MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA

BIBLIOTEKA ,,MITOVI I RELIGIJE" Prvo kolo Knjiga 6 drugo izdanje DEJA KNJIGA" BEOGRAD Za izdavaa Direktor Zoran Radosavljevi Glavni i odgovorni urednik i prirediva Miodrag B. ijakovi Urednici Sneana Mitrovi Bora Mladenovi Prevod Trifun Golubovi Recenzent Radojica Tautovi tampa: tamparsko-izdavako preduzee ,Bakar" - Bor Tira: 3.000 primeraka
"DEJA KNJIGA BEOGRAD 1990.

Naslov originala: RELIGIOZNO-MIFOLOGIESKAJA KARTINA MIRA ETRURKOV" .NAUKA", NOVOSIBIRSK, 1980.

SADRAJ
Uvod Glava prva Istorija pitanja Izvori Glava druga Predstava etrursa o svetu i njegovom nastanku Astralne predstave Predstave o oveku i njegovom mestu u mitolokoj slici sveta Shvatanje due Shvatanja o podzemnom svetu i njegovim stanovnicima Odraz predstava o svetu u hramovima i kultovima Glava trea Arhaini elementi u etrurskoj slici sveta Suprotstavljanja tipa desno-levo Elementi etrurske mitologije Zakljuak Mitoloka slika sveta drevnih etruraca

UVOD Sovjetska istorijska nauka koja se zasniva na marksistiko-lenjinistikim zakonitostima istorijskog procesa pokazuje stalni interes za izuavanje religije kao oblika drutvenog saznanja. Uporedo sa radovima opteteorijskog karaktera, poslednjih godina pojavilo se mnogo monografija posveenih istraivanju prastarih religija, pa i religije naroda prastarog sveta, a naroito religije Etruraca. Religija Etruraca pod uticajem niza istorijskih dogadaja ispoljila je veliki uticaj na ideoloki razvitak plemena i narodnosti u Italiji, koja se nalazila na niskom socijalnom nivou. Iz Etrurije su bili pozajmljeni kultovi mnogih rimskih boanstava, sakralni kalendar, svetenika organizacija, sistem proricanja. Etrurski uticaj dao je prvobitnim verovanjima najstarijih stanovnika na rimskim breuljcima onu vrstinu koja im je omoguila za dugo vreme da se odupru novoj svetskoj religiji hrianstvu. Nisu se sluajno crkveni oci sa takvom mrnjom odnosili prema svojim protivnicima svetenicima i prorocima, videvi u njihovoj domovini Etruriji .pramajku i majku sujeverja". Ali je i samo hrianstvo ispoljilo nesposobnost da odbaci nastale u toku mnogovekovnog razvitka etrursko-rimske religiozne forme kulta i neka shvatanja, na primer etrursku religiju. Velika populamost Vergilija kod hrianskih autora objanjavala se, mada oni nisu bili svesni toga to je on bio nosilac najrazvijenije kod mediteranskog sveta etrurske religije. Pored problema ideolokog uticaja na Rim, podaci o etrurskoj religiji omoguuju da se postavi i razrei niz drugih pitanja. Religija je istorijska pojava, koju neizbeno uslovljavaju drutveni ivot na odreenom stepenu njihovog razvitka. Ispitujui stalni uticaj kroz politiku nadgradnju i stare oblike drutvene svesti, religija se kroz svoj razvitak odreuje u krajnjem zbiru razvitkom materijalne baze drutva. U isto vreme religija poseduje i odredenu samostalnost, izvesnu unutranju logiku svog razvitka, ona se sve vie udaljuje od materijalnog ivota i, ini se, on joj je najvie stran". 2

U religioznim shvatanjima fantastino se odraavaju uslovi drutvenog ivota koji se stalno menjaju, a pre svega karakter proizvodnih odnosa. Zato likovi prirodnih bia, koji su nastali kao rezultat religije, koja je stvorila slike o nadzemaljskom ivotu, ulaze u konaan zbir prema odredenom nivou razvitka ljudskog drutva. Pored toga na ta shvatanja taloe se specifini odrazi svakidanjice i ivota pojedinih naroda. Marksistika nauka objasnila je mesto religije u drutvu,i njenu vezu sa nastankom ekonomskih procesa. A taj poloaj je osnova reenja problema, vezanih za istoriju i religiju. Nova istraivanja i otkria u oblasti istorije, arheologije i etnografije utiu na produbljivanje naih znanja o toj vanoj pojavi ljudske kulture. Istorijski prilaz izuavanju religije kao oblika drutvenog saznanja karakteriu radovi sovjetskih naunika, a naroito A. F. Loseva, S. A. Tokareva i dr. Sovjetskoj nauci pripadaju vredni radovi iz istorije antikog drutva, njegove kulture i umetnosti. Zadatak savremenika je stvaranje kompleksnog istraivanja, koje bi obuhvatilo sve ideoloke i kulturne pravce jedne epohe antikog sveta u celini, to zahteva uzajamna celovitost pojave kulture i ideologije. Etrurska religija odrazila je unutranje socijalne i ekonomske procese, koji su se razvijali u pojedinim etrurskim gradovima-dravama, a takode i stvaranje saveza gradova-drava. Religiozna shvatanja Etruraca posluila su kao materijal za reenje pitanja uredivanja aparata prinude i tenje vladajue klase da osvetli i ovekovei socijalne nejednakosti. Pomou dokumenata religioznog karaktera moemo proniknuti u najsvetije svetinje etrurskologije, prema izvorima etrurskog naroda. U istoriji Italije Etrurci su zauzimali posebno mesto kao jedinstveni narod na toj teritoriji, koji je stvorio pre Rimljana snanu federaciju to je u toku nekoliko vekova bila prepreka tenji rimskih kolonista. Etrursko drutvo bilo je najstarije klasno drutvo u Italiji, to je odredilo karakter odnosa Etruraca prema susednim plemenima, koja su se nalazila na nivou prvobitne zajednice. Istorija Etruraca prema svom znaaju prelazi granice istorije stare Italije i geografske granice Apeninskog poluostrva. Ona otkriva stare jezike i kulturne veze izmedu naroda Mediterana i Pirinejskog poluostrva do Male Azije i Kavkaza. Etrursko drutvo je bilo jedno od slinih njemu u istoriji prastarog sveta. Kako pretpostavljaju savremeni naunici u starim predklasnim drutvima evropskog Mediterana postojao je robovlasniki sistem, ali su njegovi oblici eksploatacije imali svoju specifinost i bili su daleko od antikog ropstva. U okviru prouavanja tog drutva nastale su diskusije po pitanju azijatskog naina proizvodnje, a naroito ga M. Godelje nalaze u kritsko-mikenskom, a takode i etrurskom drutvu. Etrurija je na svom razvojnom putu bila blie Mikenima i Kritu, nego antici. Potrebno je uvaavati faktor, da je u ivotu Etruraca znaajnu ulogu igralo more. Etrurski gradovi-drave, koje su stvorili carevi, malo ime su podseale na strahovladu zasnovanu na antikom obliku vlasnitva. Svega je postojalo 12 malih drava, ujedinjenih u slab savez. Zahvaljujui etnografskim i knjievnim izvorima poznata su imena veine od njih; to su Tarkvinije, Voljci, Voljsinije, Ruseli, Vetulonija, Papulonija, Kluzij, Arecije Peruzija, Voltri i verovatno Fezuli ili Kortona, u ranije vreme savezu su pripadali takode Veje koji je osvojio Rim poetkom IV veka pre nae ere. Broj 12. ostao je nepromenjen tokom cele etrurske istorije. Ta injenica da se etrurska konfederacija sastojala ba od 12 gradova, oigledno nije bila sluajna. Kao model mogao je posluiti slian savez grkih jonskih naselja u Maloj Aziji, sa kojima su Etrurci ve na poetku svoje istorije odravali tesne veze i uticaj nije ostao bez traga a naroito u formiranju njihove religije i kulture. Redovni godinji skupovi predstavnika 12 gradova odravali su se u hramu boanstva Voljtumni, za njih su priredivane igre sline olimpijskim. Na tim igrama biran je voa saveza, a ta dunost je imala vei znaaj, svodila se uglavnom na ispunjavanje potovanja kulta kultova. Zahvaljujui nekim podacima, moemo pratiti vreme prelaza od rodovske organizacije na dravnu. Na tom planu mnogo pomae izuavanje reformi Servija Tulija u Rimu, koja je oznaila, u sutini, irenje u Rimu, zavisnom od Etruraca, drutvenog uredenja, koje se afirmisalo u Etruriji. U periodu prelaska ka klasnom drutvu u Etruriji na elu gradova-drava nalazili su se izborni carevi, koji su nosili titulu lukomonov (Lucumon), poasna titula etrurskih velikaa. Etrurski car je doivotni ali ne nasledni vladar, on je vrhovni sudija, i vojni rukovodilac i glavni svetenik drave. Spoljanji simboli carske vlasti bili su zlatna dijadema, skiptar, toga zlatom izvezena i tron (fotelja od slonove kosti). Za vreme sveanih izlazaka cara, napred su ili liktori sa trakama svenjima prutova u kojima su se nalazile sekire. To su znaci carskog dostojanstva, koje je kasnije pozajmio Rim. 3

Od druge polovine VI veka pre nae ere nazire se politika kriza, koja je dovela do radikalnih promena u daljem dravnom razvitku Etrurije, kao i kod drugih italijanskih gradova. Carski period ustupio je mesto oligarhijskom republikom ureenju. Robovlasniki sistem kod Etruraca, koji nije imao jak ekonomski oslonac, nije se razvio do nivoa ,klasnog", osnovni proizvoai materijalnih vrednosti nisu bili robovi, ve podreeno lokalno seljako stanovnitvo koje se nalazilo u specifinim odnosima, koji podseaju na poloaj tesalskih Penesta (narod u Italiji).(tesalci u italiji ????) Prouavanje karakteristike strukture i razvitka etrurskog drutva, jedan je od centralnih problema savremene etruskologije. Jo je mnogo i nedovoljno osvetljenih pitanja uglavnom zbog nedostatka izvora. Tako, na primer, iako su mnogi nazivi etrurski republikanskih magistrata poznati sa nadgrobnih natpisa, ne moe se prosto na toj osnovi odrediti stvarni karakter, sadraj i uzajamna veza, a takode sline crte i razlike sa magistratima Rimljana i Italijana. Rezultati istraivanja socijalne istorije Etruraca imaju veliki znaaj za izuavanje istorije nastanka njihove religije, koja je u mnogome odredila nivo razvitka etrurskog drutva. Dati zadatak se sastoji u izuavanju materijala iz etrurske religije, mitologije i kulture, sa ciljem rasvetljavanja odreenih etrurskih shvatanja o svetu koji ih okruuje i njegovom ustrojstvu. Na taj nain istraivanje se ograniava na aspekt pogleda na svet koji se ispoljava u nazivima u oblasti duhovne kulture. Istaknimo da je prouavanje Etruraca i njihove kulture imalo dugu istoriju; ipak, za sada su nrnoge postavke diskutabilne, a naroito nije objanjena etnika pripadnost Etruraca. Sva istraivanja na tu temu teila su da poveu elemente etrurske kulture sa odreenim prostorom. Pitanje oigledno ostaje otvorenim do tog vremena dok ne bude deifrovan jezik. GLAVA PRVA Istoriografija, pregled izvora ISTORIJA PITANJA Ogromno bogatstvo podataka o etrurskoj religiji jo u 18. veku privuklo je panju naunika. Tada su se izuavanjem ovog materijala bavili antikvari-kolekcionari. Interesovanje za etrursku kulturu u to vreme bilo je izazvano novim tokovima u drutvenom ivotu Evrope 14.-15. veku. Spomenici etrurske umetnosti rado su istraivani, sakupljani i uvani. Prvi pokuaj da objasni raznovrsne etrurske spomenike uinio je Annio iz Viterboa. Potpunu zbirku svih podataka antikih autora o Etrurcima, njihovoj istoriji, mitologiji i kulturi objavio je u 7 knjiga od 19161919. g. profesor Univerziteta iz Pize Tomas Dempster. U 18. veku u Italiji, gde je interesovanje za Etrurce bilo veoma izraeno, formirano je nauno etrurskoloko drutvo Etrurska Akademija", pri kojem je bila otvorena biblioteka i zbirka predmeta. U trajanju oko 50 godina publikovana su specijalna saoptenja, koja svedoe o radu Akademije. Bez obzira na intezivnost, istraivanja etrurske istorije u 18. veku nisu zadovoljila u strogo naunom pogledu. Osobito etrurska religija je sluila kao predmet za spekulativne radove u istoriji etrurskologije poznatim pod nazivom etrurskerija". Poetak naunog pristupa materijalu o etrurskoj religiji zasniva se na radovima B. G. Nibura i njegovih sledbenika, nemakog naunika K. O. Milera i ruskog istraivaa D. L. Krjukova. Etrurska religija je bila veoma interesantna za istraivae 19. v. Nju su izuavali nemaki naunik G. Momzen i ruski naunik V. A. Modestov. Izlaganju osnova etrurske religiozne prakse posvetio je jedan od tomova svoje istorije predskazivanja u antici i francuski naunik A. Bue Leklerk. Ta ista tematika privukla je i nemakog naunika K. Tulina. Mnoge njegove postavke nastavljene su u savremenoj nauci, na primer hipoteza o srodstvu mesopotamske i etrurske hepatoskopije (praenje jetre rtvene ivotinje). Pronalazak 1877. god. bronzanog modela jetre za proricanje oznaio je poetak intezivnog istraivanja problema ..esnaest regiona" i u vezi sa tim privukao je panju naunika prema izvorima Marciana Kapele, koji su ranije smatrani neubedljivim. Tako, na primer, bilo je dokazano da se ba neka boanstva podudaraju u natpisima na bronzanom modelu jetre iz Pjaence i u katalogu bogova kod Marciona Kapele. Na taj nain problem italijske kulture i naroito problem etrurske religije, kao i uopte etrursko pitanje, imaju svoju istoriju u zapadno-evropskoj i ruskoj istoriografiji. Znatan deo obavljenog 4

istraivanja koje su obavili istraivai u 19. i poetkom 20. veka ini ono nauno naslede, koje razvijaju (nastavljaju) savremeni naunici etrurolozi. U zapadnoevropskoj istorijskoj knjievnosti danas se jasno izdvojilo nekoliko pravaca. Prvi koji polazi od autohtonizma, koji se razmatra kao italijski fenomen. Osnovne principe tog pristupa formulisao je F. Altheim. Tragom njegovim ide i M. Palotino, koji nije postavljao pitanja vezana za poreklo etrurske religije zbog toga da bi usmerio panju na uzajamno dejstvo etrurskologa i italiologa. Ovom pravcu svojstvena je neka ogranienost, odsustvo izuavanja veza etrurista van Apeninskog poluostrva, kao i uproavanje niza vanih pitanja istorije njihove kulture. Tu slinot izmedu etrurske i biblijske kosmogonije M. Palatino objanjava nepodudarnou etrurskog mita sa biblijskim stereotipom, jer je u to vreme ta pojava zahtevala ozbiljniji prelaz, na taj nain slinost mnogih etrurskih boanstava sa grkim objanjava se potpunim grkim uticajem, pripisujui mu proces individualizacije. Iako proizilazi iz tog poloaja, ne moe se shvatiti podudarnost kultova niza bogova pre Grka sa etrurskim. Potrebno je istai, da je M. Palotino, bez obzira na odustajanje od istraivanja o Etrurcima i njihovoj kulturi, nastavio u puno sluajeva da se pridrava svojih ranijih autohtonih ubedenja. Drugi pravac koji se izdvaja u savremenoj istoriografiji razmatra etrursku religiju sa gledita uzajamnosti sa rimskom. Sama postavka tog problema je perspektivna, jer omoguuje ispoljavanje slinosti i razlika u ideologiji Rimljana i Etruraca. Takav pristup odreuju istraivanja A. Grenjea, R. Bloha, . Ergona. Zahvaljujui uporednom razmatranju etrurske i rimske religije izveden je ceo niz vanih zakljuaka. A. Grenje ubedljivo pokazuje, da je, za razliku od Rimljana, kod Etruraca veliku ulogu u religiji odigrao motiv otkrovenja (Legenda o Tagi),. koji je otkrio Etrurcima osnov njihovog religioznog uenja. Etrurska specifinost, kako dokazuju navedeni istraivaki, jeste podela neba na 16 delova; svaki od njih predstavlja stanite odreenih boanstava, istie se takoe prioritet etrurista u oblasti proricanja. Navedena istraivanja u celini ubedljivo potvruju postojee miljenje u etrurskologiji o relativnoj izolovanosti etrurske kulture od savremene italijanske. Etnografski pravac, koji proizlazi iz istraivanja 19. v., nastavlja danas da se razvija u radovima strukturno-tipolokog karaktera, a takode i u istraivanjima iji se cilj sadri u pojavi crta mediteranske kulture u celini. Dostignua strukturno-tipolokih pronalazaka u odnosu na rekonstrukciju arhainih religioznomitolokih sistema nesumnjivi su. Ti su se uspesi pokazali u oblasti folklornih i lingvistikih istraivanja. To da je u odnosu prema etrurskoj mitologiji taj pristup u potpunosti opravdan, dokazuju istraivanja B. Veinstoka, koji je pokazao na materijalu kataloga etrurske bogove u delu Marcian Kapele znaajnu ulogu njihovih opozicija; treba ipak istai da u odnosu na Etrurce slina istraivanja se obavljaju nedovoljno, ako ne raunamo mnogobrojne knjige . Dumezila, medu kojima su i istraivanja etrurske religije. . Dumezil je predstavnik indoevropskog pravca u istoriografiji, koji je na odreen naiin vezan sa strukturno-tipolokim pravcem, a delimino sledbenikom Levi-Strosa. Ipak je on razvio svoju sopstvenu teoriju jedinstva kultura indoevropskih naroda, oslanjajui se na postavkama Dirhejma o tome da se ljudi, mesto, dogaaji i situacije izraavaju kroz mitove. . Dumezil je postavio kao cilj da dokae da stara indoevropska drutva odraavaju opti nivo takve kolektivne reprezentacije. Po miljenju ovog istraivaa proindoevropsko drutvo karakterisalo se trodelnom ideologijom zasnovanoj na trolanoj socijalnoj organizaciji. Slina ideologija, kako pretpostavlja . Dumezil, ne postoji u neindoevropskim civilizacijama. Bez obzira na to to je . Dumezil vezan na odreen nain sa strukturnim pravcem, njegova lina teorija ima protivnike kako od strane predstavnika struktumog metoda, tako i sa strane njihovih protivnika. One osporavaju neke netane formulacije autora, a delimino i njegovo definisanje .funkcije". . Dumezil dosta koristi metod uporedoistorijskog prouavanja istorije religije, koji u nizu sluajeva navodi autora na tendenciozne zakljuke. Ipak, taj metod mu omoguuje da napravi zakljuke vredne panje, a o vezi rimske religije sa promenama u socijalnom ivotu drutva. Neoporna su takode njegova prouavanja o slinosti religioznih i socijalnih instituta kod raznih naroda. Meu autorima koji koriste mnoga istorijska-religiozna uporeivanja treba izdvojiti one koji pojave mediteranske kulture uzimaju u celini. Tako F. Kihle otkriva u kritskomikenskom svetu te iste religiozne koncepcije, koja se ispoljila u obiajima trijumfa. Postojanje kritskomikenske paralele sa nekim etrurskim institutima i opta njihova sakralizacija carske vlasti takoe ukazuje na vanost razmatranja pravca. Takvi su osnovni pravci zapadnoevropske istoriografije o religiji, 5

mitologiji, o etrurskom kultu. U sovjetskoj istorijskoj knjievnosti interesovanje za etrursku kulturu u celini, i u religiji i mitologiji, delimino se ispoljava u vezi sa N. J. Marovim izuavanjem etrurskog jezika, koji je obratio panju na istoriju takvih naroda kao to su: Iberi, Etrurci, Pelazgi i ugledao u njima stvaraoce najstarije mediteranske kulture. Danas se u sovjetskoj istorijskoj koli pojavio pravac u etrurskologiji, koji u sutini ne postoji u Zapadnoj istoriografiji; on se bavi pitanjima izuavanja socijalne istorije Etruraca, a posebno i ideologijom i kulturom etrurskog naroda. U tom pravcu uspeno radi niz istraivaa koji izraavaju stalna interesovanja za datu temu. Mnogo je uradio N. N. Zeleski, koji je posvetio nekoliko lanaka i monografija socijalnoj istoriji Etruraca. U vezi sa tom osnovnom temom autor je detaljno (istraio) istoriju etrurske kolonizacije Italije. Etrurska ekstenzija u Italiji VII-V v. pre n. ere je raznovrsna; iz nje se izdvajaju, u krajnjem sluaju, dva osnovna aspekta ekonomski i kulturni uticaj Etruraca na susede, a takoe i njihova politika vladavina. Rezultati etrurskog uticaja u Italiji su veoma znaajni, mada se svuda ne moe utvrditi stepen tog uticaja. U nekim oblastima, osobito u Kampaniji, kako je utvrdio N. N. Zaleski, on se ispoljio snano. Tako su u Padanskoj oblasti i Kampaniji ponikle dvanaestougaone zgrade sline etrurskim. Vaan doprinos u etrurskologiji predstavljaju radovi varonjeke kole koja je osnovana jo u prolom veku. Istraivanja u tom pravcu nastavila je Katedra stare istorije varonjekog univerziteta na elu sa A. K. Nemirovskim, kojemu pripada veliki broj radova vezanih za problem ideologije starih italijskih plemena, a naroito Etruraca. A. I. Nemirovski sasvim ispravno istie u jednom od svojih radova, da prosuivanje o etrurskoj kulturi u mnogome zavisi od jednog ili drugog reenja, pitanja o poreklu Etruraca, a to pitanje dozvoljava istraivanja na razne naine". Sam autor se pridrava teorije istonog porekla ovog naroda, nastavljajui time tradiciju koja dolazi od V. A. Modestova; podaci koje navodi A. I. Nemirovski u korist svoje teorije ubedljivi su i dobro argumentovani. Problem etrurske religije A. I. Nemirovski je doticao vie puta prvenstveno u vezi sa istorijom rimske kulture. U nizu pitanja vezanih za rimsku ideologiju i kulturu, autor istrauje tri osnovna pravca stranih uticaja na rimsku religiju. To su uticaji religije Sabina i drugih plemena, a takode i etrurske i grke religije. Dotiui se etrurskog uticaja, autor ubedljivo pokazuje da su u oblasti drutvenog razvitka Etrurci bili iznad Rimljana i njihove religije u vreme prodora u Lacium. Klasnu osnovu etrurskog verovanja potencira znaajna uloga u panteonu boanstva smrti i zagrobnog carstva, sa kojima je vezana ideja o materijalnom nastavku ivota umrlih u vezi njihovog drutvenog poloaja i bogatstva za vreme ivota. Knjiga A. I. Nemirovskog zajedno sa A. I. Harsekinim je poseban deo istraivanja etrurske kulture. Odeljak o etruskoj religiji osvetljava osnovne pravce u izuavanju te pojave, daje bogat materijal i sadri vredne zakljuke. Tako, na primer, veoma su vane postavke autora koje se odnose na poreklo etrurskih religioznih verovanja i na specifinosti panteona i kulta religioznih ceremonija. Ozbiljan doprinos u etrurskologiji dalo je istraivanje L. A. Eljnickog. Naroito u Kalendaru o nepogodama" Etruraca. Praenja koja je izneo autor predstavljaju prvi pokuaj sreivanja materijala sadranog u kalendaru koji se direktno odnosi na istoriju etrurskih optina. Na osnovu, toga autor izvlai zakljuak da su u tom delu doli do izraza sukobi o kojima se saznaje iz istorije Arecija i Valjsinija 4.-7. v. n. ere. Kalendar P. Nigadija Figula, kako ubedljivo dokazuje L. A Eljnicki, jeste svojevrstan spomenik religioznoj knjievnosti, gotovo lienoj kultnih crta i koja pripada nizu dela koja su malo prouena u staroj literaturi. Znaajan doprinos za razvitak etrurskologije dali su sovjetski naunici lingvisti. Za izuavanje etrurske kulture uopte i religije naroito, jezik bi mogao dati veoma mnogo, ali ovde postoje svojevrsne tekoe koje se sastoje u tome to je u celini pitanje o genetikoj pripadnosti etrurskog jezika jo nereeno. Najprihvatljivija teorija je teorija objedinjavanja takozvanih mediteranskih jezika, ali ipak svi su oni sauvali delimino i njihovo prouavanje vezano sa nmogim tekoama. Odreenije se izuavanjem etrurskog jezika bavio A. I. Harsekin. Na osnovu njegovog izuavanja, svet dele na osnovu izuavanja religije. Delimino, analiza dvojezinosti natpisa iz Pirga naveli su autora na veoma vaan zakljuak daje boginja Uni pokroviteljica carske vlasti. Odnos prema etrurskom materijalu u okviru uporedno-tipolokog istraivanja jezika i mitologije karakteristianje za mnoge radove Vja. VS Ivanova. Prouavajui na materijalu najnovijih arheolokih otkria planiranje etrurskih gradova L. S. Ilinska pie o njihovoj mistinoj osnovi. U pregledu najnovijih radova iz etrurskologije I. L. Majak pokazuje vrednost rimskih radova o etrurskoj religiji. 6

Pitanja koja se odnose na istoriju etrurske religije nala su se u referatima naune konferencije Istorija i kultura Etruraca", koja je odrana u Dravnom Ermitau 1972. god. Na primer, E. V. Mavljejev razmatrao je likove takozvanih (onih) boanstava na etrurskim nadgrobnim spomenicima u vezi sa predstavom o zagrobnom sudu kod Etruraca i drugih naroda, koji se nalaze na tom istom nivou socijalnog razvitka. Problemi etrurske kulture i religije naroito se razmatraju u nizu lanaka koji ulaze u dva objavljena zbornika ..Norcija", posveenog problemima kulture i istorije najstarijih drutava Mediterana, u redakciji A.I. Nemirovskog (Izd. Va. I. Varonjei 1971. izd. 2. Varonj. 1978.) Tematika zbornika omoguuje da se poveu odvojeni problemi etrurske religije i kulta sa irim problemima uzajamnog dejstva kulture naroda mediteranskog kruga. Treba istai da su u religiji i mitologiji Etruraca istraivai izuili osnovne izvore i da su utvrena imena boanstava panteona, i lokalne osobenosti njihovih kultova. Znaajna panja poklonjena je takoe obredima i proricanju. Uspeno se istrauje problem uslovljenosti etrurske religije socijalno-ekonomskim odnosima. Bez obzira na znaajna ispitivanja, u etrurskoj knjievnosti ostaje nereen ceo niz problema. Na primer, kao i ranije nije jasno: poreklo etrurskih religioznih verovanja. Bez obzira na postojanje u etrurskologiji radova opteg karaktera, osea se neophodnost objedinjavanja svih raspoloivih podataka za stastavljanje opte slike etrurske ideologije i kulture. To je neophodno u toliko pre u koliko uloga Etruraca izlazi van domena savremene Toskane. Neosporna je veza njihove kulture sa staroevropskom. Pored toga Etrurci su bili povezani sa kulturnim tradicijama sa Istokom i naroito sa Malom Azijom. Ovde se pojavljuje jo jedan najvaniji problem uzajamnog dejstva antike i staroistone kulture i njen poseban aspekt veza Etruraca sa narodima Mediterana. U tom odnosu interesantne su predstave Etruraca o svetu koji ih okruuje, o njegovoj gradnji i o mestu oveka u njemu. O njima svedoe arheoloki i epigrafski izvori, a takode i saoptenja antikih autora o Etrurcima. Razmatranju tih podataka posveen je drugi deo ove glave. IZVORI Religija je izvor za izuavanje razliitih oblasti etrurske kulture, jer podaci koji svedoe o sakralnoj strani ivota sauvali su se bolje od drugih. Zato ma o kakvim bi sferama ivota Etruraca bilo re, ureenju gradova carskoj vlasti, socijalnoj strukturi drutava, ivotu, u prvom redu koriste se podaci epigrafske, ikonografske arheologije, koji se crpu iz izvora mistinog obeleja. Ogromni uticaj Etruraca na italijanska plemena, koji se ispoljava kroz religiozne ceremonije i institute, doveo je do toga, da je seanje o tom narodu koji je rano iezao sa istorijske arene, sauvano u svedoanstvima ba o toj strani njihovog ivota. Spomenici arhitekture i urbanizma Etruraca u veini sluajeva nisu se sauvali u potpunosti pre svega zbog toga to su se njihove kue za stanovanje gradile loe i nisu mogle da izdre dugo, a u isto vreme pogrebne graevine podizane su po proraunu na venost; one postoje i danas. Unutranje prostorije tih graevina imitiraju spoljani izgled etrurskih kua; zidovi su iscrtani freskama religioznog sadraja, ali i sa detaljnim ivotnim scenama. Dogaaji politike istorije koji su uli u herojski ciklus etrurske mitologije takoe su prisutni u tim scenama. Bogati pogrebni inventar etrurskih grobova moe da poslui kao izvor najraznovrsnijih podataka. Mada etrurski hramovi nisu sauvani, naeni su ostaci nekoliko slinih graevina, koje je opisao jo Vitruvije. Epigrafski spomenici pronaeni meu etrurskim grobovima i hramovima imaju potpuno sakralni karakter. Preko njih saznajemo imena Bogova, demona, mitolokih linosti, elemente poganske terminologije. U toku arheolokih otkria pronaeno je dosta ikonografskih spomenika etrurske religije statuice bogova i svetenika, reljefi sa crteima religioznih povorki, gravirana ogledala sa sieima mitolokog sadraja, freske sa scenama pogrebne dae i zagrobnog carstva, veze sa slikama religioznomitolokog sadraja, sarkofazi, urne, itd. Dobar deo podataka o etrurskoj religiji daju dela antikih autora, prvenstveno rimskih istoriara i antikvara. Etrurska dela nisu sauvana, mada je poznato da su imali specijalnu religioznu literaturu, posebne knjige koje su ule u takozvanu disciplina etrurska. Iz celokupne opirne sakralne etrurske 7

knjievnosti do sada imamo samo odlomke koje navode antiki autori. Mi moemo da sudimo takoe i o moguim delima etrurskih autora, o religiji koju su itali i izuavali Rimljani u periodu zanosa rimskog drutva raznim starinarna i u procesu razvitka celokupne rimske religiozne stvarnosti, kada su etrurski reci-proroci igrali vanu ulogu. Kod Etruraca tajnost vetine gatanja prenosila se nasledno uglavnom u porodicama viih slojeva. Tako napr. najpoznatiji znalac disciplina etrurska Avel Cecina za vreme Cicerona poreklom je iz poznate etrurske porodice Volateri. Ipak, bilo je izuzetaka od tog pravila, na primer, Atius Nevius, Ciceronov prijatelj, visokoobrazovani ovek u ono vreme (o njegovom progonstvu govori se u delima Cicerona i Livija), koji je znao disciplinu etrursku, poticao je iz niih slojeva. Za savladavanje sloene nauke proricanja i odreivanja boanske moi kod Etruraca postojale su takoe specijalne kole. U rimskom drutvu etrurski proroci i ljudi poznatog porekla, iskusni u toj nauci, uvek su imali veliki uticaj. Tako meu Ciceronovim prijateljima bila su lica etrurskog porekla. To je isticao Avel Cecima, a takode i Sezerna poznati rimski agronom, Etrurac po poreklu. Poznato je da su se proroci nalazili u krugu bliskih prijatelja mnogih drugih poznatih Rimljana. Na primer, prorok Tusk, kako kae Velej Paterkul, (II 72) bio je prijatelj sa Fulvijem Flokom mladim. Ta nesumljiva popularnost Etruraca u rimskom drutvu uticala je na irenje kasnije utvrenog miljenja o Etrurcima kao narodu koji je jedini predan religiji koju je izdigao umetnou potovanja. isto etrurski elemenat u rimskoj religiji bila je geruspicija ili nauka odreivanja boanske volje na osnovu jetre rtvene ivotinje. Ukoliko se moe suditi na osnovu rimske religozne prakse pozajmljene iz Etrurije, postojale su tri vrste proricanja. Izuavanje iznutrice rtvene ivotinje (exta), udesnih pojava (prodigra), munje (fulgura) u odvojenim, objavljenim vojnim konsultacijama. Posebne konsultacije imale su mesto tada kada je ovek pribegavo savetima proroka povodom neobinog dogaaja, ali koji nije imao veze sa blagostanjem drave. Zvanine konsultacije poinjale su samo za vreme specijalnih odluka senata. U sluaju krajnje neophodnosti sazivani su proroci iz cele Etrurije. Bez obzira na to to proroci nikada nisu bili zvanini svetenici rimskog naroda, sacerdotes publici populi romani, oni su verovatno i dalje imali rezidenciju u Etruriji, pri emu su neki od njih imali prebivalite u Rimu. Sazvani zbog ekstremnog sluaja, proroci su objanjavali kakav e bog poslati znak, u emu se sastoji pojava (kakav e biti ishod), povoljan ili ne. Proroci su svoje zakljuke iznosili na senat usmeno preko najstarijeg od njih ili pismeno kako se istie u De haruspicum responso (odgovor proroka). esto je sadraj odgovora zahtevao od senata primenu svojih punomoja za realizaciju zahteva proroka. U nekim prilikama su se udruivali sa svetenim licima,kao u dogaaju 207 g., kada su bila prikupljena zajedno miljenja proroka, decnvirata (tako pie??), pontitika i vestalki. Konsultacije u vezi vojnih pitanja ine vaan deo u praksi proroka. Prvobitno je u Rimu magistrat sa pravom spectio stao na elu armije, prorok je svojim ueem dopunjavao svetenika. Kasnije kada se armija nalazila pod promagistratom bez prava spectio, uticaj etrurskih proroka se uveao. Poznato je da su prorok Postumije koji je pratio Sulu i etrurski gatar Spurin bili su savetnici Cezara. Kada su proroci odravali odvojene javne ili vojne konsultacije u Rimu, oni nisu delovali kao zvanina grupa, ve su bili kao nareenje. Ipak, organizacija je kod proroka postojala, to im nije smetalo da se upute u razne drave zbog svojih linih interesa. Tako je Mitridost imao svog vlastitog proroka kako je isticao Ciceron. Telmesus u Kari ponosio se svojom etrurskom vetinom, a Elis iz Peloponeza imao je dva proroka koji su stalno iveli u porodici proroka. U Rimu su etrurski gatari doli oigledno za vreme etrurskih careva, koji su se sa njima stalno konsultovali. Od nastanka republike do perioda II punskog rata potrebe u svetu za prorocima bile su retke, ali ih je praksa zadrala. U 186. g. Postumi ih je isticao kao predstavnike tradicionalne rimske religije. Objanjenja proroka bila su obino po karakteru konzervativna. Godine 99. oni su podvrgli opstrukciji zemaljski zakon koji je predloio Sekst Tit i 87. god. dali su Oktaviju uveravanja protiv Marija. Proroci su osuivali vladavinu jednog oveka i objavili su (protest upozorenje) protiv Sulija i Avgusta. U De haruspikum responso" Ciceron navodi primer interpretacije boanskih znakova posredstvom proroka. U periodu pozne republike Rimljani se sve ee obraaju za savet etrurskim prorocima, jer je njihova vetina na najbolji nain odgovorila na pitanja tog vremena. Bavljenje proroanstvima raalo je skepticizam u odnosu prema njihovoj tehnici od najprosveenijeg dela rimskog drutva. Zato u II veku ti proroci nastupaju kao podrugljivi predmeti, na primer, Katan kae da jedan prorok treba da se smeje kada vidi drugog. Plaut ih je ismejavao, postavivi ih u istu vrstu sa drugim prorokom. Tiberije Sempronije Grah nazvao je proroke ..Tusci ac barbari" (Tuski su isto to i varvari), kada su oni 8

objavili da njegov izbor po drugi put nije bio (osvetljen) boanskim znamenjem. Ciceron u svom govoru (kritikuje) progoni politike ciljeve prizivajui kultivizaciju proroka, po njegovom miljenju oni bi pomogli da se spasi drava i uvrsti religija. Pored politikog interesa za etrursku religiju u rimskom drutvu, za njeno izuavanje pojavili su se i drugi interesi naroito interes za sakupljanja raznih starina, to je ulo u modu pred kraj republike i odralo se u periodu rane imperije. Tako je, na primer, Tarkvinije Prisk napisao 2 rada o Ostentariji. Avel Cecina kojem je otac predao tajne proroanstva bio je poznavalac etrurskog religioznog uenja, i napisao je dela o njemu (De etrusca disciplina), iji je fragment sauvao Seneka. Publij Nigidi Figul, rimski antikvar etrurskog porekla, koji se bavio pitagorizmom, astrologijom i starinama, pisao je o etrurskoj nauci gatanja. Proroke su prouavali i Klodius Tuskus i Fontejus Kapito. Za vreme imperije uticaj proroka u Rimu postepeno poinje da slabi. Tako je Avgust, koji je jo koristio njihove usluge, zabranio konsultacije sa njima povodom bilo ije smrti. Tiberije je otiao dalje: zabranio je sa njima konsultacije koje se obavljaju bez svedoka. Ipak tmurna vremena kasnije imperije uticala su na poveanje interesovanja za mistiku i proricanjima, zbog toga su etrurski proroci nastavili svoj posao i za vladavine imperatora Aleksandra Severa, koji im je bio zatitnik 234 (ili 334??). Oni su jo bitisali i bili su u Justinijanovoj sviti. Poslednji podaci o njima nalaze se kod Jo(v)ana Laurentiusa Lida (VI v), koji se zainteresovao disciplinom Etruraca i uneo je neke delove iz etrurskih knjiga u svoje delo De ostentis". Podaci o etrurskoj religiji navode se u delima mnogih antikih autora za sve vreme trajanja Rima, republikanskog i imperatorskog perioda istorije, a takode i u nizu radova ranih vizantiskih izvora. Prvorazredni interes Rimljana za etrursku religiju rezultat je interesovanja za staro verovanje uopte, koje se ispoljilo samo u poslednjem veku Republike i imalo je politiki cilj. U vezi sa tim najranija saoptenja rimskih autora o etrurskoj religiji uvruju vii stadij njenog razvitka. Sa druge strane, teei da iskoristi religiju kao sredstvo u politikoj borbi, prestavnici senatske oligarhije, kao i njihovi protivnici, nisu imali za cilj specijalno izuavanje etrurske religije. Jedan od aktivnih pristalica toga pravca, Terencije Varon (116-27. g. pre n.e.) postavio je sebi za cilj da pronade i oivi patrijarhalne obiaje, ritualne, obrede i da ih objasni. Lino je Varon bio lan kolegija decemvira. Veza sa Valerijem Mesalom i Ciceronom omoguila mu je da se upozna sa ritualnim knjigama svetenika. Mada osnovna dela Varona ,Antiquitatum rerum divinarum humanarumque libri XLI" nije sauvano, moe se zakljuiti sadraj zahvaljujui delu Avgustina. Odlomci Varonovog rada nalaze se takode u delima hrianskih pisaca Tertulijana i Laktancija. Tertulijan (II B) je lino itao Varona, mada se pored toga koristio preprianim odlomcima njegovog rada. Laktanciju su bili dostupni samo poslednji. Varonini citati se nalaze i u delima Avla Galija, Festa, Servija, Makrobija. Podatke o religiji sadre i sauvana dela Varona, naroito ,,O latinskom jeziku" (De lingua latina). Stanje religioznog ivota pred kraj republike u tom odnosu stvaralatvo kolegija etrurskog porekla moemo pratiti na osnovu govora i traktata M. Tulija Cicerona, koji je, kao pripadnik kolegija svetenika, bio dobro obaveten pitanjima religije. Javljao se i istraivaki interes koji je iskazan na primeru De auguris". Za nas je veoma bitno to se u Ciceronovim delima nalazi veliki broj podataka o rimskoj i etrurskoj religiji ne samo od savremenih autora, nego i iz ranijeg perioda. Veoma su vani kao izvor za istoriju religije filozofski i politiki Ciceronovi traktati u kojima se daju relativno detaljni opisi religioznih praznika, ceremonija, gatanja svetenika i prava svetenika. Delo ,,O prirodi bogova,, predstavlja po svom obliku prepirku filozofa dva pravca (epikurejskog i akademksog) o prirodi bogova; ono sadri mnogobrojne podatke o kultu samostalnih bogova u Rimu, o poloaju prestola i oltara. Traktat koji je kasnije napisan ,,O divinaciji" sadri propis koje se odnosi na propovedi svetenika, a takode odvojene istorijske napomene o primeni gatanja kod Rimljana i drugih naroda; delimino i o etrurskim religioznim obredima. Govor Cicerana ,,O odgovorima proroka" daje nam predstavu o radu kelegijuma proroka u vezi sa dogaajima iz politikog ivota. Sledea vana etapa, koja neophodno deli u rimskoj knjievnoj tradiciji vladavinu Avgusta, koja se karakterie promenama kako u oblasti politike strukture drutva, tako i u oblasti ideologije. Procesi koji su poeli za vreme Avgusta na sreivanju birokratskog aparata i koji su povezani sa tim izmenama u ideologiju postepeno su doveli u krizu starorimsku religiju i pojavu istonih kultova. Sve se to na neki nain odrazilo na karakter knjievnih dela. Rimska tradicija za vreme Avgustove vladavine, poznate kao vreme stvaranja klasine rimske kulture, moe se pratiti u delima raznih anrova. To su dela istorijskog karaktera, na primer delo iz rimske istorije Tita Livija, gde se daju saoptenja o ovim ili onim praznicima ili ceremonijama sa objanjenjem o 9

njihovom poreklu. Vie puta on istie uticaj etrurske religije na rimsku. Pojavila su se mnogobrojna dela iji su autori imali za cilj da objasne obiaje starog Rima ili rei i izraze koji su bili nerazumljivi. Toj temi je posvetio svoje nesauvano delo osloboeni rob i nastavnik Avgust Verij Flak. Izvod iz rada Verija Flaka, koji je napravio Fest sauvao se samo u jednom rukopisu. Rukopis sadri polovinu prvobitnog teksta koji je spaljen. Odstupanje Festa od svog originala tumai se uglavnom njegovim skraivanjem. Svoje miljenje Fest iznosi samo u posebnim sluajevima. Izvod iz Festovog rada napravio je Pavle akon za vreme Karla Velikog. Pavle navedene Festove citate negira, dajui ak kratka objanjenja rei. Pavlovi konspekti koriste se za utvrivanje izgubljenih delova Festovog rada. Veliki broj podataka o staroj religiji sadre pesnika dela. U tom smislu naroitu vrednost predstavljaju dela Vergilija i Ovidija. U Avgustovoj epohi postovanje bogova smatralo se glavnim uslovom rimske moi i uzvienosti. Zato u stvaralatvu tih pesnika religiozni momenti zauzimaju znaajno mesto. Vergilija u Eneidi" interesuje sve to se u bilo kojoj meri odnosi na rimsku starinu. Tako on detaljno izlae religiozne legende, detaljno opisuje ritual nekih sakralnih ceremonija, pogrebnih obiaja italijskih plemena. Doseljenik iz Etrurskog grada Mantui Vergilije je imao mogunost da se koristi etrurskim delima koja do nas nisu dolazila i legendama koje su ivele medu potomcima etrurskih kolonista u Severnoj Italiji. Poslednji arheoloki nalazi potvruju vrednost podataka Vergilijevih o Etrurcima. Docnija pokolenja cenila su Eneidu" ne samo kao spomenik umetnike knjievnosti, ve i kao nauno-antikvamo delo. Komentatori Verigilijevi Servij i Makrobij objasnili su nejasna mesta, dajui opise starih religioznih obreda, koji su esti u etrurskoj religiji. Tako su radovi Servija posveeni pre svega pitanju stila, kompoziciji, umetnikom Vergilijevom majstorstvu, takode nauno razjasnili i neke religiozne obiaje ili legende dodirnute ili pesniki obraene. Veliku vrednost predstavlja injenica to komentari Servija sadre mnogobrojne citate iz dela rimskih antikvara, upuenih u etrursku religioznu praksu. Kompilativni rad Makrobija, koji je nazvan Saturnalij", kritiki je rad o Vergiliju, mada autor, za razliku od Servija, nije imao za cilj da sistematski objanjava sve njegove stihove. Za Makrobija, Vergilije nije samo pesnik, ve i poznavalac rimske starine. Uporedujui pesme Verigilija sa miljenjima P. Nigidija Figula, Kornelija Labeona i drugih antikvara, Makrobi tei da pokae duboku erudiciju Verigilijevu u oblasti istorije. Po svom obliku Makrobijevo delo pripada anru knjievne besede". Beseda se vodi na naune teme meu kojima su porekla saturnalija, ali je glavna panja posveena i Vergiliju. Mnogobrojne tekstualne podudamosti svedoe da su najvaniji izvori Makrobija bili komentari Servija. Ali u Satumalijama" se nalaze takoe citati iz dela drugih pisaca. Proces promena Rima iz grada drave u centar snane imperije, najvie je uticao na pogled na svet pojedinih predstavnika te sloene epohe. Naroito dela L. Anneja Seneke i Plinija Starijeg u potpunosti odraavaju moralnu i ideoloku atmosferu za vreme vladavine Avgustovih naslednika. Za nas naroiti znaaj imaju razmatranja tih autora obiaja starorimske i etrurske religije, a takoe modernih u to vreme istonih kultova. U njima se nalazi preprian tekst uenja o munjama, koje su uradili etrurski reci za vreme mnogovekovne prakse gatanja. Biografski anr izraen u Plutarhovim ivotopisima takode moe biti izvor etrurske religije. Takoe u biografijama Romula i Numa Pompilija nalaze se podaci o njihovim obredima, koji se zasnivaju na delima antikvara koja nisu dola do nas. Vredni odlomci sa opisima Etruraca sauvani su u radu poslednjeg velikog antikog istoriara Amijana Marcelina. Od II v. pojavljuju se seanja o Etrurcima i etrurskoj religiji u hrianskoj knjievnosti. Zajedno sa Tertulijanom, Lidijci su, doavi u Italiju na elu sa svojim vodom Tirekom pod izgovorom religije, irili sujeverja, potovanja loih boanstava i pojave koje privlae panju, koje su pozajmljene od Rimljana. Jo opirnije osuuje etursku religiju drugi apologet hrianstva Arnob. Njegovo delo posveeno je zatiti hrianstva od uvreda od strane jeziara, a takode borbi protiv politeizma i pokuaja filozofa da daju alegorino tumaenje mita. Oigledno, glavni izvor Arnoba bilo je delo Kornelija Labeona (III v) o rimskim sakralnim starinama. Prema etrurskoj religiji Arnob je sauvao podatke o verovanjima i boanskim predodreenjima. Niz vanih podataka o etrurskom verovanju nalazi se i kod Avgustina. On ih je uzeo iz dela poznatih rimskih antikvara, a takode pisaca i pesnika, naroito od Cicerona i Vergilija, na koje se najee oslanja. Avgustin citira Eneidu, ekloge, georgike, ali najee Eneidu. Vani su njegovi podaci o etrurskim predstavama, o nebeskom hramu Templum. Veoma vaan dokument za izuavanje 10

religioznih predstava starih Etruraca su dela Marciona Mineja Feliksa Kapele, koji je iveo u prvoj polovini V v. On je napisao enciklopediju sedam slobodnih umetnosti pod nazivom ,,O braku Filogiji i Merkurija". Delo je napisano izmedu 410 i 439 god. To je vredan izvor etrurske kosmogonije. Vizantijski autori, takode kao i rimski, oslanjali su se na dela koja nisu sauvana do danas, dela antikvara i koji daju podatke o sakralnim predstavama etruraca. Na primer odlomak iz takozvanog ,,Brontoskopskog kalendara" P. Nigidija Figula uao je uporedo sa odlomcima iz Kornelija Labeona i Fonteja u traktat pisca Jovana Lida. ,,De ostentis", koji je pripadao Vizantijskom periodu, i koje sadri veliku koliinu materijala o etrurskoj proroanskoj i vraarskoj knjievnosti (g. 27-39). Neobino su vani za nas odlomci iz leksikografskog dela enciklopedija Suda, koja daje predstavu o etrurskoj kosmogoniji. Na taj nain svi postojei knjievni podaci o etrurskoj religiji pripadaju razliitim hronolokim periodima. Svaki od njih se karakterie sa odredenim stanjem drutva koje se odraava kako u ekonomskoj tako i u politikoj i ideolokoj sferi. Zato koristei bilo koje podatke neophodno je uzimati u obzir specifine osobine pogleda na svet, koji je karakteristian za svakog autora, njihove principe i pristup materijalu koji obrauju. Tako naprimer, u delima Varona treba razlikovati opis religioznih obiaja i instituta i tumaenja koja im se daje. Opis religioznih obiaja najvredniji je dokumentarni materijal ije je tumaenje zavisilo od pogleda na svet pisca. Varon, kao predstavnik stoike kole, u svom shvatanju religije bio je sledbenik Posejdonija. U objanjenju uda i pojava Varonu je svojstven racionalizam. Saglasno stoikim pitagorejskim pogledima, Varon ne priznaje rtve bogovima, utvrujui da stari rimski kult nije poznavao krvave rtve. Ime boga za njega je glavni put za shvatanje mesta tog boga u religiji. Pogrene etimologije po njemu vode ka fantastinim geneologijama bogova i paradoksalnim sudovima o njihovom kultu. Interesovanju Varona za rimske starine prethodili su odreeni politiki ciljevi. To se vidi iz posvete glavnog Varonovog dela Gaju Cezaru, velikom pantifiku (svetenik u Rimu). Varonova dela u izvesnoj meri pripremila su tu politiku restauraciju rimskih religioznih obiaja, koji je sprovodio Avgust. Dosta toga to je reeno o Varonu moe se rei i o Ciceronu. On je bio dobro upoznat sa sakralnim ureenjem Rimljana. Slino Varonu, Ciceron je teio da povede filozofsku osnovu prema religioznim nadzorima predaka da bi je uinio manje-vie privlanom obrazovanim krugovima rimskog drutva. Odsustvo vere u starorimske bogove, svojstveno samom Ciceronu, nadoknauje se saznanjem o dravnoj neophodnosti religije. Razmatrajui najstarije religiozne poglede Rimljana, Ciceron pronalazi u njima slinost sa moralnim postulatima pitagorejske ili stoike filozofije. Na primer, traenje potovanja istoe za vreme prinoenje rtve tumae se kao neophodnost iste moralne pobude, to nije niukom sluaju svojstveno duhu rimske religije. Kao i Varon, Ciceron je sklon da izvodi rimske religiozne predstave iz grkih. Ta slinost u zvunosti imena bogova za njega lake je reiva od slinosti ili razlike kulta tih bogova. Nastavljajui panteistike poglede stojika, Ciceron tumai rimske bogove kao elemente veseljene, ovaploenja zemlje, neba, mora, efira, itd. Poznati rimski filozof-stoik Seneka takoe je imao svoje poglede na religiju i prirodno u delima etruraca, izabrao je ba ono to je odgovaralo njegovim interesima. Prilikom izuavanja pisanih dokumenata o etrurskoj religiji neophodno je uvaavati jo jedan veoma vaan momenat, ba onaj koji je pokazao posebno interesovanje za etrursko religiozno uenje, nastao je za vreme kasne antike, kada se drutvo veoma zanosilo astrologijom i mistikom, nesumljivo je da se to uenje ispoljilo na izlobi osnove etrurskih predstava i obiaja. Na primer, u delima Marcijana Kapele O venanju Filogije i Merkurija" savremena istraivanja omoguila su da se odvoji starija osnova koja izlazi iz pravih etrurskih predstava. to se tie ranih hrianskih pisaca, oni se u osnovi bave kompilacijom, dodajui svoje miljenje o tetnosti lingvistike i sujeverja. Etrurska verovanja nala su odraz u veem delu knjievnih izvora. Ali, oni ne daju sliku razvitka etrurskih religioznih predstava. Prvi podaci kojima raspolaemo odnose se na 1 v. pre n. ere. Faktiki oni se nisu pojavili prvi, jer do pojave dela tog istog Varona i Cicerona bili su napisani radovi antikvara poreklom Etruraca i poznavalaca disciplina Etruraca. Podaci koje su oni izneli o raznim starinama, a naroito o religioznim verovanjima Etruraca, posluili su kao podaci koj i su uli u osnovu kasnijih traktata rimskih i hrianskih autora. 11

Do danas nije deifrovan etrurski jezik, pa se zato vie tekstova koji nose religiozni karakter ne itaju. Dosta lako se prevode kratke nadgrobne posvete i neki drugi natpisi. Oni sadre imena bogova, naprimer, bronzani model gatarske jetre iz Pjaence. Na osnovu mnogobrojnih natpisa pnkazanih na ogledalima, posudama, freskama, sarkofazima saznajemo imena mnogih mitolokih linosti kako etrurskih Tersu, Tuhulka, tako i grkih. Pored toga, na tim predmetima nalaze se imena mnogih bogova koji igraju znaajnu ulogu u etrurskom panteonu Tinia, Uni, Hercle, Eita, Phersepnei, Sharu, Silvans, Cilen, Maris. Za izuavanje etrurskih natpisa mogu se koristiti podaci o etrurskim obredima. O tom svedoi analiza etrurske rei Sal, koja objanjava prinoenje poklona boanstvu. Epigrafski podaci omoguuju takoe da se tano utvrdi u nekim sluajevima svetenika terminologija, da se oznae rodovska imena vezana za religiozne tradicije etrurskog drutva. Taj materijal pomae da se utvrdi rasprostranjenost kultova, pojedinih bogova, naprimer, epigrafski posvedoena popularnost kulta Hercle u Etruriji. Zahvaljujui natpisima mogu biti potvreni legendarni podaci: nedavno naeni natpis na Lavini Lare aenea svedoi o ranom prodoru Etruraca u Lacium i o ustanovljenju tamo kulta Eneja. Neki natpisi omoguavaju da se utvrde kako lokalne tako i opte osobine kultova pojedinih boanstava. Naroito natpis na ploi iz Pirge svedoi, sa jedne strane, o lokalnom izjednaavanju Uni sa Astartom,a sa druge strane ne neobino vanoj ulozi boginje Uni kao pokroviteljice carske vlasti. U celini, epigrafski materijal, bez obzira na njegovu obimnost, predstavlja do sada izvor koji ima ogranien znaaj, obzirom na to to se svi natpisi ne mogu proitati. Zato epigrafski podaci, kao pravilo, koriste se u potpunosti sa knjievnim podacima i ikonografskim materijalom, pronaenim u toku arheolokih iskopavanja. Ikonografski spomenici veoma su brojni i raznovrsni po sadraju. Njima pripadaju crtei bogova i svetenika i scene religioznih ceremonija koje su predstavljene na raznim spomenicima. Najvanije su freske sa zidova pogrebnih graevina, proizvodi umetnikih zanata, pre svega gravirana ogledala. Ne manju ulogu imaju scene kompozicija graviranih vaza, spomenici, livenje i bronzane skulpture, likovi od gline. Ikonografski spomenici ilustruju odreeni razvitak etrurskih religioznih predstava. O arhainom vrednovanju Etruraca svedoe freske, likovi na ogledalima i posudama. Takve su naprimer najstarije freske sa zida. Grobnice Kampaka (VII v. pre n. e), likovi iz Grob-nice bikova (VI v. pre n.e) i grobnice lova i ribolova (kraj VI v. pre n.e.) svedoe o velikoj ulozi kultova razliitih ivotinja. Tragovi slinih verovanja pronalaze se i u kasnijem periodu VI-III v. pre n.e. Sadrina natpisa na zidovima grobica imaju bez sumnje sakralni karakter. Poinjui od najranijeg perioda razvitka te umetnosti, jasno se prati njihova religiozna umerenost. Tako, na primer, grobnica Kampana u Vejahu, koja pripada VII v. pre n.e. sadri freske orijentalnog stila, sa likovima sfingi i malih ljudi, izmedu biljnog i ivotinjskog ornamenta. U grobnici bikova iz Tarkvnije (VI v. pre n.e.) glavni motiv neizbenosti sudbine varira i u drugim ikonografskim spomenicima. Ahil vreba nimalo sumnjivog Troila, tragini smisao scene podvlai se crteima niza religioznih simbola lavova, koji se nalaze na osnovi fontane kojoj se pribliava Troil. Nesumnjivo, sakralni karakter nose likovi bikova, to potvruju freske naene u atol-Gajuke VII v. pre n.e. sa analognim crteima. Freske detaljno ilustruju potrebni ritual i njegove elemente oplakivanja umrlog, pogrebne dae, igre i takmienja. este su slike scena za upokoj due, naprimer, u grobnici graviranih vaza (IV v. pre n.e. Tarkvina) i Grobnici titova. (III v. pre n.e.). iroka je tematika sportskih igara i takmienja to se najjasnije vidi iz zidnog slikarstva u grobnici Olimpijskih igara (IV v. pre n.e. Tarkvinije). Veliku ulogu u pogrebnim ritualima igrali su zanosni plesai i krvave igre, to se vidi na freskama iz grobnica Triklinija, svetenika i Olimpijskih igara. Neobino je vano za nas to zidno slikarstvo koje omoguuje da razumemo etrurska demonska shvatanja. Imena etrurskih bogova i demona isto se sreu na bronzanim etrurskim ogledalima, dopunjujui time materijale fresaka i grobnice. Ikonografski izvori takode su predstavljeni reljefhim slikama na sarkofazima, koje ilustruju htonina verovanja Etruraca o putovanjima umrlih u podzemni svet. Crtei na vaznama i ogledalima odraavaju svet etrurskih mitolokih predstava. Pored toga oni omoguavaju da se utvrdi uloga nekih boanstava i demona prikazanih na freskama grobnica, a takode ikonografiju tih bia. Na osnovu prouavanja siea gravira etrurskih ogledala, moemo odvojiti zapravo grke pozajmljene i originalne etrurske mitoloke predstave (npr. scena postavljanja boginje Uni Harakla). Neobino su vani za prouavanje etrurske religije mnogobrojne statuetice bogova i terakotske maske demona. 12

Taj mnogobrojni i bogati ikonografski materijal u znatnoj meri nadoknauje nedostatak pisanih spomenika. Za prouavanje etrurske religije vani su i rezultati arheolokih iskopavanja gradova i hramova. Etrurski hramovi se nisu u potpunosti sauvali, ali otkopavanje njihove osnove omoguuje nam da utvrdimo oblik tih graevina. Jedno od glavnih obeleja im je pravougaoni oblik i orijentacija. Arheoloka iskopavanja u celini se slau sa Vitruvijevim opisima etrurskih hramova. Posebno interesovanje predstavljaju takoe planiranje etrurskih gradova koje nam je poznato zahvaljujui iskopavanjima u Marcobotu i Spina. Rezultati iskopavanja potvrdili su prisustvo kod Etruraca odreenih principa gradnje gradova, koji se izraavaju u posebnom ritualu osnivanja grada. Sva pravila gradnje sadrala su se u specijalnom delu disciplina etruraca, koje se zove Libri ritreales (obredne knjige). Navodei pregled izvora iz etrurske religije neophodno je dodati, da obilje podataka po tom pitanju i mogunosti koje skriva u sebi taj materijal, nije dovoljno iskorien. Osnovni uzrok sastoji se u nemogunosti da se proitaju etrurski religiozni tekstovi, od kojih bi mnogi verovatno bacili pogled na konkretan sadraj religioznih dela Etruraca i na problem uzajamnih odnosa etrurske i grke religije. GLAVA DRUGA PREDSTAVA ETRURSA O SVETU I NJEGOVOM NASTANKU Zbog ogranienosti i iscepkanosti podataka o etrurskoj mitologiji u nizu sluajeva pribegava se rekonstrukciji pojedinih siea na osnovu uporedne analize fakata. Ipak, i taj put nije uvek mogu, i ostaje dosta toga neistraeno. Neophodno je istai takoe da se materijal o etrurskoj religiji razmatra u sutini na osnovu toga koliko se odrala predstava o svetu. Razvijena mitologija sadri u sebi pogled na svet iji su se neki elementi pokazali u religiji. Na primer, bogovi koji spadaju u etrurski panteon zauzimaju mesta u skladu sa sistemom orjentacije koji odgovara predstavama Etruraca o svetu u celini. Pojedini elementi tih shvatanja ogledali su se u kultu, pre svega, u religioznoj literaturi. Kreativni i kosmogonijski mitovi, ije tragove nalazimo u materijalu o etrurskoj mitologiji, odnose se na period formiranja klasnog drutva, kada je svetenstvo igralo veliku ulogu. U oblasti ideologije preovladavalo je prolo nad sadanjim, uticaj tradicije na sve oblasti kulture, kao to je bio sluaj u Vaivlonu i Egiptu. Za Etrurce je takode bio karakteristian tradicionalizam i konzervativizam, to potvruju elementi kulture koje razmatramo. Medutim, konzervativnost u kulturama Istoka ispoljavala se i u sakupljanju racionalnih elementarnih znanja i uputstava, koji su bili prvi znakovi raanja nauke. Na tom planu Etrurci su, kao i Egipani i Vavilonci, vladali znanjima u osnovi sakralnim kojima su se sluili predstavnici drugih kultura, kao, na primer, Rimljani koji su smatrali da je vrlo korisno prihvatiti dobar glas o obrazovanju Etruraca. Ovo treba uzeti u obzir pri uputanju u analizu pogleda na svet u etrurskoj mitologiji i religiji. Izlaganje materije o etrurskim predstavama i njihovim stvaranjima treba poeti sa kosmogonijama. Kosmogonijski mit sauvan je u Enciklopediji suida,. (X vek). Tekst sa opisom etrurske mitologije ulazi u renik enciklopediju napisanu na grkom jeziku i dat je pod naslovom .Tirrenija". Tirrenija" zemlja i Tirrenija" nazvani Tusci. Njihovu istoriju je napisao uen ovek. On je rekao da se bog, tvorac svega, tokom 12 hiljada godina starao o svim svojim tvorevinama koje je rasporedio u dvanaest takozvanih boravita. U prvom milenijumu stvorio je nebo i zemlju. U drugom sva nebeska utvrenja, u treem more i sve vode koje teku na zemlji; u etvrtom velika svetla, sunce, mesec i zvezde; u petom sve ivotinje koje lete i gamiu i etvoronoke u vazduhu, na zemlji i u vodi, a u estom oveka. Kako se zna, prvih est hiljada godina utroeni su na stvaranje oveka, ostalih e, pak, est ui u ivot ovekovog roda dok ne istee sve vreme, do ispunjenja dvanaestohiljadite godine. Mada su se neki istraivai odnosili sa nevericom prema kosmogoniji izloenoj u Suidu, ali po naem miljenju ima osnova da se veruje u taj tekst. O tome svedoi prisutnost u pehlevijskom tekstu sasonuskog perioda tradicija (nepoznatoj Bibliji), koja ograniava vreme postojanja sveta do 12.000 god. Progonstva tog teksta prikazuje se kod Piganjala, mada bezuslovno tekst ne moe biti direktno vezan za bilo koji staroetrurski izvor. U datom tekstu izdvaja se pre svega doslednost posebnih delova stvari. Interesantno je to se takva doslednost praenja nalazi kod nekih grkih pesnikih kosmogonija, na primer u Teogoniji Hesioda, u orfejskoj kosmogoniji ..Argonautika" Aplonija Rodoskoga. 13

Prisutnost kosmikog mita kod Etruraca svedoi o tome da su se mitologija i religija kod njih nalazile na visokom stepenu razvitka, to ih je odlikovalo od susednih plemena u Italiji. Shvatanje nastanka sveta Postoje podaci o prisutnosti kod Etruraca predstave o nastanku sveta i veza izmeu njegovih delova. Tragovi te mitologije sauvali su se prema iskazima niza starih autora. Tako kod Varona, Svemir je hram od tri sprata, koji se nalaze jedan iznad drugog, podeljeni i oznaeni linijama; nebeski hram, zemaljski hram, i podzemni hram koji je po obliku simetrian nebeskom.O takvom shvatanju svedoe Ciceronove rei:.(globus) quemuem intemplo medium vides terra dicitur* lopta koju vidi po sredini hrama naziva se zemlja". Veliki broj drugih starih autora upotrebljavaju analogna shvatanja hrama kao simbola svetskog prostranstva. Da predstave takve vrste pripadaju ba etrurskoj mitologiji potvruje niz podataka koji e biti razmatrani kasnije. Pre svega, neophodno je istai da je jedna od najinteresantnijih pitanja etrurskog shvatanja sveta vera u postojanje veze izmeu rasporeda i kretanja nebeskih zvezda i stanja ljudskog drutva. Etrurci su smatrali da se nad svim rtvama posveenim boanstvu u momentu vradbina odslikava stanje kosmosa. U to nas ubeuje izuavanje modela jetre za proricanje koje sadri simboliku uzajamnih veza kosmikih sila sa boanskim biima, koja po shvatanju etruraca naseljavaju nebeski svod. Model je bio pronaden 1877. god. u predelu Plaence (savremena Pjaenca). Sada se ono nalazi u muzeju toga grada. Predmet datira iz III v. p. n. e., iz vremena kada je dolina Po bila ve okupirana Galima. Naeni predmet predstavlja unikatni dokumenat o etrurskim prorocima. Kako su utvrdili naunici, model je sluio kao prirunik za obuavanje proroka. Na dve strane modela jetre za vraanje urezani su natpisi koji sadre imena bogova rasporeenih po povrini jetre, saglasno teoriji Etruraca. Na izboenoj strani su samo 2 imena, odvojena linijom suspensorium hepatis (uni kanal), usils sa desne strane, tivr sa leve, saglasno suncu i mesecu. Na ugnutoj strani modela je 40 imena bogova razmetenih u 16 elija naokolo, meu kojima je povrina levo od suspensorium hepatis podeljena na 6 nepravilnih trapezastih elija, objedinjenih u rozetu. Desni deo sa nastupajuim unim mehurom takoe je podeljen crtama na kvadrate sa imenima bogova. Od najranijeg otkria bronzanog modela jetre za proricanje kod istraivaa nije izazivala sumnju njena veza sa etrurskim religioznim uenje. Rad Tulina, koji se pojavio u prolom veku, bio je posveen istraivanju zasebnih elemenata tog uenja. Ipak, bez obzira na neospornost te veze jasna simbolizam jetre jo se ne ispoljava u potpunosti. Tako naprimer po . Dumezilu suprostavljanje rozete i kvadrata na udubljenoj strani jetre podsea na indoevropsko suprotstavljanje kruga i kvadrata gde zapravo krug predstavlja gornji svet, a kvadrat podzemni". Nezavisno od toga u kojoj meri moemo primeniti taj odnos prema etrurskoj religiji, bez sumnje je da delovi na povrini modela (rozeta i kvadrata) imaju simboliki znaaj ukoliko su vezani sa prijatnim i neprijatnim linijama. Izboena strana jetre na kojoj se nalaze samo 2 slova odvojena linijama suspensorium hepatis tano odreuju simboliki odraz religiozne koncepcije. Kako misli veliki broj naunika, svaki deo dogovara polovini prostranstva ili vremena, razmatraju se saglasno kao sunana svetla i meseeva nona. Za otkrivanje simbolizma bronzanog modela jetre osnovno znaenje ima objanjenje njene orijentacije. Nesumljivo je da raspored natpisa sa imenima bogova na povrini modela ima ulogu odredenog principa. U isto vreme pozanto je da u predskazivanjima Etruraca veliki znaaj je imala orijentacija pomou koje se odreivalo osnivanje gradova i utvrivale granice polja. Da bi mogli da prate boanske znakove, svetenici proroci gradili su osvetljen prostor zansovan iskljuivo po principu orijentacije. Oigledno, ceo nebeski svod koji se opire svojim ivicama na horizont predstavljao je hram (templum), jer su latinski autori upotrebljavali taj termin ba u tom smislu. Etrurska boanstva rasporeivana su unutar polusfere, u delovima formiranim presekom pod pravim uglom dveju linija usmerenih u pravcu sever-jug i istok-zapad. Povuena linija odgovara meridijanu, zvala se decumanes limes. Posredstvom tih linija hram se delio na desni i levi deo, a takode prednji (antica) i zadnji (postica). Princip orijentacije, iju su znaajnu ulogu u etrurskoj religiji igrali latinski i ranohrianski autori, svakako se odrazio u vetini predskazivanja. Zato je za istraivae vano da odrede kako su se na modelu jetre odrazile te koncepcije. A. Grenje smatra da linija suspensorium hepatis koja deli izbaenu povrinu jetre na 2 dela predstavlja osu severjug. 14

Na taj nain sa leve strane nalazi se istok, a sa desne strane zapad. Istoni deo oznaen je na modelu reju usils (sunce) zapadno tivr (mesec). Poznato je da u predstavama mnogih starih naroda istok predstavlja dobru stranu, a zapad lou. Pored toga ima dokaza da su proroci razlikovali na jetri rtvene ivotinje, srean dobronamerni deo -pars familiaris i nesrean -pars hostilis. Na taj nain sever, prema Grenju, nalazi se na tom mestu gde dvojna linija suspensorium hepatis obrazuje vrh ugla,tamo gde se nalaze natpisi. Normalno je pretpostaviti da orijentacija izboene povrine jetre treba da bude povezana sa rasporedom imena bogova u elijama udubljene strane. Na prvi pogled odmah se primeuju dva dela vei i manji, sa desne strane nalazi se onaj deo koji je povezan sa delom koji je oznaen usils na izboenoj povrini, a manji deo, koji je oznaen sa tivr, nalazi se na zapadu sa leve strane. Prema A. Grenju, sa desne strane, gde su elije veinom pravougaone, treba staviti pars familiaris mesto prebivanja blagonaklonih bogova, a sa leve strane gde elije obrazuju rozetu -pars hostilis mesto prebivanja zlih boanstava. Gledite A. Grenje ne podudara se sa zakljucima . Dumezila koji se odnosi na suprotstavljanje dobra i zla kod Etruraca. A. Grenjova hipoteza, u ijoj osnovi lei rastavljanje manje ose modela kao linije sever-jug, ima dosta ubedljivu osnovu. Bronzani model jetre za proricanje iz Pjaence do danas se smatra osnovom savremenih predstava o etrurskom panteonu. Sada se sa njom vezuje katalog etrurskih bogova koji je dat u delima Marciana Minneja Feliksa Kapele, koji je iveo u prvoj polovini 5. v., pod nazivom .O braku Filologije i Merkurija". Marcijan Kapela pria o tom kako su se na venanje pozivali bogovi iz 16. nebeskih regiona. Ta se cifra slae sa brojem elija sa imenima bogova rasporeenih oko bronzanog modela iz Pjaence. Kao i Ciceron, Etrurci su delili nebo ne samo na 4 ve na 16 delova. Zavisno od orijentacije na etiri strane sveta nalazi se raspored imena bogova na povrini modela. Od toga ta se uzima za polaznu taku konstrukcije ose koordinantnog sistema, zavisi i smisaoni sadraj navedenog sistema. Postoje dva pogleda na taj predmet. Prvi pripada Deku i Tulinu, saglasno njemu produna osa predmeta odgovarala je liniji sever-jug, a osa istok-zapad malom preniku jetre. Takva podela se ipak ne slae sa predstavom o mestu, koje zauzima Tinia. Po Deku i Tulinu, za njega su utvreni kvadrati No 15 i 16, medutim, kao poloaj Tinia u prva tri nebeska regiona tano ukazuje ne samo Marcijan Kapela, ve i antiki izvori. Pored toga poznato je, da su Etrurci prema svojim pravilima svaki od 4 dela neba takode podelili na jo 4 dela. Prema numeraciji Dekke-Tulina podela kvadrata geometrijski je nepravilna. Postoji jo jedna veoma znaajna protivurenost u nemaraciji Dekke-Tulina. Natpisi na suprotnoj strani rnodela usils-sunce i tivr-mesec prostiru se po obema stranama od suspensorium hepatis trebali bi se pojaviti na suprotnoj strani, to jest usils pojavljivao bi se na polovinu nebeskog prostranstva vezanog za sunce ili istok, tivr bi oznaavao suprotnu stranu ili zapad. U numeraciji Dekke-Tulina proizilazi da je usils vezan sa severom, a tivr sa jugom, to protivurei natpisu na uzorku. Za nas je prihvatljivija ini se hipoteza A. Grenija relativne orjentacije uzorka jetre. On uzima za osnovu liniju suspensorium hepatis, vezujui za nju liniju sever-jug. Ta podela zadovoljava ne samo formalno po geometrijskim pravilima, ve i odgovara natpisima na suprotnoj strani uzorka. Nepodudarnost izmedu podataka tradicije i rasporeda kvadrata Tinia, koje ima mesto u hipotezi DekkeTulina, kod A. Grenje nestaje zahvaljujui nalaenju polazne take odbrojavanja linija elija koje okruuju uzorak. Uzorak predstavlja ne samo redak izvor o etrurskom proricanju; on je oigledno sluio kao prirunik za obuavanje proroanskom zanatu i direktnom posmatranju jetre rtvene ivotinje. Kako je isticano vie puta, jetra od bronze ima ispupenu i udubljenu stranu. Na izboenoj nadpis se zavrava sa dve rei rasporeene na obema stranama linije suspensorium hepatis, koja preseca jetru po vertikali pri emu se obrazuju dva neravna dela. U uglu veeg dela napisano je usils-sunce (sabinski ausel, latinski aurelii), na manjem delu tivr-mesec. Nadpisi bez sumnje oznaavaju nonu i dnevnu stranu: istok i zapad. Dvojna linija (suspensorium hepatis) koja ih deli usmerena je na sever-jug. Na taj nain istok se nalazi sa desne strane, a zapad sa leve ako je posmatra okrenut licem prema severu. Prema mnogim starim verovanjinaa istok je srena, a zapad nesrena, mrana strana sveta. Najneprijatniji predeo od svih je onaj koji se prostire sa zapada na sever. Iz tradicionalne latinske knjievnosti poznato je da su proroci razlikovali pars familiaris koji se na bronzanoj jetri oigledno nalazi na istonoj polovini u pars hostilis na jetri to je levi manji deo na zapadu. Na udubljenoj strani istiu se dva dela, koja su bila ranije razmatrani. Sada imamo sa desne strane vei deo, koji je orijentisan na istok i vezan sa reju usils 15

na izboenoj strani, u isto vreme manji deo je povezan sa mesecom u noi i ostaje na zapadu sa leve strane. A. Grenje, suprotno Tulinu, veruje u mogunost da se prepozna na udubljenoj povrini jetre linija koja odvaja dva dela, liniju osnovnog pravca koja se nalazi na izboenoj strani. Ona ide od lobus papilaris, dostie granice uzorka kroz dva kratka intervala; ona se produava po ivici i bez obzira na prekide jasan je njen glavni pravac. Oblik i raspored kvadrata unutra izmedu dva polja su razliiti. Sa desne strane na glavnom delu elije su u veem delu pravougaone, a sa leve strane veinom su u obliku trougla rasporedene u obliku rozete oko malog kruga u centru bez natpisa. U desnom istonom delu prostire se pars familijaris tj. mesto boravka dobronamernih bogova, u drugom sa leva i na zapadu pars hostilis je mesto prebivalita zlih bogova. Du cele strane modela ide izolovana ivica podeljena na 16 razliitih elija. A. Grinja u toj liniji priznaje horizont ,,Templuma" koji predstavlja jetru. 8 elija ine desnu stranu, a drugih 8 levu, 16 elija unutar rama. Neizbeno se imena bogova dupliraju u takvom sistemu, jer jedni te isti bogovi mogu prisustvovati po ivici rama ili unutar njega zavisno od simbolike. Nesumljivo se pojavljuje simbolika granica desne i leve strane zato u vezi sa tim ima smisla razmatranje natpisa na jetri. Kako je ve reeno, ram na jetri sadri 16 elija kua. Broj boanstava unutar rama prelazi tu cifru. Prema tome, sakralni broj 16 odnosio se, ne na boanstva, nego, na podelu neba na delove, koji su se delili na osnovu dugog praenja nebeskog svoda. Unutar rama leva polovina sadri 8 imena bogova (do linije suspensorium hepatis) desna 16. Na taj nain unutar njega ne naruava se simbolika vezana za broj 16. Ukoliko se boanstva poajvljuju po dva i vie puta u razliitim elijama, moe se zakljuiti da su ona rasporeena po principu svoje delatnosti, karakteru, po dobrim i zlim namerama. ASTRALNE PREDSTAVE Verovatno su Etrurcima bili poznati znakovi zodijaka i oni su pratili zodijalni pojas. Sama po sebi deoba tih zvezda na nebeskom svodu pripada dugoj prolosti. Razliite kombinacije zvezda koje se vide grupisane su jo 3000-te godine pre nove ere. U Mesopotamiji sazveda su predstavljali u obliku odreenih predmeta ili ivotinja. Veina sazvea koje je presecalo put planetama predstavljeno je ivotinjama. Grci su tu zonu nazvali Zodiakos Kiklos ili Ciklus ivotinja" ili ta zodia, male ivotinje. U poetku ni granice ni broj zodijakih sazvea nisu bile fiksirane. U V veku pre n.e. u Mesopotamiji postojale su ideje relativnog zodijakog pojasa. Ve u to vreme grka i mesopotamska astronomija su ispitivale uzajamne uticaje. U III v. pre n.e. mesopotamska praksa predskazivanja pomou zvezdi irila se i kod Grka. Ali, ako je u Mesopotamiji astrologija Carski institut u kojem su znakovi sadrali carsku sudbinu ili sudbinu zemlje i bili uzeti iz znakova na nebu, kod Grka ta brza saznanja o neizvesnoj budunosti i njihovo korienje nije se ticalo voe drave, ve je bilo usmereno da da personalnu informaciju koja sadri karakter oveka i njegovu budunost. U II veku pre n.e. mi se najpre sreemo sa kolektivnom ili individualnom astrologijom. Prva je dola iz ptolemejskog Egipta i datira od kraja veka. Za davanje horoskopa neophodno je utvrditi poloaj nebeskih tela u momentu raanja, zrelosti. Taka preseka ekliptike sa netanim horizontom u odredeni momenat oznaavala je poetak ukupnog raunanja. Karta neba pravljena je na osnovu pozicija sunca, meseca, planeta i sazveda; njihov uticaj na novoroenog zakljuivao se na osnovu mitolokog karaktera, nebeskih tela i taj uticaj modificirao se geometrijskom brzinom izmeu njih t.j. robdinskim vezama, ujedinjenjem, opozicijom, dekada, estog dana dekade. Sunce, mesec, planete predstavljani kao iva bia, imali su svoja omiljena mesta meu zvezdama koje su smatrali kao kue. Uticaj planeta odreivao se dalje na osnovu tih kua. Zodijski pojas bio je podeljen na 12 takvih kua, a to se slae sa tvrdnjom da sunce koje daje svetlost danju i mesec koji daje svetlost nou ive siromano u jednoj kui, dok su u isto vreme 5 planeta imale po dva prebivalita za dnevne i none potrebe. Drugi raspored 12 kua bio je uraen na osnovu geometrijske konstrukcije od take preseka ekliptike i horizonta, koji deli na delove zonu fiksiranih zvezda (zodijski pojas). 16

Sa tom kuom imali su uzajamni odnos posebne sfere ljudskog ivota; planete iz razliitih kua davale su informaciju o prilikama i dogaajima, detinjstvu, braku, prijateljstvu, bolestima i sl. iji redosled na nebu nije zavisio od strana sveta, ni od kretanja zvezda, ve od momenta raanja. Iz etrurskih shvatanja moemo izdvojiti niz momenata koji nesumnjivo svedoe u korist poznavanja znakova zodijaka i planeta. Tako su sveti brojevi 7 i 12 brojevi planeta i zodijskih sazveda imali vanu ulogu u etrurskoj kulturi. Vlast vrhovnog boga Tinia ograniavala se od kolegijuma 12 bogova, koji su se zvali dii consentes. Etrursko poreklo instituta 12 liktara koji nose trake, takode svedoi o poznavanju Etruraca sa znacima zodijaka. Sveti smisao broja 12 u Etruriji potvruje se u organizaciji etrurske drave, koja ima savez od 12 gradova. O sakralnom znaaju broja 7 govore etrurske libri rituales ritualne knjige. Takva etrurska shvatanja direktno se odnose i na ureenje sveta u celini. Moemo istai da je u gore navedenim primerima oigledna njihova zamrenost, koja svedoi o dugom prethodnom razvitku. PREDSTAVE O OVEKU I NJEGOVOM MESTU U MITOLOKOJ SLICI SVETA. SHVATANJE DUE U predstavama etruraca o oveku i njegovoj sudbini izdvaja se shvatanje .due". U to nas uverava materijal pogrebnog slikarstva. Pre razmatranja ovih podataka neophodno je tano rei da pod reju dua" u datoj upotrebi ne podrazumeva se nita nematerijalno. Shvatanje bezdune materijalne stvari i isto bezazlenog duha, koji je rezultat apstrakcije, javlja se kasno na nivou filozofskog saznanja. U prvobitnom saznanju prisutna je stihijna materijalnost. Tako su se i due umrlih predstavljale materijalnim slino realnim ljudima i ivotinjama, koje imaju potrebu da jedu i piju i da rade isto kao ivi ljudi". Mesto boravka due u oveijem telu za ivota u shvatanjima Etruraca sluila je jetra. Upravo taj organ kao mesto stanovanja due ivotinja i ljudi, bio je u vezi sa boanskim silama koje su se ispoljavale kroz kosmika tela. ivotinjska jetra odslikavala je stanje sveta bogova (kosmosa) u momentu posveenja i gatanja. Mogue je da je u saznanjima Etruraca ovek imao nekoliko dua kako je, naprimer, bilo kod Egipana. Takoe je poznato kod Grka homerovog perioda uporedo sa shvatanjem psyche (zakljuana u oveku njegova slika; prividenje koje je odletelo posle smrti oveka u carstvo Hada) takoe i shvatanje thymos celovitost svih ovekovih svojstava njegove vrstine lokalizovan u srcu i dijafragmi. Istraivai istiu dvojnost etrurskih predstava o dui. Nama se ini da je pre re o pluralizmu. U to nas uverava primer iz religije prastarih naroda Grka i Egipana. O sudbini due posle smrti kod Etruraca govore siei pogrebnih dua. ovekov ivot, prema etrurskom shvatanju, bio je tesno povezan sa stanjem kosmosa i tako isto, kao sudbina, nalazio se u direktnoj zavisnosti od boanske volje. Brojna simbolika vezana za astralne predstave jasno se ispoljila i u etrurskoj veri u boanskom odredivanju sudbine. Saglasno etrurskom uenju, ovekov ivot se deli na 12 sedmogodita (hegdomades). Do kraja 10 sedmogodita obredi su mogli pomoi, ali dalje, kako je govorila disciplina etrusca, nita se ne moe traiti od bogova, jer proivevi 12 puta po 7 godina ljudi ostaju bez pameti (a mente sua homines abire) i bogovi im ne alju nikakve znakove. Etrurci su smatrali da u toku 10 godina za individue i 30 za drave mogue je s mukom postii odlaganje nesrea koje ih ugroavaju. ovek, prema etrurskom shvatanju, posle smrti odlazi u podzemni svet. O sudbini ljudi posle smrti govore specijalne knjige o kojima moemo da sudimo samo na osnovu zasebnih iskaza antikih autora, a takode i na osnovu crtea po zidovima pogrebnih gradevina. Za etrursku mitologiju karakteristina su komplikovana miljenja o dui, najvanije je da su sarkofag i urna bili prebivalite due pokojnika i njegovo novo ovaploenje, a dua njegova nova kua. Veoma su poznati reljefni crtei na sarkofazima sa ubedljivo izraenim portretnim crtama. Veoma su interesantne u vezi sa tim pogrebne urne sa pepelom iz Kjuze, za koje je ustaljen naziv Kanopi" prema spoljanjoj analogiji sa posudama u koje su drevni Egipani stavljali mumificiranu iznutricu umrlih. Poklopac tih sudova je realistiki naslikana i nalepljena glava-portret. Prema etrurskom shvatanju, dua koja ima oblik oveka koji je umro odlazila je u podzemni svet u pratnji demona, kako je to prikazano na nadgrobnoj ploi iz Cere (525-550 g. pre n.e.) dva demona 17

otpremaju duu ene koja je umrla u carstvo tame; jedan je nosi na rukama, a drugi ide ispred sa podignutom rukom, obavetavajui o dolasku due. To putovanje se obavljalo i na zapregama sa krilatim konjima, na primer na nadgrobnom kipu iz Bolonje (IV v. pre n.e.) mrtvac je u taljigama, napred demon koji tri (vesnik). Na drugom nadgrobnom kipu nacrtan je mrtvac, koji putuje na koijama sa krilatim konjima. Na otvoru vaze sa lepim figurama IV-III pre n.e. iz Orvjeta takode su crtei koija uz pratnju demona. Dalje, postojanje due u podzemnom svetu Etrurci su smatrali veoma prijatnim, praene neprekidnim zadovoljstvima, pirovima, igrama, sportskim takmienjima. Mnogobrojni crtei pokazuju umrle, koji lee u loama za pirove; oni prate sportske igre, plesove, jedu i piju kao i ivi. Ovde se ispoljilo staro miljenje o tome da su due umrlih sposobne da uzimaju hranu u tom istom obliku kao i ivi. Kod mnogih naroda na tom istom verovanju zasnivaju se svetkovine pomena, gde su se ivi na svaki nain trudili da ugode dui umrlog u nizu drugih radnji i ugoavanja. Na primer, stari Egipani su stavljali zalihe kolaa i patki na trsanom podmetku u grobu ili su ak donosili mumije u kuu kao goste za praznik. Neophodni elementi pira bile su igre, plesovi, sportska takmienja. Najstariji crte je u grobnici Kolesnic" u Tirkviniji (V v. pre n.e.). One koji su goste u loama uveseljavaju igraice i igrai, izvodei svoje igre izmedu mirtovih i lovorovih drvea). Cela kompozicija je napravljena strogo ritmiki. U drugom delu prikazane su razne sportske scene, bacanje diska, borba, takmienje konjanika, pogrebnih kola. U grobnici svirai i pevai na citri, pogrebna elija je ispunjena crteima koji prikazuju boksovanje, igrae u belom hitonu i ogrtau kifareda i 5 mladia igraa. U olimpijskoj grobnici (koja datira iz II polovine 6 veka pre n.e.), u tematici zidnog slikanja prevladava sportski motiv. Grob se nalazi u junom delu nekropole Monterocija 100 m od grobnice svetenika, a sastoji se od jedne pogrebne elije. Na zadnjem zidu nacrtani su mukarac i ena koji igraju. Na desnom zidu je tranje, u kome uestvuje 3 atletiara. Susedna grupa, sa desne strane, prikazuje dva bacaa diska: jedan tek to je bacio disk i drugi koji se sprema da baci. Na tom istom zidu je predstavljena ve poznata po grobnici svetenika figura mukarca sa konjskom opremom za glavu i sa maskom sa koje se sliva crna brada, a u odei sa iscrtanim crnim i belim kvadratima. Ispred njega je predstavljen ovek ija je glava pokrivena vreom; on hvata sa desnom rukom rukohvat maa. Mada je freska mnogo unitena (donji deo je potpuno uniten), moemo da zakljuimo da se ovek sa zavijenom glavom bori protiv divlje zveri, koju je na njega nahukalo lice po imenu Fersu. Na levom zidu su prikazana takmienja etvoro kola, pri emu su poslednja odustala od takmienja, jer je jedan konj pao, a drugi je stao na uspee. Takvi osnovni motivi i siei etrurskog slikarstva govore o njihovom shvatanju da dua ivi i posle smrti. Posebno treba izdvojiti niz siea koji omoguuju da se govori o postojanju ideje o zagrobnom sudu kod Etruraca. Na primer, u Dukati se daje slika umrlog u pratnji lasa koji u desnoj ruci dri smotuljak, gde su oigledno zapisana dela umrlog za ivota. Analogan crte u grobnici degli" Hescan": figura mladog krilatog lasa u dugakom hitonu koja stoji pred umrlim, drei u levoj ruci na polovinu razvijen smotuljak. Crtei slinog sadraja u etrurskoj umetoosti su mnogobrojni; oni nas navode na pomisao o prisutnosti kod Etruraca pogleda slinim orfejskim i pitagorizmu. Pitanje prisutnosti orfeizma kod etruraca je vrlo diskutabilno. Opte za etrursku religiju, pitagorizam i orfeizam je uenje o preseljenju due, pronalaenje slinosti sa vodeom bramanskom mitologijom stare Indije i sa budizmom. Prema orfici, prvobitno prebivalite u blaenom stanju due su bile prinudene da se vesele u telu-tamnici. Da bi se vratila u blaeni svet, nije dovoljno osloboditi se telesnog omotaa. Karakter preseljenja due kod orfika odreuje se njenim ponaanjem u celokupnom njenom postojanju u prolosti. Ovde je sadrana ideja o posmrtnim nagradama, venom blaenstvu za pravedne i venoj kazni za nepravedne. O prisutnoj slinosti kod Etruraca s orfizmom svedoe dokazi Servija da kod njih postoje neka prinoenja rtvi, ijim posredstvom su due mogle da se pretvore u bogove i nazivali su ih animales, da bi podsetili na njihovo poreklo. irenju miljenja o orfizmu kod Etruraca doprineli su crtei boanstva koja piu". Oni su predstavljeni ili diptihom ili isto sa smotuljkom. Sudei po imenima i ikonografiji ti demoni su pakao. Relativni znaaj tih crtea sastoji se u sledeim gleditima F. Vege i R. Gerbiga; sledei svoju hipotezu o etrurskom pitagorizmu uporedujui shvatanje o boanstvima koja piu sa idejom nebesne knjige" loih i dobrih ljudskih dela F. Mesermid u potpunosti porie bilo kakvu 18

mogunost postojanja u Etruriji ideje o zagrobnom sudu. Diskusiju je izazvala teza F. Vege o tome da postoji direktna veza etrurskih gledanja i uenja orfika i pitagorejaca. U vezi sa tim veliko interesovanje izaziva lanak . Ergona u kome daje pregled etrurskih natpisa iz Tarkvinije na sarkofagu Larsa Pulena. Autor vezuje natpis s dionisijskim ritualom, a ime Pulena uzdie do imena grkog proroka Palesa. Istog smo miljenja o tom pitanju sa A. I. Nemirovskim da je pitagorizam i etrursko religiozno etiko uenje nastalo u istoj epohi u ivotu Italije i u istoj socijalnoj sredini. SHVATANJA O PODZEMNOM SVETU I NJEGOVIM STANOVNICIMA Na bronzanom modelu jetre za proricanje iz Pjaence podzemni svet predstavljen je, po naem miljenju, figurom koja podsea na rozetu mali krug u sredini, oko koga se nalazi vei krug. Poznato je da mundus Rimljana koji ima verovatno etrursko poreklo predstavlja ulazak u podzemni svet. Ukoliko se moe suditi po ivopisnim crteima kod Etruraca, podzemni svet bio je naseljen raznim biima. Jedna od tih raznovrsnih predstavljena je na starom reljefu iz Bolonje; na jednom od njih naslikana je dua umrlog u vojnom odelu, koja ulazi u podzemno carstvo na konju, a u susret, pretei joj, podie se zmijonogi demon. Na tom starom crteu spolja nezgrapnom i grubom demon treba da simbolie podzemni svet u njegovoj zastraujuoj sutini, tj. onaj svet kuda odlazi dua umrlog u vojnom odelu. Ime tog boanstva u etrurskoj mitologiji nije odreeno, ali njegov oblik ima neke slinosti sa Tifonom iz egipatske i grke mitologije, koji je olienje ruilake snage prirode. Na primer, u Egiptu on predstavlja suprotnost Ozirisu, bogu stvaraocu, a delimino je personifikacija bure i oluje (tako isto opisuje Tifona Hesiod). U grkoj mitologiji Tifon je jedan od giganata koji je uestvovao u bici bogova, a ubio ga je Zevs munjom. Makrobij daje opis nekoliko vrsta zmijonogih giganata; mnogobrojni i slini su crtei na starim spomenicima. Postoji miljenje da su ti giganti bili simboli vulkanske snage. Ime Tifon istie taj znaaj. Ono je nastalo od ,,dim", metaforiki oznaavajui sujetu samopouzdanje". Otuda mitska predstava o vulkanima sinovima zemlje koji se dime, koji su bacali stene i vatru na bogove. Razvitak takvih likova kod Etruraca doao je oevidno pod grkim uticajem. Npr. u grobu Tifona" (II-I vek pre n.e.) na podpornom stubu predstavljen je zmijonogi krilati demon sa dve zmije u kosi. Karakter pokreta i spoljanji oblik podseaju na neke likove na oltaru Zevsa u Pergamu. Meu velikim brojem grkih siea etrurski demoni su, kao likovi, predstavnici isto etrurske fantazije i folklora. Mnogi autori vide u likovima tih demona analogiju sa istokom, a naroito sa Mesopotamijom, kao na primer De Rjui i A. Tiganjalj. Pri tom se istie onaj momenat da ta lica ne uzimaju uee u ivotu zagrobnog sveta: njihova uloga poinje u momentu smrti i zavrava se na ulazu u podzemni svet. Ipak, svi autori nisu skloni da se pridravaju miljenje o njihovom srodstvu sa asirsko-vavilonskom demonologijom. Tako, na primer, . Dumezil je smatrao to poreenje spornim na osnovu toga to se boanstva takve vrste sretaju u predstavama o podzemnom svetu kod naroda Indije, Kine i drugih zemalja. Meu stanovnicima podzemnog sveta kod Etruraca bilo je bie Haron; ime njegovo povezuje se sa grkim prevoznikom dua u Pakao, ali u osnovi lika nesumnjivo se ispoljava u lokalna etrurska shvatanja. Etrurski Haron, istina, takode se bavio prevoenjem dua u podzemno carstvo, mada nije bio laar, i to je jedina slinost sa Heronom prevoznikom, jer ta nimalo uverljiva u grkoj mitologiji lica, transformisala se kod Etruraca i izgubila svaku vezu sa grkim miljenjem; kod Etruraca to je, pre svega, demon smrti koji odvlai due u carstvo mraka. Na reljefnoj urni iz Kjuze predstavljena su vrata podzemnog carstva, a ispred njih Kerber i Haron sa duom umrlog. U grobnici Fransua u Vulia (druga polovina IV veka pre n.e.) nalazi se slika sa istorijskim i mitolokim sieom. U sceni kada Ahil prinosi rtvu od trojanskih zarobljenika u ast Perikla interesantan je momenat, kada Ahil obara na zemlju jednog Trojanca i ubija ga. Sa desne strane predstavljen je Heron, koji zamahuje tekim ekiem na demone sa konjskim priborom, sa glavom i suknjom. Diljolji daje fragmentirane slike glave Harona: kod demona se vidi nos, divlje oi, gramzljiva nasmejana usta. U grobnici Orka Haron je takode predstavljen naoruan ekiem, simbolom smrti kod Etruraca, koji odgovara kosi prema hrianskom verovanju. Nos demona je u obliku povijenog kljuna, kao kod grabljivih ptica, a iznad glave natpis Charu (Haron). U kasnijim shvatanjima vezanim za tog demona oigledno dolazi do nekih promena. On se prikazuje kako sedi sa ekiem koji se nalazi na levom ramenu, sa nosem koji tri kao u demona u Grobnici Orka vatrenim oima, iznad kojih su iroke duge obrve, usta otvorena, ali opti izgled demona vie lii na karikaturu nego na strailo. Karakteristian tvorac etrurske fantazije je Tuhulka, najzloslutniji demon, 19

kao i Haron koji je simbol smrti. Kako se vidi, na slikama u Grobnici Orka, to bie je sa krilima, sa konjskim uima, kosom koja se podie u obliku zmije nad glavom. Oigledno, kod Tuhulke, u tom udovitu iz podzemnog sveta, iskazane su predstave o smrti i muenjima; u tom istom grobu na primer prikazana je scena muenja grkih heroja Tezeja i Perafona, koje je obavio Tuhulka. Haron i Tuhulka esto se prikazuju zajedno to je sasvim razumljivo, jer imaju mnogo zajednikog. Na primer na crvenofigurnom otvoru iz Vuli (IV vek pre n.e.) nalazi se ilustracija mita o Admetu i Alkestu. Supruge su prikazane u momentu oprotaja uz prisustvo podzemnih demona: sa leva se nalazi Haron sa ekiem u rukama, a sa desne Tuhulka, koji razmahuje sa dve zmije. Na sarkofagu IV vek pre n.e. iz Tarkvinije nalaze se likovi lava i grifa koji rastru plen po strance Haron i Tuhulka. Simbolina slika oigledno ima veze sa grabljivicama koje su se prvobitno-javile kao olienje smrti, zatim su se transformisali u likove Harona i Tuhulke. Time se, verovatno, objanjava ta pomeanost ljudske i ivotinjske prirode, koja karakterie oba demona. Veoma su esti likovi zlih demona, naprimer iz IV veka pre n.e. Njihovo prisustvo daje scenama zagrobnih ivota mranu senku koje ranije nije bilo. Taj momenat se javljao kao posledica odreenog stanja etrurskog drutva. Na spoljnopolitikom planu Etrurija gubi svoj uticaj u Italiji i na moru. U ovom periodu se desilo nekoliko krvavih sukoba, koji su se zavrili etrurskim porazom. Tako 474 godine pre n.e. Etrurci su bili pobeeni u bici na moru kod Kumaha. Poraz je snano oslabio njihov uticaj u zapadnom Sredozemlju. Od tada Etrurija poinje da gubi svoj uticaj i u srednjoj Italiji i u Tirenskom moru. Tako, posle desetogodinje opsade, Rimljani su zauzeli 396 god. grad Veji, razruili ga i njegovo stanovnitvo odveli u ropstvo. Godine 392 poela je galska najezda i ogromna neprijateljska vojska koja se kretala dolinom Poa na Rim, prola je upravo kroz Etruriju, pljakajui i ruei sve na svom putu. Najezda Gala mnogo je oslabila Etruriju, koja je i bez toga poela da gubi svoj uticaj na italijanske gradove-drave. Godine 353 pre n.e. Rimljani su zauzeli grad Cere najvaniju luku (Pirgi). Oko 280 godine pre n.e. Etrurija se nalazila pod vlau Rima sauvavi, istina, izvestan stepen ekonomske nezavisnosti. Treem veku pre n.e. pripadaju najvei socijalni nemiri u Voljsiniji i Areciji; kao rezultat nemira su progonstva, a naroito su razbijeni eksploatatorski slojevi drutva. Navedeni dogaaji politikog i socijalnog ivota Etrurije mogli su se pojaviti i na slikama o ivotu i smrti a naroito su uticali na verovanja o zagrobnom muenju i zaslugama. To se podudara sa time to su u grobnici Golina IV v. pre n.e. prvi prikazani Aita, Phersephnei, koji svojim etrurizovanim imenima podseaju na grka imena Had i Persifona. Crte predstavlja gospodara carstva koji sedi na visokom tronu. Na njegovoj glavi je lem u obliku vuje glave (ili od. vuje koe). Likovi neumoljivih boanstava puni su vladarskog dostojanstva. Had dri desnu ruku na ramenu supruge, dok njena ruka mirno lei na kolenima mua. Druga slika u Grobnici Orka predstavlja posetiocu Hada, Persefonu i Geriopa. Kod cara pakla glava je pokrivena vujom koom kao i u Grobnici Golini. Kod boginje kosa je u obliku zmije, sa njene bone strane nalazi se naoruani Gerion sa trojnim licem. Ako u Grobnici Golini umetnik stavlja osnovni akcenat na suprunika oseanja podzemnih careva, on u Grobnici Orka istie njegov nemilosrdni karakter prilikom presude nad duama umrlih. Surovim i nepopustljivim izgledom sasvim se razlikuje od grke Persefone. Oigledno je da postoji miljenje o poreklu Hada i boginje Persefone pre Grka. U nizu dokaza naroito se navodi ta injenica da je sufiks ss, koji se nalazi u etrurskom imenu Phersephnei, karakteristian za imena pre grkog naseljavanja Balkanskog poluostrva. Posebnu grupu htonikih boanstava ine lasa. Na alost o veini od njih malo je poznato. Danas, zahvaljujui crteima na ogledalima, utvrena su imena mnogih lasa. To su bila prema etrurskom shvatanju prijatna krilata bia, kako mukog tako i enskog pola. Na bronzanom modelu jetre za njih je oigledno bilo odreeno mesto u No 22 na udobnoj strani, jer se, analogno rimskim Larama, predpostavlja da su etrurske Lare bila dobra boanstva, zatitnici i pokrovitelji kua i kunog ognjita. Zahvaljujui natpisima na ogledalima poznati su epiteti nekih lasa (demonsko bie enskog roda). Tako na primer lasa Rakuneta prikazana je u obliku obnaene ene sa dijademom i minduama na uima. Ukoliko ona dri u desnoj ruci kalendar, a u levoj tablicu, moe se zakljuiti da ona pripada onim demonima koji su zapisivali izvrena dela za ivota umrlog. O lasi Fimrea moe se rei samo to da je imala identian oblik kao lasa Rakuneta, i najee se prikazivala na scenama iz trojanskog ciklusa. Na osnovu slikarstva na ogledalu iz Vetulonije, gde postoji potpis lasa ve... saznajemo o drugoj lasa-Vekunija. Na jednom od ogledala je njeno potpuno ime, a susree se takoe i drugo skraeno lasa Veku. O tom imenu se zna kudikamo vie, jer nema sumnje da je lasa Vekuta, Vegoia, Begoia koja je propovedala Etrurcima nauku proricanja na osnovu munja i pravila utvrivanje granica. Ona je prikazana 20

sa nadpisom lasa Ve... pored figura Tinia, Turan, Achile pod imenom lasa Vecu na dugom ogledalu. Boanstvo lasa Sitmica u liku poluobnaene figure sa kratkom kosom nalazi se na crteu ogledala iz Montefijaskone, u drutvu Venere i Adonisa; mogue je da je bie mukog roda, kao na primer Evan, Aplan, Malavisx, Mlacus, Munux i drugi. O njima gotovo nita ne moemo rei, jer su poznata samo njihova imena. Boanstvo Alpan verovatno se nalazi u okruenju Dionisa ili Turan (Venere). Predpostavlja se da je Culsu sin Aplana na osnovu nadpisa na bronzanoj jetri: Culalp. Boanstvo Amin je demon mukog pola, izgleda karakteristina za Erota. Boanstvo Axuvizr prikazuje se na etrurskim ogledalima kako u enskom tako i u mukom obliku. E. Fizelj predpostavlja da u poetnom stadiju u etrurskom jeziku nije bilo rodova, zato je to ime moglo biti dato kako mukom tako i enskom boanstvu. Dalna se nalazi na sceni pored Venere (Turan) i Adonisa. Dalna je, kako se predpostavlja, genitalni demon. Na ogledalu iz Areco ona prisustvuje sceni raanja Minerve, na ogledalu iz Napolitanskog muzeja ona uzima na ruke malog Dionisa, koji se raa iz bedra Tinia. E. Fizelj je istakla, da je Dalna jedno od imena Uni. Na ogledalu gde je prikazan sud Parisa, figura boginje oznaena je tim imenom. Dalna je prikazana takode pored Herakla. Van je odredeno htonino boanstvo, jer prisustvuje u svim scenama smrti, zajedno sa demonom Haronom i Tuhulkom. Ona je prikazana u liku ene prijatne spoljanjosti, sa velikim krilima na ledima, sa smotuljkom u rukama, koji oigledno sadri dosije umrlog. U katalogu Marciona Kapele, kako je vie puta istaknuto, koje moe posluiti kao izvor podataka etrurskoj religiji, demonska bia zauzimaju znaajno mesto. Na primer, manes (due umrlih) zauzimaju 2. mesto. Vejnstok smatra da se prvo pojavljuju dobroduni, a drugi mogu biti i zli dusi. Zahvaljujui tome razmetaj Vegovis u 15-om regionu, koji kako istie M. Kapela, u II glavi izrie presude nad zlim dusima. Podela na dobre i zle mane kod M. Kapele se slae sa ve poznatim iz drugih izvora predstavama o dobrim i zlim demonima. Kao dobri demoni, bili su pomenuti lasa, a kao zli Haron, Tuhulka, Fersu i ivotinje grabljivice panter, lav, vuk. Nastanak pojmova o podzemnom svetu i njegovim iteljima je svedoanstvo dugog razvitka etrurske religije. Istraivai ih uporeduju sa asirsko-vavilonskim verovanjima. Mogue je pretpostaviti da su Etrurci imali miljenje o zagrobnom carstvu kao o posebnoj zemlji. Na to nas upuuju crtei umrlih kako na konjima ili u koijama, sa upregnuta etiri konja, odlaze u podzemno carstvo. Zagrobni svet kod mnogih primitivnih religija je odraz realnog sveta, ali meu njegovim obinim zemaljskim elementima obavezno se nalaze i takvi koji ovaplouju posebna svojstva. Kod Etruraca su to zmijonogi demoni, krilati konji, sfinge, demoni smrti ..Haron i Tuhulka", dobroudni demoni lasa. Dua umrlog stupa u podzemni svet u pratnji demona. To putovanje nije uvek bilo spokojno. esto je imalo traginu nijansu; Haron preseca ivotnu nit kako je prikazano na crteima udarcem tekog ekia, a trza i mui duu. Podsticaj za nastanak tih mistinih obrazaca mogu posluiti, kako je istaknuto, kao ozbiljan preporod u saznanju koje je vezano za istorijski razvitak kao rezultat neuspenih ratova; napadi galskih hordi razruili su zemlju i masovno ubijali stanovnitvo (pri padu grada Vei 396 godine pre n.e.), poela je otrije da se ispoljava neumoljivost smrti. Ta strana snaga ovaploenje je u likovima Harona i Tuhulke, a predstava o njoj nastala je na osnovu starih verovanja udovite i grabljive ivotinje, simbola smrti u grobnici Kampana", sfinge na situli Benvenutti, lav i grif sa plenom na reljefu sarkofaga IV vek pre n.e. iz Bolonje, zmijonogi demoni, koji predstavljaju ovaploenje pakla. U IV i II veku pre n.e. te predstave dobijaju pokretaku snagu na povoljnom tlu. One karakteriu drugi odnos u svetu koji ih okruuje; do IV veka pre n.e. u predstavi o zagrobnom bitisanju umrlog preovladavali su motivi zadovoljstva i razonode, posle IV v. pre nove ere oni u principu menjaju zadovoljstva, ostaju, ali glavni motiv je muenje, surovost i neumoljivost smrti. Likovi ladskih demona dobijaju sve komplikovaniji avolski karakter. Analiza etrurskog shvatanja o svemu omoguava da se iz njih izdvoje oni elementi koji odgovaraju periodu prelaska iz prvobitne zajednice ka klasnom drutvu. Takvi s primeri kult plemenskog stareine, osvetljavanje religije kao privatne svojine i izdvajanje profesionalnog svetenstva. Sve te pojave na ovaj ili onaj nain prate se u etrurskoj religiji i mitologiji. Na primer, Tinia je vlada, ima vrhovnu vlast, ali je ogranien sa dva boanska kolegijuma; na osnovu punomoja jednog od njih proizilazi korienje najvie vlasti (diisuperiores). Sakralni karakter carske vlasti potvruju kult boginje Uni u Pirgahu, obiaj trijumfa, atributi carskog dostojanstva. Princip privatne svojine odrazio se u skrupuloznom ritualu utvrivanja granica. Samo shvatanje granice, koja deli jedno carstvo od drugog, ovaploeno je podelom etrurskog panteone na delove boanska vladanja. Hijerarhija bogova istaknuta u katalogu M. Marcijana Kapele i na modelu jetre za proroanstva svedoe o dogaajima u etrurskom drutvu, imovinskom i socijalnom raslojavanju kada su se izdvojile dve atagonistike klase. 21

Religija klasnog drutva razlikuje se od religije prvobitne zajednice i po izvorima izuavanja: za klasno drutvo vodeu ulogu imaju pisani spomenici, pre svega svetovne knjige, razni religiozni tekstovi. Nastali su u dalekoj etrurskoj prolosti, jer sadre religiozne prikaze i svedoanstva stvaranja tokom vievekovnog razvitka njihovog drutva. Etrurske religiozne knjige, koje ulaze u takozvanu disciplina etrusca, bile su upravo takvi spomenici. Na osnovu navedenog materijala moemo izvesti zakljuak o znaaju svetenikog poloaja u etrurskom drutvu. Proces formiranja svetenstva, koje je na kraju etrurske istorije predstavljalo zatvoreni strogo organizovani institut, pripada periodu ujedinjenja optina i formiranju prvih drava. Svetenici su uvari crkvenih obreda i uenja, bili su veoma uticajan sloj u etrurskom drutvu. Poticali su iz uglednih porodica i vladali tradicionalnim znanjem. O tome se moe suditi na osnovu rimskih podataka o radu Etruraca antikvara Avla Cecine, Nigidija i Figule, koji su bili predstavnici privilegovane klase i poznavaoci disciplina etrusca. Na obrazovanje etrurskih svetenika veliku ulogu su imale pojave maginih predstava koje su nastale u periodu predklasinog drutva, koje su se sauvale i prenosile svetenicima gotovo do kraja etrurske istorije i ak kasnije u Rimu. Prema podacima o etrurskoj religiji i mitologiji moe se izvesti zakljua o primeni magije u svim oblastima ivota etrurskog drutva. Posebno mesto u etrurskoj religiji i mitologiji zauzimaju kosmogonijski i eshatologijski motivi, svojstveni narodima koji se nalaze na nivou razvitka klasnog drutva. O uvrivanju klasnog drutva svedoi razvitak predstava o zagrobnom svetu, a naroito i motiv utehe zagrobnom nagradom. Vredno je panje da u pretklasnom periodu predstava o posmrtnom oivljavanju uopte ne postoji. Ona se javlja, paralelno sa izgradnjom klasne protivurenosti. Poseban aspekt tog motiva je pojava vera i njena metamorfoza u svojeverenu dogmu o zagrobnim zaslugama, koje su posluile kao religiozni blagoslov eksploatatorskom sistemu. To se slae sa pisanjem Servija o prisutnosti kod Etruraca predstava o dii animales sa posebnim prikazima podzemnih bogova sa smotuljkom papira koji sadri spisak dela umrlih, a takode i sa likovima vladara podzemnog sveta na zidovima grobnice. U celini, etrurska mitologija i religija koje su sauvale, kako je reno, vie crte dubokog arhaizma, uporedo sa razvijenim oblicima prezasienim mranim predstavama, sa jasnim protivurenostima dobra i zla, persohificiranim u likovima bogova. Ukoliko se moe saznati iz razliitih izvora u mitovima Etruraca delovala su zla boanstva, koja su se odlikovala izrazitom individualnou; to su Tuhulka, Haron, Fersu, grabljivice, uvodina bia meovitih vrsta. Ti mrani likovi mitoloke fantazije raani su u specifinim uslovima razvitka etrurskog drutva. Kod Etruraca svaki grad iveo je samostalno i nezavisno to su bili centri trgovine i zanatstva; vojna organizacija obezbeivala je postojanje grada drave u uslovima sloenih klasnih odnosa. Iz izvora je poznato da je trgovina u staro vreme bila tesno povezana sa piratstvom, a o slavi etrurskih (ili tirenskih) pirata znali su svi mediteranski narodi. Na elu etrurskog drutva nalazila se vojna rodovska aristokratija, na ije poglede na svet u znatnoj meri su uticale mitologija i religija. Tako, sama ideja postojanja dobrih i zlih bogova nastaje kao raanje sloenijih uslova drutvenog ivota. Ti uslovi su se naroito odrazili na zapoetu socijalnu diferencijaciju, tako da se iz mnotva duhova poinju izdvajati veliki bogovi i u svetu duhova stvara se sloena hijerarhija. Svetovno ustrojstvo izjednauje se sa organizacijom ljudskog drutva. Tenja da se sauvaju u drutvu stvoreni odnosi snaga proimaju vei deo religioznih etrurskih proroanstava i uputstava a, naroito ritual, obavezno stvaranja idealnog sveta (templum), proroanstva o ivotu i smrti, izgradnji gradova, osnivanje hramova. Sve je to trebalo da pomogne oseanju nepokolebljivosti svetskog poretka, gde se ljudsko drutvo ispoljava kao odraz postojanosti s take gledita posmatranje praenja kosmikog ureenja. Ipak, socijalne protivrenosti koje su ulazile u otvorene sukobe, nale su svoj odraz u toj nepokolebljivoj slici sveta. Tako na primer u etrursku mitologiju i religiju jasno prodiru ideje svemogue sudbine povezane prvobitno sa maginom psihologijom, ali primivi, u periodu klasne istorije drutva, nov i intezivan razvitak dovelo je etrursku religioznu praksu do stvaranja elemenata astrologije. S protivurenostima u etrurskom drutvu i nesrenim spoljnopolitikim dogaajima rasprostranjena je teorija o predodreenosti sudbine oveka i drave, gde se jasno oseaju ideje neizbenog kraja, koji se ne moe odlagati nikakvim religioznim ceremonijama. Razmotreni materijal omoguava da se stvori predstava o genetikoj osnovi nekih predstava. Pojedini elementi etrurske religije i mitologije navode da se govori o istonom poreklu astrolokih verovanja i o nekim elementima kulta, a imali su za cilj da upoznaju mo boanstva (divinaciju). Za Malu Aziju vezan je mitoloki ciklus (njegovi elementi su pominjani napred) u ijoj se osnovi nalazilo potovanje boanstva pod imenom Herkle, koje se kasnije poistovetilo sa Heraklom. Imena niza 22

boanstava ukazuju na opti istoni izvor, ije je potovanje vezano za period kada grka plemena jo nisu bila konano formirana. Te stare tradicije primeuju se prilikom razmatranja niza etrurskih religioznih institucija, koje su se uvrstile u Rimu. Posebno obiaji pobede zasnivaju se na optim verovanjima naroda starog Mediterana i na sakralnim osobinama etrurske carske vlasti, medu njima je i dvojna sekira koja je kao simbol kulta bila rasprostranjena u Maloj Aziji i na Kritu. Analiza osobina carske vlasti daje mogunost da se predpostavi njeno istono poreklo. Oigledno, etrurski predstavnici su ostavili za sobom na teritoriji Italije, u nastanku rimske drave tragove preivele mediteranske kulture ije je naslede trajno ulo u evropsku kulturu. ODRAZ PREDSTAVA O SVETU U HRAMOVIMA 1 KULTOVIMA Razmotrimo aktivnosti gore opisanih predstava o svetu u hramovima i kultnoj strani etrurske religije. U svojstvu osnovnog matrijala koristi se bronzani model jetre za proricanje zajedno sa podacima bogova u delima Marcijana Kapele, a takode i u delima antikih autora. Pri tome, ukoliko iz toga proizilazi da bronzani model odraava jaanje ritualne prakse u sastavu etrurskih hramova, bie rei samo o onim boanstvima ija su imena navedena na napisima i modelu. Sistematizacija bogova u hramu Sve religije na ovaj ili onaj nain sistematizuju svoje predstave o boanskom svetu, hramu. U tom smislu Etrurci nisu predstavljali izuzetak. Poznate su nam tri sistematizacije etrurskih bogova: prva je data u Teoriji o munji", a druga u napisima i podelama na jetri iz Pjance, a trea u prvoj knjizi Marcijana Kapele, pisca V veka o.e. Pogledajmo svaku od njih. Teorija munje" poznata je zahvaljujui Seneki i Pliniju. Oigledno, oba pisca su se oslanjala na dela Cecine. Etrurci su, prema Pliliju, delili nebo na etiri dela. Svaka etvrtina delila se na etiri dela. Osam prvih delova u severnom pravcu bili su sa leve strane, a osam drugih suprotnih na desnoj strani. Posmatra je stajao u pravcu juga. Levi delovi su povoljniji zato to ta strana predstavlja poetak sveta; Najnepovoljniji bili su oni delovi koji su poinjali na zapadu i ili prema severu. Podela neba slae se sa takama koordinata; jedan od osnovnih elemenata etrurske ritualne prakse bio je tesno povezan sa rasporedom bogova u njihovom hramu. Iz te podele proizilazi odredivanje znaaja munja, koje su, po etrurskim miljenjima, slala viim boanstvima svetenicima tumaima znamenja to ih munje daju. Takvu vlast je imalo devet bogova. Jupiter je raspolagao sa tri vrste munja i upravljao je sa tri od 16 oblasti. Te Jupiterove munje pojavljuju se u nekoliko razliitih klasifikacija, medu kojima su kompilatori pokuavali da utvrde podudarnost. Najinteresantnije pripadaju mitolokim shvatanjima: prva munja je blagonaklona, druga i trea su tetne delimino ili u potpunosti, pri emu je treu Jupiter mogao poslati samo uz saglasnost saveta viih bogova (dii superiores), njeno dejstvo je bilo razarajue. Drugu klasifikaciju po jaini daje Seneka: quod terebrat, quod discutit, quod urit ona koja prodire, ona koja rui, ona koja spaljuje. Fest pored toga daje klasifikaciju prema poveavanju znaaja: prva munja minimal, druga maiores, trea ampliores. Kod Rimljana boanske munje slao je slao Jupiter. Etrurci su to svojstvo priznavali devetorici bogova. Ipak to se tie svih tih bogova, izuzimajui Jupitera, nisu poznati nikakvi detalji, osobito o njihovom mitolokom karakteru. O Jupiteru mi ne raspolaemo takvim podacima, zato to Rimljani nisu pokazivali interesovanje za to boanstvo. Seneka govori samo o Jupiteru i nita o ostalim bogovima gromovnicima. Znaaj munja Etrurci su odreivali prema delu neba gde se ono zadravalo. Zahvaljujui Seneki, poznato je da su strunjaci garuspiki ispitivali svaki sluaj munje u sledeem redu: mesto, vreme, pravac, prirodu i snagu munje. To uenje o padanju munje sadralo je u sebi obavezno za poraena bia mesta ili stvari oienje, a pored toga i tenju da se umilostivi boanstvo koje je slalo munje; njegovo ime utvrivano je zahvaljujui podeli neba na 16 regiona. ienje tla pogoenog munjom sastojalo se u tome da nestane zakopavanjem u zemlju predmeta unitenog munjom (fulmen condere), i da se prinese na rtvu ovcu. To mesto su Rimljani smatrali kao sveto (regiosus) i neprikosnoveno. Ono se zvalo puteae bunar munje" ili bidental", U specijalnim prikazima razmatrane su razne vrste drvea pogoenog munjom. 23

Uenje o munjama sadralo je takoe podatke o mogunostima delovanja na njih. Tako Plinije kae, da su neke rtve mogle zadrati ili izazvati munju i navodi predanje: car Porsena putem posebne vetine s mukom je pobedio udovita koja su opustoila teritoriju Valjsinije. Na taj nain, klasifikacija s kojom smo se upoznali u teoriji munje daje podatke o postojanju kod Etruraca predstave o boanstvima koja alju munje koje ine vrhuku hramova. Glavni bog etrurskog panteona Tinia (tin) vladao je trima vrstama munja, faktiki je bio podreden najviim silama u likovima 12 bogova savetnika koji su se nazvali consentes. Prisustvo tih bogova ukazuje na razliite paralele vezane sa astrologijom Istoka. Arnobije kae da su se prema njihovim imenima nazivali dogaaji, da su ustajali i spavali zajedno, 6 bogova mukog i 6 bogova enskog pola. Saoptenje Arnobija izaziva direktne asocijacije sa znacima zodijaka. Platon poistoveuje 12 meseci sa koncepcijom koja je postojala u Atini s kraja IV veka pr n.e. i otuda su ula u rimski hram. S. Vajntok, rezimirajui svoje izuavanje porekla teorije munje, kae da se ona sastoji: 1) od etrurskih elemenata u liku Jupitera i dva boanska saveta, 2) iz grke naune klasifikacije i 3) verovanja u boansko poreklo munje. Zahvaljujui istraivanju S. Vajntoka i drugih naunika u delima Marciana Kapele izdvojeni su razliiti slojevi, ali elementi teorije o munji su nesumnjivo etrurskog porekla isto tako kao i veza sa astralnim kultovima. Religiozna verovanja tradicionalna su po svojoj sutini; iako ih proimaju neke crte koje su rezultat kulturno istorijskih kontakata, to jezgro ostaje nepromenjeno. Zato moemo rei da u Teoriji munja" zapravo etrurska su sledea shvatanja: 1) Vera u boansku sutinu munje, 2) Potovanje plaketa u svojstvu boanstva. Druga klasifikacija etrurskih bogova data je u natpisima na modelu bronzane jetre za proricanje iz Pjaence, iji je opis dat ranije. Trea klasifikacija navodi se u katalogu bogova koji su doli na venanje Merkura i Filologije u delima Marcijana Kapele. 16 regiona daju mogunost da se prati upravo etrurska tradicija. Oni su bili izueni u razmaku 40 godina u dva razliita lanka, od kojih jedan pripada Tulinu, a drugi S. Vajntoku. Oblastima helinistike astrologije poklanjao je takode panju i Bu-Leklerk u svojoj istoriji o proricanju. Istraivanje Vajntoka nailazi na trag, pored pozajmljenih iz grke spektakularne filozofije, i na istoriju orjentacije na desno, na levo, gore, dole, u vezi sa podelom neba na delove. Izmedu kataloga Marcijana Kapele i dva druga dokumenta, jetre za predskazivanje i teorije munje" moemo otkriti i dodirne take. Najsigurnije je, kako je isticao Tulin, napraviti poreenje rei u re imena bogova 16 elija kua jetre i 16 regiona Marcijana Kapele uzevi kao polaznu taku ivicu jetre. Zajedniko je medu ova dva dokumenta broj podela i princip razmetaja bogova. Ako sada ostaju nejasne mitoloke karakteristike veine etrurskih bogova, onda je neobino vana ona injenica pomou koje, zahvaljujui podudarnosti nekoliko navedenih izvora, moemo utvrditi princip njihove podele u nebeskim sferama i odnos njihovog grupisanja u panteonu. Jedno od osnovnih uenja na tom planu je uenje o 16 nebeskih regiona, ijem je istraivanju porekla posvetio svoj lanak S. Vajntok uporedujui spisak etrurskih bogova Marcijana Kapele sa nadpisima na bronzanoj jetri iz Pjaence. Sistem 16 regiona interesuje S. Vajntoka sa take njenog porekla i razvitka. U svoje vreme F. Kjumon je pokazao na grkom materijalu da je slina podela veoma stara i primetna jo u najranijim nasleima helenistike astrologije. Prihvatajui taj zakljuak, S. Vajntok prati istoriju 16 regiona, otkrivajui da su oni veoma stari i da su se koristili vekovima u Etruriji, pre no to su pod uticajem grke teoloke pekulacije dostigli onaj stepen koji sretamo kod Marcijana Kapele. Tom zakljuku autor prilazi prvenstveno analizirajui dela starih pisaca, utvrdivi izvore kojima se mogao koristiti Marcijan Kapela. Kao najverodostojniji praizvor S. Vajntok smatra delo rimskog antikvara Publia Nigidia Figula, poznavaoca etrurskih obiaja i religije, koje nije sauvano. Autor ali to ne moe sasvim jasno argumentovati svoju pretpostavku. Moe se predpostaviti da je za praizvor posluilo delo Varona. Na taj nain taj problem oskudeva jo u izvesnoj preciznosti. Za reenje pitanja vezanih za etrurski panteon i sa tanou izvora neobino je vaan problem odnosa koji sadre te podatke. I ovde se nailazi na tekoe. Podudarnost saoptenja, koja se nalaze u Advocatium deorum" Marcijana Kapele sa podacima epigrafike bronzane jetre iz Pjaence daju oslonac za rekonstrukciju istraivanja, o emu svedoe radovi S. Vajntoka i A. Grenje. Ali svi se autori 24

na neki nain sukobljavaju sa tim to nema potpunog odgovora u raspodeli bogova u elijama regiona na povrini bronzanog modela i u regionima Marcijanovog spiska. Kako razumeti tu protivurenost; K. Tulin je objasnio taj fakat time to je kod Marcijana Kapele (ili u njegovom izvoru) pomean subjektivni rad podele bogova po regionima, meanjem dvaju brojeva. Objanajvajui koji je od dva navedena boga pouzdaniji, M. Palotino zakljuuje da se popis bogova na bronzanom modelu jetre ne moe smatrati polaznim, jer je ona kopija veeg modela. U vezi sa tim autor predlae da se sever oznai na mestu ovla pomeane formalno-geometrijske ose. M. Palatino takode predlae da se sever na jetri oznai na mestu, ovla pomeane formalne-geometrijske ose. Na taj nain, mada problemu jo nedostaje izvesna preciznost, naunici pokuavaju da objasne princip sistematizacije bogova u etrurskom panteonu, ija je varijanta data u katalogu Marcijana Kapele, i na bronzanom modelu jetre iz Pjaence. Danas je utvrdeno, zahvaljujui istraivanju S. Vajntoka, da se katalog Marcijana moe smatrati sigurnim izvorom etrurske religije. Ipak, taj fakat ne olakava mogunost njegove interpretacije. Tekst sadri tragove jakog uticaja kasne helinistike astrologije, i podelu etrurske tradicije, to predstavlja velike tekoe. Najverovatnije je da je Marcijan Kapela koristio izvor u koji se, prema njemu, nalazio opis etrurskih nebeskih regiona i njegovih bogova. Boanstva su se rasporeivala na nebu na odreenim mestima, orjentisanim prema stranama sveta. Etrurci su znali primitivan nain orjentacije i pravili su sloenije sisteme oslanjajui se na njih. Veoma vaan princip je podela bogova na one koji mogu slati munje tj. vrhovne, i one kojima nisu dostupne munje. Znaajna uloga ovog momenta u etrurskom panteonu istie se pristustvom razraenog sistema ugaanja boanskoj volji po munjama. Panteon Suprotstavljanje dobra i zla koje se javlja u etrurskom ureenju sveta ispoljilo se pre svega u karakteristici pojedinih bogova. O tome moemo da sudimo na osnovu rasporeda pojedinih bogova na modelu bronzane jetre za proricanje. Na povrini modela (detaljno su opisani spomenici pogl. napred) sve elije moemo podeliti na tri kategorije. 1. Boanstva koja su smetena u udobne elije ,kue"... 2. Boanstva koja su smetena uvek u neudobne elije... 3. Boanstva koja su mogla biti i blagonaklona i neblagonaklona... U zvanini etrurski panteon ulazilo je 12 bogova, na ijem se elu nalazila trijada bogova Tinia, Uni, Menrva; 12 bogova nazivali su se .slonim" dii consentes ili complices. Ti bogovi su inili savet Tinia, ija se vlast takode ograniavala drugim kolegijem bogova, koji su se nazivali dii involuti ili superiores. Imena i broj tih bogova bili su nepoznati, ali prema predanju Etruraca Tinia nije mogao bez njihovog odobrenja poslati najstraniju svoju munju tertia manubia. Na elu etrurskog panteona nalazio se bog Tinia. Na bronzanom modelu jetre za proricanje iz Pjaence njegovo ime pomenutoje etiri puta (u elijama No 2, 3, 17, 19). Brojevi 2, 3 nalaze se na krajnjoj liniji koja okruuje ceo model, na datom predmetu i ona se zove rub". U sva etiri broja ime boga Tinia nalazi se uporedo sa drugim imenima: N o2 Tin Cile, No3 Tin Duf, Nol7 Tin Nev, Nol9 Tin Duf. Kako je poznato na osnovu rimske tradicije, Tinia je bio bog-gromovnik i vladao je s trima munjama, slino drugim bogovima gromovnicima (pog. sl. 85). Najinteresantnije je sjedinjavanje Tinia sa Cilen. Poznato je da je Tinia u etrurskom panteonu zauzimao vladajue mesto, ali njegova vlast je bila ograniena sa dva kolegija bogova: dii consentes i dii superiores. U odnosu na prvu grupu bogova, postoje sigurne predpostavke da je to olienje 12 znakova Zodijaka. Sasvim je sigurno, da je na bronzanom modelu jetre za proricanje kolegij bogova oznaen Dufltas (Nol8), a zajedno sa Tinia. Ta re je skraeno Duf (No3 i 19). Interesantno je da su reju Duf Etrurci oznaavali broj jedan". Potpuno je mogue, da veza koja je primetna izmedu te dve rei Dufltas (Duf) i Du zasniva se na shvatanju o prvom mestu u panteonu, koje je zauzimao taj kolegijum bogova. Donekle spoj Tin Cilen (No2 pretpostavlja analogno podudaranje, ne manje monog kolegijuma bogova dii superiores ili involuti, kako su iz zvali Rimljani. Ta grupa bogova oigledno je personifikacija sudbine kod Etruraca. Data predpostavka i objanjava stavljanjem imena Cilensl na levoj nedobronamernoj strani, a u isto vreme kada se Tinia nalazio samo na desnoj. 25

U broju 4 na ivici nalaze se dva imena Ani i Dul. Re Ani je ime italijanskog etrurskog boga Culsans, kasnije i indentifikovanog sa Janusom kod Rimljana. to se tie boanstva Culsans, podaci o njemu nalaze se i u antikoj tradiciji. Poznato je da se to boanstvo mnogo potovalo, u Etruriji nije predstavljeno sa dva lica kao kod Jance, ve sa etiri, i zvalo se Janus Oudrifrons. Kako istie Servij, njegov etvorostrani crte bio je prenet iz Falerije u Rim 241 god. pre n.e. ....postea captis Phaleris, civitete Tusciae"... Takoe kod Makrobija .ideo et..." Moe se predpostaviti da etiri lica toga boga predstavljaju etiri nebeska regiona, na primer kod Avgustina postoji sledee zapaanje: .Cum vero cium faciunt"... Uzroci ujedinjenja Dne s Ani ne mogu se objasniti. Ujedinjenje Uni Mae povezano je sa odreenim likom sa latinskim Maius, koji je bio, prema Markobiju, etrurski Jupiter. to se tie Menrva,, o njoj moemo rei vie nego o Mae. Uglavnom, u vezi sa trijadom etrurskih bogova kako je ve istaknuto napred, to pitanje je diskutabilno u etrurskolokoj knjievnosti. Arheoloki se potvrduje veliko potovanje u Etruriji bogova Tinia, Uni, Menrva u triadi. Prva dva imena bogova triade Tinia i Uni susreu se u natpisima na modelu jetre u susednim elijama No2, 3 (Tin) i No5 (Uni). to se tie Menrva njeno ime se ne nalazi u epigrafii jetre. Ipak postoji osnovna pretpostavka da je pomenuta boginja navedena pod drugim imenom. Za drugo ime Menrva nema jedinstvenog miljenja. Najverovatnije je pretpostaviti da na bronzanoj jetri boginji odgovara ime Dne (No4). To potvrduje sledei dokaz: za vreme samostalnosti etrurskih gradova Menrva se identifikovala sa grkom Atinom, jer je na ogledalima predstavljena sa uobiajenim obelejima Atine. zato je moda sigurno da je na bronzanom modelu Menrva oznaena kao Dne, tj. Atina. Potovanje trijade Tinia, Uni i Menrva potvrduju mnogi izvori. Oigledno irenje njenog kulta u Rimu posledica je etrurskog uticaja. Interesovanja izaziva ideja trajnosti vezana sa tim kultom, koja je svojstvena mnogim starim istonim narodima. Nije sluajno to su ba Etrurci bili nosioci te ideje koju su irili u Italiji. U No7 na ivici jetre se nalazi elija sa imenom Levn; to se ime susree u No37 unutar rozete. U No30 Levn takoe je povezano sa tim bogom rata. U No8 nalazi se Ev, oigledno skraeno od Evansva. Dalje, u No9 po ivici na modelu nalazi se ime Cava (Cauva); ona zauzima No 24 na desnoj strani u eliji. to se tie Cauva sigurno je utvreno da je to boanstvo Sunca jedno od glavnih u panteonu ija se mo potvruje njegovim prisustvom u regionu desno (blagonaklonog) i levog (neblagonaklonog) dela na modelu jetre. Kod Marcijana Kapele odgovarajue boanstvo je oznaeno celeritas solis filia. Poznato je da je kod Etruraca, pored rei Cauva koja je oznaavala ime boga, bila i re Usil za oznaavanje sunca kao nebeske zvezde. Sa tim znaenjem ova re se sree i u tekstu na pokrivau Zagrebake mumije. Pripadnost rei usil etrurskom jeziku, izaziva preporod jer njena etimologija govori o vezi sa sabinskom reju ausel i latinskom sol. Interesantno je za nas tumaenje G. toljtenberge natpisa na olovnom disku iz Gabe, koji ukazuje na 80 jednogodinjih rtava boga sunca Cauva. Taj prevod se slae sa pretpostavkom o tome da u saoptenju Varona o glavnom etrurskom bogu Valjtmunu treba videti tog istog Cauva kao jedno od imena koje je imao Voljtman. Nesumnjivo je da je meu Cauva i Voljtmanom moglo biti odreenih veza. Iz saoptenja tog istog Varona poznato je da je poslednji imao neobino vano mesto u etrurskom panteonu; njega su potovali kao pokrovitelja liga 12 gradova, u njegovu ast svake godine su prireivali skupove predstavnika gradova, sportske igre. Oigledno je da je tako vaan bog imao nekoliko imena, medu kojima i Cava, pod kojim je on i predstavljen na bronzanom modelu. Za osnovu takve pretpostavke slue nesumnjive astralne crte njegovog kulta. 12 gradova drava kojima je upravljalo mogli su predstavljati 12 znakova zodijaka. Iz rasporeda bogova na rubu jetre treba obratiti posebnu panju na re Fufluns u Nol0. To boanstvo vegetacije i plodnosti zauzimalo je takoe vano mesto u etrurskim verovanjima. Svedokom te ul pojavljuju se crtei sa napisom Fufluns na ogledalima, posudama i novanicama. Pored toga, poznato je da je on bio bog po kome je nazvan g. Populonija. Po svom spoljnom izgledu obino je prikazivan kao grki Dionis-Bah. Slinost sa poslednjim oigledno nije bila samo spoljanja, analogne su bile i funkcije oba boga. Plahoviti karakter kulta Fuflunsa potvruju crtei na freskama V i IV veka pre n.e., a njegov uzajamni odnos prema Dionisu-Bahu epigrafikom: ime Fufluns pominje se uporedo sa paxies. Neki podaci svedoe u korist toga da je kult Fufluns na teritoriji Italije bio stariji od kulta Dionisa-Baha. Podaci govore o velikom potovanju tog boanstva vegetacije i plodnosti u Etruriji. Sledei broj na ivici bronzanog modela (Noll) je boanstvo Selva. Ve sam njegov razmetaj predpostavlja vezu sa Fufluns. Oigledno je u pravu A. I. Nemirovski koji smatra da etrursko selva odgovara rimskom silvanus. 26

Potovanje u Etruriji boga Maris, injenica je koja predstavlja poseban interes. Kult ovog boanstva sadri u sebi nekoliko pomeanih tendencija i mnogo puta su ga izuavali istraivai iz raznih uglova gledanja, uglavnom u vezi sa rimskom religijom. Nesumnjivi uticaj etrurskih pogleda o Maris na kult i verovanja Rimljana vezani su za Marsa. D. Deveto uopte je pretpostavljao da su taj kult pozajmili Rimljani od Etruraca. Sigurnije je ipak miljenje veine istraivaa o tome da se etrurski uticaj pojavio ovde bre u formiranju kulta lokalnog italijanskog boanstva. Jedna od vanijih funkcija Marsa u etrurskom panteonu bilo je pokroviteljstvo rastenja. Pored toga, Maris je kod Etruraca bio bog rata. Po naem miljenju, to ime je rezultat kasnije asocijacije sa italijskim boanstvom, a u natpisima na ogledalima etrurski bog rata nazvan je svojim vie etrurskim imenom Laran, Lalan. Kod Marcijana Kapele odgovarajue je nazvan Lar Militaris.Pitanje o ovom ratnom boanstvu kod Etruraca predstavlja izvesnu sloenost, jer pravih podataka koji svedoe o Maris kao o bogu rata nema. Iako se utvruje njegova funkcija kao pokrovitelja rastenja, onda druga njegova funkcija potvruje se samo na osnovu rimskih i italijskih kultova Marsa. U vezi sa tim nejasno je koliko je bilo kod Etruraca bogova rata.Najvie se pominju Levam, Lalan i Laran (na bronzanom modelu to se ime ne nalazi). Pitanje ostaje otvoreno mada nam se ini da Maris, Lalan i Levam oznaavaju jedno isto boanstvo sa odgovarajuim raznim funkcijama. U svakom sluaju Levam zauzima znaajno mesto na bronzanom modelu i uporedo sa Maris (No31) i 20 unutar ivice. Pri emu poloaj Maris i No3. na mehuru od ui svedoi o njegovoj funkciji zatitnika prolenih voda i rastinja, onda susedno u No20 ime Levn moe predstavljati boga sa ratnom funkcijom. Promenljivi karakter boga rata ispoljava se prema njegovom razmetaju u datom sluaju na povoljnoj strani (sa desne strane) i na nepovoljnoj u No37 (sa leve strane) Levms. Takoe je interesantno da na rubu jetre to boanstvo se granii sa Tecum. Susedstvo sa Selva (kako je reeno napred, to je boanstvo iz kruga Dionisa-Baha Fufluns) istie funkciju zatitnika plodnosti. to se tie boanstava pomenutih posle Levns na ivici u N ol3 i 14 Tluscv i Cel nisu nam uopte poznati. to se tie mesta u Nol5 koji nosi ime Culalp, namee se predpostavka o tome, da Culalp znai dva imena Culsu i Aplan. Culsu kako je utvreno, jeste boanstvo analogno Janusu u rimskoj religiji. Alpan smatraju jednim od podzemnih demona Lasa (pogledaj napred, boanstvo, koje oigledno pripada krugu Tunan-Afrodita) 145. Interesantni su nadpisi na statuetici dvolikog boanstva IV-II v. pre nae ere: vic, vinti arnt (ias cul sansl)alpan turce, 146 koji ukazuju na to da spoj imena Culsun Aplan moda nije sluajan. Jo je Tulin predpostavljao da je dokazano da je Culsu sin Aplana. Sasvim sigurno da gore pokazana veza izmeu imena Culsu i Alpan moe imati takav smisao. Poslednji broj na rubu modela jetre oznaen je imenom Vetisl. Pretpostavlja se da je ono povezano sa Veives u tekstu Zagrebake mumije. To isto boanstvo Ciceron naziva Veivis i smatra ga podzemnim Jupiterom. Da je taj bog povezan sa podzemnim svetom potvruje se i time to se njegovo ime nalazi u najnepovoljnijim elijama na rubu, t.j. u levom delu. E. Fizelj smatra, da je VI skraenica od Velxans (Volcanus) koji je bio prema miljenju G.K. Diljoli bogom prirode i podzemnog sveta. Interesantna je paralela na koju ukazuje K. Pauli: koren imena Sevlans sa kojim je povezano Velxans uporedimo sa predhelenistikim nazivom gvoa. Na ovaj ili onaj nain nesumljiva je veza Velxans (Sevlans) sa podzemnim silama. Oigledno, ovaj bog podsea na grkog Vulcan-Hefesta domain podzemne vatre. Mesto gde se nalazi bog Satres na opisanom delu na bronzanom modelu takoe se u potpunosti slae sa gore navedenim objanjenjima. To je bog zemaljske dubine koji ima sposobnost da alje munje. to se tie Cilena, kako je ve reeno, predpostavljaju da se tom reju oznaavala grupa bogova involuti ili superiores. Mi smo ve isticali da je kod Etruraca bilo u znatnoj meri razvijeno htonino shvatanje o podzemnom ivotu, zato izmeu bogova etrurskog panteona treba izdvojiti posebno boanstva podzemnog sveta. Najverovatnije je da su ta boanstva imala kod Etruraca druga imena, moda Mantus i Mania, koje pominje Serviem kao oznake podzemnih careva i carica. Varon je smatrao ime boginje Mania etrurskim ekvivalentom Persefone. Drugi oblik Mantus dao je Avgustin. Ali, Mantus i Mania ne pominju se u natpisima na bronzanom modelu jetre iz Pjaence. To navodi na pretpostavku da je postojalo jo drugo ime (kao kod sluaja boanstvo sunca-imena Cava i Voltumnus) kojima je na povrini modela oznaen bog podzemnog sveta. Verovatno to je Vetisl, ije je sudelovanje kod podzemnih bogova prizilazi iz poloaja imena na povrini modela. Za etrursku religiju karakteristian je politeizam. Boanstva koja su potovali Etruci poznata su uglavnom po imenima. Svaki bog imao je u panteonu odreeno mesto. Bronzani model jetre za proricanje 27

iz Pjaence ukazuje na tu crtu etrurskog panteona. Podele na povrini odgovaraju pravcu sever-jug, istokzapad. U nekim elijama nalazi se nekoliko imena ili se jedno te isto ime nalazi u raznim podelama. Takav raspored imena na povrini jetre za proricanje proizilazi iz prisutnosti u etrurskom panteonu dobronamernih i nedobronamemih boanstava, pri emu su neki od njih pomeali ta dva svojstva. Interesantno je objanjenje uzroka znatnog broja grkih imena. Postoje dve teorije koje objanjavaju tu pojavu: 1) etrurske pozajmice iz starogrke mitologije nastale u kontaktima sa stanovnicima Velike Grke, b) kao svedoanstvo starih kulturnih odnosa s narodima starog Sredozemlja. Sa te take gledita, imena grkih bogova nisu pozajmljena, nego povezana sa starijim shvatanjima, o emu svedoi etimologija nekih imena, a takode i analogija sa kultovima predgrkih bogova. Od te dve take gledita prihvatljivija je poslednja, jer je teko pretpostaviti da je takav razvitak u socijalnom i duhovnom odnosu naroda, kao to je etrurski, mogao pozajmiti znaajniji deo svojih religioznih pogleda. Slinost mitolokih likova grkih i etrurskih zasniva se na istom kulturno-istorijskom izvoru. Religiozna knjievnost Religija kao vera u natprirodni svet neodvojiva je od kulta. Za vernika kult je veza sa tim svetom, a takoe i oblik uticaja na bogove. Zato je kod starih drutava, gde je ta veza izmeu boanstava i naroda bila glavni uslov ovekovog postojanja, uloga svetenika kao posrednika u tom optenju bila ogromna. Tako su i kod Etruraca svetenici zauzimali vano mesto u drutvu. Sva sakralna znanja i upustva, sakupljena u periodu duge istorije razvitka etrurske religije, sadrana su u svetovnim knjigama, koje su koristili svetenici u svojstvu rukovodilaca. Saglasno rimskoj tradiciji, to religiozno uenje se zvalo disciplina etrusca. Govorei o podeli etrurskog religioznog uenja, neophodno je upamtiti motiv boanskog otkria, koji slui u rimskoj tradiciji za saoptenja o poreklu tog uenja. Kao to je poznato, prvi uitelji te nauke bili su bog Tages i nimfa Vegoja. to se tie Tagesa, postoje podaci koji Cicerona u traktatu De divinatione"; on kae da se Tages pojavio kada je zemljoradnik orao svoju njivu; taj bog imao je izgled slian detetu (puerili specie dicitur visus); on je pripovedao sakupljenim Etrurcima osnove njihovog religioznog uenja. O Vegoji govori Servij: nimfa koja je odredila vetinu sevanja munje kod Etruraca (,qual artem scripserat fulguritarum apud Tuscos") Vegoja je bila jedna od lasa, njeno etrursko ime zvualo je kao Vecunia, Vecui ili Vecu. Sa imenom Tagesa vezuju se pre svega takozvani libri haruspicini, sa imenom Vegoje Libri fulgurales, teorija munje, libri rituates -rukovodstvo za osnivanje gradova, hramova, organizacije plemena, kurija, centrurija vojske i sudova. Pored te dve podele disciplina etrurska, postoje dokazi o postojanju drugih knjiga: Libri fatales", knjige sudbina, i Libri acherontici", u kojima se govori o zagrobnom svetu. Svetenik koji se bavio fulguracijom u etrurskom jeziku, oznaavao se sa reju frontec. Propisi i racionalna povezivanja nalazila su se u knjigama koje su se zvale libri fulgurales". Oigledno, u tim knjigama nalazila su se odreena znanja o nebu i nebeskim telima, jer sakralna vetina svetenika upotpunjava se na osnovu njihovog prouavanja. Metod fulguracije sastojao se iz podele neba na regione sa ciljem odreivanja prirode i tvorca munja da se otkrije njeno znaenje i da se daju odreena uputstva. Druga oblast etrurskog proricanja je izuavanje unutrice rtvene ivotinje. Obian rimski metod u ovom sluaju pretpostavlja izjanjenje, ele li bogovi da odreena radnja ima odreeno mesto, i pritom su se zadovoljavali sa odgovorom da" ili ,ne". Etrurska tehnika je bila bogatija kako pokazuje jetra za proricanje iz Pjaence pa su proroci mogli rei o predskazivanju vie od rimskih svetenika. Poreklo rei garuspcija" povezivano je sa asirskim har, koje je oznaavalo jetru". To shvatanje se proirilo jer je bila otkrivena slinost izmeu garispicije kod Etruraca i Vavilonaca. Izuavanje jetre rtvene ivotinje i praenje zvezda i raznih nebeskih pojava neodvojiv je deo religije starih vavilonaca i Asiraca. Postoje velike kolekcije glinenih tablica na kojima su data uputstva vezana za svaki poseban deo jetre. U starom Vavilonu postojao je poseban ceremonijal za izuavanje jetre. Zvanini pratilac (baru) obavezno se umivao pre predskazivanja, da bi bio ritualno ist pred optenjem sa boanstvom. Za ceremonij koriena su specijalna odela. Za vreme predskazivanja i odreivanja boanske volje Vavilonci su smatrali desnu stranu srenom, a levu nesrenom. to se tie jetre, znakovi na desnoj strani unog mehura ili jednog od protoka i dela interpretirali su kao odnos prema Vavilonu ili 28

Asiriji, caru, njegovoj armiji, carskoj kui ili zemlji u celini, takvi isti znaci na levoj strani povezivali su se sa neprijateljem. Dobar znak na desnoj strani bio je zato dobronameran u obliku znaka pitanja, tako isto kao i lo znak na levoj strani: on je bio neprijatan za neprijatelja sa druge strane, lo znak na desnoj strani ili dobar znak na levoj proizilaze iz tog principa. Svetenici su pratili sve pojave neobinog karaktera, koje su imale mesto za vreme prouavanja jetre, beleili ih u vezi sa znakom ili znacima, stvarajui na taj nain uputstva. Tako na primer, uveavanje svakog od delova jetre tumailo se kod direktiva za irenje carske vlasti. Velika panja obraala se na oblik i pojavu neobinog dodatka u obliku prsta koji se stavlja oko gornjeg dela; Vavilonci su ga zvali palac jetre". Veliku panju su posveivali i duini unih kanala: dui kanal je oznaavao dug ivot ili dugu vladavinu, krai kratak ivot ili kratku vladavinu. U oblasti proricanja jetrom treba istai odreenu vezu izmeu starih civilizacija istoka i zapada. Tehnika proricanja budunosti postepeno je razraivana u razvijen sistem i irila se na sve strane, utiui na stari svet kulture starog Eufrata. Vekovima se hepatoskopija izuavala u kolama ili hramovima. Knjige koje su sakupili svetenici i rukovodstva hepatoskopije sluili su za praksu uenika. Od najstarijih vremena iz doba Hamurabija doli su do nas podaci o istaknutim mestima hepatoskopije u religioznom ivotu Vavilona. Poznati model jetre se koristio u kolama-hramovima, verovatno koja se odnose na hram Marduka u Vavilona. On ilustruje metode proricanja i principe tumaenja znakova. Slini modeli bili su takoe naeni u jednom centru hetskih naselja u Bogazkej i Mari, i posredstvom bliskih veza izmedu Hetita i Vavilonaca koje su postojale oigledno jo od II veka pre n. ere, nema sumnje da je vavilonski sistem bio prenet dalje u unutranjost Male Azije. Kod Etruraca proricanje pomou jetre imalo je takoe veliki znaaj i zauzimalo je vano mesto u zvaninom kultu. Bronzani model jetre za proricanje kod Etruraca, koja je naena u Pjaenci, sluio je istom cilju kojem i slini njemu, naeni u Vavilonu, tj. za obuavanje mladih proroka. Vanost ovog oblika proricanja ilustruje se i drugim etrurskim izvorima. Poznata je slika scena proricanja crte na ogledalu iz Vuli IV v. pre n. ere gde je predstavljen svetenik koji dri u levoj ruci jetru i pazljivo je izuava. Preko Etruraca hepatoskopija je dola do Rimljana. Znaajno je da su u vreme Rimske republike zvanini svetenici bili proroci, kako je pisao Ciceron i drugi pisci. O proricanju jetrom mi smo saznali iz mnogobrojnih radova latisnkih autora (oni su koristili termin exta). Livije, Plinije i Plutarh su pisali kada je omens bio uzet kratko pred smrt Marcela, za vreme rata protiv Hanibala,, jetra rtvene ivotinje nije imala processus puramidalis, (caut jecoris) piramidalnog izdanka, to se tumailo kao nepovoljan znak, koji predvida Rimljaninu smrt. Dokazi o izuavanju rtvenih ivotinja u cilju proricanja nalazimo takode i kod grkih pisaca. Na primer u Elektri" Evripida, pre nego to ga je ubio, Ogist je prikazan za vreme izuavanja jetre rtvenog bika ubijenog za praznik. Drei jetru u ruci, Ogist primeuje da ona nema deo (tj. piramidalni izdanak koji su Grci nazivali deo") iz tkz. Vrata" jetre i unog mehura i predskazuju nesreu. Dok je Ogist zanet prouavanjem jetre, Orest, stojei iza njega, zamahuje ma da ga udari: Kada su rtvu rasporili i Ogist, uzevi njenu svetu utrobu, poeo izuavati, na jetri nije video glavu, a mehur i otvor bili su ispunjeni ui, i tako i gataru su oni loe slutili. U sledeem odlomku Eshil, opisujui blagosiljanje Prometeja koji je prinesen kao rtva oveanstvu, pripisuje mu i vetinu predskazivanja. (Prometej 495-497). Sistem hepatoskopije zasnivao se na veri da je jetra prebivalite due. Isto tako miljenje u znatnoj meri se sauvalo u Vaviloniji i Asiriji tokom raznih istorijskih perioda obeju drava. Za veme judaizma jetra i srce vezani su sa emocijom i intelektom. Postojanje razliitih sistema proricanja kod Vavilonaca zasnivali su se na primitivnoj veri, koja se borila kao zatitnik protiv bilo koje suparnike teorije. Kod Rimljana su svetenici u svojim proricanjima za osnovu uzimali sistem predskazanja. Povezujui je sa razraenom anatomijom, esto dodajui izuavanju jetre izuavanje srca kao organa preko kojeg prorok moe dodirnuti duu ivotinje, a preko nje i sa samim bogom kojemu on posveuje ivotinju. U Rimu su proroci izuavali u osnovi srce i jetru rtvenih ivotinja. U poreenju sa starim Istokom (Vavilonijom i Asirijom) kod Grka i Rimljana osnova na kojoj se zasnivala hepatoskopija u korist razvijenije naune anatomske teorije, postepeno je gubila taj preovladajui poloaj, koji je jetra imala kod primitivnih verovanja. Taj nivo, u izvesnom stepenu progresivan, pokazao se fatalnim za rituale i verovanje u tome da je jetra jedino prebivalite due. U vezi sa tim nestala je i neophodnost prouavanja za predskazivanje budunosti. Vano je to se taj novi odnos nije pojavio u Vaviloniji, nego u Asiriji, i ne kod starih Etruraca ve samo kod Rimljana i Grka.

29

Uzrok se krio u tome to je hepatoskopija kod poslednjih bila pozajmljena i u oblasti prakse, Grci i Rimljani su oseali taj pritisak tradicije koja je u Vavilonu i Etruriji dugo odrala sistem interpretacije jetre na jednom nivou. Pozajmljeni ritual uvek se pre gubi od istog zaviajnog. U Rimu nauka proricanja u sutini pozajmljena je od Etruraca. Imala je popularnost, zato su se svi etrurski svetenici nazivali prorocima, a njihov rad po volji bogova proroanstvo. Prema shvatanjima Etruraca jetra rtvene ivotinje je centar ivota ivotinje, a u isto vreme i ogledalo koje odslikava stanje sveta u momentu posveenja. Boanska volja je bila blagonaklona ili neblagonaklona. Prema svetenicima moglo se saznati poreklo i znaaj svakog znaka na povrini jetre za predskazivanje. Pozajmice Rimljana u oblasti kulture od Etruraca nesumljive su u nizu sluajeva. One su shvaene i usvojene, a takoe i neke ideje etrurskog religioznog uenja. Posebno IV ekloga Eneide" Vergilija nagovetava nastupanje novog veka, u vezi sa roenjem mladenca-boanskog izdanka: ,Bez obzira na utvrdeno miljenje u srednjem veku o Vergiliju kao proroku, pravi koreni tog motiva u poemi ine ga popularnim za vreme njegovog stvaranja etrurskih religioznih knjiga. U tom sluaju preobraeno boanstvo mladenca najverovatnije je bio bog Tag, u kome su, prema predanjima Etruraca, ujedinjene crte deaka i starca. Popularnost religiozih uputstava etrurskih proroka kod Rimljana objanjava se time to su oni ovladali uporedo sa mistinim, a takoe i osnovnim znanjima koja su bila poznata samo odabranima. Oteena jetra ivotinje mogla je predskazati sveteniku bolest koja je pretila ljudima, praenje ponaanja ivotinja moglo mu je pomoi da predvidi iznenadnu nesreu. Slina znanja podizala su autoritet etrurskih svetenika i pojaavala njihov uticaj. Naroito interesovanje izazivaju Libri rituales, koje sadre opis rituala to su prireivani u svim prilikama dravnog i privatnog ivota. Kod Festa su sauvani njihovi odreeni sadraji. Ritualnim se nazivaju etrurske knjige u kojima se opisuje ritual osnivanja gradova, oltara, svetih zgrada, pravila osveenja, zidova, rasporeda po kurijama i centurijama, organizacija vojske, zakljuenje mira i voenje rata. U Libri rituales bilo je rei o osnivanju gradova i utvrivanju granica. Ovome je neophodno dodati da je to isto kao i u ostalim delovima disciplina etruska; osnovni princip je bio orijentacija u prostoru. Kao instrumenat za orijentaciju sluila je motka koja se postavljala vertikalno na zemlju, i senka koju je ona bacala za vreme izlaska sunca, pokazivala je pravac istok-zapad, a suprotno toj liniji, pokazivala je sever-jug. U Rimu je ta tehnika koriena za odreivanje strana sveta pod uticajem Etruraca. Za utvrdivanje templum, t.j. dela neba, koji odgovara istom delu zemlje u mesto gde se obavljalo posmatranje, koristila se litus (lituum) motka bez grana, sa savijenim vrhom. U skladu sa tradicijom, Romul je prilikom osnivanja Rima prema etrurskom ritualu koristio lituus. Da je lituus etrurskog porekla svedoe mnogobrojne slike tog predmeta na etrurskim spomenicima. Ose koordinata utvrdivao je svetenik posmatra, izmeu kojih se rastojanje delilo sa svoje strane na 4 dela, obrazujui 16 takozvanih kua", u kojima su, prema shvatanjima Etruraca, ivela boanstva. Istok je bio povoljna, a zapad, a naroito sever-zapad bili su nepovoljni. Orijentacija se ispoljava i u drugim oblastima etrurskog ivota. Za razgraniavanje livada posmatra je gledao na zapad, a sa leve strane nalazio mu se jug, a sa desne sever. Car Numa, pratei let ptica, okretao se licem prema jugu, a svetenik je gledao na sever. Kod Rimljana linija istok-zapad nazivala se decumanus, sever-jug cardo. Osnivanje gradova kod Etruraca je cela nauka, koju su pozajmljivala italijanska plemena, a u prvom redu Latini. Utvreno je da je Rim bio osnovan po etrurskom planu, koji se nalazi u Libri rutuales. Plutarh detaljno govori o osnivanju Rima. Broj vrata u etrurskom gradu bio je utvrden brojem 3. Krajnji sever linije cardo zavravao se Akropoljem. Broj 3 je sveti u Etruriji, bio je osnovni i prilikom organizacije ljudi; 3 tribe, 30 kurija. Nazivi triju starih rimskih triba Ramni, Titin i Luceri verovatno su etrurski. Stanovnici etrurskog grada Mantuja podelili su se na 3 tribe; svako se od njih delila na 4 kurije, to, kao rezultat, daje drugu sakralnu cifru 12. Plutarh kae da je Rim osnovan etrusco ritu. Najpre su iskopali jamu mundus i u nju su bacali razne plodove koji su bili potrebni za ivot u kui. Svaki prisutni bacao je u jamu aku zemlje iz svoje otadbine. Jama je bila centar, oko koga su naokolo bile oznaene konture grada. Osniva je lino sam vozio taljige u koje su upregnuti bik i krava i napravio je duboku brazdu. U Rimu re mundus imala je i drugo znaenje: to su bunari, obino pokriveni, koji se povremeno otvaraju radi razgovora sa dusima podzemnog sveta. Mogue je da je ceo ritual s mundusom bio etrurski. 30

Ali, s druge strane, on odgovara arhainom vedijskom ritualu, koji je postavio granice rtvene vatre. On je u osnovi bio indo-evropski. Poznato je da su hramovi kod Etruraca bili mesto kulta. Naalost, oni su se loe sauvali; u podacima istraivaa nalaze se samo ostaci tih graevina: temelji i vajani ukrasi. Uzrok loe sauvanosti etrurskih hramova sastoji se u tome to su pravljeni od loeg materijala drveta i peene gline. Ipak je tehnika njihovog graevinarstva bila prilino razvijena. To potvruju pojedini detalji. Pored toga postoji detaljan opis etrurskog hram koji je dao Vitruvije. Karakteritina osobina takve graevine je visok temelj (podium) zgrade kvadratnog oblika, a sastojale se su iz tri susedne i paralelno rasporeene prostorije u kojima se nalazila statua bogova i veliki hodnik sa dva reda stubova. Zahvaljujui iskopavanjima moe se utvrditi, ipak, da je u praksi postojalo odstupanje od opisa Vitruvia. Tako je hram u Vejah imao plan 15,3 x 807 m; u to vreme drugi hram u istom gradu bio je u obliku kvadrata. Iskopavanjem u Santa-Severa (Pirgi) pronaen je hram koji je imao tri reda stubova. Nije uvek postojao podijum. Mada tvrdnje Vitruvija nisu uvek tane, njegova saoptenja o prisutnosti tri mistine prostorije potvruju se. Drugi tipian momenat za etrursku arhitekturu hramova je izgradnja ulaza u obliku luka. Bez obzira na nesavrenstvo tih graevina u poredenju sa starogrkim hramovima, oni su u to vreme na italijanskoj teritoriji bili jedinstveni, jer lokalno stanovnitvo nije poznavalo hramove do pojave Etruraca. Za prirodne sile i duhove smatrane su peare, kod izvora i u umama. Rimska tradicija pripisuje sve to je vezano za mistine gradevine etrurskom ritualu. Osnovna pravila sadrana su, kako je ve reeno, u Libri rituales. Etrursko planiranje hramova i gradova ne potie od starih italijanskih obiaja, ve od religioznih obiaja zemalja starog Istoka, a pre svega od Vavilona. Pristalice autohtonog etrurskog porekla smatrali su da su se pravila gradnje pojavila jo u epohi bronze i koristila su se prilikom izradnje terramara, ipak podaci iz arheologije tu pretpostavku ne potvruju. Nema sigumih dokaza koji tvrde da su Etrurci podizali gradove prema grkim planovima; iako su etrurski gradovi i grke kolonije nastajali u isto vreme, pravougaoni planovi grkih gradova nastali su znatno kasnije od nastanaka etrurskih gradova, i nisu bili pod religioznim uticajima, ve prema principima udobnosti i higijene. U etrurskim pravilima graevinarstva dosta su razvijena znanja iz geometrije i astronomije. Graenju hrama, kao i podizanju grada, prethodila je orjentacija prema stranama sveta. Grad, hram, sakralni atributi trebali su da uspostave tako idealno ureenje koje se pripisuje nebeskim sferama i njihovim stanovnicima bogovima. Pri tome, odredeni pravci ili delovi grada, hrama, sakralnog atributa smatrani su srenim i nesrenim. Nesrenim je smatran zapadni pravac, kao zemlja mraka i smrti prema miljenju stanovnika Istoka i Grka. Libri acheruntici verovatno su bili delovi Libri fatales ili Libri haruspicini. Naziv acheruntici susree se u tekstu Zagrebake mumije koja je moda jedna od tih Libri acheruntici. Slino Arnobiju, u knjigama je bilo rei o prinoenju na rtvu ivotinja koje su namenjene bogovima, ije su se due mogle podii do bogova. Te due postajale su bogovi i zvale su se dii animales. Rituali opisani u tim knjigama kao da omoguavaju takoe predodreenje sudbine individue, ali posle sedamdeset godina nikakve ceremonije nisu pomagale, jer su Etrurci smatrali da je ovekov ivot ogranien na 84 godine. Podaci u tim knjigama ukazuju na postojanje visoko razvijene teologije kod Etruraca, koja je po svom poreklu istona. Kod Etruraca postoje takoe knjige pod nazivom Ostentaria" tj. skup udesa. Za Rimljane je udo koje uvek neto ugroava i izraava gnev boga; Etrurci su doputali da ta udna pojava moe biti i dobar predznak. Ta tvrdnja se nalazi kod Makrobija (tradicija koja dolazi od Tarkvinija Priska, koji je prepisao taj citat iz Ostentarium arbirium. Prva fraza Makrobija govori o purpurnim ili zlatnim mrljama na runu rtvenog ovna, koje za imperatora oznava uspeh u svim poslovima. U drugom odlomku Tarkvinija iz Ostentarium arbarium" odreduje se drvo infelices, kojim se treba koristiti pri spaljivanju udesnih predmeta. Npr. 139. god. u Rimu je bio sakupljen i spaljen roj pela koji se smestio na Marsov hram. Uopte, propisivana su naredenja da se unitavaju svi neobini oblici, pa otuda i surovi obiaj spaljivanja hermafrodita. Spaljivanje se obavljalo samo posle konsultacija sa prorokom. Ovome treba dodati da je religiozna knjievnost Etruraca, prema podacima Rimljana, zastupljena u nekoliko knjiga koje su ranije inile jednu celinu. Iz rimskih izvora poznati su nazivi tih knjiga. Kod Etruraca one su imale druge nazive; Libri fatales je isto to i Libri haruspicini, u kojima je istovremeno bilo govora i o ostenta ili udesima i o exta tj. o vetini prouavanja iznutrice rtve. Naziv Libri tagetici pripisivala se, verovatno, celokupnost navedenih knjiga (Libri fulgurales, fatales, haruspicini). 31

I tako u panteonu i kultu etrurske religije moemo otkriti uticaj predstava o svetu koji smo upoznali. Pre svega te ideje ispoljavaju se u sistematizaciji etrurskih boanstava u panteonu i povrini bronzanog modela ritualne jetre iz Pjaence. Ovde treba dodati i sistem od 16 regiona kua, a takoe i raspored bogova po principu blagonaklonosti neblagonaklonosti. Ovde se u znatnoj meri ispoljava i brojana simbolika, u ijoj osnovi se nalazi upoznavanje sa znacima zodijaka i planeta (12 bogova savetnika Tinia). U obrednoj praksi takve vrste shvatanja se ispoljavaju u izuavanju jetre rtvene ivotinje koja je, kako su smatrali, proroci, bila centar ivota ivotinje, mesto boravka njene due i u isto vreme ogledalo koje je odraavalo stanje kosmosa u momentu posveenja. GLAVA TREA ARHAINI ELEMENTI U ETRURSKOJ SLICI SVETA Materijal istraivaa koji postoji demonstrira odreenu evoluciju pogleda Etruraca na svet. Iz njega moemo izdvojiti: a) arhaine predstave, i univerzalna shvatanja, koja su opta za mnoge narode, b) elemente lino etrurske, vezane za razvitak njihovog drutva i kulture. Treba prethodno istai da prvim pripadaju dve kategorije predstava; sa jedne strane opozicije tipa desno-levo; gore-dole; dobro-zlo; muko-ensko itd., ija se starost ispoljila kao rezultat prouavanja mitologije nekih arhainih drutava, a takode u folkloristici prilikom istraivanja narodnog stvaralatva. U vezi iznetog neophodno je istai da sada strukturna metodika uspostavlja kontakte i sintezu sa tradicionalnim istorijskim izuavanjem; njene mogunosti korienja su ograniene, jer istorijski materijal u veini sluajeva ne da se formulisati. Priznajui neospoma dostignua strukturalno tipologijskog pristupa u podeli arhainih predstava u obliku opozicije, imamo puno razloga da te elemente etrurske mitologije smatramo svedocima arhainog perioda u njenom razvitku ukoliko oni nalaze potvrdu u arheolokom materijalu. Druga kategorija arhainih obeleja jesu elementi magije, koji su postojali u praksi kultova. Ukoliko je magijski obred vezan sa predstavama o nekoj maginoj nadzemaljskoj sili, specifinost magijskih predstava radnji sastoji se u tome to ovek pokuava da nastupi kao tvorac posebnih dogaaja, njegova panja usmerena je na utvrdivanje uzroka u zavisnosti od sveta koji ga okruuje. U vezi sa problemom koji se razmatra postoje arhaini motivi mitolokog tipa vezani sa kosmologijom i etnologijskim mitovima. Odvojene elemente slinih siea u etrurskoj tradiciji moemo rekonstruisati na osnovu prouavanja pogrebnog slikarstva na zidovima grobnica, a takode i drugih spomenika u osnovi ikonografskog tipa.

SUPROTSTAVLJANJA TIPA - DESNO-LEVO Niz pojmova istaknutih o etrurskim predstavama o svetu vezuju se sa tradicijama koje vode poreklo iz paleolita, karakteristinim za celu epohu, i u celini svedoe o prilino irokom geografskom prostoru. Ta shvatanja i predstave svojstvene su mnogim starim mitologijama, koje ulaze u zbir sastavnog elementa starih naslaga verovanja, vezanih sa komsologijom takozvanog evroazijskog amanizma. Taj kompleks ideja raa se sa pogleima na kosmos kao na ivo jedinstvo koje se raa, razvija i nestaje, da bi se ponovo radilo u novoj godini. Jedinstvo kosmosa i vremena otkriva se kroz strukturu veine mistinih gradevina prolosti. Pri tom hram predstavlja sliku sveta u onom stepenu u kom simbolizuje vremenski aspekt; to potvruje i etnografija arhainih drutava. Naroito kod amerikih Indijanaca sveta koliba, koja predstavlja svemir, simbolizuje takoe godinja doba sa etiri prozora i etvora vrata. U sibirskom amanstvu ritualna koliba imala je slian simboliki znaaj: kod Dakota postojao je izraz godina to je krug oko sveta"; drugim reima, krug oko sveta kolibe koja je imago mundi. Hram kod mnogih naroda, obzirom da predstavlja svet, nalazi se u njegovom centru i bio je vezan ne samo sa kosmosom, nego i sa 32

kosmikim vremenom. K. Uzener pokazuje blisku etimoloku vezu izmeu templum i tempusy i objanjava ta dva termina iz rei Ukrtanje". Niz shvatanja istaknutih u etrurskim predstavama o svetu nesumljivo imaju uzajamni odnos sa elementima koji ine osnovni simbol mitologije evroazijskog amanizma. U svojstvu tog simbola proizilazi shvatanje axis mundi ili centra sveta, u mnogim sluajevima izraenim kao svetsko (kosmiko) drvo. Prilikom predstavljanja svetskog drveta kod raznih naroda koristile su se suprotnosti gore-dole; desna-leva strana. Prilikom orijentacije pomou strana sveta presek odgovarajuih osa koordinata stvarao je kod ljudi predstavu o centru svemira i svetskog prostranstva. Najkarakteristinija komsologija je kosmologija sa podelom sveta na 4 strane i tri take po vertikali. Kod Etruraca, kako se to moglo zapaziti, navedena simbolika vezana je za shvatanje hrama templum i njegove izgradnje pomou kojeg je svetenik odreivao centar sveta. Duboka starost takvih predstava omoguila je V. V. Ivanovu da napravi paralelu izmedu simbolike bronzanog modela jetre za proricanje kod Etruraca sa amanskim bubnjevima koji su se koristili u Sibiru za proricanja, gde su suprotstavljene desna i leva strana koje se podudaraju sa suprotnostima sunce-mesec. Osnovom za poreenje ovde slui ta injenica koja ukazuje da su navedene protivurenosti vezane sa razgranienjem na udobne i neudobne strane koje odgovaraju dobronamernim i nedobronamemim boanstvima. Na Istoku, a takoe i u oblasti mediteranske kulture, leva strana je imala znaenje neprijatno, nesreno. Tako se odredivala i struktura koja se koristila pri proricanju u Mesopotamiji; kod Metita i Etruraca model jetre u detaljima se podudara sa crteima na sibirskim amanskim bubnjevima, koji su se takoe upotrebljavali za proricanje. Meu etrurskim predstavama o templumu u nazivu strana antica i postica nailazimo na tragove suprotnih shvatanja napred-nazad, to uporeujemo sa podacima drugih tradicija. Ideja promenljivosti vremena i prostora, kako je ve reeno, sadri se u etimolokom srodstvu templum i tempus 1'. U etrurskom shvatanju templuma ispoljava se analogija sa kosmologijom svetskog drveta. Drveno ezlo kojim su se koristili etrurski svetenici za utvrdivanje centra za gradnju hrama (templum) i etimologija rei tempus (prvobitno znaenje greda za podupiranje", uporeuje se sa shvatanjem barhis u vedskoj mitologiji, koje se objanjava kao mesto koje na sebi nosi bogove. Navedeni napred materijal svedoi da je jedna od najobuhvatnijih predstava kod Etruraca bila predstava o gradnji sveta. Etrurski model sveta karakterie odredena zamrenost. Pri tome je neophodno podvui da se u njenoj osnovi nalazi etvorolana podela sveta na etiri strane. etvorougao obrazuje horizontalnu kompoziciju eme, gde su izdvojena etiri ugla, koji pokazuju na pravce (strane sveta). Moemo navesti dosta paralela za primer; uzeemo asteke crtee, koji odreuju odstojanje taaka upisanog kvadrata, kod koga je svaka strana vezana sa posebnom semantikom. Kod mnogih naroda, kako istiu V. V. Ivanov i V. N. Toporov, etvorougaona ema posluila je kao model za razliito mistino opremanje piramida, stepenastih kula za kultove, budistikih hramova, crkvi, itd. iji su zidovi bili orijentisani prema stranama sveta. Rimska knjievna tradicija prua dokaze o gradnji grada Rima po etrurskom planu. O primeni strunih etrurskih pravila u graevinarstvu, zapisanih prema tradiciji u specijalnom delu njihovih religioznih knjiga, svedoe i arheoloki materijali koji su poslednjih godina bili osnovni materijal pronaen prilikom istraivanja etrurskih gradova. Na skrivenim i znaajnim, po svom obimu, trgovima primetan je poseban stil planiranja. Na osnovu iskopina, koje se obavljaju u Marcaboto na mestu etrurskog grada G. Mansuela, moe se izvesti zakljuak o jednom te istom redu orijentacije i naselja i svetih zdanja akropola. Naroito se izdvaja pronalazak 1965. godine ispod poploane ulice na preseku pretpostavljenih linija cardo i decumanus zabijenog u zemlju kamena sa dvema brazdama urezanim u obliku krsta. G. Mansueli vidi u tome potvrdu prisutnosti gradskog plana sa dvema centralnim osama, koje ukazuju na etrursku emu sa osnim presekom koji ima sakralni karakter. Tesnu vezu gradskog plana Marcabota i sakralne etrurske orijentacije podrava i R. Blox. Iznetim pretpostavkama tih autora ne protivuree ni kasnija iskopavanja etrurskih naselja i hramova, naroito u gravisku (etrurske Tarkvinie). Arheoloka istraivanja etrurskih nekropola poslednjih godina objasnila su jedan veoma vaan dogaaj. Ukoliko su etrurski gradovi u veini sluajeva kopija etrurskih nekropola, moe se utvrditi njegov plan na osnovu poslednjih iskopina. To potvruju rezultati iskopina G. Mansuela u erveteri i Orvieto. Iskopine etrurskih hramova omoguuju da se pokau osobenosti tih graevina, koje su u principu bile pravilno opisane od Vitruvija. U predelu Pirg u sezoni poljskih radova 1964. god. nastavljeni su 33

zapoeti ranije radovi na iskopavanju dva etrurska hrama. Vei od njih, po planu, ima prema etrurskoj tradiciji, trodelnu podelu i slae se sa raspoloivim dokumentom Vitruvija. Trodelna podela hrama kod Etruraca vezana je sa objedinjavanjem boanstava u trijadu. Ta crta povezuje njihove religiozne ideje sa odgovarajuim predstavama u starovavilonskom kreacionom mitu, koji je ispisan na sedam glinenih ploa; re je o tome, kako je Marduk, pobedivi Tijamat, raereio njegovo telo na delove od kojih je stvorio veseljenu; on je sagradio stalna boravita za bogove, objedinivi ih u trijadu. Mitoloke predstave o trodelnoj i etvorodelnoj podeli prostranstva veoma je arhaina, to potvruje prisutnost niza tipinih paralela. Takvi su naprimer, etiri lica boanstva Indre, koja odgovaraju strukturi od etiri sveta stuba u staroindijskoj mitologiji. U staroskandinavskoj kosmologijskoj emi na etiri oka neba nalaze se etiri patuljka ija su imena nastala od naziva etiri strane sveta. Arhainost te podele potvruje prisustvo u etrurskom panteonu predstava o etiri lika boga Ani (Janus quadrifrons) antologijskim mnogolikim boanstvima u indoevropskim i neindoevropskim tradicijama. U vezi sa tim, oigledno se nalaze predstave o devet bogova fiiguratora. Pre svega, to nije devet razliitih bogova, ve 9 pojava istog boga. Tipoloki novensiles kod Marcijana Kapele podudara se sa devet oblika litovskog boga oluje Perkunasa. Kao i u sluaju sa Janusom u rimskoj mitologiji, ovde je predstavljeno mitoloko bie, koje brojem svojih pojava odreuje parametre mitolokog modela sveta. Zastarelost nekih shvatanja, koja igraju vanu ulogu u etrurskoj komsologiji, potvrena su prisutnou paralela kod drugih naroda i svedoe o tradicijama, koje dolaze jo od paleolita, tj. korienja kosmologije sa tri vertikalne i etiri horizontalne podele kosmosa. Ta kosmologija je bila sa istaknutom spoznajnom stvarnou paleolitskih ovejih kolektiva, spremnih za praksu proizvodno-industrijskih poslova, koji su zahtevali potrebnu orijentaciju u prostoru i vremenu. Formiranje te oblasti saznanja o svetu javlja se kao jedno od najvanijih tradicija, koja je nastavljena u kasnoj kulturi Evroazije do epohe metala. Duboki su koreni te kosmologije o kojima svedoe mnogi elementi prastare umetnosti Evroazije slikanja u stene. Veoma jasno o njemu svedoe predstave o petroglifima severne Italije, naroito u onim oblastima koje se neposredno granie sa Toskanom, a u staro vreme bili su naseljeni Retima. Poslednja etapa postojanja te umetnosti svedoi o etrurskom uticaju. Etrurci, kako se istie kod Herodota, bili su doljaci iz Male Azije. Sada se ta hipoteza sve vie potvruje i ima veliki broj pristalica. Ipak, postoji miljenje o postepenom prodiranju doljaka sa Istoka u posebnim grupama, koje su se meale sa lokalnim stanovnitvom u toku narednog perioda. Arheoloki tragovi kontakata sa oblinjim istonim svetom, a takode tragovi mediteranskog uticaja u celini, pronalaze se na teritoriji Apeninskog poluostrva u predalpskoj, i alpskoj zoni, u predelu Valjkamonike i u Bolonji, i to jo pre pojave Etruraca. Navedene oblasti predstavljaju najvredniji materijal za istoriju religioznih verovanja i ivota lokalnih plemena, izraen u sieima slika urezanih u stene, a takoe i na kipovima, pronaenim u predelu Bolonje. U celini ceo kompleks predstava, odraenih na tim spomenicima, imaju korene u arhainim verovanjima vezanim s paleolitom. Suprotstavljanje nekih principa etrurske slike sveta s drevnim petroglifima severne Italije mogue je, jer siei petroglifa odraavaju primitivna znanja o svetu, poznavanju kretanja nebeskih zvezda. Takav je, na primer, kip iz Triori u Liguriji, gde je data kompozicija, koja se sastoji iz tri spisa: gornji predstavlja sunani znak, srednji dve serije vertikalnih linija koje se opiru na dve horizontalne linije, donji spisak ima (nejasne) antropomorfske figure, koje se nalaze ispred crtea stepenica. Taj spomenik ima direktnu slinost sa kipom iz Osima 17, na kome je, u centru gornjeg spiska, naslikan mesec. Na statui-kipu iz Triorija 27 linija, centralne, kompozicije ine crte kue (zemljane kolibe) sa vrstom??? na gornjoj strani i motivom zvezde unutra. 27 to je broj koji se ponavlja i na drugim kipovima (statuama), a javlja se kao znak 27-og poloaja lunarnog ciklusa. Specijalno izdvojen 5-i ili 6-i dan oznaen je crteom u obliku kolibe sa zvezdom unutra. Oigledno na kipovima su se odrazili pogledi na spoljni svet. Tako se manifestuje interesantna kosmologija: vasionu (svemir), predstavljenu na crteu, mogue je videti podelom od vrha nadole na tri dela nebo, zemlju i podzemni svet. Na kipu iz Triorija sunce je simbol koji, verovatno, oliava nebeski svet kod koga se potuje odreena brojana simbolika sunca, a to je 21(3x7) zrak. Broj 7 kao i brojevi 3 i 21 predstavljeni su 34

i na drugim kipovima. Klasini primer je kip broj 1(nl) iz Lagunda u Alti Adidi; njegov gornji deo je oveje lice sa klinastom bradom. Na tom kipu element 21 podeljen je na tri grupe: po 7 sekira s desne i s leve strane i 7 noeva u centru. Centralni zapis kipa iz Osima, koji se interpretira kao crte zemaljskog sveta, ima crte od 8 tano obrazovanih spirala. Taj znak je veoma rasprostranjen, sree se naroito na spomenicima slinog tipa u sredozemnoj kulturi, a takoe i na predmetima iz ivota, ije se znaenje kod mnogih autora interpretira kao simbol roenja i ponovnog oivljavanja (u drugom svetu). Veliki znaaj za karakteristiku etrurskog religiozno-mitolokog odnosa prema svetu ima interpretacija poznata svim strunjacima za kipove koji su otkriveni u Bolonji, a odnose se na kulturu Vilanova u etrurskom vremenu. Njih detaljno prouava P. Dukati. Kod kompozicija na kipovima manifestuje se ta ista religiozna varijanta etrurske ikonografije. Svi kipovi se, javljajui se simbolom odraza svemira, demonstriraju, kako je ve pokazano, poznavanje prastarih naroda, osobito Reta i drugih stanovnika Alpske zone, o kretanju nebeskih zvezda i pojedinanih sazveda. Ikonografski aspekt, povezan s tim spomenicima, odraava se u deljenju na tri dela. Gornji deo kipa je glava, oblikovana u antropomorfnom vidu ili u formi sunanog simbola, i oznaava gornji svet, nebo, mesto boravka nebeskih boanstava. Centralni prestavlja trup statue. Na njemu je crte oruja i instrumenti simboli snage i vlasti; takaste spirale su simbol plodnosti, ponovnog oivljavanja. Donji deo ima crte seljakih kola sa zmijolikim znacima. U celini, kipovi predstavljaju natprirodno bie, koje oliava kosmike sile. Tri nivoa odraavaju sistem, zasnovan na tri sastavna elementa, koji formuliu jedinstvo sveta. Postoji pretpostavka o tome da takve vrste shvatanja potiu iz sredozemnih izvora. ELEMENTI ETRURSKE MITOLOGIJE Etrurska religiozno-mitoloka shvatanja o svetu ne treba prouavati kao pojavu apsolutno stranu italijanskoj kulturi, mada u njoj i preovladavaju nesumljivo istone crte. Sline crte sa praistonom religioznom tradicijom, koje se manifestuju u brojanoj simbolici, principima deljenja sveta, na tri dela, zvezdanim (mistinim) kultovima Etruraca predstavljanju konanih etapa razvitka arhainih koncpecija, koje potiu iz epohe kamenog veka i zahvataju celu Evroaziju. Ta prastara, kosmologija nauka o kosmosu bila je zasnovana na opaanjima koja su se stvarala u procesu praktine delatnosti prvobitnih ljudi. Glavni izvor tih znanja bila je periodinost pojava na zemlji kretanje Sunca, Zemlje, Meseca. Stvorivi na toj etapi jednostavne mitoloke zamisli, prvobitni ljudi su zatim proli put znatnih tekoa. O visokom nivou razvitka mitologije naroda moe se suditi po prisutnosti u njoj kosmogoninih, eshatolokih ciklusa. Motivi obuzdavanja htoninih bia za savladavanje prvobitnog haosa isto je toliko vaan element. Heroj titi svet od divova i demonskih udovita, i u tome je njegova specifina funkcija. Takva je na primer, uloga Marduka i znaaj njegove pobede nad Trijamatom, ovaploenom snagom haosa u starovavilonskom eposu, i grkih heroja Prometeja, Tezeja, Perseja, a posebno Herakla. Tragove slinog motiva u etrurskoj mitologiji moemo podeliti na osnovu prouavanja siea nekoliko svezaka i crtea na predmetima, otkrivenih prilikom arheolokih iskopavanja. Posebno treba izdvojiti freske iz grobnice svetenika Puljineli. Olimpijske igre koje datiraju iz 530, 525, 520 g. pre n.e. u prvoj grobnici crtei su se sauvali u potpunosti, u ostlaima pojedini fragmenti. Sie freske je dvoboj dvaju lica. Jedan je u karakteristinoj odei, sa maskom na licu, koji dri na dugakom uetu psa, napadajui drugog uesnika, ije je telo pokriveno ranama koje krvare od ujeda pasa. Na glavi tog lica je neto kao vrea, u ruci topuz. Prvi uesnik dvoboja u grobnici svetenika oznaen je imenom Fersu. Sie te freske izdvaja se meu ostalima time to nema grke paralele i navodi na pretpostavku da pripada Etrurcima. Velika vrednost tih crtea je u tome to oni, zapravo, dozvoljavaju oivljavanje jednog od malobrojnih etrurskih siea. U strunoj literaturi opisana scena prouavana je vie puta, i interesovala je istraivae, uglavnom, u vezi sa figurom Fersu. Zaista, to lice igra glavnu ulogu u prikazanoj sceni. Opteprihvaeno miljenje je da je latinska re persona izvedena od etrurske pharsu, koja oznaava lice pod maskom. Ipak, sada je vano naglasiti i drugi momenat: na freskama u Grobnici svetenika i u grobnici Olimpijskih igara Fersu je uesnik ili ak rukovodilac krvave igre, a u Grobnici Puljineli on je naslikan u kosmikom izgledu kako se jurei udaljava. Svi ti detalji svedoe o postojanju kod Etruraca teatralizovanih predstava, gde je u osnovi glavno lice bio Fersu. Veza rei Phersu s rimskim persona 35

rezultat je popularnosti datog lica u drevnoj Italiji. Ako se pokua razjasniti semantika ikona Fersu, neophodno je uzeti u obzir slinost izmeu imena Phersu i Phersephnei, na koju ukazuje . Ergon. Ta slinost, a takoe i uloga podstrekaa u krvavoj igri, dozvoljava da se u njemu vidi olienje jednog od demona smrti. Takoe treba istai da odreena slinost njegovog imena sa imenom boginje podzemnog sveta, svedoi o prastarom poreklu shvatanja Etruraca o demonu smrti, jer se crtei Tuhulka iz 24 grobnice ORKA odnose jo na II vek pre nove ere. U opisanoj sceni prisustvo psa ukazuje na htonini karakter crtea. Potovanje vuka (psa) u praprolosti u svojstvu boanstva postojalo je kod raznih naroda. Tragovi temizma pronalaze se i meu rimskim kultovima: takvi su kultovi Marsa obred luperkalija (deranja, guljenja). U Rimskoj tradiciji to je totemistiki motiv vaspitanja cara kao vuka: kako je utvreno, on je etrurski motiv po poreklu. Potovanje vuka paralelno s kultovima htoninih boanstava bilo je rasprostranjeno i u Grkoj. Ipak, veliku tekou predstavlja odvajanje originalnih podataka, vie-manje relativna rasprostranjenost potovanja vuka, od tragova narodne etimologije, povezanom s korenom lika svemira, neobino rasprostranjenim u Grkoj i posebno u Arkadiji. Mnogobrojni nazivi koje su stvorili Grci klasinog perioda asocirali su na vuka ili svemir. L.A. Gindin smatra da su ta stvaranja povezana s boravkom anatolijskih etnikih elemenata, konkretno luvijskih u centralnoj Grkoj i na Kritu do dolaska prvih grkih plemena. Htonina priroda vuka (psa) prilino ubedljivo pojavila se u Grkoj. Ponovno oivljavanje podzemnih demona i bogova na crteima drevnih Grka je u obliku psa. U maginim papirusima boginja se direktno naziva psom koji prodire strvinu. Pas se smatrao ivotinjom posveenoj Hekati i prinosio joj se kao rtva. Hekati su pripisivali pasji oblik. Adski pas Kerber, kako je smatrao Roer, u bliskom je srodstvu sa Hekatom. U vezi sa tim interesantna je injenica, da je u Etruriji car podzemnog sveta Had crtan s glavom na kojoj je lem od vuje koe sa iskeenom eljusti. U takvom obliju taj bog crtan je samo u Etruriji. Oigledno je da se pod grkim imenom skriva prastaro etrursko boanstvo. U vezi sa glavnim motivom scene iz Grobnice svetenika borba oveka sa psom, mogue je navesti neke paralele, naroito sa lidijskim bogom Kandaulesom, ije se ime sastoji od indoevropskog naziva psa (Nav), izvedenim od korena sa znaenjem davati"(mislim pre - daviti) (sl. rusko volkodav). Prema Gesihiju, ta re se uporeduje sa Heraklom P. Kremer, oslonjajui se na tu injenicu, a takoe i na to to se ta re koristila i u svojstvu imena poslednjeg lidijskog cara iz dinastije Heraklida, objasnio je da je ime davitelj pasa" moralo u poetku pripadati bogu, koji je pobedio udovite sa izgledom psa. Takvog boga, kako ukazuje P. Kremer, smatrali su praocem lidijske dinastije, koga su Grci proistoveivali s Heraklom. Potovanje boanstva takvog roda kod lidijaca interesantno je u vezi s tim to tradicije odvajkada povezuju taj narod s etrurskim. Prema tome, momenat dvoboja sa psom, koji se sauvao u imenu lidijskog cara, prisutan je u sceni opisanoj napred iz Grobnice svetenika. Iako pripadanje tog motiva etruskoj tradiciji ne izaziva sumnje, tekoa na koju ukazuje V.V. Ivanov, predstavlja odvajanje etrurskog naslea, oigledno povezanog, s anatolijskom (ili ire sa istonomediteranskom), tradicijom od zapravo rimskog, indoevropskog naslea. Ta tekoa stoji pred nama pri pokuaju odredivanja crta tipino etrurskih u potovanju vuka, jer u etrursko-italijanskim crteima, po Dimezilu, postoji jo keltsko-italijanska tradicija, koja crta Marsa sa izgledom zveri (psa ili vuka) s trima glavama: Dimezil vidi ovde odraz keltsko-italijanskog sveta. Postojanje lidijske paralele krajnje oteava odvajanje jedne tradicije od druge. Prouavanje freski iz triju etrurskih grobnica pomae da se precizno odrede neke osobenosti etrurske tradicije. U vezi sa tim zanimljivost predstavlja prouavanje kulta Herakla kod Etruraca. Jedna od karakteristinih strana etrurske mitologije je prisutnost u njoj velikog broja grkih linosti. Neki grki mitovi bili su veoma popularni, pa se scene iz njih ponavljaju na vazama, ogledalima i drugim predmetima. Jedna od najpopularnijih linosti u Etruriji bio je Herakle. Na vazama i ogledalima esto se sreu slike njegovih podviga, na primer scena u bati Hesperida, gde Herakle stoji pored Atlante: u jednoj njegovoj ruci je topuz, a u drugoj su zlatne jabuke. Kult Herakla ostavio je mnogobrojne tragove u toponimici Etrurije. O njegovom potovanju u Etruriji svedoe hidre (zmije sa mnogo glava), iz Cera, koje datiraju iz druge polovine VI veka pr n. ere. Od 500 g. pre nove ere, pojavljuju se mnogobrojne bronzane statuetice etrurske izrade koje prikazuju Herakla sa topuzom i lavljom koom na ramenima. Postoje takode crtei glave Herakla na etrurskom novcu. Na etrurskim bronzanim ogledalima figura oznaena kao Herakle nalazi se zajedno s linostima lokalne mitologije, na primer u sceni gde Uni hrani Herakla na svojim grudima u prisustvu drugih bogova. Verovanto je ta ceremonija posinovljenja Herakla od boginje Uni, to potvrduje natpis na jednom 36

od ogledala sa prikazom Herakla, koju prevode kao Herakle sin Uni". Po tome se zakljuuje svojevrsno prelamanje grkih mitova u etrurskim oseanjima. Bitisanje u etrurskoj mitologiji shvatanja koja se razlikuje od grkih shvatanja, potvrduju i gore navedeni detalji fresaka iz Grobnice Puljineli, olimpijskih igara, i scene ve potpuno opisane na fresci u Grobnici svetenika. Uzrok posebne popularnosti kulta grkog Herakla u Etruriji neki istraivai objanjavaju time da kult Herakla i njegov mit, u Etruriji pripadaju pregrkim, tireno-peloponeskim verovanjima. Prouavana napred, scena borbe s psom iz Grobnice svetenika, moe svedoiti u korist toga, da je lidijski bog, praotac dinastije koji se poistoveuje sa Heraklom, bio, oigledno, to boanstvo koje se iroko potovalo u Etruriji pod imenom Herakle. Ukoliko moemo suditi iz gore navedenog materijala, uloga vuka u etrurskoj mitologiji je veoma znaajna. Zmija je druga ivotinja s kojom su bile povezane mnoge mitoloke ikone. Kod Etruraca ona prisustvuje u svojstvu htoninog atributa celog niza boanskih bia. Tako kod demona Herona i Tuhulki zmije su svojevrsno oruje zastraivanja. Kasnije etrurski svetenici da bi pozvali te demone, crtali su ih kako dre u rukama zmije. Kod Livija opisuje se kako su rimski vojnici, ugledavi ispred vojske etrurske svetenike koji su beali sa zmijama i bakljama u rukama, ustuknuli. Zmija je takode atribut boginje podzemnog sveta Phersepheei. Ona se predstavlja sa kosom u obliku izvijajuih zmija, takva ista bujna kosa je i kod Tuhulke. Interesnatno je, da se mi ovde sukobljavamo sa shvatanjima karakteristinim za mnoge narode Mediterana. Zmija kod njih igra ivotnu ulogu. Takve su, naprimer, statuice ena od fajansa sa zmijama u rukama, naene u Knoskom dvorcu na Kritu. Spoljanji izgled, i sluba tih ena, dozvoljava pretpostaviti uticaj istonih tradicija. Interesovanje izazivaju takode figurice enskih idola sa rukama podignutim gore, ponekad ih prikazuju sa zmijom oko pasa. Zanimljivo je da te figurice prouavaju neki istraivai tako kao da imaju takvu istu funkciju kao i uebi u egipatskom pogrebnom ritualu. Ikona Meduze, sa glavom oko koje se naokolo izvijaju zmije, bila je neobino popularna u Etruriji; otkrivamo njene crtee na spomenicima najrazliitijeg tipa, izraene u kamenu, peenoj glini i metalu nesumnjivo je da su se ovde manifestovale opte tradicije kulture koje povezuju Etrurce sa narodima mediterana, tradicije koje ne mogu biti objanjene iskljuivo jednom pozajmicom. Uloga zmije znaajna je u carskom ritualu Hetitskih i egipatskih tekstova. U indoevropskoj mitologiji univerzalna ritualna funkcija cara je borac sa zmijom. Zmija je veoma rasprostranjen lik u krugu starogrkih varijanti mita o dvoboju gromovnika sa zmijom. Na primer, mitovi o pobedi Zevsa nad Tifonom i o Kiklopu poraenom od Herakla. Mit o Tifonu nailazi na podudarnost sa hetitskim varijantama o dvoboju boga oluje sa svojim protivnikom. U mitologiji dvoreja postojali su slini motivi, naroito dvoboj izmedu vladara vanog vetra Ninurtoja sa krilatim zmajem Asatom. Trea varijatna borbe sa zmijom je epizoda iz eposa o Gilgameu, gde se heroj bori sa zmijom pored drveta ive. Meu prouenim analogijama najvei znaaj imaju istonomediteranske tradicije, koje obrazuju vezu izmeu severnoevropske areale i oblinje istone zone. Zmija i vuk nisu jedine ivotinje, koje su bile poznate etrurskoj mitologiji. Posebno su interesantni crtei grabljivaca, kojima poinje takozvani orijentalistiki period i koji se zavrava etrurskom umetnou. To su panteri, grifi (ivotinje pola lav, pola orao) koji kidaju plen. Takvi crtei esto se susreu meu ve poznatim spomenicima, na primer iz grobnice Kampana u Vulji, na bronzanoj situli iz ertoze (kombinaciji sa drvetom ivota, toliko svojstvenoj oblinjoj istonoj tradiciji). Poslednjih godina meu novim spomenicima, otkrivenim na teritoriji Etrurije, zapaa se mnogo novih potvrda posebne panje koju su poklanjali Etrurci crteima grabljivica, fantastinih bia, u pogrebnom kultu. Tako su, u iskopinama 1974. g. u mestacu Grepe di san Andelo otkrivene dve pogrebne elije. Zajedno s velikom koliinom raznovrsnog materijala naena je statua Harona i figure lavova i leoparda. Naene stvari datiraju iz IV v. pre nove ere. Krilata fantastina bia na kipovima iz Bolonje, u kombinaciji sa motivom drveta ivota, toliko svojstveni oblinjoj istonoj tradiciji, jedan su od najee upotrebljavanih siea na tim spomenicima. Kao primer moe se navesti kip iz Varana sa drvetom ivota na jednoj strani, i krilatim biem na drugoj, izraenih u oigledno orijentalnom stilu. Drvo ivota sa rozetama na granama uporeuje se po svom stilu s takvim istim rozetama na spomenicima drevne Mesopotamije. Istone crte na kipovima iz Bolonje, koji se odnose na period Vilanova, daju mogunost da se precizno podele etrurske tradicije; odraz su onih ideja koje su kasnije bile razvijene u etrurskoj mitologiji. Kipovi iz Bolonje, koji se odnose na period Vilanova, po trenutnom miljenju mogu se podeliti na nekoliko grupa: jedna od njih (tipa mengir) potie 37

iz alpske zone, druga, izraena u kipovima orijentalnog stila, neposredno je s oblinjeg Istoka zajedno s tim uticajem, koji potie s poetka VIII v. p. n. ere u Italiji. U etrurskom slikarstvu i u crteima na sarkofazima nisu sluajne scene lova i ribolova, a takoe ni pojedini crtei delfina i riba. Najbogatiji materijal iz te oblasti predstavlja Grobnica lova i ribolova (prva polovina VI v.p.n.e.) i Grobnica lavica (VI v.p.n.e). Do sada je otkriveno nekoliko spomenika sa slinim predstavama: to je motiv delfina koji se igraju na talasima, otkriven 1975. g. na sarkofagu iskopanom u oblasti Viterbo, motiv koji se ponavlja kasnije u poznatoj grobnici Tifona. Zanimljivost predstavlja injenica to su slini crtei u izobilju zastupljeni u mediteranskoj tradiciji. Vlada miljenje da crtei mogu biti povezani s predstavama o moru kao iskonskoj supstanci odakle se kao iz materinskih nedara pojavilo sve postojee na zemlji. U skladu sa tom teorijom delfini su olienje proizvodne snage. Ribolovni motivi otkrivaju veliku arhainost, i svojstveni su mnogim mitologijama. Tako na primer u skandinavskom eposu veoma je rasprostranjena slina tema. U mitovima Polinezijaca o Mani koji lovi ribe-ostrva, u mitologiji sahalinskih nimfa, to je shvatanje o kitu, ije je telo obraslo umom. Takvi motivi ptica-ronilaca, ribaro-dimiurga u osnovi svedoe o prvobitnoj univerzalnoj koncepciji o primarnosti okeana, sa ijeg se dna podiglo kopno. Na alost, etrurska mitologija je veoma malo poznata i zato je nemogue odrediti osnovne cikluse i siee. Gore navedeni materijal predstavlja elemente etrurskih siea, koji su u optoj tematici etrurskog slikarstva retki, jer u njemu, uglavnom, preovladavaju grki motivi. Na kraju za istraivae su tim vie vrednije etrurske tradicije. Elementi maginog pogleda na svet najoitije se pokazuju u etrurskoj praksi odreivanja sudbine ili proricanja. Kako je napred reeno, za odreivanje boanske volje, Etrurci su koristili raznovrsna sredstva. Pri tom zapaa se paradoks: s jedne strane, Etrurci su priznavali svemonost sudbine, s druge strane teili su da iskoriste razne naine da bi je izmenili. S nae take gledita, ovde se ispoljila zastarelost magije, kada je od nje ostala predstava o bezlinoj objektivnoj neophodnosti, o sudbini koju je mogue saznati. Magini obred u toj predstavi, sposoban je da izmeni stanje predmeta ili boanske snage i da utie na ono to se dogada. U etrurskim mitolokim predstavama, a posebno u praksi kulta, provlae se crte magijskoreligioznog pogleda na svet, svojstvene narodima Mediterana. Sada vlada miljenje, da su Etrurci sa svojom kulturom bili deo kulturne batine drevnog Mediterana, zato se kod njih, kao i kod drugih naroda tog zajednitva, mogu nai elementi koji potiu iz zajednikog izvora. Tako F. Kihle pronalazi u kritskomikenskom svetu elemente iste religiozne koncepcije, koja se manifestuje u obiajima triumfa. F. Kihle skree panju na Livijev opis (VII. 17), o tome kako su rimski vojnici, ugledavi svetenike kako bee ispred vojske sa zmijama i bakljama u rukama, ustuknuli i kako je konzulima i legatima bilo strahovito teko da im objasne koliko je smeno to beanje. Autor izvodi zakljuak da su u ovom sluaju Etrurci nameravali da lino pokau Rimljanima duhove, koji upravljaju bitkom, a u ije postojanje su vrsto verovali. Dok je za konzule-Rimljanine to bilo besmisleno shvatanje, dotle je za Etrurce bilo stvamo pozivanje duhova koji postoje. F Kihle smatra da otrije, od onog to je uradio Livije, nije bilo mogue predstaviti kontrast izmeu dvaju naroda. Po njegovom miljenju, ovde je re o dva religiozna sveta; u ponaanju etrurskih svetenika, oigledni su ostaci drevne, za Grke i Rimljane ve prevaziene religioznosti; tanije, to su ostaci maginih pretstava drevnih naroda, koji su naseljavali Mediteran. Sa takvim predstavama sreemo se i na Minojskom Kritu. F. Kihle detaljno prouava crtee boginje sa zmijama u rukama, objanjavajui pri tom, da je pri vrenju kultnih obreda u kostimu boginje nastupala stvarna ena. Figura slina Haronu u rimskom cirkusu, koja iznosi sa scene tela ubijenih gladijatora, odevena je u etrurskog demona. Takvi isti relikti prisutni su u obiaju trijumfa, gde je trijumfator, ugaajui Jupiteru, bio odeven u kostim koji je odgovarao etrurskoj statui tog boga, pri emu se njegovo lice prekrivalo crvenom bojom. Trijumfator je u tom sluaju isto kao etrurski svetenici, koje je opisao Livije, liio u kostimu Harona na boga i poimao se u predstavljanju kao njegovo utelovljenje. F. Kihle prouava triumf kao okamenjeno etrursko naslee u Rimu, jer predstave koje lee u osnovi tih pojava (epiphanie) Jupitera u liku triumfatora odgovarale su osobinama etrurske religioznosti. Autor smatra, da se, zahvaljujui Minojskoj i etrurskoj kulturi, kojima danas predstavljamo svet Mediterana u njegovoj dubokoj prolosti, nalaze dokazi da su se u okvirima kulturnih radnji boanska bia ovaploavala u odgovarajue odevenim ljudima. U Rimu, koji je posebno podvrgnut intenzivnom etrurskom uticaju, u ritualu trijumfa sauvala se forma ponaanja uslovljena drevnim verovanjima. Na osnovu navedenih komparacija, autor izvodi zakljuak, da su se prvobitno te ritualne radnje javljale kao odraz maginog poimanja sveta drevnih naroda Mediterana. 38

Izuavanje predstava Etruraca o svetu koji ih okruuje, uraeno na osnovu analiza podataka iz etrurske mitologije, religije i kulta dozvoljava da se izvede niz zakljuaka. U predstavama Etruraca o svetu izdvajaju se, u krajnjem sluaju, dva sloja. Prvom sloju pripadaju arhaini elementi, tj. univerzalne predstave tipa desno-levo, dobro-zlo, gore-dole, i tome slino. Ovome sloju pripadaju tragovi maginih predstava, koje se pojavljuju u praksi kulta. Pojedini arhaini siei i motivi su rekonstruisani na osnovu izuavanja tematike slikovite umetnosti. U njihov sastav ulaze takvi motivi kao to su borba s htoninim demonima, potovanje zmija, vuka, riba. Oznaeni arhaini elementi, koji ulaze u etrursku sliku sveta, imaju univerzalni karakter. Ipak neophodno je istai da su genetski vezani s etrurskim predstavama, narodi Mediterana. Sve te crte, koje ulaze, kako je ve pokazano, u konani zbir paleolita, nastale su od Etruraca i preraene na osnovu linih nacionalnih tradicija. Kao rezultat dugotrajnog razvitka u etrurskoj mitologiji odomaile su se od najranijeg perioda tj. od VIII v. pre n. ere, oblinje istone crte, i ta vodea linija ostaje neizmenjena i u toj komplikovanoj slici pogleda na svet koju su gradili etrurski svetenici pri proricanju u periodu rimske vladavine u Toskani. Zajedno s tim Etrurci su na teritoriju Italije prodirali oigledno postepeno, u odvojenim migracionim grupama, prirodno stupajui u kontakte sa lokalnim stanovnitvom, osnovom za takve kontakte mogla su posluiti arhaina shvatanja, koja su poticala iz kamenog veka, i koja su leala u osnovi i jedne i druge kulture, davala su mogunost Mitalima, koji su bili na niem nivou drutvenog razvitka, da usvoje ideje etrurske kulture. Proces se pojednostavljivao time to su se komplikovanija shvatanja Etruraca zasnivala na tom istom arhainom sistemu verovanja, koji karakterie epohu prelaska od kamena prema metalu. Moe se navesti kao primer trodelno deljenje sveta izraeno na kipovima iz Alpske zone, u predelu Bolonje, i na odgovarajue deljenje u etrurskoj mitologiji. Ovome pripada i etvorolano deljenje prostranstva, toliko razvijeno u etrursko-religiozno kultskoj strani religije, i esti crtei kruga podeljenog na etiri dela, i krstastih znakova na petroglifima Alpa. Ipak, upravo etrurska je ideja deljenja prostranstva na 16 delova kue bogova, mada sama ideja ini slinim taj detalj kosmogoninog mita Etruraca sa odgovarajuim mesopotamskim (vavilonskim). U tumaenju etrursko kosmogoninog mita u enciklopediji Suida osea se obrada po biblijskom obrascu. Ipak, kod mnogih crta slinosti s mesopotamskim, hanaanskim i biblijskim kosmogonijama, postoji jedan detalj predstavljen samo u vavilonskim i etrurskim kosmogonijskim mitovima, a to je detalj vezan s Mardukovim ustrojstvom nebeskih zvezdanih boravita za velike bogove u radijalnim sazveima, koja je on utvrdio. U etruskoj mitologiji demijurg je razmestio bogove u 12 kua u isto vreme kada u biblijskoj tradiciji umesto 12 boanskih kua postoji predstava o sedmodnevnoj nedelji. Predstava o 12 kao o sakralnom broju, veoma je karakteristina za Etrurce (12 bogova, savez 12 gradova i tome slino), i ivot oveka odreivao se u 12 sedmica, a trajanje postojanja drave ocenjivala se, po predskazanjima etrurskih proroka, za Rim u 12 stolea. Dvanaest hiljada leta odveli su etrursku kosmogoniju na stvaranje sveta i postojanje oveanstva u njemu. Vano je istai u etrurskoj religoznoj i mitolokoj tradiciji jo jednu znaajnu crtu, koja potie takoe iz arhainog perioda, vezanog za magini karakter pogleda Etruraca. To je da su sva znanja o svetu, koja su se ispoljila u odgovarajuem kosmogonijskom mitu i u religioznoj praksi, pri gradenju templuma, sjedinjena s predskazanjem i pokuajem da se odrede rokovi postojanja pojedinih individua i itavih drava, putem komplikovanih rituala da se utvrdi boanska volja i da se utie na nju. Ideja uporedivanja etapa ovejeg ivota sa kosmosom kod Etruraca ini kompleks njihovih predstava veoma karakteristinim. Ve u ranijim etapama razvitka etrurske religije, formirao se, kao vodei princip korienja sakralnih uputstava za olakavanje pronicanja u sutinu uputstava bogova i mogunosti da se izbegne kod sluajeva njihova nepovoljnost, to je Etrurcima donelo slavu meu narodima Italije. Zanimljivost predstavlja injenica da se u drevnom Vavilonu i uopte na Istoku odreivanje boanske volje i proricanje sudbina inilo samo u odnosu prema caru i dravi. U Etruriji, pak, analogne radnje vrile su se i za odreivanje sudbine pojedinih individua. To potvrduju svedoanstva koja dolaze od antikih autora, posebno od Cicerona u De haruspicum responso", o praksi proroka. Osim toga, postoje svedoanstva o postojanju religioznih knjiga kod Etruraca pod nazivom Libri fatales, u kojima su se davale instrukcije o odreivanju sudbine pojedinih linosti i drava. Tu neobinost neophodno je imati u vidu kada se govori o kasnijem oslanjanju helinistike astrologije na drevna shvatanja Etruraca. Obino se misli, da je helinizam odreivanjem sudbine pojedinih individua dopunio proricanja Drevnog Istoka. 39

Zanimljivost predstavlja u vezi sa tim injenica da su kod Etruraca postojali pojmovi: Dom", sudbina" u odnosu prema mestu boravka pojedinih boanstava u regionima neba i predstave o vezi tih predela sa ivotom individua i drava. Naroito blistavo to ilustruje sistem deljenja neba na 16 predela i s njima u vezi simbolika. Pojam dom" planeta i sazveda je tipian za astroloki sistem, koji je uspeo da se iroko rasprostrani u epohu helinizma, i u najkasnije vreme, kada se astrologija pretvorila u pseudonauni sistem. U njoj se izdvaja najstariji sloj (4 take koordinata i dodavanje njima 4 i 8 predela) formirajui se u obliku 16 predela koji su samo kod Etruraca. Nisu sluajne analogije sa etrurskom slikom sveta, u kojoj je bila uvrena veza izmedu kretanja nebeskih tela sa ivotom ljudi, otkrivene ba u helinistikom periodu. Analogije svedoe o tome, da je Etrurija mogla predstavljati jedno od ognjita odakle su se irili slini pogledi u zemljama drevne Evrope. U delu Astronomica rimskog pisca Maniliusa izloeni su osnovni principi astrologije, koji su bili rasprostranjeni u ondanjem drutvu. Kao primer moe se navesti ema za odredivanje sudbine, poznata pod nazivom krug Petozirisa". ema je zasnovana na etvorodelnom deljenju, gde je srednja linija, koja deli gornji svet od podzemnog sveta, bila granica ivota i smrti. ZAKLJUAK Istraivanje etrurskih shvatanja o svetu, a takoe i elemenata njihove mitologije, omoguavaju da se odgovori na neka pitanja vezana za poreklo etrurskih verovanja i njihovih genetskih osobina. Razmatranje religioznih i mitolokih predstava o svetu omoguili su da zakljuimo da je etrurski model sveta idealni sistem, zasnovan na orijentaciji posebnih delova koji su sastavljeni od 16 regiona; oni ulaze u etvorodelnu podelu svemira. Ti principi su se odrazili u panteonu i religioznoj praksi, u toku koje je bilo obavezno ponovo obnoviti gore iznetu shemu ureenja sveta (izgradnja templuma od svetenika). Etrurci su zamiljali da su sva dogadanja u ivotu i drutvu tesno povezana sa kosmosom, i razradili su meusobni odnos etapa ovekova ivota sa brojanom simbolikom i uenjem o ulozi sedmogodita u ovekovom ivotu. Prisutnost odredenih znakova o nebeskim telima potvruje, takoe, znaajna uloga u njihovom panteonu dii consentes, koji se javljaju kao personifikacije 12 zodijalnih sazveda. Razmatrajui etrurski model sveta mi smo otkrili niz arhainih elemenata, koji ukazuju na veoma staro jezgro slinih predstava. Medu tim elementima znaajnu ulogu je igrala etvorolana podela prostranstva, a takoe suprotstavljanje dobra i zla, koje je nastalo jo u paleolitu Evroazije. Arhainost etrurske slike sveta dopunjuje se prisutnou, oigledno, celog niza mitolokih likova, kojih ima u mitologiji mnogih naroda u arhainom periodu njihove istorije. Naroito su este slike zmija, riba, grabljivica, a takoe i elementi mita o kultnom heroju, koji se bori sa htoninim snagama (slike iz Grobnice svetenika i Grobnice Olimpijskih igara). Arhainost nekih elemenata etrurske religije, mitologije i kulta, dopunjava se prisustvom jasnih veza sa predgrkom kulturom Balkanskog poluostrva i ostrva Egejskog bazena. Pored arhainih dokaza ta okolnost se potvrduje podacima drugih nauka, naroito lingvistikom. Gore navedena re frontac omoguila je S. A. Mostreli da utvrdi da je ona povezana sa fulguratorom latinskog teksta i javlja se kao derivat od mediteranskog B(h) Re/ONT sa znaenjem rog", pod kojim se, verovatno, metaforiki podrazumevala munja. E. Peroci iznosi miljenje da se re tebena, sa kojom je povezano shvatanje rimske rei toga, moe tumaiti kao derivat od naziva tkanine mikenskog porekla te = pa. Arheoloki podaci svedoe da je tokom dve hiljade godina pre n.e. mikenska kultura ispoljila veliki uticaj na kulturni razvitak susednih zemalja zapadnih regiona. Na Liparskim ostrvima, severno od Sicilije, bili su naeni natpisi i drugi dokazi koji govore o vezi sa tom kulturom. U poslednjem periodu istorije mikenskog drutva trgovci su prodirali i u predeo June Italije i Sicilije. Oigledno, uticaj egejske kulture ispoljio se i na razvitak italijanskih plemena, mada istaknuti stepen toga uticaja na razne delove poluostrva predstavlja i danas jedan od veoma vanih zadataka savremene istorijske nauke. U to vreme, kada su se Juna Italija i Sicilija nalazile pod uticajem Egejskog sveta, ostali deo Italije bio je zauzet od naroda koji je predstavljao dve velike grupe u dolini Poa, oko 1700 godine pre n.e. razvijala su se naselja iji su se stanovnici bavili zemljoradnjom, takozvani Terakoti, koji su pripitomili konja i koji su znali da obrauju bronzu. U tom predelu preovlaivao je uticaj iz Centralne Evrope. 40

Krajem II hiljadugodita pre n.e., kao to je poznato, bile su velike seobe naroda po celoj Evropi, praene propau bliskoistone civilizacije. Prvo hiljadugodite pre n.e. vezano je u Italiji za razvitak Vavilona; ono se karakterie korienjem gvoda i prakse kremacije u pogrebnim obredima. Teritorijalno ona se potvruje od doline Poa do Lacijuma. U planinama centralnog dela poluostrva nastavila je da se razvija apeninska kultura u to vreme, kada je vei deo Jadrana bio pod uticajem ilirskih plemena. U Italiji, kao i u Centralnoj Evropi, pojavljuje se grupisanje vojnih slojeva u drutvu. Na stenama Valjkamonike mnoge slike pokazuju naoruanog konjanika i odreene hijerarhije u drutvu. Sa tehnike take gledita ti crtei pokazuju evoluciju naina prikazivanja stvarnosti i razne nivoe shvatanja sveta. Na taj nain, Italija u prvoj hiljadi godina pre n.e., iako nije mogla prema nivou svoje kulture da parira razvijenim civilizacijama Bliskog Istoka, jo manje je mogla da zaustavi istone uticaje, koji su zahvatili njene obale. Dolazak u Italiju Feniana i Etruraca, oznaio je drugu etapu prodiranja u italijska plemena istonih kulturnih uticaja. Izmedu tri navedena naroda ba Etrurcima je bilo sueno da sprovedu tu tradiciju neposredno u Stari Rim, a prema tome i posredno i na evropsku kulturu u celini. Izneti poloaj ne treba da umanji znaaj grkog kulturnog uticaja, koji, ipak, u Centralnoj Italiji, u eposi etrurske vladavine, nije bio dominantan. Etrurski odredi, kako saoptava Herodot, u traenju plodne zemlje napustili su Malu Aziju i uputili se prema zapadu. U Italiji su osnovali svoj grad, na vrhovima breuljaka, kako bi lake drali u pokornosti starosedeoce koji su pripadali vavilonskoj kulturi. Veina savremenih istraivaa prihvata to gledite, mada ima i protivnika. Oigledno, etrurska ekspanzija odvijala se u nekoliko etapa, u toku kojih se pratio proces uzajamnog dejstva dve tradicije lokalne i strane. Prisutnost istonih motiva u religiji i mitologiji Etruraca objanjava se ispoljavanjem starih mediteranskih tradicija. Etrurska civilizacija ispoljila je veoma jak uticaj na razvitak susednih italijskih plemena, a pre svega na Latine. Najvaniji uticaj koji se ispoljio u odnosu na Rim i njegovo prihvatanje koncepcije boanskog porekla carske vlasti je uvodenje ceremonijalnog trijumfa, to je ranije bilo njemu tue. Prodiranje tih ideja u rimsku drutvenu sredinu doprinelo je u Rimu gradnji hrama Jupitera na Kapitolskom breuljku za vreme etrurske dinastije. U kultu tog boga ispoljile su se etrurske crte. Antropomorfni oblik boanstva takoe je bio posledica etrurskog uticaja na rimsku religiju, u kojoj su preovladavala prvobitno neodreena boanstva. (numina). Ipak, u celini, etrurska kultura je bila strana Rimljanima, a to se ogleda u prvom redu u tome, to su oni najvie sauvali za potomstvo dokaze o kulturi svoje zemlje. U izvesnoj meri interesovanje za nju nastalo je u kasnijem periodu rimske istorije u vezi sa uticajem astrologije, ije su elemente bili otkrili u etrurskoj kulturi Ciceronovi savremenici. Bez obzira na to to smo mi saznali o manjem delu etrurske mitologije, mogue je na osnovu tih podataka stei utisak ne samo o nivou njenog razvitka, uporedo sa susednim italijskim plemenima, ve i onom istorijskom znaaju, koji su imale mitoloke predstave Etruraca, koje su iskazane na crteima na zidovima grobnica, vaza i ogledala. Etrurija (savremena Toskana) oblast je najstarije italijanske kulture, koja je tesnim vezama povezana sa mediteranskim i grkim svetom. Etrurci su pozajmili i na svoj nain preradili ceo niz grkih legendi i mitova, koji su uglavnom povezani sa podzemnim svetom. Deo njih se odrazio i na freske pogrebnih elija na reljefina sarkofaga. Originalnost nekih likova koji imaju grka imena (Aid, Haron) ukazuju na tu pomeanost sa drevnim etrurskim verovanjima koja su pretrpela te linosti na teritoriji Etrurije. Poraz Etruraca prekinuo je razvitak njene kulture. Gradovi su slabili, delovi naselja su se raspadali meu italijskim, veina je pomrla od malarije, koja je besnela u toj oblasti. U I veku pre nove ere to su bile puste zabaene zemlje. U eposi srednjeg veka prvi su zavirili u etrurske grobnice italijanski seljaciratari. Pred njima se otvaraju cele sobe, iji su zidovi ukraeni crteima, koji prikazuju umrle, okruene adskim demonima i fantastinim ivotinjama. Na taj nain umetnost i siei koje su ranije sintetizovali Etrurci, postali su svojina srednjevekovne Italije. Pronadene slike adskih scena ne protivree hrianskom shvatanju, ak su za njih bile ivopisni izraz koji je ranije nedostajao. Pored toga stanovnicima iz Toskane trebale su biti poznate neznaboake i lokalne legende o podzemnim bogovima. Sasvim je verovatno, da je Dante, rodom iz Toskane, znao te legende, a to je najglavnije video je freske iz etrurskih grobnica, o emu svedoi njegov opis hrama 41

(pakao, 3,97): nepokretan vuneni lik, uasan kraj laara sumrane reke, oko ijih je oiju bio crveni plamen u obliku zmije... . U etrurskom predstavljanju pakao se uporeivao sa vukom (na primer lik iz Grobnice Galini). Dante, oigledno, pod uticajem te svojevrsne mitologije naziva pakao prokletim vukom (lupo male detto). Figura Lucifera s trima glavama, podsea na slike Heriona iz Grobnice Golini. Danteovim likovima bliske su i dve etrurske terakotske maske IV vek pre n.e. One su stvarane na osnovu grkih likova pauna, satira, ali za razliku od grkih, u njima nedostaje raniji komini efekat: Etrurci u prvi plan uzdiu uas, strah. Izvori, koji su posluili kao podsticaj u razvitku danteovske demonologije ispoljili su se u likovnoj umetnosti njegovih savremenika, npr. kod ota figura Lucifera u zidnom slikarstvu kapele Arene u Padovi. Ta naslednost kulturnih tradicija pridaje jo vei znaaj razradi takvih problema stare Italije, kao svojstva duhovne kulture naroda starog sredozemlja, a naroito Etruraca. MITOLOKA SLIKA SVETA DREVNIH ETRURACA Etrurci su se razvijali izmeu reke Tibra i Poa, od 90 do 500. godine nae ere. Njihovo poreklo je jo uvek nepoznato, pa se ne zna odakle su doli i kojoj skupini pripadaju, mada se u poslednje vreme vezuju za Pelazge, koji su, kao to se pretpostavlja, jedno vreme naseljavali i nae Balkansko poluostrvo, ali su kasnije otili za Aziju, ostavljajui tragove svog prisustva i na naem terenu. Etrurska civilizacija je bila veoma razvijena, o emu najbolje govore spomenici koji su ostali za njima. Naime, Etrurci su pravili izvanredne umetnike predmete, naroito od bronze, ali i grnarije, i mnogi od njih su doprli do nas, te na osnovu toga moemo zakljuiti da su imali prefinjeni estetski ukus i razvijenu stvaralaku tehniku. Za njihovu religiju H. S. Robinson i K. Vilson u knjizi Mitovi i legende svih naroda", kau sledee: U religiji Etrurci nisu pokazali tako ivu matu kao Grci. U stvari, religija im je 'sumorna i setna. ini se da im je cilj bio da doznaju volju natprirodnih sila pomou groma, munje i slinih pojava. Verovalo se da postoje dva reda bogova: vii red, nejasan i bezimen, i nii, koji se sastojao od est mukih i est enskih boanstava po imenu Konsenti. Ovo je, s druge strane, podrobno objanjeno i u knjizi N. K. Timofejeve, koja je pisana izvanredno i analitiki. Kao i svi drevni narodi, i Etrurci su imali mitove o nastanku sveta i o njegovoj apokalipsi. Taj nastanak oni su povezivali sa postojanjem veze izmeu rasporeda i kretanja nebeskih zvezda, pa su smatrali da se stanje kosmosa odslikava na rtvama posveenim bogovima, te je orakulstvo, u kome se ogleda ova simbolika uzajamnih veza kosmikih sila sa boanstvima, bilo veoma razvijeno, ak je igralo predominantnu ulogu pri brojnim obredima i ritualima. Poput grkog panteona, i etrurski je bio veoma razuen i sastojao se od dobrih i zlih boanstava. Glavni bog je bio Tinije; on je odgovarao grkom Zevsu i rimskom Jupiteru, pa je sasvim razumljivo to su mu svuda gradili hramove, prinosili rtve i u njegovu ast odravali ritualne praznike. Kao to primeuje N. K. Timofejeva, vlast vrhovnog boga Tinija sastavljena je od dvanaest bogova koji su se zvali dii consentes. Broj dvanaest je bio prisutan u mnogim etrurskim postavkama, a povezan je, oigledno, sa znacima zodijaka. Kao svemono boanstvo Tinija je vladao i trima vrstama munja. Drugo boanstvo je boginja Kupra, koja simbolizuje svetlost i dan, a odgovara grkoj Heri i rimskoj Junoni. Ona je povezana i sa blagodetima braka i branih veza. Potom dolazi boginja Menrva, koja odgovara grkoj Ateni i rimskoj Minervi, pa je sasvim razumljivo to je slavljena u svakom gradu. Ime Menrve se nalazi u epigrafu jetre pomou ega su proroci proricali budunost. Meu boanstvima koja su bila takoe predmet oboavanja treba istai i Usila i Losnu; naime, to su sunce i mesec. Usil odgovara grkom Apolonu, pa su ga prikazivali kao deaka sa lukom i strelama, dok je Losna simbol polumeseca i odgovara rimskoj boginji Dijani. S druge strane, Sethijans je bio bog vatre i njemu odgovara grki bog Hefest i rimski Vulkan. Nethus je bog vode, kao i grki Posejdon ili rimski Neptun, a Fulfans je bio bog zemlje i zemljinih blagodeti, neto poput grkog Dionisa; ovaj bog je u etrurskoj mitologiji figurirao jo pod imenom Vortumnus ili Volturnus, a ojegov enski parnjak je bila Volturna. U etrurskoj mitologiji pojavljuje se i boanstvo pod imenom Maris, iji kult sadri u sebi nekoliko pomeanih tendencija i imnogo puta je bio predmet izuavanja, budui da je oigledno da ime upuuje na rimskog Marsa, svemonog boga rata, pa se ini da su ovaj kult Rimljani pozajmili od Etruraca. Meutim, po svoj prilici, a to primeuje i N. K. Timofejeva, kod Etruraca je bilo vie bogova rata, tako da ova 42

injenica zamagljuje nau pravu predstavu o ovom boanstvu ija je uloga bila nesumnjiva u svim ratnim pohodima. N. K. Timofejeva primeuje: Pitanje o ovom ratnom boanstvu kod Etruraca predstavlja izvesnu sloenost, jer pravih podataka koji svedoe o Maris ,kao o bogu rata nema. Iako se utvruje njegova funkcija kao pokrovitelja rastinja, onda druga njegova funkcija potvruje se samo na osnovu rimskih i italijanskih kultova Marsa. U vezi sa tim nejasno je koliko je bilo kod Etruraca bogova rata. Najvie se pominju Lavam, Lalan i Laran (na bronzanom modelu to se ime ne inalazi). Pitanje ostaje otvoreno, mada nam se ini da Maris, Lalan li Levam oznaavaju jedno te isto boanstvo sa odgovarajuim raznim funkcijama". Nezavisno od ovoga, ponavljamo da je oigledna etimoloka veza izmeu Marisa i rimskog Marsa. Sem toga, Etrurci su imali i domaa boanstva, meu kojima je i boginja Turam, koja odgovara grkoj Afroditi i rimskoj Veneri, dok Turns odgovara Hermesu ili Merkuru, pa se ak smatra da je ime Turns samo etrurski oblik grkog imena Hermes, a po svoj prilici je kult ovih boanstava bio veoma rairen kod Etruraca. Kao i u svim mitologijama, i u etrurskoj je prisutna vizija donjeg sveta, za koji su takoe vezivali pojedina boanstva. Najpre bismo istakli Mantusa ili Manija, koji su, zaipravo, bili gospodar i gospodarica etrurskog podzemnog sveta, a odgovaraju grkom paru Hadu i Persefoni, ili rimskom Plutonu i Prozerpini. U svesti Etruraca bog Mantus je imao lik starca sa krunom na glavi i krilima, a katkada je u rukama drao buktinju i punu aku eksera, ime je stavljao do znanja da su njegove odluke konane i da se nikako ne mogu izmeniti. U bliskoj vezii sa ovim boanstvima je i demon Haron, koji, zapravo, slui ovom boanskom paru; on je pola ovek, a pola ivotinja, divljeg izgleda, plamenih oiju, sa krilima koja mu omoguavaju da se za tren oka nae na odreenom mestu; oko glave je i on, kao i grke Meduze, imao obavijene zmije, a u ruci je drao ogroman eki, katkada i ma, pa se inilo da time eli nesrenoj rtvi da zada konani udarac. Negde je Haron predstavljen sa nosom demona, u obliku povijenog kljuna, kao kod grabljivaca, a naoruan je ekiem, simbolom smrti kod Etruraca, koji odgovara hrianskom simbolu kose, kojim unitava svoje rtve. Sem toga, Haron se bavio prevoenjem dua u podzemno carstvo. Treba napomenuti i to da Haron, kao hipostaza zla uiva u svakom obliku razaranja, pa prema tome i u smrti, te se katkada prikazuje i na konju kako nosi duu u podzemni svet. U podzemnom svetu Mantusa, svoga gospodara, Haron je presrean, okruen je devojkama i demonima, mukim i enskim, i uiva; on je najistaknutija lik etrurske demonologije, pa se stoga ljudi njega plae i izbegavaju svaki susret sa njim. Meutim, zanimljiv tvorac etrurske mate je Tuhulka, najzloslutniji demon, koji takoe simbolizuje smrt i unitenje. Na slikama u grobnici Orko, Tuhulka je prikazan kao demon sa krilima, konjskim uima i kosom koja se podie u obliku zmije nad njegovom glavom. U ovom udovitu ovaploene su, nema sumnje, etrurske predstave o smrti i muenjima. I kao to primeuje na autor, N. K. Timofejeva, simbolina slika Harona i Tuhulke imaju veze sa grabljivicama, koje su se najpre javile kao olienja smrti. Vrhunac demonske vizije je bio Vant, bog smrti, on se identifikovao sa duhom. On je stajao pored otvorenog groba i nareivao da se seje smrt. Razume se, on uiva u smrti, kao i Haron, samo sa tom razlikom to se pojavljuje kao konani izvrilac smrtnog ina. Etrurskoj demonologiji pripadaju jo i Kalmu, bog grobnica, koji je u ruci drao ma kojim bi presekao nit ivota, i sa buktinjom otvarao vrata grobnica, i Nathuns, demon nakostreene kose, sa zubima koji sve raskidaju; u rukama je drao zmije kojima je mahao iznad due umrlih. Zmije su u etrurskim predstavama o svetu i ivotu bile neprestano prisutne i imale iroku simboliku. Jo jednog demona treba naznaiti. To je Lasa, demonsko bie enskog roda, koja se prikazuje u obliku obnaene ene sa dijademom i minuama na uima; ona dri u desnoj ruci kalandar, a u levoj tablice, pa se na osnovu toga moe zakljuiti da pripada onim demonima koji su zapisivali izvrena dela za ivota umrlog i na osnovu toga donosile presudu. Ovim bismo iscrpli najvanijii segment etrurskog panteona. Kao to se vidi, bio je rairen i bogat, sa brojnim boanstvima i kultnim herojima, pa se ini da je, kao takav, dosta uticao i na rimsku mitologiju. Meutim, injenica je da ovaj panteon nosi recidive grkog, to upuuje na zakljuak da su sami Etrurci bili neprestano u vezi sa Grcima do dolaska na italijansko tle. Kako nas obavetava jo Herodot, Etrurci su u traganju za plodnijom zemljom poli prema zapadu i u Italiji su osnivali svoja 43

naselja, i to na vrhovima breuljaka kako bi starosedeoce lake drali u pokornosti. Stoga i primeuju pojedini istraivai etrurske kulture da je grka mitologija prodrla u rimsku kulturu zahvaljujui Etrurcima. Posle izvanredne studije N. K. Timofejeve o mitoloskoj slici etrurskog sveta, u kojoj se, kao to i sam italac vidi, podrobno i veoma meritorno analiziraju mnogi aspekti ove, po mnogo emu, originalne vizije, smatrali, smo da je bilo neophodno da pruimo i ove detalje, kako bi tu sliku upotpunio svaki italac ove knjige, utoliko pre to je ovaj mitotvoraki svet mediteranskog porekla i dosta se pribliava svim mitolohim vizijama nastalim u ovom basenu, koji je, nema sumnje, svojim spektakularnim dekorima pruao anse svakoj mati da se razvija i da osmiljava mnoge predstave i vienja. Miodrag B. IJAKOVI

44