ASIM HASANSPAHI

S U F A R A
PISMO KURANI KERIMA

PRIRUNIK ZA MEKTEBE
SUFARA - PRIRUNIK ZA MEKTEBE
ASIM HASANSPAHI
Struni saradnik: mr. Sulejman ef. elikovi
Prelom: Mehmed eman
Izdava: MIZ Kakanj
Za izdavaa: Asim ef. Hasanspahi
Tira: 1000 kom.
Kakanj 2008

,,-

_..-

_.i.,..............
U IME ALLAHA MILOSTIVOG SAMILOSNOG


. .i. _.. , :

:

I RECI: GOSPODARU, POVEAJ MI ZNANJE!







,

. _, -.

.. , .. ,

_ ... !

_ ., ,



GOSPODARU, OLAKAJ A NE OTEAJ.
GOSPODARU ZAVRI DOBRIM.
AMIN

U V O D
Hvala Allahu Gospodaru svjetova koji je objavio Kuran na arap-
skom jeziku i neka je salavat i selam na Muhammeda, a.s., njegovu porodi-
cu i njegove drugove.
Arapsko pismo je jedno od svjetskih pisama. Njime se slue mnogi
islamski narodi. Kako je to pismo kojim je napisan Kurani Kerim, svaki
musliman treba da ga naui.
Arapsko pismo ima 28 slova (harfova). Pie se i ita s desna na lijevo.
Nema malih,velikih, tampanih i pisanih slova. Razlike u pisanju postoje
samo zavisno od poloaja slova u rijei: da li je slovo samo, na poetku, u
sredini ili na kraju rijei i da li se moe spajati sa svoje obadvije ili samo
sa svoje desne strane.
Slova se obino spajaju vodoravnom linijom.
Sva arapska slova su suglasnici konsonanti. Za samoglasnike vo-
kale postoje posebni znaci koji nisu slova.
Posebnu panju treba obratiti na izgled i izgovor svakog slova jer se
neka slino piu ili izgovaraju. Nekih glasova nema u naem jeziku pa je za
njihov izgovor potrebna struna pomo muallima.
Svako pravilo i vjebu treba dobro savladati prije nego se pree na
slijedeu lekciju.
VANO: Preeno gradivo to vie ponavljati.
4
PRVA LEKCIJA

KRATKI SAMOGLASNICI

Kur'ansko pismo koristi znakove (harekete) za oznaavanje kratkih
samoglasnika: E, I, i U.
- crtica iznad slova

(fetha) ita se kratko E

- crtica ispod slova

(kesra) ita se kratko I

- zarez iznad slova

(damma) ita se kratko U

ZAPAMTI : Svaki od ova tri znaka izgovara se kratko i moe doi samo
sa nekim slovom (harfom). Prvo se ita harf pa njegov znak.

Za razliku od znaka, harf moe biti sam.Takav harf se obiljeava
stavljanjem iznad njega malog kruia

( SUKUN ).

SLOVA KOJA SE SPAJAJU SAMO SA DESNE STRANE

Ovih slova ima est. Nikada se ne mogu spajati sa svoje lijeve strane, a sa
desne strane se ne spajaju sa slovima iz svoje grupe. Obino se spajanje slova
vri pomou vodoravne linije, krae ili due.

PRVO SLOVO ARAPSKE ABECEDE JE

HARF ELIF
Izgovor ovoga glasa kada je sam (sa sukunom) slian je poluglasu koji se
uje prije nae rijei rt. On spontano nastaje kada se pravi mala pauza prije
elifa sa sukunom, pa bi se moglo rei da se elif sa sukunom ne ita.

Kada je na elifu ili ispod njega neki od znakova za kratke vokale izgovara
se samo taj vokal:

U ,

- I ,

- E .


5


HARF

VAV

Izgovara se tako da se namjeste usne za izgovor slova O pa se izgovori
V ne sastavljajui gornje zube i donje usne. Ime mu je VAV.


i

se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
ELIF E , I , U BB BB
VAV V
XBB XBB

n

vu

vi

ve

6
DRUGA LEKCIJA

HARF DAL
Izgovara se kao nae D. Ime mu je DAL.

HARF ZAL
Izgovara se tako da vrhom jezika dodirnemo gornje prednje zube
(sjekutie) i izgovorimo Z. Ime mu je ZAL.
i se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR NA KRAJU U SREDINI NA POETKU SAMI
DAL 3BB 3BB
ZAL
4BB 4BB

4BB

4BB 3BB

3BB

D
Z
7
TREA LEKCIJA

HARF

RA
Izgovara se kao nae R. Ime mu je RA.
HARF

ZA
Izgovara se kao nae Z. Ime mu je ZA.

i se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
RA
5B 5B
ZA
6B 6B

6B 5B

Z
R
8
ETVRTA LEKCIJA

TENVIN I TEDID

a) Kratki samoglasnici: E, I i U se mogu udvostruiti i to se naziva
tenvin. Tenvin dolazi samo na kraju rijei i izgleda ovako:

Fetha E tenvin ita se EN, Pr. BBBBden
Kesra

I tenvin

ita se IN , Pr.

BBBBdin
Damma U tenvin

ita se UN, Pr.

BBBBdun

Kao to se vidi tenvin EN pie se sa elifom.

-den

-un

-in

-en

b) I slova mogu biti udvostruena. Da se ne bi pisala dva ista slova jedno do
drugoga, kada je prvo sa sukunom, pie se jedno slovo a iznad njega se stavi
znak

koji se naziva TEDID. Slovo sa tedidom izgovara se pojaano -

dugo i spaja se sa slovom prije njega. Pr.

9
PETA LEKCIJA


DUGI SAMOGLASNICI A i U

a) Dugo A se dobije ako se slovu koje ve ima kratko E , , doda
ELIF, , bez ikakvog znaka. Pr. = + . Ponekad se dugo A oznaava
malim elifom, , iznad slova. Pr. - aa , - zaa .

ZAPAMTI: U nekoliko kur'anskih rijei

zamjenjuje kod dugog A.

b) Dugo U se dobije ako se slovu koje ve ima kratko U,

doda VAV,
bez ikakvog znaka. Pr.

+ =

10
SLOVA KOJA SE SPAJAJU I SA DESNE I SA
LIJEVE STRANE
Sva slova koja su preostala spadaju u ovu grupu osim drugog oblika elifa,
hemzeta.
11
ESTA LEKCIJA
HARF , BA
Izgovara se kao nae B. Ime mu je BA.

HARF

NUN
Izgovara se kao nae N . Ime mu je NUN.

, i se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
BA .. ..,.. .... ,
NUN
.. ...... ....

, ........ ... ...

... .... ...,... .... ...

,... ..

...

...

.. ... ..... ... ..... ..... ...

...,...

...,...

...,... ....

....

,. .

..

_.

..

...

..... ....
ZAPAMTI:

(REBBun) ita se RABBun , .. (ENA) ita se ENE

B
N
12
SEDMA LEKCIJA

HARF . TA
Izgovara se kao nae T . Ime mu je TA.
HARF . SA
Izgovara se tako to se vrh jezika stavi meu prednje zube i izgovori se tepavo
S. Ime mu je SA.
. i . se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
TA
,.. ..... ... .
SA
,.. ..... ... .

......

,......

,.. ....... .... ,........ ,.. ..... ....

_ . .

..

,.

.. ,

. .....,.. ,..
..

..

..

.

. ...

... ..

. .

...


,..

..
_

.

_. .

_.

.....

....

...

. ,,.

._

.
ZAPAMTI: Rije . ita se RIBAA .




T
S

13
OSMA LEKCIJA

HARF _ JA I DUGI SAMOGLASNICI I i A
a) Harf _ JA se izgovara kao nae J . Ime mu je JA. Pie se kada je u rijei:


IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAM
JA ..
..,.. .., _

_ ..,

. ,..

,..

,.,..

.,

..

..
..,.. ..,
...

,

.

.. ., ,

,


b) Dugo I se dobije ako se slovu koje ve ima kratko I,

, doda _ bez
ikakvog znaka. Pr. dii - _

. = _ +

.

.

,. .

..,

.

. ..

, . .,_

, . ,

.,

..

. .

...,
c) Ako harf _ , J, bez ikakvog znaka doe poslije slova sa znakom E, ,
onda se on, zajedno sa znakom E, ita dugo A. Pr. daa - _. = _ + ..

,_..

. .

.U

_ _

. _. _

.
_ . ,

,.

.,

.

.,

... ..

_

_.

14
DEVETA LEKCIJA

HEMZE . i MEDD ~
a) Hemze je drugi oblik elifa pa se i ita kao elif. Ne spaja se sa drugim
slovima. Moe stajati samo a moe imati i nosioca jednog od tri harfa: , i
_ Izgovara se samo znak hemzeta a nikada nosilac. ita se:

NE ITA SE UN IN EN U I E

.,.

. ,,

..

..

. .

, .

...

.. .

, .

. , ..

. _

..
b) Medd (duina) je znak ~ iznad dugog samoglasnika A, I i U koji oznaava
da taj samoglasnik treba dva puta due uiti. Pr.

. daaaa . daa . - de
..

.., . .,

..

..

.,

,. .,

_..

15
DESETA LEKCIJA

HARF LAM
Izgovara se kao nae L. Ime mu je LAM .
HARF KAF
Izgovara se kao nae K. Ime mu je KAF .
i se piu kada su u rijei:
IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
LAM
.. ..i.. ...
KAF P.. ..O.. ..
Kada poslije harfa LAM doe ELIF, spajaju se ovako:
! ili . . Prvo slovo je uvijek LAM a drugo ELIF. Pr.
! -laa . -len

-le'aa

-le'i

-le'u

-le'e

...:..

. .: ...,

..

.

...

.

. _: . .,

.i...

: !

. .. .i .

.,.

_:.

. .

_:.

, ,

.

i.:

. .

. :

,:

_.
.

..

_: .

! .. . .. .

>
. .

.. ,

. _

_ :.

ZAPAMTI: U rijei .

. dugo U se ita kratko.

K
L

16

JEDANAESTA LEKCIJA

HARF _ SIN
Izgovara se kao nae S . Ime mu je SIN .

HARF IN
Izgovara se kao nae . Ime mu je IN
_ i se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
SIN
_.. ..... ... _
IN _.. ..... ..:

_ ..

..

: ..

. . .

..

.

. .

..

: _,

_.

.:

_ ., ,

....

., _

_ .

,.

..

_ .

_,

.. U Q

:.

_,

: .

_, .

:.

. : . . ... _

_ .

, : .

_

..

!

i

.. .,

. :,
.,

:

.

...

.

:

17
DVANAESTA LEKCIJA
HARF , MIM
Izgovara se kao nae M . Ime mu je MIM .

HARF . HA
Izgovara se kao nae H . Ime mu je HA .
a) , i . se piu kada su u rijei:
IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
MIM
,.. ..... ... ,
HA
.. .... ..: .

:

! .

...

..: , . ..

l

,:

.
,..

.

: ,:

i .

_.

. : . . ,

.. ..
.,

., ,,

:_

.: . . .

!

:
b) Slovo ., HA, i njegovi oblici: , , kada imaju na sebi dvije take
postaju slovo T : . , - , .
.

_

. .i

_. ,: . . . .

. .

_,

,: -, . .

.. .

.


c) .. , . i

. ,

. na kraju rijei uvijek su suprotne duine u odnosu na

samoglasnik znak - ispred njih. Pr. .

. lehuu,

.,

.... beniihi .

. .

. ,

:

.

_.

.

. : .

M
H

..
18
TRINAESTA LEKCIJA

HARF FA
Izgovara se kao nae F . Ime mu je FA .

HARF _ DIM
Izgovara se kao nae D . Ime mu je Dim .
i _ se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
FA
.. ..... ..:
DIM _.. ..-.. ..- _

i,

.- - . -

: .

.-

.. -

. :
.

:.

. :

. :

- .. : ,

:.:

. _

..

. -

-:

: , _

-,

.: ,

.. - :. -...
.

. -

. _: :

.. .- . :

,.

- .,

: .- : .

_

- .

. .

.

i

.

:
ZAPAMTI: Znak E, , ita se kao A, a prvo L se ne ui kod rijei

i

i ,i

F
D
. .

19
ETRNAESTA LEKCIJA

ODREENI LAN ..

(EL)
a) U Kuranu se esto susreu rijei koje poinju odredenim lanom, elifom i
lamom, ..

. . Pr. ,...:

. ( elkitabu ). Bilo koji od ova dva harfa ili oba, ako na

sebi nemaju nikakvog znaka, ne itaju se. Pr. .. (eddaru).

.. .

_.

_. .. ..

-

_- !

, -

i.

. .

,..

b) Ako prije rijei, kod koje se na poetku ne ita elif ili elif i lam, ima neka
druga rije, one se moraju u izgovoru spojiti. Pr.

,. ..:

. .. . (zalikelkitabu),

_... .

(ve minennasi).
.:i ..: _

.-. - .

.

f

..

f ,

. .

. . i .

.


-

_.

..

- .

...

... ....

c) Kada se spajaju dvije rijei, a prva se zavrava dugim samoglasnikom A, I
ili U, ovi samoglasnici se u izgovoru skrauju. Pr.

,..., (ejjuhellezine),
,

.

.

( inniljevme ),

.. .

!. ( zulevtadi ).
Elif bez znaka se susree esto i na kraju rijei i to obino poslije
dugog U. Pr. .

. ( amenu ).

. ,.

.. _

. -

..

. ,

-._

i.

!
. :

_..

..

. ,

20
SLOVA KOD KOJIH SE KRATKI VOKAL E
ITA KRATKO A
Iznad preostalih devet slova, zbog njihove krupnoe, kratki vokal
E, ita se kratko A, a tenvin EN ita se AN.
Ako je neki od ovih harfova sa sukunom a predhodi mu harf sa
vokalom E i taj vokal ita se kratko A.
U LEKCIJAMA KOJE SLIJEDE VJEBATI IZGOVARANJE PO
NEKOLIKO RIJEI BEZ PREKIDANJA DAHA.
21
PETNAESTA LEKCIJA
HARF _ KAF
Izgovor: grlo se stisne na njegovom poetku pa se naglo opusti i
izgovori krupno K. Ime mu je KAF.
HARF SAD
Izgovor: vrh jezika priljubi se uz prednji dio nepca, do samih zuba, pa
se izgovori krupno S. Ime mu je SAD.
HARF DAD
Izgovor: sredina jezika se vrsto prisloni uz nepce a vrh izmeu donjih
kutnjaka pa se izgovori krupno D. Ime mu je DAD.
_ , i se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
KAF
_.. ...... ...: _
SAD
_.. ...... ....
DAD D
_.. ...... ....

. . . .

. . . .

_ .: . :
_
. .

_: . .. .

: ..:

.

. ,

. .

,

_. _..

_..

_.. ..

i.. .: ._.. .:

,

.

_ ., .

..


_ .

. _

i. _ . .

: . i ..,

:
.

.

_

.:

. . :

. . . . : ,.

.. .

. , : .

:.

ZAPAMTI: Znak E, , ita se kod rijei ,,.

.-

i

_.

K
S
A

22
ESNAESTA LEKCIJA

HARF L TA
Izgovor: vrh jezika se priljubi uz prednji dio nepca, do samih zuba, pa
se izgovori krupno T. Ime mu je TA.
HARF L ZA
Izgovor: prednji dio jezika pritisne se uz unutranju stranu prednjih
zuba pa se izgovori piskavo i krupno Z. Ime mu je ZA.
HARF _ HA
Izgovor: stisne se gornji dio grla pa se izgovori krupno i hrapavo H.
Ime mu je HA.
L , L i _ se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
TA
L.. ..L.. .... L
ZA
.. ..L.. ... L
HA
_.. ..-.. ...- _
.- .

L .

..

L .

... .

.. .

.

-

. _

Li .. .

L: .

.

. _ . -

_,- . .

_ -: . -_ - L ., ,

_

,.,

i.

_,- . .

.:

,,

-

.

L, ..

L.

, i

.

L- .

. .

.. .

i -

..

. _

.. .

i -

L.

_,

.:

,.

-.

..

, . ,

_,,:

T
Z
H
23
SEDAMNAESTA LEKCIJA
HARF _ HA
Izgovor: stisne se srednji dio grla i uz blago strujanje zraka izgovori se
tanko . Ime mu je HA.
HARF _ AJN
Izgovor: stisne se srednji dio grla i izgovori se znak koji stoji sa ovim
harfom. Ime mu je AJN.
HARF _ GAJN
Izgovor: kao nae G samo je malo dublji. Ime mu je GAJN.
_ , _ i _ se piu kada su u rijei:

IME IZGOVOR KRAJ SREDINA POETAK SAMI
HA H _..
..-..
..- _
AJN
A , I , U ,
AN, IN, UN

_..
..... ...
_
GAJN G _..
..... ...
_

_. . _. . . . . . _

_ .- . -

_
..

.

. . .

.

..

... .

. . _

. . .

i.

.. ..

_ -

_ -

.-

..

. . .

. .

.
_

L.

i .._i .

:.- . ..

. - .

.

. .

i -:

.

.

. .

i .

. _i . .

i.

- .

..

, . -

-

-

l.

. ,

..-

i ..

24
OSAMNAESTA LEKCIJA

ARAPSKA ABECEDA

- elif . - hemze

. - sa . - ta , - ba

_ - ha _ - ha _- dim

- za - ra . - zal . - dal

- dad - sad - in _ - sin


_- gajn _- ajn L - za L - ta


- lam J - kaf _ - kaf - fa

. - ha - waw - nun , - mim

_ - ja


ZAPAMTI IMENA HARFOVA



25
KADA UITI IME SLOVA

U Kur'ani Kerimu dvadeset i etiri sure poinju kraticama ili
pojedinanim slovima.U svim tim sluajevima izgovara se samo ime tih slova.
To su ovi sluajevi:

,,.

,

!

. ..... ,

. .. . .....

,

! . ..... _.

. . : .....

,,

. .

. ..... ,.. . .

. .....

..

.

,,

,

!

.....

_. ..

. . : .

. .....

,,

,

!

. .....

...

,. .

. .....

..

. ., .: .: ......

_. .. ., . :

,. . , .....

_,
. :

,

.

,,

. .- .....

_. ...

,,. .- .....

,-
ARAPSKI BROJEVI

Arapski brojevi se piu i itaju slijeva na desno kao i kod nas.
- , .
1 2 3 4 5 6 7 8 9 0

- . - ,
10 13 20 279 311 624 8 159

Broj stranica, ajeta, duzova i hizbova pisan je arapskim brojevima u
Kur'ani Kerimu.

.
.

.
26
DEVETNAESTA LEKCIJA

STAJANJE NA KRAJU RIJEI ILI REENICE

Uei Kur'an naii e se na sitno napisane harfove iznad rijei. To su znaci
za stajanje a imaju slijede e zna enje:
, i : - mora se stati, L , _ i _i: - treba stati (bolje je stati),
, , _ i _i. - bolje je prei, ! - ne treba stajati na toj rije i.
Znak nae take je ,

ili O .
Kada rije na kojoj se zastaje ima na zadnjem harfu znak:

tada e se taj harf uiti kao da je na njemu sukun. Pr. , . . , . .

Ako se rije zavrava tevinom EN,

, staje se kao da je na kraju dugo A.

Pr. .

..

. > ...

. .
Ako se rije zavrava dugim vokalima A, I ili U kod stajanja nema nikakve
promjene. Pr: _.

.- , .,

, _.,

. .
Ako se rije zavrava okruglim T, . - sa bilo kojim znakom, T e se
itati kao H - . . Pr: .

> .

i -. . > .

.

.i ., .:

_.:

f.

..:. . _

_:. ,.

.. ,

..

_-

. .: ..,. . .

i .

.... . ,, -

..,

.i

. ..:

. .

: _-

.. .. i . -:

- ,

- .,

._

.

_

.

. _

. _

_ : ,

.: ,

.

_

. . .:. ...

: !

i.

: . . . ..

,.,, .. .

. _. ..:

:
_
L

!
L

. . . . . .
L
_

>
27


DVADESETA LEKCIJA

VRIJEDNOST I ADABI UENJA KUR'ANA

Uenje Kur'ana a. . se ubraja u najbolja djela to se vidi iz kur'anskog ajeta:
Oni koji Allahovu Knjigu ue i namaz obavljaju i od onoga ime ih Mi opskrbljujemo
udjeljuju, i tajno i javno, mogu se nadati nagradi koja nee nestati. (Fatif, 29, 30 )
Ta vrijednost potvrena je i hadisom: Najvrijedniji ibadet moga Umeta je uenje
Kur'ana. (Ebu Nu'ajm)
Imam Ahmed b. Hanbel kae:Vidio sam Uzvienog Allaha u snu, pa sam
rekao:O Gospodaru, to je najbolje ime Ti se pribliavaju Tebi bliski? On ree:Moj govor,
o Ahmede. Pitao sam:Sa razumjevanjem ili bez razumjevanja? On ree:Sa razumjevanjem
ili bez razumjevanja.
1

Kur'an a.. je Boiji govor pa zasluuje posebnu panju i uaa i sluaa. Stoga, za
uenje i sluanje Kur'ana postoje odreeni propisi, odnosno preporuke.
Prihvaanje Kur'ana Mushafa iziskuje potpunu tjelesnu istou, abdest.Ovo isto
vrijedi i za uenje gledajui u tekst. Uenje Kur'ana napamet (ponavljanje) zahtijeva da ua
bude ist od denabeta, stanja kada mora uzeti gusul. Uzimanje abdesta u ovom sluaju nije
obavezno, nego je samo preporuano.
2

Dunubu i eni sa mjesenim pranjem (hajz) haram je uiti Kur'an, bez obzira da li
se radi o jednom ajetu ili manje. Doputeno im je da Kur'an ue u sebi, bez izgovaranja rijei,
ili da gledajui u Kur'an, ne dotiui ga se, ue u mislima.
3

Uau Kur'ana preporuuje se oblaenje iste odjee, namirisavanje i ienje usta.
Treba zatim, da bude isto i prikladno mjesto gdje se ui, da ua bude okrenut prema Kibli,
skruen i dostojanstven.
Uenje Kur'ana treba poeti rijeima: ,,-_. .L,.. . i... .. , (Utjeem se Allahu
od prokletog ejtana), a lijepo je zavriti rijeima: ,,L..i._.. (Istinu je rekao Uzvieni
Allah).




1 Ali Nasif, IV dio, srt. 7.
2 Hafiz amil Silajdi i hafiz Ibrahim Trebinjac, Tedvid, Sarajevo 1973, str. 140.
3 En-Nevevi,Adabi uenja Kur'ana (prijevod,H.Omerspahi), Sarajevo, 1998, str.58.

DVADESETA LEKCIJA
VRIJEDNOST I ADABI UENJA KURANA
Uenje Kurana a. . se ubraja u najbolja djela to se vidi iz kuranskog ajeta:
Oni koji Allahovu Knjigu ue i namaz obavljaju i od onoga ime ih Mi opskrbljujemo
udjeljuju, i tajno i javno, mogu se nadati nagradi koja nee nestati. (Fatir, 29, 30 )
Ta vrijednost potvrena je i hadisom: Najvrijedniji ibadet moga Umeta je uenje
Kurana. (Ebu Nuajm)
Imam Ahmed b. Hanbel kae:Razgovarao sam sa Uzvienim Allahom u snu, pa sam
rekao:O Gospodaru, to je najbolje ime Ti se pribliavaju Tebi bliski? On ree:Moj go-
vor, o Ahmede. Pitao sam:Sa razumjevanjem ili bez razumjevanja? On ree:Sa razumje-
vanjem ili bez razumjevanja.
Kuran a.. je Boiji govor pa zasluuje posebnu panju i uaa i sluaa. Stoga, za
uenje i sluanje Kurana postoje odreeni propisi, odnosno preporuke.
Prihvaanje Kurana Mushafa iziskuje potpunu tjelesnu istou, abdest.Ovo isto
vrijedi i za uenje gledajui u tekst. Uenje Kurana napamet (ponavljanje) zahtijeva da ua
bude ist od denabeta, stanja kada mora uzeti gusul. Uzimanje abdesta u ovom sluaju nije
obavezno, nego je samo preporuano.
Dunubu i eni sa mjesenim pranjem (hajz) haram je uiti Kuran, bez obzira da
li se radi o jednom ajetu ili manje. Doputeno im je da Kuran ue u sebi, bez izgovaranja
rijei, ili da gledajui u Kuran, ne dotiui ga se, ue u mislima.
Uau Kurana preporuuje se oblaenje iste odjee, namirisavanje i ienje usta.
Treba zatim, da bude isto i prikladno mjesto gdje se ui, da ua bude okrenut prema Kibli,
skruen i dostojanstven.


DVADESETA LEKCIJA

VRIJEDNOST I ADABI UENJA KUR'ANA

Uenje Kur'ana a. . se ubraja u najbolja djela to se vidi iz kur'anskog ajeta:
Oni koji Allahovu Knjigu ue i namaz obavljaju i od onoga ime ih Mi opskrbljujemo
udjeljuju, i tajno i javno, mogu se nadati nagradi koja nee nestati. (Fatif, 29, 30 )
Ta vrijednost potvrena je i hadisom: Najvrijedniji ibadet moga Umeta je uenje
Kur'ana. (Ebu Nu'ajm)
Imam Ahmed b. Hanbel kae:Vidio sam Uzvienog Allaha u snu, pa sam
rekao:O Gospodaru, to je najbolje ime Ti se pribliavaju Tebi bliski? On ree:Moj govor,
o Ahmede. Pitao sam:Sa razumjevanjem ili bez razumjevanja? On ree:Sa razumjevanjem
ili bez razumjevanja.
1

Kur'an a.. je Boiji govor pa zasluuje posebnu panju i uaa i sluaa. Stoga, za
uenje i sluanje Kur'ana postoje odreeni propisi, odnosno preporuke.
Prihvaanje Kur'ana Mushafa iziskuje potpunu tjelesnu istou, abdest.Ovo isto
vrijedi i za uenje gledajui u tekst. Uenje Kur'ana napamet (ponavljanje) zahtijeva da ua
bude ist od denabeta, stanja kada mora uzeti gusul. Uzimanje abdesta u ovom sluaju nije
obavezno, nego je samo preporuano.
2

Dunubu i eni sa mjesenim pranjem (hajz) haram je uiti Kur'an, bez obzira da li
se radi o jednom ajetu ili manje. Doputeno im je da Kur'an ue u sebi, bez izgovaranja rijei,
ili da gledajui u Kur'an, ne dotiui ga se, ue u mislima.
3

Uau Kur'ana preporuuje se oblaenje iste odjee, namirisavanje i ienje usta.
Treba zatim, da bude isto i prikladno mjesto gdje se ui, da ua bude okrenut prema Kibli,
skruen i dostojanstven.
Uenje Kur'ana treba poeti rijeima: ,,-_. .L,.. . i... .. , (Utjeem se Allahu
od prokletog ejtana), a lijepo je zavriti rijeima: ,,L..i._.. (Istinu je rekao Uzvieni
Allah).




1 Ali Nasif, IV dio, srt. 7.
2 Hafiz amil Silajdi i hafiz Ibrahim Trebinjac, Tedvid, Sarajevo 1973, str. 140.
3 En-Nevevi,Adabi uenja Kur'ana (prijevod,H.Omerspahi), Sarajevo, 1998, str.58.

Ua prilikom uenja treba da uje sebe. Kada se uje uenje Kurana od prisutnog
uaa ili preko magnetofona, radija ili televizije, mora se biti skruen, utjeti, sluati i pratiti
uenje, jer je i sluanje uenja Kurana ibadet.
Kuranu se ukazuje panja i na taj nain, to se dri na uzdignutom mjestu, kada se
nosi ili se odlae. Na njega se ne stavljaju nikakve druge knjige i predmeti.
Musliman i muslimanka kada naue kuransko pismo, svaki dan bi trebali prouiti,
gledajui, jedan dio Kurana.
A uspjeh je od Allaha d. .
28
LITERATURA
1 Kuran s prevodom, Besim Korkut, Sarajevo, 1984.
2 A.Huki, Arapsko-srpskohrvatki rijenik,Sarajevo, 1973.
3 Muhammed Fuad, El-Mudemul-mufehres, Istanbul,1984.
4 Hfz. amil Silajdi i hfz. Ibrahim Trebinjac, Tedvid, Sarajevo, 1973.
5 En-Nevevi, Adabi uenja Kurana (prevod H. Omerspahi), Sarajevo, 1998.
6 Idriz Demirovi, Sufara, Travnik, 1994.
7 Eref Kovaevi, Pismo Kurani Kerima, Sarajevo, 1978.
8 Fikret Paanovi, Sufara, Zenica, 1995.
9 Vehbija Maki, Sufara, Zenica, 1995.
10 Midhat elebi, Pismo Kurani Kerima s pravilima tedvida, Sarajevo, 1999.
8. dumadel - uhra 1426. H.
14. 7. 2005.
Doboj - Kakanj
29
SADRAJ
1. Uvod.........................................................................................4
2. Kratki samoglasnici..................................................................5
3. Harf ELIF...............................................................................5
4. Harf VAV...............................................................................6
5. Harf DAL i ZAL.................................................................7
6. Harf RA i ZA.......................................................................8
7. Tenvin i tedid...........................................................................9
8. Dugi samoglasnici A i U....................................................10
9. Harf BA i NUN..................................................................12
10. Harf TA i SA......................................................................13
11. Harf JA i dugi samoglasnici I i A....................................14
12. Hemze i medd..........................................................................15
13. Harf LAM i KAF................................................................16
14. Harf SIN i IN....................................................................17
15. Harf MIM i HA...................................................................18
16. Harf FA i DIM..................................................................19
17. Odreeni lan .................................................................... .....20
18. Harf KAF, SAD i DAD....................................................22
19. Harf TA, ZA i HA............................................................23
20. Harf HA, AJN i GAJN.....................................................24
21. Arapska abeceda.......................................................................25
22. Kada uiti ime slova.................................................................26
23. Arapski brojevi.........................................................................26
24. Stajanje na kraju rijei ili reenice...........................................27
25. Vrijednost i adabi uenja Kurana............................................28
26. Literatura..................................................................................29