PROZVODNJA JEMA

Bioloke osobine jema

Postoje tri ekoloka tipa jema, severni, srednji i juni. Svaki od njih se dolikuje svojim biolokim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima i uslovima gajenja. Postoje ozime i jare forme. Ozimost kod jema nije tako jako izraena kao kod penice i rai, mada postoje sorte ozimog jema koja se po ozimosti moe izjednaiti sa penicom. i kod jema postoje tipine jare, prelazne i ozime forme, premda apsoluto ozimih formi nema. Najdui stadijum jarovizacije iznosi 34-45 dana. Jeam ima bri porast od penice, iri list i veu lisnu povrinu ali je korenov sistem slabije razvijen. Bolje se bokori od penice. Etape organogeneze su sline kao kod penice. Samooplodna je biljka, a opraivanje se vri u zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod prezrelih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do gubitaka. Severni tip jema i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju velike zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na -1.50C. Sadre manje proteina, a vie skroba zato se prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu a delom i za ishranu stoke. Ovaj tip jema ima velike zahteve prema vlazi, ne podnosi suu i visoke temperature. Srednji ili srednjeevropski tip jema

obuhvata veinu kvalitetnih sorti pivarskog jema selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip jema najpogodnija je umereno topla klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Najbolji rejoni za proizvodnju pivarskog jema su oni u kojima je vegetaciona sezona kratka sa kiovitim letima. To su planinska podruja u nas. Juni tip jema se odlikuje po tome to moe da izdri niske temperature i suu bolje od srednjevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, suu i toplotni udar.

Uslovi uspevanja
Zahtevi prema toploti. - Ozimi i jari jeam klijaju na temperaturi od 1 do 20C . Optimalna temperatura za ovaj proces iznosi 15-220C, a maksimalna 28-300C. Mlade biljke ozimog jema bez tetnih posledica mogu izdrati mrazeve od -4 do -50C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdre krae mrazeve od -10 do -120C. Mlade biljke jarog jema podnose kratkotrajan mrazeve od -4 do -5 a kadkad od 80C. U periodu od nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura vazduha je 20-220C, a pri sazrevanju 23-240C. Za jeam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. Pranici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je nia od 100C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 400C, jeam trpi manju tetu od penice i rai to znai da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilne zriobe. Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne itarice najmanji, odnosno on je najotporniji na suu. Ekonomino troi vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko 450 kod ozimog jema). Zbog toga u aridnijim podrujima daje sigurnije prinose od drugih pravih ita. On ipak ima vee zahteve prema vlazi u prvim

fazama razvoja korenovog sistema. Jeam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih ita (48-50% od teine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, to dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takoe troi dosta vode u fazi bokorenja, a naroito izmeu poetka vlatanja i klasanja. Kritian period za vodu je u fazi nalivanja zrna. Jari jeam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi est listova. Zahtevi prema zemljitu.- Jeam ne podnosi kisela zemljita, a takoe se slabo razvija na peskovitim zemljitima. Poto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljita, naroito za juni tip jema.

Agrotehnika za jeam
Predusevi za jeam su isti kao kod penice. Dobri predusevi su rane okopavine, po mogunosti da se izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljita sauva vlaga zemljita radi izjednaenijeg klijanja i nicanja. Osnovna obrada i priprema zemljita za setvu je ista kao kod penice. Za ozimi jeam, obrada zemljita bi trebala poeti ranije nego za penicu (zbog ranije setve). ubrenje za jeam je specifino zavisno od njegovih ekolokih tipova. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema, treba raunati da unoenje veih koliina hanjivih materija u zemljite. U pogledu znaaja pojedinih hranjiva, isti je kao kod penice, s tim da se posebno mora voditi rauna o koliinama azota zbog manje otpornosti jema prema poleganju. Jeam najvie usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i kalijuma traje do kraja vegetacije, ali ipak najvie odmah

u prolee pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog porasta. U periodu od nicanja do kraja bokorenja jeam usvoji polovinu fosfora i kalijuma, a tek u toj fazi poinje intenzivno usvajanje azota. Zbog toga, on ima najvee potrebe prema azotu u fazama bokorenja i vlatanja. Kod pivarskog jema daje se vie fosfora i kalijuma, poto azot u veim koliinama utie na poveani sadraj proteina dok fosfor i kalijum utie na poveani sadraj skroba i branatog zrna. Ukoliko je zemljite siromano azotom, vee koliine azotnih ubriva poveavaju prinos bez tetnog poveanja proteina u zrnu. Za pivarski jeam iza ubrenih okopavina prosena koliina hranjiva treba da iznosi 4080 kg/ha N, 60-100 kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O, dok za stoni jeam treba dati 60-100 kg/ha N. 50-80 kg/ha P2O5 i 40-80 kg/ha K2O. Nain unoenja mineralnih ubriva je isti kao kod penice samo to prihrana azotom treba biti neto ranija nego kod penice. U aridnijim podrujima za jari jema treba celokupnu koliinu NPK hranjiva dati predsetveno. Setva. - Izbor sorte, priprema semena, semenski kvalitet je slian kao kod penice. Vreme setve treba podesiti tako da se jeam to bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne bude suvie bujan jer utie na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog jema je ono koje omoguava da se od setve do prosenog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi suma temperatura oko 5800C. To je negde u proseku od 20 septembra od 10 oktobra.

Za setvu jarog jema vai pravilo sejati to ranije, to bolje, a to znai im se rano u prolee moe ui u njivu (kraj februara ili poetak marta) u ravniarskom podruju dok u planinskim rejonima setva treba da se obavi tokom marta do poetka aprila. Nain setve i koliina semena razlikuje kod jarog pivarskog i ozimog stonog jema. Kod pivarskog jema je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak red od reda (10-12 cm) sa veom koliinom semena (oko 450-500 klijavih zrna/m2). Ozimi vieredni stoni jeam seje se takoe na razmak redo od reda 10-12 cm, ali sa koliinom semena od 500600 klijavih zrna /m2 to obezbeuje oko 400 prezimelih biljaka/m2, odnosno pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m2. Nega useva jema je slina kao kod penice. etva. Jeam se anje na kraju votane zrelosti, odnosno na poetku pune zrelosti (jednofazno kombajnom). Ukoliko je vlanost zrna vea od 14%, mora se vriti dosuivanje na 400C. Specifinosti kod etve jema u odnosu na druga strna ita su u njegovim osobinama klasa i zrna, lomljivosti stabla i zahtevima za istoom, smanjenjem loma i oteenja ubranog zrna. Zbog toga se namee potreba za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova etve kojima se maksimalno podreuje podeavanje reima rada kombajna. Gubici mogu nastati u obliku slobodnog zrna i neovrenih klasova na hederu i vralici kombajna. Na gubitke na hederu najvei uticaj ima vitlo kombajna, od

ijeg reima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka. Ako je usev redak ne obezbeuje se kontinualni protok mase, ve isti posle odsecanja pada na zemlju ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine kombajna, kao i usklaivanjem rada vralice mora da obezbedi kvalitetno izvrenje i ienje sa tolerantnim ukupnim gubicima neovrenih klasova (u granicama do 0,5 %), lomom i oteenjem zrna do maksimalno 3 % , od ega lom zrna do maksimalno 1 % i makrooteenja do 2 %. Intenzitet izvravanja srazmeran je broju obrataja bubnja i smanjenom zazoru izmeu bubnja i podbubnja, dok je lom i oteenje zrna obrnuto srazmeran, to zavisi od stanja vlanosti zrna i sortnih osobina. Dakle, fiziko-mehanike osobine sorte imaju uticaja na gubitke na hederu, uzrokovane radom vitla. Gubici se kreu u granicama 0,5 -6 %. Kod etve potpuno zrelog jema (13 - 14 % vlage) promena zazora izmeu bubnja i podbubnja utie na variranje gubitaka od 0,15-1,25 %. Promena rada vridbene komore u veoj meri utie na pojavu gubitaka slobodnog zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovrenih klasova. Namee se konstatacija da kod etve pivskog jema reim rada kombajna treba prilagoditi sorti, stepenu zrelosti, uslovima etve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada kombajna.