo telo? 20Sad su dakle mnogi udi a jedno telo. 21Ali oko ne moe rei ruci: "Ne treba mi", ili opet glava nogama: "Ne trebate mi". 22Nego jo koji se udi tela ine da su najslabiji, najpotrebniji su. 23I koji nam se ine da su najmanje asni na telu, na one udaramo najveu ast. Tako nai manje asni udi najveu ast imaju, 24a asni udi to ne trebaju. Bog sloi telo tako da dade najveu ast emu nedostajae asti, 25da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga; 26i ako trpi jedan ud, s njim trpe svi udovi, a ako li je jedan ud aen, s njim se raduju svi udi. A vi ste telo Hristovo, i svaki je od vas ud celine. 28I Bog postavi u crkvi prvo apostole, drugo proroke, tree uitelje, zatim one koji imaju dar da ine udesa, pa onda one koji imaju dar isceljivanja, pomaganja, upravljanja, govorenja raznih jezika. 29Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi uitelji? Imaju li svi dar da ine udesa?
320
27 12 7

30

Imaju li svi dar iscjeljivanja? Govore li svi razne jezike? Tumae li ih svi? 31Starajte se, dakle, za vee darove! A pokazau vam i jo bolji put. 1. Korinanima 13 glava Kada bih jezicima ljudi i anela govorio, a ljubavi ne bi imao, bio bih kao medenica koja zvei ili cimbal koji jei. 2Kad bih imao i dar proricanja, i znanje svih tajni i celo poznanje, i kad bih imao i svu veru, da bih i gore mogao premetam, a ljubavi ne imao, bio bih nita. 3I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao telo svoje da se saee, a ljubavi ne imao, nita mi sve to ne bi pomoglo.
4 1

Ljubav je strpljiva, puna dobrote; ljubav nije zavidljiva, ljubav se ne uznosi, ne nadima se; 5ne ini to ne valja, nije koristoljubiva, ne razdrauje se, nije zloslutna; 6ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; 7 sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu uva, sve snosi.
8

Ljubav nikada ne gine, a prorotva e svriti, i jezici e prestati; i poznanje e se iscrpsti. 9Jer je nae poznanje samo delimino i nae je prorokovanje samo djelomino, 10ali kad doe ono to je savreno, nestae ono to je nepotpuno. 11Kad bejah dete, kao dete govorah, kao dete miljah, kao dete prosuivah, a kad postadoh ovek, nestade ono to je bilo detinje. 12Mi sad gledamo kao pomou ogledala u zagonetku, a onda emo licem u lice. Sad poznajem samo neto, a onda u poznati kao i sam to sam bio poznat.
13

Sad dakle ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav, ali je ljubav najvea meu njima. 1. Korinanima 14 glava
1

Traite ljubav. Teite i za duhovnim darovima, a osobito za proricanjem. 2Jer koji (stranim) jezikom govori, ne govori ljudima nego
321

Bogu; jer ga niko ne razume, i to on duhom tajne govori; 3a koji prorokuje govori ljudima, utvruje ih, bodri ih i tei. 4Jer koji govori (stranim) jezikom sebe uzdie, a koji prorokuje Crkvu uzdie. 5Ja bih hteo da svi vi govorite jezike, ali jo vie da prorokujete, jer je vei onaj koji prorokuje nego onaj koji govori jezike, osim ako ovaj ne tumai, tako da se Crkva uzdigne. A sad, brao, kad bih ja doao k vama jezike govorei, kakvu bih korist uinio ako vam ne govorim po otkrivenju ili po poznanju, ili po prorotvu, ili po nauci? 7Ako stvari bezdune, koje daju neki glas kao frula ili harfa, ne daju razline glasove, kako e se razumeti ta se svira na fruli, ili ta na harfi? 8A ako truba da nejasan glas, ko e se spremiti za boj? 9Tako i vi ako jezikom ne izreete re razumljivu, kako e se razumeti ta govorite? Jer ete govoriti u vetar. Koliko god na svetu ima razlinih jezika, ni jedan nije bez glasova. Ako dakle ne znam vrednost glasa, biu tu onome kome govorim, i onaj koji mi govori bie meni tu. 12Tako i vi, koji za duhovnim darovima teite, nastojte da se njima obogatite na uzdizanje Crkve.
11 13 10 6

Zato koji (stranim) jezikom govori, neka se moli Bogu da dobije dar tumaenja. 14Jer ako se (stranim) jezikom molim Bogu, moj se duh moli, ali um moj ostaje besplodan. 15to da se radi? Moliu se duhom ali moliu se i umom: pevau duhom ali pevau i umom. 16Inae ako hvalu daje duhom, kako e prost slualac rei "amin", po tvom davanju hvale kad ne zna ta govori? 17Ti vri, istina, dobru slubu hvale, ali se drugi sa njom ne koristi. 18Hvala Bogu mome to govorim jezike vema od sviju vas; 19ali u Crkvi volim pet razumljivih rei umom svojim rei, da se i drugi naue, nego deset hiljada rei jezikom. 20 Brao! Ne budite deca u prosuivanju nego u lukavstvu budite deca, a u prosuivanju budite zreli ljudi.
21

U zakonu pie: "Preko ljudi drugog jezika, preko tuinskih usana govoriu ovome narodu, a ni tako nee me sluati, govori Gospod".
322

22

Zato su jezici znak ne za one koji veruju, nego za one koji ne veruju, a prorotvo je znak ne za one koji ne veruju, nego za one koji veruju.
23

Ako dakle na jednom saboru cele Crkve svi govore jezicima, i dou prosti ljudi ili nevernici, nee li oni rei da ste ludi? 24Ali ako svi prorokuju i doe kakav nevernik ili kakav prost ovek, bie uveren od sviju i ocenjen od sviju, 25i tajne e se srca njegova otkriti, i on, padnuvi na lice svoje, poklonie se Bogu i proglasie da je u istini Bog s vama. ta e se dakle initi, brao? Kad se sabirate, i svaki od vas ima ili pesmu, ili nauku, ili jezik, ili otkrivenje, ili tumaenje, neka sve to bude na uzdizanje. 27Ako ima ko koji govori (stranim) jezikom, nek to ine dvojica ili najvie trojica, i to po redu, a jedan da tumai. 28Ako li ne bude nikoga da tumai, neka ute u Crkvi, i sebi neka govore i Bogu. 29 A proroci dva ili tri neka govore, a drugi nek rasuuju. 30Ako li se otkriva to nekome koji sedi, prvi neka uuti. 31Jer moete svi jedan po jedan prorokovati, da se svi naue, i svi da se tee. 32Duhovi proroki pokoravaju se prorocima; 33jer Bog nije Bog zabune, nego mira. ene vae, kao i u svim Crkvama svetih, da ute u zboru, jer se njima ne doputa da tu govore, nego treba da su pokorne, kao to to i zakon kae. 35Ako li noe emu da se naue, kod kue mueve svoje neka pitaju, jer se eni ne pristoji da govori u Crkvi. Da li je od vas re Boja izie? , ili samim vama doe? 37Ako neko misli da je prorok, ili da je nadahnut, neka razume da ono to vam piem, to su Gospodnje zapovesti. 38Ako li ko to ne zna, neka ne zna. 39 Tako, brao moja, starajte se za proricanje i ne zabranjujte govoriti jezicima. 40Ali sve neka se uradi pristojno i uredno.
36 34 26

323

1. Korinanima 15 glava Napominjem vam, brao, jevanelje koje vam objavih, koje i primiste, u kome stojite, 2kojim se i spasavate, ako ga drite kako vam ga objavih, jer biste inae uzalud verovali. 3Predadoh vam najpre kako i sam primih, da Hristos umre za grehe nae, po Pismu, 4i da bi ukopan i da uskrsnu trei dan, po Pismu, 5i da se pojavi Kifi, a zatim dvanaestorici. 6Posle se pojavi jedanput pred vie od pet stotina brae, od kojih su mnogi jo i sad ivi, a neki pomree. 7Zatim se pojavi Jakovu, pa onda svima apostolima. 8A posle sviju njih pojavi se i meni, kao kakvom nedonoetu, 9jer sam je najmanji meu apostolima, koji nisam dostojan nazvati se apostol, jer gonih Crkvu Boju. 10Ali po milosti Bojoj jesam to jesam, i milost njegova to je u meni ne bi uzaludna, nego se potrudih vie od sviju njih, ali ne ba ja, nego milost Boja koja je sa mnom. 11Bio dakle ja ili oni, to mi propovedamo i to vi verovaste.
12 1

A ako se propoveda da Hristos uskrsnu iz mrtvih, kako govore neki meu vama da nema uskrsenja mrtvih? 13Ako nema uskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne uskrsnu; 14i ako Hristos ne uskrsnu, uzalud dakle propovedanje nae, a uzalud i vera vaa. 15I nalazimo se pred Bogom i kao lani svedoci, to protiv Boga svedoimo da uskrisnu Hrista, koga ne uskrisnu, kad mrtvi ne uskrsavaju. 16Jer ako mrtvi ne uskrsavaju, to ni Hristos ne uskrsnu. 17Ako Hristos ne uskrsnu, uzalud vera vaa i vi ste jo u gresima svojim. 18I zato i oni koji pomree u Hristu, propadoe. 19A ako se samo u ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesretniji smo od sviju ljudi.
20 21

Ali Hristos ve uskrsnu iz mrtvih, i bi prvenac od onih koji umree. Jer kao to po oveku doe smrt, po oveku doe i uskrsenje mrtvih. 22 I kako po Adamu svi umiru, tako e po Hristu svi oiveti,
23

ali svaki u svome redu: prvenac Hristos, a zatim oni koji pripadaju Hristu, o njegovu dolasku. 24Onda e doi kraj, kad preda kraljevstvo
324

onome koji je Bog i otac, poto ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. 25Jer on treba da kraljuje dokle ne poloi sve neprijatelje pod noge njegove. 26A poslednji neprijatelj koji e se unititi bit e smrt. 27Jer je sve pokorio pod noge njegove. Ali kad veli da je sve njemu pokoreno, pokazuje se da je to osim onoga koji mu pokori sve. 28A kad mu sve pokori, onda e se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da Bog bude sve u svima. ta bi inae inili oni koji se krste radi mrtvih? Ako mrtvi nikako ne uskrsavaju, to se krtavaju radi njih? 30I mi zato smo svaki as u opasnosti? 31Svaki sam dan smrti izloen, tako mi, brao, vae slave, kojom se diim u Isusu Hristu, Gospodu naemu. 32Jer ako sam se po ljudske stvari borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist od toga? Ako mrtvi ne uskrsavaju, "jedimo i pijmo, jer emo sutra umreti!" 33Ne varajte se! Zla drutva kvare dobre obiaje. 34Otreznite se kao to treba i ne greite, jer neki ne znaju za Boga. Na sramotu vau vam to kaem! Ali e rei ko: Kako e uskrsnuti mrtvi? i u kakvom e telu doi? Bezumnie! ono to seje ne oivljuje ako ne umre. 37I to seje, ne seje telo koje e biti, nego golo zrno, bilo penino ili drugo kakvo, 38a Bog mu daje telo kako je odredio, i svakom semenu telo koje mu prilii. 39 Nije svaka put jednaka put, nego je druga put oveja a druga etvorononih ivotinja, i druga ptija, i druga riblja. 40I ima telesa nebeskih i telesa zemaljskih, ali je drugi sjaj nebeskih, a drugi zemaljskih. 41Drugi je sjaj sunca, a drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; a i zvezda se od zvezde u sjaju svome razlikuje.
36 42 35 29

Tako i uskrsnenje mrtvih: Seje se telo raspadljivo i ono uskrsava neraspadljivo. 43See se prosto, i uskrsava slavno; seje se nejako, i uskrsava silno; 44seje se telo puteno, i uskrsava telo duhovno. Ako ima telo puteno, ima i telo duhovno. 45Zato je pisano: "Prvi ovek, Adam, postade dua iva." Poslednji Adam postaje duh koji oivljuje. 46Ali ono to je duhovno nije prvo, nego je prvo puteno, a duhovno posle dolazi.
325

Prvi je ovek od zemlje, zemaljski; drugi je ovek nebeski. 48Kakav je zemaljski takvi su i zemaljski, i kakav je nebeski takvi su i nebeski. 49I kako nosimo oblije zemaljskoga tako emo nositi oblije nebeskoga. A ovo to govorim, brao, to je da put i krv ne mogu naslediti kraljevstva Bojega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleuje. 51Evo vam kazujem tajnu: Neemo celi umreti, ali emo se celi pretvoriti, 52u jedanput, u trenuu oka, na poslednji znak trube. Zatrubie truba i mrtvi e uskrsnuti neraspadljivi, i mi emo se preobraziti. 53Jer ovo telo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo telo smrtno da se obue u besmrtnost. 54I kad se ovo telo raspadljivo obue u neraspadljivost, i ovo telo smrtno obue u besmrtnost, onda e se ispuniti ona re to je napisana: "Pobeda je smrt progutala. Gde je, smrti pobeda tvoja. gde je, smrti, alac tvoj?" 56A alac je smrti greh. I sila je greha zakon. 57Ali Bogu hvala, koji nam dade pobedu po Gospodu naemu Isusu Hristu. 58Zato, brao moja ljubljena, budite vrsti i nepokolebljivi, napredujui jednako u delu Gospodnjemu, znajui da trud va nee biti uzaludan u Gospodu. 1. Korinanima 16 glava to se tie priloga koji se kupe za svete, kao to naredih Crkvama Galatijskim, onako i vi inite. 2Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko moe, da se ne eka na moj dolazak za zbiranje poklona. 3A kad doem, koje vi potvrdite, one u s pismima poslati u Jerusalim neka odnesu vau pomo. 4A ako bude vredno da i ja idem, poi e sa mnom.
5 6 1 55 50

47

K vama u doi kad proem Makedoniju, jer u proi kroz Makedoniju. A kod vas moe biti da u se zabaviti, ili i zimovati, pa da me vi pratite kud poem. 7Sad vas u prolasku neu videti, a nadam se neko vreme ostati kod vas, ako Gospod dopusti. 8A u Efesu u ostati do Pedesetnice. 9Jer mi se otvorie velika i za uspeh pristupana vrata, a
326

protivnika ima mnogo.

10

Ako doe Timotej, gledajte da bude obezbeen kod vas, jer on radi delo Gospodnje kao i ja. 11Da ga niko, dakle, ne prezre, nego ga ispratite s mirom, da doe k meni, jer ga ekam s braom. 12to se tie brata Apolona, vrue sam ga molio da poe k vama s braom, ali on nikako ne htede sada poi. Doi e kad mu se prui prilika. Bdijte, budite vrsti u veri, muki se drite, utvrujte se! 14Sve to radite neka bude u ljubavi!
15 13

Molim vas pak, brao, vi znate da je dom Stefanin prvina od Ahaje, i da se odredi na sluenje svetima. 16Budite dakle susretljivi prema takvima, i prema svakome koji pomae i trudi se na ovom delu.
17

Obradovah se dolasku Stefaninu i Fortuninovu i Ahajikovu; oni mi nadoknadie vau odsutnost, 18jer umirie duh moj i va. Nauite se dakle da ceniti takve ljude.
19

Pozdravljaju vas Crkve Azijske. Pozdravljaju vas u Gospodu mnogo Akila i Priskila, s domaom svojom Crkvom. 20Pozdravljaju vas sva braa. Pozdravite jedan drugoga celovom svetim. Pozdravljam vas ja Pavle svojom rukom. 22Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista da bude proklet! Maran ata. 23Milost Gospoda naega Isusa Hrista s vama! 24Ljubav je moja sa svima vama u Isusu Hristu.
21

327

2. Korincanima

2. Korinanima
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13

2. Korinanima 1 glava
1

Pavle, po volji Bojoj apostol Isusa Hrista, i brat Timotej Crkvi Bojoj u Korintu, sa svima svetima koji su u svoj Ahaji: 2Milost vama i mir od Boga, Oca naega i Gospoda naega Isusa Hrista.
3

Blagosloven Bog i otac Gospoda naega Isusa Hrista, Otac milosra i Bog svake utehe, 4koji nas tei u svakoj nevolji naoj, da bismo utehom kojom nas same Bog tei mogli uteiti one koji su u kakvoj nevolji. 5Jer kako muke Hristove izobiluju u nama, tako i uteha naa izobiluje po Hristu. 6Ako smo oaloeni, za vau je utehu i spasenje, a ako se uteimo i to je za vau utehu i spasenje, koja se ispunjava u trpljenju onih istih muka koje i mi podnosimo. 7A nadanje nae tvrdo je za vas, znajui da kao to ste zajedniari u trpljenju bie to i u utesi.
8

I neemo, brao, da ne znate za nevolju koja nam se dogodi u Aziji, kad nam je i preko snage nae teko bilo, tako da se nismo nadali ni da emo ivot svoj sauvati. 9I mi smatrasmo kao sigurno da emo biti smrti predani, da ne bismo pozdanje svoje u sebe stavili, nego u Boga koji uskrsava mrtve. 10On nas je izbavio i izbavie od takve smrti, on, u koga se uzdamo da e nas i opet izbaviti, 11pomou i vae molitve za nas, da milost koju primamo pomou mnogih, bude mnogima povod da daju hvalu za nas.
12

Jer je naa slava u ovome: u svedoanstvu savesti nae da je nae vladanje u svetu, a osobito prema vama, bilo u svetosti i u istoti pred Bogom, a ne u putenoj mudrosti, nego po milosti Bojoj. 13Ne piemo
328

vam drugo nego ono to itate i to i sami priznajete. A nadam se da ete i do kraja priznati, 14kao to ste delimino i priznali, da smo mi vaa slava, kao to ete i vi biti naa slava u dan Gospoda naega Isusa Hrista. U tom uverenju htedoh najpre da doem do vas, da biste vi dvostruku milost imali. 16Hteo sam od vas da poem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da doem k vama, a vi da me pratite u Judeju. 17Ali kad sam ovo hteo, jesam li zato to lakomisleno inio? Ili su odluke moje, odluke po puti, da bude u mene i "da" i "ne"? 18Ali kako je veran Bog, re naa k vama ne bi "da i ne".
19 15

Jer sin Boji, Isus Hristos, koga propovedasmo vama ja, Silvan i Timotej, ne bi "da i ne", nego u njemu bi "da". 20jer koliko je do svih obeanja Bojih, u njemu stoji "da"; i zato se na "amin" preko njega izgovara na slavu Boga. 21A koji nas utvrdi s vama u Hristu i pomaza nas, to je Bog, 22koji nas i zabelei peatom, i metnu zalogu Duha u srca naa.
23

I ja za svedoka Boga prizivam na svoju duu, da to nisam vie doao u Korint, to je bilo da vas tedim; 24ne da mi vladamo nad verom vaom, nego mi doprinosimo vaoj radosti, jer ste vi vrsti u veri. 2. Korinanima 2 glava
1

Ja dakle reih u sebi da se ne vratim vama u alosti. 2Jer ako ja vas oalostim, ko e mene veseliti, osim onoga koji prima alost od mene? 3 I pisah vam to, da kad doem, ne primim alost od onih od kojih bi valjalo da primim radost, imajui prema svima vama pouzdanje da je moja radost radost sviju vas. 4U velikoj alosti i tunog srca i s mnogim suzama pisah vama, ne da biste se oalostili, nego da biste poznali veliku ljubav koju imam k vama.
5

Ako li je ko bio uzrok alosti, ne raali on mene, nego sve vas, bar u
329

nekoliko, da se u niemu ne preteruje. 6I dovoljna je takvome kazna koju mu je veina odredila, 7tako da vi imate pre da mu oprostite i da ga teite, da ne bi prevelika alost na njega pala. 8Zato vas molim da imate ljubav prema njemu, 9jer vam pisah i namerom da poznam, kuajui vas, jeste li u svemu posluni. 10A kome vi oprostite, tome opratam i ja, jer ja, ako to kome oprostih, oprostih radi vas, a pred Isusom Hristom, 11da ne damo da nas prevari sotona, jer nam namere njegove nisu nepoznate.
12

Inae kad dooh u Troadu, da propovedam jevanelje Hristovo, i ako mi Gospod tu ostavi otvorena vrata , 13ne imadoh mira u duhu svome, ne naavi Tita brata svoga; i zato, oprostivi se s njima, krenuh u Makedoniju.
14

Hvala Bogu, koji nam svagda daje pobedu u Hristu, i preko nas iri miris poznanja svoga na svakom mestu! 15Jer smo mi Hristov miris Bogu i meu onima koji se spasavaju i meu onima koji propadaju. 16 Jednima dakle miris smrtni na smrt, a drugima miris ivotni na ivot. I za ovo ko je dovoljno vredan? 17Jer mi ne iskrivljujemo re Boju, kao to mnogi to ine, nego iskreno i s Boje strane pred Bogom u Hristu govorimo. 2. Korinanima 3 glava Poinjemo li opet da se sami vama preporuujemo? Ili trebamo li, kao neki, preporunih poslanica na vas ili od vas? 2Ta vi ste naa poslanica, napisana u srcima naima, koju poznaju i itaju svi ljudi; 3 koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi sluei napisali ne mastilom, nego Duhom Boga ivoga, ne na kamenim tablicama, nego na mesanim tablicama, na srcima. 4To uverenje mi po Hristu kod Boga imamo. 5To ne znai da smo mi vredni zamisliti neto, kao da to od nas samih dolazi. Naprotiv: naa je vrednost od Boga, 6i on i uini nas vredne da budemo sluge novog saveza, ne slova, nego duha, jer slovo ubija, a duh oivljava.
330
1

I zaista, ako je sluba koja smrt daje, a koja je, slovima u kamenu urezana, bila tako slavna da sinovi Izrailjevi ne mogahu pogledati u lice Mojsijevo od slave lica njegova, koja je bila prolazna, 8kako li nee jo slavnija biti sluba Duha! 9Ako je slavna bila sluba koja izree osuenje, to je sluba koja izrie opravdanje mnogo izobilnija u slavi. 10 I zato i ono to je bilo slavno, nije, po tom poreenju, ni bilo slavno pored slave koja je uzvienija; 11jer ako je slavno bilo ono to je bilo prolazno, mnogo je slavnije ono to je trajno. 12Imajui, dakle, takvu nadu s velikim pouzdanjem radimo, 13i ne radimo kao Mojsije, koji metae koprenu na lice svoje, da sinovi Izrailjevi ne bi mogli ugledati kraj onome to je bilo prolazno 14Ali njihov razum otupi. Jer im do samog ovog dana stoji ona koprena neotkrivena kad itaju Stari zavet; i ona se ne die, jer nje tek u Hristu nestaje. 15I do danas kad se ita Mojsije, stoji koprena na srcu njihovom. 16Ali kad se srca obraaju ka Gospodu, die se koprena. Gospod je Duh, a gde je Duh Gospodnji onde je sloboda. 18Mi pak svi, koji otkrivena lica kao u nekom ogledalu gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u tom istom licu iz slave u slavu, kao od Duha Gospodnjega. 2. Korinanima 4 glava Zato imaju ovu slubu po milosru koje nam se uini, ne klonemo duhom. 2Mi odbacujemo stidne stvari koje se ine u tajnosti, ne ponaamo se lukavo, niti re Boju izvremo, nego se objavljivanjem istine otvoreno pokazujemo svaijoj ljudskoj savesti pred Bogom. 3Ako li je pak jo pokriveno i nae jevanelje, pokriveno je za one koji propadju; 4za nevernike kojima je bog ovoga sveta oslepio razum, da ne vide sjaj svetlosti jevanelja slave Hrista, koji je lik boga nevidljivoga. 5Jer mi ne propovedamo sebe, nego propovedamo Isusa Hrista, Gospoda naega, i kaemo da smo vae sluge, Isusa radi. 6Jer Bog, koji ree da iz tame zasvetli svetlost, zasvetli u srcima naima, da
331
1 17

bi poznanje slave Boje zablistalo u licu Isusa Hrista. To blago mi nosimo u zemljanim sudovima, da se zna da je ta mona sila od Boga a ne od nas. 8Nas svakojako gone, ali ne malaksavamao; 9 u nevolji smo, ali ne oajavamo; teraju nas, ali nismo naputeni; obaljuju nas, ali ne propadamo, 10i jednako nosimo na telu umiranje Isusovo, da se i ivot Isusov na puti naoj pokae. 11Jer mi koji smo ivi, jednako se predajemo smrti za Isusa, da se i ivot Isusov javi na smrtnoj puti naoj. 12Zato dakle smrt deluje u nama, a ivot u vama. Imajui pak onaj isti duh vere o kome je pisano: "Verujem, i zato govorim" i mi verujemo, i zato govorimo, 14znajui da e onaj koji uskrsnu Isusa, uskrsnuti i nas s Isusom, i postaviti s vama zajedno pred njega. 15Jer se sve to radi vas deava, da milost, umnoavajui se, ini da izobiluju, na slavu Boju, davanja hvale to veeg broja ljudi. 16Zato ne malaksavamo, pa i ako se na spoljanji ovek i raspada, unutranji se iz dana u dan obnavlja. 17Jer nae kratke i lake sadanje brige donose nam, preko svake mere, veni deo slave, 18jer mi gledamo ne na stvari, koje se vide, nego na one koje se ne vide, jer su stvari vidljive prolazne a nevidljive su vene. 2. Korinanima 5 glava Znamo zaista da ko se ovaj ator, u kome mi na zemlji prebivamo, uniti, imamo na nebu zgradu koja je Boje delo, dom veni, koji nije ljudska ruka gradila. 2Zato i uzdiemo u ovom atoru, elei se skloniti u svoj nebeski stan, 3i da se obueni, a ne goli naemo. 4Jer dok smo u ovome atoru, teko uzdiemo, jer mi hoemo ne da se svuemo, nego da se preobuemo, da ivot proguta ono to je smrtno.
5 6 1 13 7

A onaj koji nas za to stvori, to je Bog koji nam dade zalogu Duha. Puni smo, dakle, pouzdanja jednako, a znamo da dok smo u ovome telu, daleko smo od Gospoda, 7jer mi po veri hodimo, a ne po onome to gledamo; 8puni smo pouzdanja i vie volimo ostaviti ovo telo i kod
332

Gospoda prebivati.
9

Zato se i staramo da njemu ugodimo, bilo da smo u ovome telu ili da ga ostavimo. 10Jer svi treba da se javimo na sudu Hristovu, da primimo svaki po onome to je ko u svom telu dobro ili zlo uinio.
11

Poznajui, dakle, strah od Gospoda, nastojmo da uveravamo ljude, a Bogu smo poznati, i nadamo se da smo i vaim savestima poznati. 12 Ne preporuujemo se opet vama, nego vam dajemo povod da se i vi s nama hvalite, da imate to odgovoriti onima koji se hvale onim to je spolja ali nije u srcu. 13A ako se ja zanosim, Bogu se zanosim; ako li sam razabran, vama sam razabran. Jer nas ljubav Hristova pokree, jer mi mislimo da ako jedan sam za sve umre, to dakle svi umree; 15i da on za sve umre zato da oni koji ive, ne ive vie radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu. 16Zato i mi od sada nikoga ne poznajemo po puti, i ako Hrista i poznasmo po puti, sad ga vie ne poznajemo tako. 17Ako je ko u Hristu, on je novo stvorenje; staro proe, gle, sve novo postade. Ali je sve to od Boga, koji pomiri nas sa sobom po Hristu, i dade nam slubu pomirenja. 19Jer Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom, ne uraunavi mu greha njegovih, i metnuvi u nas re pomirenja. 20Mi dakle vrimo slubu poslanika u ime Hrista, kao da Bog kroz nas govori. Molimo vas u ime Hristovo, pomirite se s Bogom! 21Jer onoga koji ne znadijae greha, nas radi uini grehom, da mi postanemo u njemu pravda koja pred Bogom vredi. 2. Korinanima 6 glava
1 18 14

I kako mi s Bogom radimo, molimo vas da ne primite uzalud milost Boju, 2jer on govori: "U pravo te vreme ja usliih i u dan spasenja ti pomogoh". Evo ga sad pravo vreme, evo ga sad dan spasenja! 3 nikakve ni u emu ne dajemo sablazni, da se slubi naoj ne
333

prigovori, 4nego se u svemu pokazujemo kao sluge Boje: u velikom trpljenju, u nevoljama, u bedama, u tekoama, 5pod udarcima, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu, 6u istoti, u poznanju, u pondoenju, u dobroti, u Duhu Svetom, u ljubavi istinskoj, 7 u rei istine, u sili Bojoj, s orujem kojim pravda i napada i brani se, 8 usred slave i usred sramote, usred dobrog i usred ravog glasa, smatrani kao obmanioci, ali uvek istiniti, 9kao neznani, ali ipak poznati, kao oni koji umiru, a evo smo ivi, kao kanjavani, ali ne ubijeni, 10kao ucveljeni, a koji se ipak vesele, kao siromani, a koji mnogo obogauju, kao oni koji nita nemaju a sve imaju. Usta naa otvorie se k vama, Korinani, i srce nae rairi se. Vama nije tesno u nama, ali vam je tesno u srcima vaim. 13Vratite nam to jednakom merom, (kao deci svojoj govorim) irite se i vi!
12 14 11

Ne vucite tueg jarma s nevernicima. Jer ta ima pravda zajednikog s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? 15Kako da se slae Hristos s Velijarom?, ili kakav udeo ima vernik s nevernikom?, 16 ili kako se slae hram Boji s idolima? Jer smo mi hram Boga ivoga, kao to ree Bog: "Useliu se u njih, i iveu meu njima, i biu im Bog, i oni e biti moj narod." 17Zato, "iziite od njih, odvojite se od njih, govori Gospod, ne dirajte to je neisto, i ja u vas primiti, 18i biu vam otac, i vi ete meni sinovi i keri biti, govori Gospod svemoni." 2. Korinanima 7 glava
1

Imajui, dakle, takva obeanja, o ljubljeni, da oistimo sebe od svake neistote puti i duha, nastavljujui svoje posveenje u strahu pred Bogom!
2

Dajte nam mesto u srcima svojim! Nikome mi nismo na ao uinili, nikoga nismo zaveli, nikoga nismo obmanuli. 3Ne govorim to da bih vas osudio, jer pre rekoh da ste u srcima naim na ivot i na smrt. 4Mnogo se uzdam u vas, mnogo imam da se hvalim s vama, pun sam utehe i
334

izobilan radou pored sviju briga naih. 5Jer od kad doosmo u Makedoniju, nikakva mira nemae put naa, nego u svemu imasmo nevolje: napolju borbe, unutra strah. 6Ali Bog koji tei poniene, utei nas dolaskom Titovim, 7i ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on utei kod vas, kazujui on nama vae vrue elje, vae plakanje, vae staranje za mene, tako da je moja radost jo vea bila.
8

I ako sam vas i raalio poslanicom svojom, ne kajem se. A i kad bih se i pokajao, znajui da vas je ona poslanica, ako i zamalo, raalila, 9 sad se radujem, ne zato to ste bili alosni, nego to se oalostiste na pokajanje; jer se oalostiste po Bogu, da od nas ni u emu ne tetujete. 10Jer alost koja je po Bogu donosi pokajanje na ozdravljenje, za koje se nikad niko ne pokaje, a alost ovoga svega donosi smrt. 11Jer gle, ovo samo to se po Bogu oalostiste koliko ne pobudi stvaranje meu vama? Kakvo opravdavanje, kakvu revnost, kakav strah, kakve vrue elje, kakvo takmienje, kakvu osudu! U svemu pokazaste da ste bili isti u tom delu. 12Ako vam, dakle, pisah, ne uinih to radi onoga koji je poinio nepravdu, niti radi onoga kome je ona uinjena, nego da se pokae meu vama staranje vae za nas pred Bogom.
13

Zato se i uteismo. Ali osim svoje utehe obradova nas jo vie radost Titova, iji duh vi svi umiriste. 14A ako sam se pred njim pohvalio za vas, ne zbunih se za to, nego kako svima vama uvek istinu govorismo, tako se istina nae i u pohvali naoj pred Titom. 15On osea sad dvostruku ljubav prema vama, kad se opominje posluanja sviju vas, i kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili. 16Radujem se dakle to se u svemu smem osloniti na vas. 2. Korinanima 8 glava
1

Saoptavamo vam pak, brao, milost Boju, koja se ukaza u Crkvama Makedonskim. 2Usred mnogih nevolja, kojima su okuane, njihova odueljvena radost i njihovo veliko siromatvo izobilovae u bogatstvu
335

dareljivosti njihove. 3Jer po mogustvu svome (ja sam tome svedok) i preko mogustva dareljivi bejahu, 4i mnogim nas molitvama molie da im inimo milost da uzmemo udela u pomoi namenjenoj svetima. 5I ne samo to su doprinosili, kao to se i nadasmo, nego se oni sami najpre predae Gospodu, a posle nama po volji Bojoj. 6Mi smo dakle umolili Tita da kao to je poeo onako i svri i meu vama to dobrotvorno delo.
7

A vi kako se u svemu istiete u veri, u rei, u poznanju, u svakom staranju i u ljubavi svojoj prema nama, istiete se i u tom dobrotvornom delu. 8Ne govorim to u ime zapovesti, nego da bih, predoui vam tue staranje, okuao iskrenost vae ljubavi. 9Jer znate milost Gospoda naega isusa Hrista, da, bogat, radi vas osiromai, da se vi njegovim siromatvom obogatite.
10

To je savet koji vam dajem, jer se to i prilii vama, koji ne samo poeste raditi, nego ste jo od lanjske godine to hteli da uinite. 11A sad dovrujte to delo, da, kao to bi dobra volja u odluci, tako budete i u izvoenju prema snagama vaim. 12Dobra je volja, kad postoji, ugodna prema onome ime moe da se raspolae, a ne prema onome to nema. 13Jer se ne radi o tome da se vi izloite nematini da se drugima pomogne, nego da bude svima jednako; 14da u sadanje vreme va suviak bude za njihov nedostatak, da i njihov suviak bude tako isto za va nedostatak: da bude jednakost, 15kao to je napisano: "ko je mnogo skupio nije preteklo, a ko je malo skupio nije mu nedostalo".
16

Hvala nek je Bogu to je u srce Titovo metnuo jednako staranje za vas; 17jer on primi molbu nau, i sveom revnou i svojevoljno polazi da k vama doe. 18Poslasmo pak s njim i brata koga sve Crkve hvale zbog jevanelja, 19i koji je izabran od Crkava da putuje s nama za ovo delo dobrotvornosti, u kome mi sluimo na slavu samoga Gospoda i za svedoanstvo nae dobre volje 20Mi tako radimo, da nas ko ne pokudi za obilje ovih priloga kojima se bavimo, 21jer se mi staramo za ono to
336

je dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima. 22A poslasmo s njima i brata koga u mnogim prilikama poznasmo da je ustalac, a sad je i jo vie s velikog pouzdanja u vas. 23to se tie Tita, on je moj drug i pomaga meu vama; a to se tie brae nae, oni su poslanici crkveni, slava Hristova. 24Dajte im dakle pred Crkvama dokaz svoje ljubavi i pokazujte im da imamo zato da se hvalimo. 2. Korinanima 9 glava Za pomo koja je odreena svetima ne treba da vam piem. 2Jer poznajem vau dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima, govorei im da se Ahaja spremi jo i od lanjske godine, i vaa ravnost oduevi mnoge. 3aljem brau da se hvala naa ne isprazni vama u ovoj stvari, nego da budete spremni, kao to sam govorio, 4da se, ako dou sa mnom Makedonci i nau vas nespremne, ne osramotimo mi (da ne reem vi) s te hvale. 5Zato naoh za potrebno pozvati brau da najpre idu k vama, i da se bave tim ve obeanim vaim prilozima, te da bude sve gotovo, tako da ispadne to kao delo dareljivosti a ne kao delo tvrdienja.
6 1

Znate da koji malo sije, malo e i ponjeti, a koji obilno seje, obilno e ponjeti. 7Svaki neka priloi po volji svoga srca, a ne sa alou ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje. I Bog moe uiniti da je meu vama izobilna svaka milost, da imajui u svemu svagda sve to je potrebno, izobilujete u svakom dobrom delu, 9kao to je pisano: "prosu, dade siromasima, pravda njegova za navek ostaje:" 10Onaj koji "Daje seme sejau i hleb za hranu njegovu," dae i vama i umnoie vam seme vae, i umoie plodove pravde vae. 11Vi ete tako u svemu biti obogaeni za svako dobroinstvo koje e preko nas initi da se daje hvala Bogu. 12Jer davanje ove pomoi ne samo to ispunjuje potrebe svetih, nego postaje jo i bogatim izvorom davanja hvale Bogu. 13S obzirom na tu pomo, hvale oni Boga za vae revno priznanje jevanelja Hristova i za velikodunost vaih darova
337
8

prema njima i prema svima, 14i mole se Bogu za vas, jer vas oni vole za veliku milost koju vam je Bog dao. 15Hvala nek je Bogu na njegovom neiskazivom daru! 2. Korinanima 10 glava
1

A ja Pavle molim vas, blagosti radi i dobrote Hristove, ja koji kad sam pred vama izgledam skroman prema vama, a kad nisam kod vas smeo sam prema vama; 2molim vas da me ne naterate, kad budem kod vas, da upotrebim tu smelost, koju nameravam upotrebiti protiv nekih koji nas smatraju kao da po puti ivimo. 3Ako i ivimo u puti, ne borimo se po puti. 4Jer oruje naeg vojevanja nije puteno, nego je ono silno od Boga, na raskopavanje gradova, da ruimo i pomisli 5i svaku visinu koja se podie protiv poznanja Bojeg, i zarobimo svaku misao na poslunost Hristu, 6i gotovi smo da kaznimo svaku nepokornost, kad se ispuni vaa pokornost.
7

Vi gledate na spoljanjost! Ako se ko uzda da je Hristov, neka prizna u srcu svome da kako je on Hristov, tako smo i mi Hristovi. 8A ako bih se ja i neto vie pohvalio vlau koju nam dade Gospod na uzdizanje a ne na unitavanje vae, ne bih se postideo, 9da se ne bih pokazao kao da hou da vas svojim poslanicima plaim. 10"Jer su mu poslanice" kae se , "teke i jake, a kad je on telom pred nama neugledan je, i re je njegova nespretna." 11Ko tako kae neka pomisli ovo: Da kakvi smo u rei u poslanicama, kad nismo kod vas, takvi smo i na delu kad smo tu.
12

Jer se mi ne smemo meati ili porediti s onima koji se sami hvale, koji, kad se sami po sebi mere i uporede sami sa sobom, nisu razumni. 13 A mi se neemo hvaliti preko mere, nego po meri dela koje nam Bog razdeli, pa da dopremo i do vas. 14Ne prelazimo mi preko svojih granica, kao da ne dospesmo do vas; jer dopresmo i do vas s jevaneljem Hristovim. 15Ne hvalimo se mi preko mere, niti se tuim radom hvalimo, nego se hvalimo zato to imamo nadu, ako poraste
338

vera vaa, da emo se u vama izobilno veliati u granicama koje su nama odreene, 16pa da i dalje od vas propovedamo jevanelje, a da se ne pohvalimo onim to je postignuto u granicam koje su drugima odreene. 17A ko se hvali, neka se u Gospodu hvali! 18Jer nije priznat onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali. 2. Korinanima 11 glava
1

Ah kad biste mogli da potrpite malo bezumlja od moje strane" Ali me vi i trpite! 2Jer ja revnujem za vas, Bojom ljubomorom, jer sam vas obeao samo jednom mladoenji, da vas kao istu devicu pred Hrista izvedem. 3Ali kao to zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plaim da se i misli vae ne iskvare i ne odvrate od istote koja je u Hristu. 4Jer ako neko doe da vam propoveda drugog Isusa, koga mi ne propovedasmo, ili da drugog duha primite, koga ne primiste, ili drugo jevanelje, koje ne primiste, vi biste to ipak trpeli. 5A ja mislim da ni u emu nisam manji od tih velikih apostola! 6Jer ako sam i nespretan u rei, ali u poznanju nisam; i to smo mi vama u svakom pogledu i u svakoj stvari pokazali. Jesam li ja greh poinio poniavajui se da biste se vi uzdigli, kad vam bez nagrade jevanelje Boje propovedah? 8Od drugih Crkava oteh, uzevi od njih platu, da vama sluim. I kad sam kod vas bio, i bio u sirotinji, nikome na teret ne padoh, 9jer za moje potrebe dadoe braa koja dooe iz Makedonije. U svemu sam pazio da vam ne budem na teret i paziu. 10Po istini Hristovoj, koja je u meni, kaem da mi se hvala ova nee oduzeti u Ahajskim krajevima. 11Zato?... Zar zato to vas ne ljubim? To Bog zna! 12Ali to inim to u i dalje initi, da uklonim svaki izgovor onima koji trae izgovore, da bi se poznali kao i mi u onome ime se hvalimo. 13Takvi ljudi, to su lani apostoli, prevarni poslanici, koji se pretvaraju u apostole Hristove. 14I nije ni udo, jer se i sam sotona pretvori u anela svetlosti. 15Nije dakle nita udnovato ako se i sluge njegove pretvaraju u sluge pravde. Ali e njihov kraj biti po delima njihovim.
339
7

Opet velim: da me niko ne posmatra kao da sam bezuman; a inae me bar kao bezumna primite, da se i ja malo pohvalim. 17A to govorim kad se tako otvoreno hvalim, ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju. 18I kad se ve mnogi hvale po puti, i ja u da se hvalim, 19jer vi rado trpite bezumnike, vi koji ste mudri. 20Ako vas ko podjarmi, ako vas ko jede, ako vas ko savlada, ako je ko drzak, ako vas ko po obrazu bije, vi to trpite. Stidim se da to kaem, ali smo se mi slabi pokazali. Ali u emu je neko smeo (po bezumlju govorim) i ja sam smeo. 22Jesu li to Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Je li potomstvo Avramovo? I ja sam. 23 Jesu li sluge Hristove? (nastrano govorim). Ja sam jo vie. Vie sam se trudio, vie sam udaraca podneo, vie puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga. 24Od Judeja primio sam pet puta etrdeset manje jedan udarac. 25Triput sam bi iban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta sam u brodolomu stradao, no i dan proveo sam usred valova. 26U estim svojim putovanjima bio sam u opasnosti na vodama, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od ljudi mog roenog naroda, u opasnosti od paganaca, u opasnosti u gradovima, u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti meu lanom braom. 27Bio sam u trudu i na muci, u mnogom nespavanju, u gladovanju i ei, u mnogom postu, u zimi i golotinji. 28A da o drugome i ne govorim, svaki sam dan opkoljen brigama koje mi sve Crkve zadaju. 29Ko oslabi, a ja da ne oslabim? Ko se spotie, a ja da ne govorim? Ako treba hvaliti se, svojom u se slabou hvaliti! 31Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji je blagosloven na sve vekove, zna da ne laem!... 32U Damsku paganski namesnik kralja Arete uvae grad Damask da me uhvati, 33i kroz prozor spustie me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.
30 21

16

340

2. Korinanima 12 glava
1

Treba hvaliti se... ali to ne koristi. Ali u ipak doi do vienja i otkrivenja Gospodnjih. 2Znam oveka u Hristu koji je pre etrnaest godina (da li u svom telu, ne znam, ili osim tela ne znam , Bog to zna) uznesen do treega neba. 3I znam za tog oveka (da li u svom telu, ili van tela, ne znam , Bog to zna) 4da bi uznesen u raj, i da je uo neiskazive rei, kojih oveku nije doputeno govoriti. 5Njime u se hvaliti, a sobom se neu hvaliti, osim sa slabostima svojim. 6A kad bih i hteo da se hvalim, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se ja od toga uzdravam, da ne bi ko vie pomislio za mene, nego to vidi na meni ili uje od mene.
7

I da se ne bih poneo s veliine tih otkrivenja, dade mi se alac u meso, aneo sotonin, da me ua, da se ne ponosim. 8Tri puta sam Gospoda molio da ga ukloni od mene, 9i on mi ree: Dosta ti je moja milost, jer se moja sila u slabosti ispoljava. Rado u se dakle hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. 10Zato se dobro snalazim u slabostima, u ruenju, u nevoljama, u progonstvima, u teskobama za Hrista, jer kad sam slab, onda sam silan. Bio sam bezuman; vi me na to nateraste. Trebalo je da me vi hvalite, jer ni u emu nisam manji od tih velikih apostola, ako i nisam nita. 12 Znaci mog apostolstva pojavie se meu vama u svakom trpljenju, u znamenjima, u krepostima i udesima. 13U emu dobiste manje od ostalih Crkava, osim samo to vam ja ne bejah na teret? Oprostite mi tu krivicu.
14 11

Evo sam gotov i po trei put da vam doem, i neu vam biti na teret, jer ne traim ono to je vae, nego vas. Jer deca nisu duna roditeljima imanja stei, nego roditelji deci. 15I ja u rado troiti i istrou i sebe za due vae, pa i desilo se da ljubei ja vas odvie vi mene manje ljubite.
16

Ali neka bude i tako. Ja vam ne bejah na teret, ali kao lukav ovek
341

dobih vas prevarom! 17Jesam li vas u emu otetio preko koga od onih koje slah k vama? 18Umolih Tita da doe do vas, i s njim poslah i drugog brata. Je li Tit to od vas traio? Ne hodismo li jednim duhom, ne jednim li stopama? Vi odavna mislite da se mi opravdavamo pred vama. Pred Bogom i u Hristu govorimo, i sve to, ljubljeni, mi za vae uzdizanje govorimo. 20 Jer se bojim da kad doem, neu vas nai kakve hou, i da u se i ja nai pred vama kakva me neete. Plaim se da ne budu svae, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, podmetanja, nadimanja, bune. 21Da, plaim se da me opet kad doem ne ponizi Bog moj kod vas, i ne zaplaem za mnogima koji su pre sagreili i nisu se pokajali za neistotu i blud i sramotu to poinie. 2. Korinanima 13 glava
1 19

Ovo je trei put to idem k vama. Po iskazu dva ili tri svedoka uredie se sve stvari. 2Kazao sam, kad sam drugi put bio s vama, a sad, kad sam daleko od vas, kaem jo unapred onima koji su pre sagreili, i svima ostalima, da ako opet doem neu nikoga tedeti; 3jer vi traite da iskuate da li Hristos u meni govori, on koji prema vama nije slab nego je silan u vama. 4Jer je on raspet bio po slabosti, ali on ivi po sili Bojoj, a i mi smo slabi u njemu, ali emo iveti s njim silom Bojom, da delujemo prema vama.
5

Sami sebe ispitujte jeste li u veri, sami sebe okuajte. Ili ne poznajete da je Isus Hristos u vama?, osim ako u emu niste prekorni, 6a nadam se da ete poznati da mi nismo prekorni. 7Ali se mi Bogu molimo da ne inite nikakva zla, ne da se mi valjani pokazujemo, nego da vi dobro inite, a mi kao prekorni da budemo. 8Jer nita ne moemo protiv istine, nego za istinu. 9Mi se radujemo kad smo mi slabi a vi jaki, i to se Bogu molimo, to je za vae usavravanje. 10Zato, ne budui kod vas, piem ovo, da kad doem ne moram postupati bez tedenja vlasti koju mi je Gospod dao na zidanje a ne na ruenje.
342

11

U ostalom, brao, budite radosni, usavrujte se, uteavajte se, sloni budite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira bie s vama. 12[13:12a] Pozdravite jedan drugoga celivom svetim. 13[13:12b] Pozdravljaju vas svi sveti.
14

[13:13] Milost Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga i zajednica Svetoga Duha neka su sa svima vama!

343

Galatima

Galatima
1, 2, 3, 4, 5, 6

Galatima 1 glava
1

Pavle, apostol, ne od ljudi, ni po jednom oveku, nego po Isusu Hristu i po Bogu Ocu, koji ga uskrsnu iz mrtvih, 2i sva braa koja su sa mnom, Crkvama Galatijskim: 3Milost vama i mir od Boga Oca i od Gospoda naega Isusa Hrista, 4koji dade sebe za grehe nae, da nas izbavi od sadanjega sveta zloga, po volji Boga i Oca naega, 5kome slava na vekove vekova. Amin!
6

udim se da se tako brzo odvraate od onoga koji vas je pozvao po milosti Hristovoj, i prilazite drugom jevanelju. 7Ne da ima i drugo jevanelje, nego ima ljudi koji unose zabunu kod vas i hoe da izvru jevanelje Hristovo. 8Ali i kad bismo i mi sami, kad bi i aneo s neba javio vama jevanelje drukije nego to vam ga mi javismo, proklet da je! 9Kao to rekoh, to i sad opet kaem: Ako vam ko javi jevanelje drukije nego to ga vi primiste, proklet da je! 10elim li ja sad ljudsku ili Boju naklonost? Ili zar traim ljudima da ugaam? Ta kad bih ja jo ljudima ugaao, tad ne bih bio sluga Hristov.
11 12

Izjavljujem vam, brao, da jevanelje koje sam ja javio nije od ljudi, jer ga ja ne primih niti nauih od ljudi, nego ga primih objavljenjem Isusa Hrista. Vi ste zaista uli kakvo je moje ivljenje nekad bilo u Judejstvu, i kako sam estoko gonio Crkvu Boju i raskopavao je, 14i kako sam u Judejstvu istaknutiji bio od mnogih vrsnika svojih u narodu svome, nadahnut prevelikom revnou za predanja otaca svojih. 15Ali kad bi
344
13

ugodno onome koji me izabra iz utrobe matere moje i prizva me milou svojom, 16da javi Sina svoga u meni, da ga ja objavim pagancima, ja tad ne pitah ni puti ni krvi, 17i ne uzioh u Jerusalim k onima koji su pre mene apostoli bili, nego otidoh u Arapsku, i opet se vratih u Damask. 18Tri godine posle toga izioh u Jerusalim da vidim Petra i ostadoh kod njega petnaest dana. 19Ali drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjega. 20A to vam piem, evo pred Bogom kaem da ne laem. 21Zatim dooh u zemlje Sirske i Kilikijske, 22 a bejah licem nepoznat Hristovim Crkvama u Judeji, 23koje behu samo ule da se govori: "Onaj koji nas je nekad gonio, sad propoveda veru koju nekad raskopavae." 24I one su slavljahu Boga s mene. Galatima 2 glava
1

etrnaest godina posle toga, opet izioh u Jerusalim s Varavom, uzevi sa sobom i Tita, 2i to izioh po otkrivenju. I ja kazah njima jevanelje koje propovedam pagancima, i naroito to kazah onima koji su bili najvieniji, da ne trim, ili da ne bih trao uzalud. 3Ali Tit, koji bee sa mnom, i bee Grk, ne bi prisiljen da se obrezuje. 4I to radi lane brae, koja se kradom privukoe i uunjae meu nas, da uhode slobodu koju imamo u Isusu Hristu, s namerom da nas zarobe. 5Mi njima ni za as ne popustismo, i protivismo se njihovim zahtevima, da bi istina jevanelja ostala meu vama. 6A oni koji su bili najvieniji , kakvi bili da bili ranije, ja nita ne marim (jer Bog nema linih obzira) , oni koji su bili najvieniji nita mi ne nametoe, 7nego nasuprot, uviajui da je meni povereno jevanelje u neobrezanima, kao Petru meu obrezanima, 8(jer onaj koji je uinio Petra apostolom meu obrezanima; onaj uini i mene apostolom meu pagancima), 9i poznavi milost koja je meni dana, Jakov, Kifa i Jovan, koji se smatraju kao stubovi, dadoe meni i Varnavi ortaku ruku, da bismo poli mi k pagancima, a oni k obrezanima. 10Samo nam preporuie da se spomenemo siromaha, za koje sam i pazio da se staram.
11

Ali kad Kifa doe u Antiohiju, u oi mu protivstadoh, jer bee zazoran.

345

12

Jer pre, dok ne dooe neki Jakovljevi odaslanici, jeoe s pagancima, a kad oni dooe, ustruavae se i odvajae se od straha od obrezanih. 13I dvoliahu s njim i ostali Judeji, tako da i Varnava bi zaveden od njihovog dvolienja. 14Kad ja videh da ne idu pravo po istini jevanelja, rekoh Kifi pred svima: Kad ti, koji si Judejin, paganski a ne judejski ivi, zato nagoni pagance da ive judejski? Mi smo po roenju Judeji a ne grenici paganski, 16ali znajui da oveka ne opravdavaju dela zakona, nego samo vera u Isusa Hrista, to i verovasmo u Isusa Hrista, da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona, jer se delima zakona nikakva put nee opravdati. 17Ali ako se mi, koji traimo da se opravdamo Hristom, naemo i sami grenici, je li zato Hristos slubenik greha? Nipoto! 18Jer ako ja prezidam ono to razvalih, pokazujem da sam prestupnik, 19jer sam ja po zakonu zakonu umro da Bogu ivim. S Hristom se razapeh. 20A ako ivim, ne ivim ja, nego ivi u meni Hristos. Ako ja sada ivim u puti, to ivim u veri Sina Bojega, koji me je ljubio i koji je sebe za mene predao. 21Ne odbacujem ja milost Boju, jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre. Galatima 3 glava
1 15

O nerazumni Galati! Ko vas je opinio, vas, pred ijim je oima Hristos kao razapet naslikan? 2Od jedno hou od vas da znam: Jeste li vi Duha primili po delima zakona, ili po propovedanju vere? 3Tako li ste bez razuma? Zaeti u Duhu, hoete li sad u puti da svrite? 4Tako li uzalud pretrpeste? I kad bi bilo samo uzalud! 5Onaj koji vam daje Duha i ini udesa meu vama, ini li to delima zakona, ili propovedanjem vere? Kao to Avram verova Bogu, i to mu se primi u pravedu, 7priznajte tako i vi da su sinovi Avramovi oni koji veru imaju. 8A Pismo , predviajui da e Bog verom pagance opravdati , unapred objavi Avramu: "U tebi e se blagosloviti svi narodi!", 9tako da se oni koji
346
6

veruju blagosiljaju s vernim Avramom.

10

Jer koji se dre dela zakona, pod kletvom su, jer je pisano: "Proklet svaki koji ne dri sve to je napisano u knjizi zakona, i to ne izvruje." 11 I da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, jasno je, jer je reeno: "Pravednik e od vere iveti." 12A zakon ne dolazi od vere, nego on kae: "ovek koji izvri te stvari, ivee po njima." 13Hristos nas je otkupio od kletve zakonske, postavi za nas kletva (jer je pisano: "Proklet svaki koji visi na drvetu"), 14da se blagoslov Avramov ispuni meu pagancima u Isusu Hristu, i da po veri primimo obeanje Duha.
15

Brao! (kao ovek govorim): Zavet koji je ovek potvrdio niko ne odbacuje, niti mu to dodaje. 16Obeanja behu uinjena Avramu i potomstvu njegovu. I ne kae: "I potomstvima", kao za mnoga, nego samo za jedno: "I potomstvu tvome", a to je Hristos. 17Ovo pak hou da kaem: Zakon koji je nastao etiri stotine i trideset godina docnije, ne moe ukinuti zavet koji je Bog potvrdio, pa da se tako isprazni obeanje. 18Jer kad bi naslee dolazilo od zakona, ono ne bi dolazilo od obeanja, a Avramu obeanjem dade Bog taj dar milosti.
19

emu dakle zakon? On je donet radi prestupa, doklr ne doe potomstvo za koje bee uinjeno obeanje, a proglaen je preko anela na ruke jednog posrednika. 20A posrednik nije posrednik jednog samog, ali je Bog samo jedan.
21

Je li zakon, dakle, protivan obeanjima Bojim? To nikako! Jer da je donet zakon koji moe ivot dati, zaista bi od zakona dola pravda. 22 Ali Pismo zatvori sve pod greh, da se ono to je obeano dade po veri u Isusa Hrista onima koji veruju.
23

Pre no to vera doe bejasmo zatvoreni pod straom zakona za veru koja je trebala da se objavi. 24Tako nam zakon bi kao neki vaspita da nas vodi Hristu, da bismo se verom opravdali. 25Ali im doe vera,
347

nismo vie pod tim vaspitaem, 26jer ste vi svi sinovi Boji verom u Isusa Hrista; 27jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. 28 Nema tu vie ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni gospodara, nema ni muko ni ensko, jer ste vi svi jedno u Isusu Hristu. 29A kad ste Hristovi, onda ste vi potomstvo Avramovo, naslednici po obeanju. Galatima 4 glava
1

Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u emu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od svega; 2neego je on pod zapovednicima i starateljima do roka koji je otac odredio. 3Tako i mi dok bejasmo nejaki, bejasmo u ropstvu stihija sveta; 4a kad se navrie vremena, posla Bog Sina svoga, koji je roen od ene, i roen pod zakonom, 5da otkupi one koji su bili pod zakonom, da bismo mi primili posinjenje. 6I kako ste vi sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca naa koji klie: Ava! Oe! 7Tako ve nisi vie rob nego sin, a ako si sin i naslednik si po milosti Bojoj. Ali vi ranije, ne poznajui Boga, sluiste bogovima koji to nisu po prirodi svojoj; 9ali sad, poznavi Boga, ili bolje: poznati budui od Boga, kako da se opet vraate na slabe i jadne stihije, kojima opet hoete da robujete? 10Vi pazite na dane i mesece, na vremena i na godine! 11 Bojim se da sam se uzalud trudio oko vas! Budite kao ja to sam, jer sam ja kao i vi to ste. Brao molim vas! Nita mi vi ne uiniste na ao. A znate da vam u slabosti tela prvi put propovedah jevanelje. 14I ne prezreste me, niti omrzoste zbog nevolja puti moje, nego me primiste kao anela Bojega, kao Isusa Hrista. 15 Gde je sad ono vae blaenstvo? Jer vam svedoim da biste, da je to bilo mogue, izvadili bili i oi svoje da ih meni date. 16Zato li vam postadoh neprijatelj, to vam govorim istinu? 17Revnost koju oni imaju prema vama nije ista, nego oni hoe da vas odvoje od nas, da vi njima revnujete. 18A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas. 19Deco moja, od koje opet oseam muke poroaja
13 12 8

348

dokle se Hristos ne obrazuje u vama, 20hteo bih da sam sad kod vas, pa da izmenim govor svoj, jer se brinem za vas. Kaite mi vi koji hoete da budete pod zakonom, razumete li vi zakona? 22Jer je pisano da Avram dva sina imade, jednoga od robinje, a drugoga od ene slobodne. 23Ali koji bee od robinje, po puti se rodi, a koji od slobodne, po obeanju. 24To u prenesenom smislu reeno: jer su te su dve ene, dva saveza. Jedan je iz gore Sinajske koja raa za robovanje, i to je Agar, 25jer Agar to je gora Sinaj u Arapskoj, i ona odgovara sadanjem Jerusalimu, koji je u ropstvu sa decom svojom. 26 Ali je gornji Jerusalim slobodan; to je mater naa. 27Jer je pisano: "Raduj se nerotkinjo, ti koja ne raa! Zapevaj i poklikni ti to nisi imala muke poroaja! Jer e deca naputene biti mnogobrojnija nego deca one koja ima mua." A vi, brao, vi ste kao Isak, deca obeanja, 29i kako onda onaj to se rodio po puti gonjae onoga koji se rodi po duhu, tako je i sad. 30Ali ta govori Pismo? "Oteraj robinju i sina njezina, jer sin robinje nee naslediti sa sinom slobodne!" 31Tako brao, nismo deca robinje, nego slobodne. Galatima 5 glava
1 28 21

Za slobodu je nas Hristos otkupio. Budite dakle vrsti, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti. Evo, ja Pavle kaem vam da ako se obrezujete, Hristos vam nita nee pomoi. 3A opet svedoim svakom oveku koji se obrezuje, da je duan sav Zakon ispuniti. 4Odvojeni ste od Hrista vi, koji hoete zakonom da se opravdate, i otpadoste od milosti. 5Ali mi od vere, a po Duhu, nadu pravde oekujemo. 6Jer u Isusu Hristu niti ima vrednost obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje.
7 2

Dobro traste. Ko vas zaustavi da vam smeta da se istini pokoravate?

349

To odvraanje nije od onoga koji vas pozva. 9Malo kvasca ukiseli celo testo. 10Ja se za vas uzdam u Gospoda da neete drukije misliti. A koji vas ometa ponee kaznu za to, makar ko bio. 11A ja, brao, ako jo obrezanje propovedam, zato me jo gone? Ukide se dakle sablazan krsta! 12Oh da bi uklonjeni bili oni koji vas bune!
13

Vi ste, brao, n slobodu pozvani. Samo pazite da od te slobode ne nainite izgovor za ivljenje po puti, nego postanite iz ljubavi sluge jedan drugome. 14Jer se sav zakon ispunjuje u jednoj rei, u ovoj: "Ljubite blinjega svoga kao samoga sebe." 15Ali ako se meu sobom grizete i ujedate, pazite da jedni druge ne istrebite.
16 17

Velim vam dakle: Po Duhu da hodite i udnji putenih da ne ispunite; jer su putene udnje protiv duha, a duhovne protiv puti; one se protive jedne drugima, da ne inite sve ono to hoete. 18Ako vas Duh vodi, niste pod zakonom.
19 20

A poznata su dela putena, koja su blud, neistota, bestidnost, idolopoklonstvo, aranja, neprijateljstva, svae, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, podvojenosti, sekte, 21zavisti, ubistva, pijanstva, prekomerno jedenje i ostala takva. Unapred vam kaem, kao to kazah unapred, da oni koji to ine, nee naslediti kraljevstva Bojega. Ali je plod Duha ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milosre, vernost, krotost, uzdranje. 23A zakon nije protiv tih stvari. 24Oni koji su Hristovi raspee put sa strastima i udnjama njezinim. 25Ako po Duhu ivimo, po Duhu i da hodimo. 26Ne traimo lane slave razdraujui jedan drugoga i zavidei jedan drugome. Galatima 6 glava
1 22

Brao! ako i upadne ovek u kakav greh, vi koji ste duhovni ispravljajte ga duhom blagosti. Ali uvaj sebe, da i ti ne bude iskuan! 2 Nosite bremena jedan drugoga, i ispuniete time zakon Hristov.
350

Jer ako ko misli da je neto, a nije nita, taj sebe obmanjuje. 4Svaki neka ispita svoja dela, i imae razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga. 5Jer e svaki svoje breme nositi.
6

Koji se ui rei, neka daje deo od svakoga dobra svoga onome koji ga ui. Ne varajte se. Bog se ne da ruiti. ta ovek poseje, ono e i poeti. Jer ko seje u svoju put, od puti e trulenje ponjeti, a ko seje u duh, od duha e ivot veni ponjeti. 9A dobro initi da nam se ne dosadi; jer emo u svoje vreme ponjeti ako ne sustanemo. 10Zato dakle dok priliku imamo, da inimo dobro svakome a osobito brai po veri.
8 7

Vidite kako krupnim slovima vam napisah rukom svojom. 12Svi oni koji hoe da postanu po puti ugodni, nagone vas da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov. 13Jer ni sami obrezani se ne dre zakona, nego oni hoe da se vi obrezujete, da se vaom puti hvale. 14A ja Boe sauvaj da se im drugim hvalim, osim krstom Gospoda naega Isusa Hrista, koga radi razape se meni svet, i ja svetu. 15Jer nije nita biti obrezan ili neobrezan. Ono to jest neto to je biti novo stvorenje. 16I koliko ih god po ovome pravilu ive, na njima nek je mir i milosre i na Izrailju Bojemu!
17

11

Vie da mi niko ne dosauje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim.
18

Milost Gospoda naega Isusa Hrista sa duhom vaim, brao! Amin!

351

Efescima

Efescima
1, 2, 3, 4, 5, 6

Efescima 1 glava
1

Pavle, po volji Bojoj apostol Isusa Hrista svetima koji su u Efesu i vernima u Isusu Hristu: 2Milost vama i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista! Blagosloven Bog, Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima u Hristu! 4U njemu nas izabra Bog pre osnivanja sveta, da budemo sveti i ispravni pred njim, 5odredivi nas u ljubavi svojoj, po Isusu Hristu, sebi na posinjenje, po ugodnosti volje svoje, 6na pohvalu slave milosti svoje, kojom nas pomilova u ljubljenome svome. 7U njemu mi imamo izbavljenje krvlju njegovom i oprotenje greha po bogatstvu milosti njegove, 8koju nam je preobilno podelio u svakoj mudrosti i razumu, 9 upoznajui nas s tajnom volje svoje, po milostivoj nameri, koju je u sebi imao, 10da je izvri kad se ispune vremena, pa da se sve ispuni u Hristu, i ono to je na nebesima i ono to je na zemlji. U njemu postadosmo i naslednici unapred odreeni po naredbi onoga koji sve ini po savetu volje svoje, 12da bismo bili na hvalu slave njegove, mi koji smo se unapred uzdali u Hrista. 13U njemu ste se i vi, sluavi re istine, jevanelje spasenja svoga, u njemu ste se i vi, primivi veru, zapeatili se Svetim Duhom obeanja, 14koji je zaloga naslea naega za izbavljenje onih koje je Bog sebi stekao na hvalu slave svoje.
15 11 3

Zato i ja, uvi za vau veru u Isusa Hrista, i za vau ljubav k svima
352

svetima, 16ne prestajem zahvaljivati za vas u svojim molitvama, 17da Bog Gospoda naega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha mudrosti i otkrivenja u poznanju njegovom, 18i da razbistri oi srca vaega, da biste poznali koje je nadenje od poziva njegova, i koje je bogatstvo slave njegove nasledstva njegova, i koje on svetima sprema, 19 i kakva je izobilna veliina sile njegove prema nama koji verujemo, koja se mono pokazuje snagom kreposti njegove, 20koju on razvi u Hristu, uskrsnuvi ga iz mrtvih, i postavivi ga sebi s desne strane na nebesima, 21nad svim poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima, i nad svakim imenom koje se spominje ne samo na ovome svetu, nego i na onome koji ima da doe. 22On sve pokori pod noge njegove, i njega dade za vrhovnog poglavara Crkve, 23koja je telo njegovo, punina onoga koji sve u svemu ispunjava. Efescima 2 glava Vi bejaste mrtvi po prestupima i po gresima svojim, 2u kojima nekad hodiste po obiajima ovoga sveta, po knezu sile vazduha, po duhu koji sad deluje u sinovima protivljenja. 3Mi svi bejasmo take u tom broju, i ivesmo negda po eljama puti, inei volju puti i misli naih, i bejasmo po prirodi deca gneva, kao i ostala. 4Ali Bog, koji je bogat u milosru, za preveliku ljubav svoju koju ima k nama, 5i nas, koji bejasmo mrtvi od grehova, oive s Hristom (milou ste vi spaseni), 6i s njim uskrsnu i nas, i postavi na nebesa u Isusu Hristu, 7da pokae u vekovima koji idu neizmerno bogatstvo milosti svoje, dobrotom svojom prema nama u Isusu Hristu. 8Jer ste vi milou spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas; dar je to Boji, 9i ne po delima, da se niko ne bi pohvalio. 10Jer smo mi njegovo delo, sazdani u Isusu Hristu za dobra dela koja Bog unapred pripravi, da ivimo u njima.
11 1

Zato se opominjite vi koji ste negda po puti bili paganci i nazivani neobrezani od onih koji su se zvali obrezani, i koji to jesu po puti, po ljudskom delu, 12da ste u ono vreme bili bez Hrista, iskljueni iz prava Izrailjevih graana, strani savezima obeanja, bez nade i bez Boga u
353

svetu. 13Ali sad u Isusu Hristu, vi koji ste negda bili daleko, postavljeni ste blizu krvlju Hristovom. 14Jer je on mir na koji oboje sastavi ujedno, i razvali zid rastavljanja, neprijateljstvo, 15unitivi telom svojim zakon zapovesti sa propisima njegovim, da preko sebe od dvoga naini jednog jedinstvenog novog oveka, utvrujui mir, 16i pomirei oboje u jednom telu s Bogom, preko krsta, ubivi njime neprijateljstvo. 17On doe da propoveda mir vama, koji ste bili daleko, i mir onima koji su bili blizu. 18Jer po njemu oboje dobismo pristup k Ocu u jednom istom Duhu. Tako, dakle, niste vie tui ni strani, nego ste sugraani svetaca, ljudi od doma Bojega. 20Nazidani ste na temelju apostola i proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos, 21na kome sva sazidana graevina raste u sveti hram u Gospodu. 22U njemu ste i vi nazidani da postanete stan Boji u Duhu. Efescima 3 glava Zato sam ja Pavle, suanj Isusa Hrista za vas pagance... 2samo ako ste uli za milost Boju koja je meni prema vama udeljena. 3Po otkrivenju poznah ja tajnu o kojoj vam u malo rei piem. 4itajui ih moete razumeti moje poznanje tajne Hristove. 5Ona se u drugim naratajima ne kaza sinovima ovejim, kako se sad otkri svetim apostolima i prorocima Hrista Duhom Svetim. 6Ta je tajna da su paganci postali sunaslednici i sutelesnici i zajedniari u istom obeanju u Isusu Hristu, po jevanelju 7kome ja postadoh sluitelj po daru milosti Boje, koja mi je dana po kreposti sile njegove.
8 1 19

Meni, najmanjemu od svih svetih, dade se ova milost da objavim pagancima neiskazivo bogatstvo Hristovo, 9i da otkrijem svima ta je udeljivanje tajne od uvek sakrivene u Bogu, koji je sve stvorio, 10da poglavarstva i vlasti na nebeskim mestima poznaju sad preko Crkve beskrajno svestranu mudrost Boju, 11po venoj namisli koju ispuni u Isusu Hristu, Gospodu naemu, 12u kome imamo slobodu da se, verom
354

u njega, s pouzdanjem Bogu pribliujemo. 13Zato vas molim da ne mslkrte zbog nevolja mojih za vas. One su vaa slava! Toga radi preklanjam kolena pred Ocem, 15po kome se sav rod i na nebesima i na zemlji zove, 16da vam da silu po bogatstvu slave svoje, da se utvrdite u kreposti po Duhu njegovom u unutarnjem oveku, 17 tako da se Hristos useli verom u srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, 18da biste mogli razumeti sa svima svetima koja je irina i duina, dubina i visina, 19i poznati ljubav Hristovu, koja ide preko svakog poznanja, tako da se do punine Bogom ispunite.
20 14

A onome koji, po sili koja deluje u nama, moe initi daleko vie od onoga to itemo ili mislimo, 21njemu slava u Crkvi i u Isusu Hristu, u svim naratajima u vekove vekova! Amin. Efescima 4 glava Molim vas, dakle, ja suanj u Gospodu, da se vladate kao to prilikuje znanju u koje ste pozvani, 2sa svakom poniznou i blagou, s trpljenjem snosei jedan drugoga u ljubavi, 3starajui se da odrite jedinstvo duha svezom mira. 4Jedno je telo i jedan duh, kao to ste i pozvani k jednoj samoj nadi znanja svoga. 5Jedan je Gospod, jedna vera, jedno krtenje. 6Jedan je Bog i Otac sviju, koji je nad svima i kod svih i u svima.
7 1

Ali svakome se od nas dade milost po meri dara Hristova. 8Zato je reeno: "Iziavi na visinu odvede sunje i ljudima dare dade". 9A to izie znai osim da i doe u najdonje krajeve zemlje? 10Koji sie, to je onaj isti koji i izie iznad sviju nebesa da sve ispuni.
11

I on je dao jedne kao apostole, a jedne kao proroke, jedne kao jevaneliste, a jedne kao pastire i uitelje, 12na usavravanje svetih za delo slube i za uzdizanje tela Hristova, 13dokle dostiemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Bojega, u oveka savrena, u meru
355

rasta visine Hristove,

14

da ne budemo vie mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u lai ljudskoj, putem prevare: 15Nego vladajui se po istini u ljubavi, da u svemu izrastemo u onome iji je glavar Hristos. 16Po njemu, i blagodarei vezama njegove pomoi, celo telo, dobro sastavljeno i sloeno, raste po snazi potrebnoj svakom udu njegovom, i uzdie se u ljubavi.
17

Ovo je dakle ono to govorim i izjavljujem u Gospodu: Da vie ne hodite kao paganci, koji hode tatini misli svojih. 18Oni imaju pamet tamom pokrivenu, tui su ivotu Bojemu, s neznanja koje je u njima, s okamenjenja srca njihova. 19Izgubivi svaki oseaj, predadoe se bespuu, da poine svake neistote i lakomstva. 20Ali vi tako ne poznaste Hrista, 21ako razumete i ako se po istini koja je u Hristu, nauiste 22da odbacite, to se tie vaeg ranijeg ivota, staroga oveka, koji se u varljivim eljama raspada, 23i da se obnovite duhom uma svoga, 24i obuete u novog oveka, koji je stvoren po Bogu, u pravdi i u svetosti istine. Odbacujte zato la i govorite istinu svaki sa svojim blinjim; jer smo mi udi jedni prema drugima. 26Ako se i gnevite, nemojte greiti, a sunce da ne zae u gnevu vaemu. 27I ne dajte pristupa avolu. 28Koji je krao vie da ne krade, nego da radi, da bi, inei dobro rukama svojim, imao ta davati onome koji je u oskudici. 29Nikakva rava re da ne izlazi iz usta vaih, nego samo dobra re, koja slui uzdizanju, i saopuje milost onima koji je sluaju. 30Ne oaloujte Svetoga Duha Bojega, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja.
31 25

Svaka goriina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas. 32Budite jedan drugome dobri, milostivi, pratajui jedan drugome, kao to je Bog u Hristu vama oprostio.

356

Efescima 5 glava
1

Ugledajte se, dakle, u Boga, kao ljubljena deca, 2i ivite u ljubavi, po primeru Hrista, koji nas je ljubio i predao sebe za nas u prinos i rtvu Bogu na ugodan miris. I kao to se i pristoji svetima, da se blud i svaka druga neistota i lakomstvo i ne spominju meu vama, 4a tako isto ni sramotne i lude rei, ili nepristojne ale, ve neka se spominju dela milosti. 5Jer znajte da ni jedan bludnik, ili neist, ili tvrdica, to jest idolopoklonik, nema udela u kraljevstvu Hrista i Boga. 6Niko da vas praznim reima ne zavede, jer zbog toga ide gnev Boji na sinove protivljenja. 7Ne bivajte dakle zajedniari njihovi. 8Jer vi bejaste negda tama, a sad ste svetlost u Gospodu. Kao deca svetlosti ivite! 9Jer je plod duhovni u svakoj dobroti i pravdi i istini. 10Istraujte to je Bogu ugodno, 11i ne sudelujte u besplodnim delima tame, nego ih osuujte. 12Jer je sramota i govoriti ta oni potajno ine. 13Ali sve to je za osudu svetlost objavljuje, jer sve to se objavljuje svetlost je. 14Zato je reeno: "Preni se, ti koji spava, ustani iz mrtvih, i obasjae te Hristos." Gledajte, dakle, da uredno ivite, ne kao nemudri, nego kao mudri. Pazite na vreme, jer su ovi dani zli. 17Ne budite dakle nerazumni, nego poznajte to je volja Boja. 18I ne opijajte se vinom, u kojem je blud, nego se ispunite Duhom Svetim. 19Zabavljajte se meu sobom psalmima, pojanjem i pesmama duhovnim, pevajui i slavei u srcima svojim Gospoda, 20zahvaljujui za sve, u ime Gospoda naega Isusa Hrista, Bogu i Ocu, 21pazei se meu sobom u strahu od Boga.
16 15 3

ene, budite pokorne svojim muevima kao Gospodu, 23jer je mu poglavar eni, kao to je Hristos poglavar Crkvi, koja je telo njegovo, a iji je on spasitelj. 24I kao to je Crkva pokorna Hristu, tako i ene svojim muevima da budu u svemu pokorne.
25

22

Muevi, ljubite svoje ene, kao to je Hristos Crkvu ljubio, i sebe

357

predao za nju, 26da je posveti putem rei, poto je oisti krtenjem vode, 27da bi se pred njim ta Crkva pojavila slavna i bez mane i bore, ili tako ega, sveta i ista. 28Tako treba muevi da ljube svoje ene kao svoja telesa. Koji ljubi enu svoju sebe samoga ljubi. 29Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje kao i Gospod Crkvu; 30 jer smo mi udi tela njegova, od puti njegove i od kostiju njegovih. 31 "Zato e ostaviti ovek oca svoga i mater svoju i prionue za enu svoju i bie njih dvoje jedna put." 32Tajna je ova velika, a ja govorim ovo za Hrista i za Crkvu. 33Ali i vi i svaki od vas neka ljubi onako svoju enu kao i samoga sebe, a ena neka potuje svog mua. Efescima 6 glava
1

Deco, sluajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravo. 2Potuj oca svoga i mater svoju (to je prva zapovest s obeanjem), 3da bude srean i da ivi dugo na zemlji.
4

I vi ocevi, ne razdraujte dece svoje, nego ih odgajite u nauci i u strahu od Gospoda.

5

Sluge, sluajte gospodare svoje po puti, sa strah i drhtanjem, u bezazlenosti srca svoga, kao prema Hristu, 6ne samo pred oima radei kao da ugaate ljudima, nego kao sluge Hristove koje od srca vre Boju volju. 7Dragovoljno sluite, kao Gospodu, a ne kao ljudima, 8 znajui da e svaki, bio on rob ili slobodan, primiti od Gospoda po dobru to je uinio.
9

I vi, gospodari, tako isto inite njima, klonei se pretnja i znajui da je i vama samima i njima Gospodar na nebesima i da on nema linih obzira. U ostalom jaajte se u Gospodu i u sili moi njegove. 11Obucite se u oruje Boje, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga. 12 Jer mi nemamo da se borimo s krvlju i s puti, nego s poglavarima, s
358
10

vlastima, i upraviteljima ovog sveta tame, s duhovima pakosti ispod neba. 13Uzmite zato oruje Boje, da biste se mogli braniti u zli dan i odrati se. Drite se, dakle, opasavi bedra svoja istinom, i obukavi se u oklop pravde, 15a za obuu uzmite revnost koju daje jevanelje mira. 16A svrh svega uzmite tit vere, o koji ete moi pogasiti sve plamene strele pakosnoga, 17i kacigu spasenja uzmite, i ma duhovni koji je re Boja. 18 Upravite u svako doba duhom molitve i molbe, i uz to bdite neprestano i molite se za sve svete. 19Molite se i za mene, da mi se da, kad otvorim usta, da objavim smelo i slobodno tajnu jevanelja, 20 za koje sam poslanik u okovima, da o njemu govorim pouzdano, kao to sam i duan govoriti.
21 14

A da i vi znate kako sam ja i to radim, sve e vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni sluitelj u Gospodu. 22aljem ga k vama naroito zato, da znate kako smo mi, i da utei srca vaa.
23 24

Mir brai i ljubav s verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista. Milost svima koji nepokolebljivom ljubavlju ljube Gospoda naega Isusa Hrista!

359

Filipljanima

Filipljanima
1, 2, 3, 4

Filipljanima 1 glava
1

Pavle i Timotej, sluge Isusa Hrista, svima svetima u Isusu Hristu koji su u Filipima, episkopima i akonima: 2Milost vam i mir od Boga, Oca naega i Gospoda Isusa Hrista! Zahvaljujem Bogu svome kad se god opominjem vas, 4i svagda se, u svakoj molitvi svojoj, za vas s radou molim, 5radi vaeg zajedniarstva u jevanelju od prvoga dana pa do danas. 6Uveren sam da e onaj koji je zapoeo dobro delo s vama, dovriti ga do dana Isusa Hrista. 7I pravo je da ovo mislim za vas, jer vas imam u srcu, vas koji i u okovima mojim i u odbrani i u potvrivanju jevanelja bejaste zajedniari moji u istoj milosti. 8Jer mi je Gospod svedok da vas mnogo ljubim u Isusu Hristu,
9 3

i zato se molim Bogu da ljubav vaa sve vie i vie izobiluje u poznanju i u punom razumu, 10da razaberete ta je najbolje, da budete isti i neporoni u dan Hristov, 11i puni plodova pravde po Isusu Hristu, na slavu i hvalu Boju.
12

Hou pak da znate da ovo to mi se desilo, ispalo za napredak jevanelja. 13Jer se razglasi u celom pretoriju i kod sviju ostalih da su moji okovi za Hrista, 14i mnoga braa u Gospodu, ohrabrena okovima mojim, postadoe jo hrabrija da govore Re Boju bez straha. 15Istina, jedni propovedaju Hrista iz zavisti i prkosa, ali ima i drugih koji ga iz dobre volje propovedaju. 16Ovi to ine iz ljubavi, znajui da sam postavljen za obranu jevanelja, 17dok oni drugi objavljuju Hrista uz
360

prkos i iz razloga koji nisu isti, mislei da e naneti alost mojim okovima. 18ta zato? Bilo kako mu drago, dvolienjem ili iskreno, Hristos se propoveda, i zato se radujem i radovau se; jer znam da e mi to biti na spasenje, vaom molitvom i pomou Duha Isusa Hrista, 20prema mom tvrdom oekivanju i nadanju da se ni u emu neu postideti, nego da e se i sad, kao svagda, s punim pouzdanjem Hristos veliati u puti mojoj, bilo ivotom ili smru. 21Jer je meni ivot Hristos, a smrt je za me dobitak. 22Ali ako je za korist moga dela potrebno da ivim u puti, ne znam ta bih imao da izaberem. 23 Dve me elje privlae: imam elju otii i s Hristom biti, to bi mnogo bolje bilo, 24ali je radi vas potrebnije da ostanem u puti. 25I ja sam uveren i znam da u biti i ostati kod sviju vas na va napredak i na vau radost u veri, 26da, kad se k vama vratim, imate u meni obilan razlog da se u Isusu Hristu proslavite. Samo ponaajte se kao to dolikuje jevanelju Hristovu, te bilo da doem da vas vidim, bilo da vam ne doem, da ujem za vas da vrsto stojite u istome duhu, jednoduno borei se za veru jevanelja, 28ni u emu se ne plaei protivnika, to je njima znak propadanja, a vama spasenja, i to od Boga. 29Jer je vama dato, Hrista radi, ne samo da verujete u njega nego i da trpite za njega, 30odravajui onu istu borbu koju ste videli da sam ja odrao, i sad ujete da je odravam. Filipljanima 2 glava Ako ima, dakle, koja uteha u Hristu, ili ako ima koje blaenstvo u ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima milosra i samilosti, 2 usavrujte radost moju, imajui jedan isti oseaj, jednu istu ljubav, jednu istu duu i jednu istu misao. 3Nita ne inite za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka ini da smatrate druge veim od sebe. 4I svaki od vas umesto da gleda samo svoju korist, neka uzme u obzir i tuu korist,
1 27 19

361

imajui meu sobom one oseaje koji behu u Isusu Hristu, 6koji, postojei u obliju Bojemu, nije smatrao kao plen koji se grabi biti jednak s Bogom, 7nego je sam sebe svlaio, uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi, 8i pokazavi se kao ovek, ponizio je sam sebe, ostajui posluan do same smrti, i to do smrti na krstu. 9Zato Bog njega i uzvisi, i dade mu ime koje je nad svakim imenom, 10da se na ime Isusovo prikloni svako koleno na nebu, na zemlji i pod zemljom, 11i svaki jezik da prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca. Tako, ljubljeni moji, kao to svagda sluaste, radite na spasenju svome sa strahom i drhtanjem, ne samo kao preda mnom, nego jo vie sad kad nisam kod vas, 13jer je Bog onaj koji vam daje volju i delovanje prema svome blagovoljenju. Sve inite bez roptanja i bez kolebanja, 15da budete besprekorni i isti, deca Boja bez mane usred nevaljaloga i pokvarenoga narataja, u kome svetlite kao buktinje u svetu, 16nosei re ivota; i ja u moi da se u dan Hristov pohvalim da mi trka i trud nisu bili uzaludni.
17 14 12

A ako i budem postavljen kao naliv na rtvu i na slubu vere vae, radujem se i sam i radujem se i sa svima vama. 18Tako i vi radujte se isto tako, i radujte se i sa mnom.
19

Nadam se u Gospoda Isusa da u uskoro poslati k vama Timoteja, da se i ja sam ohrabrim razabravi kako ste vi. 20Ja nikoga nemam ovde koji bi delio moje oseaje i koji bi se iskreno brinuo za vas, 21jer svi svoju korist trae, a ne korist Isusa Hrista. 22Vi znate da je on okuan na delu, jer se posveti sa mnom slubi jevanelja, kao dete s ocem svojim. 23Njega dakle nadam se da u vam poslati im saznam za ishod stanja u kome se nalazim, a uzdam se u Gospoda da u i sam uskoro k vama doi. 25Smatrao sam za potrebno da poljem k vama brata Epafrodita, pomagaa i druga svoga u vojevanju, po kome ste vi meni poslali sredstva za
362
24

potrebe moje; 26jer on eljae vas sve da vidi, i aljae to ste uli da je bolovao. 27On je bio zaista na smrt bolestan, ali ga Bog pomilova, i ne samo njega, nego i mene, da mi ne doe alost na alost. 28Zato ga poslah da se to pre obradujete, kad ga opet vidite, a i ja da budem manje alostan. 29Primite ga dakle u Gospodu sa svakom radou, i potujte takve ljude. 30Jer za delo Hristovo doe on do same smrti, ne alei svoj ivot da nadoknadi vae odsustvovanje u usluzi koju ste mi uinili. Filipljanima 3 glava U ostalom, brao moja, radujte se u Gospodu. Meni nije dosadno da vam piem uvek iste stvari, a vama je korisno. 2uvajte se od pasa, uvajte se od zlih poslenika, uvajte se od lanih obrezanih. 3Jer pravi obrezani to smo mi, koji duhom Bojim Bogu sluimo i hvalimo se Isusom Hristom, i ne meemo svoje pouzdanje u put. Ali ja bih ipak imao razloga da metnem svoje pouzdanje i u put. Ako ko misli da se moe pouzdati u put, ja to mogu jo vie, 5koji sam obrezan osmi dan, od roda sam Izrailjeva, koljena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, 6po revnosti progonitelj Crkve, po pravdi zakonskoj besprekoran. 7Ali to to mi bee dobitak, to ja smatram za gubitak, Hrista radi; 8jer sve drim za gubitak prema prevanom poznanju Isusa Hrista, Gospoda svoga, radi koga sve ostavih i drim sve da je nita, samo da Hrista dobijem, 9i da se naem u njemu, ne po svojoj pravdi, po onoj koja dolazi od zakona, nego po pravdi koja se dobija od vere u Isusa Hrista, po pravdi koja se od Boga verom dobija, 10da poznam njega i silu uskrsenja njegova, i zajednicu njegovih muka, postajui nalik na njega u smrti njegovoj, 11da bih kako, ako mi bude mogue, dostigao u uskrsenje iz mrtvih.
12 4 1

Ne da sam ve odneo nagradu, ili da sam ve dostigao savrenstvo, nego trim, ne bih li ga dohvatio, jer se i mene dohvati Isus Hristos. 13 Brao, ja ne mislim da sam ga dostigao! Ali ipak inim jedno:
363

zaboravljajui to je ostrag i seui se za onim to je napred, 14trim k belezi, da bih dobio nagradu nebeskog poziva Bojega u Isusu Hristu.
15

Svi mi dakle koji smo savreni, imamo tu istu misao; a ako o neemu imate drugu misao, Bog e vas i u tome posvetliti. 16Ali od take koju dostigosmo, jednakim korakom da napredujmo. Ugledajte se svi u mene, brao, i okrenite pogled na one koji hode po ugledu to vi u nama imate. 18Jer ih mnogo ima koji hode kao neprijatelji krsta Hristova. Ja vam o tome mnogo puta govorih, a sad vam plaui opet to govorim. 19Njihov je kraj propast, njihov je bog trbuh, i slava je njihova u u onome to ini sramotu njihovu; i oni ne misle nego na stvari zemaljske. 20Ali je na grad na nebesima, otkud kao Spasitelja oekujemo Gospoda Isusa Hrista, 21koji e preobraziti telo ponienja naega, da bude slino telu slave njegove, po sili koju ima da moe sve sebi pokoriti. Filipljanima 4 glava
1 17

Zato, brao moja ljubljena i mila, vi koji ste radost moja i venac moj, tako se drite vrsto u Gospodu, ljubljeni!
2 3

Molim Evodiju i molim Sintihiju da budu jednakih oseaja u Gospodu, a molim i tebe, drue verni, pomozi njima koji se u jevanelju trudie sa mnom i s Klimentom, i s ostalim pomagaima mojim, ija su imena u knjizi ivota. Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! 5Blagost vaa da bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu!
6 4

Ne uznemirujte se ni za to, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale. 7I mir Boji, koji prevazilazi svaki razum, sauvae srca vaa i misli vae u Isusu Hristu.
364

U ostalom brao moja, to je god istinito, to je god asno, to je god pravedno, to je god isto, to je god ljubezno, to god zasluuje priznanje i to je kreposno i vredno hvale, to mislite. 9to nauiste o primiste i uste od mene, i videste u meni ono inite, i Bog mira bie s vama. Mnogo se obradovah u Gospodu to ste opet mogli da ponovite izraz svojih oseanja prema meni. Imali ste vi to u nameri, ali vam se prilika nije ukazivala. 11Ne govorim to radi svojih potreba, jer se navikoh biti zadovoljan s onim u emu sam. 12Umem da ivim u ponienju, a umem da ivim i u izobilju. U svemu i svuda navikoh i nasititi se i gladovati, i izobilovati i oskudevati. 13Sve mogu po onome koji me ukrepljuje. 14Ali dobro uiniste to uzeste uea u nevolji mojoj. 15A znate i vi, Filipljani, da od poetka propovedanja jevanelja, kad izioh iz Makedonije, ni jedna mi Crkva ne prista u stvar davanja i uzimanja osim vas jedinih, 16jer i u Solunu i privi i drugi put poslaste mi u potrebu moju. 17Ne kao da traim dara, nego traim ploda koji se mnoi na vau korist. 18Sve sam primio i imam izobila. Ispunio sam se dobra, primivi od Epafrodita to ste mi poslali, kao miro koje lepo mirie, kao prinos koji je prijatan i ugodan Bogu. 19A Bog moj ispunie svaku potrebu vau po bogatstvu svome, sa slavom u Isusu Hristu.
20 10

A Bogu i Ocu naemu slava na vekove vekova! Amin!

Pozdravite svakog svetog u Isusu Hristu! 22Pozdravljaju vas braa koja su sa mnom. Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito oni iz doma Careva.
23

21

Milost Gospoda naega Isusa Hrista nek je s duhom vaim!

365

Kolosanima

Koloanima
1, 2, 3, 4

Koloanima 1 glava
1

Pavle, po volji Bojoj apostol Isusa Hrista, i brat Timotej, 2svetima i vernoj brai u Hristu koji su u Kolosima: Milost vam i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista!
3

Zahvaljujemo Bogu, Ocu Gospoda naega Isusa Hrista, molei se svagda za vas, 4poto usmo za veru vau u Isusa Hrista i za ljubav koju imate k svim svetima, 5radi nade koja vam je zadrana na nebesima, a koju vam je re istine, re jevanelja, ranije objavila. 6Ono je u vama, kao u svemu svetu, i daje plod i raste, kao i u vama, od dana kad uste i razumeste milost Boju u istini, 7po naputcima koje primiste od Epafrasa, ljubljenog naeg druga u sluenju, koji je za vas verni sluga Hristov, 8koji nam i javi ljubav kojom ste duhom nadahnuti.
9

Zato i mi od onoga dana kad za to usmo, ne prestajemo moliti se Bogu za vas i iskati da se ispunite poznanjem volje njegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome, 10da ivite pristojno Bogu na svako ugaanje, i u svakom dobrom delu da budete plodni, i da rastete u poznanju Boga, 11jaajui svakom snagom, po sili slave njegove, za svako trpljenje i podnoenje s radou.
12

Zahvalite se Ocu, koji vas uini sposobne da imate deo nasledstva svetih u svetlosti; 13koji nas izbavi od vlasti tame i premesti nas u kraljevstvo Sina ljubavi svoje; 14u kome imamo izbavljenje i oprotenje greha.

366

On je oblije Boga nevidljivoga, prvoroeni u celom stvorenju. 16Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebu i na zemlji, to se vidi i to se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva, poglavarstva ili vlasti. Sve se u njemu i za njega stvori. 17On je ispred svega, i sve je u njemu. 18On je glava telu Crkve, on, koji je poetak i prvoroeni iz mrtvih, da bude u svemu prvi. 19Jer bi volja Boja da u njemu bude svaka punina, 20i da primiri sve sa sobom, i to je na nebu i to je na zemlji, zakljuivi mir preko njega, krvlju krsta njegova.
21

15

I vas, koji ste nekad bili strani i neprijatelji po mislima i po zlim delima svojim, 22i vas sad on primiri smru njegovom u telu puti njegove, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se, 23samo ako ostanete utemeljeni i vrsti u veri i nepkolebljivi u nadi jevanelja koje uste, koje je propovedano svakom stvorenju pod nebom, i kome ja Pavle postadoh sluitelj. 24Sad se ja radujem u svome trpljenju za vas, i to nedostaje mukama Hristovim, to ja dovrujem na puti svojoj za telo njegovo, koje je Crkva, kojoj ja postadoh sluitelj po naredbi koju mi je Bog dao da meu vama objavim re Boju, 26tajnu sakrivenu od svih vremena i vekova, ali sad objavljenu svetima njegovim, 27kojima Bog htede pokazati koliko je slavno bogatstvo ove tajne meu pagancima, to jest: Hristos u vama, nadanje slave! 28I mi njega propovedamo, opominjui svakog oveka, i uei svakog oveka u svakoj mudrosti, da bismo Bogu pretstavili svakog oveka usavrena u Hristu. 29Oko toga se ja trudim, borei se njegovom snagom, koja u meni silno deluje. Koloanima 2 glava Hou dakle da znate kolika je borba koju vodim za vas i za one koji su u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne videe lica moga telesnoga, 2 da se utee srca njihova, da se zdrue u ljubavi, i obogate se punim razumom za poznanje tajne Boga, to jest Hrista, 3tajne u kojoj je sakriveno sve blago mudrosti i razuma. 4Ovo kaem da vas niko
367
1 25

zavodljivim govorima ne prevari. 5Jer ako telom i nisam kod vas, ali sam u duhu s vama, radosno gledajui red koji meu vama vlada i vrstinu vere vae u Hrista. Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako ivite u njemu, ukorenjeni i nazidani u njemu, i utvreni verom prema nauci koju primiste, i izobilujete u blagodarenjima. 8uvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i tatom prevarom, naslanjajui se na predanja ljudi, na osnove sveta, a ne na Hrista; 9jer u njemu ivi telesno sva punina Boanstva. 10Vi u punoj meri sve imate u njemu, koji je poglavar svakog gospodstva i vlasti. 11U njemu i obrezani bejaste, obrezanjem koje se ne izvri rukom, nego obrezanjem Hristovim, koje se sastoji u odluavanju tela putenog. 12Zakopavi se s njim krtenjem, vi u njemu i s njim uskrsnuste verom u silu Boga koja ga uskrsnu iz mrtvih. 13I vas, koji ste bili mrtvi po gresima svojim i neobrezani na puti svojoj, oiveo je on s njim, oprostivi nam sve grehe, 14i, izbrisavi pismo ije su nas uredbe osuivale i koji postojae protiv nas, uze ga i prikova ga na krst; 15i svukavi poglavarstva i vlasti, izvede ih na javnost i krstom ih pobedi.
7 6

Da vas, dakle, niko ne osuuje za jelo ili za pie, ili za kakav praznik, ili za mladine ili za subote. 17To su sve senke stvari koje su imale da dou, ali je telo u Hristu. 18Niko da vas pod vidom poniznosti i slubom anela ne prevari pa da vam po volji otme nagradu trke, a sam se podaje svojim privienjima i nadima se u tatini svog putenog uma, 19 ne drei se glave iz koje je sve telo s pomou zglavaka i sveza sastavljeno, i raste rastom koji Bog daje. 20Ako dakle umreste s Hristom stihijama sveta, zato da vam se kao da ivite u svetu , postavljaju ovakva pravila. 21Ne dohvati se!, ne okusi!, ne opipaj! 22(to se sve odnosi na stvari koje se upotrebom troe), koja se osnivaju na zapovestima i naukama ljudskim? 23Ona imaju dodue neki izgled mudrosti, u koliko imaju znaaj svojevoljno izabrane istote, poniznosti i pokoravanja tela, ali su inae bez vrednosti i doprinose zadovoljenju puti.
368

16

Koloanima 3 glava Ako dakle uskrsnuste s Hristom, traite ono to je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga, 2ljubite ono to je gore, a ne ono to je na zemlji. 3Jer vi umreste, i va je ivot sakriven s Hristom u Bogu. 4A kad se javi Hristos, ivot va, tad ete se i vi s njim javiti u slavi.
5 1

Morite dakle ude svoje koji su na zemlji: blud, neistotu, strasti, zle elje i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo. 6S njih ide gnev Boji na sinove protivljenja, 7a u njima i vi negda hodaste, kad ivljaste u tim gresima. 8Ali sad odbacite sve to: gnev, ljutinu, pakost, hule, i sramotne rei da ne izlaze iz usta vaih. 9Ne laite jedan drugoga. Svucite starog oveka s delima njevogim, 10i obucite novoga, koji se obnavlja u poznanju, po obliju onoga koji ga je stvorio. 11Nema tu ni Grka ni Judejina, ni obrezana ni neobrezana, ni Varvarina ni Skita, ni roba ni slobodnoga, nego je sve i u svemu Hristos. Obucite se dakle kao izbrani Boji, sveti i ljubljeni, u srdanu milost, dobrotu, poniznost, blagost i u strpljivost. 13Snosite jedan drugoga i opratajte jedan drugome, ako ima ko albu na koga. Kao to je Hristos vama oprostio, tako opratajte i vi. 14A iznad svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savrenstva, 15i mir Hristov, na koji ste pozvani, da u njemu imate svi jedno telo, da vlada u srcima vaim. I budite blagodarni. 16Re Hrista da se obilno useli u vas: uite i svetujte jedan drugoga u svakoj mudrosti psalmima i pojanjem i pesmama duhovnim, pevajui u srcima svojim Gospodu po nadahnuu milosti. 17I sve to inite reju ili delom, sve inite u ime Gospoda Isusa Hrista, hvalei Boga Oca kroza nj.
18 12

ene, budite pokorne svojim muevima, kao to treba u Gospodu. Muevi, ljubite ene svoje, i ne budite osorni prema njima. Deco, sluajte roditelje svoje u svaemu, jer je to ugodno Gospodu.
369

19

20

21

Ocevi, ne razdraujte sinove svoje, da ne postanu maloduni.

22

Sluge, sluajte u svemu svoje gospodare po puti, ne samo pred oima radei kao da ljudima ugaate, nego u bezazlenosti srca bojei se Gospoda; 23i sve to inite, od srca inite kao Gospodu a na kao ljudima, 24znajui da ete od Gospoda primiti naslee u ime nagrade. Hristu, Gospodu, sluite. 25A koji skrivi, primie kao to je skrivio, i nee biti linih obzira. Koloanima 4 glava
1

Gospodari, dajte slugama svojim to je pravo i pravedno, znajui da i vi imate Gospodara na nebesima. Ustrajte u molitvi i bdite u njoj, dajui hvalu. 3Molite se u isto vreme i za nas, da nam Bog otvori vrata za re, da bih mogao propovedati tajnu Hristovu, zbog ega sam u okovima, 4da je javim kao to mi treba govoriti. Mudro postupajte s onima koji su napolju, pazei na vreme. 6Re vaa da bude svagda blaga, solju zainjena, i da znate da odgovorite svakome kako treba.
7 5 2

Za mene kazae vam sve Tihik, ljubljeni brat i verni sluitelj i drug u Gospodu. 8aljem ga naroito k vama, da razaberete kako je nama, i da utei srca vaa. 9Sa njim aljem i Onisima, vernog i ljubljenog brata, koji je od vaih. Oni e vam sve kazati kako je ovde.
10

Pozdravlja vas Aristarh, drug moj u suanjstvu, i Marko neak Varnavin, za koga primiste neke naloge (ako doe k vama primite ga). 11 Pozdravlja vas i Isus prozvani Just. Oni su iz obrezanja, i oni su jedini koji su sa mnom za kraljevstvo Boje radili i koji mi behu uteha. 12 Pozdravlja vas Epafras, koji je od vaih. Sluitelj Isusa Hrista, on se
370

jednako brine za vas u molitvama, da biste, savreni i potpuno uvereni, istrajali u pokornosti prema Bojoj volji. 13I ja svedoim za njega da ima veliku revnost i brigu za vas i za one koji su u Laodikeji, i u Jerapolju. 14 Pozdarvlja vas Luka lekar ljubljeni i Dimas.
15

Pozdarvite brau u Laodikiji i Nimfana i Crkvu koja je u njegovom domu. 16Kad se ova poslanica proita kod vas, uinite da se proita i u Laodikijskoj Crkvi, a onu to je poslana u Laodikiju da i vi proitate. 17I kaite Arhipu: Pazi na slubu koju si primio u Gospodu, da je ispuni!
18

Pozdravljam vas ja Pavle svojom rukom. Setite se mojih okova. Milost sa svima vama!

371

1. Solunjanima

1. Solunjanima
1, 2, 3, 4, 5

1. Solunjanima 1 glava
1

Pavle, Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: Milost vam i mir od Boga oca naega i Gospoda Isus Hrista.
2

Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas, opominjui se vas u molitvama svojim, 3i spominjui neprestano vae delo vere i trud ljubavi vae, i stalnost nade vae u Gospoda naega Isusa Hrista, pred Bogom Ocem naim. Znamo, brao od Boga ljubljena, da ste vi izabrani, 5poto vam jevanelje nae ne bi propovedano samo u rei nego i u sili, sa Duhom Svetim i s punim uverenjem; jer vi znate da smo se prema vama, i radi vas, takvi pokazali. 6A i vi sami se ugledaste na mene i na Gospoda, primivi re, kad je nevolja bila velika, s radou Duha Svetoga, tako da postadoste ugled svim vernima u Makedoniji i u Ahaji. 8Jer ne samo da se od vas prou re Gospodnja u Makedoniji i u Ahaji, nego i u svako mesto doe poznanje vere vae u Boga, tako da nam nije potrebno o tome govoriti. 9Jer oni sami objavljuju kakav je bio na ulazak kod vas, i kako se vi obratiste Bogu, naputajui idole, da sluite Bogu ivome i istinitome, 10i da oekujete Sina njegova s nebesa, koga on uskrsnu od mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gneva koji e da doe.
7 4

372

1. Solunjanima 2 glava Sami znate, brao, da na dolazak k vama nije bio uzaludan. Pretrpivi najpre i osramoeni, kao to znate, u Filipima, ohrabrismo se u Bogu svome, da vam javimo jevanelje Boje usred velike borbe. 3 Jer se propovedanje nae ne osniva ni na zabludi, ni na neistim razlozima, ni na prevari: 4nego kad nam sudi Bog da smo dostojni da nam poveri jevanelje, tako i govorimo, ne kao da bismo hteli da ugaamo ljudima, nego da budemo po volji Bogu, koji kua naa srca. 5 Jer se nikad nismo laskavim reima posluili, kao to znate, nikada nismo lakomstvo kao pobudu imali: Bog nam je svedok. 6Nismo traili slavu od ljudi; ni od vas ni od drugih. 7Mogli smo, kao Hristovi apostoli, i da vam se nametnemo, ali smo meu vama bili puni blagosti. Kao to dojilica neno neguje decu svoju, 8tako smo mi, u ivoj ljubavi prema vama, hteli da vam dano ne samo jevanelje Boje, nego i ivot svoj, toliko ste nam omileli bili! 9Vi, brao, pamtite trud na i muku nau: dan i no na radu, da ne budemo ni jednome od vas na teret, propovedasmo vam jevanelje Boje. 10Vi ste svedoci i Bog da smo se prema vama, koji verujete, imali vladanje sveto, pravedno i besprekorno. 11A znate i to da smo za svakoga od vas bili ono to je otac za decu svoju, 12molei vas, uteavajui i hrabrei vas, da ivite kao to se pristoji prema Bogu, koji vas zove u svoje kraljevstvo i u slavu svoju.
2 1

Zato se neprestano zahvaljujemo Bogu to vi, primivi od nas re Bojeg propovedanja, primiste je ne kao re ljudsku, nego (kao to zaista i jest) kao re Boju, koja i deluje u vama koji verujete. 14Jer vi, brao, postadoste slini Crkvama Bojim koje su u Judeji u Isusu Hristu, jer ste i vi pretrpeli od svoga naroda kao i one od Judeja, 15koji ubie i Gospoda Isusa i proroke, i koji i nas progonie, i Bogu nisu ugodni, i svima su neprijatelji, 16smetajui nam da govorimo pagancima da se spasu, i punei tako neprestano meru grehova svojih. Ali naposletku doe gnev Boji i na njih.

13

373

A mi, brao, odeljeni ostasmo od vas neko vreme licem, ali ne srcem, tim ivlju elju imamo da vidimo lice vae. 18Zato htedosmo da doemo k vama, bar ja Pavle, i jedan i dva puta, ali smeta nam sotona. 19Jer ta je nae nadanje, ili radost, ili venac slave? Niste li to vi pred Gospodom naim Isusom Hristom, u dan kad se on pojavi? 20Da, vi ste naa slava i radost naa. 1. Solunjanima 3 glava Zato, ne mogui se vie ustrpeti, naosmo za dobro sami ostati u Atini, 2i poslasmo vam Timoteja, brata svoga i slugu Bojega, i pomagaa u jevanelju Hristovu, da vas utvrdi i svetuje u veri vaoj, 3 da se niko ne pokoleba usred sadanjih nevolja; jer sami znate da smo se tome posvetili. 4A i kad bejasmo kod vas kazasmo vam unapred da emo padati u nevolje, kao to i bi, i kao to vi to znate. 5 Zato, i ja, ne mogui se vie uzdrati, poslah da se izvestim o vaoj veri, da vas kako ne zavede kua, i da trud na ne bude uzaludan. Ali Timotej, koji sad doe k nama od vas, javi nam vau veru i ljubav, i da imate svagda dobar spomen o nama, elei nas videti kao i mi vas. 7 Zato se, brao, usred svih alosti i nevolja naih, uteismo vaom verom. 8Jer mi sad ivimo, kad vi vrsto stojite u Gospodu. 9Jer kakvu hvalu moemo dati Bogu za vas, za svaku radost kojom se s vas radujemo pred Bogom svojim! 10Dan i no se Bogu sve vie molimo da vidimo lice vae, i da dopunimo nedostatke vere vae. A sam Bog, Otac na, i Gospod na Isus da nam upravne put k vama! 12A vama da umnoi Gospod ljubav koju imate jedan prema drugome i prema svima, kao to je imamo i mi prema vama, 13da bi se uvrstila srca vaa, da budu besprekorna u svetosti pred Bogom i Ocem naim u dan pojavljenja Gospoda naega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim!
11 6 1

17

374

1. Solunjanima 4 glava U ostalom, brao, kao to ste naueni od nas kako treba da ivite i ugaate Bogu, molimo vas i savetujemo vas u Isusu Hristu, da tako i ivite i da u tome sve vie napredujete. 2Jer znate kakve vam zapovesti dadosmo od Gospoda Isusa. 3Boja je volja da se posvetite i da se uvate od bluda, 4i svaki od vas da zna drati svoje telo u svetosti i u asti, 5a ne u eljama strasti, kao paganci koji ne poznaju Boga; 6da niko prema bratu svome ne upotrebi prevare ni lakomostva u poslovima, jer se Gospod sveti za sve to, kao to vam to kazasmo i posvedoismo. 7Jer ne pozva nas Bog na neistotu, nego na posveenje. 8Ko dakle odbacuje te zapovesti, ne odbacuje oveka, nego Boga, koji vam je i Svetog Duha svoga dao. to se tie bratske ljubavi ne treba da vam se pie, jer ste sami od Boga naueni da se ljubite meu sobom, 10i to i inite sa svom braom po celoj Makedoniji. Ali vas molimo, brao, da jo vie u toj ljubavi izobilujete, 11i da uloite svoju ast u to da budete u miru i da gledate svoje poslove, i da radite svojim rukama, kao to vam preporuismo, 12 tako da se vladate poteno prema onima koji su napolju, i da od nikoga nita ne potrebujete. Neemo pak, brao, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli, da se ne oalostite kao drugi koji nemaju nadanja, 14jer ako verujemo da Isus umre i uskrsnu, to e Bog po Isusu i sa njim dovesti i one koji su umrli. 15Jer vam ovo kazujemo po rei Gospodnjoj: da mi koji smo ivi i oekujemo pojavljenje Gospodnje, neemo pretei one koji su umrli. 16Jer e sam Gospod, na dani znak, na glas arhanelov i na glas trube Boje, sii s neba i umrli u Hristu uskrsnue najprvi. 17 Zatim mi ivi, koji smo ostali, biemo svi s njima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s Gospodom biti. 18Uteavajte jedan drugoga ovim reima.
13 9 1

375

1. Solunjanima 5 glava
1

to se tie asa i vremena, brao, ne treba da vam piemo, 2jer sami znate da e dan Gospodnji doi kao lupe nou. 3Jer kad reku ljudi: "Mir i bezbednost!", onda e iznenada napasti na njih pogibao, kao bolovi poroaja na trudnu enu, i oni nee utei. 4Ali vi, brao, niste u tami, da vas dan kao lopov iznenadi. 5Svi ste vi sinovi svetlosti i sinovi dana. Ne pripadamo mi noi ni tami. 6Ne spavajmo, dakle, kao drugi to spavaju, nego bdimo i budimo trezni. 7Jer koji spavaju, u noi spavaju, a koji se opijaju u noi se opijaju. 8Ali mi, koji smo sinovi dana, budimo trezni i obueni u oklop vere i ljubavi, i s kacigom nade u spasenje. 9Jer nas Bog ne odredi gnevu, nego dobijanju spasenja po Gospodu naemu Isusu Hristu, 10koji umre za nas, da mi, bili budni ili spavali, zajedno sa njim ivimo. 11Uteavajte zato i podravajte jedan drugoga, kao to i inite.
12

Molimo vas pak, brao, priznajte one koji se trude meu vama, koji vas upuuju na Gospoda i koji vas svetuju i ue. 13Imajte im u izobilnoj ljubav za dela njihova. Budite u miru meu sobom.
14

Molimo vas jo, brao, opominjite one koji ive neuredno, uteavajte malodune, podravajte slabe, budite prema svakome ustrpljivi. 15 Gledajte da niko ne vraa kome zlo za zlo, nego svagda idite za dobrom, i meu sobom i prema svima. Budite uvek radosni. 17Molite se neprestano. 18Na svaemu zahvaljujte, jer je to volja Boja u Isusu Hristu za vas. Duha ne gasite. Prorotva ne prezirite; 20ali ispitujte svaku stvar, drite to je dobro, 21i uzdravajte se od svakog zla. 22Bog mira da posveti vas u svemu,
23 19 16

i celo bie vae, i dua i telo, da se sauva besprekorno za pojavljenje Gospoda naega Isusa Hrista. 24Veran je onaj koji vas
376

pozva, i on e to i uiniti. Brao, molite za nas. 26Pozdravite svu brau celivom svetim. Zaklinjem vas Gospodom da poroitate ovu poslanicu pred svom braom svetom.
27 28 25

Milost Gospoda naega Isusa Hrista s vama!

377

2. Solunjanima

2. Solunjanima
1, 2, 3

2. Solunjanima 1 glava
1

Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu naemu i u Gospodu Isusu Hristu: 2Milost vama i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista!
3

Duni smo svagda zahvaljivati Bogu za vas, brao, kao to je pravo, jer vera vaa mnogo napreduje, i mnoi se ljubav svakoga od vas meu vama. 4Zato se mi sami hvalimo vama u Crkvama Bojim s postojanosti vae i vere vae usred gonjenja i nevolja koje podnosite. To je znak pravednoga suda Bojega, da budete priznati da ste dostojni kraljevstva Bojega, za koje i trpite. 6Jer je pravedno u Boga da vrati muke onima koji vas mue, 7a vama, koje mue, da dade pokoj s nama, kad se pokae Gospod Isus s neba s anelima sile svoje, 8u ognju plamenome, da kazni one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanelju Gospoda naega Isusa Hrista. 9Oni e primiti kaznu vene propasti, daleko od lica Gospodnjega i od slave njegove, 10kad doe da se u taj dan proslavi u svetima svojim i da mu se dive svi koji su verovae u njega, jer se primi svedoanstvo nae meu vama.
11 5

Zato i molim svagda da vas Bog na smatra dostojne vaeg zvanja, i da svojom moi ispuni svaku ugodnu nameru svoj dobrote i delo vae vere, 12da se proslavi ime Gospoda naega Isusa Hrista u vama, i vi u njemu, po milosti Boga naega i Gospoda Isusa Hrista.

378

2. Solunjanima 2 glava
1

to se tie dolaska Gospoda naega Isusa Hrista i naeg sastanka sa njim, molimo vas, brao, 2da ne date da se um va lakomisleno koleba, ili da vas zavede kakvo krivo nadahnue, ili kakav govor, ili kakva poslanica, za koju bi neko kazao da je od nas poslana, kao da je ve nastao dan Gospodnji. 3Da vas niko nikakvim nainom ne prevari, jer najpre treba da doe otpad, i da se pojavi ovek bezakonja, sin pogibli, 4 protivnik koji se uznosi iznad svega to se zove Bog ili se oboava, da e ak u Bojem hramu zasesti i proglasiti sebe Bogom. 5Ne pamtite li da sam vam to kazivao jo kad sam kod vas bio? 6I sad znate to ga zadrava da se ne pojavi nego u svoje vreme. 7Jer tajna bezdunosti ve deluje, samo treba da se ukloni onaj koji je jo zadrava. 8Tad e se otkriti bezdunik, koga e Gospod Isus oboriti dahom usta svojih i unititi svetlou pojavljenja svoga. 9Pojavljenje tog bezdunika bie po moi sotoninoj, sa svakojakim udesima, znacima i udima lanim, 10i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer ljubavi istine ne primie da bi se spasli. 11Zato e im Bog poslati silu prevare da veruju lai, 12da se osude svi koji ne verovae istini, ve zavolee nepravdu.
13

A mi smo duni svagda zahvaljivati se Bogu za vas, brao ljubljena u Gospodu, to vas je Bog od poetka izabrao na spasenje, u svetosti duha i u veri istine. 14U to vas on pozva jevaneljem naim, da imate slavu Gospoda naega Isusa Hrista.
15

Tako dakle, brao, stojte i drite pouenja koja ste primili od rei ili od poslanice nae. 16A sam Gospod na Isus Hristos i Bog Otac na, koji nas ljubi i koji nam milou svojom dade utehu venu i dobru nadu, 17 da utei srca vaa utvrujui vas u svakom delu i dobroj rei!

379

2. Solunjanima 3 glava U ostalom, brao, molite za nas da se re Gospodnja iri i da se slavi kao i meu vama, 2i da se izbavimo od ravih i poganih ljudi, jer svi nemaju veru. Gospod je veran. On e vas utvrditi i sauvati od zloga. 4Uzdamo se u Gospoda za vas da vi inite i da ete initi ono to vam preporuujemo. 5 Gospod da uputi srca vaa k ljubavi Bojoj u strpljivosti Hristovoj.
6 3 1

Preporuujemo vam, brao, u ime Gospoda naega Isusa Hrista, da se odvojite od svakoga brata koji ivi neuredno a ne po nauci koju primiste od nas.
7

Jer sami znate kako treba da se ugledate na nas, jer ne ivesmo neuredno meu vama, 8niti za badava iiji hleb jedosmo, nego u trudu i na muci, dan i no smo na radu bili, da ne budemo na teret nikome od vas; 9ne kao da nemamo vlasti, nego da sebe damo vama za ugled, da budete kao i mi.
10

Jer kad bejasmo kod vas, ovo vam naroito rekosmo: da ako ko nee radi, da i ne jede. 11A ujemo da neki neuredno ive meu vama, nita ne radei, nego se uzaludnim stvarima bave. 12Pozivljemo takve i opominjemo ih u Gospodu naemu Isusu Hristu, da mirno radei svoj hleb jedu. A vi, brao, ne sustajte na dobrim delima. 14A ako ko ne poslua rei poslanice nae, onoga zabileite i ne meajte se s njim, da se posrami, 15 ali ga ne drite kao neprijatelja, nego ga svjetujte kao brata.
16 13

Gospod mira nek vam da mir svagda i svuda! Gospod sa svima vama!
17

Pozdravljam vas ja Pavle svojom rukom. To je moj potpis u svim

380

mojim poslanicama. Tako ja piem. 18Milost Gospoda naega Isusa Hrista sa svima vama!

381

1. Timoteju

1. Timoteju
1, 2, 3, 4, 5, 6

1. Timoteju 1 glava Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasitelja naega, i Gospoda Isusa Hrista, nadanja naega, 2Timoteju milome sinu u veri: Milost, milosre i mir tebi od Boga Oca i Isusa Hrista, Gospoda naega!
3 1

Opominjem ti molbu koju ti uinih pri mom polasku iz Makedonije, kad te molih da ostane u Efesu, preporui nekima da ne ue drugu nauku, 4i da se ne osvru na prie i na beskrajne rodoslove, koje pre izazivaju prepiranja nego napredak Bojeg dela u veri. 5Cilj je zapovesti ljubav iz ista srca, dobre savesti i iskrene vere. 6Ali neki zastranie i svrnue u prazne govore, 7i hteli bi da budu uitelji zakona, a ne razumeju ni ta govore, ni ta potvruju.
8

A mi znamo da je zakon dobar ako se razlono upotrebi, 9znajui dobro da zakon nije postavljen za pravednike, nego za nepravednike i buntovnike, za bezdunike i grenike, za oceubice, za krvnike ljudske, 10 za bludnike, sramotne, ljudokradice, laljivce, kletvoprestupnike i za sve to se protivi zdravoj nauci, 11prema jevanelju slave blaenoga Boga, koje je meni povereno.
12

Zahvaljujem onome koji me uvrstio, Isusu Hristu, Gospodu naemu, to me za verna primi i postavi me u slubu, 13mene, koji sam pre bio hulnik i gonitelj i siledija. Ali ja bejah pomilovan, jer sam to inio iz neznanja, u neverstvu; 14i izobilova milost Gospoda naega, s verom i ljubavlju u Isusu Hristu.
382

15

Istinita je re i potpuno dostojna da se primi da Isus Hristos doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja. 16Ali ja bejah zato pomilovan da na meni prvome pokae Isus Hristos celu ustrpljivost svoju, pa da ja postanem ugled onima koji bi verovali u njega za ivot veni. 17A kralju vekova, neumrlome, nevidljivome, jedinome Bogu, ast i slava na vekove vekova! Amin!
18

Ovu ti pak zapoved dajem, sine Timoteje, po preanjim prorotvima za tebe, da po njima dobar rat ratuje, 19imajui veru i dobru savest. Tu savest neki izgubie i postadoe utopljenici vere, 20meu kojima su Imenej i Aleksandar, koje predadoh sotoni da naue ne huliti. 1. Timoteju 2 glava Preporuujem, dakle, pre svega da se ine molitve, iskanja, molbe, blagodarenja za sve ljude, 2za kraljeve i za sve koji su na vlasti, da tihi i mirni ivot poivimo u svakoj pobonosti i u potenju. To je dobro i prijatno pred Bogom, Spasiteljem naim, 4koji hoe da se svi ljudi spasu, i da dou do poznanja istine. 5Jer jedan je Bog, i jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos 6koji sebe dade u otkup za sve. To je svedoanstvo koje je u svoje vreme dato, 7i za koje sam ja postavljen za propovednika i apostola (istinu govorim, ja ne laem), i uitelja paganaca u veri i istini.
8 3 1

Hou dakle da ljudi mole na svakom mestu, podiui iste ruke, bez gneva i sumnjienja.
9

Tako i ene u pristojnom odelu, sa stidom i skromnou da ne ukrauju sebe ni pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim; 10nego dobrim delima, kao to se i pristoji enama koje su namerne da Bogu slue. 11ena u miru i sa svakom pokornou da slua nauku. 12Ali eni ne doputam da ui, niti da ima vlast nad
383

muem, nego ona treba da bude tiha. 13Jer je Adam najpre napravljen, pa onda Eva; 14i nije Adam bio zaveden, nego ena, zavedena, postade prestupnica. 15Ali e se ona spasti postajui mati, ako ostane skromna u veri, u ljubavi i u svetosti. 1. Timoteju 3 glava Istinita je re: ako ko eli episkopstvo, on eli dobro delo. 2Ali episkop treba da je besprekoran, jedne ene mu, trezven, umeren, uredan u ivotu, gostoljubiv, sposoban da ui; 3da nije podan vinu, ni naprasit, nego da je susretljiv, miroljubiv, nekoristoljubiv. 4On treba da dobro upravlja svojim domom i da ima poslunu decu u svakom potenju; 5jer ako ne ume ko svojim domom upravljati, kako e se moi starati za Crkvu Boju? 6Ne sme da bude novokrten, da se ne bi naduo i upao u sud avolji. 7A valja da ima i dobro svedoanstvo od onih koji su napolju, da ne bi upao u sramotu i u zamke avolje. Tako i akoni treba da budu poteni, ne dvolini, ne koji mnogo vina piju, ne lakomi na pogan dobitak 9i koji uvaju tajnu vere u istoj savesti. 10A i ovi da se najpre okuaju, pa onda neka slue ako su bez mane. 11Tako i ene treba da budu potene, da ne opadaju, da su trezvene i verne u svemu. 12akoni treba da budu jedne ene muevi, i da dobro upravljaju decom i domom svojim. 13Jer koji dostojno svoju slubu vre, oni dobijaju astan poloaj i veliko priznanje u veri, koja je u Isusu Hristu. Ovo ti piem nadajui se da u uskoro doi k tebi; 15da zna, ako se zabavim, kako treba iveti u domu Bojemu, koji je Crkva Boga ivoga, i stup i oslonac istine.
16 14 8 1

Neosporno je da je velika tajna samilosti, koja je objavljena u puti, opravdana Duhom, viena od anela, propovedana pagancima, verovana u svetu, uznesena u slavi.

384

1. Timoteju 4 glava Ali Duh jasno govori da e u poslednja vremena otpasti neki od vere, da sluaju lane duhove i nauke avolske, 2po licemernosti lanih uitelja koji imaju ig pokvarenosti na savesti svojoj; 3koji zabranjuju eniti se i uzimati jela koja Bog stvori da ih sa zahvalnou jedu verni i oni koji istinu poznae. 4Jer je sve to je Bog stvorio dobro, i nita nije na odmet kad se prima sa zahvalnou. 5Sve se posveuje reju Bojom i molitvom.
6 1

Sve ovo kazujui brai, bie dobar sluitelj Isusa Hrista, okrepljen reima vere i dobre nauke koju si primio. 7A poganih i besmislenih prianja kloni se, i uvebaj se u pobonosti. 8Jer telesno vebanje za malo je korisno, a pobonost je korisno za sve, imajui obeanje sadanjega i buduega ivota. 9Ovo je istinita re i potpuno dostojna da se primi. 10A zato se i trudimo i borimo, jer se uzdamo u Boga ivoga, koji je spasitelj svim ljudima a osobito vernima. 11Ovo zapovedaj i ui. Niko da ne prezre tvoju mladost, ali budi ugled vernima u rei, u ivljenju, u ljubavi, u veri, u istoti. 13Dokle ne doem pazi na itanje, na opominjanje i na uenje. 14Ne naputaj dar koji je u tebi, koji ti je dan po prorotvu, polaganjem ruku stareina. 15Bavi se tim stvarima, sav se njima posveti, da napredak tvoj bude svakome jasan. 16Pazi na sebe i na svoju nauku i ustraj u tome, jer ovo inei spasie i samog sebe i one koji te sluaju. 1. Timoteju 5 glava
1 12

Starca ne karaj otro, nego mu govori kao ocu, govor momcima kao brai, 2starijim enama kao materama, mladima kao sestrama, u potpunoj istoti.
3

Potuj udovice koje su prave udovice. 4Ako koja udovica ima dece ili
385

unuadi, neka se ovi naue najpre svoj dom potovati i vraati roditeljima ono to su od njih primili, jer je to pred Bogom ugodno. 5 Ona koja je prava udovica, koja se je usamila, uzda se u Boga i ivi u moljenju i u molitvama dan i no. 6A ona koja ivi u sladostima, ona je iva umrla. 7To im reci, da budu bez mane. 8Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domae, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika.
9

A udovica, da bi se upisala meu udovice, da ne bude mlaa od ezdeset godina i da je bila samo jednome muu ena, 10i da se moe preporuiti s dobrih dela, budui odgojila decu, bila gostoljubiva, svetima noge prala, nevoljnima pomagala, ila za svakim dobrim delom. 11Mlaih udovica ne primaj, jer kad ih strast odvoji od Hrista, hoe da se udaju, 12i postanu grene u tome to prvu veru odbacuju. 13 I kako su besposlene, naviknu se skitati po kuama, i ne samo to su besposlene, nego su i jeziave i spletkaice i govore to ne treba. 14 Hou dakle da se mlae udaju, decu raaju, kuom upravljaju, i nikakva povoda da ne daju protivniku za ogovaranje. 15Jer se nekoje od njih okrenue za sotonom. 16Ako koji verni ili verna ima udovice, neka se stara za njih, da ne padnu na teret Crkvi, da bi ova mogla da pomogne onima koje su prave udovice.
17

A stareinama koji se dobro staraju, da se daje dvostruka ast, osobito onima koji se trude u rei i u nauci. 18Jer Pismo kae: "Volu koji vre ne mei brnjice" i: "Radnik zasluuje platu svoju". Na stareinu ne primaj tube, osim kad ima dva ili tri svedoka. 20A koji gree, pokaraj ih pred svima, da i drugi imaju strah.
21 19

Zaklinjem te pred Bogom i Gospodom Isusom Hristom i izabranim njegovim anelima da ovo dri bez premiljanja, ne inei nita po pristranosti. 22Ruku ne mei ni na koga, niti pristaj uz tue grehe. Dri sebe ista.

386

23

Nemoj nastavljati da pije samo vode, nego pij po malo i vina, zbog svoga eludca svoga i estih svojih bolesti.
24 25

Neiji su gresi poznati i pre suenja, a neiji se tek posle poznaju. Tako su i dobra dela poznata, a koja nisu takva ne mogu se sakriti.

1. Timoteju 6 glava Oni koji su pod jarmom ropstva da smatraju svoje gospodare dostojnima svake asti, da se ne huli na ime Boje i na nauku. 2A koji imaju vernike za gospodare, da ne postanu nemarljivi pod izgovorom da su braa, nego u toliko bolje da im slue, to su oni vernici i ljubljeni, koji se staraju za njihovo dobro. Ovo ui i preporui! 3Ali ako ko drugu nauku ui, i ne pristaje na zdrave rei Gospoda naega Isusa Hrista i na nauku pobonu, 4taj je samo nadut i nita ne zna, nego ima bolest zaludnih prepiranja i praznih rei, od kojih izlaze zavisti, svae, klevete, zlobna podozrenja, 5zaludne raspre ljudi koji imaju um izopaen i nemaju istine, i koji misle da je pobonost izvor dobitka. Ali je pobonost sa zadovoljstvom ipak izvor velike dobiti, 7jer nita ne donesosmo na ovaj svet, i zato neemo nita ni odneti iz njega, 8i kad imamo hranu i odeu, treba s ovim da smo zadovoljni. 9Ali koji hoe da se obogate, oni upadaju u iskuenja i zamke i u mnoge lude i kodljive udnje, koje bacaju oveka u propast i pogibao. 10Jer je koren sviju zala srebroljublje, kome neki, predavi se, zaoe od vere i navukoe na sebe muke velike.
11 6 1

Ali ti, ovee Boji, bei od toga, i idi za pravdom, pobonosti, verom, ljubavi, trpljenjem, blagosti. 12Bori se u dobroj borbi vere, uhvati se za veni ivot, na koji si pozvan i za koji si uinio dobro priznanje pred mnogim svedocima.
13

Preporuujem ti pred Bogom, koji svemu daje ivot i pred Isusom Hristom, koji uini pred Pontijem Pilatom dobru ispovest, 14da uva
387

zapovest i da ivi ist, bez mane i prekora do pojavljenja Gospoda naega Isusa Hrista, 15koje e u svoje vreme otkriti blaeni i jedini moni kralj kraljeva i Gospodar gospodara, 16koji jedini ima besmrtnost, i ivi u svetlosti, kojoj se ne moe pristupiti, koga niko od ljudi nije video, niti moe videti; kome ast i mo vena! Amin! Bogatima na ovome svetu preporui da se ne ponose i da ne stavljaju nade svoje u neizvesnost bogatstva, nego u Boga ivoga, koji nam daje svega izobilno na uitak; 18neka dobro ine, neka se bogate u dobrim delima, neka budu podani, drueubivi, 19i nek tako sabiraju sebi blago za budunost na dobrom temelju, da bi stekli pravi ivot.
20 17

Timoteje, uvaj amanet, klonei se praznih i poganih razgovora i lane nauke, 21kojim se hvale neki koji su tako otpali od vere. Milost s vama!

388

2. Timoteju

2. Timoteju
1, 2, 3, 4

2. Timoteju 1 glava
1

Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Bojoj, za propovedanje obeanja ivota koji je u Isusu Hristu, 2Timoteju, ljubljenome sinu: Milost, milosre i mir tebi od Boga Oca i Isusa Hrista, Gospoda naega!
3

Zahvaljujem Bogu, kome supraroditelji moji sluili, a i ja sluim istom saveu, to dan i no neprestano imam spomen na tebe u molitvama svojim, 4elei da te vidim opominjui se suza tvojih, da se ispunim radosti 5opominjui se iskrene vjere tvoje, koja se useli najpre u babu tvoju Loidu i u mater tvoju Evnikiju, a uveren sam da je jo uvek u tebi. Zbog toga napominjem ti da podgreva dar Boji koji si mojim rukopoloenjem primio. 7Jer nam Bog ne dade duha straha, nego snage, ljubavi i mudrosti. 8Ne stidi se dakle svedoanstva koje treba dati Gospodu naemu Isusu Hristu, ni mene, sunja njegova, nego trpi i ti sa mnom za jevanelje, po sili Boga 9koji nas spase i uputi svetom zvanju, ne po delima naima, nego po svojoj naredbi i po milosti koja nam je dana u Isusu Hristu pre venih vremena, 10i koja se sad pokaza pojavljenjem Spasitelja naega Isusa Hrista, koji uniti smrt i obasja ivot i besmrtnost jevaneljem. 11Za ovo jevanelje sam ja postavljen apostolom, sa dunou da uim pagance, 12i zato ja ovo trpim; ali se ne stidim za to, jer znam kome verovah, i uveren sam da on ima mo da sauva moj amanet za taj dan.
13 6

Imaj u pameti primer zdravih rei koje si uo od mene, u veri i ljubavi Isusa Hrista. 14Dobri amanet sauvaj po Duhu Svetome koji prebiva u
389

nama. Ti zna da su me svi u Aziji napustili, meu kojima i Figel i Ermogen. Gospod da da milost Onisoforovu domu, jer me mnogo puta utei, i okova mojih ne postidi se, 17nego, doavi u Rim, potrai me jo s veim staranjem i nae me. 18Da da njemu Gospod da nae milost od Gospoda u dan onaj. I u Efesu koliko mi poslui, ti zna bolje nego iko.
16 15

2. Timoteju 2 glava
1

Ti, dakle, sine moj, jaaj u milosti Isusa Hrista, 2i to si uo od mene pred mnogim svedocima, to predaj vernim ljudima koji e biti vredni i druge nauiti. Pretrpi sa mnom kao dobar vojnik Isusa Hrista. 4Jer se nikakav vojnik ne osvre na poslove ivota ako hoe da je po volji onome koji ga je u vojsku uzeo; 5i borac ne dobija venac ako se pravilno ne bori; 6i ratar treba da se trudi pre no to pokupi plod. 7Razumi to govorim, jer Gospod e ti dati razum u svemu. Opominji se Gospoda Isusa Hrista, potomka od semena Davidova, uskrsla iz mrtvih po jevanelju mome, 9za koje trpim od samih okova kao zloinac. Ali re Boja nije okovana. 10Zato trpim sve izabranih radi, da i oni dobiju spasenje u Isusu Hristu sa slavom venom. 11 Istinita je ova re: Ako s njim umresmo, to emo s njim i iveti; 12ako ustrajemo, s njim emo i kraljevati; a ako ga se odreknemo i on e se nas odrei. 13Ako smo mu neverni, on ostaje veran, jer on se ne moe sebe odrei.
14 8 3

Ovo napominji i istakni pred Gospodom da se izbegnu prepiranja kojae ne slue na korist nego na propast onih koji sluaju.
15

Postaraj se da se pokae kao iskuan ovek pred Bogom, kao radnik koji se nema ega stideti i pravo upravlja reju istine. 16A
390

praznih i poganih razgovora kloni se, jer koji ih dre, ti e sve vie u bezdunosti da napreduju, 17i re e njihova kao rakrana gristi. Meu takvima su i Imenej i Filit, 18koji svrnue s istine, govorei da je uskrsnue ve bilo, i koji kvare veru nekih. 19Ali vrsto stoji temelj Boji s ovim reima koje su mu peat: "Zna Gospod svoje" i "Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje". 20U velikom domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego ih ima i drvenih i zemljanih, i jedni su za ast a jedni za sramotu. 21Ko se dakle dri ist od takvih stvari, taj e biti sud za ast, osveen i koristan domainu i sposoban za svako dobro delo. Bei od udnji mladosti i dri se pravde, vere, ljubavi, mira sa svima koji istim srcem Gospoda prizivaju, 23a uvaj se ludih i praznih zapitkivanja znajui da od njih dolaze svae. 24A sluga Gospodnji ne treba da se svaa, nego on treba da bude susretljiv prema svima, pouljiv, trpeljiv, 25i on s blagou treba da pouava one koji se protive, da bi im kako Bog dao da se pokaju, pa da dou do poznanja istine, 26i da se iskopaju iz zamke avla, koji ih je ulovio da ih svojoj volji pokori. 2. Timoteju 3 glava
1 22

Znaj da e u poslednje dane nastati teka vremena, 2jer e ljudi postati sebini, lakomi, tati, oholi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, neduevni, neosetljivi, 3neverni, klevetnici, neuzdrljivci, svirepi, neprijatelji dobrih ljudi, 4izdajnici, nagli, naduveni, i koji e vie mariti za slasti nego za Boga; 5koji e imati izgled pobonosti, ali odbacivi ono to ini silu njezinu. Kloni se takvih! 6Meu njima ima i takvih koji se zavlae po kuama i mame slabe i ograniene enske pune greha, uznemirene svim moguim udnjama, 7i koje uvek istrauju i nikad ne mogu da dou do istine. 8Kao to se Janije i Jamrije protivie Mojsiju, tako se i ti ljudi protive istini, ljudi pokvarenoga uma, prekorni u onome to se odnosi na veru. 9Ali oni nee dalje napredovati, jer e se njihovo bezumlje oitovati pred svima, kao to se oitova i ono one dvojice.
391

Ali ti si me sledovao u mojoj nauci i video si moje ivljenje i zna moje namere, veru moju, blagost, ljubav, ustrajnost moju, proterivanja, trpljenje moje. 11Kojim mukama nisam ja izloen bio u Antiohiji, u Ikoniju, u Listri? Kakva progonstva ne podnesoh? I od sviju me izbavi Gospod. 12I svi koji pobono hoe da ive u Isusu Hristu, bie gonjeni, 13 ali ljudi zli i zavodljivi napredovae uvek u zlu, varajui i druge i same sebe. 14Ti ustraj u onome to si nauio i to ti je povereno, znajui od koga si nauio. 15Od detinjstva svoga zna Sveta pisma koja te mogu umudriti na spasenje po veri koja je u Isusu Hristu. 16Celo je Pismo od Boga nadahnuto i korisno za uenje, za uveravanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi, 17da bude savren ovek Boji i sposoban za svako dobro delo. 2. Timoteju 4 glava
1

10

Zaklinjem te pred Bogom i Gospodom naim Isusom Hristom, koji e suditi ivima i mrtvima, i u ime pojavljenja njegova i kraljevstva njegova, 2propovedaj re, podstrekavaj u pogodno vreme i u nepogodno vreme, ukoravaj, zapreti, umoli sa svakim strpljenjem i pouavaj; 3jer e doi vreme kad ljudi nee sluati zdrave nauke, nego e, da ugode svojim uima, traiti uitelje po svojim naklonostima, 4i odvratie ui od istine i okrenue se praznim priama. 5Ali ti budi u svemu trezven, trpi muke, vri delo jevanelja, ispuni dunost slube svoje.
6 7

A ja ve sluim za naliv rtve, i ve se pribliuje vreme mog polaska. Dobar sam rat ratovao, svrio sam trku, veru sam odrao. 8Meni je ve pripremljen venac pravde, koji e mi u taj dan dati Gospod, pravedan sudija, i ne samo meni nego i svima koji se raduju njegovom pojavljenju. Nastoj da doe to pre k meni, 10jer me Dimas ostavi, poto mu je sadanji svet omilo, te otide u Solun. Kriskent otide u Galatiju, Tit u
392
9

Dalmaciju. Luka je sam kod mene. 11Marka uzmi i dovedi sa sobom, jer mi je dobar za slubu, 12Tihika poslao sam u Efes. 13Kad doe donesi mi ogrta to sam ostavio u Troadi kod Karpa, i knjige, osobito kone.
14

Aleksandar kova mnogo mi zla uini. Gospod e mu platiti po delima njegovim. 15uvaj se i ti od njega, jer se on mnogo protivi naim reima. U prvoj mojoj odbrani niko mi ne pomoe, nego me svi napustie. Da im se to ne urauna! 17Ali Gospod bi sa mnom i dade mi snagu da se preko mene svri propovedanje i da ga uju svi paganci. I izbavih se iz eljusti lavovih. 18Gospod e me izbaviti od svakoga zla dela i sauvae me za kraljevstvo svoje nebesko. Njemu hvala na vekove vekova! Amin! Pozdravi Priskilu i Akvila i Onisiforov dom. 20Erast osta u Korintu, a Trofima ostavih u Miletu bolesna. 21Nastoj da doe pre zime! Pozdravljaju te Euvul, Pud, Lin, Klaudija i sva braa.
22 19 16

Gospod Isus Hristos sa duhom tvojim! Milost s vama! Amin!

393

Titu

Titu
1, 2, 3

Titu 1 glava
1

Pavle, sluitelj Boji i apostol Isusa Hrista po veri izabranih Bojih i po poznanju istine, koja je prema pobonosti, 2a po nadi venoga ivota, koji od vremena najiskonijih obea Bog koji ne lae, 3i koji javi u svoje vreme re svoju propovedanjem koje je meni povereno po zapovesti Boga, Spasitelja naega, 4Titu, pravome sinu po veri naoj zajednikoj: Milost, milosre i mir tebi od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja naega!
5

Ostavih te u Kritu da uredi ono to je nedovreno i da postavlja po svim gradovima stareine, kao to ti naredih, 6ako se nae neko besprekoran, jedne ene mu i koji ima decu vernu, koju ne kore za blud ili nepokornost. 7Jer episkop treba da je besprekoran kao Boji nstojnik, da nije osoran ni gnevljiv, ni podan vinu, ni nasilan, ni lakom na neispravan dobitak, 8nego gostoljubiv, prijatelj dobrih ljudi, umeren, pravedan, svet, trezven, 9koji se verno dri rei po nauci, da bude sposoban i svetovati prema zdravoj nauci i pobijati protivnike. Jer ima mnogo neposlunih, praznogovorljivih i umom prevarnih, osobito meu obrezanim, 11kojima treba zatvoriti usta. Oni cele kue izopauju uei to ne treba, poganoga dobitka radi. 12A ree neko od njih, prorok njihov: "Kriani svagda laljivi, zle ivotinje, tromi trbusi." 13 Svedoanstvo je ovo istinito. Zato ih karaj bez tedenja, da dobiju zdravu veru, 14i da ne sluaju judejska naklapanja, ni zapovesti ljudi koji se odvraaju od istine.
10

394

15

istima je sve isto, a poganima i nevernima nita nije isto, a opoganjeni su im i um i savest. 16Govore da poznaju Boga, a delima ga odriu, jer su mrski i neposluni i ni za kakvo dobro delo sposobni. Titu 2 glava
1

A ti govori ono to je u skladu sa zdravom naukom.

Reci da starci treba da budu trezveni, estiti, umereni, zdravi u veri, u ljubavi, u trpljenju. Reci da stare ene takoe treba da ive kao to se pristoji svetima, da ne budu opadljive, da se ne podaju vinu, da ue dobru, 4da bi nauile mlade da ljube svoje mueve i svoju decu, 5da budu uzdrljive, iste, kuanice, dobre, tihe, pokorne svojim muevima, da se ne huli na re Boju.
6 3

Tako i mladim ljudima preporui da budu umereni, 7a u svemu budi im ti sam primer dobrih dela, dajui nauku istu, dostojanstvenu, nepokvarenu. 8Tvoja re nek bude zdrava, nezazorna, da se protivnik posrami, ne imajui nita zla govoriti na nas.
9

Slugama preporui da sluaju svoje gospodare, da im budu ugodni u svemu, i da im ne protiree. 10Da ih ne pronevere, nego u svemu da im budu verni, da bi u svemu uinili ast nauci Boga, Spasitelja naega.
11 12

Jer se pokaza milost Boja, koja je izvor spasenja za sve ljude. Ona nas ui da se odreknemo bezdunosti i udnji ovoga sveta i da pametno, pravedno, pobono poivimo na ovome svetu, 13oekujui blaenu nadu i pojavljenje slave velikoga Boga i Spasitelja naega Isusa Hrista, 14koji je dao sebe za nas, da nas izbavi od svake bezdunosti, i da pripremi sebi narod oien preko njega i revan za dobra dela. 15Ovo govori i savetuj i karaj sa punom vlau! Da te niko ne omalovaava.
395

Titu 3 glava
1

Opominji ih da budu pokorni poglavarima i vlastima, da budu posluni i gotovi za svako dobro delo. 2Nikoga neka da ne opadaju, da budu miroljubivi i uzdrljivi, i dobri prema svim ljudima.
3

Jer i mi bejasmo negda nerazumni i nepokorni i zastranjeni, podloni svim udnjama i strastima, ivei u pakosti i zavisti, mrski drugima i mrzei se uzajamno. Ali kad se pokaza milost Boga, Spasitelja naega, i ljubav njegova prema ljudima, 5on nas spase, ne zbog dela pravednih, koja bismo mi uinili, nego po svome milosru, i to krtenjem preporoenja i obnovljenjem po Duhu Svetome, 6koga izli na nas obilno po Isusu Hristu, Spasitelju naemu, 7da, opravdani milou njegovom, postanemo u nadi nslednici venoga ivota.
8 4

Istinita je ova re i ja hou da ti to posvedoi, da oni koji su verovali u Boga nastoje da ine dobra dela. To je ono to je dobro i ljudima korisno.
9

A ludih zapitkivanja i rodoslova i svaa i prepiranja o zakonu kloni se, jer je to nekorisno i isprazno.
10

oveka koji izaziva razdor po prvom i drugom svetovanju odbij od sebe, 11znajui da se takav ovek izopaio i grei, i da je sam sebe osudio. Kad poaljem k tebi Artema ili Tihika, hitaj da doe k meni u Nikopolj, jer sam namislio da onde zimujem. 13Zinu pravnika i Apola lepo opremi, da imaju sve to im treba. 14Ali i nai neka se ue napredovati u dobrim delima, pa da pomognu gde treba i da ne ostanu besplodni.
12

396

15

Pozdravljaju te svi koji su sa mnom. Pozdravi sve koji nas ljube u veri. Milost sa svima vama!

397

Filimonu

Filimonu

Pavle, suanj Isusa Hrista, i brat Timotej ljubljenome Filimonu, drugu naemu na delu, 2i ljubljenoj sestri Apfiji i Arhipu, drugu naemu u vojevanju i crkvi koja je u tvome domu: 3Milost vama i mir od Boga Oca naega i Gospoda Isusa Hrista! Zahvaljujem Bogu svome spominjui te svagda u molitvama svojim, uvi za ljubav tvoju i za veru koju ima ka Gospodu Isusu i k svim svetima. 6Ja ga molim da delo tvoje u veri bude uspeno za poznanje svog dobra koje imamo u Hristu. 7Ja sam, u istini, veliku radost i utehu imao od ljubavi tvoje, jer si ti, brate, umirio srce svetima.
5 4

Zato, ako i imam veliku slobodu u Hristu da ti naredim to dolikuje, opet volim da ti upravim jednu molbu, pozivajui se na tvoju ljubav, i to prosto kao starac Pavle, a sad jo i kao suanj Isusa Hrista. 10Molim te za svog sina Onisima, koga rodih u okovima svojim, 11koji je negda tebi bio nekoristan, a sad je i tebi i meni koristan. 12Ja ti ga opet aljem; aljem ti njega, srce svoje. 13eleo sam bio da ga kod sebe zadrim, da mi na mesto tebe poslui dok sam u okovima za jevanelje, 14ali bez tvog pristajanja ne htedoh nita uiniti, da tvoje dobroinstvo ne bi ispalo kao usiljeno, nego od dobre volje. 15Moe biti da se on za to rastade s tobom na neko vreme, da bi ga za uvek dobio, 16ali ne vie kao roba, nego kao neto vee, kao brata, mila osobito meni, a kamo li ne tebi, i po puti i u Gospodu.
9

Ako, dakle, dri mene za prijatelja, primi ga kao to bi mene primio. Ako li ti je u emu skrivio, ili ti to duguje, metni to na moj raun. 19Ja, Pavle, to svojom rukom piem, ja u platiti, da ti ne reem da si i sam sebe meni duan. 20Da, brate, hteo bih da imam tu korist od tebe
18

17

398

u Gospodu. Umiri srce moje u Gospodu.

21

Piem ti uzdajui se u tvoju poslunost, znajui da e uiniti i preko onoga to ja govorim. 22U isto vreme pripremi mi i konak, jer se nadam da u, blagodarei vaim molitvama, biti poklonjen. Pozdravljaju te Epafras, drug moj i suanj u Isusu Hristu, 24i Marko, Aristarh, Dima i Luka, drugovi moji na delu.
25 23

Milost Gospoda naega Isusa Hrista sa duhom vaim! Amin!

399

Jevrejima

Jevrejima
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13

Jevrejima 1 glava
1

Poto je negda vie puta i na razne naine govorio ocevima naim preko proroka, 2progovori nama Bog ovih poslednjih dana preko Sina, koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio, 3 i koji, budui odsjaj slave njegove i slika oblija njegova, i podravajui sve stvari reju moi svoje, i svrivi oienje greha naih, sede s desne strane prestola velianstva na visini, postavi toliko vei od anela, to on naslee dobi od imena slavnijeg od njihovog. 5Jer kome od anela ree ikad Bog: "Ti si Sin moj, ja te danas rodih"? i jo: "Ja u njemu biti Otac i on e mi biti Sin"? 6I, uvodei prvoroenoga opet u svet, govori: "Da mu se poklone svi aneli Boji!" 7I jo o anelima govori: "Onaj koji od anela svojih vetrove ini i od slugu svojih plamen ognjeni." 8Ali on Sinu kae: "Presto je tvoj vean, Boe, i skiptar je kraljevstva tvoga skiptar pravde. 9 Pravdu si ljubio i mrzeo zlobu; zato i pomaza te, Boe, Bog tvoj uljem radosti vema od drugova tvojih". 10I jo: "Ti si, Gospode, u poetku zemlju osnovao, i nebesa su delo ruku tvojih. 11Sve e proi, ali ti ostaje. I sve e to ko haljina ostareti; 12ti e ih ko haljinu saviti, i sasvim e se izmeniti. Ali ti ostaje uvek isti, i godine tvoje nee nikada svriti". 13I kome od anela ree kad: "Sedi meni s desne strane, dok ne poloim neprijatelje tvoje za podnoje nogama tvojim?" 14Nisu li oni svi duhovi koji Bogu slue, poslani da vre slubu za one koji imaju da dobiju naslee spasenja?
4

400

Jevrejima 2 glava Zato treba da se jo vie drimo stvari koje sluasmo, da ne ispadnemo daleko od njih. 2Jer ako je re objavljena preko anela imala svog uspeha, i ako je svaki prestupak i ogluak pravednu naplatu primio, 3kako emo proi mi, zanemarujui toliko spasenje, koje najpre Gospod objavi, i koje nam potvrdie oni koji ga behu uli, 4dok je sam Bog potvrivao svedoanstvo njihovo znacima i udesima, silnim delima i darovima Duha Svetoga, koje razdeli po svojoj volji?
5 1

Jer Bog ne pokori anelima svet koji e doi i o kome govorimo. 6A neko izree negde ovo svedoanstvo: "ta je ovek, da ga se opomene, i sin oveji, da se o njemu brine? 7Umalio si ga malo prema anelima, i slavom i au si ga ovenao 8i sve si pokorio pod noge njegove." I zbilja, kad mu sve pokori, to Bog nita ne ostavi njemu nepokoreno. Ali mi sad jo ne vidimo da mu je sve pokoreno. 9Ipak mi vidimo onoga koji je za malo vremena uinjen neto manji od anela, Isusa, ovenana slavom i au radi smrti koju podnese, da bi po milosti Bojoj i za sve ljude smrt podneo. 10I dolikovae onome za koga i po kome su sve stvari, i koji je mnoge sinove hteo da vodi u slavu , da kroz trpljenja uzdigne do savrenstva Kneza spasenja njihova.
11

Jer i onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od jednoga, i zato se on ne stidi nazvati ih braom 12kad govori: "Objaviu ime tvoje brai svojoj, slaviu te usred sabora." 13I jo: "U te u se ja uzdati." I jo: "Evo mene i dece moje, koje mi Bog dade." 14I kako su deca sudeonici puti i krvi, tako i on sudelova u tome, da smru satre onoga koji je imao mo smrti, to jest avola, 15i da oslobodi sve one koji od straha od smrti behu robovi u celom svom ivotu.
16 17

Jer on zaista ne doe u pomo anelima, nego potomstvu Avramovu. Zato je trebao u svemu da bude napravljen slian brai svojoj, da bi bio milosrdan i veran prvosvetenik pred Bogom, da bi izvrio slubu oienja greha naroda. 18Jer budui sam bio iskuan u onome u emu
401

pretrpi, moe da pomogne onima koji se iskuavaju. Jevrejima 3 glava Zato, brao sveta, zajendiari zvalja nebeskoga, poznajte poslanika i prvosvetenika vere nae, Isusa, 2koji je veran onome koji ga postavi, kao to bi i Mojsije u svemu domu njegovu. 3Jer je on smatran dostojan toliko vee slave od slave Mojsijeve koliku veu ast od samog doma ima onaj koji dom sagradi. 4Svaki dom neko sagradi, a ko sve je stvari gradio to je Bog. 5Mojsije pak bee veran u svemu domu Bojemu kao sluitelj, za svedoanstvo onoga to imalo da se objavi; 6ali je Hristos, kao sin, u svome domu, a njegov dom to smo mi, ako do kraja odrimo vrsto uverenje i nadu kojima se diimo.
7 1

Zato, kao to govori Duh Sveti: "Danas, ako njegov glas ujete, 8da ne otvrdnu srca vaa ko u vreme bune, u dan napasti u pustinji, 9kad me oci vai iskuae, i videe dela moja etrdeset godina. 10Zato se rasrdih na taj rod, i rekoh: jednako se metu u srcima svojim, a puteva mojih ne poznae. 11I zakleh se tad u gnevu svome: Nee oni u moj pokoj ui." 12Pazite, brao, da ne bude u kome od vas srce zlo i neverno, da odstupi od Boga ivoga, 13nego se podravajte svaki dan, dok se god moe rei: "Danas" , da se koji od vas ne ukruti od prevare greha. 14Jer postadosmo zajedniari Hristovi, samo ako se do kraja vrsto odrimo u uverenju koje smo u poetku imali, 15dok je reeno: "Danas ako njegov glas ujete, da ne otvrdnu srca vaa ko u vreme bune." Jer koji behu oni koji, uvi ga, pobunie se, ako to nisu bili svi oni koji izioe s Mojsijem iz Egipta? 17A na koje je Bog gnevan bio etrdeset godina, nego na one koji sagreie, i iji leevi u pustinji padoe? 18A kojima se zakle da nee ui u pokoj njegov, nego onima koji behu neposluni? 19I vidimo da i ne mogoe ui zbog neverstva svoga.
16

402

Jevrejima 4 glava Bojimo se, dakle, dok jo postoji obeanje da se ulazi u pokoj njegov, da ne odocni koji od vas. 2Jer je ona dobra vest objavljena i nama kao i njima, ali njima ne pomoe objavljena re, 3jer ona ne nae vere u onima koji je ue. Ali mi koji verujemo, mi ulazimo u pokoj, kao to ree. "Zakleh se u gnevu svome: nee oni u moj pokoj ui." On tako ree, i ako su dela njegova bila svrena od stvoranja sveta. 4Jer negde ree za sedmi dan ovako: "I poinu Bog od sviju dela svojih u sedmi dan." 5A ovde opet: "Nee oni u moj pokoj ui." 6I kako je odreeno da neki imaju jo da uu u njega, a oni kojima je najpre javljeno ne uoe zbog neposluanja, 7to Bog opet odredi jedan dan, "danas," govorei u Davidu, po tolikom vremenu, kao to je pre kazano: "Danas ako njegov glas ujete, da ne otvrdnu srca vaa." 8Jer da im je Isus doneo pokoj, ne bi posle toga govorio za drugi dan. 9Ostala je dakle narodu Bojemu jo jedna subota za poivanje. 10Jer koji ue u pokoj njegov, taj poiva od dela svojih kao i Bog od svojih to poinu.
11 1

Postarajmo se, dakle, da uemo u taj pokoj, da niko ne padne dajui jednak primer neposluanja. Jer re Boja je iva i jaka, i otrija od svakog maa na obe strane naotrena, i prodire ak do rastavljanja i due i duha, i zglavaka i mozga, i sudi i o oseanjima i o mislima srca. 13Nikakvo stvorenje nije sakriveno pred njim, nego je sve golo i otkriveno pred oima onoga kome mi treba da odgovaramo.
14 12

imajui, dakle, velikog prvosvetenika, koji je proao kroz nebesa, Isusa, Sina Bojega, drimo se vrsto u veri koju ispovedamo. 15Jer nemamo prvosvetenika koji nam nae slabosti ne moe oprostiti, nego koji je u svaemu iskuan kao i mi, a bez greha. 16Pristupajmo dakle s pouzdanjem k prestolu milosti, da naemo milosre i primimo milost, da bismo dobili pomo u potrebama svojim.

403

Jevrejima 5 glava Svaki prvosvetenik koji se iz ljudi uzima, za ljude se postavlja na slubu Bogu, da prinosi priloge i rtve za grehe. 2On moe biti popustljiv prema onima koji ne znaju i prema zabludelima, jer je slabost i njegov udeo. 3I zbog te slabosti je on duan prinositi rtve i za svoje grehe kao i za grehe naroda.
4 1

Niko sam od sebe ne odreuje sebi to zvanje, ako nije pozvan od Boga, kao to je bio Aron. 5Tako i Hristos ne odredi sam sebi slavu da postane prvosvetenik, nego je on dobi od Onoga koji mu ree: "Ti si sin moj, ja te danas rodih!" 6Kao to na drugom mestu ree: "Ti si svetenik na sve vekove po redu Mehlisedekovu." On je taj koji je u dane puti svoje vapajem silnim i sa suzama prinosio molbe i molitve k onome koji ga je mogao izbaviti od smrti, i budui uslien radi svoje pobonosti, 8naui se i ako je Sin Boji bio posluanju, po onome to podnese, 9i poto bi uzdignut u savrenstvo, postade svima koji ga posluae zaetnikom venoga spasenja 10i bi proglaen od Boga prvosvetenikom po redu Melhisedekovu.
11 7

O tome imamo mnogo da govorimo, i to stvari koje je teko iskazati, jer ste postali spori u sluanju. 12Jer vi koji biste odavna trebali da ste uitelji opet treba da nauite prva slova rei Boje, i postadoste da trebate mleka a ne jake hrane. 13A onaj koji se hrani mlekom nema iskustva rei pravde, jer je dete. 14Ali je jaka hrana za ljude zrele, kod kojih je razumevanje izvebano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla. Jevrejima 6 glava
1

Zato ostavljajui osnove Hristove rei, obratimo se ono to je ve dovreno, a da ne postavljamo opet temelje odricanja od mrtvih dela, vere u Boga, 2nauke krtenja, rukopoloenja, uskrsenja mrtvih i suda
404

venoga. 3I to emo uiniti ako Bog dopusti. Jer nije mogue da se oni koji su ve jednom prosvetljeni, i okusili dara nebeskoga, koji su postali zajedniari Duha Svetoga, 5i okusili dobre rei Boje i sile buduega veka, pa su otpali , 6opet obnove i dovedu na pokajanje, jer oni sami raspinju Sina Bojega i izlau ga ruenju. 7Kad je zemlja potopljena kiom, koja esto na nju pada, i raa korisnu travu onima koji je obrauju, ona sauestvuje u Bojem blagoslovu; 8ali ako iznosi trnje i iak ona je prezrena i blizu da bude prokleta, i ona se najposle saee. Ali i ako mi tako govorimo, opet se od vas, ljubljeni, nadamo stvarima boljim i pogodnijim za spasenje. 10Jer Bog nije nepravedan da zaboravi trud va i ljubav koju pokazaste za ime njegovo, posluivi i jo dalje sluei svetima. 11Mi elimo da svaki od vas pokae takvu revnost, da bi se nadanje do kraja potpuno odralo, 12tako da ne budete leni, nego da se ugledate na one koji verom i postojanou nasleuju obeanja.
13 9 4

Kad Bog Avramu uini obeanje, ne mogui niim veim od sebe da se zakune, zakle se sobom, 14govorei: "Zaista blagosloviu te, i umnoiu potomstvo tvoje". 15I tako, istrajnou, dobi Avram obeanje. 16 I ljudi se kunu onim to je vee od njih, i zakletva je jemstvo kojim se sve rasprave njihove kraju privode. 17Zato Bog, kad htede da naslednicima obea jasnije pokae nepokolebljivost reenja svoga, doda i zakletvu, 18da bismo u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima nije mogue da je Bog slagao, imali jako pouzdanje, mi, kojima je ostavljeno kao jedino pribeite da se uhvatimo za nadanje koje nam bee prueno. 19To nadanje mi drimo kao jako i pouzdano sidro due, koje preko zavese prodire 20do onde gde Isus ue kao na predvodnik, postavi prvosvetenik po redu Melhisedekovu na sve vekove.

405

Jevrejima 7 glava
1

I zaista ovaj Melhisedek koji bee kralj Salimski, svetenik Boga Svevinjega, koji poe u susret Avramu kad se vraae s boja posle poraza kraljeva, koji ga blagoslovi, 2i kome Avravam dade desetak od svega; koji je najpre po znaenju imena svoga kralj pravde, a posle i kralj Salimski, to jest kralj mira; 3koji je bez oca, bez matere, bez roda; koji nema ni poetka danima, ni svretka ivotu, ali koji je usporeen sa Sinom Bojim, taj Melhisedek ostaje svetenik na sve vekove. Posmatrajte sad koliko je veliki taj kome Avram, patrijarh, dade desetak od plena. 5Oni od sinova Levijevih koji primaju svetenstvo, imaju, po zakonu, zapovest da uzimaju desetak od naroda, to jest od brae svoje, koji su ipak izili iz bedara Avramovih; 6a on, koji nije bio od njihova roda, uze desetak od Avrama, i blagoslovi onoga koji imae obeanja. 7I nema sumnje da manji prima blagoslov od veega. 8A ovde koji uzimaju desetak to su ljudi smrtnici; ali onamo ga primi onaj za koga je posvedoeno da je iv. 9Sem toga Levije, koji je primio desetak, platio ga je, da tako reem, po Avramu, 10jer on bejae jo u bedrima oevim kad Melhisedek poe u susret Avramu. Ako je dakle savrenstvo bilo mogue kroz Levitsko svetenstvo, jer se na tom svetenstvu osniva zakon koji je narod primio, kakva je jo potreba bila da se pojavi drugi svetenik po redu Melhisedekovu, a ne po redu Aronovu? 12Jer kad se menja svetenstvo, mora da se menja i zakon. 13I zaista onaj za koga se to govori od drugoga je kolena, od koga ni jedan lan nije vrio slubu oltara. 14Jer je poznato da Gospod na izie iz kolena Judina, o kome Mojsije nita ne govori za ono to se odnosi na svetenstvo. 15I to postaje jo jasnije kad se pojavljuje drugi svetenik po podobju Melhisedekovu, 16koji ne postade to po zakonu putene zapovesti, nego po sili nepropadljivog ivota. 17Jer mu se dade ovo svedoanstvo: "Ti si svetenik na sve vekove po redu Melhisedekovu." 18Tu je dakle ukidanje ranije zapovesti, zbog njene slabosti i uzaludnosti, 19jer zakon nije nita doveo do savrenstva, i
406
11 4

postavljanje bolje nade, kojom se mi k Bogu pribliujemo. I kako ni to nije bilo bez zakletve, 21jer dok su Leviti postajali svetenici bez zakletve, Isus je to postao sa zakletvom, preko onoga koji mu ree: "Gospod se zakle i nee se pokajati: ti si svetenik na sve vekove po redu Melhisedekovu", 22Isus je po tome jemac boljeg saveza. Sem toga: mnogo je bilo svetenika, jer im je smrt smetala da budu veiti. 24Ali on, zato to ostaje za sve vekove, on ima svetenstvo koje se ne moe prenositi. 25Zato on i moe savreno da spasava one koji po njemu k Bogu pristupaju, kad je za uvek iv, da moe posredovati za njih. I trebae nam takav prvosvetenik, svet, nevin, bez mane, odvojen od grenika i vii od samih nebesa, 27kome nije potrebno svaki dan, kao svetenicima, najpre za svoje grehe rtve prinositi, a zatim za narodne, jer on je uini jednom za svagda kad sebe prinese. 28Jer zakon postavlja za svetenike ljude koji su podloni slabostima, ali re zakletve koja je reena po zakonu postavlja Sina, koji je veito savren. Jevrejima 8 glava
1 26 23 20

A u ovome to govorimo glavno je to da imamo takvog prvosvetenika koji sede s desne strane velianstva na nebesima, 2koji je sluitelj svetilita i istinitog atora koji podie Gospod, a ne ovek. 3Svaki je prvosvetenik postavljen da prinosi priloge i rtve, i zato je potrebno da i on ima ta da prinese. 4Da je on na zemlji, on ne bi bio ni svetenik, jer su tu svetenici koji po zakonu priloge prinose, 5koji slue slubu koja je slika i senka pojava nebeskih, prema onome to je javljeno Mojsiju kad je stao da naini ator; "I gledaj", reeno mu je, "da ini sve po prilici koja ti je na gori pokazana!" 6Ali on sad dobi u toliko veu slubu to je postao posrednik vieg saveza, koji se utvrdi na boljim
407

obeanjima.
7

I zaista, da je prvi savez bio bez mane, ne bi trebalo da se novim dopuni. 8Jer kudei govori Gospod Izrailju: "Evo idu dani, govori Gospod, kad u nainiti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov savez, 9ne ko savez koji uinih s ocima njihovim, kada ih za ruku uzeh da ih iz egipatske zemlje izvedem; jer ne ostadoe u savezu mome, i ni ja ne marih za njih, govori Gospod. 10Nego evo saveza koji u s domom Izrailjevim uiniti posle tih dana, govori Gospod: Zakon svoj u duh u njihov ja metnuti i u srcu njihovu zapisati; i njima u ja Bog njihov, i oni e meni moj narod biti. 11I niko vie nee blinjega svog uiti, ni brat brata svoga govorei: Poznaj Gospoda! Jer e me svi poznati, od najmanjeg do najveeg meu njima. 12Jer u im oprostiti bezdunosti njihove, i greha njihovih vie neu pominjati". 13A kad veli: novi savez, prvi naini starim; a to je staro i zastarelo, blizu je da iezne. Jevrejima 9 glava
1 2

Prvi savez imae pravila za bogosluenje i za zemaljsko svetilite. Jer bee nainjen ator. U prvom delu njegovom, koji je nazvan svetinjom, bejahu svenjak i trpeza i hlebovi za predstavljanje, 3a za drugom zavesom bejae ator, koji je nazvan svetinja nad svetinjama, 4 koja imae zlatni oltar za kaenje i koveg saveza okovan svuda zlatom, u kome behu zlatni sud sa manom i palica Aronova, koja se bee omladila, i tablice saveza. 5A vie njega behu heruvini slave, koji osenjivahu oltar, o emu nije sad as da se opirnije govori. Budui to tako ureeno, svetenici koji vre slubu, ulaze svagda u prvi ator, 7a u drugi ulazi jednom u godini sam prvosvetenik, ne bez krvi koju prinosi za sebe sama i za grehe naroda. 8Time je Duh Sveti pokazivao da jo ne bee otvoren put u presveto mesto dokle god prvi ator stoji. 9To je slika za sadanje vreme, u koje se prinose prilozi i rtve, koji ne mogu u savesti usavruju onoga koji tu slubu vri, 10i koji
408
6

sa jelom i piem i raznim umivanjima bejahu puteni zahtevi, postavljeni samo do vremena ispravljanja. Ali Hristos doe kao prvosvetenik buduih dobara, i on proe kroz vei i savreniji ator, koji nije rukom graen, to jest nije od takvoga stvorenja; 12i on ue jednom za svagda u svetilite, ni s krvlju jareom ni teleom, nego svojom krvlju, i pribavi veni otkup. 13Jer ako krv junija i jarea i pepeo juniin, pokropivi opoganjene, osveuje i daje telesnu istotu, 14kako li nee krv Hrista, koji duhom veitim samog sebe bez mane prinese Bogu, oistiti savest vau od mrtvih dela, da sluite Bogu ivome! I zato je on posrednik novog saveza, da bi posredovanjem smrti njegove, koja bi za otkup prestupaka od prvog saveza, pozvani primili veno nasledstvo koje im bi obeano. 16Jer gde je zavet, treba da se utvrdi i smrt onoga koji je uinio zavet. 17I zaista zavet vai samo posle smrti, jer on nema nikakve sile dok je iv onaj koji ga je uinio. 18Zato je i prvi savez bio potvren krvlju; 19jer kad Mojsije proglasi sve zapovesti zakona pred celim narodom, on tad uze krvi jaree i telee s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod, 20 govorei: Ovo je krv saveza koji Bog uini s vama. 21A tako i ator i sve sudove obreda pokropi krvlju. 22I gotovo sve se krvlju isti po zakonu, i bez prolivanja krvi nema oprotenja.
23 15 11

Trebalo je dakle da se stvari koje predstavljaju prilike nebeske tim sredstvima oiste, ali same nebeske stvari trebale su za to uzvienijih rtava od ovih. Jer Hristos ne ue u svetilite uraeno od oveka na priliku onog pravog, nego ue u samo nebo, da se pokae sad pred licem Bojim za nas; 25i ne ue da vie puta prinosi samog sebe, kao to prvosvetenik ulazi svake godine u svetilite s krvlju tuom: 26inae bi on morao da vie puta pretrpi od stvorenja sveta, doim se on sad na svretku veka pojavi samo jedanput da svojom rtvom uniti greh. 27I
409
24

kao to je ljudima odreeno jednom umreti, a zatim da im se sudi; 28 tako se i Hristos jednom prinese da uzme grehe mnogih, a pojavie se drugi put, a ne radi greha, onima koji ga ekaju za svoj spas. Jevrejima 10 glava
1

I zakon, imajui samo senku buduih dobara, a ne i pravo predstavljanje stvari, jednim te istim rtvama, koje se svake godine stalno prinose, ne moe nikada da dovede do savrenstva one koji tim rtvama prisustvuju. 2Ne bi li se inae prestalo da se prinose, kad oni koji vre tu slubu , poto se ve jednom oiste , ne bi vie imali nikakve svesti greha svojih? 3Ali se tim rtvama svake godine ponavlja spomen greha, 4jer krv junija i jarea ne moe uzeti greha. 5Zato, ulazei u svet, Hristos govori: "rtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo pripravio. 6rtve i prinosi za greh nisu ti ugodni bili. 7I tad rekoh: Evo me, ja idem, (pie za me na elu knjige) da izvrim, Boe, volju tvoju." 8 I poto ree: "rtve i prinose nisi hteo niti su ti ugodni bili," 9(a to se po zakonu prinosi), on dalje kae: "Evo me, ja idem, da izvrim volju tvoju." 10On tako ukida prvo da postavi drugo. I mi smo, po toj volji, prinosom tela Isusa Hrista, osveeni jedanput za uvek.
11

I dok svaki svetenik svaki dan slui i esto prinosi one iste rtve, koje nikad ne mogu uzeti greha, 12On, poto prinese samo jednu rtvu za grehe, sede za svagda s desne strane Boga, 13ekajui sad dok se poloe neprijatelji njegovi za podnoje nogama njegovim. 14Jer je on jednim samim prinosom usavrio za uvek one koji su osveeni. 15A svedoi nam to i Duh Sveti, jer poto ree: 16"Evo saveza koji u s njima urediti posle tih dana, govori Gospod: Zakon svoj u u srce njihovo ja metnuti i u duhu njihovu zapisati", on dodaje: 17"I grehe njihove i bezdunosti njihove vie neu pominjati." 18A gde je oprotenje greha, tu vie nema prinosa za grehe.
19

Imajui dakle slobodu, brao, ulaziti u svetilite s pomou krvi Isusa Hrista, putem novim i ivim, 20koji nam je on otvorio kroz zavesu, to
410

jest kroz put svoju, 21i imajui prvosvetenika postavljena nad domom Bojim, 22pristupajmo s istinskim srcem i punom verom, srcem oienim od zle savesti, i telom umivenim vodom istom. Drimo se vrsto priznanja nade, jer je veran onaj koji je dao obeanje; 24pazimo jedan na drugoga, da se takimo u ljubavi i u dobrim delima; 25ne ostavljajmo sabore svoje, kao to neki imaju obiaj, nego jedan drugoga podravajmo, i to utoliko vie ukoliko vidite da se pribliuje dan. Jer ako mi namerno greimo, poto smo primili poznanje istine, nema vie rtve za grehe, 27nego strano oekivanje suda i revnost vatre koja e progutati one koji se bune. 28Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosra umire po svedoanstvu dva ili tri svedoka; 29a koliko mislite da e ve muke zasluiti onaj koji Sina Bojega pogazi, i krv saveza, kojom se posveti, za poganu dri, i Duha milosti narui? 30Jer znamo onoga koji ree: "Moja je osveta, moja je odmazda!" i jo: "Gospod e svome narodu suditi." 31Strano je upasti u ruke Boga ivoga!
32 26 23

Opominjite se pak prvih dana svojih, kad, poto se prosvetliste, mnogu borbu usred muka podnesoste, 33s jedne strane izloeni kao predmet sramote i nevolja, a s druge strane pridrueni onima iji poloaj jednak bee. 34Jer se saaliste na sunje i dadoste s radou da se razgrabi vae imanje, znajui da imate za sebe imanje bolje i trajno na nebesima.
35

Ne naputajte, dakle, to svoje pouzdanje, za koje je vezana velika nagrada. 36Jer vam je potrebno ustrajanje da biste, poto Boju volju izvrite, primili ono to vam je obeano. 37Jer jo malo, malo vremena, pa e doi onaj koji treba da doe, i On nee odocniti. 38A moj e pravednik od vere iveti; ali ako odstupi, moja dua nee u njemu uivati. 39A mi, brao, nismo od onih koji odstupaju da propadnu, nego od onih koji imaju veru da duu svoju spasu.

411

Jevrejima 11 glava
1

Vera je pak pouzdana izvesnost onoga emu se nadamo, i uverenje o stvarima koje ne vidimo.
2

Preko nje i stari dobie svedoanstvo.

Verom poznajemo da je svet reju Bojom stvoren, tako da je ono to je vidljivo postalo iz nevidljivoga.
4

Verom prinese Avelj uzvieniju rtvu Bogu nego Kain, i kroz nju dobi svedoanstvo da je pravednik, kad Bog potvrdi prinose njegove; i kroz nju on mrtav jo govori.
5

Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrti, i ne nae se vie, jer ga Gospod preseli, jer pre nego ga preseli dobi svedoanstvo da ugodi Bogu. 6A bez vere nije mogue Bogu ugoditi, jer onaj koji hoe da doe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrauje one koji ga trae.
7

Verom Noje, boanstveno nadahnut o stvarima koje se jo nisu videle, a u pokornom strahu, naini korablju za spasenje doma svoga; njome on osudi sav svet i posta naslednik pravde koja je po veri.
8

Verom poslua Avram, kad bi pozvan da izie u zemlju koju je imao da primi u naslee, i izie ne znajui kuda ide. 9Verom doe on u zemlju obeanu, kao u tuu, i pod atorima ivljae s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima istog obeanja, 10jer ekae grad koji ima vrste temelje, kome je graditelj i tvorac Bog. Verom i sama Sara, nerotkinja, primi mo da zatrudni i rodi preko vremena starosti, jer drae za verna onoga koji obaa. 12Zato se i narodi od jednoga samoga, i to iznemoglog oveka, potomstvo brojno kao zvezde na nebu, kao pesak na obali morskoj, koji se brojiti ne moe.
412
11

U veri pomree svi ti, ne primivi obeanja, ali ih oni videe i pozdravie ih iz daleka, priznajui da su gosti i putnici na zemlji. 14Koji tako govore pokazuju da trae otadbinu; 15a da su se opomenuli one iz koje izioe, imali su vremena da se u nju vrate. 16Ali sad bolju ele, to jest nebesku. Zato se Bog ne stidi nazvati se njihovim Bogom, jer im je on pripravio grad. Verom privede Avram Isaka, kad bi okuan, i jedinoroenoga svoga prinoae, (on koji bee primio obeanje 18u kome bee kazano: "U Isaku nazvae ti se potomstvo"), 19pomislivi da je Bog moan i iz mrtvih uskrsnuti; i zato ga i dobi natrag po nekoj prilici uskrsenja.
20 17

13

Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava, predviajui budue stvari.

21

Verom blagoslovi Jakov, umirui svakog sina Josifova i pokloni se, naslonivi se na vrh tapa svoga.
22

Verom spomenu Josif, umirui, izlazak sinova Izrailjevih, i dade naredbe za kosti svoje.
23

Verom Mojsija, poto se rodi, krie tri meseca roditelji njegovi, jer videe da je dete krasno, i ne pobojae se objave kraljeve.
24

Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin keri Faraonove, 25i vole pretrpeti s narodom Bojim, nego li imati za neko vreme sladosti greha, 26drei sramotu Hristovu za vee bogatstvo od svega blaga egipatskoga, jer oi njegove gledahu na nagradu. Verom ostavi on Egipat, ne pobojavi se jarosti kraljeve, jer se drae onoga koji se ne vidi kao da ga viae. 28Verom svri Pashu i kropljenje krvi, da se pustonik ne dotakne Izrailjevih prvoroenih. 29 Verom preoe oni Crveno more kao suhu zemlju, to kad Egiani pokuae utopie se.
413
27

30 31

Verom padoe zidovi Jerihonski, poto su sedam dana opkoljeni. Verom Rava, bludnica, ne pogibe s nevernicima, jer bee dobre volje primila uhode. I ta u jo da kaem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao govoriti o Gedeonu, i o Varaku, o Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu i o drugim prorocima, 33koji verom pobedie kraljevstva, vrie pravdu, dobie obeanja, zatvorie eljusti lavovima, 34ugasie silu ognjenu, utekoe od otrica maa, ozdravie od nemoi, behu jaki u bitkama, rasterae vojske tue. 35ene primie mrtve svoje iz uskrsenja, a drugi behu pobijeni, i ne primie izbavljenja, da bi dobili bolje uskrsenje. 36A drugi podnesoe ruganje i batine, pa i okove i tamnice; 37kamenjem pobijeni behu, pretrveni, mueni behu, od maa poginue, idoe u kousima i u kozjim koama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti 38oni kojih ne bee dostojan svet , po pustinjama potucae se i po gorama i po peinama i po jamama zemaljskim. 39I ovi svi, o ijoj je veri poloeno svedoanstvo, ne primie obeanja, 40jer Bog neto bolje za nas odredi, da ne dou bez nas do savrenstva. Jevrejima 12 glava Zato dakle i mi, imajui oko sebe toliko mnotvo svedoka, odbacujmo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i odvano trimo u bitku koja nam je odreena, 2gledajui na zaetnika i izvritelja vere, Isusa, koji, u oekivanju radosti koja mu bee odreena, pretrpe krst, ne marei za sramotu, i sede s desne strane prestola Bojega. Pomislite dakle na onoga koji je takvo protivljenje protiv sebe od grenika podneo, da ne oajavaju due vae. 4Jer jo do krvi ne dooste borei se protiv greha, 5i zaboraviste opomenu koja vam je uuiena kao sinovima: Sine moj, ne prezri karanje Gospodnje, i da te njegove kazne ne uasnu. 6Jer kog voli Gospod, onoga kanjava, i iba svakoga kog za sina prizna." 7Trpite kazne njegove, jer vas Bog
414
3 1 32

kao sinove smatra, jer koji je sin koga otac ne kara? 8Ako ste bez karanja, u kome svi svoj deo imaju, to ste onda deca preljube, a ne sinovi. 9Ako su nam dakle telesni ocevi nai karai, a mi ih potujemo, kako da ne sluamo Oca duhova, da ivot dobijemo? 10Ocevi nai karae nas za malo dana, kada su to za dobro nalazili, ali nas Bog kara za nae dobro, da uestvujemo u svetosti njegovoj.
11

A i ako svako karanje izgleda najpre kao alost a ne kao radost, ali ono posle daje miran plod pravde onima koji su naueni njime. "Uvrstite dakle, ruke svoje oslabele i kolena svoja klonula," 13i pravim stazama idite nogama svojim, da ne svrne ono to hromo, nego da se uvrsti. 14Mir traite sa svima i svetost, bez koje niko nee Gospoda videti. 15Gledajte da niko ne ostane bez milosti Boje, da ne izraste nikakav koren gorine i ne rodi pakost i time da se mnogi ne opogane, 16da ne bude bludnika ni svetovnih, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvenatvo svoje. 17Jer znate da je, posle, kad je eleo da primi blagoslov, odbaen, i ako ga i sa suzama traae, jer mu pokajanje njegovo nije moglo pomoi.
18 12

Vi se niste pribliiste gori koja se je mogla napipati, a koju bee oganj obuzeo, ni oblaku dima, ni magli, ni oluji, 19ni trubnom zvuku, ni glasu koji govorae, tako da oni koji ga ue zamolie da im vie ne govori, 20 jer ne mogahu da podnesu ovu zapovest: "Ako se i ivotinja dotakne gore, bie kamenovana." 21I taj prizor bee tako straan, da Mojsije ree: "Uplaio sam se i drhtim!" 22Nego se vi pribliiste gori Sionskoj, gradu Boga ivoga, Jerusalimu nebeskome, mirijadama anela, 23 saboru prvoroenih upisanih na nebesima, sudiji koji je Bog svima, duhovima pravednih koji su dostigli savrenstvo, 24Isusu, posredniku novoga saveza, i krvi kropljenja, koja bolje govori nego Aveljeva.
25

Gledajte da se ne odreete onoga koji govori, jer kad ne utekoe oni koji odrekoe da sluaju onoga koji objavljivae prorotva na zemlji, kako da uteemo mi, ako se odreknemo onoga koji govori s visine
415

nebesa, 26iji glas potrese onda zemlju, i koji sad uini ovo obeanje: "Jo jednom u potresti ne samo zemlju, nego i nebo." 27A rei: "jo jednom", ukazuju na promenu stvari potresenih, kao stvorenih za neko vreme, da ostane ono to se ne moe potresti. 28Zato, primajui kraljevstvo nepokolebljivo, budimo blgodarni, dajui Bogu potu koja bi mu bila ugodna, s potovanjem i sa strahom, 29jer je na Bog takoe oganj koji spaljuje. Jevrejima 13 glava
1

Ustrajte u bratskoj ljubavi. 2Ne zanemarujte gostoljubivost, jer neki vrei gostoljublje ugostie anele i ne znajui za to. 3Opominjite se suanja, kao da ste i vi sunji, i onih koji trpe, spominjui se da ste i sami u telu. 4enidbu da dre svi u asti, i brana postelja da bude ista, jer e Bog suditi bludnicima i preljuboincima. 5Ne budite lakomi; budite zadovoljni sa onim to imate. Jer on ree: "Neu te ostaviti i neu te napustiti", 6tako da smemo govoriti: "Gospod je pomo moja, niega se neu bojati. ta mi moe ovek?"
7

Opominjite se svojih voa koji vam javie re Boju, pazite kakav je bio kraj ivljenja njihova, i ugledajte se na veru njihovu. 8Ius Hristos jue je i danas i uvek onaj isti. 9Ne putajte se zavesti od raznih i tuih nauka, jer je dobro utvrivati srca milou, a ne jelima koja ne pomogoe ni onima koji se sluie njima. Mi imamo oltar, od koga ne smeju jesti oni koji slue atoru. 11Telesa ivotinja, iju krv prvosvetenik unosi u svetilite, za grehe, spaljuje se izvan logora. 12Zato i Isus da posveti narod krvlju svojom, izvan grada pretrpi. 13Zato dakle da izlazimo k njemu izvan logora, nosei njegovu sramotu! 14Jer ovde nemamo stalnoga grada, nego traimo onaj koji e doi. 15Preko njega dakle prinosimo svagda Bogu rtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju ime njegovo. 16A ne zaboravljajte dobro initi i davati milostinju, jer to su rtve koje su Bogu mile.
10

416

17

Sluajte voe svoje i potujte ih, jer se oni staraju za due vae, kao ni koji e odgovarati za njih, i to neka bude tako da bi oni to s radou uinili, a ne uzdiui, jer vam tad to ne bi pomoglo.
18

Molite se za nas, jer se nadamo da imamo dobru savest, starajui se u svemu da se dobro vladamo. 19I osobito vas molim da to inite, da bih to pre bio vama povraen.
20

I Bog mira, koji izvede iz mrtvih velikog pastira ovaca, krvlju venoga saveza, Gospoda naega Isusa Hrista, 21da vas ini sposobne za svako dobro delo, za izvrenje volje njegove, i da uini u vama to je njemu ugodno, po Isusu Hristu, kome slava na vekove vekova! Amin!
22

Molim vas brao, da primite ove rei opominjanja, jer vam ukratko pisah. 23Znajte da je na brat Timotej osloboen, i ako on uskoro doe, doi u s njim da vas vidim.
24

Pozdravite sve voe svoje i sve svete. Pozdravljaju vas braa iz Italije.
25

Nek je milost sa svima vama! Amin!

417

Jakovljeva

Jakovljeva
1, 2, 3, 4, 5

Jakovljeva 1 glava
1

Jakov, sluitelj Boga i Gospoda Isusa Hrista, dvanaest rasejanim kolenima pozdrav!
2

Primite, brao, radosno razna iskuenja koja dolaze na vas, 3znajui da kuanje vae vere donosi ustrajnost. 4Ali ustrajnost treba da dovri svoje delo, da budete savreni i celi bez ikakvog nedostatka. Ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka ite u Boga, koji daje svakome bez razlike i nikome ne prebacuje, i dae mu se; 6ali neka ite s verom, ni malo ne sumnjajui, jer koji sumnja on je kao to su morski valovi, koje vetrovi podiu i razmeu. 7Takav ovek neka ne misli da e primiti to od Boga. 8To je ovek neodluan, nepostojan u svim putevima svojim. Brat koji je iz nieg stalea nek se hvali uzvisivanjem svojim, 10a bogati svojim ponienjem, jer e proi kao cvet travni: 11"Podie se sunce i toplinom svojom osui travu, i cvet njezin otpade i krasota njezina propade." Tako e i bogati u hodu svom uvenuti.
12 9 5

Blago oveku koji pretrpi iskuenje, jer kad bude iskuan, primie venac ivota, koji Bog obea onima koji ga ljube.
13

Niko, kad se kua, da ne govori: "Bog me iskuava, jer se Bog ne moe zlom iskuati, i on nikoga ne iskuava, 14nego svakoga iskuava njegova udnja, kad ga ona vue i mami. 15Tada, zatrudnevi, udnja
418

raa greh, a greh, kad je poinjen, raa smrt. 16Ne varajte se, ljubljena brao moja! Svaki dobar dar i svaki savren poklon odozgo je, dolazi od oca Svetlosti, u kome nema promene ni senke menjanja. 18Jer nas on po svojoj volji rodi reju istine, da budemo kao prvine stvorenja njegovih.
19 17

Znajte to, ljubljena brao moja. Neka bude zato svaki ovek gotov da slua, a spor da govori i spor srditi se; 20jer srdnja oveja ne ispunjava pravdu Boju. 21Zato odbacujte svaku neistotu i svaku preteranost lukavstva, i s blagou primite re koja je u vas usaena i koja moe spasiti due vae. Budite pak ispunitelji rei, a ne samo sluai, varajui sami sebe lanim razlaganjima. 23Jer ko je slualac rei a ne i delatelj, on je kao ovek koji gleda lice svoje telesno u ogledalu, 24i poto se ogledao otide i odmah zaboravi kakav bee. 25Ali koji prozre u zakon savreni, u zakon slobode, i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slua, nego tvorac dela, taj e biti blaen u delovanju svome.
26 22

Ako koji od vas misli, da je poboan, a ne zauzdava jezika svoga, nego vara srce svoje, njegova je pobonost uzaludna. 27Pobonost ista i bez mane pred Bogom Ocem naim ova je: Obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i uvati se od poganstva sveta. Jakovljeva 2 glava Brao moja: U veri Gospoda naega Isusa Hrista, Gospoda slave nemojte imati linih obzira. 2Jer doe li na sabor va ovek sa zlatnim prstenom i u bogatoj haljini, a doe i siromah u istroenoj haljini, 3i vi pogledate na onoga u bogatoj haljini i reete mu: "Ti sedi ovde na poasno mesto", a siromahu reete: "Ti stani tamo", ili "Sedi ovde ispod podnoja noga," 4da ne pravite li u sebi razliku i ne sudite li po nadahnuu zlih pomisli?
419
1

ujte, ljubljena brao moja, ne izabra li Bog siromahe pred ovim svetom, da budu bogati u veri i naslednici kraljvstva koje obea onima koji njega ljube? 6A vi cvelite siromaha! Nisu li to bogati koji vas mue i vuku na sudove? 7Ne hule li oni na dobro ime koje imate? 8Ako dakle zakon kraljevski izvrujete po Pismu: "Ljubi blinjega svoga kao samog sebe", dobro inite, 9ali ako imate linih obzira, greh inite, i biete osueni od zakona kao prestupnici. 10Jer koji sav zakon ispuni a sagrei u jednom propisu, on je potpuno kriv. 11Jer onaj koji je rekao: "Ne ini preljube", rekao je i: "Ne ubi." Ako dakle ne uini preljube ali ubije, postao si prestupnik zakona. 12Tako govorite i tako postupajte, kao oni kojima e se suditi po zakonu slobode; 13jer e onome biti sud bez milosra koji nije bio milosrdan. Milosre ima veu slavu od suenja. ta pomae, brao moja, nekome da ree da ima veru, ako nema dela? Moe li ga vera spasti? 15Ako su brat ili sestra goli, ili nemaju ta da jedu, 16i ree im koji od vas: "Idite s mirom, grejte se i nasitite se," a ne da im potebe telesne, ta to pomae? 17Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi. 18Ali neko moe rei: "Ti ima veru, a ja imam dela; pokai mi veru svoju bez dela svojih, a ja u tebi pokazati veru svoju iz dela svojih." 19Ti veruje da je jedan Bog; dobro ini: i zli duhovi veruju i dru. 20Hoe li razumeti, ovee tati, da je vera bez dela mrtva? 21Avram, otac na, ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina svoga na rtvenik? 22Vidi li da je vera delovala u delima njegovim, i kroz dela usavri se vera? 23I tako se izvri Pismo koje govori: "Avram verova Bogu, i to mu se primi u pravdu, i prijatelj Boji nazva se". 24Vidite dakle da se delima opravda ovek, a ne samom verom. 25Tako i Rava, bludnica, ne opravda li se delima kad primi uhode i izvede ih drugim putem? 26Kao to je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.
14

420

Jakovljeva 3 glava
1

Brao moja, da ne bude meu vama mnogo uitelja, jer vi znate da e se nama stroe suditi. 2Svi mi u mnogome greimo. Ali ko u rei ne pogrei, taj je savren ovek i on moe i celo telo zauzdati. 3Ako konjima meemo uzdu u usta da nam se pokoravaju, mi vladamo celim telom njihovim. 4A gle, i lae, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreu se malim kormilom kud kormilar hoe. 5Tako je i jezik mali ud, a za mnogo se hvali. Gle, i mala vatra koliko velike ume moe da zapali! 6I jezik je vatra; svet zlobe. Postavljen meu naim udima, pogani sve telo, palei toak ivota naeg, poto je sam upaljen od gejene. Jer sav rod zverinja i ptica i gmizavaca i riba pripitomljava se i pripitomio se rodu ovejemu, 8ali jezik niko od ljudi ne moe ukrotiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga. 9Njim blagosliljamo Boga i Oca, i njim kunemo ljude, koji su stvoreni po obliju Bojemu. 10Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubljena brao moja, da to tako bude. 11Moe li izvor iz jedne glave toiti slatku i gorku vodu? 12 Moe li, brao moja, smokva masline roditi, ili loza smokve? Tako ni izvor slane vode ne moe dati slatke vode.
13 7

Ko je meu vama mudar i pametan neka pokae dela svoja dobrim ivljenjem u krotkosti i mudrosti. 14Ali ako imate grku zavist i duh svae u srcima svojim, ne hvalite se nite laite na istinu. 15To nije ona mudrost to silazi odozgo, nego zemaljska, ulna, avolska. 16Jer gde je zavist i svaa, onde je nesloga i svaka vrsta zlih dela; 17a mudrost odozgo je najpre ista, zatim mirna, umerena, pomirljiva, puna milosra i dobrih plodova, bez pristranosti i licemerja. 18Plod pravde sije se u miru za one koji mir trae.

421

Jakovljeva 4 glava
1

Otkud borbe i raspre meu vama? Zar ne od strasti vaih, koje se bore u udovima vaim? 2udite, a nemate; ubice ste i lakomci, i ne uspevate da postignete; vodite borbe i raspre, i nemate, jer ne itete. 3 Itete, i ne dobijate, jer zlo itete, s namerom da strastima svojim ugodite. Preljuboinci, ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? jer ko hoe svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boji postaje. 5Ili mislite da Pismo uzalud govori? Ljubomorno uva Bog duh koji je u nas uselio? 6Ali on daje jo veu milost. Jer govori: "Odoleva Gospod silnicima, a milost poniznima ini." Pokorite se dakle Bogu. Protivite se avolu i pobeie od vas. Pribliite se Bogu i on e se vama pribliiti. Oistite ruke svoje, grenici, proistite srca svoja, nepostojani. 9Osetite nevolju svoju, budite alosni i plaite: smeh va neka se pretvori u pla i radost u alost. 10Ponizite se pred Gospodom i podignue vas.
8 11 7 4

Ne opadajte jedan drugoga, brao. Ko opada brata ili sudi bratu svome, opada zakon i sudi zakonu; a ako zakonu sudi, nisi potovalac zakona, nego si ti njemu sudija. 12Jedan je zakonodavac i sudija, a to je onaj koji moe spasiti i pogubiti; a ti ko si koji blinjemu svome sudi? Sluajte sad vi koji govorite: "Danas ili sutra ii emo u ovaj ili u onaj grad, i sedeemo onde godinu dana i trgovaemo i zaradiemo!" 14A ne znate ta e biti sutra! Jer ta je va ivot? Para koja se za malo pokae, pa nestaje. 15Zato bi trebalo da govorite: "Ako Gospod htedne biemo ivi i uiniemo ovo ili ono." 16Ali se vi sad hvalite svojim oholim mislima. Zlo je tako se hvaliti. 17Ko ume dobro initi, a ne ini, greh ini.
13

422

Jakovljeva 5 glava Posluajte sada vi bogati! Plaite i ridajte za nevolje koje e doi na vas. 2Bogatstvo vae istruhnu i haljine vae pojedoe moljci. 3Zlato vae i srebro zara, i ra njihova bie svedoanstvo na vas i izee telo vae kao oganj. Skupiste blago u poslednje dane! 4Gle, vie plata vaih poslenika koji su poeli njive vae, a vi ste im otkinuli; i vika etelaca doe do uiju Gospoda nad vojskama. 5Vi ste na zemlji u nasladama i u raskoi iveli, uhraniste srca svoja u dan zaklanja. 6 Osudiste, ubiste pravednika koji vam se nije protivio.
7 1

Budite dakle trpeljivi, brao moja, do pojavljenja Gospodnjega. Gle ratar eka plemenitog roda iz zemlje i strpljivo eka na ranu i na poznu kiu. 8Budite dakle i vi strpljivi i uvrstite srca svoja, jer je blizu pojavljenje Gospodnje. 9Ne tuite se jedan na drugoga, brao, da ne budete osueni. Gle sudija je pred vratima!
10

Uzmite, brao moja, za primer podnoenja i trpljenja proroke koji govorie u ime Gospodnje. 11Gle, blaene nazivamo one koji mirno trpie. Trpljenje Jovovo uste, i kraj koji mu udeli Gospod videste. Jer je Gospod milosrdan i smiluje se.
12

A pre svega, brao moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom ni drugom kakvom kletvom, nego neka bude to jest "da", a to nije "ne", da ne padnete pod sud.
13

Mui li se ko meu vama, neka se moli; je li ko veseo, neka peva pesme blagodarenja. 14Boluje li ko meu vama, neka zove stareine crkvene, i neka se oni mole nad njim i neka ga pomau uljem u ime Gospodnje; 15molitva vere pomoi e bolesniku i podignue ga Gospod, a ako je grehe poinio, oprostie mu se.
16

Ispovedajte dakle jedan drugome grehe svoje, i molite se jedan za drugoga, da se iscelite. Jer usrdna molitva pravednoga mnogo moe
423

pomoi. 17Ilija bee ovek podloan slabostima kao i mi, i pomoli se da ne bude kie, i ne udari kia na zemlju za tri godine i est meseci; 18i opet se pomoli, i nebo dade kiu i zemlja iznese rod svoj. Brao, ako ko od vas zae s puta istine i obrati ga ko, 20neka zna da e onaj koji obrati grenika s krivog puta njegova, spasti duu od smrti i pokriti mnogo greha.
19

424

1. Petrova

1. Petrova
1, 2, 3, 4, 5

1. Petrova 1 glava Petar, apostol Isusa Hrista, onima koji su strani i rasejani po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji, 2i koji su po provienju Boga Oca i posveenju Duha Svetoga izabrani da postanu posluni i da sauestvuju u kropljenju krvi Isusa Hrista: Da vam se umnoi milost i mir!
3 1

Blagosloven Bog, Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas po velikom milosru svome preporodi ka ivoj nadi uskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, 4a za naslee nepropadljivo, koje nee istrunuti ni uvenuti, koje je sauvano na nebesima za vas, 5i koje je sila Boja verom sauvala za spasenje, pripravljeno da se objavi u poslednje vreme! 6To je ono to ini vau radost, i ako ste danas malo (kao to i treba) alosni zbog raznih iskuenja, 7da bi se kuanje vae vere, skupocenije od zlata propadljivog (koje se ipak kua ognjem) nalo na hvalu i ast i slavu, kad se pojavi Isus Hristos,
8

koga ne videvi ljubite, i u koga, i ne videi ga sad, verujete, radujui se neiskazivom i slavnom radou, 9jer ete kao cenu vere svoje primiti spasenje dua svojih. 10To spasenje traie i ispitivae proroci koji prorekoe milost koja vam je odreena, 11istraujui vreme i prilike koje je Duh Hristov, koji je u njima bio, pokazivao, i koji unapred dokazae muke Hristove i slavu koja je imala za njima doi. 12I njima se otri da nije za njih same, nego za vas da su oni bili delitelji ovih stvari, koje su vama sada objavili oni koji su vam propovedali jevanelje po Duhu Svetome, poslanome s neba, a u koje aneli ele da se zagledaju.
425

Zato zapregnite bedra uma svoga, budite trezveni i imajte punu nadu u milost koja e vam se prineti kad se pojavi Isus Hristos. 14I kao posluna deca, ne vladajte se po eljama ranijeg vremena, kad ste bili u neznanju, 15nego kako je onaj koji vas je pozvao svet, tako budite i vi sveti u celom ivljenju svome. 16Jer je pisano: "Budite sveti, jer sam ja svet." I ako zovete Ocem onoga koji bez linih obzira sudi svakome po delima njegovim, provedite sa strahom vreme vaeg putovanja, 18 znajui da iz tatog svog ivljenja, koje ste nasledili od otaca svojih, ne iskupiste se propadljivim srebrom ili zlatom, 19nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista jagnjeta, 20koji bi odreen jo pre postanja sveta, a javi se u poslednja vremena, vas radi, 21koji po njemu verujete u Boga, koji ga uskrsnu iz mrtvih, da bi vaa vera i nada bile u Boga. Oistivi due svoje posluanjem istine, da biste po Duhu postigli iskrenu bratsku ljubav, ljubite jedan drugoga od sveg srca, 23jer ste preporoeni ne semenom koje trune, nego koje ne trune, reju Boga, koji ivi i veno ostaje. 24Jer "Svaije je telo kao trava, i sva slava njegova kao travni cvet. Osui se trava, otpada cvet, 25ali Re Gospodnja za navek ostaje." A ta je re ona koja vam je objavljena. 1. Petrova 2 glava
1 22 17

13

Odbacite dakle svaku pakost i svako lukavstvo i licemerje i zavist i sva opadanja, 2i, kao novoroena deca, zaelite se duhovnoga i istoga mleka, da u njemu uzrastete za spasenje, 3jer okusiste da je dobar Gospod.
4

Pristupajte k njemu, kamenu ivu, odbaenom od ljudi, ali pred Bogom izabranom i skupocenom. 5A i vi sami kao ivo kamenje uzidajte se, da bi se podigao dom duhovni i sveto svetenstvo, da se
426

prinose prinosi duhovni koji su po Isusu Hristu Bogu ugodni. 6Jer u Pismu stoji napisano: "Evo meem u Sionu kamen ugaoni, izabrani, skupoceni, i ko u njega veruje nee zbunjen biti." 7Za vas je, dakle, koji verujete ast, a za one koji ne veruju: "Kamen koji zidari odbacie, postade glava od ugla, i kamen spoticanja i stena sablazni", 8na koju se spotiu zato to ne verovae rei, i to je sudbina njihova. 9Ali vi ste izabran rod, kraljevsko svetenstvo, sveti narod, narod steen da objavi krepost onoga koji vas pozva iz tame k udesnoj svetlosti svojoj; 10 koji nekad ne bejaste narod, a sad ste narod Boji; koji ne stekoste milosre, a sad ste dobili milosre.
11

Ljubljeni, molim vas kao strance i putnike na zemlji, da se uvate telesnih udnji, koje s duom rat vode. 12Vladajte se dobro meu pagancima, da bi i u onome zbog ega vas opadaju kao zloince, primetili vaa dobra dela i hvalili Boga u dan pohoenja.
13

Gospoda radi budite pokorni svakoj vlasti koja je meu ljudima postavljena, bilo kralju kao najviemu, 14bilo namesnicima kao od njega poslanim za kanjavanje zloinaca i za hvaljenje dobrih ljudi. 15 Jer je tako Boja volja da dobrim delima uutkate neznalice i bezumnike, 16i to kao slobodni ljudi, ali ne sluei se slobodom kao koprenom za pokrivanje pakosti, nego postupajui kao prave sluge Boje. 17Potujte svakoga, brau ljubite, Boga se bojte, dajte ast kralju! Sluge, budite pokorni sa svakim strahom gospodarima svojim, i ne samo dobrima i blagima, nego i zlima. 19Jer je to milost podnositi alosti radi savesti pred Bogom, trpei na pravdi. 20Jer kakva je slava ako se trpe muke zato to su se poinile krivice? Nego ako dobro inei muke trpite, to je milost pred Bogom. 21A na to ste i pozvani, jer i Hristos pretrpi za vas, i vama ostavi ugled da idete njegovim tragom, 22 "On, koji greha ne uini, i u ijim ustima ne nae se prevara," 23koji, uvreen, ne odgovori uvredom, muen, ne izusti pretnje, nego se oslanjae na onoga koji pravo sudi; 24koji grehe nae sam iznese na
427
18

telu svome na drvo, da bismo mi, umrli gresima, za pravdu iveli, i ijim se ranama vi iscliste. 25Jer bejaste kao zalutale ovce; ali sad se vratiste k pastiru i uvaru dua svojih. 1. Petrova 3 glava
1

ene, budite pokorne svojim muevima, da ako koji i ne sluaju re, bez rei da se dobiju ponaanjem svojih ena 2kad vide isto i povueno ivljenje vae. 3Vae ukraavanje da ne bude s polja i da se ne sastoji u pletenju kose i u zlatnim nakitima i u haljinama koje nosite, 4 nego neka bude u tajnoj skrovitosti srca, u nepropadljivoj istoti pitomoga i tihoga duha, koji je pred Bogom u velikoj ceni. 5Jer se tako nekad ukraavahu i svete ene, koje se uzdahu u Boga i pokoravahu se svojim muevima, 6kao to Sara sluae Avrama i zvae ga gospodarem, ije ste vi keri postale, ako inite dobro, a da vas ne pomuti nikakav strah. 7Muevi, pokazujte se i vi razumni u odnosima sa svojim enama, kao sa slabijim enskim rodom, i potujte ih kao sunaslednice milosti ivota. Tako neka bude, da se ne smetu molitve vae. Najzad budite svi sloni u mislima i u oseanjima puni bratske ljubavi, milosra, poniznosti. 9Ne vraajte zlo za zlo, ni uvredu za uvredu, nego blagosliljajte, znajui da ste na to bili pozvani, da biste nasledili blagoslov. 10"Jer ko hoe ivot da zavoli i da vidi srene dane, nek zadri jezik svoj od zla, usne svoje od prevarnih rei; 11nek se ukloni od zla i nek dobro ini, neka trai mir i ustraje u njemu. 12Jer su oi Gospodnje nad pravednicima, i ui njegove paze na molitve njihove. Ali je lice Gospodnje protiv onih koji zlo ine." I ko e vam nauditi ako ste revni za dobro? 14Ali kad biste i pretrpeli zbog pravde, blaeni ste! "Ne plaite ih se, ne pomutite se, 15nego u srcima svojim Hrista, Gospoda, slavite," svagda gotovi da krepou i blagou odgovorite svakome koji vas zapita otkud vam vae nadanje, 16 i imajui uvek istu savest, da bi u onome zato vas opadaju kao
428
13 8

zloince, postideli se oni koji kude vae dobro ivljenje po Hristu. Jer je bolje, ako je takva volja Boja, da pretrpite inei dobro, nego li inei zlo. 18I Hristos jedanput za grehe nar pretrpi, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu; ubijen bivi u puti, ali oivivi u Duhu, 19kojim propoveda i duhovima u tamnici, 20koji nekad behu neverni, kada se trpljenje Boje produavae u dane Nojeve, dok se graae korablja, u kojoj malo, to jest osam dua, spase se kroz vodu. 21 Ta je voda bila slika krtenja, koje nije pranje putene neistote, nego zaloga dobre savesti prema Bogu, i koje spasava sad i vas uskrsenjem Isusa Hrista, 22koji je s desne strane Bogu, poto poe na nebo, te se njemu i aneli i vlasti i sile pokorie. 1. Petrova 4 glava
1 17

Kad dakle Hristos pretrpi u put, i vi se tom milju naoruajte. Jer ko pretrpi u puti prestao je da grei, 2da vreme koje mu jo ostaje da ivi u puti ne provede vie po udnjama ovejim, nego po volji Bojoj. 3 Dosta je to smo prolo vreme ivota proveli ispunjajui volju paganaca, hodei u razvratu, za udnjama, u pijanstvu, u prekomjernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu. 4Zato se oni ude to vi ne trite s njima u taj vrtlog razvrata, i kleveu vas. 5Oni e odgovarati onome koji je gotov da sudi ivima i mrtvima. 6Jer se jevanelje propovedi i mrtvima, zato da, poto su primili sud kao ljudi u puti, ive dalje duhom po Bogu. Blizu je kraj ovih stvari. Budite dakle mudri i trezni i ustrajte u molitvama. 8A pre svega imajte postojanu ljubav meu sobom, jer: "Ljubav mnogo greha pokriva." 9Budite gostoljubivi meu soobm, bez gunanja. 10Sluite se meu sobom svaki od vas darom koji je primio, kao dobri delitelji raznih milosti Bojih. 11Ako ko govori, neka govori, (kao) objavljujui rei Boje; ako ko slubu vri, nek je vri po moi koju Bog daje, da se u svaemu slavi Bog po Isusu Hristu, kome pripada slava i mo na vekove vekova! Amin!
429
7

12

Ljubljeni, ne udite se vatri koja je u vama za iskuavanje vae, kao da vam se neto udno deava, 13nego se radujte to sudelujete u trpljenju s Hristom, da biste imali radost i veselje kad se pojavi slava njegova. 14Ako bivate ukoreni za ime Hristovo, blago vama! , jer Duh slave, Duh Boji, poiva na vama. 15Ali da niko od vas ne pretrpi kao krvnik, ili kao lupe, ili kao razbojnik, ili kao onaj koji se mea u tue poslove. 16A ko pretrpi kao hrianin, neka se ne stidi za to, ve neka slavi Boga za to ime. 17Jer je ovo vreme kad e da pone suenje od doma Bojega, a ako ono najpre od nas pone, koja li e biti sudbina onima koji ne sluaju Bojeg jevanelja? 18I ako se pravednik s mukom spase, kakvi e postati bezdunik i grenik? 19Zato i oni koji pretrpe po volji Bojoj, neka mu kao vernome Tvorcu predadu due svoje inei dobra dela. 1. Petrova 5 glava Evo preporuka koje upravljam stareinama koji su meu vama, ja koji sam takoe stareina i svedok Hristova trpljenja, i imam delo u slavi koja e se javiti: 2Pasite stado Boje koje vam je predato i nadgledajte ga, ne silom nego dobrovoljno, i ne za neist dobitak, nego iz dobra srca, 3i ne kao da vladate onima koji su vam u deo povereni, nego budite ugledi stadu; 4i kad se pojavi poglavar pastirski, primiete nepropadljiv venac slave. 5Tako i vi mlai, sluajte stareine, i meu sobom se sa poniznou lepo pazite, jer "Odoleva Bog silnicima, ali milost poniznima ini." 6Ponizite se dakle pod silnu ruku Boju, da vas on povisi kad doe vreme. 7Sve svoje brige metnite na njega, jer se on brine za vas. 8Budite trezveni i bdite! Protivnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodre. 9Branite se od njega vrstom verom, znajui da jednake patnje pogaaju i vau brau u svetu. 10Bog svake milosti, koji vas pozva na venu svoju slavu u Isusu Hristu, on da vas, poto za kratko vreme pretrpite, usavri, utvrdi, ukrepi i utemelji. 11 Njemu mo na vekove vekova! Amin!
1

430

12

Po Silvanu, vaemu vernom bratu pred oima mojim, piem vam ovo malo, svetujui vas i svedoei da je ovo prava milost Boja u kojoj stojite. 13Pozdravlja vas Crkva s vama izabrana u Vavilonu i Marko sin moj. 14Pozdravite jedan drugoga celivom ljubavi. Mir vama svima u Isusu Hristu!

431

2. Petrova

2. Petrova
1, 2, 3

2. Petrova 1 glava
1

Simon Petar, sluitelj i apostol Isusa Hrista onima koji su primili u deo veru jednako dragocenu kao to je naa po pravdi Boga naega i Spasitelja Isusa Hrista: 2Da vam se umnoi milost i mir poznavanjem Boga i Isusa Hrista, Gospoda naega!
3

Kako nam je boanstvena sila njegova darovala sve stvari koje trebaju ivotu i pobonosti, poznanjem onoga koji nas pozva slavom svojom i krepou svojom, 4kroz koje nam se daju najvea i najdragocenija obeanja, da preko njih i vi dobijete deo u Bojoj prirodi, izbegavajui pokvarenost svetskih elja, to i vi uloite sve napore da dodate veri svojoj krepost, a kreposti razum, 6a razumu uzdrljivost, a uzdrljivosti strpljenje, a strpljenju pobonost, 7a pobonosti bratoljublje, a bratoljublju ljubav; 8jer ako to postoji i obiluje u vama, neete biti leni ni besplodni u poznavanju Gospoda naega Isusa Hrista. 9A ko toga nema, taj je slep, rukama napouzdano pipka, i ne brine se za oienje od starih svojih greha. 10 Zato, brao, postarajte se da to vie utvrdite svoje zvanje i svoj poziv, jer inei tako neete pokliznuti; 11jer e vam se tako bogato spremiti ulazak u veno kraljevstvo Gospoda naega i Spasitelja Isusa Hrista.
12 5

Zato neu prestati da vam to jednako napominjem, i ako to znate i utvreni ste u ovoj istini. 13Jer mislim da mi je dunost, dokle sam god u ovome atoru, da vas budim opominjanjem, 14znajui da u uskoro
432

taj svoj ator odbaciti, kao to mi kaza i Gospod na Isus Hristos. 15A trudiu se svakojako da se i po rastanku mome moete ovoga opominjati. Jer vam ne pokazasmo sile i pojavljenja Gospoda naega Isusa Hrista po veto izmiljenim priama, nego kao oni koji smo sami videli velianstvo njegovo. 17Jer on primi od Boga Oca ast i slavu kad doe k njemu glas: "Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagoslovljenje." 18 I taj glas mi usmo da doe s neba kad bejasmo s njim na Svetoj Gori. I zato nam je jo pouzdanija re proroka, i vi dobro inite to pazite na nju kao na svetiljku koja svetli u tamnome mestu dokle dan ne osvane i Danica zvezda se ne rodi u srcima vaim, 20znajui pre svega da ni jedno prorotvo Pisma ne moe svaki po sebi kazivati, 21jer nije nikad prorotvo doneto voljom nekog oveka, nego su progovorili sveti Boji ljudi pokrenuti Duhom Svetim. 2. Petrova 2 glava
1 19 16

Bilo je lanih proroka u narodu, kao to e i meu vama biti lanih uitelja, koji e uvesti pogubne skte, i odriui se gospodara koji ih iskupi, dovodie na sebe naglu pogibao. 2Mnogi e poi za njihovim razvratom, i grditie se put istine s njih, 3i u lakomostvu svome lovie vas pretvornim reima, oni, kojima se sud odavna sprema, i ija propast ne drema.
4

Jer kad Bog ne potede anela koji sagreie, nego ih baci u bezdan i metnu u okove mraka, i zadra ih za sud, 5i prvoga sveta ne potedi, nego sauva Noja, propovednika pravde, i s njim jo samo sedmoricu i navede potop na svet bezdunika, 6i gradove Sodom i Gomor osudi da se razvale i spale, postavivi ih za primer buduim bezdunicima,
7

i izbavi pravednoga Lota, koga ucvelie ti razuzdani ljudi razvratom

433

svojim, 8(jer ivei taj pravednik meu njima, danomice muae pravednu duu svoju gledajui i sluajui njihova bezakona dela), 9to zna Bog pobone izbavljati od napasti, a nepravednike zadrati da se osude u dan suenja, a osobito one koji se povode za neistim udnjama puti i ne potuju vlasti. Drski i bestidni, ne dru hulei na dostojanstva, 11dok aneli, i ako vei od njih, i po sili i po moi, ne izgovaraju pred Gospodom hulnoga suda na njih. 12Ali oni, kao nerazumne ivotinje, roene i stvorene da se hvataju i kolju, hule na ono to ne razumeju, i tako e u samoj svojoj pogibli propasti, 13primajui platu nepravde svoje. Oni nalaze slast u bekrijanju po belome danu; sramotni i pokvareni, uivaju u svojim podvalama, astei se i u vaemu drutvu. 14Oi su im pune preljuboinstva i nezasite greha; prelauju nestalne due; srce im je lakomostvu naueno; deca su prokletstva. 15Ostavivi pravi put, zaoe putem Valama sina Vosorova, kome omile plata nepravde; 16ali o bi pokaran za svoj prestup: magarica nema, progovorivi glasom ljudskim, ustavi bezumlje prorokovo.
17 10

Takvi su ljudi bezvodni izvori, oblaci magle koje vetrovi gone, i njima je odreen mrak vene tame. 18Praznim i naduvenim reima, i udnjama puti i porocima mame one koji jedva izbegoe ljudima koji su zastranili, obeavajui im slobodu, a sami su robovi pogibli; jer koga ko nadvlada, onaj mu i robuje. 20Jer ako odbegnu od neistote sveta, poznavanjem Gospoda i Spasitelja naega Isusa Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu nadvladani, bude im poslednje stanje gore od prvanjega. 21Jer bi im bolje bilo da nisu ni poznali puta pravde, nego li kad ga poznae da vrate natrag od svete zapovesti koja im je predana. 22 Jer im se dogodi po istinitoj poslovici: "Pas se povrati na svoju bljuvotinu," i: "Okupana se svinja opet izvali u blato."
19

434

2. Petrova 3 glava
1

Evo vam, ljubljeni, ve piem drugu poslanicu, kojom nastojim da napominjanjem budim va isti razum, 2da se opominjete rei koje su unapred objavili sveti proroci, i zapovesti Gospoda i Spasitelja, koje su vam predali vai apostoli, 3znajui pre svega da e se u poslednje dane pojaviti se rugai koji e iveti po svojim strastima 4i govoriti: "Gde je obeanje pojavljenja njegova?; jer od kad oci pomree, sve stoji kao od poetka stvorenja." 5Oni hoe da neznaju da su nebesa jo pre, reju Bojom, postajala kao i zemlja izvuena iz vode i sastavljena s vodom, 6i da po tome tadanji svet bi vodom potopljen i pogibe; 7 doim su sadanja nebesa i zemlja tom istom Reju zadrana, i uvaju se za oganj, za dan suenja i pogibli bezdunih ljudi.
8

Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubljeni: da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, a hiljada godina kao jedan dan. 9 Ne docni Gospod s obeanjem, kao to neki misle da docni; nego vas trpi, jer nee da ko pogine, nego se svi da dou na pokajanje.
10

Ali e doi dan Gospodnji kao lupe, i u taj dan e nebesa s hukom proi i zaareni e stije da se raspadnu, i zemlja i sva dela na njoj sagoree.
11

I kako, dakle, sve to treba da se raspadne, koliko li vama ne treba biti u svetom ivljenju i u pobonosti, 12ekajui i elei da bude to skorije pojavljenje Bojega dana, u koji e se zapaljena nebesa rainiti i zaareni elementi rastopiti? 13Ali mi oekujemo po obeanju njegovu novo nebo i novu zemlju u kojoj e praveda nastavati.
14

Zato, ljubljeni, ekajui sve to, starajte se da vas on nae iste i prave u miru. 15I verujte da je trpljenje Gospoda naega spasenje vae, kao to vam i ljubljeni na brat Pavle, po danoj mu mudrosti, pisa. 16To on ini u svim svojim poslanicama u kojima govori o tim stvarima, u kojima su i neke take koje se teko razumeju, a iji smisao nenaueni
435

i neutvreni izvru kao to izvru i smisao ostalih pisama, na svoju pogibao. A vi, ljubljeni, znajui to unapred, uvajte se da prevarom bezdunika ne budete zavedeni, i ne otpadnete od svoje vrstine; 18nego napredujte u milosti i u poznanju Gospoda naega i Spasitelja Isusa Hrista. Njemu slava sad i u dan venosti! Amin!
17

436

1. Jovanova

1. Jovanova
1, 2, 3, 4, 5

1. Jovanova 1 glava to bee iz poetka, to usmo, to videsmo oima svojim, to razmotrismo, i ruke nae opipae o Rei ivota, 2(i ivot se javi, i videsmo, i svedoimo, i javljamo vam ivot veni, koji bee u Ocu i javi se nama) 3to videsmo i usmo, to javljamo vama, da i vi s nama imate zajednicu, a naa je zajednica s Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom. 4I mi ovo piemo da radost naa bude potpuna. Vest koju od njega primismo i koju vama javljamo, ta je da je Bog svetlost, i da tame u njemu nema nikakve. 6Ako reemo da imamo zajednicu s njim, a u tami hodimo, laemo i ne postupamo po istini. 7Ali ako u svetlosti hodimo, kao to je on sam u svetlosti, imamo zajednicu meu sobom i krv Isusa, Sina njegova, oiava nas od svakoga greha.
8 9 5 1

Ako reemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je on i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde. 10Ako reemo da ne sagreismo, pravimo ga laom, i re njegova nije u nama. 1. Jovanova 2 glava
1

Deice moja! Ovo vam piem da ne greite. A ako neko sagrei, imamo branitelja kod Oca, Isusa Hrista pravednika. 2On je sam rtva okajanja greha naih, i ne samo naih, nego i celoga sveta.

437

Ako zapovesti njegove drimo, po tome razumemo da ga poznasmo. Ko govori: "Poznajem ga", i zapovesti njegovih ne dri, laa je i u njemu nema istine; 5a ko dri re njegovu, u njemu je zaista ljubav Boja savrena; i po tome poznajemo da smo u njemu. 6Ko govori da u njemu stoji, taj treba tako da hodi, kao to je on hodio.
4 7

Ljubljeni! Ne piem vam nove zapovesti, nego zapovest staru, koju imaste od poetka. Ta zapovest stara jeste re koju uste. 8Ali vam ipak novu zapovest piem, koja je istinita i u njemu i u vama, jer tama prolazi i prava se svetlost ve pojavljuje. Ko govori da je u svetlosti, a mrzi na svog brata, jo je u tami. 10Ko ljubi brata svoga, u svetlosti ivi i u njemu nema spoticanja. 11Ali ko mrzi na svog brata, u tami je, u tami hodi, i ne zna kuda ide, jer tama zaslepi oi njegove.
12 13 9

Piem vam, deice, da su vam oproteni gresi, imena njegova radi. Piem vam, oci, jer poznaste onoga koji je od poetka. Piem vam, mladii, jer nadvladaste lukavoga. Pisah vam, deco, jer poznaste Oca. 14 Pisah vam, oci, jer poznaste onoga koji je od poetka. Pisah vam, mladii, jer ste jaki, i re Boja u vama prebiva, i nadvladaste lukavoga. Ne ljubite svet, ni to je u svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Oine u njemu. 16Jer sve to je na svetu, putene udnje, udnje oiju i bes ivota, nije od Oca, nego je od ovoga sveta. 17A svet prolazi, i sa njim i udnje njegove; ali onaj koji volju Boju ini ostaje do veka. Deco, poslednji je as, i kao to uste da e doi antihrist, ima i sad mnogo antihrista. Po tome poznajemo da je poslednji as. 19Iz nae sredine izioe, ali ne behu nai. Jer kad bi bili nai, ostali bi s nama. Ali oni izioe, da se objavi da nisu nai. A vi imate pomazanje onoga koji je svet i svi imate poznanje. 21Ne pisah vam zato to ne znate istinu, nego zato to je znate, i to nikakva
438
20 18 15

od istine ne dolazi.
22

Ko je laljivac, ako to ne onaj koji tvrdi da Isus ne Hristos? To je antihrist, koji odrie Oca i Sina. 23Ko god odrie Sina, ni Oca nema, a ko prepoznaje Sina, ima i Oca. Ono dakle to uste iz poetka, u vama neka stoji. Ako u vama ostane ono to uste iz poetka, i vi ete ostati u Sinu i u Ocu. 25A obeanje koje nam on uini, to je ivot veni. Ovo vam pisah u pogledu onih koji vas zavode. 27I vi pomazanje koje primiste od njega, ono u vama stoji, i ne trebujete da vas ko ui, nego kako vas to pomazanje samo u svemu ui, i istinito je i nije la, ostanite u njemu po nauci koju vam ono daje.
28 26 24

I sad, deice, ostanite u njemu, da imamo pouzdanje kad se on pojavi, i da se ne zbunimo o njegovu pojavljivanju i ne ostanemo daleko od njega. 29Ako znate da je on pravednik, poznajte da je svaki koji pravdu ini, od njega roen. 1. Jovanova 3 glava
1

Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boja nazovemo. I mi to i jesmo. Ako nas svet ne poznaje, to je to ni njega ne pozna. 2 Ljubljeni, sad smo deca Boja, i jo se ne pokaza to emo biti. Ali znamo da kad se on pokae, biemo slini njemu, jer emo ga videti kao to jest,
3

i svaki koji tu nadu u njega ima, isti se, kao i on to je ist.

Svaki koji ini greh prekri zakon, i prekrenje zakona greh je. 5A vi znate da se Isus javi da oduzme grehe, i da greha u njemu nema. 6Ko god u njemu stoji ne grei. Ko god grei, ne vidi ga niti ga pozna. 7 Deice, niko da vas ne zavede. Ko pravdu tvori, pravednik je, kao i on
439

to je pravedan. 8Ko poini greh od avola je, jer avo grei od poetka. Sin se Boji zato javi da uniti dela avolja.
9

Ko je god roen od Boga, ne ini greha, jer je seme Boje u njemu, i ne moe greiti, jer je roen od Boga.
10

Po tome se poznaju deca Boja i deca avolja: ko god ne radi po pravdi nije od Boga, kao to nije ni onaj koji brata svoga ne ljubi. Jer to vam se kaza i to iz poetka uste, to je da treba da ljubimo jedan drugoga, 12i da ne budemo kao Kain, koji bee od lukavoga, i koji ubi bratasvoga. I zato ga ubi? Jer dela njegova bejahu zla, a brata mu pravedna. 13Ne udite se, brao moja, ako svet mrzi na vas. 14Mi znamo da preosmo iz smrti u ivot, jer ljubimo brau. Ko ne ljubi, u smrti ostaje. 15Svaki koji mrzi brata svoga krvnik je, a vi znate da ni jedan krvnik nema u sebi venoga ivota. 16Po tome poznasmo ljubav, to on za nas ivot svoj dade, a i mi smo duni ivot dati za brau. 17Ko dakle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Boja stoji u njemu?
18 19 11

Deice moja, da ne ljubimo reju ni jezikom, nego delom i istinom. Po tome poznaemo da smo od istine, i pred njim emo srca svoja umiriti. 20Jer ako nas osudi srce nae, Bog je vei od srca naega i zna sve. Ljubljeni, ako nas srce nae ne osudi, pouzdanje imamo pred Bogom, 22i to god zaitemo, primamo od njega, jer drimo zapovesti njegovi i inimo to je njemu ugodno. 23I to je zapovest njegova: da u ime Sina njegova Isusa Hrista, i da ljubimo jedan drugoga po zapovesti koju nam je dao. 24Ko dri zapovesti njegove, u Bogu stoji i Bog u njemu; i mi poznajemo da on u nama stoji po Duhu to nam je dao.
21

440

1. Jovanova 4 glava
1

Ljubljeni! Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove da poznate jesu li od Boga, jer mnogi lani proroci izioe na svet. 2Po ovome poznajete Duha Bojega: Svaki duh koji priznaje Isusa Hrista, koji je u puti doao, od Boga je, 3a svaki duh koji ne priznaje Isusa, nije od Boga, i on je antihristov, za iji dolazak uste, i sad je ve na svetu. Vi ste od Boga, deice, i pobediste ih, jer je vei onaj koji je u vama, nego onaj koji je u svetu. 5Oni su od sveta, i zato govore prema svetu i svet ih slua. 6Mi smo od Boga. Ko poznaje Gospoda, slua nas. Po tome poznajemo duha istine i duha zablude. Ljubljeni! Ljubimo jedan drugoga, jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav, od Boga je roen i poznaje Boga; 8a ko nema ljubavi, taj ne pozna Boga. Jer je Bog ljubav. 9Po tome se pokaza ljubav Boja k nama to Bog Sina svoga jedinoroenoga posla na svet da ivimo po njemu. 10U tome je ljubav: ne kao da mi ljubismo Boga, nego da je on nas ljubio i poslao Sina svoga kao rtvu okajanja greha naih. 11 Ljubljeni! Kad je Bog toliko nas ljubio, duni smo i mi ljubiti jedan drugoga. 12Boga nije niko nikad video; ako imamo ljubav meu sobom, Bog u nama stoji, i ljubav je njegova savrena u nama. 13Po tome poznajemo da u njemu stojimo, i on u nama, to nam je dao Duha svoga. I mi videsmo i svedoismo da Otac posla Sina kao Spasitelja sveta. Ko prizna da je Isus Sin Boji, Bog u njemu stoji i on u Bogu. 16I mi poznasmo ljubav koju Bog ima k nama, i verovasmo u nju. Bog je ljubav, i ko stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji. 17Takav je on i takvi smo i mi u svetu; time se ljubav u nama usavruje, da imamo pouzdanje u dan suenja. 18U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah; jer strah previa kaznu, a ko se boji, nije savren u ljubavi. 19A mi imamo ljubav u njemu, jer on najpre pokaza ljubav svoju k nama.
15 14 7 4

441

20

Ako ko ree: "Ja ljubim Boga", a mrzi na brata svoga, laa je, jer tko ne ljubi brata svoga, koga vidi, kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi? 21I ovu zapovest imamo od njega: Ko Boga ljubi, da ljubi i brata svoga. 1. Jovanova 5 glava
1

Ko god veruje da Isus jeste Hristos, od Boga je roen, i ko god ljubi onoga koji ga je rodio, ljubi onoga koji je roen od njega.
2

Po tome znamo da ljubimo decu Boju, kad Boga ljubimo i njegove zapovesti ispunjujemo. 3Jer ljubav prema Bogu u tome je da zapovesti njegove drimo. A zapovesti njegove nisu teke.
4

Jer svaki koji je roen od Boga pobjeuje svet, a pobeda koja pobedi svet to je vera naa. 5Ko je koji svet pobedi, osim onoga koji veruje da je Isus Sin Boji?
6

On je, Isus Hristos, koji doe vodom i krvlju i Duhom; ne samo vodom, nego vodom i krvlju; i Duh je koji svedoi, jer je Duh istina. 7Jer je troje to svedoi: Duh, voda i krv; 8i ovo je troje slono. Kad primamo svedoanstvo oveje, svedoanstvo je Boje vee, a Boje je svedoanstvo koje svedoi za Sina njegova. 10Ko veruje u Sina Bojega ima to svedoanstvo u sebi. Ko ne veruje Bogu, nainio ga je laom, jer ne verova svedoanstvu koje svedoi Bog za Sina svoga. 11I to svedoanstvo je u ovome: da nam je Bog dao ivot veni, i da je ovaj ivot u Sinu njegovom. 12Ko ima Sina, ima ivot; ko nema Sina Bojega, nema ivota.
13 9

Ovo pisah vama, da znate da imate ivot veni vi koji verujete u ime Sina Bojega. 14I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da ako to molimo, po volji njegovoj uslii nas. 15I kad znamo da nam uslii molitve nae, znamo da e nam dati to itemo u njega.
442

16

Ako ko vidi brata svoga da poinja greh koji ne vodi smrti, neka moli, i dae se ivot onima koji ne gree smrtno. Ima i greh smrtni; za taj ne govorim da moli. 17Svaka je nepravda greh, a ima greha koji ne vodi smrti. Znamo da ni jedan koji je roen od Boga ne grei, nego koji je roen od Boga uva se, i lukavi ga ne dohvata. 19Mi znamo da smo od Boga i da je sav svet pod vlai lukavoga. 20A znamo da Sin Boji doe i dade nam razum da poznamo Boga istinitoga, i da budemo u istinitom Sinu njegovom Isusu Kristu. On je koji je istiniti Bog i ivot veni.
21 18

Deice, uvajte se idola.

443

2. Jovanova

2. Jovanova

Stareina izabranoj gospoi i deci njezinoj, koju ja ljubim u istini, (i ne samo ja, nego svi koji poznae istinu), 2zbog istine koja u nama stoji i bie s nama do veka: 3Da bude s vama milost, milosre i mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista, Sina Oina u istini i u ljubavi!
4

Obradovah se mnogo to naoh neke od tvoje dece koji hode u istini, kao to primismo zapovest od Oca.
5

I sad, molim te, gospoo, ne kao dajui ti novu zapovest, nego onu koju imamo iz poetka, da imamo ljubav meu sobom. 6I ljubav je u tome da ivimo po zapovestima njegovim. Ovo je zapovest po kojoj treba da ivite, kao to to nauiste iz poetka.
7

Jer izioe na svet mnoge varalice, koji ne priznaju da je Isus Hristos u puti doao. Ko je takav, on je varalica i antihrist. 8uvajte se, da ne izgubite plod rada svoga, nego da primite celu nagradu. Ko god dalje ide i ne stoji u nauci Hristovoj, taj nema Boga, a ko stoji u toj nauci taj ima i Oca i Sina. 10Ako ko dolazi k vama i ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuu, i ne pozdravljajte ga, 11jer ko ga pozdravi, sauestvuje u njegovim zlim delima.
12 9

I ako imam mnogo da vam piem, ne htedoh to uiniti hartijom i mastilom, jer se nadam da u doi k vama i usmeno s vama govoriti, da radost vaa bude potpuna.
13

Pozdravljaju te deca tvoje sestre izabrane.

444

3. Jovanova

3. Jovanova

Stareina, Gaju ljubljenome, koga ja ljubim u istini.

Ljubljeni! elim ti da ti u svemu bude dobro, i da bude zdrav, kao to je tvojoj dui dobro.
3

Mnogo se obradovah kad dooe braa i posvedoie tvoju istinu, kako ti ivi u istini. 4Nemam vee radosti od ove, da ujem da moja deca u istini hode.
5

Ljubljeni! Verno radi to ini brai, pa i stranoj, 6koja posvedoie za tvoju ljubav pred Crkvom, i dobro e uiniti ako ih opremi kao to treba pred Bogom. 7Jer imena njegova radi pooe oni na put ne primivi nita od paganaca. 8Mi smo dakle duni primati takve, da s njima zajedno na istini radimo.
9

Ja sam pisao neto Crkvi, ali Diotref, koji voli da dri stareinstvo meu njima, ne prima nas. 10Zato ako doem, spomenuu dela koja ini, ruei nas zlim reima. I nije mu to dosta, nego sam brau ne prima, i zabranjuje to i onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz Crkve.
11

Ljubljeni, ne ugledaj se na zlo, nego na dobro. Ko dobro ini od Boga je, a ko zlo ini ne vidi Boga.
12

Za Dimitrija svi dobro svedoie, i sama istina. A i mi mu svedoimo, i ti zna da je svedoanstvo nae istinito.
13

Mnogo bih imao da ti piem, ali neu to mastilom i perom da ti

445

uinim, 14nego se nadam da u te uskoro videti i usmeno s tobom govoriti. [1:15] Mir tebi! Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje, svakoga napose.

446

Judina

Judina

Juda, sluitelj Isusa Hrista, a brat Jakovljev, onima koji su pozvani i ljubljeni od Boga Oca i sauvani za Isusa Hrista: 2Milosre i mir i ljubav da vam se umnoi! Ljubljeni! Kako sam ivo eleo da vam piem o naem zajednikom spasenju, osetio sam potrebu da to inim, da bih vas ohrabrio u borbi za veru koja je jedanput za uvek predana svetima. 4Jer se uvukoe meu vas neki ljudi ija je osuda odavna napisana; bezdunici, koji milost Boga naega pretvaraju u razuzdanost, i odriu se jedinoga gospodara i Gospoda naega Isusa Hrista. Ali u napomenuti vama, koji to ve znate, da Gospod koji izbavi narod iz zemlje egipatske, pogubi zatim one koji ne verovae; 6i anele koji ne ouvae svog dostojanstva, nego ostavie svoj stan, zadra u okovima mraka za sud velikoga dana, 7i da su Sodom i Gomor i okolni gradovi, koji se kao i oni podae bludu i protuprirodnim porocima, postavljeni za primer, trpei kaznu venoga ognja. Svrh svega toga i ovi sanjaoci pogane svoje telo, ne potujui vlasti i hule na velianstva. 9A Mihailo arhanel, kad se prepirae s avlom za Mojsijevo telo, ne smedijae da izgovori sud proklinjanja, nego ree: Gospod neka te kazni! A ovi hule na ono to ne znaju, i raspadaju se u onome to kao ivotinje po prirodi znaju. 11Teko njima! Jer putem Kainovim pooe, s lakomostva svoga za platu u zabludu Valamovu upadoe, i bunom Korejevom sebe izgubie.
10 8 5 3

447

12

To su oni to pogane vau bratsku trpezu, jedui s vama bez stida i gojei se. To su bezvodni oblaci koje vetrovi nose, jesenska drveta nerodna, koja su dvaput umrla, iz korena iupana, 13besni valovi morski, koji izbacuju penu svoje sramote, zalutale zvezde, kojima je spremljen mrak vene tame.
14

Ali i za njih prorokova Enoh, sedmi od Adama, govorei: "Gle, doe Gospod sa svetim miriadama svojim, 15da izvri sud nad svima, i da trai raun od svih bezdunika za sva bezduna dela njihova, i za sve rune rei koje bezduni grenici izgovorie na njega."
16

To su ljudi koji mrmljaju, koji se tue na sudbinu svoju, koji po strastima svojim ive, u ijim su ustima ohole rei, i koji se za korist udvaraju. A vi, ljubljeni, spominjite se rei koje unapred kazae apostoli Gospoda naega Isusa Hrista. 18Jer vam kazae da e se u poslednje vreme nastati rugai, koji e hoditi po svojim poganim strastima. 19To su oni to razdore izazivaju, ljudi strastveni i koji Duha nemaju.
20 17

A vi, ljubljeni, krepite se svojom svetom verom, i molite se Duhom Svetim, 21i sami sebe odrite u ljubavi Bojoj, oekujui milosre Gospoda naega Isusa Hrista za ivot veni. 22Pokarajte jedne, one koji se prepiru, 23izbavljajte druge, i spasavajte ih od ognja, a opet prema drugima imajte i samilost i strah, mrzei i na haljinu okaljanu od puti. A onome koji vas moe sauvati bez greha i bez mane, i postaviti vas prave pred slavom svojm u radosti, 25jedinome Bogu, Spasitelju naemu, po Isusu Hristu, Gospodu naemu, slava i velianstvo, mo i vlast pre sviju vekova i sad i na sve vekove! Amin!
24

448

Otkrivenje

Otkrivenje
1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22

Otkrivenje 1 glava Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade njemu Bog da pokae sluiteljima svojim ta e uskoro da se zbude, i pokaza po poslanome anelu svome, sluitelju svome Jovanu, 2koji potvrdi re Boju i svedoanstvo Isusa Hrista i sve to vide. 3Blago onome koji ita i onima koji sluaju re prorotva i dre to je napisano u njemu! Jer je vreme blizu.
4 1

Jovan na sedam Crkva koje su u Aziji: Milost vama i mir od onoga koji jest, i koji bee, i koji dolazi, i od sedam duhova koji su pred prestolom njegovim, 5i od Isusa Hrista koji je svedok verni i prvoroeni iz mrtvih, i knez nad kraljevima zemaljskim! A onome koji nas ljubi, i opra nas od greha naih krvlju svojom, 6i uini od nas kraljevstvo, svetenike Bogu Ocu svojemu, njemu slava i vlast u vekove vekova! Amin!
7

Evo ga, dolazi s oblacima. I videe ga svako oko, i oni koji ga probodoe; i zajaukae zbog njega sva plemena na zemlji. Da! Amin!
8

Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod koji jest, i koji bee, i koji dolazi, Svemoni.
9

Ja Jovan, brat va i drug u trpljenju, u kraljevstvu i u postojanosti u Isusu, bejah na ostrvu koje se zove Patmos, za re Boju i za svedoanstvo Isusovo. 10Bejah u duhu u dan Gospodnji, i uh za sobom glas silan, kao zvuk trube, koji ree: 11to vidi napii u knjigu i polji Crkvama u Efes, u Smirnu, u Pergam, u Tijatiru, u Sard, u Filadelfiju i u Laodikiju.
449

12

Obazreh se da vidim iji bee glas koji govorae sa mnom, i obazrevi se videh sedam svenjaka zlatnih, 13i usred sedam svenjaka nekoga koji izgledae kao sin oveji, obuena u dugaku haljinu i opasana po prsima pojasom zlatnim. 14Glava njegova i kosa behu bele kao bela vuna, kao sneg; oi njegove kao plamen ognjeni, 15 noge kao bakar usjali, kad se zaari u pei, a glas njegov bee kao huka voda velikih. 16U desnoj ruci drae sedam zvezda; iz usta njegovih izlazae ma s obe strane otar, a lice njegovo bee kao sunce kad se sija u sili svojoj.
17

Kad ga videh padoh kao mrtav pred nogama njegovim. On metnu desnicu svoju na me, govorei: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji, 18i ivi. Bejah mrtav i evo sam iv na vekove vekova. Ja drim kljueve od smrti i od predela mrtvih. 19Napii dakle ta si video i ta je, i ta e posle biti, 20tajnu sedam zvezda koje si video u desnici mojoj i sedam svenjaka zlatnih. Sedam zvezda jesu aneli sedam Crkava, a sedam svenjaka jesu sedam Crkava. Otkrivenje 2 glava Anelu Efeske Crkve napii: Evo to govori onaj koji dri sedam zvezda u desnici svojoj i ide posred sedam svenjaka zlatnih: 2Znam dela tvoja i trud tvoj i trpljenje tvoje. Znam da ne moe zloeste snositi, i da si okuao one koji govore da su apostoli, a nisu, i naao si ih lane, 3i da ima ustalatva i da si trudio za ime moje, i da nisi sustao. 4Ali to imam protiv tebe to je da si napustio prvu ljubav svoju. 5 Opomeni se dakle odakle si ispao, pokaj se, i prva dela ini. Ako li tako ne uini, doi u ti uskoro i dignuu svenjak tvoj s mesta njegova. 6Ali to ti je dobro to mrzi na dela Nikolinaca, (Sekta koja se bee pojavila u Maloj Aziji i u Siriji u prvom veku posle Hrista.) na koja i ja mrzim. 7Ko ima ui neka uje ta govori Duh Crkvama: Koji pobedi, dau mu da jede od drveta ivota koje je u raju Bojemu.
1

450

Anelu Smirnske Crkve napii: Evo ta govori Prvi i Poslednji, koji bee mrtav i koji se povrati ivotu: 9Znam muke tvoje i siromatvo tvoje (a ipak si bogat), i klevete onih koji govore da su Judeji, a nisu, nego su sotonina sinagoga. 10Ne boj se to e muke imati. Gle, avo e neke od vas metati u tamnicu, da se iskuate, i imaete nevolju za deset dana. Budi veran do same smrti, i dau ti venac ivota. 11Ko ima ui da uje, neka uje ta govori Duh Crkvama: Koji pobedi nee drugu smrt pretrpeti. Anelu Pergamske Crkve napii: Evo to govori onaj to ima ma s obe strane otar; 13Znam prebivalite tvoje, znam da je onde presto sotonin. Ti dri ime moje, i nisi se odrekao vere moje ni u dan Antipa, vernog svedoka moga, koji je ubijen kod vas, onde gde sotona prebiva. 14 Ali krivo mi je neto na tebe to ima tu neke koji dre nauku Valama, koji uae Valaka da metne kamen spoticanja pred sinove Izrailjeve, da bi jeli rtve idolske i da se podaju bludu. 15Tako ima i neke od onih koji dre nauku Nikolinaca. 16Pokaj se dakle, inae u doi uskoro i vojevau na njih maem usta svojih. 17Ko ima ui da uje, neka uje ta govori Duh Crkvama: Koji pobedi, dau mu da jede mane sakrivene, i dau mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, koje niko ne zna, osim onoga koji ga primi. Anelu Tijatirske Crkve napii: Evo ta govori Sin Boji, koji ima oi kao plamen ognjeni, i noge kao usjali bakar. 19Znam dela tvoja, i ljubav, i veru, i slubu tvoju vernu, i istrajnost tvoju, i poslednja dela tvoja, mnogobrojnija od prvih. 20Ali to imam protiv tebe to je to doputa eni Jezavelji, koja se naziva proroica, da ui i da zavodi sluge moje da se podaju razvratu i da jedu rtve idolske. 21Ja joj dadoh vreme da se pokaje, ali se ona nee da se pokaje od razvrata svoga. 22 Evo je meem na odar, i poslau velike muke na one koji ine preljubu sa njom, ako se ne pokaju od dela svojih. 23I decu njezinu uiniu da pomru od smrti, i poznae sve Crkve da sam ja onaj koji ispituje bubrege i srca, i dau vam svakome po delima vaim. 24A vama i ostalima koji su u Tijatiru, koji nemaju ove nauke, i koji ne
451
18 12

poznaju dubina, kao to ih oni zovu, govorim: Neu metnuti na vas drugoga bremena, 25ali ono koje imate, drite dokle doem. 26Koji pobedi i odri dela moja do kraja dau mu vlast nad narodima. 27I pae ih gvozdenom palicom, i razbie ih kao lonce zemljane, kao i ja to primih vlast od Oca svoga. 28I dau mu zvezdu Danicu. 29Ko ima ui da uje, neka uje ta govori Duh Crkvama. Otkrivenje 3 glava Anelu Sardske Crkve napii: Evo to govori onaj to ima sedam Duhova Bojih i sedam zvezda: Znam dela tvoja, znam da ima ime da si iv, a mrtav si. 2Bdi, i utvruj ostale koji su blizu smrti, jer ne naoh dela tvoja savrena pred Bogom svojim. 3Opominji se dakle kako si primio i kako si uo, i to dri, i pokaj se. Ako li ne prebdi, doi u na tebe kao lupe, i nee znati u koji u as na tebe doi. 4Ali ti ima nekoliko ljudi u Sardu koji ne opoganie svojih haljina; oni e sa mnom u belim haljinama ii, jer su dostojni. 5Koji pobedi on e se obui u haljine bele, i ja neu brisati imena njegova iz knjige ivota, i priznau ime njegovo pred Ocem svojim i pred anelima njegovim. 6Ko ima ui neka uje ta govori Duh Crkvama. Anelu Filadelfijske Crkve napii: Evo ta govori Sveti, istiniti, koji ima klju Davidov, koji otvara i niko nee zatvoriti, koji zatvara i niko nee otvoriti: 8Znam dela tvoja. Gle, za ono to ima malo snage i drao si moju re, i nisi se odrekao imena moga, stavio sam preda te otvorena vrata, koja niko ne moe zatvoriti. 9Evo ti dajem one iz sotonine sinagoge, koji govore da su Judeji, a nisu, nego lau. Evo u uiniti da dou i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznaju da sam te ljubio. 10to si odrao re ustrajanja u meni, i ja u tebe sauvati od asa iskuenja koji e doi na vasioni svet, da iskua one koji prebivaju na zemlji. 11Evo u doi brzo. Dri to ima, da niko ne uzme venca tvoga. 12Koji pobedi, uiniu ga stubom u hramu Boga svoga, i vie nee izlaziti iz njega, i napisau na njemu ime Boga svoga, i ime grada Boga svoga, novoga Jerusalima, koji silazi s neba od Boga moga, i ime
452
7 1

moje novo. 13Ko ima ui neka uje ta govori Duh Crkvama. Anelu Laodikijske Crkve napii: Evo ta govori Amin, svedok verni i istiniti, Poetak stvorenja Bojega: 15Znam dela tvoja. Znam da nisi ni studen ni vreo. Oh da si studen ili vreo! 16Tako, zato to si mlak, i nisi ni studen ni vreo, izbljuvau te iz usta svojih. 17Zato to govori: "Bogat sam, i obogatio sam se i nita ne potrebujem," i to ne zna da si nesrean i nevoljan i siromaan, i slep, i go, 18svetujem te da kupi od mene zlata eenoga u ognju, da bi se obogatio, i u bele haljine da se obue, da se ne pokae sramota golotinje tvoje, i masti oinje, da namae oi svoje, da vidi. 19Ja koje god ljubim one i karam i kanjavam. Pazi se dakle, i pokaj se. 20Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njim i on sa mnom. 21Koji pobedi dau da sedi sa mnom na prestolu mome, kao i ja to pobedih i sedoh s ocem na presto njegov. 22Ko ima ui neka uje ta govori Duh Crkvama. Otkrivenje 4 glava
1 14

Zatim pogledah, i gle, vrata otvorena na nebu, i prvi glas koji uh kao zvuk trube i koji meni govorae, ree: Popni se amo, i pokazau ti ta e posle biti. I odmah se uznesoh duhom, i gle, na nebu bee presto, a na prestolu seae neko. 3Onaj to seae izgledae kao kamen jaspis i sard, a oko prestola bee duga koja izgledae kao smaragd. 4Oko prestola behu dvadeset i etiri prestola, i na prestolima videh dvadeset i etiri stareine koji su sedili obueni u bele haljine, i imahu zlatne krune na glavama svojim. 5Od prestola izlaahu munje, glasovi i gromovi. Pred prestolomm gorahu sedam iaka ognjenih, koji su sedam Duhova Bojih.
6 2

Pred prestolom bee jo i stakleno more, kao kristal. Nasred prestola i oko prestola behu etiri iva stvorenja puna oiju spred i pozadi. 7Prvo
453

ivo stvorenje bee kao lav, drugo ivo stvorenje kao tele, tree ivo stvorenje imae lice kao ovek, a etvrto ivo stvorenje bee kao orao koji leti. 8Svako od etiri iva stvorenja imae po est krila, unaokolo i unutra puna oiju. I ona dan i no neprestano govore: "Svet, svet, svet Gospod, Bog Svemoni, koji bee, koji jest i koji dolazi! A kad iva stvorenja daju slavu, ast i hvalu onome koji sedi na prestolu, onome koji ivi na vekove vekova, 10padaju dvadeset i etiri stareine pred onim to sedi na prestolu, i klanjaju se onome koji ivi na vekove vekova, i meu krune svoje pred presto, govorei: 11 Dostojan si, Gospode, da primi slavu ast i mo, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su. Otkrivenje 5 glava
1 9

Zatim videh u desnici onoga koji seae na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapeaenu sa sedam peata. 2I videh anela silnog koji vikae jakim glasom: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi peate njezine? 3I niko ne mogae, ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom, da otvori knjigu i da zagleda u nju. 4I ja mnogo plaka to se ne nae niko dostojan da otvori i proita knjigu, ni da zagleda u nju. 5 Jedan od stareina ree mi: Ne plai, evo pobedi je Lav iz kolena Judina, izdanak Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam peata njezinih. I videh usred prestola i usred etiri iva stvorenja, i usred stareina jagnje koje bee kao zaklano. Ono imae sedam rogova i sedam oiju, koje su sedam duhova Bojih poslanih po svemu svetu. 7I ono doe i uze knjigu iz desnice onoga koji seae na prestolu.
8 6

Kad uze knjigu, etiri iva stvorenja i dvadeset i etiri stareine padoe pred janjetom, drei svaki po jednu harfu i zlatne kupe pune tamjana, koje su molitve svetih. 9I pevahu novu pesmu govorei: Dostojan si da uzme knjigu i da otvori peate njezine, jer si zaklan
454

bio, i iskupio si Bogu krvlju svojom ljude od svakoga kolena i jezika i naroda i plemena, 10i uinio si od njih kraljevstvo, svetenike Bogu naemu, i oni e kraljevati na zemlji. Pogledah, i uh glas mnogih anela oko prestola i ivih stvorenja i stareina, i bee broj njihov miriade miriada i hiljade hiljada. 12I oni govorahu silnim glasom: Dostojno je jagnje zaklano da primi mo i bogatstvo, mudrost i silu, ast, slavu i hvalu.
13 11

I svako stvorenje to je na nebu i na zemlji i pod zemljom, i to na moru, i to je u njima, sve uh da govore: Onome koji sedi na prestolu i jagnjetu blagoslov i ast, slava i mo u vekove vekova! 14I etiri iva stvorenja govorahu: Amin! I dvadeset i etiri stareine padoe i poklonie se. Otkrivenje 6 glava
1

Pogledah kad otvori jagnje jedan od sedam peata, i uh jedno od etiri ivih stvorenja da ree glasom gromovnim: "Doi". 2Pogledah, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu imao je luk, i njemu se dade venac; i on izie kao pobednik i da pobedi.
3

Kad otvori drugi peat, uh drugo ivo stvorenje da ree: "Doi". 4I izie drugi konj, ri. Onaj koji je jahao na njemu dobi vlast da digne mir sa zemlje, da se kolju ljudi meu sobom, i dade mu se ma veliki.
5

Kad otvori trei peat, uh tree ivo stvorenje da ree: "Doi" I pogledah, i gle, pojavi se konj vran. Onaj koji je jahao na njemu drao je merila u ruci svojoj. 6I uh glas izmeu etiri iva stvorenja koji ree: Mera penice za dinar, i tri mere jema za dinar, a ulja i vina da ne kvari.
7

Kad otvori etvrti peat, uh glas etvrtog ivog stvorenja da govori: "Doi". 8I pogledah, i gle pojavi se konj bled. Onome koji je jahao na
455

njemu bee ime Smrt, i Predeo mrtvih iae za njima. Njima se dade vlast nad etvrtinom zemlje, da pogube ljude maem, glau, kugom i zverima zemaljskim. Kad otvori peti peat, videh pod rtvenikom due pobijenih za re Boju i za svedoanstvo to behu dali. 10I one povikae silnim glasom govorei: Gospodaru sveti i istiniti, dokle jo okleva da sudi i osveti krv nau na stanovnicima zemlje? 11I dade se svakome od njih po jedna bela haljina, i reeno im bi da poinu jo malo vremena, dokle se ne navri broj drugova njihovih u sluenju, i brae koja su imala da budu pogubljena kao i oni.
12 9

Pogledah kad otvori esti peat, i gle, zatrese se jako zemlja, i sunce posta crno kao vrea od kostreti, i mesec posta sav kao krv. 13I zvezde nebeske padoe na zemlju kao to smokva odbacuje pupke svoje kad je besan vjetar zaljulja. 14I nebo se izmae kao knjiga kad se savija, i svaka gora i ostrvo pokrenue se s mesta svojih. 15I kraljevi zemaljski i velikai, vojvode i bogatai, silnici i svi robovi i svi slobodni sakrie se po peinama i po kamenjacima gorskim. 16I oni govorahu gorama i kamenju: Padnite na nas i sakrijte nas od lica onoga koji sedi na prestolu i od gneva jagnjetova; 17jer doe veliki dan gneva njegova, i ko moe da se odri? Otkrivenje 7 glava
1

Zatim videh etiri anela da stoje na etiri ugla zemlje i dre etiri vetra zemaljska, da ne dune vjetar na zemlju, ni na more, ni na kakvo drvo. 2I videh drugoga anela da se penje na strani od istoka sunanoga, koji imae peat Boga ivoga. I on povika silnim glasom na etiri anela kojima bee dano da ine zla zemlji i moru. I on ree: 3Ne inite zla ni zemlji ni moru ni drvetima, dokle ne udarimo peat na elo sluiteljima Boga naega.
4

I uh broj na koje bee udaren peat: Sto i etrdeset i etiri hiljade od

456

sviju kolena sinova Izrailjevih: 5od kolena Judina dvanaest hiljada peatom zabeleenih; od koljena Ruvimova dvanaest hiljada; od kolena Gadova dvanaest hiljada; 6od kolena Asirova dvanaest hiljada; od kolena Neftalimova dvanaest hiljada; od kolena Manasijina dvanaest hiljada; 7od koljena Simeonova dvanaest hiljada; od kolena Levijeva dvanaest hiljada; od kolena Isaharova dvanaest hiljada; 8od kolena Zavulonova dvanaest hiljada, od kolena Josifova dvanaest hiljada, od kolena Venjaminova dvanaest hiljada peatom zabeleenih.
9

Zatim pogledah, i gle, mnotvo veliko, koje ne mogae niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika, stajae pred prestolem i pred janjetom, obueno u bele haljine i drei palme u rukama. 10I povika silnim glasom, govorei: Spasenje Bogu naemu, koji sedi na prestolu, i jagnjetu! 11I svi aneli stadoe oko prestola i stareina, i padoe na lice pred prestolem i poklonie se Bogu, 12govorei: "Amin! hvala, slava, mudrost, blagodanost, ast, mo i sila Bogu naemu na vekove vekova! Amin! 13I progovori jedan od stareina, i ree mi: Ovi obueni, u bele haljine ko su i otkud dooe?" 14Rekoh mu: Gospode moj, ti zna. Ree on meni: Ovo su oni koji dooe od patnje velike i oprae haljine svoje i obelie ih u krvi janjetovoj. 15Zato su pred prestolom Bojim, i slue mu dan i no u hramu njegovom. Onaj koji sedi na prestolu razapee ator svoj nad njima. 16Vie nee ogladneti ni oedneti, i nee ih sunce ubiti, niti kakva vruina. 17Jer jagnje, koje je nasred prestola, spae ih, i izvee ih na izvore vode ive, i Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih. Otkrivenje 8 glava
1

Kad otvori sedmi peat, nasta tiina na nebu oko pola sata.

I videh sedam anela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba. 3I doe jo jedan aneo koji stupi pred oltar i imae kadionicu zlatnu, i bee mu dano mnogo tamjana, da ga prinese s molitvama sviju svetih na oltar zlatni pred prestolom. 4I dim od kaenja izie od
457

ruke anelove sa molitvama svetih pred Boga. 5I aneo uze kadionicu, napuni je ognjem s oltara i baci je na zemlju, i nastae glasovi i gromovi i sevanje munja i tresenje zemlje. 6I sedam anela koji imahu sedam truba, pripremie se da u njih zatrube.
7

Prvi aneo zatrubi. I nasta grad i oganj, smean s krvlju, koji se bacie na zemlju, i treina drveta izgore, i sva trava zelena izgore. Drugi aneo zatrubi. I neto kao velika gora ognjem zapaljena baci se u more, i treina mora posta krv. 9I treina stvorenja to bee u moru a imae ivot pomre, i treina laa propade.
10 8

Trei aneo zatrubi. I pade s neba velika zvezda, koja gorae kao buktinja, i ona pade na treinu reka i na izvore vodene. 11Ime zvezdi bee Pelen, i treina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomree od voda, jer behu gorke.
12

etvrti aneo zatrubi. I bi udarena treina sunca i treina meseca i treina zvezda, da pomra treina njihova, i dan izgubi treinu svetlosti svoje, a tako i no.
13

I pogledah, i uh orla koji je leteo posred neba koji ree silnim glasom: Teko, teko, teko stanovnicima zemlje od ostalih glasova trubnih trojice anela koji e sad zatrubiti. Otkrivenje 9 glava Peti aneo zatrubi. I videh zvezdu koja pade s neba na zemlju. Njoj se dade klju od studenca bezdana. 2I ona otvori studenac bezdana, i iz studena izie dim, kao dim iz velike pei, i pocrni sunce i nebo od dima studeneva. 3Iz dima izioe skakavci na zemlju, i dade im se vlast kao to je vlast koju imaju skorpije zemaljske. 4Ree im se da ne ude travi zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, ni drvetu, nego samo ljudima koji nemaju peata Bojega na elima svojim. 5I dade im se ne da ih ubijaju, nego
458
1

da ih mue pet meseci, i muenje njihovo bee kao muenje skorpije kad ujede oveka. 6U te dane traie ljudi smrt, i nee je nai; i elee da umru, i smrt e od njih beati. Ti skakavci behu kao konji spremljeni za boj. Na glavama njihovim behu kao krune od zlata, a lica im behu kao lica oveja. 8Imahu kose kao kose enske, a zubi njihovi behu kao u lavova. 9Imahu oklope kao oklope gvozdene, i um krila njihovih bee kao praska kola sa mnogim konjima koji tre u boj. 10Imahu repove kao skorpije, i alce, i u repovima imahu silu da ude ljudima pet meseci. 11I imahu nad sobom kao kralja anela bezdana, kome je ime hebrejski Abadon, a grki Apolion.
12 7

Prvo zlo proe, i evo idu jo dva zla za ovim.

13

esti aneo zatrubi. I uh glas koji je izlazio iz etiri roga zlatnoga oltara koji je pred Bogom, 14gde govori estome anelu koji imae trubu: Odrei etiri anela svezana kod velike reke Eufrata.
15

I etiri anela koji behu spremljeni za sat i dan i mesec i godinu, behu odreeni da pobiju treinu ljudi. 16Broj vojnika na konjima bee dve miriade miriada; uh broj njihov. 17I tako videh u utvari i konje i one koji ih jahahu, koji imahu oklope ognjene, plavetne i sumporne. Glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlaae oganj, dim i sumpor.
18

Od ova tri zla pogibe treina ljudi, od ognja, od dima i sumpora to izlaae iz usta njihovih. 19Jer sila konja bee u valama i u repovima njihovim, jer repovi njihovi behu kao zmije i imahu glave, i sa njima injahu zlo.
20

Ostali ljudi koji ne behu pobijeni ovim zlima, ne pokajae se od dela ruku svojih, pa da se ne klanjaju vie zlim duhovima, ni idolima zlatnim i srebrnim, bakrenim, kamenim i drvenim koji ne mogu ni videti, ni uti,
459

ni hoditi; 21niti se pokajae od ubistava svojih, ni od aranja svojih, ni od bluda svoga, ni od kraa svojih. Otkrivenje 10 glava
1

Videh drugoga anela silnog da silazi s neba, ogrnuta oblakom, a na glavi njegovoj bee duga, i lice njegovo bee kao sunce, a noge njegove kao stubovi ognjeni. 2On drae u ruci svojoj malu knjigu otvorenu. On metnu desnu nogu svoju na more, a levu na zemlju, 3i povika silnim glasom, kao lav kad rie. I im on povika pusti sedam gromova glasove svoje. 4I kad pustie sedam gromova glasove svjeo, htedoh da piem, ali uh glas s neba koji mi govori: Zapeati ta govorie sedam gromova i ne pii. I aneo koga videh da stoji na moru i na zemlji, podie desnu ruku svoju k nebu, 6i zakle se onim koji ivi na vekove vekova, koji stvori nebo i to je na njemu, i zemlju i to je na njoj, i more i to je u njemu, da vremena ve nee biti, 7nego u dane glasa sedmoga anela, kad on zatrubi, onda e se svriti tajna Boja, kao to on javi svojim slugama prorocima.
8 5

I glas koji uh s neba opet progovori, i ree: Idi i uzmi knjigu otvorenu iz ruke anela koji stoji na moru i na zemlji. 9I ja otidoh k anelu i rekoh mu: Daj mi knjigu Ree mi: Uzmi i progutaj je; bie ti gorka u trbuhu tvome ali u ustima bie ti slatka kao med. 10I ja uzeh malu knjigu iz ruke anelove i progutah je; i ona bee u ustima mojim kao med slatka, a kad je progutah bee gorka u trbuhu mome. 11Ree mi zatim: Treba opet da prorokuje mnogim narodima i plemenima i jezicima i kraljevima. Otkrivenje 11 glava
1

I dadoe mi trsku, kao palicu, govorei: Ustani i izmeri hram Boji i oltar, i izbroji one to se klanjaju u njemu; 2ali predvorje hrama ne
460

izmeri, jer je ono dano pagancima i oni e sveti grad etrdeset i dva meseca gaziti. Dau dvojici svojih svedoka vlast da obueni u kostreti, proriu hiljadu dvesta i ezdeset dana. 4To su dve masline i dva ika to stoje pred Gospodarem zemlje. 5Ako im ko hoe zlo initi, iz usta njihovih izlazi oganj koji prodire neprijatelje njihove, i ko htedne da im uini zlo, taj treba tako da bude ubijen. 6Oni imaju vlast da zatvore nebo, da ne padne kia na zemlju u dane njihova prorokovanja, i oni imaju vlast nad vodama, da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom kad god htednu. 7Kad svre oni svedoanstvo svoje, tada e zver to izlazi iz bezdana ratovati na njih, i pobeditie ih, i ubie ih; 8i telesa njihova ostae na trgu grada velikoga, koji je duhovno nazvan Sodom i Egipat, onde gde je Gospod njihov razapet. 9Gledae ljudi od naroda i plemena, jezika i kolena, telesa njihova tri dana i po, i nee dati da se njihova telesa poloe u grob. 10I stanovnici zemlje obradovae se i veselie zbog njih, i slae dare jedan drugome, jer ta dva proroka muie stanovnike zemlje.
11 3

Posle tri dana i po ue u njih duh ivota koji od Boga doe, i oba ustae na noge svoje, i strah veliki obuze one koji ih gledahu. 12I oni ue silan glas s neba koji im govori: Popnite se amo! I popee se na nebo u oblake, i videe ih neprijatelji njihovi.
13

U taj as jako se zatrese zemlja i deseti se deo grada srui, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada ljudi, a ostali se uplaie, i dadoe slavu Bogu nebesa.
14

Drugo zlo proe. Evo tree zlo brzo dolazi.

15

Sedmi aneo zatrubi. I nastae silni glasovi na nebesima koji govorahu: Pree kraljevstvo sveta na Gospoda naega i na Hrista njegova, i on e kraljevati na vekove vekova.

461

I dvadeset i etiri stareine koji behu pred Bogom na prestolima svojim, padoe na lica svoja i poklonie se Bogu, 17govorei: Hvalimo te, Gospode, Boe Svemoni, koji jesi, i bio si i bie, to si uzeo mo svoju veliku i kraljuje. 18Narodi se prognjevie, ali doe i tvoj gnev i doe vreme da se mrtvima sudi i da se nagrade sluge tvoje, proroci i sveti, i oni koji se boje imena tvoga, mali i veliki, i da se unite oni koji zemlju unitavaju.
19

16

I otvori se hram Boji na nebu i pokaza se koveg saveza njegova u hramu njegovom, i nastae sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki. Otkrivenje 12 glava
1

Znak veliki pokaza se na nebu: ena suncem ogrnuta, mesec pod nogama njezinim, s vencem od dvanaest zvezda na glavi svojoj. 2 Ona bee trudna i vikae, jer bee u mukama i bolovima poroaja. 3I pokaza se drugi znak na nebu i gle, to bee velika ria adaja sa sedam glava i deset rogova, i sedam kruna na glavama svojim. 4Rep njen odvue treinu zvezda nebeskih i baci ih na zemlju. Adaja stajae pred enom koja je imala da se porodi, da joj prodre dete, kad se porodi. 5Ona rodi sina koji e pasti sve narode palicom gvozdenom. I dete njezino bi uzeto k Bogu i prestolu njegovu. 6I ena utee u pustinju gde imae mesto spremljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu dvesta ezdeset dana.
7

I nasta rat na nebu. Mihailo i aneli njegovi udarie na adaju. I borie se adaja i aneli njegovi, 8ali ne nadvladae, i vie im se ne nae mesta na nebu. 9I adaja velika bi zbaena, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koja obmanjuje celu zemlju. I bi baen na zemlju, i aneli njeni behu baeni s njom.
10

I uh silan glas na nebu koji ree: Sada nasta spasenje i mo i kraljevstvo Boga naega i vlast Hrista njegova, jer se zbaci opada
462

brae nae, koji ih tuae pred Bogom naim dan i no. 11Oni ga pobedie radi krvi jagnjetove i rei svedoanstva svoga, i ne ljubie ivot svoj toliko da bi se smrti plaili. 12Veselite se za to nebesa i vi koji ivite na njima! Teko zemlji i moru! Jer avao sie k vama pun srdbe velike, znajui da je kratko vreme njegovo. Kad adaja vide da je baena na zemlju, stade da goni enu koja rodi muko dete. 14I eni se dadoe dva krila orla velikoga, da odleti u pustinju na svoje mesto, gde e se hraniti za jedno vreme, za vremena i za polovinu vremena, daleko od lica zmijina. 15I pusti zmija za enom iz usta svojih vodu kao reku, da je zahvati rekom. 16I zemlja bi u pomoi eni, i zemlja otvori svoja usta i proguta reku koju pusti adaja iz usta svojih.
17 13

I adaja se razgnevi na enu, i otide da se pobije s ostatkom potomstva njezina, koji dri zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista. [12:18] I osta na pesku morskom. Otkrivenje 13 glava
1

Videh zatim izlaziti iz mora zver koja imae sedam glava i deset rogova, i na rogovima deset kruna, a na glavama svojim imena hulna. 2 Zver koju videh bee kao leopard, noge joj kao u medveda, eljusti njezine kao eljusti lavovske. Adaja joj dade silu svoju i presto svoj i vlast veliku. 3I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, ali se smrtna rana njezina isceli. I sva se zemlja zadivi iza zveri. I poklonie se adaji, to dade vlast zveri; 4i poklonie se zveri govorei: "Ko je kao zver?, i ko se moe boriti s njom?"
5

I dadoe joj se usta koja govore drske i hulne rei, i dade joj se vlast da deluje etrdeset i dva meseca. 6I ona otvori svoja usta da izre hule na Boga, da huli na ime njegovo i na njegov ator njegov i na one koji ive na nebu. 7I dade joj se da ratuje sa svetima, i da ih pobedi. I dade joj se vlast nad svakim kolenom i narodom, jezikom i plemenom.
463

I poklonie joj se svi stanovnici zemlje ija imena nisu od postanja sveta zapisana u knjizi ivota jagnjeta koje bi zaklano. 9Ako ko ima ui, neka uje! 10Ko u ropstvo vodi bie u ropstvo odveden; ko maem ubije, treba da bude maem ubijen. U tome je strpljenje i vera svetih.
11

Zatim videh iz zemlje drugu zver koja imae dva roga kao u jagnjeta, a govorae kao adaja. 12Ona vrae svu vlast prve zveri pred njom; i injae da se zemlja i stanovnici njeni klanjaju prvoj zveri, kojoj se isceli rana smrtna. 13Ona injae velika udesa, ak i da oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. 14Ona obmanjivae stanovnike zemlje znacima, koji joj behu dani da ini pred zveri, govorei stanovnicima zemlje da naine lik zveri koja imade ranu od maa a bee iva. I bi joj dano da oivljuje lik zverinji, da progovori lik zverinji, i da uini da se pobiju svi oni koji se ne klanjaju liku zverinjemu. 16I uini da se svima, malim i velikim, bogatima i siromasima, slobodnima i robovima, udari ig na desnu ruku ili na elo, 17i da niko ne moe ni kupovati ni prodavati osim onoga koji ima ig, ime zveri ili broj imena njezina.
18 15

Tu je mudrost. Ko je razuman neka izrauna broj zveri. Jer to je broj oveji, a broj njegov je est stotina ezdeset i est. Otkrivenje 14 glava
1

Pogledah i gle jagnje stajae na gori Sionskoj, i s njim sto i etrdeset i etiri hiljade ljudi koji imahu ime njegovo i ime oca njegova napisano na elima svojim. 2I uh glas s neba, kao um voda velikih i kao prasku groma velikoga; i glas koji uh bee kao glas sviraa harfi kad udaraju u harfe svoje. 3I oni pevahu novu pesmu pred prestolom, pred etiri iva stvorenja i pred stareinama; i niko ne mogae nauiti pesmu, osim onih sto i etrdeset i etiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje. 4To su oni koji se ne oskvrnie sa enama, jer su devstvenici. Oni idu za jagnjetom kud god on poe. Oni su otkupljeni od ljudi, prveci Boni u
464

jagnjetu; 5i u njihovim ustima ne nae se la, jer su bez mane.

6

Videh drugog anela koji je leteo posred neba, koji imae veno jevanelje, da ga objavi stanovnicima zemlje, svakome plemenu i jeziku, kolenu i narodu. 7On govorae silnim glasom: Bojte se Boga i poklonite se njemu, jer doe as suda njegova, i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene.
8

Za njim doe drugi aneo, govorei: Pade, pade Babilon veliki, koji vinom besa bluda svoga napoji sve narode! Za njim doe trei aneo, govorei silnim glasom: Ko se god klanja zveri i liku njezinom, i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, 10pie i on vina gneva Bojega, koje je nepomeano utoeno u pehar gneva njegova, i bie muen ognjem i sumporom pred anelima svetim i pred janjetom. 11I dim muenja njihova ide u vekove vekova, i nemaju odmora ni danju ni nou oni koji se klanjaju zveri i liku njezinome, i koji primaju ig imena njezina.
12 9

U tome je strpljenje svetih, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.

13

I uh glas s neba koji mi govori: Napii: Blago mrtvima koji odsad umiru u Gospodu! Da, govori Duh, da poinu od trudova svojih, jer dela njihova idu za njima.
14

Pogledah, i gle, oblak beo, a na oblaku seae neko koji je izgledao kao sin oveji, i imae na glavi svojoj krunu zlatnu i u ruci svojoj srp otar. 15I drugi aneo izie iz hrama, viui silnim glasom onome koji je sedeo na oblaku: Zamahni srpom svojim i anji, jer doe vreme etve, jer je sazrelo ito zemaljsko. 16I onaj to seae na oblaku baci srp svoj na zemlju. I zemlja bi ponjevena. I drugi aneo izie iz hrama koji je na nebu, i imae i on srp otar. 18I drugi aneo, koji imae vlast nad ognjem, izie iz oltara i povika silnim
465
17

glasom onome koji imae srp otar, govorei: Zamahni srpom svojim otrim, i odrei groe vinograda zemaljskoga, jer ve sazree grozdovi njegovi. 19I aneo baci srp svoj na zemlju i obra vinograd zemaljski i baci berbu u veliki kacu gneva Bojega. 20I izmulja se badanj izvan grada i izli se krv iz kace ak do uzda konjima za hiljadu i est stotina stadija. Otkrivenje 15 glava
1

Videh zatim drugi veliki znak na nebu i udo: sedam anela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima zavri gnev Boji.
2

I videh kao stakleno more smeano s ognjem, i one to pobedie zver i lik njezin i ig njezin i broj imena njezina, gde stoje na moru staklenome i imaju harfe Boje. 3I oni pevahu pesmu Mojsija, sluge Bojega i pesmu jagnjetovu, govorei: "Velika su i divna dela tvoja, Gospode, Boe svemoni! Pravedni su i istiniti putovi tvoji, kralju vekova! 4Ko se nee bojati tebe, Gospode, i slaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet, jer e svi narodi doi i pokloniti se pred tobom, jer se objavie sudovi tvoji."
5

Posle toga pogledah, i gle, otvori se hram atora svedoanstva na nebu. 6Izioe iz hrama sedam anela koji imahu sedam zala, obueni u iste i bele lanene haljine i opasani po prsima pojasima zlatnim.
7

I jedno od etiri iva stvorenja dade sedmorici anela sedam kupa zlatnih, punih gneva Boga koji ivi u vekove vekova. 8I napuni se hram dima od slave Boje i od sile njegove, i niko ne mogae doi u hram, dok se ne svri sedam zala sedmorice anela. Otkrivenje 16 glava
1

I uh silan glas iz hrama koji govori sedmorici anela: Idite i izlijte sedam kupa gneva Bojega na zemlju.
466

Prvi aneo otide i izli kupu svoju na zemlju. I nastadoe zle i ljute rane na ljudima koji su imahu ig zverin i klanjahu se liku njezinome.
3

Drugi aneo izli kupu svoju u more, i ono posta krv, kao krv od mrtvaca, i sva iva stvorenja umree, sve to bee u moru. Trei aneo izli kupu svoju na reke i izvore vodene. I postae krv. 5I uh anela voda da govori: Pravedan si, Gospode, koji jesi i koji si bio, i svet si to si tako sudio. 6Jer prolie krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zasluili. 7I uh gde oltar govori: Da, Gospode, Boe Svedritelju, istiniti su i pravi sudovi tvoji!
8 4

etvrti aneo izli kupu svoju na sunce. I bi mu dano da ognjem ljude saee. 9I izgoree ljudi od velike vruine, i huljahu na ime Boga, koji ima vlast nad ovim zlima, i ne pokajae se, pa da bi mu slavu dali. Peti aneo izli kupu svoju na presto zverin. I kraljevstvo njezino posta tamno, i ljudi ujedahu jezike svoje od muke, 11i huljahu na ime Boga nebeskoga, od muka i od rana svojih; i ne pokajae se od dela svojih.
12 10

esti aneo izli kupu svoju na veliku reku Eufrat. I presahnu voda njezina, da se pripravi put kraljevima koji dolaze od istoka sunanoga.
13

I videh iz usta adajinih i iz usta zverinih i iz usta lanoga proroka, gde izioe tri neista duha, kao abe. 14Jer su ovo duhovi avolski, koji ine udesa i izlaze ka kraljevima svega sveta, da ih skupe za boj za veliki dan Boga Svedritelja.
15

(Evo idem kao lupe; blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje, da ne ide go, i da se ne vidi sramota njegova!)
16

I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.

467

17

Sedmi aneo izli kupu svoju u vazduh. I iz hrama, iz prestola, izie silan glas govorei: Svri se! 18I nastae sevanje munja i gromovi i glasovi, i veliki potres zemlje, kakav nikad ne bi od kako su ljudi na zemlji, toliki potres, tako straan! 19I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi naroda padoe, i Bog se opomenu Vabilona velikoga, da mu da pehar vina plamenoga gneva svoga. 20I sva ostrva pobegoe, i gore se ne naoe. 21I grad veliki, ija zrna behu teka kao talant, pade s neba na ljude, i ljudi hulie na Boga bia gradnoga, jer muka ova bi vrlo velika. Otkrivenje 17 glava
1

Doe zatim jedan od sedam anela koji imahu sedam kupa, i progovori mi govorei: Doi, pokazau ti suenje bludnice velike koja sedi na vodama velikim. 2Sa njom blud provodie kraljevi zemlje i stanovnici zemlje opie se vinom bluda njezina. I odvede me u duhu u pustinju. I videh enu koja je sedela na zveri crvenoj, koja bee puna imena hulnih, i imae sedam glava i deset rogova. 4Ta ena bee obuena u porfiru i u skerlet, i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserom. Ona imae u ruci svojoj zlatni pehar, pun mrzosti i poganitine bluda svoga. 5Na elu njezinu bee napisano jedno ime, jedna tajna: "Vavilon veliki, mati bludnika i mrzosti zemaljskih." 6I videh tu enu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih. I zaudih se udom velikim gledajui je.
7 3

Aneo mi ree: ta se udi? Ja u ti kazati tajnu ove ene i zveri to je nosi a ima sedam glava i deset rogova. 8Zver koju si video bee i nije vie. Ona ima da izie iz bezdana i ide u propast, i zaudie se stanovnici zemlje ija imena nisu od postanja sveta zapisana u knjizi ivota, kad vide zver, jer ona bee i vie nije, i opet e doi. 9U tome je koji mudrost ima. Sedam glava, to je sedam gora na kojima ena sedi. 10 I jesu i sedam kraljeva. Pet je njih palo, jedan postoji, a drugi jo nije doao, a kad doe, za malo e ostati. 11I zver koja bee i nije vie, ona
468

je osmi kralj, i jeste od sedmorice i u propast ide. 12Deset rogova koje si video, to su deset kraljeva, koji jo ne primie kraljevstvo, nego e primiti vlast kao kraljevi na jedno vreme posle zveri. 13Oni jednu nameru imaju, i silu i vlast dae zveri. 14Oni e se pobiti s jagnjetom i jagnje e ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima, i kralj nad kraljevima, i pobedie ih sa njim i oni koji su s njim pozvani, izbrani i verni.
15

I ree mi: Vode ta si video, a na kojima sedi bludnica, ono su ljudi i narodi, plemena i jezici. 16Deset rogova to si video i zver omrznue na bludnicu, opljakae je i ogolie, i pojee meso njezino i saei e je ognjem. 17Jer je Bog dao u srca njihova da vre volju njegovu, i da izvre jednu istu volju, i da dadu kraljevstvo svoje zveri, dok se ispune rei Boje. 18I ena koju si video jest varo velika, koja ima kraljevstvo nad kraljevima zemlje. Otkrivenje 18 glava
1

Posle ovoga videh silaziti s neba drugoga anela koji imae vlast veliku; i zemlja se rasvetli od slave njegove. 2On povika silnim glasom govorei: Pade, pade Vavilon veliki. On posta stan avolima i tamnica svakome duhu neitome, i tamnica sviju ptica neistih i mrskih, jer se svi narodi napie besa bluda njezina, 3i kraljevi zemlje s njom blud provodie, i trgovci zemalje obogatie se od raskoi bogatstva njezina.
4

I uh drugi glas s neba koji govorae: Idite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina. 5Jer gresi njezini dopree do neba, i Bog se opomenu bezakonja njena. 6Platite joj kao to ona vama plati, i podajte joj dvojno po delima njezinim. Kojim peharom zahvati vama, zahvatajte joj dva puta onoliko. 7Koliko se proslavi i nasladi, toliko joj podajte muka i alosti. Jer ona govori u srcu svome: Sedim kao kraljica i nisam udovica, i alosti neu videti! 8 Zato e u jedan dan doi zla njezina: smrt i alost i glad, i saei e se ognjem. Jer je silan Gospod, Bog koji joj sudi.
469

I zaplakae i zajaukae za njom kraljevi zemlje koji sa njom blud provodie i besnie, kad vide dim gorenja njezina. 10Iz daleka stojei, od straha muka njezinih, govorie: Jaoh! jaoh! Vvaroi velika, Vavilone, varoi silna! Za jedan sami as doe osuda tvoja! 11I trgovci zemalje zaplakae i zajaukae za njom, to njihovih tovara niko vie ne kupuje: 12 tovara zlata i srebra, kamenja dragog i bisera, platna i porfire, svile i skerleta i svakojakog mirisnog drveta, i svakojakih posua od fildia, i svakojakog posua od najskupljeg drveta, bakra, gvoa i mermera; 13i cimeta i mirisa i mira i tamjana, i vina i ulja, i brana fina i penice i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i dua ovejih. 14I plodovi to je dua tvoja oekivala, otidoe od tebe; i sve mekane i raskone stvari otidoe od tebe i vie ih nee nai. 15Trgovci koji se obogatie od nje stae iz daleka, od straha muenja njezina, plaui i jauui, 16i govorie: Jaoh! jaoh! Varoi velika, obuena u svilu i profir i skerlet, i nakiena zlatom i kamenjem dragim i biserom, 17za jedan sami sat propade toliko bogatstvo! I svi kormilari i svi koji doputovahu laama, i laari i svi koji trguju po moru, stajahu iz daleka 18i vikahu, gledajui dim gorenja njezina, i govorahu: Koja je varo bila kao varo velika? 19I bacahu prainu na glave svoje i povikae plaui i ridajui, i govorahu: Jaoh! Jaoh! Varoi velika, u kojoj se od raskoi njezine obogatie svi koji imaju lae na moru, za jedan sami as propade! 20Veseli se nad njom nebo! I vi sveti, apostoli i proroci, veselite se i vi! Jer Bog prizna pravdu vau osudom njezinom.
21

Tada jedan silan aneo uze kamen, kao veliki kamen vodeniki i baci ga u more, govorei: Tako e sa hukom biti baen Vavilon, varo velika, i nee se vie nai. 22Glas gudaa i pevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti u tebi i nikakav majstor ni od kakve umetnosti nee se vie nai u tebi; huka kamena vodenikoga nee se uti u tebi; 23 svetlost ika nee se vie svetliti u tebi, glas mladoenje i neveste nee se vie uti u tebi, jer trgovci tvoji bejahu velikai zemlje, jer tvojim aranjem prevareni behu svi narodi;

470

24

i kod nje se nae krv proroka i svetih i sviju koji su pobijeni na zemlji.

Otkrivenje 19 glava
1

Posle ovoga uh kao silni glas mnogoga naroda na nebu koji govori: Aliluja! Spasenje i slava, ast i mo Gospodu naemu, 2jer su istiniti i pravi sudovi njegovi, to je osudio bludnicu veliku, koja pokvari zemlju bludom svojim, i pokaja krv slugu svojih od ruke njezine. 3I po drugi put rekoe: Aliluja!... I dim njezin die se u vekove vekova. 4I padoe dvadeset i etiri stareine, i etiri iva stvorenja, i poklonie se Bogu, koji seae na prestolu, govorei: Amin! Aliluja! 5I iz prestola izie glas koji govori: Hvalite Boga naega vi sve sluge njegove, vi, koji ga se bojite, mali i veliki!
6

I uh kao glas mnogoga naroda i kao um voda velikih, i kao prasku gromova jakih, koji govore: Aliluja! Jer kraljuje Gospod, Bog Svedritelj. Radujmo se i veselimo se i dajmo slavu njemu, jer doe svadba jagnjetova i nevesta njegova spremila se, 8i bi joj dano da se obue u isti beli lan, jer ist lan, to su pravedna dela svetih.
9 7

Aneo mi ree: Napii: Blago onima koji su pozvani na svadbenu veeru jagnjetovu! I ree mi: Ove su rei istinite rei Boje.
10

I padnuvu pred noge njegove, poklonih mu se. Ali mi on ree: Gle, nemoj, ja sam sluitelj kao i ti i braa tvoja, koja imaju svedoanstvo Isusovo. Bogu se pokloni. Jer je svedoanstvo Isusovo Duh prorotva. Zatim videh nebo otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i Istiniti i on sudi i vojuje po pravdi. 12Oi mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune, i imae ime napisano, koje niko ne zna osim njega samoga. 13Bee obuen u haljinu crvenu od krvi. Ime mu je: Re Boja. 14Vojske nebeske sledovahu ga na belim konjima, obuene u fini beli isti lan.
471
11

15

Iz usta njegovih izie ma otar, da njime pobije narode. On e ih pasti gvozdenom palicom i on mulja kacu vina srdnje i gneva Boga Svedritelja. 16On imae na haljini, na bedru svome, napisano: "Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima." I videh jednog anela koji stajae na suncu. On povika silnim glasom, govorei svim pticama koje lete ispod neba: "Doite i skupite se na veliku gozbu Boju, 18da jedete mesa od kraljeva i mesa od vojvoda i mesa od junaka i mesa od konja i od onih koji jau na njima, i mesa od svih slobodnih i robova, malih i velikih!"
19 17

Videh zver i kraljeve zemlje i vojnike njihove skupljene da ratuju s onim to je na konju i s vojskom njegovom. 20I bi uhvaena zver, i s njom i lani prorok koji uini pred njom znake kojima prevari one koji primie ig zverin i koji se klanjahu liku njezinome. ivi behu oboje baeni u zapaljeno jezero od ognja i sumpora; 21a ostali su behu pobijeni maem koji izie iz usta onoga na konju; i sve se ptice nasitie mesa njihova. Otkrivenje 20 glava
1

Zatim videh kako silazi s neba aneo koji imae klju od bezdana i verige velike u ruci svojoj. 2On uhvati adaju, staru zmiju, koja je avo i sotona, i sveza ga na hiljadu godina. 3I baci ga u bezdan, i zatvori ga i zapeati nad njim, da vie ne zavodi narode, dok se ne navri hiljada godina. Zatim on treba da bude odreen na malo vremena.
4

I videh prestole, i onima koji seahu na njima dade se vlast da sude. I videh due iseenih za svedoanstvo Isusovo i za rei Boju, koji se ne klanjae zveri ni liku njezinome, i ne primie iga na elima svojim i na ruci svojoj. I oni oivee i kraljevae s Hristom hiljadu godina. 5A ostali mrtvaci ne oivee dok se ne svri hiljada godina. To je prvo uskrsenje. 6 Blaeni su i sveti koji imaju deo u prvom uskrsenju: nad njima druga smrt nema vlasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu, i kraljevae s
472

njim hiljadu godina.

7

Kad se navri hiljada godina, pustie se sotona iz tamnice svoje, 8i izie e da zavodi narode na sva etiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za boj; njihov je broj kao pesak morski. 9I oni izioe na povrinu zemlje i napadoe na logor svetih i na grad ljubljeni. Ali sie oganj s neba i proguta ih. 10I avao koji ih varae bi baen u jezero ognjeno i sumporno, gde su zver i lani prorok. I oni e biti mueni i danju i nou u vekove vekova. Zatim videh veliki beo presto i onoga koji seae na njemu. Od lica njegova beahu nebo i zemlja i ne nae se mesta za njih. 12I videh mrtvace male i velike gde stoje pred prestolom. I otvorie se knjige. I druga se knjiga otvori, koja je knjiga ivota. Mrtvacima bi sueno po delima njihovim, kako je napisano bilo u tim knjigama. 13I more vrati mrtvace koji su u njemu bili, i smrt i predeo mrtvih vratie svoje mrtvace, i primie sud svaki po delima svojim. 14I smrt i predeo mrtvih behu baeni u jezero ognjeno. I to je druga smrt. 15I ko se ne nae zapisan u knjizi ivota bi baen u jezero ognjeno. Otkrivenje 21 glava
1 11

Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prooe, i mora vie ne bee. 2I videh sveti grad, nov Jerusalim, silaziti od Boga s neba, opremljen kao nevesta ukraena za svog zarunika. 3I uh silan glas s neba da govori: Evo atora Bojeg meu ljudima! On e prebivati s njima, i oni e biti narod njegov, i sam Bog bie s njima. 4 On e otrti svaku suzu od oiju njihovih i smrti nee vie biti, ni alosti ni vike, ni bolesti nee vie biti, jer prvih stvari nestade.
5

I onaj to seae na prestolu ree: Evo sve novo tvorim. I ree: Napii, jer su ove rei istinite i verne. 6I ree mi: Svri se! Ja sam Alfa i Omega, Poetak i Svretak. Ko je edan, dau mu iz izvora vode ive za badava. 7Koji pobedi dobie to, i biu mu Bog i on e biti moj sin. 8A
473

straljivima i nevernima i poganima i krvnicima i bludnicima i vraarima i idolopoklonicima i svim laama, njima je deo u zapaljenom jezeru od ognja i sumpora; to je druga smrt.
9

Tada doe k meni jedan od sedam anela koji imahu sedam kupa napunjenih sedam poslednjih zala i progovori mi govorei: Doi pokazau ti nevestu, enu janjetovu. I on me odvede u duhu na goru veliku i visoku. I pokaza mi sveti grad, Jerusalim, koji silaae od Boga s nebesa. 11On imae slavu Boju, i svetlost njegova bee kao dragi kamen, kao kamen jaspis, ist kao kristal. 12I imae zid velik i visok, i imae dvanaestora vrata i na vratima dvanaest anela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih: 13od istoka troja vrata, od severa troja vrata, od juga troja vrata i od zapada troja vrata. 14Zid gradski imae dvanaest temelja, i na njima behu imena dvanaest apostola jagnjetovih. Onaj to govorae sa mnom imae trsku zlatnu, da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove. 16Grad bee u obliku etvorougla i duina njegova bee tolika kolika i irina. I on izmeri grad trskom, i izmeri dvanaest hiljada stadija; duina i irina i visina behu jednake. 17I izmeri zid njegov koji imae sto i etrdeset i etiri lakta, po meri ovejoj koja je i anelova.
18 15 10

Graa zida njegova bee od jaspisa, a grad bee od zlata istoga, kao isto staklo. 19Temelji zidova gradskih behu ukraeni svakojakim dragim kamenjem: prvi temelj bee jaspis, drugi safir, trei od halkid, etvrti smaragd, 20peti sardoniks, esti sard, sedmi hrosolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist. 21 Dvanaest vrata behu dvanaest zrnabisera. I ulice gradske behu od zlata istog kao presvetlo staklo.
22

Hrama ne videh u njemu, jer je njemu hram Gospod, Bog Svedritelj i jagnje. 23Grad ne potrebije sunca ni meseca da mu svetle, jer ga slava
474

Boja obasjava i iak je njegov jagnje. Narodi e u svetlosti njegovoj hoditi, i kraljevi zemalje donee slavu i ast svoju u njega. 25Vrata se njegova nee zatvarati danju, jer onde noi nee biti. 26I prinosie mu se slava i ast naroda. 27I nee u njega ui nita pogano i niko koji bi se podao mrzosti i lai, nego samo oni koji su zapisani u jagnjetovoj knjizi ivota. Otkrivenje 22 glava I pokaza mi reku vode ivota, bistru kao kristal, koja izvirae iz prestola Bojega i jagnjetova. 2Nasred trga gradskog, na dvema renim obalama bee drvo ivota, koje raa dvanaest rodova, dajui svakoga meseca svoj rod, a lie je za isceljivanje naroda.
3 1 24

I vie nee biti prokletstva, i presto Boji i janjetov bie u njemu, i sluge njegove posluivae ga, 4i gledae lice njegovo, i ime njegovo bir na elima njihovim. 5Noi tamo nee biti i nee trebati ika ni svetlosti, jer e ih obasjavati Gospod, Bog, i on e kraljevati na vekove vekova.
6

I ree mi: Ovo su rei verne i istinite i Gospod, Bog svetih proroka, posla anela svoga da pokae slugama svojim ta e biti uskoro. 7Evo doi u uskoro. Blago onome koji dri rei prorotva ove knjige! Ja Jovan videh ovo i uh, i kad uh i videh, padoh da se poklonim na noge anela koji mi je ovo pokaza. 9Ali mi on ree: Gle, nemoj, jer ja sam drug tvoj u slubi i brae tvoje proroka i onih koji dre rei ove knjige. Bogu se pokloni!
10 11 8

I ree mi: Ne zapeati rei prorotva ove knjige. Jer je vreme blizu. Ko je nepravedan neka jo bude nepravedan, a ko je pogan neka se jo pogani, a ko je pravedan neka jo ini pravdu, a ko je svet, neka i se jo sveti. 12I evo u doi uskoro, i nagrada moja sa mnom, da dam
475

svakome po delima njegovim. 13Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Poetak i Svretak. 14Blaeni oni koji peru haljine svoje da bi stekli pravo na drvo ivota i da uu na vrata u grad! 15Napolje psi i varalice, bludnici i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i upotrebi la!
16

Ja Isus poslah anela svoga, da vam ovo posvedoi u Crkvama. Ja sam izdanak potomstva Davidova, sjajna zvezda Danica. 17A Duh i nevesta govore: "Doi" I koji uje neka govori: "Doi" I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vode ivota za badava.
18

Svedoim svakome koji uje rei prorotva ove knjige: Ako ko dometne ovome, Bog e nametnuti na njega zla napisana u ovoj knjizi, 19 a ako ko oduzme od rei knjige ovoga prorotva, Bog e oduzeti njegov deo od knjige ivota i od grada svetoga i od onoga to je napisano u ovoj knjizi. 20Govori onaj koji ovo svedoi: Da, doi u uskoro! Amin! Doi, Gospode Isuse!
21

Milost Gospoda naega Isusa Hrista sa svima! Amin!

476

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Prie 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

477