GRAEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Graevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloeni su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina moe ponaati destruktivno na na objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaa agresivno prema naim objektima i dovodi do njihovog oteenja pa ak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na nain njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje sloenim fiziko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevi Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potie od latinske rei corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene re korozija obino se misli na metale(gvodje i elik) , meutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramikih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podlonosti tih materijala oksidaciji. Danas se u graevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagraene od betona i elika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takoe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za ije se odravanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadraja metala u sebi, sve su one izloene koroziji, a to je jo vie izraeno danas gde imamo takozvane kisele kie koje jo pojaavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godinji trokovi zbog korozije metala, ukljuujui i mjere za zatitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsena istraivanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godinji trokovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara to je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaaju sekundarne tete nastale zbog korozije, npr. nesree, ugroenost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teke ekoloke katastrofe, propadanje spomenike batine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki znaaj pravovremene i kvalitetne zatite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zatite koje nam pomau da nai objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog odravanja i saniranja oteenja usled korozije manje.

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

1.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA

Prema mestu nastanka korozija moe da bude: -Atmosferska korozija Najrairenija vrsta korozije. Obuhvata procese u vlanom vazduhu, na kii i insolaciji, aerosolima i hemijskim zagadjivaima vazduha.Rezultat delovanja kiseonika ,vlage I ostalih gasova u vazduhu.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima. Kisele kie su uzrok poveanom intenzitetu atmosferske korozije. Kisela kia je kia ili bilo koja druga padavina zagaena sumpor dioksidom, azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. Dok je uobiajena pH vrednost kie oko 5,5, pH vrednost kisele kie je izmeu 4 i 4,5. To znai da ona sadri otprilike 40 puta vie kiseline od obinih padavina. Glavni uzronici kiselih kia su termoelektrane, dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraaju. Kisele kie obino izazivaju tete daleko od svojih stvarnih izvora. Sva kia je vrlo blago kisela. Slaba kiselina u kinici moe da nagrize krenjak u graevinama i statuama, jer je krenjak baznog sastava. Kia moe i da reaguje s otpadnim gasovima koje isputajuelektrane, automobili i fabrike. Kad se to desi, pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kiom. Posle nekog vremena, kisela kia polako zatruje jezera i vodotokove, ugroavajui biljnii ivotinjski svet u tim krajevima. Iz tog razloga, ljudi nastoje da smanje koliinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje isputaju u vazduh.

-Korozija u tenosti- koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom, rastvorima kiselina, baza ili soli.Takvo je, na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. -Podzemna korozija- koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao to su cevovodi, cisterne, nosei stubovi i sl. Kad je u pitanju samo zemlja re je o elektrohemijskoj koroziji, ali ako je tle bogato vodom moe nastati i mikrobioloka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj, razaraju zatitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju elinih delova)

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

1.2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA:

Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su znaajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehanike otpornosti-vrstoe pri pritisku,savijanju,zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termiki dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za razliite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi,kiseline,baze,soli) Kao to vidimo za antikorozine materijale se trai da budu i vodonepropustljivi,meutim to nije uvek sluaj.Zbog toga se esto u okviru antikorozionih sistema zatite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije ,tzv. vodonepropustljive membrane. One treba da su: - potpuno nepropustljive za tenosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pruaju otpor difuziji agresivnim medijumima - termiki otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastine i plastine deformacije usled dilatiranja podloge

1.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA

Sve antikorozione materijale o kojima emo govoriti podeliemo na dve osnovne grupe: - Organske zatitne premaze - Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo, da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zatita debljine do 1 mm,koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta,dok se pojmom namaz

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 oznaavaju materijali sa veom debljinom sloja od 1 mm i veeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste.

1.4 ORGANSKI ZATITNI PREMAZI

Najvei dio metalnih konstrukcija (80 %) izloen je atmosferskom korozijskom delovanju. Najei oblik njihove zatite je zatita organskim premazima. Premazi se nanose u zatitne, dekorativne ili obe svrhe. Sistem zatite se obino sastoji od temeljnog sloja i jednog ili vie pokrivnih slojeva, od kojih svaki ima svoju ulogu. Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline. Zatitno delovanje premaza je viestruko: premaz poveava, poveava otpor difuziji kiseonika prema povrini metala i time se usporava proces korozije. Delimo ih na: - Materijali na bazi sintetikih polimera - Materijali na bazi prirodnih polimera - Lakovi i emajli - Firnisi i uljane(masne) boje Zatitna sredstva o kojima govorimo su najee predstavljaju viekomponentne sisteme pri emu su u optem sluaju prisutne gradivne komponente date sledeom emom.

SL.1-ematski prikaz sastava premaznih sredstava

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

1.5. MATERIJALI NA BAZI SINTETIKIH POLIMERA

Kao to vidimo na slici 1. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri emu u njima osnovne supstance ,kada govorimo o materijalima na bazi sintetikih polimera, mogu biti polimeri tipa: alkida, akrila, hlorkauuka ,vinilkauuka, epoksida, poliestera , poliuretana ,fenolformaldehida,silikona i dr. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje odreenih agresivnih sredina.U sledeoj tabeli je dat prikaz nekih od najee primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na odreene agresivne supstance. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + +

Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarai + (+) + Aromatski rastvarai Hlorirani rastvarai Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja,masti + + +-otporan (+)-ogranieno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkauuk VE-vinilestar

+ + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) - neotporan

PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola

Sl. 2 Hemijske otpornosti nekih sintetikih polimera Pored osnovnih supstanci, u premaznim sredstvima prisutni su i razliiti rastvarai i razreivai.To su obino alifatini ugljovodonici,alkoholi,ketoni,estri,i dr.Rastvarai se primenjuju radi podeavanja koncetracije osnovne supstance,dok razreivai imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala,to je od velikog znaaja pri nanoenju premaza na

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 odreene povrine.Kao razreiva moe da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-meavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi.Takvi polimeri su na primer polivinilacetat,akril,butadienstiroli dr. Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju razliite uloge.Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena suenja polimerne formulacije, - radi spreavanja sedimentacije pigmenta, - radi poveanja savitljivosti(duktilnosti) osuenog premaza, - radi obezbeenja tiksotropije materijala(spreavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne povrine), - radi omoguavanja nanoenja zatitnog sredstva u vidu tankog filma i dr.

Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiu na smanjenje brzina korozionih procesa ,a esto i na njihovo potpuno zaustavljanje. Drugim reima ovakvi pigmenti su tzv. ihibitori ( pasivizatori) korozije,pa stoga oni u pojedinim sluajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zatite.Ovo je vrlo izraeno kod antikorozione zatite metala ,gde zatitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizike brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa,ve je u pitanju aktivna zatita koja se ogleda u onemoguavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja.Tada,premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zatitu metalnih povrina,pa mesto delovanja premaza u takvim sluajevima je na graninoj povrini izmeu metala i premaza. Obini pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju. Oni u nekom smislu poveavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zraenjem i atmosferskim uticajima. Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj. imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije. Najpoznatiji pigmenti, ujedno i inhibitori korozije, su: - olovni minij (crvene boje); - titandioksid (bijele boje); - gvozdeni minij (crvene boje); - cinkoksid (bijele boje); - hromoksid (zelene boje); - cinkhromat (ute boje):

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede, krenjakog brana (filer), kaolina i slino. Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje povrina ili kao kitovi za popravak lokalnih oteenja.

1.6. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA

U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zatitna sredstva na bazi bitumena i katrana, kao i materijali u kombinaciji katrana ,bitumena i sintetikih polimera. Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo iroko koriste u putogradnji, hidroizolaciji i antikorozionoj zatiti.Bitumeni i katrani su smee visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen,pesak,beton,opeku,elik i druge materijale. Katran je mrkocrna viskozna tenost specifinog mirisa,sastavljena od meavine razliitih uljnih frakcija,katranske smole,slobodnih ugljenika i manjih koliina fenola , antracena, naftalina i drugih organskih jedinjenja. Katran se u antikorozione svrhe ,kao samostalan materijal primenjuje dosta retko.Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama, kada se dobijaju tzv. epoksikatranski premazi.Ovakvi premazi se odlikuju otpornou na delovanje vode,kao i otpornou na delovanje veine organskih kiselina,alkalija,rastvora soli.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se esto koriste za antikorozionu zatitu konstrukcija u tlu. Bitumen se definie kao crna,na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa.Mogu biti prirodni ili vetaki,gde su prirodni vrlo deficitarni,pa se danas koriste vetaki bitumeni dobijeni iz nafte. Elementarni sastav bitumena : - Ugljenik (C) 70-80 % - Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 %

- Kiseonik (O) 0- 2 % Bitumen ima znatno iru primenu od katrana,poto ga karakterie vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli,neorganske kiseline i alkalije niih koncetracija. Bitumen nije otporan na naftu, benzin, alkohole, estere, ketone, ulja mineralnog, biljnog i ivotinjskog porijekla. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom, a slui kao zatita elinih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo, ukopanih elinih ili AB rezervoara i slino.

1.7. LAKOVI I EMAJLI

Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju mijeanjem jedne ili vie sintetikih smola s lakoisparljivim organskim rastvaraima. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori, ovrivai i drugi dodaci za poboljanje kvaliteta premaza. S obzirom da lakovi ne sadre punila, oni su prozirni - transparentni - s razliitom vrstom sjaja.Sami se koriste za obradu drveta ,kada se eli zatiti drvo,a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja. Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu povrinu. Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla im vea dubina penetracije impregnacijskog sredstva. Navedeni materijali se koriste za zatitu poroznih podloga kao to je beton, malter, kamen, opeka i drvo.U praksi se najee sreu lakovi na bazi ureaformaldehidnih,poliestarskih,perhlorvinilnih,epoksidnih,silikonskih,alkidnih i drugih sintetikih smola.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u odreenim organskim rastvaraima. Emajl je meavina laka i pigmenta. Povrine premazane emajlom karakterie povean sjaj u odnosu na druge zatitne premaze.Kao i lakovi,mogu biti perhlorvinilni, epoksidni,s ilikonski i dr.

1.8. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE

Kao premazna zatitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog, konopljinog, orahovog i suncokretovog ulja. No, s obzirom da se prirodna ulja sporo sue, ona se stoga prerauju u tzv. Firnajs, koji sui bre od ulja u izvornom obliku. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. Laneno ulje, (firnajz, firnajs) je jedan od sjajnih naina zatite drveta od vlage. Uveliko se koristi prilikom zatite drveta koje e biti na suncu, kii, snegu, vetru. Postoje dve vrste firnajza - kuvano i antikuvano. Kao to ime kae, kuvano ulje je upravo tako kuvano. Kuvano ulje e se vietruko bre suiti od nekuvanog ulja. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno - etkom, valjkom ili pricanjem se premae povrina koja se zatiuje. Saeka se 24 sata da se osui firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno. Kada shvatite da drvo vie nee da upija firnajz, jednostavno ete prebrisati viak pamunom krpom.

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

Uljane boje su, dakle, smesa firnajsa i odreenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zatitu premazanih povrina.

1.9. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE

Metalne povrine koje nisu zatiene, izloene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina, baza, kiselih oksida i drugih hemikalija. Dejstvom korozije metalni predmeti se oteuju povrinski ili u celosti, fiziko-hemijskim putem. Kojom brzinom e korozija napredovati zavisi od mnogih faktora, a najee koncentracije, vrste i duine dejstva korozionih agenasa, relativne vlanosti vazduha, temperature, itd. Koroziji su podloni svi neplemeniti metali i njihove legure. Metalni predmeti se uvek zatiuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i zavrnim premazom koji ima zatitnu dekorativnu ulogu. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRINA ZA BOJENJE Stare povrine obnovite potujui ove korake 1. Uklonite stari premaz natopite povrinu nekim od razreivaa (Nitro razreiva, Uljani razreiva, Razreiva za odmaivanje), a zatim mehaniki odstranite stari premaz (mirgla, elina etka). 2. Obavezno uklonite tragove korozije mehaniki (mirgla, elina etka). 3. Uklonite ostatke premaza, korozije i praine obriite povrinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razreivaem. 4. Neravnine i oteenja na povrini metala zapunite odgovarajuim kitom i posle suenja obrusite. 5. Nanesite osnovnu boju etkom, valjkom ili pricanjem (po potrebi razredite originalnim razreivaem). 6. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog meupremaznog intervala (osnovnu boju moete prethodno blago prebrusiti mirglom). Nove povrine ete zatititi daleko lake i bre. Dovoljno je da se pridravate sledeeg redosleda: 1. Uklonite prainu i masnou sa metala krpom natopljenom razreivaem.

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 2. Suvu u istu povrinu lagano prebrusite mirglom, a zatim oistite krpom natopljenom razreivaem. 3. Nanesite osnovnu boju etkom, valjkom ili pricanjem ( po potrebi razredite originalnim razreivaem). 4. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog meupremaznog intervala (osnovnu boju moete prethodno blago prebrusiti mirglom).

2. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE

Drvo je prirodni, organski materijal, veinom izraen od celuloze. Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene, zajedno sa injenicom da ono ivi i die, vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zatitni premaz za drvo. Ovi zahtevi su specifiniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutranjoj aplikaciji. Pod dejstvom vlage, temperature, sunevog zraenja i mikroorganizama, nezatieno drvo se sui, puca, truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. Dejstvom spoljanjih uticaja drvo se razgrauje fiziki i hemijski, zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog znaaja. Kod povrinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka, veoma je vano da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 2 oC i vlanost vazduha od 50-65%. Drvo pre lakiranja treba osuiti na vlanost od 8-12 %, da bi se izbegle velike promene dimenzija, usled variranja sadraja vode u njemu. Ovo je veoma znaajno, jer drvo i film laka, odnosno boje, imaju razliite koeficijente zatezanja. Osnovni principi pripreme drvenih povrina za bojenje i lakiranje Stare, ve premazane drvene povrine 1. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem, stari premaz se mora potpuno ukloniti do istog drveta, bruenjem. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro bruenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180, a zatim finija 320). 2. Ukloniti brusnu prainu i neistoe etkom ili krpom.

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

3. Kod pokrivnih sistema mogue je posle bruenja starog premaza odmah naneti zavrni emajl. Transparentna obrada zahteva osnovni lak, koji se posle suenja brusi brusnim papirom granulacije 320. 4. U sluaju manjih povrinskih defekata na drvetu (rupice, pukotine), pripremiti kit za drvo, koji treba naneti pahtlom, poravnati i nakon suenja brusiti. 5. Nanoenje sledeih slojeva laka vri se nakon potpunog suenja prethodnog sloja, prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. Nove drvene povrine 1. Suvu drvenu povrinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i oistiti od praine. Dalja obrada je jednostavna, prema navedenim uputstvima za transparentne, odnosno pokrivne sisteme.

2.1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZATITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA

Gore opisani materijali se koriste u okviru odreenih sistema zatite, pri emu u tom sistemu uvek figurie nekoliko slojeva-premaza.Ovi slojevi se nanose preko razliitih povrina tako da moemo govoriti o sistemima zatite metala ,betona ,drveta i dr. Efikasnost zatite zavisi od mnog faktora kao to su: -odabranih materijala, odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme povrine Priprema povrine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zatite. Na slici 3. je prikazan opti sluaj sistema antikorozione zatite primenom organskih premaza .

GRAEVINSKI MATERIJALI 2 Sl. 3.-Komponente sistema antikorozione zatite Preko odreene podloge (1) se nanosi : (2)- osnovni premaz, koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu povrinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se titi i primenjenog sistema antikorozione zatite( u sluaju metalnih povrina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti,dok kod ostalih zatite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj). (3)- sloj za ravnanje-koji se koristi pri zatiti neravnih povrina.Dobija se nanoenjem tzv. masa za izravnavanje ,koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema . (4),(5)- pokrivni premaz-koji se moe nanositi u nekoliko slojeva pri emu ovi slojevi predstavljaju samo fiziku zatitu kako za materijal koji se titi od korozije ,takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje odreene boje). (6)- zavrni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina,najee su to lakovi i emajli. eline konstrukcijeSe od korozije najee tite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.Osnovni premazi sadre obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 m.U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na razliitim osnovama- uljanoj,alkidnoj,hlorkauukovoj,epoksidnoj i dr.Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka,aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najee tzv.Wash Primer- polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 m, (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na povrinu metala, omoguava odlino prijanjanje osnovnih i zavrnih premaza i titi metal od korozije. ) Pokrivni premazi se takodje najee nanose u debljinama od 30-50 m,pri emu njihov izbor zavisi od uslova sredine .U pojedinim sluajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom. Za zatitu povrina od lakih i obojenih metala koriste se takoe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza .Ako se radi o elementima koji su izloeni dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja ,graevinske konstrukcije od aluminijuma,pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi wash primeri neki drugi tip osnovnog premaza.

Betonske konstrukcijeKorozija betona,Ovim pojmom obino oznaavamo skupinu procesa propadanja betona, koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena.

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

se uvek tite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.Ovakvi sistemi mogu