Far za biciklu sa LED diodama

Zelene, ute, crvene i infracrvene svetlee diode su sa nama jo od ranih sedamdesetih godina XX veka. Poetkom XXI veka su se najzad pojavile i dugo oekivane plave, ultraljubiaste i bele svetlee diode (LED - Light Emitting Diode). Zahvaljujui razvoju novih poluprovodnikih materijala znatno je poveana i efikasnost ovih novih izvora vidljive svetlosti, tako da ih je osim kao indikatore rada raznih ureaja mogue koristiti i kao zamenu za male sijalice sa usijanim volframovim vlaknom (inkandescentne sijalice). U ovom tekstu emo se ukratko upoznati sa najvanijim karakteristikama plavih i belih LED dioda, a zatim e biti objanjena konstrukcija elektronskog sklopa koji omoguava njihovo efikasno korienje u prenosnim ureajima.

Karakteristike plavih i belih svetleih dioda

Jedna od osnovnih razlika koju moemo da uoimo izmeu standardnih crvenih, utih i zelenih LED dioda i novih plavih, belih i ultraljubiastih jeste potreba za viim naponom napajanja novih dioda. Zbog ega plave i UV LED diode zahtevaju vii napon napajanja od crvenih i zelenih? Svi poluprovodniki izvori svetlosti rade na principu direktnog pretvaranja energije jednosmernog elektrinog polja u elektromagnetsko zraenje. Ovaj proces se odigrava unutar naroitih sloenih poluprovodnikih materijala kod kojih je postignut veliki tzv. enegretski procep izmeu pozitivne i negativne elektode koji je reda veliine nekoliko elektron-volti (eV), to odgovara energijama fotona vidljive svetlosti talasnih duina od 380nm do 760nm. Kada kroz ovakve materijale protie jednosmerna elektrina struja, elektroni koji ine struju bivaju premetani izmeu elektroda iji se potencijali razlikuju za nekoliko volti, zbog ega bivaju primorani da viak energije emituju u vidu svetlosnog zraenja. to je vea razlika potencijala izmeu elektroda, bie formirani fotoni sa veom sopstvenom energijom, tj. manjom talasnom duinom. Plavi i ultraljubiasti fotoni imaju manju talasnu duinu od crvenih, zelenih i utih. Dakle, neophodno je da novi poluprovodniki materijal napajamo viim jednosmernim naponom ukoliko elimo da dobijemo plavu svetlost! Na narednoj slici je prikazana tipina naponsko - strujna karakteristika plave LED diode:

Primeujemo da emitovanje svetlosti zapoinje pri naponu od 2.4V. Porast napona na elektrodama poveava jednosmernu struju kroz diodu tako da pri naponu od 3.4V struja dostie vrednost od 40mA, to je maksimalna dozvoljena struja koja ne oteuje komponentu. Nominalni radni vek savremene plave LED diode iznosi 100.000 radnih sati (tj. preko 11 godina neprekidnog rada) za struje manje od 40mA.
1

Iskusniji itaoci su primetili dve razlike u odnosu na naponsko - strujne karakteristike klasinih svetleih dioda: one koriste napone izmeu 1.4V i 1.9V, ali i struje manje od 10mA. Ve je objanjeno odakle potie razlika u radnom naponu, dok je poveana struja potrebna kako bi se dobila znatno vea koliina svetlosti - plave LED diode se proizvode sa ciljem da slue kao izvori svetlosti za osvetljavanje, a ne samo za indikaciju. Svetlosna efikasnost ovih dioda je vea od klasinih i halogenih sijalica sa usijanim vlaknom, i kod najboljih primeraka dostie vrednost od 50 lm/W (prema 13 lm/W kod klasinih i 30 lm/W kod halogenih). Smatra se da e u narednim decenijama poluprovodniki izvori svetlosti poeti da potiskuju klasine i u oblasti osvetljavanja prostorija. Jedini pravi problem u vezi sa tom primenom je cena - poluprovodniki izvori sa istom svetlosnom snagom su jo uvek neuporedivo skuplji u odnosu na klasine i fluorescentne sijalice. Naravno, u oblastima primene u kojima efikasnost i odreene druge osobine imaju prednost u odnosu na razliku u ceni, LED diodama izrazito brzo raste popularnost. Ultraljubiaste LED diode se izrauju od slinih poluprovodnikih materijala kao plave, s tom razlikom to je energetski procep kod njih jo vei, tako da fotoni koje one emituju imaju talasnu duinu krau od 380nm, tako da ljudsko oko ne moe da ih vidi. I one rade sa relativno velikim strujama jer oigledno ne mogu da slue kao indikatori, ve ih jedino ima smisla koristiti za osvetljavanje fluorescentnih materijala (fluorescentni materijali imaju osobinu da, kada su osvetljeni svetlou odreene talasne duine, reemituju svetlost neke druge, najee vee talasne duine). Ovakve svetlee diode se, na primer, ugrauju u rune detektore za otkrivanje falsifikovanog novca i sline ureaje. Bele svetlee diode su neto to na prvi pogled fiziki nije mogue napraviti jer poluprovodniki izvori uvek emituju monohromatsku svetlost. Prvi pokuaji da se konstruie bela LED dioda su se zasnivali na ugradnji tri svetlee diode koje emituju plavu, zelenu i crvenu boju svetlosti u isto kuite. Ove sloene komponente su, meutim, pokazale relativno loe radne karakteristike (razlikuju se naponi napajanja primarnih dioda i njihove meusobne efikasnosti) tako da su istraivai uskoro doli na ideju da primene stari trik: u blizini aktivne zraee povrine plave LED diode je postavljen sloj fluorescentnog materijala YAG:Ce koji, kada je osvetljen plavom ili UV svetlou, fluorescira i zrai svetlost ute boje, a ukupni rezultujui spektar ljudsko oko opaa kao belu svetlost. Ovaj princip je vrlo slian nainu rada fluo-cevi. Struktura ovog tipa belih LED dioda i spektar njihove svetlosti su prikazani na dve naredne slike:

Levi maksimum u spektru zraenja potie od primarne plave svetlosti koju emituje poluprovodniki materijal (0 = 460nm), dok desni potie od svetlosti ute boje koju reemituje fluorescentni materijal (0 = 580nm). Oigledno je da sa aspekta elektrinih karakteristika nema nikakve razlike izmeu plavih i belih LED dioda. Bela svetlea dioda je naprosto mehaniki usavrena plava dioda, pri emu su njihove elektrine osobine potpuno jednake. Zbog toga e u nastavku biti opisan sklop za napajanje plavih svetleih dioda, a svako po elji moe jednu ili vie dioda da zameni belima.

Konvertor za napajanje plavih LED dioda

Ve dugi niz godina se za napajanje baterijskih lampi i slinih prenosnih izvora svetlosti manje snage koriste dve NiCd, NiMH ili alkalne baterije. Kada pogledamo naponsko - strujnu karakteristiku plave LED diode, oigledno je da je nju nemogue direktno napajati iz dve punjive ili nepunjive baterije jer je taj napon (2.5 - 3V) prenizak da bi se postigla dovoljno velika struja kroz diodu. Sa druge strane, napon koji daje Li-ION akumulator (3.6 - 4.2V) je vrlo pogodan za direktno napajanje plavih LED dioda (naravno - preko odgovarajueg serijskog otpornika), ali su ovi akumulatori na alost jo uvek skupi, ugrauju se mahom u nestandardna kuita, a njihovo punjenje zahteva posedovanje specijalnih Li-ION punjaa kako bi se spreilo trajno oteenje akumulatora ili ak njegovo spontano paljenje i eksplozija. Li-ION akumulatori se nikako ne smeju puniti punjaem koji nije iskljuivo za to namenjen!!! Ipak, prednosti poluprovodnikih izvora svetlosti nad klasinim sijalicama su viestruke:

radni vek je preko 100 puta dui koliina proizvedene svetlosti za istu utroenu energiju je nekoliko puta vea mehanika izdrljivost (otpornost na udarce) je neuporedivo vea boja emitovane svetlosti se praktino ne menja kada se smanji snaga zraenja izvora plava emitovana boja svetlosti je bliska maksimumu osetljivosti ljudskog oka pri malim intenzitetima osvetljenosti (kada su aktivne tapiaste elije u mrenjai oka).

Sve nabrojane osobine su izuzetno znaajne kada se uzmu u obzir situacije u kojima se koriste baterijske lampe i slini prenosni izvori svetlosti. Zbog svega toga, zamena male sijalice sa usijanim vlaknom odreenim brojem plavih ili belih svetleih dioda u ve postojeoj baterijskoj lampi moe da bude vrlo interesantan poduhvat. Dakle, potrebno je napraviti mali DC-DC konvertor napona koji e se napajati naponom od priblino 2.5V a na svom izlazu davati napon od priblino 3.5V. U ovom sluaju je najpraktinije napraviti direktni DC-DC konvertor, u anglosaksonskoj literaturi poznatiji kao Boost-converter. Ovaj konvertor ne koristi transformator ve obinu induktivnost (jednostruki kalem) kako bi posredstvom akumulirane energije magnetnog polja postigao poveanje izlaznog napona. Nain njegovog rada se moe shvatiti sa principijelne eme koja je prikazana na narednoj strani. Dok tranzistor provodi (ponaa se kao zatvoreni prekida), struja kroz induktivnost raste po zakonu:

I t

U t L

gde je U napon na krajevima kalema, L je vrednost njegove samoinduktivnosti, a t je vreme tokom koga je tranzistor aktivan. Pri tom struja na prikazanoj emi tee u smeru odozgo na dole. Kada se tranzistor naglo iskljui, struja kroz induktivnost mora da nastavi da tee tako da se sada induktivnost ponaa kao dodatni izvor jednosmernog napona (tj. baterija). Napon na njegovom donjem kraju iznenada postaje vii od napona na njegovom gornjem kraju, dakle vii od +Vbatt. Ovaj napon direktno polarizuje diodu koja zatim proputa struju do kondenzatora i puni ga pozitivnim naelektrisanjem. Krajnji rezultat opisanog niza dogaaja je to da je napon na kondenzatoru +VOUT postao vii od napona napajanja +Vbatt. Ciklus punjenja kondenzatora se ponavlja odreenom uestanou to omoguava da se paralelno njemu prikljui potroa RL koji e dobijati potreban napon i struju napajanja.

Odnos izlaznog i ulaznog napona (VOUT / Vbatt) kod Boost konvertora je grafiki prikazan na desnom dijagramu. Moe se primetiti da odnos transformacije napona zavisi od odnosa signal - ukupno vreme trajanja ciklusa (Duty Ratio = S/(S+P)) tokom rada tranzistora. to je trajanje ukljuenog stanja tranzistora (Signal) due u odnosu na trajanje iskljuenog stanja (Pauza), izlazni napon je vii. U emu je prednost direktnog Boost konvertora nad ostalim sklopovima za dobijanje vieg izlaznog jednosmernog napona od napona napajanja? Pre svega, Boost konvertor zahteva postojanje obine induktivnosti, a ne transformatora. Njih je istovremeno jednostavnije pronai i ne moraju da budu precizno motane jer se odnos transformacije napona jednostavno i precizno podeava u irokim granicama promenom odnosa Signal / Pauza u pobudnom naponu tranzistora (Vb). Osim toga, induktivnost kod Boost konvertora radi u DC reimu, to znai da je struja kroz nju priblino konstantna i istog je smera tokom ukupnog trajanja ciklusa, tako da se u njenom jezgru ne javljaju praktino nikakvi toplotni gubici jer ne dolazi do pojave jakih vrtlonih struja niti do histerezisnih toplotnih gubitaka karakteristinih za feritne materijale koji rade u AC reimu. Najzad, struja potroaa IL na izlaznoj strani konvertora tee kroz samo jednu ispravljaku diodu, za razliku od Gretz-ovog spoja kod koga struja uvek tee kroz dve redne diode, a koji se standardno koristi za usmeravanje izlaznog napona kod konvertor sa transformatorima. Ako za ispravljaku diodu izaberemo neku snanu diodu Schottky tipa, gubici usled usmeravanja napona e biti minimalni. Na narednoj strani je prikazana kompletna elektrina ema DC-DC Boost konvertora koji se moe koristiti za napajanje od jedne do osam plavih LED dioda sa jednosmernog izvora napona od 2.2 do 3.2V. Desni deo eme se jednostavno identifikuje sa prethodno objanjenim jezgrom Boost konvertora. Levi deo eme je oscilator koji kontrolie rad tranzistora Q3. Specifinost izabrane konfiguracije oscilatora se ogleda u sledeem: kako bi se to vie smanjili gubici u procesu konverzije napona, neophodno je da prelazni periodi ukljuivanja i iskljuivanja tranzistora Q3 traju to krae. Klasian astabilni multivibrator ne bi dobro radio kao kontrolni oscilator jer je kod njega izraen tzv. integracioni efekat koji rezultuje zaobljenim izlaznim impulsima sa relativno malom strminom. Za razliku od njega, oscilator koji je ovde prikazan na svom izlazu (tj. na kolektoru tranzistora Q2) daje vrlo otre pravougaone impulse, to obezbeuje trenutno ukljuivanje i iskljuivanje tranzistora Q3.

Princip rada pojednostavljenog Schmidt-ovog oscilatora je sledei:

Smatraemo da je prilikom ukljuivanja napona napajanja (+Vbatt) kondenzator C ispranjen, tj. napon na njemu je 0V. Q2 jo uvek ne provodi i otpornik Rb3 je preko otpornika R0 povezan na GND, tako da je napon na bazi Q1 jednak Vbatt / 3. Napon izmeu baze i emitora Q2 je zbog toga vii od 0.6V i on se ukljuuje i provodi izvesnu malu struju kroz R2 do baze Q2, zbog ega se i Q2 ukljuuje. Tada napon na otporniku R0 poraste na +Vbatt, i Rb3 povlai napon na bazi Q1 na vrednost 2/3 Vbatt, ime je Q1 definitivno ukljuen. Dakle, Q1 sada preko R2 puni kondenzator C i istovremeno dri Q2 u aktivnom stanju. Opisani prelaz neaktivno aktivno stanje je praktino trenutan, emu najvie doprinosi skokovita promena napona na bazi Q1. Kada napon na kondenzatoru C poraste na vrednost 2/3 Vbatt - 0.6V, napon izmeu baze i emitora Q2 postaje nii od 0.6V i Q1 poinje da se iskljuuje. To dovodi do iskljuivanja Q2 to dalje dovodi do toga da Rb3 preko R0 bude ponovo povezan na GND, to obara napon na bazi Q1 na Vbatt/3. Ovo ga definitivno iskljuuje, a samim tim i Q2. Na dalje se ceo ciklus ponavlja, s tim to napon na kondenzatoru C ne opada do 0V, ve do vrednosti (Vbatt / 3) - VBE, nakon ega sledi ukljuivanje Q1 itd. Prelaz aktivno neaktivno stanje je takoe trenutan.

Meusobni odnos trajanja ukljuenog i iskljuenog stanja Q3 se odreuje meusobnim odnosom otpornosti otpornika R1 i R2. Poveavanje R2 produava trajanje ukljuenog stanja (S), dok poveavanje R1 produava iskljueno stanje (P). Frekvencija ponavljanja ciklusa se moe sasvim nezavisno od odnosa S / P podeavati promenom vrednosti kapacitivnosti kondenzatora C. U principu, ako je induktivnost koju koristite vea, moete koristiti niu radnu frekvenciju i obratno. Vrednost od 4.7nF koja je prikazana na emi se pokazala kao dobra polazna vrednost. Ukoliko znate da raspolaete kalemom manje sopstvene induktivnosti ili primetite da je efikasnost konvertora manja od 70% (tj. da je odnos struje napajanja i struje kroz LED diode vei od 2x), probajte da smanjite kondenzator C. Savremeni feritni materijali su prilagoeni radu na frekvencijama i preko 50kHz, tako da kondenzator C po potrebi moete smanjivati sve do 220pF. Alternativno, umesto smanjivanja vrednosti kondenzatora C moete istovremeno smanjivati vrednosti otpornika R1 i R2, s tim da njihov meusobni odnos ostane isti. Zener-doda D1 vezana paralelno sa Q3 ima iskljuivo zatitnu ulogu jer bi u sluaju prekida voda za napajanje LED dioda napon na izlazu konvertora mogao da poraste preko vrednosti probojnog napona VCEmax tranzistora Q3. Zener-dioda, meutim, ne dozvoljava da napon VCE izmeu kolektora i emitora Q3 pod bilo kojim uslovima poraste preko 6.8V. Ovu zatitnu diodu nikada ne treba izostaviti i treba je montirati u neposrednoj blizini tranzistora Q3. Dioda D2 koja iz kalema L puni izlazne kondenzatore moe da bude bilo koja za napone vee od 10V i struje vee od 0.5A, ali je poeljno da bude Schottky tipa jer je napon na takvim diodama pri direktnoj polarizaciji (tj. kada provode struju) manji od napona na klasinim silicijumskim diodama (0.6V) i iznosi 0.35V. Ovo dodatno smanjuje toplotne gubitke u

konvertoru. Treba naglasiti da se jedini merljivi gubici u ovom konvertoru javljaju upravo na toj diodi, tako da njihovo smanjivanje za gotovo 50% nije zanemarljivo. Par snanih Schottky dioda moe se pronai npr. u rashodovanom napajanju za PC, najee u tropinskom TO220 kuitu. Za pravilan i ekonomian rad konvertora vaan je izbor sva tri tranzistora. Q1 i Q2 moraju da budu silicijumski bipolarni tranzistori sa relativno velikim pojaanjem , veim od 400x. Najpraktinije je iskoristiti poznati komplementarni par BC547C & BC557C. Pred Q3 se postavljaju znatno stroi zahtevi: on mora da ima relativno veliko strujno pojaanje, napon zasienja izmeu njegovog kolektora i emitora (tj. napon VCES kada je ukljuen) mora da bude to manji, a osim toga on mora da bude i jako brz tranzistor u smislu brzine ukljuivanja i iskljuivanja. Na sreu, postoji vrlo pouzdan, mali i jeftin tranzistor koji ispunjava sve postavljene zahteve - 2SD965. Njegove karakteristike su sledee: 250 za 2SD965Q, odnosno 400 za 2SD965R, VCES < 0.03V za struje manje od 1A, ICmax = 5A, VCEmax = 20V. Pakuje se u malo TO92 kuite kao i BC547/557C i nije potrebno nikakvo dodatno hlaenje za njega. Slini, mada donekle skuplji tranzistori su 2SC4408, 2SD1207 i ZTX849 (kod svih je < 200). Izbor kalema L je empirijski. Najpraktinije je iskoristiti niskonaponski namotaj transformatora male snage iz switch-punjaa za mobilne telefone ili na feritno E-E jezgro iz konvertora za kompaktnu fluo-cev namotati pedesetak navojaka deblje bakarne Cul ice (deblje od 0.25 mm2). Pogodni kalemovi mogu da se pronau i u elektronskim transformatorima tj. konvertorima za napajanje niskonaponskih halogenih sijalica sa 220V. Jedan takav kalem dimenzija 16 x 16 x 16 mm je prikazan na narednoj slici:

. Vrlo pogodni mogu da budu kalemovi torusnih i lonastih prigunica iz switch naponskih konvertora za napajanje PC-ja, TV-a i drugih elektrinih ureaja koji se napajaju iz gradske mree. Vano je jedino da njihova samoinduktivnost bude u granicama izmeu 1mH i 30mH i da je ica od koje su nainjeni navojci dovoljno debela kako bi se spreili eventualni toplotni gubici zbog njene otpornosti. Pretpostavlja se da e konvertor dobijati napon napajanja iz para NiMH akumulatora, jer su oni savremenija zamena za NiCd akumulatore i gotovo u potpunosti su ih potisnuli. NiMH akumulatori danas mogu da imaju i preko 5 puta vei kapacitet za istu teinu i zapreminu u odnosu na NiCd, njihova cena neprekidno opada dok su im radni vek i pouzdanost sve vei. Kapacitet NiMH akumulatora je ak preko 50% vei i od kapaciteta nepunjivih alkalnih baterija istih dimenzija! Znaajna prednost u odnosu na NiCd akumulatore je skoro potpuno odsustvo tzv. Memory - efekta, koji predstavlja brzo smanjivanje kapaciteta akumulatora ukoliko se on puni bez da je prethodno bio ispranjen do napona od 1V po eliji. NiMH akumulatore je potrebno osveavati ovakvim propisnim pranjenjem tek nakon svakih desetak ciklusa punjenja i pranjenja. Konano, kadmijum (Cd) iz NiCd akumulatora je predstavljao i veliku ekoloku opasnost jer je re o izuzetno toksinom tekom metalu, mnogostruko pogubnijem od takoe relativno toksinog nikla (Ni). Iako su naponi NiMH i NiCd akumulatorskih elija praktino jednaki (1.2V), u uputstvima za upotrebu mnogih savremenih ureaja koji koriste NiMH akumulatore se moe naii na upozorenje da se oni ne smeju napajati NiCd akumulatorima. Ovo oigledno nema nikakvih osnova sa aspekta elektronike, ve iskljuivo predstavlja elju proizvoaa da se vrlo toksini NiCd akumulatori, makar i na prevaru, u potpunosti izbace iz upotrebe...

Ukupni stepen korisnog dejstva prikazanog konvertora iznosi 90%. Kao primer e biti navedeni rezultati merenja na faru za biciklu u koji su ugraene etiri plave LED diode, ija se slika nalazi na poslednjoj stranici ovog uputstva. Kako je maksimalna dozvoljena struja kroz jednu diodu 40mA, izlazna struja konvertora je podeavanjem odnosa R1 / R2 postavljena na vrednost od 160mA. Pri tom izmerena struja potronje iz dva NiMH akumulatora iznosi 250mA. Snaga potronje je:

2.4V 0.25 A 0.6W ,

dok je snaga koja se isporuuje LED diodama:

3.3V 0.16 A 0.528W .

Ukupni gubici iznose 0.072W, to priblino odgovara gubicima na ispravljakoj Schottky diodi:

0.35V 0.16 A 0.056W

Oigledno, jedini primetni energetski gubici se javljaju samo na ispravljakoj diodi D2 zbog ega je i poeljno da ona bude Schottky tipa. Energetska efikasnost ovog konvertora je:

0.528

0.6

100% 88% .

Kao to je u uvodu ve pomenuto, prosene plave i bele LED diode proizvode priblino 2 do 3 puta vie svetlosti za istu uloenu elektrinu snagu u odnosu na klasine male sijalice sa usijanim vlaknom. Ukoliko taj odnos pomnoimo stepenom elektrinog iskorienja konvertora, dolazimo do podatka da za istu struju potronje iz dva NiMH akumulatora moemo dobiti 1.8 do 2.7 puta vie svetlosti! Alternativno, ukoliko nam je koliina svetlosti kojom smo ranije raspolagali dovoljna, u prilici smo da smanjimo potronju energije iz akumulatora na 55% ili ak 33%. Far koji je bio predmet merenja je izvorno koristio sijalicu 2.4V/0.5A, tako da je upotrebom konvertora sa etiri plave LED diode njegova potronja smanjena za 50%, pri emu mu je svetlosna snaga u izvesnoj meri ak poveana. Sve u svemu, ukoliko nameravamo da prepravimo prednji far za biciklu, bie nam potrebno 4 do 6 plavih LED dioda da bismo bili jasno vidljivi ostalim vozaima. Ovakav far je namenjen vonji u preteno gradskim uslovima gde postoji ulino osvetljenje i od prednjeg svetla se prvenstveno zahteva da omogui dobru uoljivost bicikliste, a ne da slui za osvetljavanje puta ispred njega u potpunoj tami. Kako bismo dodatno poveali kvalitet fara, svetlee diode u njemu moemo da fiksiramo tako da u celini daju difuzan snop svetlosti, npr. horizontalnog ugla 45 i vertikalnog ugla 30. Na taj nain ni jedan voza koji dolazi iz suprotnog smera nee biti zasepljen prejakom svetlou, a istovremeno smo sigurni da e i oni vozai koji se nalaze donekle levo ili desno u odnosu na na pravac kretanja, ili su za upravljaem kamiona (tj. iznad horizontalne ravni naeg fara), moi jasno da odrede na poloaj i brzinu kretanja. Plava boja svetlosti koju proizvode plave LED diode se odlino poklapa sa maksimumom osetljivosti ljudskog oka u mraku, jer su tada najaktivnije tzv. tapiaste fotoreceptorske elije u mrenjai koje su nekoliko puta osetljivije na svetlost od elija koje slue za razlikovanje boja po danu (tzv. elija-epia). Zbog toga far sa LED diodama posmatrau u mraku deluje upeatljivo bletavije u odnosu na far sa obinom sijalicom sa usijanim vlaknom, to je povoljno sa aspekta bicikliste jer mu omoguava veu uoljivost. Ipak, postoji i jedan problem u vezi sa plavom bojom prednjeg fara: crvene maje oi (katadiopteri) na zadnjim stranama vozila uopte ne reflektuju plavu svetlost jer je crvena plastika od koje su napravljene u potpunosti apsorbuje. Ovo biciklisti moe da otea uoavanje parkiranih vozila ispred sebe, a reenje lei u zameni odreenog broja plavih dioda belima. U njihovoj svetlosti ima crvene i ute boje, a kao to je ve objanjeno, njihove elektrine karakteristike su identine karakteristikama plavih dioda i bez problema e raditi u paraleli. Ako ipak primetite da je struja kroz bele LED diode razliita od struje kroz plave, najverovatnije posedujete diode razliitih proizvoaa iji se
7

radni naponi za istu struju potronje minimalno razlikuju (tipina razlika je par desetina milivolti). Ovo moete jednostavno korigivati na taj nain to ete redno sa diodama koje vuku veu struju povezati otpornik male otpornosti, npr. 0.22 do 1, snage 0.16W. Na samom kraju e biti predloena elektrina ema povezivanja pojedinih komponenti unutar fara koja istovremeno omoguava njegovo jednostavno punjenje bez vaenja akumulatora i proirivanje upotrebnih mogunosti:

Ova ema se zasniva na injenici da elektrina struja tee do akumulatora u suprotnom smeru tokom punjenja u odnosu na smer tokom pranjenja. Zbog toga se na prikljucima za napajanje konvertora pojavljuje inverzan napon tokom punjenja akumulatora. Dioda D3 ima ulogu da sprei oteenje konvertora na taj nain to prilikom punjenja akumulatora ograniava ovaj inverzni napon napajanja na svega - 0.6V, to konvertor podnosi bez ikakvih problema (ova dioda mora da bude predviena za struje preko 1A). Na slici se jasno vidi da se punja prikljuuje na elektrino kolo fara paralelno sa prekidaem za njegovo ukljuivanje. Dakle, ovaj isti prikljuak se moe koristiti i kao Prikljuak za punjenje akumulatora (logino je da tada prekida On/Off treba da bude otvoren, tj. u poloaju Off) i kao Remote On prikljuak za daljinsko ukljuivanje fara preko kabla proizvoljne duine. Daljinsko ukljuivanje se vri kratkospajanjem drugog kraja prikljuenog kabla preko nekog prekidaa, tastera ili kontrolisanog tranzistora koji moe da podnese struju napajanja konvertora (2SD965,...) . Vetiji itaoci ovo mogu na primer iskoristiti za povezivanje dodatnog tastera za ablendovanje postavljenog na rukohvatu upravljaa. Napomena: taster On/Off se kod nekih tipova farova nalazi izmeu dve akumulatorske elije, to nema uticaja na predloenu emu za punjenje i daljisko ukljuivanje prikljuak za punja se i tada vezuje paralelno ovom tasteru.

u Niu, 15.01.2006.god.

dipl. ing. Lazar Pani

Ovo uputstvo je napisano uz pomo besplatnih programa OpenOffice i XNview i moe se slobodno distribuirati u bilo kom obliku ukoliko se u njega ne unose nikakve izmene