1

Lamed
K-novne zu rudoznule
zubruo prredo vun Nnc

Godina 1 Broj 1 Januar 2008

Svm ctuocmu zelmo
Srecnu Novu 2008. godnu



Zasto Lanec' Brojeaaa vrecaost laneca () je
!c. sto je teno neseeaila. zaaei i aeeaje. rosi-
rivaaje vicila. salecavaaje aeee aovo.
1olon viseocisaje relistavaaja i eitaaja razli-
eiti| aolilaeija aailazio san aa telstove za loje
nislin ca noa ca oaca zaainljivi i crain eitao-
eina. Cojeciajavaajen a ovoj loastelaeiji. oai co-
oijaja aova cineazija i zaaeaj.
8tavovi a elaaeina ae ollaaja se avel sa ni-
sljeajen rire!ivaea Laneca.
I.X. e-mail: ninic@netvision.net.il



Secunju




Vr Vlaceala Ivaalovi

Godinjica osveenja
Beogradske sinagoge

2. 12. 1944 2. 12. 2007.


Podseanje na neke znaajne dogadjaje iz
ivota jevrejske zajednice u periodu koji je
sledio neposredno posle oslobodjenja

Rad Saveza jevrejskih veroispovednih optina
Jugoslavije je bio obnovljen 22. oktobra 1944. godine,
samo dva dana nakon oslobodjenja Beograda.
Fridrih Pops, predsednik Saveza jo iz predratnog
perioda, je na ulazu u zgradu u ulici Kneginje Ljubice
34 postavio tablu kojom se oznaavalo da na toj
adresi, posle proivljenog ratnog perioda, ponovo
postoji i radi Savez jevrejskih veroispovednih optina
Jugoslavije. Ovaj natpis je bio potvrda nove realnosti
u kojoj su jevrejskoj zajednici vraena sva ljudska
prava koja su joj bila uskraena u ratnom periodu.
Bila je to ona ista tabla koja se nalazila na ulazu u
Savez u godinama koje su prethodile velikoj
katastrofi. Gospodin Pops je tablu brino uvao za sve
vreme rata, krijui se kod svojih prijatelja u Beo-
gradu, znajui da i najvee zlo jednom mora proi, da
e se ponovo stei uslovi za slobodan ivot jevrejske
zajednice i da e tabla sa starim nazivom ponovo nai
svoje mesto na ulazu u dom centralne jevrejske
organizacije u Jugoslaviji. Dodue, tada je bio
oslobodjen samo Beograd, ali je konaan poraz bloka
Sila osovine bio neminovan. Oekivalo se da e se, po
oslobodjenju celokupne teritorije Jugoslavije i
povratku izbeglog stanovnitva u biva mesta
boravka, uspeno rekonstruisati i mrea jevrejskih
veroispovednih optina na njenoj teritoriji.
Neposredno posle formalnog obnavljanja rada
Saveza, bile su formirane i razne sekcije koje su
preuzele staranje o organizovanju pojedinih oblasti u
posleratnom ivotu jevrejske zajednice. Jedna od tih
sekcija je bila i verska sekcija.
Vlasti nove Jugoslavije su svojim odlukama i
pravnim aktima proklamovale ukidanje antisemitskih
zakona i garantovale pravo na slobodu ispovedanja
vere. Rukovodstvo Saveza je, na predlog verske
sekcije, smatralo da je vano da se u oslobodjenom
Beogradu u upotrebljivo stanje dovede bar jedna od
postojeih sinagoga. Od svih, odabrana je zgrada
Templa u Kosmajskoj ulici broj 19 (danas Marala
Birjuzova), koja je delovala najouvanije. Zgrada je,
kao to je to bio sluaj i sa ostalim jevrejskim
sakralnim objektima, za vreme rata bila oskrnavljena,
a inventar, ukljuujui svete knjige, posude i odeu za
svetenike, pa ak i delovi nametaja, su bili
pokradeni.
Na pronalaenju raznetih knjiga, stvari i ostalih
delova inventara angaovali su se svi pripadnici
jevrejske zajednice koji su bili u mogunosti da to
uine. Uspevali su da udju u trag pokradenim pred-
metima, da pronadju vlasnike koji su do spornih
predmeta doli, u svoje vreme, najee kupujui ih
od antikvara ili na crnoj berzi. Po saznanju pravog
porekla kupljenih stvari, oni su ih, u najveem broju
sluajeva, vraali dragovoljno i bez prigovora.
Zgrada Hrama je bila oiena, popravljena u meri
u kojoj je to bilo mogue i pripremljena za sveanost
osveenja.

2
Organizator sveanosti je bila AD HOC formirana
Jevrejska veroispovedna optina Beograd, koja je u
ovom kratkom vremenu, od oslobodjenja Beograda do
14. januara 1945. godine, nosila vrlo interesantno i
neobino ime koje je bilo skovano u duhu prokla-
movanog principa bratstva i jedinstva na kojem se,
u ono vreme insistiralo. Naziv Optine je, naime, bio:
SrpskoJevrejska veroispovedna optina. Ni pre, a
ni kasnije, nijedna jevrejska veroispovedna optina
nije imala slian narodnosni dodatak u svom imenu,
pa ni beogradska, kako emo to, kasnije, videti.

Optina je izdala Oglas koji je, ujedno bio i
obavetenje o obnavljanju Hrama, poziv na sveanost
i objava poetka redovnog odravanja bogoslouenja.
Ovaj Oglas je, za dananje pojmove izgledao
skromno: bio je iskucan pisaom mainom na
obinom belom kancelarijskom papiru. Medjutim, u
ono vreme, pronai dovoljnu koliinu kvalitetnog
kancelarijskog papira bio je poduhvat ravan podvigu.

Osveenje Hrama je bilo izvreno u subotu 2.
decembra 1944. godine. in osveenja Hrama je
obavio rabin Albert Altarac, a posle njega je govorio
knjievnik ak Konfino, koji je u ovom kratkom
periodu (do januara naredne godine) vrio dunost
predsednika beogradske JVO. Osveenju Hrama je
bila prisutna i delegacija lanova AVNOJa, pred-
vodjena Moom Pijade.

Tekst koji je Altarac izgovorio prilikom osveenja
se uva u Arhivu Jevrejskog muzeja u Beogradu.
Tekst je, u punoj meri, ogledalo vremena u kojem je
nastao. Dosta je kratak i prikladno formulisan i
moemo ga shvatiti kao molitvu, prvu slobodnu, posle
dugog vremena skrivanja i stradanja, i kao izraz
zahvalnosti onima koji su jevrejskom narodu na ovim
prostorima doneli slobodu. Tekst glasi:

SVEMOGUI BOE GOSPODARU SVETA !
Blagosloveno da je ime Tvoje i da je blagosloveno
Tvoje mesto. Amen.
Primi molitvu nau u milosti. Amen. Neka se raduju
nebesa, neka se veseli zemlja, neka umi more i ono
to ga napunja, nek se raduje polje i sve to je u
njemu. Amen.
Danas si ostvario svoje obeanje, koje si dao naim
praocima govorei: TEBI DAU ZEMLJU HENAN-
SKU. Amen.
Daj snage naim borcima da njihova borba bude
PLEMENITA BORBA ZA VELIKE IDEALE, ZA
IDEALE MIRA, ZA ONE IDEALE ZA KOJE SE
BORE NAJBOLJI SINOVI OVEANSTVA.
Amen.
UINI DA KRV KOJU SU DALI ZA IZGRADNJU
BOLJE BUDUNOSTI NE BUDE UZALUD
PROLIVENA. Amen.
NEKA SVAKA NAA RTVA UTEDI MILIONE
LJUDSKIH IVOTA BUDUIH POKOLJENJA!
Neka nae suze i na bol utedi pla naoj deci, i neka
se naa borba pretvori u plamenu himnu CELOG
POTENOG I NAPREDNOG OVEANSTVA
kako bi u prah satrli sve to je zlo i nevaljalo. Amen.
................................................................

BLAGOSLOVI I UVAJ NAJBOLJEG SINA
NAIH NARODA, VOLJENOG UITELJA I
VODJU MARALA JUGOSLAVIJE, JOSIPA
BROZA TITA. Amen.
BLAGOSLOVI BOE NAU DOMOVINU
FEDERATIVNU NARODNU REPUBLIKU JUGO-
SLAVIJU, NJEZINU VLADU I NJENE RUKOVO-
DIOCE, KAKO BI PROCVALA I OJAALA I
POSTALA MONI BEDEM MIRA U SVETU.
Amen.

Osveenje Hrama i ponovno redovno odravanje
bogosluenja (i pored toga to mnogi nisu mogli da im
prisustvuju, ne zbog formalne smetnje od strane
dravnih vlasti, ve iz prostog razloga to je subota
tada bila obavezan radni dan) je imalo vrlo pozitivan
efekat na, u tim danima malobrojnu i ratnim
strahotama stradalu jevrejsku zajednicu. U
Kosmajskoj 19 su ponovo dobili svoje duhovno
utoite u koje su dolazili slobodno i bez ikakvog
straha, gde su se susretali, razmenjivali seanja,
dobijali besplatan, po verskim pravilima spremljen,
mada skroman, obrok u optinskoj menzi i pronalazili
za sebe po neki sadraj koji bi im pomogao da se
ponovo oseaju korisnim i potrebnim zajednici.

Ovaj datum je znaajan u ivotu jevrejske zajednice
u novoj Jugoslaviji zbog toga to se smatra da je njoj,
ueem predstavnika vlasti nove Jugoslavije na
sveanosti osveenja Hrama, i zvanino bila priznata
potpuna ravnopravnost u drutvenom i dravnom
ivotu nove dravne tvorevine.

Naredni, po vremenskom redosledu, znaajan
datum je bio 14. januar 1945. godine, kada je bio
zvanino obnovljen rad Jevrejske veroispovedne
optine Beograd. Postojanje i rad JVO Beograd su bili
obnovljeni u skladu sa svim vaeom pravilima
formalne i pravne procedure. Imala je svoj pravilnik,
utvrdjene kriterijume po kojima je bilo mogue
stupanje u lanstvo, odredjeni su ciljevi i zadaci
optine, a bila je definisana i teritorija na kojoj je
optina delovala. Po tim prvim pravilima, geografska
oblast na kojoj je Optina delovala je bila daleko ira
od podruja grada Beograda: Optina obuhvata
podruje Narodnog odbora grada Beograda, a kao
matina optina (u irem delokrugu) i podruja ue
Srbije i Autonomne Kosovsko Metohijske oblasti.

Jevrejska veroispovedna optina Beograd je,
naglaavalo se u tekstu njenog pravilnika, nastala
...spajanjem ranijih jevrejskih optina u Beogradu:
Jevrejske sefardske veroispovedne optine i Jevrejske

3
akenaske veroispovedne optine, a na osnovu odluke
donete na zboru gradjana.... U lanstvo Optine su
mogla biti primana samo lica jevrejske nacionalnosti.
Mnogi roditelji, iz njima znanih razloga, su, kasnije,
pokuavali da svoju muku novorodjenad prijave u
lanstvo, izbegavajui da ih podvrgnu obredu Berit
mila, to je bilo u suprotnosti sa pravilima. Rabin
Altarac se protivio, pa je, poto je problem dospeo i
do Narodnog odbora, bio prinudjen da se pismeno
opravda, pozivajui se, pri tom, i na Pravilnik optine,
i na verske zakone, citirajui Toru, ali i na odredbe
Ustava FNRJ, citirajui lan kojim se garantovala
sloboda veroispovedanja i obavljanja verskih obreda.
Ova epizoda, koja nam iz dananje perspektive moe
izgledati neobina, predstavljala je, u ono vreme,
incident sa moguim ozbiljnim posledicama.

Ve naredne kolske 1945/46. godine, verska
sekcija je, uz dozvolu nadlenih dravnih vlasti,
organizovala versku nastavu za decu osnovnokolskog
uzrasta, kao i za srednjekolce. asovi veronauke su
se odravali ...nedeljom od 1012 asova u
optinskom domu Kralja Petra 71 i ponedeonikom od
45 asova u Jevrejskom obdanitu, Visokog Stevana
br.2. Za svakog uenika i uenicu su bila odredjena
dva asa nedeljno i svako je mogao slobodno odabrati
termine, prema svom raspoloivom vremenu.
Liturgijski deo je sa uenicima obradjivao rabin
Albert Altarc, a istorijski deo, sa dodatkom o
obredima, profesor Solomon Kalderon.

Na inicijativu Verske sekcije, a uz moralnu podrku
Saveza, osnovan je i sinagogalni hor pod rukovod-
stvom Solomona Moia.

I pored injenice da je rat ve mesecima bio iza
njih, mnogi lanovi jevrejske zajednice nisu mogli da
prebrode zaostali naueni i iracionalni strah od
okupljanja i prisustvovanja sahranama. Tom inje-
nicom se moe objasniti pojava da je, od ukupno oko
1.800 jevrejskih itelja Beograda, koliko ih je bilo
krajem 1945. godine, ponekad bilo nemogue sakupiti
potreban minjan da bi umrli lan zajednice mogao biti
sahranjen po verskim propisima. Zbog toga je, na
inicijativu rabina i jo 13 lanova zajednice, 28. 12.
1945. godine bio obnovljen rad ...ustanove Hevra
Kadua Rehica..., koja je, ubrzo zatim dobila
nophodne dozvole od strane vlasti i delovala u
zajednici sa verskom sekcijom i pod pokroviteljstvom
JVO Beograd
U obnovljenom Hramu su, pored redovnih slubi,
bili sveano obeleavani veliki praznici, a odravana
su i druenja lanova, predavanja i zabave za decu na
Purim.

Autor mr Mladenka Ivankovi je nauni saradnik
Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda.

Svet u kome zvmo


Ne verujem u sukob
cvlzucju

Razgovor Ulriha Arnsvalda sa
Aviajem Margalitom


Arnsvald: Pisali ste o seanju, sauestvovanju,
moralu, o tome da je sauestvovanje konstitutivno za
seanje, kao i da vai i obnuto, i da nam je moral uvek
potreban kada ne sauestvujemo. Da li je nuno
potrebno sauestvovanje, dakle neka vrsta saoseanja
(compassion) da bismo mogli da razreimo sukobe?
Margalit: Jeste. Meutim moj termin na engleskom
je bio care (briga), a ne compassion (saoseanje).
Ovaj drugi izraz je isuvie jak. Mislim da nam je
moral, pre svega u smislu brige za druge (care),
potreban kada nam je neko dalek. On slui
prevladavanju nesporazuma, a moral je vaan za
prevazilaenje ravnodunosti. Potreban je upravo
tamo gde ne sauestvujemo.
Arnsvald: U vaoj etici blinji je onaj s kim
imamo istu istoriju, odnosno onaj sa kojim delimo
povest o idealnoj zajednici. Kako se to ispoljava u
konkretnim meudravnim i interkulturnim kon-
fliktima?
Margalit: Ja ne verujem u sukob civilizacija.
Protivim se toj ideji. To je bio jedan od aspekata mog
teksta o okcidentalizmu. Vidite, mnoge predstave koje
u arapskom svetu postoje o Zapadu itav taj
kompleks misli koji sam pokuao da obuhvatim
pojmom okcidentalizam izvorno je proizvod
zapadne kulture, naroito nemake kulture kontra-
prosvetiteljstva. To su projekcije, kao to su projekcije
i predstave Zapada o stranim, egzotinim kulturama.
Najbolji primer je Gogenova umetnost, to kako je on
na svojim slikama predstavio Haiane. Radi se o
zapadnim projekcijama jednog lepog sveta, ali za njih
je potrebna ravnodunost i one onemoguavaju
stvarno razumevanje.
Slika koju fundamentalistiki kritiari Zapada ire o
evropskoj kulturi, zapravo potie sa Zapada. Ali radi
se o projekcijama, a vano je, zapravo, prevazii
distancu, stranost.
Arnsvald: A kako se to moe dogoditi u sukobu
dveju kultura koje se jednim delom pozivaju na
potpuno razliite vrednosti? Kako je mogue razumeti
se nezavisno od tih projekcija?
Margalit: Imam u vidu jednu misao Martina
Bubera. On govori o encompassing relations (obuh-
vatnim odnosima) polazei od toga da mogunost
razumevanja drugog oveka postoji ak i ukoliko on

4
sam nije spreman da sebe razume. Mi strane kulture
moemo razumeti, i imamo obavezu da se oko toga
potrudimo, ak i kada se ta strana kultura prema nama
potpuno zatvara. Simetrija, misli Buber, nije neop-
hodna za razumevanje onoga to nam je strano.
Uzajamnost nije cilj morala.
Arnsvald: Ali kada drugi odbacuje moje vrednosti?
Kako ja u tom sluaju treba da reagujem?
Margalit: Tada, naravno, ja treba da se drim
morala i vrednosti za koje smatram da su ispravni. To
moram initi i onda kada se drugi za njih zatvara.
Arnsvald: ta to znai u sluaju sukoba? Da li
zaista moemo razreiti konflikte razliitih vrednosnih
sistema ukoliko se naprosto drimo vlastitog morala?
Margalit: Pojam humanosti nosi sa sobom odreene
etike implikacije. On nam namee odreene obaveze,
na primer, to da se odreknemo partikularistikog
stanovita i da u drugima vidimo ono ljudsko. To je
univerzalno jezgro morala. Zatim, tu su, naravno, i
ljudi koji su nam vrlo bliski i sa kojima nas povezuje
solidarnost.
Arnsvald: Da, ali kako da se odnosimo prema
krajnjoj nemoralnosti i sukobima koji iz nje nastaju?
Margalit: Drimo se, kao to sam rekao, vlastitog
morala. Nemoralnost nije na problem, to je problem
drugih koji se tako ponaaju. To nam ne daje nikakav
razlog da vlastite vrednosti dovodimo u pitanje.
Arnsvald: Vratio bih se onda na pitanje nunosti
zajednikog seanja i na njegovu ulogu u razre-
avanju sukoba. Verujete li da je svest o zajednikoj
istoriji i zajednikom seanju nuna da bi se sukob
razreio?
Margalit: Jednom sam imao ideju da osnujem
Institute for Contested History ("Institut za ospora-
vanu istoriju"), iji bi zadatak bio da u nekim
sukobima radi na pisanju zajednike istorije. Uzmite
za primer sukob Palestinaca i Izraelaca. Naravno da
oni imaju zajedniku istoriju. Dodue, prvo mora da
se doe do politikog reenja da bi zapoeo rad na toj
zajednikoj istoriji i da bi se uvideo njen znaaj za oba
ta naroda. Prema mojoj zamisli, sukobi se najpre
moraju reiti politiki i onda se mora prei na obradu
zajednike istorije. Najpre moraju postojati mirovni
ugovori, saglasnost, onda se moemo okrenuti istoriji,
a ne obrnutim redom.
Arnsvald: Kako doi do politikog reenja?
Margalit: Ima vie naina. Recimo, mogue je da se
zaraene strane potpuno iscrpu i da budu primorane na
kompromis.
Arnsvald: To veoma podsea na jednu misao Karla
fon Klauzevica koji kae da je ponekad povratak na
politiku mogu tek kada zaraene strane ostanu
potpuno bez snage...
Margalit: Nisam uopte eleo da zvuim cinino.
Do mira moe doi i zbog jednostavne nunosti da
doe do sporazuma, na primer, kada su obe strane ve
potroile previe energije. Politika mora da doe pre
pravde. Taj prioritet politike stabilnosti se pokazao u
mnogim sukobima tokom istorije.
U sukob Izraelaca i Palestinaca mora, naravno, da
se ukljui i istorija. Ta dva naroda imaju zajedniku
istoriju, samo to dve strane na potpuno suprotan
nain tumae sve relevantne dogaaje. Ulog je
ogroman, radi se o kolektivnom identitetu oba naroda.
Vrativi se na pitanje o znaaju morala u
prevazilaenju takvih sukoba, rekao bih da je
najvanija zapovest: nemojte svom protivniku oduzeti
njegovu ljudskost, njegov humanitet. Nemojte svom
neprijatelju odrei osobine koje ga ine ovekom. To
pravilo se ne sme prekriti ni u vojnim napadima na
neprijatelja. Tom osnovnom moralnom naelu
moramo ostati verni i kada smo primorani da ubijamo
civile. Posmatrano iz ove perspektive, bilo je
pogreno to to su Saveznici bombardovali Drezden.
Arnsvald: U vezi sa pitanjem kolektivnog identiteta
vi u knjizi "Etika seanja" govorite i o znaenju koje
seanje ima za identitet pojedinca.
Margalit: Treba napraviti razliku izmeu identiteta
jedne linosti, izmeu linog identiteta i identiteta
linosti uopte. Ovo poslednje je moralno relevantno.
Kao to znate, Don Lok je izneo tezu da je seanje
kriterijum za identitet linosti. Prema toj tezi, ja, u
protoku vremena, mogu sebe da shvatim kao identinu
linost posredstvom toga to se seam ranijih
stadijuma svoje linosti. Ne slaem se sa tim.
Zamislite, recimo, da u sluaju neke nesree koja je
rezultirala gubitkom pamenja, neko osiguravajue
drutvo odbije da vam plati nadoknadu zato to se ne
seate svoje prolosti i to stoga, dakle, vi niste ona
osoba koja je ranije potpisala ugovor o osiguranju.
Takvo obrazloenje bismo smatrali krajnje neuver-
ljivim. Seanje je veoma vano za linost u moralnom
smislu.
Arnsvald: Moe li kolektivno seanje da promeni
individualno seanje, odnosno da njime manipulie?
Kao primer moemo uzeti, recimo, to kako politiari
manipuliu seanjem. Posle napada od 11. septembra
2001. godine svesno se manipulisalo slikama u
javnosti. Slike razruenog Pentagona gotovo da nisu
prikazivane.
Margalit: To je tano, kolektivno pamenje tog
dogaaja potpuno je usmereno na kule bliznakinje.
Pentagon, koji je takoe pogoen, mnogo je manje
prikazivan, takorei je izbrisan, iako objavljivanje tih
slika ne bi otkrilo nikakve dravne tajne. Verovatno bi
slike napada na Pentagon delovale poniavajue za
Amerikance. Predstava da je u tom trenutku pogoen
centar vojne moi pokazala bi slabost za koju
Amerikanci ne ele da bude viena.
Arnsvald: Da li je to onda manipulacija indivi-
dualnim seanjem? Ipak svako od nas jeste video te
slike i mogao je da donese neki svoj sud.
Margalit: Seam se da dok sam preko televizije
pratio te napade najpre se, posle prvog udara, govorilo

5
samo o tome da se avionom pogreno upravljalo. Nije
bilo govora o napadu, to je dolo tek posle. Kako bi
bilo da se elelo to sakriti od javnosti? Tano je da je
svako video te slike, ali postoji i tumaenje slika koje
izmie kontroli. U zemlji kao to SAD, sa njenom
pluralistikom javnou i mnotvom medija, sigurno
je da je teko zamisliti da bi se moglo preutati neto
u vezi sa tim napadima. U diktaturama je drugaije.
Setite se auekove diktature u Rumuniji. ta bi bilo
da se on vratio na vlast? Koliko bi nam samo ti
dogaaji bili drugaije predstavljeni. ega bismo se
mi danas seali?
Arnsvald: U tekstu "Trajanje prolosti" vi pravite
razliku izmeu seanja koje se deli (shared) i
zajednikog (common) seanja. Za obrazovanje
seanja koje se deli, komunikacija je prednost, ona je
deo mnemotehnike podele posla unutar zajednice, za
razliku od sluaja zajednikog seanja, poto ono
poiva na uestvovanju u nekom dogaaju.
Zajedniko seanje je takorei zbir seanja. Da li se
moe rei da politika utie na seanje koje se deli?
Margalit: Da, sa tim bih se sloio. Dobar primer je
opet 11. septembar. U tim napadima je poginulo 3.000
ljudi. Oko 350 njih bili su policajci i vatrogasci.
Upadljivo je da je seanje na te napade duboko
obeleeno perspektivom tih ljudi. To nije neobino i
stoga to u tim strukturama postoje zajednice koje
gaje svoja seanja sluei se uigranim ritualima. Otud
u kolektivnom pamenju dominiraju vatrogasci.
Mnogi vatrogasci su, kao to je poznato, irskog
porekla. Meu njima, velikim delom i zbog jakog
uticaja katolianstva, postoje jake veze, oni su
zajednica koja ve zna kako da uva svoja seanja.
Stoga su u javnosti dogaaji od 11. septembra
prikazani preko slike koja je pod jakim uticajem te
zajednice. Druge slike su gurnute na marginu.
Gradonaelnik Njujorka, ulijani, bez sumnje je
oseao kako je povezan sa svim rtvama. Ne elim da
budem cinian, ali ve postoji funkcionalna zajednica
koja ume da gaji svoja seanja i koja je ostavila jaki
trag na to kako se dogaaji urezuju u kolektivno
pamenje.
Arnsvald: U tekstu "Okcidentalizam, ili mrnja
prema Zapadu", vi tvrdite da je potrebno zapadne
vrednosti braniti od nekih obllika antiliberalne i
antimodernistike kritike.
Margalit: Ne, to je pogreno tumaenje. Pod
"okcidentalizmom" ja podrazumevam jednu odreenu
sliku zapadne, liberalne kulture, kojoj je taj
okcidentalnizam oduzeo njenu humanost. Ne zalaem
se ni za Zapad niti za demokratiju. Naravno da jesam
za demokratiju, ali to se tie ovog odreenog pitanja,
kaem samo da je slika Zapada, koju ire neki
fundametalistiki kritiari Zapada, poniavajua zato
to zapadnoj civilizaciji oduzima njena ljudska
svojstva. U tome je opasnost: kada stvorite sliku
neprijatelja tako to mu oduzimate sve ljudske odlike,
on vie ne moe izgledati kao ovek. Ja sam u tom
tekstu kritikovao obezoveenje koje podstie
ideologija okcidentalizma. Meutim, i na Zapadu
moramo da vodimo rauna da ponovo ne zapadnemo
u ono to je Edvard Said oznaio kao "orijentalizam".
Treba odbaciti i jedno i drugo, i orijentalizam i
okcidentalizam, jer oni u jednakoj meri ire slike koje
poniavaju tue kulture.
Arnsvald: Za "moralne svedoke" u istoimenom
tekstu kaete da se oni etiki moraju uzdii iznad
sumnje, ali da se mogu nai u situaciji da moraju
napraviti kompromis. Meutim, ta biste vi odgovorili
radikalnom islamisti koji se izdaje za moralnog
svedoka nasilja Zapada prema arapskoj kulturi, i
zloupotrebe amerike moi protiv arapske kulture, i
na osnovu toga legitimie nasilne inove protiv SAD i
Zapada? On bi se pozvao na poslunost svojoj
zajednici i svom moralu i onda bi dosledno, kao
"moralni svedok" u kontekstu svog morala, iznosio
uverljive argumente, kao to su to inili i moralni
svedoci ratnih zloina, recimo, u Drugom svetskom
ratu. On bi, dakle, ispunio sve kriterijume za
moralnog svedoka, a ipak bi dao moralnu legitimaciju
za teroristike inove. Svi njegovi argumenti bi ili ka
legitimaciji teroristikih inova od 11. septembra. Da
li vi vidite ovaj problem?
Margalit: Tano znam kakve argumente iznose
takvi ljudi. Ali mora se napraviti jedna razlika:
svetskopolitika uloga SAD se mora posmatrati
odvojeno, i ne sme se povezivati sa usmrivanjem
nedunih civila, recimo sa napadom od 11. septembra.
Amerikanci jesu odigrali jednu veoma ambivalentnu
ulogu. Oni su s jedne strane pobedili naciste i time
Nemaku demokratizovali. To je bez sumnje bila
intervencija koju treba pozitivno vrednovati. Ali SAD
su podravale i strane vojne reime i diktature, pre
svega u Junoj Americi. No, sve to se mora odvojiti
od smrti nedunih civila u Trgovinskom centru.
Arnsvald: Mislio sam na neto drugo. ta uiniti sa
moralnim svedokom koji se dosledno poziva na moral
svoje zajednice da bi opravdao ono to ine teroristi?
On se poziva na svoj moral, ali ishod toga nije onaj
koji ste vi imali u vidu, kako mi se ini, kada ste
razvijali ideju moralnog svedoenja.
Margalit: Da, ali tu treba videti - i to je druga stvar
koju elim da kaem - da je moralni svedok
neprihvatljiv ukoliko se partikularistiki dri morala
samo svoje zajednice. Ja bih to nazvao tribalizmom
(tribalism). Ko tako argumentie ne moe da bude
moralni svedok. Identifikovanje samo sa vlastitim
narodom jeste ve po sebi nemoralno.
Arnsvald: Hoete, dakle, da kaete da postoje
univerzalne vrednosti koje su iznad svake diskusije i
da moralni svedok, ukoliko treba da mu verujemo,
svoje svedoenje moe da iznese jedino u ime tih
univerzalnih vrednosti?
Margalit: Da, ja u to verujem.

6
Bodrijar u svojoj knjizi "Duh terorizma" pie o
tome da smo svi mi sanjali o dogaajima od 11.
septembra, da je o tome itav svet sanjao zato to niko
ne moe a da ne sanja o razaranju jedne tako
nadmone hegemonijalne sile kao to su SAD. On ide
i dalje i tvrdi da bi se moglo rei kako su teroristi
uradili ono to smo svi mi eleli.
Margalit: Nema sumnje da je bilo mnogo zluradosti
prema nadmoi SAD. I kod mnogih na Zapadu. Ali
postoji razlika: teroristi su to uradili i oni, kao i oni
koji stoje iza njih, za to moraju odgovarati. Mnogi su
prieljkivali i oekivali, a mogue je ak i da su SAD
tako neto i provocirale, ali zato nisu ni u kom sluaju
odgovorne za smrt nevinih ljudi. No, nema sumnje da
je bilo mnogo zluradosti.

Aviaj Margalit je profesor filozofije na Hebrejskom
univerzitetu u Jerusalimu.Preneto iz asopisa Srpska
politika misao.
___________________________________________
Semjuel Hantington
SUKOB CIVILIZACIJA, JO JEDNOM
Intervju vodila Amina R. odari

Vaa teza glasi da je dananja globalna politika rezultat
dubinskog sukoba izmeu razliitih kultura i vera. Ta teza je
postala naroito aktuelna posle napada od 11. septembra, a
sada se rat protiv terorizma esto definie kao temeljni
sukob Zapada sa islamom. Da li vam se ini da je posle 11.
septembra ta vaa teza samo upotrebljavana, ili bi se
moda pre moglo rei da je zloupotrebljavana? Da li biste je
na bilo koji nain danas ublaili?

Samjuel Hantington: Moje stanovite je da e narednih
decenija odnosi meu dravama najverovatnije biti pre
odraz kulture koje u njima vladaju, i meudravnih kulturnih
veza i antagonizama, nego nekih drugih faktora.


















Potpuno je oigledno da mo i dalje igra glavnu ulogu u
globalnoj politici, kao to je uvek i igrala. Ali obino se iza
svakog sukoba krije jo neto. U Evropi 18. veka, politiku su
u velikoj meri oblikovali sukobi izmeu monarhija i repub-
likanskih pokreta koji su se pojavili najpre u Americi, a onda
i u Francuskoj. U 19. veku je vano bilo pitanje drava koje
su se definisale posredstvom nacije. U 20. veku na scenu
stupa ideologija, to je velikim delom, ali ne i iskljuivo,
rezultat ruske revolucije. Postojalo je meusobni konflikt
izmeu faizma, komunizma i liberalne demokratije.
I to se onda zavrilo. Svuda u svetu je prihvaena
liberalna demokratija ako ne u praksi, onda barem u
teoriji. Dakle, pravo pitanje glasi: ta e biti u sreditu
globalne politike u decenijama koje dolaze?
Ja i dalje tvrdim da e kulturni identiteti, sukobi i veze
igrati ne samo tek jednu od uloga, ve upravo glavnu ulogu
u odnosu meu dravama.

Napisali ste: "etrdesetpet godina je gvozdena zavesa
bila glavna linija podele u Evropi. Nakon toga se pomerila
nekoliko stotina milja ka istoku. Danas ona odvaja zapadno
hrianstvo od muslimana i pravoslavnih naroda." Ako
napravite takvu podelu, zar time ne sugeriete kako su obe
te polovine u sebi uniformne? Ne ignoriete li time injenicu
da islamske zajednice postoje i u okrilju zapadnog sveta?

Hantington: To je potpuno pogrena pretpostavka.
Uopte ne sugeriem da je Zapad uniforman. Naravno da
su i Zapad i islam puni unutranjih podela. Postoje razliite
sekte, razliite zajednice, razliite zemlje. Dakle, ni Zapad ni
islam nisu homogeni. Uopte ne treba razmiljati o dva
vrsta bloka. Ipak, na obe strane postoje neke zajednike
crte. Svuda ujemo kako se govori o odnosu islama i
Zapada. Pretpostavljam da takav govor stoji u nekom
odnosu sa realnou i da ima neko znaenje. Naravno, u
jezgru se nalazi razlika u veri.

Ima li pomirenja ili neke dodirne take izmeu dve strane
odvojene tom "gvozdenom zavesom"?

Hantington: Kao to sam rekao, obe strane su podeljene i
unutar sebe. Zapadne zemlje sarauju sa muslimanskim i
obrnuto. Pogreno je, dozvolite mi da ponovim, verovati da
postoje dve homogene strane koje su u otrom sukobu.
Globalna politika je i dalje krajnje sloena, drave imaju
razliite interese i oni e ih voditi sklapanju saveznitava i
prijateljstava koji mogu delovati vrlo bizarno. Amerika je
saraivala, i jo uvek sarauje sa razliitim vojnim
diktaturama irom sveta. Naravno da bismo vie voleli da
se takve zemlje demokratizuju, ali radimo to to radimo zato
to imamo svoj dravni interes i ako nam on nalae da
saraujemo sa Pakistanom, Avganistanom ili sa bilo kime
drugim, mi emo to uiniti.

Tvrdili ste da se u Americi odvija jedna civilizacijska
promena, da se ona kree u pravcu fokusiranja na
demokratski liberalizam kao ideologiju.

Hantington: To je, u stvari, oduvek bila amerika ideo-
logija. Jo od revolucije u 18. veku, Amerika se u osnovi
drala ideologije liberalne demokratije i konstitucionalizma,
ali ja se obino trudim da izbegnem re ideologija kada o
tome govorim. Radi se zapravo o amerikim verovanjima i
vrednostima.
Kada pomenete re ideologija svi se uvek sete komu-
nizma, koji je bio zaokruena, precizno formulisana
ideologija sa svojim postulatima u koje morate bezupitno
verovati. Proitajte Komunistiki manifest i videete ta je
njegova sutina. Liberalizam, meutim, ini mnogo labavije
povezan niz vrednosti i uverenja, koja se uglavnom nisu
menjala u poslednjih dva ipo veka. A to jeste impresivno.
Naravno, bilo je promena i prilogoavanja s obzirom na
privredni razvoj, industrijalizaciju, ogroman priliv doseljenika
u ovu zemlju, zatim ekonomske krize, depresije i svetske
ratove. Ali jezgro amerikog sklopa verovanja je ostalo
prilino stabilno.
Kada bi neki od pisaca Deklaracije nezavisnosti mogao
da se pojavi danas, ne bi ga iznenadilo ono ta Amerikanci
govore, u ta veruju i na koji nain ta svoja uverenja
formuliu u javnosti. Sve bi mu to zvualo vrlo poznato.

7
Kako se muslimanski svet snalazi u svetu koji je
uglavnom prihvatio makar u teoriji, ako ne i u praksi
liberalnu demokratiju?

Hantington: Vidimo da su i u muslimanskom svetu
zapoele prilino znaajne socijalne i ekonomske promene,
i verujem da e one vremenom dovesti i do veih politikih
promena. Nema sumnje da muslimanska drutva, kao i sva
ostala, postaju sve urbanija, a mnoga od njih razvijaju i
industriju. Ali budui da je meu njima veliki broj drava
bogatih naftom i gasom, podsticaj za promene nije veliki.
S druge strane, upravo ta zarada od prirodnih resursa
prua mogunost da se menjaju. Zemlje poput Irana sada
poinju da rade na industrijalizaciji.

Mislite li da e "islamska civilizacija" postati sve kohe-
rentnija u budunosti?

Hantington: Videli smo, naravno, da postoji kretanje i u
tom smeru. Mnogi trans-islamski politiki pokreti se trude da
privuku muslimane iz razliitih drutava. Meutim, sumnjam
da e ikada muslimanska drutva initi neku koherentnu
politiku celinu sa jedinstvenim politikim sistemom na ijem
bi elu bile izabrane, ili neizabrane grupe ili voe.
Ali mislim da treba oekivati da muslimanska drutva
sarauju po mnogim pitanjima, kao to sarauju i zapadna.
Ne bih iskljuio mogunost da muslimanske, ili barem
arapske zemlje stvore organizaciju koja bi se mogla
uporediti sa Evropskom unijom. Ne mislim da je to mnogo
verovatno, ali je ipak mogue zamisliti.

Napisali ste: "U islamskoj kulturi se krije najvei deo
objanjenja zato demokratija nije zavladala u velikom delu
muslimanskog sveta". Ipak, veliki delovi muslimanskog
sveta imaju demokratiju Indonezija, Mali, Senegal, zatim
Indija sa svojim brojnim muslimanskim stanovnitvom.
Kakva veza postoji izmeu islamske kulture i demokratije,
odnosno ta tu nedostaje?

Hantington: Ne znam ta da odgovorim na to pitanje zato
to nisam strunjak za islam, ali upadljivo je koliko se sporo
muslimanske zemlje, a naroito arapske, kreu u pravcu
demokratije. Za to delom mogu biti odgovorni njihovo
kulturno naslee i njihova ideologija. Kolonijalno iskustvo
kroz koje su svi oni proli moda jeste faktor u borbi protiv
zapadne dominacije, bilo ona britanska, francuska ili neka
druga. Mnoge od ovih zemalja su do nedavno bile preteno
seoske, sa upravljakom elitom koju su inili zemljo-
posednici.
Mislim da nema sumnje da se svi oni kreu u pravcu
urbanizacije i politikih sistema u kojima vlada mnogo vie
pluralizma. Taj proces se odvija u gotovo svakoj
muslimanskoj zemlji. Sve vie se povezuju i sa
nemuslimanskim drutvima. U procesu demokratizacije
kljuni aspekt predstavlja, naravno, migracija muslimana u
Evropu.

ta mislite o tvrdnji koju su nedavno izneli Stiven Volt
(Stephen Walt), va kolega sa Harvarda, i Don Mirshajmer
(John Mearsheimer) sa Univerziteta ikago, tezi da je
amerika spoljna politika disproporcionalno pod uticajem
proizraelskih grupa koje ne deluju u njenom najboljem
interesu. Da li mislite da takve tvrdnje imaju nekakvu teinu?

Hantington: Mislim da je to tvrdnja koju bi trebalo ozbiljno
shvatiti. Njima dvojici svakako nije stalo samo do toga da
otvore polemiku. Meni, dodue, njihovi argumenti nisu bili
dovoljno uverljivi, ali mi je panju privukla re "dispro-
porcionalno". Ne znam kako bi tako neto moglo da se
proceni. U svakom svom apsektu, amerika spoljna politika
je pod uticajem ove ili one etnike grupe, ili neke
ekonomske i regionalne grupacije. Irski lobi je, na primer,
vek ipo imao velikog uticaja na ameriku spoljnu politiku i u
nekim trenucima znaajno oteao nae odnose sa Velikom
Britanijom. Postoje i drugi lobiji koji bi se s njim mogli
uporediti.
Izraelski lobi nije jedinstven. Od drugih se moda
razlikuje samo u pogledu toga to je usmeren na samo
jedan cilj opstanak Izraela i rad na pruanju vee pomoi
Izraelu.

Da li verujete u ono to mnogi tvrde, da je nestabilnost na
Bliskom istoku direktno i primarno vezana za napetost
izmeu Izraelaca i Palestinaca?

Hantington: Oigledno da je postojala i postoji linija
sukoba izmeu Izraelaca i Palestinaca, ali na Bliskom istoku
je tokom vremena bilo i mnogo drugih takvih sukoba
izmeu Izraela i Egipta, izmeu razliitih verskih frakcija u
Libanu, izmeu Baas partije i opozicionih pokreta. Tamo je
zaista mnogo sukoba.
to se tie stabilnosti, nije jasno koja e se zemlja pojaviti
kao hegemonska mo na Bliskom istoku ako se uopte
neka takva pojavi. U Junoj Americi imamo Brazil, u Africi
Junu Afriku, u Srednjoj Africi Nigeriju, u istonoj Aziji su
Kina i Japan, a u junoj Aziji, Indija.
Koja bi se zemlja na Bliskom istoku mogla sa njima
porediti? Izrael ima vojne kapacitete, ak i nuklearno
naoruanje, i u tom pogledu je znaajno superiorna u
odnosu na sve ostale u tom podruju, ali Izrael je ipak mala
zemlja. Ostali bliskoistoni narodi su muslimanski, tako da
Izrael nije u poziciji da postane vodea sila.
Moda bi Iran mogao da preuzme vodeu ulogu, mada
u njemu su iiti, a meu Arapima je najvie sunita. To je
problem, ili bi mogao da bude problem. Takoe, tu je i
jednostavna injenica da Iran nije arapska zemlja, a Arapi
ine najvei deo muslimana na Bliskom istoku.
Zatim, postavlja se pitanje ne bi li to mogla da bude
Turska, koja je vana drava. Ali ni ona nije arapska i ima
veoma konkretne interese vezane za naftu i gas u severnom
Iraku, kao i interese da obezbedi granice od secesionistikih
pokreta.
Dakle, kakvi su izgledi da neka arapska drava zauzme
vodeu poziciju koja bi se mogla uporediti sa vodeim
pozicijama koje neke druge drave imaju u drugim delovima
sveta? Zasad nema nijedne zemlje koja bi bila dobar
kandidat. Saudijska Arabija ima novca, ali zato i relativno
malo stanovnika. Irak je potencijalno bio veliki voa, to je
prostrana zemlja sa velikim rezervama nafte i vrlo
obrazovanim stanovnitvom, ali je krenula u pogrenom
smeru. Moda e se Irak oporaviti i postati dominantna sila
meu arapskim zemljama. To nije neto to se ne bi moglo
zamisliti.

Mnogi Tusku hvale i kau da je most izmeu zapadnog i
muslimanskog sveta. Da li je i vi vidite u toj ulozi?

Hantington: Ja ne bih mnogo na to polagao. Turska ima
svoje interese i, ako pogledamo istoriju, Turska je osvojila
najvei deo arapskog sveta. Arapi su vodili oslobodilake
ratove da bi se reili Turaka. To je prolost, naravno, i ne
mora nuno odrediti ta e se deavati u budunost. Ali ljudi
ipak pamte.

Da li je interes SAD da onemogui da se u tom regionu
pojavi neka hegemonska sila?

Hantington: Zavisi ko bi ta sila bio. Teorijski posmatrano,
Americi je mnogo lake da reava probleme ako postoji
neka zemlja koja dominira. Onda ona moe da se obrati toj
zemlji, kakva je, recimo, Indija, i da kae: "U Bangladeu
postoje ti i ti problemi i moramo neto da preduzmemo, ta
bi, po vaem miljenju, mi trebalo da uradimo kako bismo
formulisali neku zajedniku politiku?". Ali kada nemate
nekoga ko bi bio ekvivalent Indiji, onda morate ii od jedne
do druge prestonice pokuavajui da stvorite koaliciju, a to

8
je, naroito u arapskom svetu, vrlo teko, pre svega zbog
istorijskih rivaliteta i postojanja razliitih ogranaka islama.

Amartja Sen, va kolega sa Harvarda, kritikuje vau tezu
o sukobu civilizacija i kae da "identitet nije sudbina" i da
svaki pojedinac moe da konstruie i rekonstruie svoj
odabrani identitet. On tvrdi da pomenuta teorija vodi u
pravcu "minijaturizacije ljudskih bia" na identitete koji su
"jedinstveni i ne mogu se odabirati", i koji se onda "smetaju
u civilizacijske fioke". Kako vi gledate na graane koji imaju
viestruki identiet?

Hantington: Mislim da Amartja Sen uopte nije u pravu.
Ja nikada nisam tvrdio tako neto i sasvim sam svestan da
ljudi imaju viestruke identitete. Kao to sam ve objasnio, u
mojoj knjizi se kae da se s vremenom menja osnova
povezivanja i sukobljavanja meu dravama. U narednim
decenijama glavnu ulogu u politici igrae pitanja identiteta,
to znai kulturnog naslea, jezika i vere. Tu ideju sam prvi
put elaborirao pre deset godina i tokom vremena se
potvrdilo mnogo od onoga to sam rekao.

Kako prolaze ljudi sa viestrukim idenitetima?

Hantington: Oni nalaze nain da se akomodiraju, i vidimo
kako se to dogaa barem u poslednjih dva ili tri veka. U
situacijama velikih migracija naroda i etnikih i verskih
manjina, formulie se niz pravila koje mogu da prihvate i ire
drutvo i manjinska zajednica.
ire drutvo mora da prizna izvesnu autonomiju manjini
pravo na vlastitu veru i nain ivota, a u nekoj meri i na
korienje vlastitog jezika. Mnoga od najteih pitanja u vezi
sa ulogom etnikih manjina vrte se oko pitanja jezika. Do
koje mere treba dopustiti obrazovanje na manjinskom
jeziku? Do koje mere treba dozvoliti da drutvo formalno ili
neformalno postoje dvojezino? Ili treba na javnoj sceni, na
sudovima, u zakonodavstvu, izvrnoj vlasti i politici, koristiti
samo jedan jezik? To, kao to znamo, mogu biti vrlo
zamrena pitanja.

ta mislite, kako fundamentalizam radikalna ideja da je
vlastiti identitet superioran u odnosu na sve ostale danas
utie na svetsku politiku? Mislite li da postoji samo
radikalizam povezan sa islamom, ili verujete da radikalizma
ima u svim religijama?

Hantington: Mislim da je fundamentalizam upravo to to
ste vi rekli: radikalni odnos prema vlastitom identitetu i
civilizaciji kada se napravi poreenje sa idntitetima i
kulturama drugih naroda. U svim drutvima i civilizacijama
su postojale fundamentalistike tendencije i pokreti. Takav
je sluaj, naravno, i ovde u SAD imali smo funda-
mentalistike pokrete koji su se veoma kritiki i neprijateljski
odnosili prema doseljenicima i njihovoj asimilaciji u nae
drutvo i kulturu. Dakle, re je tendenciji koja je univerzalna.
Problem nastaje kada se fundamentalistiki stavovi otmu
kontroli i postanu dominantan faktor u drutvu. To onda vodi
samo ugnjetavanju manjina, ili ak ulasku u rat sa susednim
drutvima koje imaju drugaiju kulturu. Zato je vano truditi
se da se te sklonosti ka ekstremizmu dre pod kontrolom.
Zato u Evropi postoji vea tenzija izmeu muslimana i
drugih grupa nego u Americi, gde su, kako se ini,
muslimani bolje prilagoeni? Kako biste to objasnili polazei
od vae teze o identitetu i kulturi, a s obzirom na hispanske
zajednice u SAD?

Hantington: Kao prvo, to se tie muslimana u Evropi i u
Americi, najvea razlika je u tome to je broj muslimana u
Americi mali u odnosu na njihov broj u Evropi. Kao drugo,
oni koji su ovde, stigli su preavi nekoliko desetina hiljada
milja preko okeana, a nisu su se samo proetali preko
granice ili se kratko provozali preko Sredozemnog mora.
Mi se ne graniimo sa muslimanskim zemljama, kao to
je to sluaj sa evropskim zemljama, i ini se da je to glavna
razlika.
Kakva je pozicija muslimana u Evropi kada se uporedi sa
pozicijom hispanske emigracije u Americi? Postoje
fundamentalna razlika zato to je Amerika uvek bila zemlja
doseljenika. Hispano doseljenici dolaze uglavnom iz
Meksika i June Amerike. Oni su katolici, a katolicizam je i
amerika religija. Katolici ine jednu treinu ovdanjeg
stanovnitva, tako da to nije ista situacija kao kada
muslimani dou u Evropu. Oni govore panski ili portugalski,
to je jezik koji nam je blizak, tako da mi nemamo onu vrstu
problema koji postoji kada u Evropu stignu muslimani koji
govore arapski.
Hispanska emigracija je za nas specifina po tome to je
tako velika i to dolazi iz susednih zemalja, a ne iz zemalja s
druge strane Atlantika ili Pacifika. S obzirom na to, sada se
suoavamo sa drugaijim temema i drugaijim pitanjima
nego ranije. A sve je, opet, veoma razliito u odnosu na
situaciju u Evropi gde vidimo ljude sa veoma razliitom
neevropskom religijom koji dolaze iz susednih zemalja.
New Perspectives Quaterly /Srpska politiaka misao.
_______________________________________________

Valter Lakuer

Antiamerikanizam ne poiva na
nesporazumu
Odgovor Luisu Bigliju

Roman Umoran od Amerike (Amerikamde) je 1855.
godine bio pravi hit, a njegov pisac Ferdinand Kirnberger
(Ferdinand Krnberger) jedan od najuglednijih feljtonista tog
doba. U tom romanu se prati epopeja grupe istinoljubivih
nemakih idealista koji posle poraza u revoluciji 1848.
odlaze u Novi svet da bi tamo izgradili bolje drutvo.
Meutim, eka ih veliko razoarenje, vrlo brzo otkrivaju kako
svime u Novom svetu vladaju zli bogatai i kako je sve
smiljeno tako da obmane doseljenike ista srca; poto su
im se sve iluzije rasprile, nesrenici su se vratili u
domovinu.
Kirnberger nikada nije bio u Americi, a u vreme kada je
on iveo (1821-1879) oko pet miliona Nemaca je otilo u
Ameriku i odatle se, koliko je poznato, gotovo niko nije
vratio.
















Kako objasniti tu razliku koja postoji izmeu stvarnosti i
stereotipa u evropskoj knjievnosti (na koju je ukratko
ukazao i Luis Bigli u listu Die Welt, 16. juna 2007)? Da li se
zaista radi o nekoj vrsti nesporazuma? Antiamerikanizam u
19. veku nije bio neki specifino nemaki hir. Jo ranije je
poznati francuski istraiva prirode or-Luj Lekler de Bifon
(Georges-Louis Leclerc de Buffon) rekao da je Amerika
istovremeno i primitivna i dekadentna, da je njena priroda

9
neprijatna, da su sve biljke i ivotinje u Americi sitnije, a
neke na tom tlu uopte ne mogu da preive, da tamo nikada
nije bilo slonova niti je ikada slavuj zapevao.
Frensis Trolop (Frances Trollope), majka uvenog
engleskog romanopisca, objavila je 1832. godine knjigu pod
naslovom The domestic manners of the Americans (Domai
maniri Amerikanaca). Zaplet se tie jedne preduzimljive
poslovne ene koja je pokuala da svoje finansijsko stanje
popravi odlaskom u Novi svet. Junakinji to nije polo za
rukom, ali je ta knjiga, koju je i danas zabavno itati, postigla
veliki uspeh. U njoj se autorka uglavnom podsmeva loim
manirima Amerikanaca. Oni su sirovi, bez lifa, glasni,
vulgarni i prljavi. (Naroito je neukusno to to stalno vau i
pljuju duvan.)
Moda je i tano mnogo toga o emu je pisala gospoa
Trolop ali ipak je tokom 19. veka vie miliona Engleza (a
jo vie Iraca) otilo u Ameriku. Danas 13 miliona
Amerikanaca veruje da su francuskog porekla. Samo iz
vedske je u Ameriku dolo 1,5 miliona ljudi to je vie od
broja stanovnika tokholma i Geteborga.
Antiamerikanizam koji je vladao tokom 19. veka, i do
duboko u 20. vek, uglavnom je poticao iz krugova sklonih
konzervativnoj kulturnoj kritici i nije se mnogo ticao
politikog neprijateljstva. Sjedinjene Drave nisu igrale
nikakvu politiku ulogu a to se nije promenilo ak ni kada
je ula u rat 1917. godine: Amerikanci su posle Versaja
odluili da ostanu van Lige naroda i da se to je mogue
dre dalje od evropske politike.
U nedavno objavljenoj studiji o privrednoj istoriji Treeg
rajha (konomie der Zerstrung (Ekonomija razaranja)
Adama Tuzia (Adam Tooze)) tvrdi se da je Hitler izazvao
Drugi svetski rat delom i zbog toga to se plaio da e
Amerika u roku od deset godina postati privredno i politiki
dominantna u svetu, te da je zato neophodno upustiti se u
preventivni rat jo za njegovog ivota. Rekao bih da taj
engleski istoriar preteruje, ali jeste tano da je Gebels bio
jedan od vodeih predstavnika antiamerikanizma u to vreme
(esto je govorio o jevrejsko-amerikoj plutokratiji i "lobiju").
Meutim, on se sigurno nije plaio Amerike. Sam Hitler nije
mnogo znao o Americi. Ni on, niti bilo ko od istaknutijih
nacional-socijalista nikada nije bio u Americi i pre e biti da
su oni bili skloni da je potcenjuju. Kada je do Hitlera stigao
izvetaj da Amerikanci za godinu dana proizvedu vie od
100 000 aviona, on je to odbacio kao istu propagandu.
U to vreme se i inae u Nemakoj malo znalo o Americi.
A ipak je bilo otpora. Kada je predsednik Univerziteta
Harvard pozvao Osvalda penglera (Oswald Spengler),
ovaj je utivo odbio odgovorivi da dodue nikada nije bio u
Americi, ali da je o njoj pisao, te da stoga ne eli da je
poseti, jer bi u tom sluaju moda bio primoran da revidira
svoje miljenje.
Dakle, antiamerikanizam u politici je postao zaista
relevantan tek po zavretku Drugog svetskog rata. No da li
kao to to veruje Bigli poiva samo na nesporazumima?
Da li je usmeren samo (ili barem preteno) na politiku
sadanjih vlasti, a ne, kao to se esto uje, protiv
Amerikanaca uopte? Ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju
da tokom poslednjih nekoliko godina Amerika uiva
drastino manje simpatija u svetu nego ranije. Ranije je
Klinton u Engleskoj bio prilino omiljen, ba kao i Kenedi u
Berlinu.
Ako se zaista radi samo o spoljnoj politici Buove vlade,
onda bismo mogli da budemo mirni to se tie budunosti.
Postoje, naime, velike anse da narednih godina demokrate
dou na vlast. Sa prilinom izvesnou bi se moglo
predvideti da e ta vlast naii na simpatije u svetu, barem
prvih nekoliko meseci. Ali ta e se desiti posle toga?
Istorijsko seanje ne prua neku utehu. Kulturni
antiamerikanizam je fenomen koji bi trebalo da bude
zanimljiv pre svega strunjacima za amerikanistiku na
evropskim univerzitetima; ali politiki antiamerikanizam
postoji od kada je Amerika postala supersila. Velike sile
nikada nisu omiljene. Rimsko carstvo je poivalo na stavu
"odering dum metuant" ("sve dok nas se plae, mogu i da
nas mrze"), a ne na soft policy i naglaavanju prijateljstva.
Kada je trebalo reiti neke probleme, Rimljani nisu slali
strunjake za kulturnu politiku, nego legionare. Isto vai i za
kasnija velika carstva, Vizantiju i Tursku carevinu, za
paniju, Englesku i Sovjetski Savez.
Velike sile uvek izazivaju strah, i to s dobrim razlogom. I
kada se ponaaju obazrivo, nikada se ne moe znati nee li
se moda neto promeniti u narednom trenutku i nee li
odjednom postati bezobzirne. Kao to je predsednik
Meksika jednom rekao: "Moja sirota zemlja, tako je daleko
od Boga, a tako blizu Sjedinjenim Dravama". Supersila, ini
mi se, moe postati omiljena samo ako ispuni jedan uslov
ako prestane da bude supersila, ako se odrekne svoje moi.
Tada bi prestala da bude i meta terorista. Ali to je neto sa
im svakako ne treba raunati u skorijoj budunosti.
Koliko, dakle, treba ozbiljno shvatiti antiamerikanizam?
Ponekad me obuzme sumnjiavost. Rezultati ispitivanja
javnog mnjenja verovatno jesu tani, ali ko zna kakve bi
odgovore dobili da smo jedno takvo istraivanje napravili
irom Evrope (ne samo u Nemakoj, ve i u Francuskoj i
drugde) 1942. godine? Ni tada Amerika nije bila omiljena.
Stotine hiljada demonstranata je na ulicama Pariza 1950.
godine uzvikivalo "Ridveju, kugo". Ridvej je bio
glavnokomandujui amerikih snaga u Koreji i navodno je
upotrebio bioloko oruje. Kao to znamo, i danas
demonstranti na slian nain izraavaju svoje negodovanje.
Ali isto tako se nita nije promenilo ni to se tie dugakih
redova pred amerikim konzulatima, i dalje je mnogo onih
koji ele da se isele u Ameriku uprkos navodno "groznom
stanju u Americi". Dakle, i danas postoji izvesna
diskrepancija izmeu antiamerikih stereotipa o Americi i
recepcije tih stereotipa.
S druge strane, Dord Bu nije naroito omiljen ni u
sopstvenoj zemlji, a na spoljnopolitikoj sceni Amerika je ta
koja unosi nemir: upustila se u rat koji, dodue, nee dobiti,
ali svakako nee ni izgubiti; nije potpisala Kjoto protokol i
bie odgovorna za neke loe aspekte globalizacije. U
Americi je znaajno povean jaz izmeu bogatih i
siromanih mada ne toliko koliko u Rusiji, Kini, Indiji ili
Brazilu, ali, ako se meri prema zapadnim standardima, ipak
jeste.
Ukratko reeno, Amerika ima ozbiljne probleme koje
mora da rei, i to ne zato da bi postala popularnija u svetu,
ve zato to je to njen sopstveni interes. No, hoe li te
zakasnele reforme izazvati velike simpatije u Evropi i Aziji?
Mislim da se Luis Bigli u ovoj taki vara. On precenjuje
znaaj dananje Evrope u Americi, bez obzira na to to
postoji spremnost za tenju saradnju. Naravno da bi trebalo
pozdraviti kretanje stvari u tom pravcu ali koliko je zaista
verovatno da se krene u pravcu blie saradnje i ta je to to
bi Evropa mogla da unese u neku takvu novu koaliciju?
NATO je formiran 1949. godine i to kao odgovor na
neposrednu opasnost koja je tada postojala. Danas se u
Evropi ne mogu uoiti neki rizici koji bi se sa tim mogli
meriti. Sve vea zavisnost od ruske nafte i gasa? Nije to ba
toliko strano. Terorizam? Protiv njega se nije mogue boriti
orujem, ve samo dijalogom. Isto vai i za dalje irenje
atomskog naoruanja. U Evropi ima mnogo politiara koji
znaju da nita nisu postigli u svojoj posrednikoj ulozi (kako
to kae Bigli, Evropa kao posrednik), i da nita i nee
postii. Dalekovida politika koalicija nailazi na jake otpore i
ne moe se mnogo ii ispred javnog mnjenja.
Privredna situacija u Evropi danas je neto bolja nego
pre koju godinu, roeno je neto vie dece i postoje novi
podsticaji da se evropske zemlje jo vie meusobno
priblie. To bi bilo poeljno, ali hoe li funkcionisati? A ako bi

10
tako bilo ako se neutralistike tenje dre u jasnim
granicama, a antiamerikanizam se rastoi ta moe, i ta
treba onda da Evropa uradi kako bi zajedno sa SAD
odgovorila na globalne izazove (o kojima Luis Bigli tako
zabrinuto govori)?
Bojim se, malo toga. Ne postoji evropska spoljna i
odbrambena politika. Ve godinama opada znaaj Evrope u
svetu; razlozi za to su dobro poznati. Naravno, uvek je
mogue napisati jo knjiga o vodeoj ulozi koju e Evropa
preuzeti na sebe kao moralni uzor u 21. veku, ali broj
italaca takvih knjiga, i onih koji su spremni da uopte neto
o tome uju, veoma je mali. "Soft power" je dobra stvar, ali
ima svoje granice. Uloga Evrope bi se stoga trebalo da
svede na to da Amerikancima da pokoji dobar savet,
naroito u pogledu onoga to ne bi valjalo da ini. Hoe li to
popraviti odnose, ostaje da se vidi.
V. Lakuer je istoriar koji ivi u Vaingtonu; objavljeno u
Die Welt i SPM.

Svet umetnost


Viliea Xiloli


DVA IVOTA JEDNE KNJIGE
Jo jednom o prepisci Milene Jesenske i
Franca Kafke

Prolo je neto vie od pedeset godina otkako je
Maks Brod, ivotni prijatelj Franca Kafke i najbolji
poznavalac njegove literature, posthumno objavio
sabrana dela jednog od najveih pisaca XX veka.
Gotovo istovremeno, ili neto pre toga, tampana su
Kafkina Pisma Mileni, u redakciji Vilija Hasa,
dugogodinjeg prijatelja novinarke i prevodioca,
Milene Jesenske, koja je nakon ulaska Nemaca u Prag
predala Hasu pisma koja joj je Kafka upuivao
dvadesetih. Beei iz okupiranog grada, Has je pisma
ostavio roacima, da bi ih preuzeo 1945. Jesenske vie
nije bilo, a on u pogovoru kae kako je sasvim siguran
da Milena ne bi bila protiv objavljivanja, a i da je
dobio ,,testamentarno odobrenje od njenog mua. No
pre svega prireiva tedro zahvaljuje Maksu Brodu
to mu je irokogrudo prepustio da pisma prvi tampa.
U predgovoru i pogovoru Has iroko i detaljno opisuje
istorijat prepiske i svoj viegodinji rad na pripremi
zbirke (,,vremenska kvalifikacija inae nedatiranih
pisama, redigovanje koje je podrazumevalo razliite
intervencije, pogotovu strogo voenje rauna o ivim
linostima koje se u pismima spominju i, naravno,
izostavljanje svega to je Jesenska svojom rukom
precrtala; Has naglaava da e, u nekom buduem
kritikom izdanju, postupak sigurno biti drugaiji).
Koliko mi je poznato, u svetu su se tada pisma
prevodila prema Hasovom izdanju, pa su se tako
pojavila i na srpskom, u uvek otkrivalakim ,,Meta-
morfozama Vaska Pope, u prevodu Zdenke Brki.
Moe se pretpostaviti da je tada mlada beogradska
novinarka Ana omlo, koja se upravo u to vreme
suoavala sa vlastitom spisateljskom vokacijom,
doivela trenutak prosvetljenja ne samo prepozna-
vanja nego i identifikacije.
Najvea prepreka je bilo odsustvo pouzdanih
podataka iz ivota osobe u ije bi ime govorila
naravno, pored onih koje su Kafkina pisma nudila. Ali
hrabrosti i odlunosti omlovoj nije nedostajalo.
Osnovna ideja je bila da saini romanesknu rekon-
strukciju o ,,pronaenim pismima Jesenske, sa
uvodnom fiktivnom prolegomenom. Kafkinih pisama
tu nije bilo. Pod naslovom Milenina pisma Kafki knji-
gu je objavila Knjievna zajednica Novog Sada, 1988.
Danas, nakon dve decenije, pojavila se ista i
jednovremeno potpuno drugaija knjiga pod naslo-
vom-citatom Bila sam tvoje more (Pei i sinovi,
2005), koja neslueno nadmauje prvi pokuaj. Dobili
smo pravi, dvostrani, epistolarni roman, bez uvodne
storije, u kome su sueljena Kafkina i Milenina pisma
(105 Kafkinih i 86 Mileninih), uz kratak Predgovor
autora, kojim nas spisateljica upoznaje sa istorijatom
svojih traganja. Upoznaje i istovremeno ostavlja da
alimo to ovo uzbudljivo svedoenje nije artikulisano
kao proza koja bi pre koju deceniju bila nazvana
,,fantastikom realnosti a danas odlinim postmo-
dernistikim rezultatom. Tragajui za vrstim tlom na
kome se, ispisujui Milenine epistole, mogla osetiti
sigurnijom, Ana omlo nas je obavestila o mnogim
skoro neverovatnim okolnostima sa kojima se
suoavala: preprekama, ometanjima, maltene imagi-
narnim protivnikim barikadama, kao i iznenadnim
iskrsnuima sa-uesnika, pomagaa, prijatelja-
pomonika i dobrih vila. alimo to smo lieni
detaljnijih opisa svih ovih zbivanja, sve do urednih
bibliografskih podataka i preciznih obavetenja o
doprinosu ivih saradnika ili neoekivanih pojava
knjiga koje su olakavale kretanje u zadatom krugu.
Dobili bismo dopunu klasinih epistolarnih formi u
znaku savremenih hibridnih postupaka visoke
anrovske i prozne stilizacije, decentan uzorak sa
dvostrukim dejstvom. No i bez toga transformacija je
neoekivano postignuta. I upravo to je razlog s kojeg
ispisujem ovu beleku o knjizi za koju verujem da e
u naoj savremenoj knjievnosti zauzeti mesto koje
zasluuje.
Ono to dananjem izdanju prepiske daje pojaanu
fabulativnu delotvornost nije bilo ta dopisano, jer
toga nema, ve kako bi se dramaturkim jezikom
reklo: nova postavka, poput rediteljskih otkrivalakih
itanja starih dramskih tekstova. Milenina obraanja i
odgovori sueljeni su sa Kafkinim kako ih je naa
spisateljica proitala sa nepogreivim oseanjem za
njihovu dramsku tenziju, iako su obe zbirke, one u
kojoj su se nalazila samo pisma Jesenske, odnosno
samo Kafkina, bile dovoljne da privuku svojim
romanesknim potencijalom. Meutim, novim pote-
zom, ukrtanjem epistola, odnosno nastojanjem da se
one poveu prema autorkinom oseanju za dramsku

11
formu, uspostavila se nova ravan od prvorazrednog
znaaja. U prepisku zapoetu obraanjem prevodioca
piscu radi razjanjenja profesionalnih nedoumica,
uneo je prvo Kafka neto vie od uobiajene
komunikacije te vrste, iznenaen tananim prodorima
Jesenske u tekst, da bi relativno brzo sve preraslo u
strasnu vezu sudeonika sloene ljubavne jednaine u
ritmu istorijskog vremena, otkrivajui ono to se
vidljivo i nevidljivo zbivalo sa protagonistima.
Za tumaa je uvek izazovna imaginarna vaga koja
funkcionie nezavisno od svesnih nastojanja autora.
Za to mi se sa pojavom druge knjige Ane omlo
otvorio izazovan pretekst: vrednosni plan koji se jedva
moe precizno definisati. Jer u novoj organizaciji nisu
primarni, uslovno reeno, ni sloeniji sie, ni
razuenija fabula, ni zaotravanje kontroverzi (to je
uvek dobrodolo), ve ono jedva vidljivo ili pre
nevidljivo tkanje koje se samo od sebe konstituie i
daje celini gustinu i vieslojnost.
Gustinu? Milenine lepe ljubavne ispovesti bile su i
u prvi mah vieslojne, ne osporavajui ni u emu
istotu epistolarnog anra. Ali, u potezu Ane omlo
dola je do izraaja druga vrsta nastojanja, naizgled
protivrenog. Ona je, uza sva podstrekivanja imagi-
nacije u razuivanju ljubavne prie, morala da se
povinuje jednom uslovljavanju nepobitnostima
Kafkinih pisama te je dopustila da sam sled epistola
obezbedi neku vrstu unutranjeg prostora od znatnog
uticaja na percepciju. Posle pristojnog graanskog
obraanja a i neke vrste Kafkine potresenosti
Mileninom kontemplacijom, stvorena je nevidljiva
zona u koju je Ana omlo znala tanano da pronikne,
povinujui se zakonitostima ljubavnog funkcionisanja
i lucidno kreirajui njihovo samorodno dejstvo. I tu se
dogodilo ono najvrednije: Kafka i Milena su potpuno
drugaijim putevima postali ravnopravni u svojim
razliitostima, i to upravo u spoju koji se ukazuje iz
perspektive Ane omlo. I ne samo to. Samim
sueljavajuim efektom, bez ikakve tekstualne inter-
vencije, dopunjen je Kafkin portret u kljuu Milene
Jesenske, izuzetno delotvoran i visoko pozicioniran u
celini dvostrukog epistolarnog zbira. Sama postavka
je u mnogo emu preciznije, ak i potpunije odredila
karaktere adresata i adresanta. ,,Da su duvali neki
drugi vetrovi, kae Ana omlo u svojoj uvodnoj rei,
i time sugerie mogunost drugaijih zbivanja, pa
samim tim i drugaijih poteza junaka, dajui nam
slobodu da ih projektujemo prema vlastitom izboru.
Moda su se ,,drugaiji vetrovi upravo osnaili
ukrtajima nae spisateljice, otkrivajui likove
ponekad drugaije usmerene no to smo ih mogli
videti u pismima samo jedne strane, iako su, naravno,
i Kafka i Milena Jesenska ostali netaknuti.
Drugaiji a isti Kafka? Re je o sloenom, esto
kontroverznom duhovnom spektru osobe sa teko
itljivom unutranjom ukrtenicom. Kafkin odnos
prema Jesenskoj, njegova pisma pogotovu, puni su
protivrenih pretpostavki, posebno kada je trebalo
doneti odluku ili ostvariti namere i elje, uvek
ugroene strahom i nesigurnou. To bi se moglo
navesti kao dokaz Kafkine trajne psihike nesta-
bilnosti koja je nesumnjivo uslovljavala literaturu
kakvu je upravo tih godina ispisivao. Jesensku je, pak,
Ana omlo s punom uverljivou portretisala kao
osobu daleko jednostavniju, ,,realniju, u ljubavi
jednosmerniju, za aktivnosti ljubavi kadriju. Mada
ovde nemamo nikakvih podataka o dve decenije
ivota Jesenske ,,posle Kafke, kao ni o svega tri
godine Kafkinog ivota ,,posle Milene pre svega o
Dori Dijamant, koja e se nai uz njegovu samrtnu
postelju pristajemo na uverenost Ane omlo da je
ljubavna veza Kafke i Jesenske bila presudna za
njihove ivote.
Velika Kafkina sputanost, u svemu pa i u njihovom
ljubavnom trouglu, i Milenina apsolutna nesputanost u
svemu a pogotovu u ljubavi, osnova su najznaajnije
komponente romana koja se pred Anom omlo
neupitno otvorila sugeriui joj da od ove razliitosti
naini epicentar prie i upravo time presudno
doprinese narativnoj i romanotvornoj snazi knjige.
Verujem da e dobri poznavaoci Kafkinog dela
razuenije ui u ovu korelaciju. Kafkina veza sa
Jesenskom i ,,dokazi koji e proistei ne samo iz
njegovih pisama nego i iz imaginarnih odgovora
druge strane konceptualizovanih rukom Ane omlo
postae, moda, nova graa za tumae. Makar i
alternativno. I to pre svega na ravni ,,svemogueg
boga detalja, osvetljavajui unutranji odnos
adresanta i adresata. Ako je zamisao bila da lik
Jesenske bude polifono razliit od drugog uesnika
ljubavne formule to je realizovano izuzetno suptilno.
Tome moramo dodati jo jednu bitnu okolnost:
Kafkini epistolarni iskazi pisani su bez primisli da bi
jednog dana mogli postati ,,literatura, dok su
Milenina pisma nastala iz literarnih pobuda, i to
proznom vetinom izuzetnom i za visoko rangiranog
pisca. Oigledno je da se Ana omlo kretala dvema
trasama, onom na kojoj ju je druga strana podsticala, i,
paralelno, onom gde ju je itekako ograniavala.
Moglo bi se ak rei da se u ovoj na prvi pogled
iskljuujuoj dvojnosti nalazila prednost spisateljice,
upravo zato to je gradila lik apsolutno slobodne,
niim ograniene linosti, u svoj njenoj autarhinosti,
ali ipak i u osvetljenju druge epistolarne strane. I ne
samo to: u knjizi Bila sam tvoje more pred nama je
delotvorniji Kafin lik, jer se u njemu objavilo neto
to nismo mogli videti u Pismima Mileni.
Jedna druga vrsta analize, koja bi bila zasnovana na
detaljnom poreenju tekstova i njihovih tokova, dobro
bi dola i potpisnici ove beleke u nekom prethodnom
periodu. Danas preostaje mi samo nada da e knjiga
Bila sam tvoje more provocirati poznavaoce Kafkinog
dela kod nas ili u svetu da joj se akribino posvete,
kada se pre ili kasnije pojavi u prevodu na neki od

12
,,svetskih jezika i zauzme zaslueno mesto na
globalnom literarnom polju. Letopis MS
___________________________________________

Mica Vujicic

Grob u oblacima
Ivan Ivanji: Covek od pepela,
Stubovi kulture, Beograd, 2006.

Pokusacu da se suzdrzim i da prvom prilikom ne
upitam Ivana Ivanjija da li je dr Sarl Odik, jedan od
epizodista njegovog novog romana Covek od pepela,
zaista postojao. Postoji neka teorija koja kaze da se
u knjige mozemo zaljubiti ili zbog price ili zbog
karaktera, ali je ipak najbolje kada se zatreskamo i
u jedno i u drugo. Ivanjijev junak dr Sarl Odik jedan
je od onih junaka zbog kojih roman na nekim
mestima ostaje podvucen flomasterom, odlozen na
stolu, mnogo puta citan, gotovo nikad odlozen na
polici kucne biblioteke. Iako su istorija i literatura
jasno odvojene, karakteri koji vas kupe vec u prvom
citanju, potezu zanimljivu literarnu zackoljicu. Ako je
ontolosko dostojanstvo literature dokazano
upravo time sto se ona ne bavi pojedinacnim nego
opstim, za razliku od istinite istorije, i ako je
literatura zbog toga dominantnija, zasto se, bar u
slucaju ovog citaoca, nakon sto ostane odusevljen
profilom ovog junaka, redovno javi zelja za odgo-
vorom: da li je lik stvarno postojao?
Kada je pripovedac Coveka od pepela, racunajuci
na autobiografski karakter price: sam Ivan Ivanji
(Zrenjanin, 1929), bio zatvoren u radnom koman-
dosu koncentracionog logora Buhenvald u Nider-
orselu, jedan francuski lekar davao mu je postedu,
tako da je mogao da cita knjige. Bas kao i u celom
romanu, Ivan Ivanji se seca ljudi sa kojima je
prolazio kroz strahote Buhenvalda, i prica zivotnu
storiju tog neodoljivog lekara Sarla Odika (logorski
broj 43105). Posle rata, ovaj je covek bio grado-
nacelnik Sevra kod Pariza. Iako je bio socijalista,
pobedio je na suprotnoj listi: u drustvu degolista i
komunista, jer nije voleo Miterana. Kada su ga
upitali kako je to moguce, rekao je: U Sevru, u
stvari, postoje samo dve partije, za mene i protiv
mene. Imao je dva stana u Parizu, macka Ron-
Rona i dve pustinjske lisice(!?), koje su ga podsecale
na dane kada je bio sef saniteta francuske Afrike.
(Kad bih nocu morao u toalet, pise Ivanji,
sunjale su se oko mene, zelene oci su im svetlucale
u mraku. Bojao sam se da me ne ugrizu za bosu
nogu. Mislio sam na Sent Egziperijevog Malog
princa. U toj knjizi sam prvi put citao o njima i
shvatio da postoji razlika izmedu lisice i pustinjske
lisice, izmedu renarda i feneca.) Kao gradonacelnik
Sevra, doktor Sarl Odik je tajno vencao Sofiju Loren
i Karla Pontija, a njegova prva zena bila je
prijateljica Isidore Dankan. U mladosti je bio rag-
bista. U starosti uvek nasmejan. A kako je dospeo u
logor? Pricao mi je kako su ga uhapsili u Parizu. Bio
je vec na terenu, u Pokretu otpora, tvrdi da se jos
jednom vratio kuci samo da uzme cetkicu za zube. A
tamo ga je cekao Gestapo.
Zasto ova digresija? Zbog toga sto je ona kljucno
mesto koje bi moglo otkljucati sustinu novog ro-
mana Ivana Ivanjija koji je objavljen izvorno na
nemackom 1999. godine. (A nista lepse nego kad
Ivan Ivanji sam prevodi svoje romane. Takvi prevodi
su dokaz njegovog velikog spisateljskog talenta, jer
uvek dobijamo novu, originalnu pricu. Talenat je
nemoguce ucutkati.) Pasus o jednom od junaka
mogao bi biti dobra ilustracija citave knjige. Covek
bogatog iskustva, koji je preziveo Ausvic i Buhen-
vald, te bio Titov prevodilac sa nemackog, uz jos
desetinu zanimanja, belezi svoja secanja na
Buhenvald iz posebne perspektive. Njegova knjiga
puna je zastrasujucih slika zlocina koji su izvrseni u
logoru, secanja na ljude sa kojima je delio nesrecu,
mesanja sadasnjosti, proslosti, ali i buducnosti, i bas
kao u slucaju profila doktora Odika, crnohumornih
packi koje ukazuju na apsurd, zlocin i kaznu, pre
svega na zivot i sve njegove igre.
Mogli bismo reci da je Covek od pepela smesten
na tri literarna toponima. U logor (kasnije memo-
rijalni centar) Buhenvald, brdo Etersberg na kome
se nalazi, i u grad Vajmar. Tri toponima omogucuju
Ivanu Ivanjiju da otvori i tri medusobno povezana
sloja price. U Buhenvaldu progovara pepeo zrtava, u
memorijalnom centru preziveli logoras belezi licna
secanja, a Vajmar je grad u kome ce pisac, na jedan
zaista odlican nacin, u citavu pricu uplesti pricu o
Geteu i Sileru, tacnije Geteu i Silerovoj lobanji. Sva
tri diskursa medusobno ce se prozimati i sve vise
mesati kako prica ide prema kraju, mehanizmom
asocijacija koje se dogadaju u glavi prezivelog
logorasa, uglednog pisca, koji dolazi na godisnjice
oslobodenja Buhenvalda. To ce romanu dati i dimen-
ziju eseja, otvoriti polemike, neke izuzetno zanim-
ljive, poput one sa Horheom Semprunom, slavnim
piscem, koji je takode bio u Buhenvaldu. Semprun
ima odredene veze i sa Odikom, jer pripovedac
nikada ne bi stigao u radni komandos, da ga u
takozvanoj radnoj statistici logora neko nije spasao
sigurne smrti. Naime, neznanac koji mu je podario
zivot, izbrisao je njegovo zanimanje, to jest zvanje
gimnazijalca i ucinio ga zidarskim segrtom, cime je
Nemcima dat dokaz da taj pojedinac treba da zivi,
jer ume nesto da radi. Semprun je radio u takvoj
statistici, te se pripovedac raspravlja sam sa sobom
na tu temu - zivota i smrti, postavljajuci prilicno
originalne, iskrene i hrabre teze u polemici sa
Semprunom, sto bi mogao biti dovoljan razlog za
citanje nove Ivanjijeve knjige. Igre asocijacija idu
daleko. Od biblijskih do onih najaktuelnijih. Posto je
nekoliko puta pomenuo Elefant, hotel u koji su ga
smestili tokom obelezavanja jedne od godisnjica,
pripovedac nam nudi i podatak da je u njemu
spavao i sam Adolf Hitler, sto otvara novi diskurs i
gomilu novih pitanja.
Covek od pepela pocinje 7. maja 1997. godine,
kada majstor, popravljajuci krov na buhenvaldskom
krematorijumu, sasvim slucajno otkrije urne sa
pepelom. Organizuje se pogreb, na kome govori i
pripovedac knjige, a potom pepeo iz urni, formira
COVEKA OD PEPELA, koji trazi svoj oblik i lik, ne
dozvoljavajuci da se zlocin u Buhenvaldu zaboravi.
Nepoznati nesrecnici ciji je pepeo slucajno otkriven,
u telu tog coveka od pepela koji leti nad Vajmarom,
pricaju zivotne price, strahote koje su im se
dogodile. Cini mi se da cujem jos dosta glasova. Ne
samo onih ciji su se geni spojili u Coveku od pepela

13
iz Buhenvalda, nego i drugih koji hoce da progovore
u svoje i u tude ime.
Zajedno sa secanjem tog tako simbolicnog oblaka
od pepela koji se podigao nad Buhenvaldom 1997.
godine, ne dajuci da se bilo sta zaboravi, redaju se i
secanja Ivana Ivanjija, uvek jasno napisana, hrabra,
strasna, cesto ispunjena citavom galerijom zanim-
ljivih genijalaca koje je sretao ili pak izmislio,
svejedno.
Ma zasto uopste postavljati pitanje da li je doktor
Sarl Odik zaista postojao, kada je on ovako dobro
isprofilisan i toliko literarno zanimljiv? Iako pripo-
veda sasvim obicnim jezikom, Ivan Ivanji dobro
profilise junake. Samo jedan detalj otvara niz novih
metaforicnih poruka. Kropokrivac bi, recimo, zvizdu-
kao dok popravlja krov buhenvaldskog kremato-
rijuma da u ustima nema nekoliko dugackih eksera.
Mladog istoricara, direktora memorijalnog centra
Buhenvald, muci alergija, ciji se uzroci ne mogu
pronaci! I tako dalje, kroz zanimljivu Ivanjijevu
knjigu. Politika
__________________________________________

Albaharijevi romani uskoro u Italiji

Na Beogradskom sajmu knjiga izdavaka kua Stubovi
kulture postigla je dogovor sa italijanskom kuom Zando-
nai o sistematskom predstavljanju srpskih pisaca u Italiji,
prenosi Tanjug.
Prema ugovoru koji je sklopio urednik Stubova kulture
Ivan Radovanovi, u prisustvu pisca Davida Albaharija,
tokom 2008. bie objavljeni prevodi na italijanski Albaha-
rijevih romana Mamac i Cink.
Dve izdavake kue su se dogovorile da, pored Alba-
harija, najmanje jo dva ekskluzivna autora Stubova
kulture uskoro budu predstavljena u kontinuitetu italijanskim
itaocima. Ovim ugovorom se oivljavaju knjievne veze
Srbije i Italije, koja je ove godine bila zemlja poasni gost
Sajma knjiga. Tokom prethodnih godina, u Italiji su
objavljene etiri Albaharijeve knjige, a pored ugovora sa
kuom Zandonai, u toku su dogovori o prevoenju
poslednja dva Albaharijeva romana, Ludvig i Pijavice,
saoptili su iz Stubova kulture.
________________________________________________

Mia Vujii

ta bi dao da si na mom mestu
David Albahari: Ludvig, Stubovi kulture,
Beograd, 2007.
Dva glavna junaka novog romana Davida
Albaharija su dva pisca. Jedan se zove Ludvig, a
drugog je isti taj Ludvig krstio slovom S, iako u
njegovom imenu tog slova zapravo nema. S je
opsednut svojim kolegom piscem. Opsesija je na
poetku njihovog drugovanja neka vrsta S-ove
simpatije, a na kraju ve patoloka kategorija sa
napunjenim pitoljem. Zanimljivo je pak to to je S
pozitivac, a Ludvig negativac koji e od svoga kolege
ukrasti ideju, to jest celu knjigu ili preciznije knjigu
nad knjigama. Iako realista, sa negativnim stavom
prema zapadu, Ludvig e, zahvaljujui ukradenoj
postmodernistikoj ideji od S-a, uspeti da postane
jedan od najveih srpskih pisaca u Evropi. Nesrenom
kolegi ostae samo opsesija Ludvigom, koga e sad
prezirati onoliko koliko ga je nekada voleo i koga e i
dalje pratiti u stopu, sve sa pomenutim pitoljem u
fioci pitoljem koji e na kraju morati da opali.
Tu je i trei glavni junak Albaharijevog novog
romana. Zove se Beograd, i na njega se pisac S
obruava svom silinom, najotrijim moguim reima,
bez cenzure. Beograd, naroito onaj kulturni, za
junaka romana predstavlja leglo provincijalizma, kia,
ogovaranja i pravog mesta za pozicioniranje jedne
ovakve prie. Mada na kraju glavni junak menja svoj
stav, priznajui da u drugom gradu ne bi mogao iveti
i da ga Beograd, kao takav, vee zanimljiv je
tretman grada u novoj Albaharijevoj knjizi. Grada iji
se centar sve vie sakuplja i povlai pod naletima
periferije, kako e nam objasniti pripoveda.







David Albahari, bavei se pre svega problemom
odnosa pisca prema drutvu i obrnuto, te svim
problemima javnog, kulturnog, knjievnog ivota, koji
podrazumeva i problematiku ozbiljne i ute tampe,
skandala, ogovaranja, sujeta i slino, ali i razlikama
izmeu poetika, realizma i postmodernizma odlino
spaja glavne junake sa treim. Beograd je ovde
prikazan, zahvaljujui S-ovoj ogorenosti do bola, kao
malo, zaguljivo mesto mala knjievna bara puna
krokodila sa spisateljskim darom, koji se svakog
dana motaju jedni oko drugih, kao S i Ludvig,
spletkare i ogovaraju, zuje poput muva jedni drugima
okolo glave. Glavne stanice Ludviga i S-a su redakcije
Knjievne rei i Knjievnih novina, te hoteli i
restorani gde ve u stvarnome ivotu zaista moemo
sresti domae pisce. A centralno mesto sukoba
junaka je televizijski studio. Kako je ve to primetio
jedan kritiar, iz studija se to neprijateljstvo i rivalstvo
(ili pre: izdaja) ciklino iri u krugovima, da bi se opet
vratilo u isti taj studio, iz Beograda u Beograd iz koga
se ne moe pobei.
Pored jezika i umerene duhovitosti, koje su ve
poslovino dobre strane Albaharijevih romana, te tek
ponekim citatom iz Talmuda, najbolja strana novog
romana jeste majstorsko slaganje reenica, repri-
ziranje motiva, okretanje u krug, ime je pisac stvorio
zaguljivu atmosferu za junake atmosferu u kojoj
vidimo sve veu i veu opsesiju S-a kolegom
Ludvigom, sve jae i jae boli koju S osea nakon
ukradene ideje, sve veeg nereda i opsednutosti u
njegovoj glavi, nakon ega e se i sam Beograd za
glavnog junaka sve vie poeti suavati, da bi na kraju

14
dolo do eksplozije bombe koja je iz reenice u
reenicu sve glasnije otkucavala. Forma romana
Davida Albaharija jo jednog romana ispisanog u
jednom jedinom pasusu zbog toga jeste savrena
konstrukcija za odabranu temu. Nain na koji je
stavljao reenice u usta svog pripovedaa, pisac je
iskoristio da psiholoki uverljivo opie razvoj njegovog
problema. Zapravo je posebnim slaganjem reenica
uspeo da napie roman od sto ezdeset stranica sa
tek nekoliko slika koje se repriziraju poput pomenute
TV emisije od koje sve poinje i u koju se S u mislima
stalno vraa. Politika
___________________________________________

Mirjana Sretenovi

Dnevnik tetke Laure

Gordana Kui, dobitnica enskog pera,
u nagraenom romanu oslikava zajednicu
sefardskih Jevreja s kraja 19-og i poetka 20.
veka

Bazarova nagrada ensko pero za 2006. godinu
pripala je knjievnici Gordani Kui za njen sedmi roman
Balada o Bohoreti, objavljenom u Narodnoj knjizi. Kroz
dnevnik jevrejske devojice Laure Levi, u knjizi je oslikana
zajednica sefardskih Jevreja, patrijarhalni odnosi i njihov
intelektualni razvoj, s kraja 19. i poetka 20. veka, u Istam-
bulu i Sarajevu.
Gordana Kui roena je u Beogradu, gde je diplomirala
engleski jezik i knjievnost. Napisala je romane Miris kie
na Balkanu, Cvat lipe na Balkanu, Smiraj dana na
Balkanu, Duhovi nad Balkanom, Legenda o Luni Levi,
Bajka o Benjaminu Baruhu.

Napisali ste Baladu o Bohoreti. Ko je Bohoreta?

To je nadimak koji su sefardske porodice davale prvo-
roenoj deci: Bohor za najstarijeg sina, Bohoreta za ker.
Moja tetka Laura Levi, kao prvoroena u porodici, dobila je
nadimak Bohoreta. Bila je dramski pisac, ije je komade
publika oboavala, pa samim tim je bila i veoma popularna u
jevrejskoj zajednici u Sarajevu izmeu dva rata.

Da li duh Laure Levi jo ivi u Sarajevu?

U maloj jevrejskoj zajednici koja i dalje postoji u Sarajevu,
njen duh se sigurno osea. Iako prevashodno nije imala
knjievne aspiracije, smatrala je da je njena uloga da poui,
obrazuje i odgoji sefardski ivalj u Bosni. Govorila je sedam
jezika i bavila se sakupljanjem starih sefardskih romansi,
izreka, poslovica. Vodila je ozbiljne polemike u jevrejskim
asopisima. Ipak, ini mi se da je vrhunac njenog rada bila
studija Sefardska ena u Bosni. Knjiga je sedam decenija
stajala u rukopisu, da bi je sarajevski izdava Konektum
objavio 2005. godine.

Piete o razlikama unutar jevrejskog naroda. U kojoj meri
su one izraene danas?

Ne znam koliko su sada izraene, ali u doba kada je
ivela moja tetka bili su i te kako vidljive. Tada je razlika
izmeu Jevreja Akenaza i Jevreja Sefarda bila ogromna.
Oni ak nisu imali ni zajedniki jezik. Sefardi su govorili
jevrejsko-panski, a Akenazi jidi, koji je jedna varijanta
nemakog. Sefardi su iveli i, kasnije, propadali sa
Otomanskim carstvom, a Akenazi, pogotovo u Nemakoj i
Austriji, bili su daleko napredniji i bogatiji. I mnogi panski
Jevreji, koji su doli u Otomansko carstvo krajem 15. i
poetkom 16. veka, bili su visoko obrazovani, dakle, onaj
intelektualni sloj koji se u paniji, zajedno sa arapskim
naunicima, bavio astronomijom, prevoenjem antikih
tekstova, prouavanjem lingvistike, knjievnosti, finansija,
religije. Beei od panske inkvizicije, ostavljali su sve svoje
posede, ali su poneli sa sobom znanje. I u Otomanskom
carstvu, mada suoeni sa novim nainom ivota, odravali
su visoki nivo prosveenosti uprkos tome to su morali da
se adaptiraju novom nainu ivota, da se bore za posao i
zaradu. Ipak, sa stagnacijom tog carstva propadali su i
Sefardi. Bilo je i mnogo nepismenih ena, a takvo
propadanje Sefarda, s poetka 20. veka, veoma je bolelo
Lauru Levi. Odrasli u jednom okotalom feudalnom sistemu,
oni su se suoili sa modernim, naprednim Jevrejima koji su
doli sa austrijskom okupacijom.



















Problem kulturnog identiteta veoma je prisutan u
jevrejskom narodu. Setimo se Kafke, ekog Jevrejina koji
je pisao na nemakom...

Hiljade stranica su napisane i jo se piu o jevrejskom
identitetu, ali kojim god jezikom Jevrejin govorio, ma kom
plemenu pripadao, bio teista ili ateista, pokrteni Jevrejin ili
hasid, za spoljanji svet njegova krv uvek je bila vanija. Ma
kako da sami Jevreji odrede sebe, kako kae Ljudmila
Ulicka, njih odreuju spolja. Jevrejin je onaj koga nejevreji
smatraju Jevrejinom. Naciste te sitnice nisu zanimale. Oni
su sebi postavili zadatak: unititi sve Jevreje, a njihova
kulturna, religiozna, jezika pripadnost ih uopte nije
zanimala.

U romanu, Laura Levi izraava bojazan da li e njenog
naroda biti za 100 godina. Strah realan i opravdan?

Kao umna ena, Bohoreta je znala ta sve moe da se
dogodi sa jednom malom zajednicom. Jevreji su stalno bili
proganjani u Poljskoj, Rusiji, povremeno potpuno izbacivani
iz Francuske, Engleske... Kad su beali iz panije malo je
drava htelo da ih primi. Zato se katkad zapitala da li e se
Jevreji uopte odrati, znajui da postoji realna mogunost
da ta zajednica zauvek nestane. Razmiljala je ta e biti
ako se asimiluju, i budu lieni svoje tradicije i vere? Onda ih
vie nema. A ako ostanu pri svome, slede opet neizbeni
progoni, kad-tad. To je veiti problem naroda koji nemaju
svoju zemlju i ive u rasejanju gotovo dva milenijuma.

Ni klima u drutvu nije uvek povoljna, svedoci smo i
nedavnih deavanja u Novom Sadu. A prole nedelje
obeleen je Dan borbe protiv antisemitizma...


15
Ksenofobija i nenalaenje krivice u sebi ve u drugome
stara je pria. Divljanje neonacizma je konstantno i deava
se stalno. Sada ujemo tune glasove tog pokreta u Pragu,
Novom Sadu... I mi sve to samo posmatramo, nadam se s
velikim gnuanjem, ali ta u vezi sa tim inimo? Potie li ta
mrnja od nezadovoljnih i neukih ljudi kojima je ekstremni
stav reenje za njihove probleme? Jer, ekstremizam je uvek
laki nego umerenost. im zauzmete ekstremni stav, dali
ste odgovor na sva svoja pitanja. Umereni razmiljaju i
postavljaju pitanja. U jevrejskim krugovima sve se vie pria
o neophodnosti uspostavljanja razgovora izmeu tri mono-
teistike religije, posebno izmeu islama i judaizma,
uglavnom zbog deavanja u Izraelu. Mora se zapoeti
razgovor, a ne podizanje odbrambenih zidova.

Negde ste izjavili da e ovo biti Va poslednji roman.
Jeste li sigurni da ete odrati re?

U sedam obimnih romana zaokruila sam teme Balkana,
Sefarda, ratova, progona, dubokih veza meu balkanskim
narodima tokom gotovo pet vekova istorije, pa bih sada da
se okuam u formi kratke prie, kau, najteeg knjievnog
oblika. Ideje su negde u meni, samo sam trenutno zauzeta
ponovnim iitavanjem knjiga zbog izdavanja svojih sabra-
nih dela koja e se uskoro pojaviti u Narodnoj knjizi.
________________________________________________

Muharem Bazdulj


LIRIKA ITAKE

Predrag Finci: Tekst o tuini,
Demetra, Zagreb, 2007.

I biografija i bibliografija (i ivot i literatura)
Predraga Fincija otkrivaju estetiara. Na sarajev-
skom filozofskom fakultetu Finci je radio kao pro-
fesor estetike, a u njegovoj su bibliografiji ak tri
knjige s rijeju umjetnost u naslovu (uz jedan Senti-
mentalni uvod u estetiku). Od tri spomenute knjige,
dvije su objavljene u prethodne dvije godine: Umjet-
nost unitenog (2005.) i Priroda umjetnosti (2006.),
obje je publicirao zagrebaki Antibarbarus. Nova Fin-
cijeva knjiga, objavljena ove godine, ponovo nam sti-
e iz Zagreba, a izdava je Demetra. U naslovu ovaj
put nema rijei umjetnost. Knjiga se zove Tekst o
tuini.
Kako je to s Fincijevim djelima i inae sluaj,
naslov je viestruko indikativan. Rije tekst je u jedni-
ni i to nije sluajno. Zbilja je rije o jedinstvenom
tekstu, a ne zbirci eseja, kako bi moda sugerirao
sadraj. Rije tekst takoer nagovijetava neku vrstu
anrovske neodreenosti i irine. I rije tuina je
iroka. Finci ne govori o egzilu, o stranstvovanju, o
dijaspori, nego govori o svemu tome zajedno i
neemu jo veem. Govori o tuini.
Vanost termina tekst otkrivaju nam ve prve
reenice u knjizi: Tekst je putnik. Lutalica, skitnica,
odmetnik. Tekst je pustolov, primiren u tkanju, u tka-
nini slova, u tekstualnosti, koja je sprega zanata,
znanja, sazrijevanja i dara, u pismu, koje je mnogo
vie nalog nego htijenje, u pisanju koje se ispreda kao
unutarnji zov svog pisca i nagovor situacije svog
nastanka. () Ovo je tekst u kome je opisan put, na
kome se zadesie i tekst i njegov pisac. Vanost
termina tuina preispituje se pak u svih osam poglav-
lja: prolokom (O tekstu), epilokom (O srei) te u
est preostalih (U noi, Putnik, Uhoda, Pria, Kroz
sjeanje, O povratku). Navodim ovdje naslove po-
glavlja jer i oni potvruju jedinstvenost teksta. (Na
kraju kratkog prologa Finci kae: Tako su se i ovdje
rijei poredale, iz ivotnog nemira uobliile u tekst u
tuini e da bi kazivale kako u noi putnik uhoda pria
kroz sjeanje o povratku...) Naslovi poglavlja tako-
er iznova sugeriraju irinu. Borges je neko napisao
da svaki pjesnik u svojoj prvoj knjizi ima potrebu
progovoriti o vjeitim poetskim temama: o kii, o
ljubavi, o mjeseini. Tekst o tuini nije, naravno, prva
Fincijeva knjiga, no zato jeste najlirskija njegova
knjiga, a moda i najlinija. Otud i obraun s vjeitim
temama, i to direktan obraun, moglo bi se rei, bez
rukavica fusnota i ogrtaa bibliografije.
Predrag Finci iznimno je akribian autor. Biblio-
grafije njegovih prethodnih knjiga (mislim ovdje
prvenstveno na Umjetnost unitenog i Prirodu
umjetnosti) otkrivaju strasnog, paljivog, poliglotskog
itatelja. (U digresiji: bibliografije u knjigama pojedi-
nih ovdanjih univerzitetskih nastavnika su, nasuprot
tome, dimna zavjesa koja moe zavarati tek najna-
ivnije.) U tom nam smislu upravo nedostatak naune
aparature daje klju za itanje Teksta o tuini.
U planini no. U noi neznano, u neznanom
prijetnja, u prijetnji strah, u strahu smrt. Ovako
Finci zapoinje odjeljak U noi. Ton prve reenice je
ton lirskog eseja. U nastavku u Fincijev diskurs ulaze,
meutim, i Descartes, i Heine, Kierkegaard, i Hei-
degger, i Hegel, i filoloke intervencije, i holivud-
ske reference, a sve to na nepunih deset stranica.
Odjeljak Putnik je autobiografska proza fluidno
isprepletena s historijskim razmatranjima i osebuje-
nim tumaenjem Hitchcockove Vrtoglavice. Uhoda se
ponajvie bavi pitanjem jezika, a u ovaj su odjeljak
inkorporirane i dvije i pol stranice napisane na
engleskom jeziku, duhovita i efektna autobiografska
skica pod naslovom Instead of a CV. Pria je najdue
poglavlje Teksta u tuini. Pria je postmodernistiki
tekst sa odjecima Borgesa, Kafke, Unamuna, Brod-
skog...Odjeljak Kroz sjeanje na neki je nain nalije
Uhode, sjeanje ovdje, naime, zauzima mjesto koje u
Uhodi ima jezik. O povratku pak predstavlja nalije
Putnika. Ponovo je rije o autobiografskoj prozi u
kojoj se mijeaju posve osobni doivljaji (susreti s
prijateljima u kafanama, etnje po sarajevskim ulica-
ma, odlazak na nekadanje radno mjesto) s remini-
scencijama na Krleu i Heraklita, primjerice. Na
samom kraju razmatra se pitanje sree, a knjiga zavr-
ava Senekinim citatom, tekstom koji je do autora (i
itatelja) doputovao s razdaljine od dvije hiljade
godina.

16
Ponavljaj stare basne ovjeanstva bajke i legen-
de, kae Zbigniew Herbert u pjesmi Poruka gospo-
dina Cogita. Finci se u ovoj knjizi vraa starim
basnama ovjeanstva. Herbert meu pjesmama o
gospodinu Cogitu ima i Molitvu putnika i pjesmu o
Povratku u rodni grad, a to su, vidjeli smo, i Fincijeve
teme. Tema puta i povratka obiljeila je, naravno,
svjetsku knjievnost: od Homera do Joycea. Predrag
Finci ne povlai direktnu paralelu izmeu Fincija iz
Finchleya i Blooma iz Dublina, no usprkos tome (ili
ba zbog toga) Tekst o tuini jest Fincijeva Lirika
Itake.











Knjige u izdanju Demetre po pravilu izgledaju
sjajno, a ni ova nije izuzetak. Oprema knjiga tu uvijek
korespondira sa sadrajem. Tako je i sa Tekstom o
tuini. Asocijacija na Blooma neizostavno priziva i
Dedalusa, no on je ionako ve prisutan u knjizi.
Knjiga je, naime, obogaena likovnim prilogom Mer-
sada Berbera, a meu desetak reprodukcija na kraju
knjige jest i ona pod naslovom Dedalus susree svoju
ljubav u Bosni.
___________________________________________
8looocaa Saajcer

PISAC JE UVIJEK EMIGRANT

Predrug Fnc: Tekst o tudn
(s lkovnm prlogom Mersudu Berberu),
Demetru, serju Atenej, Zugreb 2007.

l ll lrecra liaei (ocite 1v+6). col je to noao.
recavao estetila aa sarajevslon lilozotslon
talalteta. Lstetila. lalvo oc ca je snjera. oavi se
ne!a iain razain oetilana: noeno za ova rili-
la nalo razoaraeao inrovizirati. al reei ca sa
oetile lajie reeeata za sravljaaje lijeoa: oe-
tile ae noraja aaao inati veze s oetana. jer
oeta inace isloasli|. a-teorijsli|. ao ial se noe
reei ca estetila ina aele veze s jesaitvon.
A jeste li zaali ca oosaasli ratai osocari
inaja aos za oezija' - ita liaei a svojoj lajizi
(str. 1). katai osocari. ialo inaja aos za oezija.
aisa cooro cratvo za rotesora estetile. lrecra
liaei aije inao razloa vjerovati ca ee oosaasli os-
ocari rata oilo a eena otovati alacensle slo-
ooce. jer sa oai oraili osaove oilo lalve sloooce:
aji|ov aos za oezija aelalo je aajvie aivao a
aljeviaana.
Ctac je liaei. lao tolili crai. ostao raseljeao
liee. cislaeec ersoa. nir. i to a ivotaon
cooa loje aije osooito slloao astoloviaana. lac
eovjel vee onalo trai slloaite. Alo je a ivota
ocaorao oort niljeaja. ajena je stalo conisliti
ovo ili oao. rije aeo li se otaeati lroz astiaja i
raana.

Ltje|a tilozotije

Docae. aetlo tlo je lao liaei verziraa a te|-
aielon jezila tilozotije. aeee se a ta!iai i ta!osti
oaalo otaao izaoiti lao oaaj tlo je ostao i oez
jezila. i oez ila i oajila. Iateleltaalai ller. lalo je
aa stratan cavao olrstio alieaa Beaca. osvaca a
Lvroi ovezaje eiajeaiea ca ti aovi lleriei noa
razanjeti iceje crai|. ialo se s ajina ae noraja ai
a eena slaati. Beaca isao je o tone ca sa iate-
leltaalei izcali aravo iceje loje sa i| ovezivale a
ller.
Xaravao. liaei aije izcao ailalve iceje. ali sa
za|valjaei izne!a ostaloa i iateleltaaleina loji
sa inali aos za oezija. iceje izcale stvaraost. i to
talo je teneljito aroastivi ca ailalva estetila.
osin estetile raeviaa. aije ta vie inala to lazati.
I liaei se zaatio calje oc svoji| isloaa. a re-
na izvorina svoje aaoorazoe. calle aa Zaac. to je
za aj zaaeilo Loacoa. Cc tilozotije traio je atje|a.
lao aeloe cavao Boetias. ili ajenaeli nistil i teo-
zot aloo Bo|ne: otoaji je al. istraajaei statas
Asolatao Zla a svijeta azajnljivao oc icovsle
laoale. A s tin sno ocna| aa isloaa. loc
sarajevsli| 8etarca: laoala (rijeeea zaaei lolilo i
recaja. tracieija) izajecreaa je a aajolsloj i
lrovaasi. otlaca sa calelin ocrijetlon i sarajevsli
8etarci.
Cvoj aesanajivoj eiajeaiei aator ocaje ota
jecain tarin njeston a svojoj lajizi: kratla
aeaeijsla vijest: 'L Vacric stila raa oc stotiajal
izojeliea iz 8arajeva. alavaon setarcslo orijella.
Vijest ae lae aita vie. L svijesti ni se stacoe
vrznati svalojale onisli'... let stotiaa ociaa aa-
loa to sa. aa otieaj Ialvizieije. aajolsli latolieli
vlacari rotjerali 8etarce. aeli se oc aji|ovi|
otonala vraeaja a - Aacalazija.

Izotreaa otila

lraneat (str.16) a liaeijevoj lajizi aaslovljea je
isto talo lrto: kra. ecaa se lra zatvorio.
ecaa eniraat ae laneatira aac ton eiajeaieon. ae
rolliaje. ae aire olec a Xeoo. eal ai tolilo

17
lolilo se to asa!ivao oiolijsli oo. Ca loastatira:
Leeaca lae ca je svali roaaail oojesio olo
vrata lljae svoje laee. kac se oa san. liaei. vratio
a 8arajevo (aalratlo. eiai se. elserineatalao. ali
elserineat je izaao aeasjeain). oa aije coaio
ailalav lljae.
kao to ajeova asto isaaa tilozotijsla roza
ae aaci ailalav lljae a lojen oi se. aa covoljao
ooeea aaeia. nolo eitati islastvo izaaastva:
Drai ostaje istocooao aesvociva rijetaja ein se
ojavi aa |orizoata. a svojoj craosti. ali i aasa
sanooinaaja aten ajea lao Draoa. 8iarao je
ca islastvo rooastva (loje je i a liaeijevon sla-
eaja. lao aa rinjer i a nojena oilo coorovoljao
- noete si nisliti:) jalo izotrava otila aravo za
roolen Draoa. jer eovjel je ostao roaaailon
zoo sveeaaosti loje si je a satoa oive crave ri-
re!ivala vreoajaea svijest. za loja sa isto talo oili
otreoai oai crai. ca oi oaa te svoje aoilaele
sveeaaosti nola oraaizirati. to si je sve oaa.
asat. oraaizirala. lalve sve sveeaaosti i raco-
sti. to ni a urvatsloj isto talo cooro zaano lao
to se zaa a Bosai.
kijeeja. islastvo ta!osti a loje ovaj ili oaaj oiva
oaeea (talo oi se izrazio ezisteaeijalist) razvija
te|aile reivljavaaja. a loc izra!eao i vrlo oora-
zovaao iateleltaalea. lalav je liaei. reivljavaaje
ocrazanijeva aelo aovo saalaeaje a itaajina
rvin i osljecajin. itaajina snisla i oesnisla:
islastvon ezila ova se itaaja jalo aaiaja. i lao a
aeloj aaiei ojeciaae raoi oc riraeai| iatelel-
taalai| srecstava to na co!e o rala. a nolo oi
onoei.

Xa ata

Ltjeao oi inao cjelovati avic a to ca je svali
isae stalao aa ata. ca ae laeno svali snrtail:
jo oi atjeaijin inao oiti avic uerallita 1anaoa
ca se ae noe cvaat a ista rijela. al se oaca ae-
na snisla vraeati. osooito alo se zaravo oc aaj-
iatinaiji| stvari. aa rinjer sjeeaaja aa cjetiajstvo.
ailaca aiti ae noe otiei. lostoji jecaa oooljiea
slavao uerallitova traneata: ca se a ista rijela ae
noe stati ai jecaa jeciai at. oacaei ca je oc svea
jeciao nijeaa stalaa.
Leeaa reziaaeija azajnljaje cje stiae: alooa
Bo|nea aala se ri raei laoala. liaei azajnljaje
loc katle jer na se ajeova sitaaeija. col na je
jo oila aova. aeiaila osve latlijaaslon: azajnljaje
loc ueiceera oisajaei svoje oeslaeaitvo. a
ostajaei a jezila. jer ca je oa kaea Bitla (loja se.
valjca. ae ca sraiti). Ceito je naoo eitao ose|a
Coaraca - liaeijev lratal ois etaje aeen 1enze
lao ca avoci a zaista taatastieaa ois Coaracov
istoa lrajooraza. stoljeee i o raaije. loji se aalazi
a avoca za 8ree tane: nislin ca a liaeijevoj
lajizi inace jo slriveai| eitata iz Coaraca.
Zato je ovo vaao' Voca lao rota-rinjer.
ose| Coarac ronijeaio je jezil i roisao aa je-
zila ta!iae. i to je isao oolje oc veeiae ajena
savreneai| oritaasli| aatora. liaeija sa ta!e svelo-
lilo ronaatieae rojeleije o zavieaja. o oajita
(cocae. jalo na je telo lac se staaa jevati
sarajevsle. setarcsle taoaliee). o conoviai lao o-
litielon ostalata. ca ae laen loastralta. ca se i
ae ovori. liaei je loznoolit lao veeiaa izoaeeaila
jer na je svala craa vrsta iceatitilaeije cetiaitivao
reasla. aesiaraa. Ali jezil lojin oa san ie
craa je vrsta aecocirivo tezaariraao olaa. to se
vici vee i o tone to sa aajoolji asai liaeijeve
lajie oc aesanajive lajievae vrijecaosti.

Islastvo ezila

Loee ae valja sanajati ca oi rotesor liaei oio
a staaja isisati loreltaa zaaastveaa roza aa oilo
loja tena savreneae estetile aa ealeslon jezila.
Ali islastvo ezila. loje a seoi aosi caoola nelaa-
lolija (aostalija je aeto osve crao). trai ocala
i izlaza a lajievaosti. Ctac je lajia aarovsli ae-
ocrecljiva. cislarzivae alonle s teorijslin anoiei-
jana ocnjeajaja crai lajievai ooliei. nale laji-
evae tilsaeije. eistole. seaco-eiratslo azajn-
ljivaaje vlastito lasa. a ca rijelaz a lajizi oace
otovo oez ava. craoj osooi. l tona osooi crao
sola...
lolaaj ca se orlestrira aelolilo lasova. ne!a
lojina sa i lasovi aesanajivo Drai|. loje. ne!a-
tin. a jeciastveaa artitara oojeciajaje islastvo ezi-
la i cijasore: to je laa lajie. lrastaro islastvo
icovsli| cijasora loje se eto. a taroj aeaeijslo
vijesti. zatvaraja a lra otlraj roloa stoljeea...
kajia o coa!ajina loji zaniea a ovijest. ali talo
to aeasjeao aastoje oovrei stara rolletstva i
aesreee. jer zaeiaja lra aovi| aesreea... kajia o
islastva ezila lao stroo ojeciaaeaon. i Draon
jecva s|vatljivon. i ajecao lajia o ton rastaron
islastva cijasora o lojena se nislilo. jevalo. aa
tena lojea se atilo a loatelsta icovsli| laltara.
na cje ca sa se oae rasale.
Ba lao i icovsli telstovi loje sa cavai raoiai.
nistiei. nesije. |asici oili isisali aa olenin nari-
aana sveti| lajia ove vjere. i saaa sane liaeijeve
lajie vie je a loneatara ao a sastaaei. 8astaaea
je ioaalo izcala. reziaaeija aas ae nora aoiti. ali je
nacro rizaati je saovoraieon. Xa ovaj ili oaaj
aaeia. lajia olaava. a ine sreee a svin ajeziain

18
noaein aaoaeajina i loaeetina (anjesto eiloa.
o sreei). izaei aa lraj s aesreeon.
liaeijeva lajia recstavljeaa je javaosti a
olvira rirecaoa aecavao ocraao Beja|aca a
Catiji. a eillasa tena aaslovljeai| lao Dijasora -
conoviaa'. L ovon treaatla siarao ae ostoji
aova lajia loja oi laeicaije nislila oa ta aevesela.
ali aeninoilazaa tena.
Xa recstavljaaja aaca|aato je o lajizi ovorio
Dinitrije 8avie. ajezia arecail i izcavae.
Denetriae ecieije (liaeijeva lajia izala je a
seriji Ateaej. tilozotsloj oiolioteei Dinitrija 8avi-
ea) alazaja aa to ca ovcje inano osla s aaj-
rotiliraaijin izcavaeen tilozotijsle literatare a
urvatsloj. loji se ocvaao aata a laltarae
ot|vate izcavaaja laitalai| cjela. loji. ne!atin.
ostaja alavaon aerizaatin laltarain coa!ajina.
Alo je ilaca aeli oioliotil a urvatsloj onirio
aaoorazoa. oslovai ca| i svoja ljaoav za lajia.
oaca je se iza izcavaea Denetra lrije talva osooa.
Xovi List
___________________________________________

David Grosman

Knjievnost i zone nesree
Odbrana od stvarnosti

Poznati izraelski pisac i pacifista, iji se roman Vidi pod:
Ljubav pojavio u izdanju Arhipelaga, u prevodu Davida
Albaharija, u eseju koji prenosimo u skraenom obliku,
razmatra na koji nain overdoz istorije, okruenje zaraenih
strana i okolnosti tragine smrti njegovog sina u lanjskom
izraelsko-libanskom sukobu utiu na njegov ivot i pisanje.
Sreom ili naalost, stvarnost veoma utie na ono to
piemo, kae Natalija Ginzberg.
Teko je govoriti o sebi, stoga bih, pre nego to opiem
svoje iskustvo pisanja u ovom periodu svog ivota, najpre
izneo neka zapaanja o uticaju nesree, traumatske
situacije, na drutvo i ljude. Odmah mi padaju na um rei
mia iz Kafkine prie Mala basna. Mia koji dok se
miolovka sklapa oko njega, a maka pretee nadnosi,
jadikuje kako svet svakim danom postaje sve ui. Doista,
posle mnogih godina provedenih u ekstremnoj i nasilnoj
stvarnosti politikog, vojnog i verskog sukoba, sa tugom
javljam da je Kafkin mi imao pravo.
Dok se nad vama nadvija zlokobna neman, svet zaista
postaje sve ui, kao i jezik koji ga opisuje. Iz iskustva tvrdim
da jezik kojim stanovnici podruja napetog sukoba opisuju
svoje stanje postaje sve plii, to je sukob dublji. Jezik sve
vie nalikuje nizu kliea i slogana. Najpre jezik koji stvaraju
institucije to neposredno rukovode sukobom, vojska,
policija, razni ministri, a koji se brzo infiltrira u masovne
medije, iznedrivi jedan jo perfidniji jezik koji ciljnoj publici
treba da ispria priu koju e najlake da svari. itav
proces, najzad, prodire i u privatni, intimni jezik graana
sukobljenih strana, ak i kad oni to poriu. U takvoj
stvarnosti mi, pisci i pesnici, piemo. U Izraelu i Palestini,
eeniji i Sudanu, u Njujorku i Kongu.
U prozi koju sam pisao do pre nekoliko godina, gotovo
namerno, okretao sam lea neposrednoj, svirepoj stvarnosti
moje zemlje, stvarnosti iz poslednjih vesti. Pre toga pisao
sam knjige o toj zbilji, u svojim lancima, esejima i
intervjuima nikad nisam ni prestao o tome da piem, nikad
nisam prestao da se trudim da to pojmim. Uestvovao sam
u mnogim protestima i meunarodnim mirovnim inici-
jativama. A ipak, nesvesno, gotovo u znak protesta, nisam u
svojoj knjievnosti pisao o tim zonama nesree.
Zato? Zato to sam eleo da piem o drugim stvarima,
podjednako vanim, koje ne privlae panju onoliko koliko
maltene veita grmljavina rata.










Mo seanja
Pisao sam o besomunoj ljubomori mukarca prema eni,
o deci beskunicima po ulicama Jerusalima, o mukarcu i
eni koji uspostavljaju svoj privatni, hermetini jezik unutar
varke ljubavi. Pisao sam o usamljenosti biblijskog junaka
Samsona i o sloenim odnosima izmeu ena i njihovih
majki, i uopte, izmeu roditelja i dece.
Pre etiri godine, kada je moj stariji sin, Uri, trebalo da
poe u vojsku, nisam vie mogao da sledim svoj ustaljeni
nain pisanja. Obuzela me panika i uinila me nespokojnim.
Tada sam poeo da piem roman koji se neposredno tie
sumorne stvarnosti u kojoj ivim. Roman u kom se opisuje
kako spoljanje nasilje i surovost optepolitike i vojnike
zbilje nadire kroz krhko i ranjivo tkivo jedne porodice, dok je
konano ne raspoluti.
Dok god pie, kae Ginzbergova, ovek udesno zane-
maruje tekue okolnosti svog ivljenja, a ipak, naa radost,
ili naa tuga, navode nas da piemo na ovaj ili onaj nain.
Kad smo sreni preovlauje mata. Kad smo ucveljeni
obuzima nas mo seanja.
Piem. Neposredno posle smrti mog sina Urija, prolog
leta, u ratu izmeu Izraela i Libana, svest o tome to se
zbilo doprla je do poslednje elije u meni. Silina uspomene
je zaista ogromna i teka, ponekad i paraliua. Ipak, sam
in pisanja u ovom vremenu predstavlja za mene odreeno
carstvo, mentalnu teritoriju kakvu nikad dosad nisam
iskusio, gde smrt nije samo apsolutno jednodimenzionalno
poricanje ivota..
Piem. Matam. Sam in imaginacije unosi ivost u
mene. Nisam sleen i oduzet pred tom nemani. Izmiljam
likove. Povremeno oseam kao da otkopavam ljude iz leda

19
kojim ih je stvarnost okovala, ali, vie od svega, moda
upravo iskopavam svoje ja.
Piem. Oseam bogatstvo mogunosti svojstvenih svakoj
ljudskoj situaciji. Oseam svoju sposobnost da biram
izmeu njih. Slast slobode, za koju sam verovao da sam je
davno izgubio. Zadovoljava me rasko istinskog, linog,
intimnog, neklietiranog jezika. Kad god uspem da iz-
begnem klaustrofobiju slogana i kliea, prizivam uitak
prirodnog disanja. Odjednom poinjem da diem punim
pluima.
Piem i oseam do koje mere tana i precizna re
ponekad biva lek za boljku.
Oslobaanje od neprijatelja u sebi
Piem. Oslobaam se mutnih i osobenih svojstava
stvorenih ratnim stanjem u kome ivim svojstva da budem
samo neprijatelj i nita sem neprijatelja. Dajem sve od sebe
da se ne zaklanjam od pravednih zahteva i patnji mog
neprijatelja. Niti od tragedije i zamrenosti njegovog
vlastitog ivota. Niti od njegovih zabluda i zloina, niti od
spoznaje ta ja njemu inim. Niti, konano, od iznenaujuih
slinosti koje pronalazim izmeu njega i mene.
Piem. Dajem intimna, privatna imena spoljanjem i tu-
em svetu. Donekle ga prisvajam. U izvesnom smislu,
umesto progonjeno i strano, ponovo se oseam kao kod
kue. Na taj nain ve unosim malu promenu u ono to mi
se ranije inilo nepromenljivim. Takoe, dok opisujem
nepopustljivu proizvoljnost koja obeleava moju sudbinu
proizvoljnost koja potie od ljudskog bia, ili od sudbine,
iznenada otkrivam nove nijanse, novu istananost. Otkrivam
da mi sam in pisanja o toj proizvoljnosti dozvoljava da
osetim slobodu u odnosu na to. Slobodu da ispoljavam
svoje bie drukije, inovativnije, a ne da se priklanjam samoj
toj proizvoljnosti i vezujem za njene ograniene, fosilne
dimenzije.
Piem i o onome to se vie ne moe vratiti. I o onome za
ta utehe nema. Neobjanjivo, ak ni tada, okolnosti mog
ivota ne sklapaju se oko mene na nain koji bi me pa-
ralisao. Bezbroj puta na dan, dok sedim za pisaim stolom,
oseam gotovo opipljiv bol i gubitak, kao neko ko dodiruje
struju golim rukama, a ipak ne umirem. Ne mogu da pojmim
na koji nain to udo deluje. Moda u shvatiti kad zavrim
taj roman. Ne sada. Jo je rano.
Piem i o ivotu moje zemlje, Izraela. Zemlje koja je
izmuena, mahnita, opijena overdozom istorije, preko-
mernim emocijama koje ljudi nisu kadri da pojme, eks-
tremnim zbivanjima i tragedijama, ogromnom zebnjom i
paraliuom trezvenou, vikom seanja, propalih nadanja
i okolnostima svoje sudbine jedinstvene u odnosu na sve
druge narode: postojanja koje ponekad izgleda kao pria
mitskih razmera, pria vea od ivota do te mere da
ponekad kao da je pobrkan odnos prema samom ivotu.
Zemlje kojoj je dodijala i sama pomisao da e ikada dosei
normalan ivot zemlje kao sve ostale, naroda kao svaki
drugi.
Surova materija due
Mi, pisci, prolazimo kroz periode oajanja i neverovanja u
sebe same. Na posao je u sutini posao dekonstrukcije
linosti, ubijanja najdelotvornijih ljudskih odbrambenih me-
hanizama. Bavimo se, dobrovoljno, najsurovijom, naj-
runijom i najsirovijom materijom due. Na posao nagoni
nas da stalno iznova priznajemo svoje mane, i ljudske i
umetnike.
Pa ipak, u tome i jeste tajna i alhemija naeg delanja: na
neki nain, im se latimo pera, ili tastature, prestajemo da
budemo bespomona rtva svega to nas je sputavalo pre
nego to smo krenuli da piemo. Nismo vie robovi svoje
nedae, ni svojih linih zebnji, ni zvanine prie nae
zemlje, niti, pak, same sudbine.
Piemo. Svet se vie ne sklapa oko nas. Kakvi smo mi
srenici. Svet vie ne biva sve ui.
Prevela s engleskog i priredila Vesna Roganovi , Danas
_________________________________________________________
Anelka Cviji
Hitlerovo doba
Belu sobu Holokuustu

U romanu Davida Grosmana
Vidi pod: Ljubav meri u kojoj se pojaava
uas stvarnosti tano odgovara mera
jednostavnosti pitanja o uzroku tih uasa

Traili smo tako malo: da ovek proivi na ovom svetu
od roenja do smrti i da ne zna nita o ratu. (David
Grosman: Vidi pod: Ljubav)
U milionima smrti prouzrokovanih nacistikom ideologijom
u prolom veku svaki ivot imao je svoju tragediju. Samo bi
Vrhovni tvorac jedini mogao i umeo da objasni ta je i zbog
ega je ba to upisao svakom oveku u svojoj velikoj knjizi
ivota Preputen usudu da je kriv samo zato to je
Jevrejin, u jednoj od svojih etnji po getu u Drohobiu
sredinom Drugog svetskog rata, a neposredno uoi
sopstvene pogibije, otprilike ovako morao je, ba kao i
mnogi drugi, misliti i Bruno ulc, slikar i jedan od naj-
znaajnijih pisaca 20. veka. Jer, ta je drugo, osim
Tvorevog zapisa, moglo da nagna osionog nemakog
oficira da ga ubije nasred ulice?
Hitlerovo doba samo je ekstremno zaotrilo ovo, ne
previe originalno razmiljanje koje po zakonu ivljenja i
preivljavanja pada na pamet svakome oveku najmanje
nekoliko puta na dan. Upravo zbog toga, odgovor mora biti
jasan u svojoj jednostavnosti, a opet neponovljiv u poruci;
upravo onakav kakav nalazimo u romanu izraelskog pisca
Davida Grosmana Vidi pod: Ljubav (Arhipelag, Beograd,
2007). Da li je suvino rei u sjajnom prevodu Davida
Albaharija?
Knjiga je objavljena u originalnom izdanju 1986, ali je
bolno (tek bi to politiari rekli) aktuelna, i to ne samo kod
nas, jer podsea da je pamenje oveka uasavajue
kratkorono. Rasizam ponovo divlja, a ovo delo neprestano
poruuje onome ko eli da uje: Boe, hvala ti to si stvorio
zlo, da bih mogao da prepoznam ono to je dobro.
Oima devetogodinjaka
Pria romana naoko je jednostavna: u neposrednom
vremenu posle Drugog svetskog rata, devetogodinji deak,
poljski Jevrejin ija porodica ivi u Jerusalimu, odrasta u
munoj atmosferi neizbenih seanja na logore i naciste
Tamo Negde, odakle se dolo sa neizbrisivim brojem na
ruci, i ega neemo vie da se seamo. Momik Nojman

20
maglovito zna za postojanje Zveri koja je roditeljima uradila
To, i ne samo njima, ve svima koje sree u komiluku;
itavoj galeriji likova za nezaborav, kljakavih, senilnih,
nervno i fiziki neizleivo obolelih.
Celo deakovo usamljeno detinjstvo obeleeno je ovim
znakom Zveri ije mu je tajanstveno ime nedostupno;
roditelji i komije o tome nee da govore, ali pritiskaju dete
upravo tim bezimenim strahom i traginim neizreenim
jadom.










Kako ojaati? Tako to e, u podrumu kue, neime-
novanu i nepoznatu Zver videti u svakoj od uhvaenih
ivotinja maki, gavranu, kornjai Njih e drati zatvo-
rene u kavezu i u mraku dovesti do poluludila, izazivajui
Zver u njima, ali i u sebi.
Dolazak dede, Anela Vasermana, Lutajueg Jevrejina
20. veka (za razliku od Ahasvera koji je znao razlog zbog
kojeg ga Smrt zaobilazi, Vaserman sluti jedan jedini kriv
je zato to je Jevrejin), prekida deakovu neizvesnost. Svoj
ivot posvetie sudbini Jevreja u Drugom svetskom ratu i
istraivanju uzroka i posledica holokausta.
Od gotovo zastraujueg, realistikog uvodnog poglavlja
romana Vidi pod: Ljubav, posveenog Momikovom detinj-
stvu, David Grosman ulazi u klasinu postmodernistiku
igru: pokuaj shvatanja sutine holokausta znai ulazak
pod kou onih koji su iveli u toj laboratoriji sadizma. Tako
je Momik prisutan u kratkom nesrenom ivotu Bruna
ulca, pisca koji se danas u istoriji knjievnosti stavlja u red
najveih: Kafke, Prusta, Dojsa. On je ulc sam, on je
oajnik koji eli da se pomiri sa svojom sudbinom tako to
pie (izgubljen) roman o mesiji. On hoe da ucrta koordinate
novog ivota u kojem e direktno Tvorac razjasniti i postaviti
osnove filozofije trpljenja.
Grosmanova snovida pria o povratku vodi kolevci istorije
i prapoetaka u koju uranja ulc, plivajui unazad kroz
evoluciju i identifikujui se sa usudom lososa koji se naoko
besciljno ritualno vraaju na mesto roenja da bi u njemu
stvorili ivot i umrli, sjajne su stranice moderne literature.
Ovaj primalni krik tek je jedan od mnogih u Grosmanovom
romanu; drugi je ulazak pod kou Anela Vasermana,
direktno suoavanje sa Zveri kroz logorsku priu o ovom
Jevrejinu i her Najgelu, komandantu logora. Nalik ehe-
rezadi, ali groteskno uobliena, Vasermanova hiljadu jedna
no bie zasnovana na dogovoru da e svake veeri, ako je
pria dobra, Najgel pucati u njega, Jevrejina koga smrt
jednostavno nee, pa nee.
Najvea ivotna istina
I ova, kao i pria o Brunu ulcu, jeste Momikovo delo u
stvaranju, jer on ni kao pisac ni kao ovek nee moi da
razume svoj ivot sve dok ne dozna o svom neivljenom
ivotu Tamo. Stvarnost, jeziva, iz Drugog svetskog rata
iliterarna mata koja je dokazuje Grosman, slabija od te
stvarnosti, meusobnim proimanjem e konano Momiku
Nojmanu pruiti ansu da postane dobar pisac. Odnosno
jedan od retkih koji uspevaju da uu u tajnu Bele sobe,
nepostojee prostorije na dnu jednog od hodnika memorijala
Jad vaem, u kojoj se projektuje sve to je izvan nje: patnja,
slabost, izdaja, licemerje. A najvie od svega pitanje koje e
ak i jednom od hiljada nacista muitelja, kada ga uje iz
usta izmuenog i polumrtvog Jevrejina logoraa, zazvuati
kao najvea ivotna istina: ko sam ja?
U romanu Davida Grosmana Vidi pod: Ljubav meri u
kojoj se pojaava uas stvarnosti tano odgovara mera
jednostavnosti pitanja o uzroku tih uasa. I jo jednostavnijih
odgovora koje pisac spremno daje ne doputajui itaocu
da ih sam pronae, tako se branei od banalnosti zla.
Hovek, koji je samo treptaj u Istoriji sveta, tako je konano
smeten u njenu Belu sobu u kojoj, samo voljom, venost
Zla koje ini moe pretvoriti u venost Dobra.
Roman se zavrava sa odrednicama iz Enciklopedije koje
predstavljaju iseke iz stvarnih ivota izmiljenih linosti iz
pria Anela Vasermana. Zato u agalovskoj zavrnici u
kojoj je izbrisana razlika izmeu onostranog i ovostranog
bolno i odjekuje reenica: Traili smo tako malo: da ovek
proivi na ovom svetu od roenja do smrti i da ne zna nita
o ratu. Politika
________________________________________________

Vujica Ognjenovi

Trudconulnu relgjsku
uvjerenju njesu vse prmjenjvu

Riard Zimler


Roman "Tragom Ponoi" amerikog pisca Riarda
Zimlera je istorijski tano, udesno djelo sa struk-
turom kriminalistike prie, ritmom trilera i oara-
vajuom temom. U praskozorje 19. vijeka u Portugalu
Don Zarko Stjuart, radoznalo dijete, nesvjesno
nasljeuje tri stotine godina skrivanu vjeru i saznaje
da se njegovi preci, Jevreji na Pirinejskom poluostrvu
kriju jo od doba inkvizicije. Donov najbolji prijatelj
postae Pono, afriki iscjelitelj i osloboeni rob,
koga u Porto s puta preko mora dovodi njegov otac, i
to prijateljstvo odredie tok njegove sudbine.
Izvanrednom moi zapaanja i otrim okom za bogate
istorijske detalje i slike - od ivopisnih trnica u Portu
do umalih plantaa amerikog juga, od judaizma do
mistine Afrike - Riard Zimler je stvorio istinsko
remek-djelo. Roman "Tragom Ponoi" objavila je
"Laguna" u prevodu Nenada Tomovia.
Riard Zimler je roen 1956. u Njujorku. Zavrio
je studije uporedne religije i urnalistike i osam
godina radio kao novinar u San Francisku. Godine
1990. seli se u portugalski grad Porto, gdje danas radi

21
kao predava na tamonjem univerzitetu i odakle je
govorio za "Vijesti".

- Veliki je izazov pisati o likovima koji pripadaju
dvjema razliitim kulturama: narator, Don Stjuart i
njegova porodica su iz Evrope, dok je drugi glavni lik,
Pono, Buman iz june Afrike - kae na poetku
razgovora Riard Zimler:
Naravno, pripadnici razliitih nacija i regija
razmiljaju drugaije o mnogim znaajnim stvarima
kao to su: prijateljstvo, smrt, sloga, tolerancija, Bog i
seksualnost. U to sam se i lino uvjerio kada sam se
preselio iz San Franciska u Porto, 1990. godine.
Razgovarajui sa mojim studentima, drugim preda-
vaima i sa prijateljima poeo sam da uviam kako
Portugalci o sebi i svijetu oko njih ne razmiljaju
poput Amerikanaca. Na primjer, Portugalci nerado
govore o sebi - o razvodu, bolesti ili drugim tegobnim
stvarima. U mojoj knjizi, kao posljedica toga javlja se
Pono, Afrikanac, koji esto ne razumije zato se
Don i ostali ljudi sa kojima on ivi ponaaju tako.
Oni mu izgledaju misteriozno i udno. Pono je sklon
da ivi sa pravilima mitova i pria, propovijedanih u
njegovom narodu, Bumanima i te prie su veoma
razliite od onih koje propovijeda Biblija i druge
knjige, evropske po tradiciji. Sa druge strane, Don i
ostali Evropljani su esto zbunjeni onim to Pono
ini.
Bio je takoe izazov pisati o ljudima koji su ivjeli
poetkom 19. vijeka. Morao sam dosta da istraujem o
svakodnevnom ivotu u Portugaliji, Engleskoj i SAD
u periodu 1795 - 1830. godine.
"Tragom Ponoi" je nastavak romana "Posljednji
lisabonski kabalista". Don Zarko Stjuart je direktan
potomak, po enskoj liniji, naratora "Posljednjeg lisa-
bonskog kabaliste".
Zato ste smjestili radnju romana "Tragom Ponoi"
300 godina poslije deavanja "Posljednjeg lisabon-
skog kabaliste"?
- Ideju za roman "Tragom Ponoi" dobio sam
poslije itanja knjige o Bumanima, izuzetno starom
plemenu lovaca iz predjela june Afrike. Uvijek sam
bio fasciniran mitologijom i pomisao da su oni posje-
dovali najstarije prie na svijetu uinila mi se veoma
znaajnom. Znao sam da su u 19. vijeku na hiljade
Bumana ubijali Englezi, Holanani i pripadnici
plemena Zulu, kao i da je njihova kultura bila gotovo
unitena. To mi se uinilo traginim. Tako da sam
poeo da itam njihove prie. Gotovo da mi se odmah
u mislima stvorila vizija Bumana koji u 19. vijeku
ivi u jednoj porodici u Evropi. Ne znam zato mi se
ta slika javila, ali liila je na devetnaestovjekovni
portret fino odjevene evropske porodice, izmeu ijih
lanova sjedi Buman. Uskoro mi je palo na pamet da
su Bumani mogli ivjeti sa potomcima naratora
"Posljednjeg lisabonskog kabaliste". Uinilo mi se da
je to interesantan i zabavan nain da poveem ta dva
romana. Postavljao sam sebi pitanje kako i zato je
Buman na "fotografiji" stigao u Evropu i kakav bi on
uticaj imao na porodicu sa kojom je ivio. Iz razloga
to su svi ljudi sa "fotografije" bili obueni u 19-
vjekovnu odjeu, to je postao i period u kome se od-
vija radnja romana.
Radnja romana "Tragom Ponoi" odvija se u
turbulentnom dobu - Napoleonovoj invaziji Portu-
galije. Zbog ega je ovaj dogaaj od vanosti za Vae
knjievne junake?
- Napoleonovi ratovi bili su strahovito razarajui u
Portugaliji i okupacija Porta od strane Francuza
prouzrokovala je na hiljade mrtvih. Don i drugi
likovi iz moje knjige preivjeli su te nasilne napade i
morali su napustiti svoje domove kada su francuske
trupe preuzele kontrolu nad Portom. Stanovnici Porta i
dalje odravaju komemoraciju sa velikom gorinom u
znak sjeanja na hiljade ljudi koji su se utopili u rijeci
Duro, jer je most propao pod nogama stanovnika koji
su bjeali pred francuskim trupama. U mom romanu,
Donov otac koristi priliku da u krvavoj bici, voenoj
u Portu izmeu Portugalaca i Francuza, napravi
tragian korak koji e promijeniti ivote svih njegovih
voljenih. Ali, ne elim da kaem koja je to tragina
odluka - ostaviu itaocima da proitaju knjigu i to
otkriju!
Va roman govori o gubitku, bogatstvu neobinih
razliitosti i ranim formama rasizma. Ove teme su
univerzalne, ali isto tako veoma prisutne i u
dananjem vremenu?


- Naalost, ljudi irom svijeta i dalje proganjaju i
mue one koji im izgledaju drugaije. Ljudima iz
bive Jugoslavije to je jasno. Mislim da je jedan od
najveih izazova 21. vijeka razvijanje multietnikih
drutava u kojima e svi imati jednake mogunosti za
kolovanje i obrazovanje. Moja lina osjeanja o tome
ta e se desiti je da su zemljama u Evropi potrebne
stabilne demokratske vlade sa vrstim i nepristrasnim
legalnim sistemima. U korumpiranim zemljama i
zemljama pod vostvom diktatora, nestabilnim
demokratijama ili slabim legalnim sistemima ljudi
imaju tendenciju da se bore za sopstvene interese
iskljuivanjem drugih. Oni tite lanove sopstvene
etnike ili religiozne grupe i proganjaju svakog
drugog. U mojoj knjizi Don odrasta u Portugaliji,
diktaturi okrutno kontrolisanoj od strane katolike
crkve. Pa, njegova majka, potomak jevrejske familije,
mora ivjeti u javnosti pod maskom - ona nikada nee
otkriti svoju jevrejsku vjeru. Oito je da to stvara
tenzije u Donovoj porodici i konflikte u Donu
samom. Potom, kako se radnja romana bude odvijala,
Don e otputovati u SAD, otkrie ropstvo, i biti
uasnut stranim tretmanom Afrikanaca na amerikim
plantaama. Kada Don shvati da Pono moe ivjeti
kao rob u Americi, on zna da mora preduzeti sve da bi
ga spasio.

22
Na linijem nivou, roman govori o gubitku. Uasna
izdaja prouzrokovae da se Donova porodica
raspadne. Njegovi roditelji su prestali da se vole. I
Pono je ubijen. Ili, na kraju Don misli da je on
ubijen. Bilo kako bilo, Don e izgubiti i svoju
sigurnost kod kue i Pono, svog bliskog prijatelja. Iz
razloga to je izdaja bila tajna za Dona, on nikada
nee razumjeti zato se to desilo. To je najuasnija
stvar za njega. Tako, da po tome knjiga kazuje kako
tajne mogu unititi ivote. Kako razumjeti prijateljstvo
izmeu Ponoi, afrikog iscjelitelja i slobodnog roba i
Dona?
- Don je osjetljiv djeak iji ivot postaje upro-
paen kada njegov najbolji prijatelj Danijel okonava
ivot utapanjem. Don osjea krivicu jer nije uspio da
spasi Danijela. Pono, iscelitelj iz Afrike, pomae
Donu da prevazie svoja osjeanja krivice i usam-
ljenosti. Psiholoki govorei, Pono je spasio Donov
ivot. Zbog toga, njih dvojica razvijaju vezu koja
nikada nee pui. Don takoe otkriva da je Pono
udan i misteriozan, to samo pojaava njegovu
naklonost. Mislim da su Don i Pono prijatelji po
dui: dva ovjeka iz veoma razliitih kultura koji vide
i dalje od tih razlika i koji su sjedinjeni po srodstvu
duha.
Kritika kae da se u romanu "Tragom Ponoi"
javlja eho knjige "Pjesma vodilja" Brusa etvina.
Slaete li se sa ovom konstatacijom? Da li je zaista
etvin uticao na Vae pisanje?
- Smatram da je "Pjesma vodilja" (u originalu
"Songlines", prim.a.) veoma dobra knjiga i ono to je
zajedniko u njoj i u "Tragom Ponoi" je veliki
respekt i radoznalost za - neevropske kulture. etvin
je istraivao aboridinsku kulturu u Australiji i on je
pokuao da razumije njihov duhovni svijet. Jasno je
da ga je nain razmiljanja Aboridina o univerzumu
intrigirao - i inilo mu se da je na izvjesan nain to
"istina". Ja sam nainio slina istraivanja bumanske
kulture, jer su me fascinirale bumanske prie o
ljudskim biima, ivotinjama i univerzumu. Njihove
prie inile su mi se predivne i "istinite".
Prvo poglavlje romana "Tragom Ponoi" bavi se
djeakom Donom i njegovim odnosima sa dobrim
prjateljima, Danijelom i Violetom. Taj dio romana
pisao sam pod uticajem amerikog pisca Marka
Tvena, prvog pisca engleskog govornog podruja koji
je tretirao djecu kao osobe sa sopstvenom psiho-
lokom autentinou. Drugom rijeju, Tven nije
tretirao djecu kao "starmale", ve kao stvorenja sa
sopstvenim nainom razmiljanja i odnosima. Pono-
san sam to na taj nain poinje "Tragom Ponoi", jer
su Don i njegovi prijatelji predstavljeni kao sloeni,
stvarni ljudi, iako su veoma mladi.

"Posljednji lisabonski kabalista" i "Tragom
Ponoi" su romani iz serije Sefardskog kruga, u kome
istraujete nasljee i iskustva portugalskih Jevreja.
ta nam moete rei o ostalim knjigama ovog
serijala?
- Napisao sam jo dva romana iz serije Sefardskog
kruga: "uvar zore", on je objavljen na engleskom
prije nekoliko godina i "Sedma kapija", objavljena je
u Velikoj Britaniji u martu 2007. "uvar zore" govori
o tome kako su Portugalci izvezli inkviziciju u Indiju,
za vrijeme 17. vijeka i o efektima koje je ona imala na
populaciju Hindusa i malu zajednicu Jevreja koji su
ivjeli u portugalskoj koloniji Goa. Par Portugalaca su
znali tu priu, tako da je knjiga stvorila malu kontro-
verzu, kada je ovdje objavljena. "Sedma kapija" je o
djevojci koja odrsata u Berlinu tokom 1930-ih i njenoj
bici da spase mlaeg brata od nacistike kampanje
protiv ljudi koje oni smatraju "genetiki inferiornim" -
drugom rijeju, ljude koji su bili hendikepirani ili sa
manom, ukljuujui slijepe i gluve ljude. Nacisti su
ubili vie od 200.000 takvih ljudi dok je trajala ta
uasna kampanja nasilja. Naalost, to je kriminal
protiv humanosti i o njemu ljudi ne priaju mnogo.
U svojim romanima pisali ste o kabali, jevrejskoj
mistinoj tradiciji. Kako objanjavate trenutno veliku
popularnost kabale u svijetu?
- Mislim da tradicionalna religijska uvjerenja nijesu
vie primjenjiva za mnoge ljude, tako da oni trae
manje znane ideje ili sisteme koji e im obezbijediti
takvo miljenje. Na kraju krajeva svi ljudi ele da
znaju zato su roeni, kako da pronau dublju svrhu
svog ivota i ta e se desiti poto umru. Jedan od
vjerskih sistema koji sada postaje popularan je jevrej-
ska mistina tradicija, kabala. Na sreu ili na alost,
holivudske zvijezde, poput Madone, u svojim inter-
vjuima govore o kabali i to ih ini da su u trendu.
Naalost, Madona zna veoma malo o toj temi, a ljudi
koji je poduavaju su pokvareni i korumpirani. Ako se
neko interesuje za kabalu, predlaem mu da pone sa
knjigama Geroma olema. On je odlian pisac i nje-
gove knjige su mi u minuloj deceniji bili vodii i
inspiracija.
Roeni ste u SAD, sada ivite i radite u Portu. Da li
su Vai preci moda iz Portugala?
- Sumnjam u to. Moji djedovi i babe potiu iz Polj-
ske (iz okoline Loa i Varave). Prije nego to su do-
li u Poljsku, najverovatnije je da su ivjeli u Nje-
makoj, jer su prezimena Zimler i Gutkind tipino
njemaka. I pored toga ja se osjeam sjajno u svome
domu u Portugaliji i moje knjige imale su odlian
prijem ovdje. Veoma sam zahvalan to su mi knjige
itane u mnogim zemljama. To je san koji se obi-
stinio.
Zato je Amerika za Vae junake obeana zemlja?
- Amerika je i obeana zemlja i vrsta pakla. Obe-
ana je zemlja jer Don vjeruje da Pono moe ivjeti
kao rob u SAD. Tako da on mora otputovati u Ame-
riku da spase svog starog prijatelja. Izdaja Donovog
oca je uzrokovala da Pono kao rob bude poslat u
Ameriku, a Donov put u Ameriku je potraga za

23
otkupljenjem u obeanoj zemlji, kao to rekoste. On
mora pokuati da pronae Pono i spase ga kako bi se
oslobodio duga zbog oeve izdaje. Ali Amerika je
takoe i pakao, jer na Jugu dominira robovski sistem.
Don nije pripremljen za surove nepravde sa kojima
e se suoiti i ne zna ima li hrabrosti da se bori sa
takvim zlom dok bude pokuavao da nae Pono.
Prije ili kasnije shvatie da mora da se izbori za
sopstveni ivot, kao i za svoga prijatelja. I to je ono
to se deava. Amerika postaje test za Donovu
hrabrost i inteligenciju.
Rekao bih da veina Portugalaca malo poznaje
svoju istoriju. Oni znaju imena svojih kraljeva i neke
znaajne datume, kao to je datum od kada datira
portugalska nacija, ili kada je prvi put Vasko de Gama
otiao u Indiju. Ali oni gotovo da nita ne znaju o
ivotima ljudi u prethodnim vjekovima. Devedeset
devet odsto Portugalaca nee vam rei kako su inkvi-
zitori zatvarali ljude, ili zbog ega, ili ta se desilo sa
tim zatvorenicima. Ja mislim da je i to jedan od
razloga to su moji romani toliko popularni u Portu-
galiji. To je govor o istoriji na lian, dramatian nain.
To su prie, a ne lekcije i one izmamljuju jak emo-
cijalni odgovor kod itaoca.
Takoe, u svim zemljama, skloni smo da govorimo
o pozitivnim aspektima nae istorije i da zane-
marujemo negativne. Tako da u Portugaliji ljudi ne
govore o tome kako su unitili 300 hinduistikih
hramova u Goi i kako su prisilili hinduse da se
preobrate u hriane. Umjesto toga, oni priaju o tome
kako su se obogatili trgujui zainima iz Indije! To je,
na primjer, isto kao to Amerikanci vrlo malo govore
o genocidu iz 19. vijeka protiv uroenikih Ameri-
kanaca, Indijanaca. Vijesti
___________________________________________


Autentini Modiljani

Portret mukarca naslikan 1918. godine delo je
pariskog prokletog slikara potvrdile naune i umetnike
analize, a premijerno predstavljanje slike bie u Beogradu
Dosad nepoznatoj slici Amadea Modiljanija (1884-1920)
Portret mukarca posle 17 godina ispitivanja konano je
potvrena autentinost. Vest o tome da Portret mukarca
zaista jeste delo uvenog predstavnika pariske kole
saoptena je u novembru na konferenciji za novinare
odranoj u Skuptini grada Beograda na zahtev vlasnika
slike, kolekcionara srpskog porekla, koji ivi u inostranstvu i
iji identitet nije otkriven.
Autentinost su potvrdili Kristijan Parizo, predsednik
Modiljanijevog instituta iz Rima, jedine autorizovane
institucije za procenu verodostojnosti dela Modiljanija, i
Stefano Rudolfi, direktor italijanskog Instituta za atomsku
fiziku Ars Mensure. Prema njihovim reima, veliina
portreta naslikanog 1918. godine je 38 puta 46 centimetara,
spada u vrednija Modiljanijeva ulja na platnu, ali ne i u
remek-dela. Vlasnik je sliku odneo u Modiljanijev institut
pre 17 godina pretpostavljajui da je re o slici poznatog
italijanskog umetnika koji je vei deo ivota stvarao u
Parizu. Pre ocene istoriara umetnosti, slika je poslata na
hemijsku analizu.
Zahvaljujui novim naunim metodima hemijsku analizu
smo sproveli na 22 take na slici, a da je pritom nismo
nimalo otetili. Naa ispitivanja su pokazala da je autor slike
koristio pigmente karakteristine za period u kome je
Modiljani iveo, objasnio je Stefano Rudolfi.
Posle naune analize na scenu su stupili strunjaci za
Modiljanija i njihov konani zakljuak je potvrdio pret-
postavku vlasnika slike.
Ne znamo ko je mukarac koga je Modiljani naslikao.
Pretpostavlja se da je re o nekom piscu ili muziaru, jer je
na 90 odsto Modiljanijevih mukih portreta naslikan neko iz
kulturnog miljea Pariza. Vidi se da je ovek mlad, uredan i
lepo obuen to nije zanemarivo ako znamo da je slika
nastala za vreme Prvog svetskog rata, u vreme velike
nematine. I sam Modiljani se dovijao, koristei jeftine boje,
da bi slikao, istakao je Kristijan Parizo.
Portret mukarca premijerno je bio predstavljen krajem
novembra u Beogradu, a sliku e kasnije prikazati i svetske
galerije. Kako je najavila Dragana Zeljkovi, lanica
Gradskog vea, na izlobi e se osim pomenute slike nai i
fotografije, dokumenta i crtei koji delimino osvetljavaju
Modiljanijevu sudbinu. J. S.
________________________________________________

Zabluda o Bogu

Izdavaka kua Heliks osnovana je 2005. sa ciljem
da srpsko trite knjiga obogati najboljim svetskim
naslovima iz oblasti popularne nauke. Do sada to
uspeno i ini. Najnovije izdanje je knjiga Zabluda o
Bogu - svetski bestseler oksfordskog profesora,
zoologa i filozofa nauke Riarda Dokinsa - koja je
odmah po objavljivanju oznaena kao ateistika
biblija. Autor objanjava zato je Bog iluzija, a religija
virus uma. Autor insistira na tome da se pitanje
postojanja Boga mora tretirati kao bilo koja druga
nauna hipoteza. Drei se tog principa, argumento-
vano, duhovito, otvoreno, direktno i logino, osporava
sve argumente o postojanju Boga.
Uteha koju prua vera je lana, kae Dokins, nauka
i njena dostignua mnogo su lepi i velianstveniji od
svih uda religije, a poreklo morala i vrline ne dolazi
od Boga, ve je proizvod bioloke evolucije. Dokins
tvrdi da Boga gotovo sigurno nema, i da to saznanje
ne podriva smisao ivota savremenog oveka, ve da
ini svaki dan i svaki trenutak ivota dragocenijim i
vrednijim ivljenja. Knjiga je organizovana u deset
poglavlja u kojima autor pokriva sve aspekte religije.
Namenjena je i vernicima i ateistima, jer , kako tvrdi
Dokins, svi tragamo za istinom o naem poreklu i
smislu, samo to polazimo sa suprotnih pozicija.

RIARD DOKINS (Kenija, 1941) se kolovao na
Oksfordu, gde je trenutno profesor. Svetsku popu-
larnost stekao je knjigom Sebini gen, (1976).
Nastupajui kao ateist, skeptik i beskompromisan
borac protiv postmodernizma u nauci, Dokins je
stekao i poklonike i brojne protivnike. On je vrst
pobornik naunog pogleda na svet, pogotovo reduk-
cionizma, determinizma i racionalizma, o emu govo-
re i druge njegove knjige: Proireni fenotip (1982),
Slepi asovniar (1986), Reka iz Raja (1995), Uspon

24
Planinom neverovatnosti (1996), Rasplitanje duge
(1998), avolov kapelan (2003), Prie predaka
(2004). Snimio je nekoliko dokumentarnih filmova na
temu religije i praznoverja, a u najnovijem doku-
mentarcu Neprijatelji razuma iz 2007, Dokins se otro
suprotstavlja homeopatiji, astrologiji, numerologiji i
drugim pseudonaunim pojavama.
___________________________________________

Mia Vujii

Funtustcno je stvurno,
u stvurno je strusno

Filip David: San o ljubavi i smrti
Laguna, Beograd, 2007.

Povodom izlaska iz tampe novog romana San o ljubavi i
smrti, autor Filip David je, izmeu ostalog, izjavio i da se
danas ne moe pisati onako kako se pisalo sedamdesetih,
kada je on poinjao, kao ni onako kako se pisalo pre
raspada Jugoslavije.
Uz mogui zakljuak da bi na poetku treeg milenijuma,
dakle, trebalo pronai novi knjievni izraz, pomenuta vest
mogla bi ponekoga asocirati i na onu staru, ali zanimljivu,
sasvim je mogue i izmiljenu anegdotu. Sada ve davnih
godina, na jednom kongresu pisaca, Eli Finci saoptava
kako se danas ne moe pisati onako kako se pisalo pre
toliko i toliko godina, jer voz do Zagreba ne putuje onoliko
dugo koliko je nekada putovao, ve stie mnogo bre. Da,
odgovara mu Ivo Andri, ali ena bebu u stomaku jo uvek
nosi devet meseci.
Filip David dalje objanjava kako je odabrao da u novom
romanu preko fantastike stigne do savremenosti i tim
postupkom mogue razreava ovu Ivo-Eli dilemu.

Tema bira pisca

Filip David u Snu o ljubavi i smrti nenametljivo spaja dva
romana: Kratak roman o ljubavi i Kratak roman o
umiranju, iako su oni tematski sasvim razliiti. No, njegov
perfektan stil i neverovatan pripovedaki dar, koga smo se
za ovih dvanaest godina proznog ekanja zaista zaeleli, u
novom romanu dostiu vrhunce i Davidovo delo izdvajaju i
svrstavaju u sam vrh ovogodinje, ili pre viegodinje
domae knjievne produkcije. Pre svega zato to Filip David
novi roman pie lako, brzo, teno, vidljivo i mnogostruko,
jeste: ba sa onim atributima pod rukom koje je Italo Kalvino
smatrao neophodnim za pisanje dobre knjige u tom novom
dobu. Negde u svojim dnevnikim belekama Filip David je
naveo ove Kalvinove rei razmiljajui o jednom drugom
piscu.
Ve nakon nekoliko prvih reenica romana San o ljubavi
i smrti svakom e itaocu biti jasno vidljiva ta Davidova laka
spisateljska ruka, jednostavno pripovedanje i brzo
napredovanje kroz priu koja je vieslojna i vie nego
mnogostruka. Nad svakom od njegovih poglavlja koja su
ispisana potezom majstora kratke prie (dok voz juri dva
puta proitati umetnutu pripovetku Prepisiva Tore!) italac
e se, ukoliko to eli, moi zaustaviti i nad svakom od glava
zamisliti, te povui one paralele i razbiti onu metaforiku koja
mu se nepretenciozno nudi.
Kada je 1964. godine Filip David objavio svoju prvu zbirku
pria Bunar u tamnoj umi poznati knjievni kritiar
Branimir Donat je napisao kako je oigledno da je mladi
pisac pod uticajem onirike literature i hebrejske mistine
tradicije. Ne odbacujui Donatov sud, Filip David je tek
mnogo leta kasnije napomenuo da tada gotovo nita nije
znao o kabali i bliskim mistinim doktrinama, ali da ga je
zapaanje uglednog kritiara zainteresovalo za tu vrstu
spisa. Dakle, tek nakon to je knjigu napisao. To ide u prilog
onoj isto staroj tezi da pisac ne bira priu, ve da tema prvo
bira pisca. Tako je kabalistika literatura, rekao je Filip
David, zahvaljujui knjievnom kritiaru pronala mene.
Upravo nju kojom pisac sada i bukvalno vlada sreemo
u Snu o ljubavi i smrti, pogotovo u prvom romanu koji
otvara knjigu.
U Kratkom romanu o ljubavi Filip David nam opisuje
potragu Jakova za Rokele, enom koja ga je opinila.
Posmrtno venanje koje e uslediti nakon pikarskih
avantura glavnog junaka zavrie priu zasnovanu na
kabalistikoj ideji o snu kao jednom od moguih svetova.
Junak luta Istonom Evropom do Zemuna, tragajui za
mrtvom devojkom kojom eli da se oeni, u bajkovitoj
atmosferi koja stvarno i nestvarno stavlja u istu ravan. Filip
David, odlino poznajui kabalistiko uenje, te jevrejsku
tradiciju i istoriju, uverljivo pripoveda o putu svoga junaka, i
to prozirnim, kristalno jasnim jezikom koji je sasvim oien i
pedantan.
Roman o umiranju

Nakon to je na kraju prvog romana najavio velike
nesree koje e zadesiti svet, Filip David zapoinje svoj
drugi roman drugi deo Sna o ljubavi i smrti. Ovoga puta
to je i tematski i siejno sasvim drugaija pria o autistinom
deaku Eriku Vajsu koji se raa u banatskom gradiu 1933.
godine i koji pod naletom nacizma tokom rata zavrava u
nemakim monstruoznim naunim istraivanjima. Kao
sasvim drugaiji, Erik Vajs, junak drugog romana sa naslo-
vom Kratak roman o umiranju, rtva je lekara Nemca koji
ispituje ta se moe stvoriti od dece koja su obdarena, ali i
drugaija. Nakon toga Filip David odvodi priu u sasvim
neoekivanom pravcu i ka sasvim neoekivanom epilogu.
Nakon niza peripetija, ispripovedanih iz vie razliitih
perspektiva i kroz usta mnogo pripovedaa, Erik Vajs e se
nai na Brodu ludaka 1993. godine, ime e pisac zavriti
onu svoju ideju o fantastici koja e dotai stvarnost.
Zapravo najvei domet Davidove knjige kojoj bismo
inae mogli zameriti jedino na suvie brzom prelasku preko
pojedinih odlinih epizoda koje su naprosto traile neto
vie prostora, pogotovo u drugom delu bie ta neprekidna
igra izmeu stvarnog i nestvarnog, izmeu sna i jave,
izmeu ivog i mrtvog, izmeu fantastike i stvarnosti
stvarnosti koja nikada nije tako strana kao kada italac na
kraju romana shvati da jedina njegova uteha radilo se o
fantastici zapravo i nije bila nikakva uteha. Fantastino je
bilo stvarno, a stvarno je bilo strano.
Politika

Mirjana Lehner: Rabin Cadik Danon