Definicija i osobine informacije Informacija oznaava pojmove kao to su: prouavanje, uputstvo, obavetavanje.

Definicija informacije: Informacijom se naziva sadraj onog ato razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem. Informacija je pojam suprotan od entropije. Informacija moe, ali ne mora, poveati koliinu znanja primaoca. Podatak i informacija se razlikuju po stepenu obrade i nainu upotrebe. Podatke prikupljamo i registrujemo ih da bi ih mogli uvati i po potrebi koristiti. Proces informisanja Proces promena podataka u informaciju zasnovan je na sedam koraka koji zajedniki obuhvataju proces informisanja: prikupljanje, organizovanje, analiza, uvanje, obrada, primanje i prenoenje, prikazivanje. Poslovna informatika Poslovni sistem predstavlja osnovnu eliju privrede kao velikog i sloenog sistema i jedan od kljunih nosioca delatnosti i u isto vreme ishodite brojnih uticaja u odnosu na ostale delove sistema. Definicija: Poslovna informatika je aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti poslovnih sistema uz podrku informacione tehnologije. Informacione tehnologije Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se razliiti elementi i vetine za stvaranje, uvanje i prenoenje informacije. Trendovi informacionih tehnologija Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su: odnos troak/performansa, objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata, umreeno raunarstvo, mobilna trgovina, mreni raunar, internet, intranetovi i ekstranetovi, korporativni portal, umreeno preduzee, optike mree. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju: u preduzeima , dravne uprave i u zdravstvu i farmaceutskoj industriji Informacioni sistem i poslovni sistem Poslovni sistem postoji i funkcionie u sistemu povratnih sprega sa brojnim privrednim i drutvenim subjektima sa kojima posredno ili neposredno komunicira, razvija poslovne odnose i ostvaruje uzajamni uticaj i meuzavisnost. Informacioni sistem omoguava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u odgovarajuem obliku prenosi menaderima svih nivoa, kako bi mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju izvravanju i kontroli poslova za koje su odgovorni. Cilj informacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni raspolau sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odluivanja, planiranja, izvrenja i kontrole. Poslovne organizacije imaju potrebe za informacionim sistemom i to kod: Kontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova, akcija na tritu, cena roba, Donoenja odluka sumiranjem i uporeivanjem podataka,

Razmene podataka i informacija izmeu pojedinaca i

sektora na razliitim lokacijama, uvanja i organizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima konkurencije ili cene rada. Uvoenjem informacionih sistema u poslovni sistem omoguava se: brza i precizna obrada podataka, arhiviranje velike koliine podataka, brza razmena podataka, trenutni pristup informacijama, prevazilaenje fizikih granica poslovnih sistema, automatizacija, podrka donoenju odluka, akumulacija znanja poslovnih sistema, uenje na prethodnim iskustvima. Klasifikacija informacionih sistema Prema organizacionoj strukturi na: odeljenski informacioni sistem, informacioni sistem preduzea i meuorganizacijski sistem. Prema funkcionalnoj oblasti na: raunovodstveni i finansijski informacioni sistem, proizvodni IS, marketinki IS i IS upravljanja ljudskim resursima. Prema pruenoj podrci: sistem obrade transakcija (TPS), upravljaki informacioni sistem (MIS), sistem za upravljanje znanjem (KMS), sistem automatizacije kancelarijskih poslova (OAS), sistem podrke u odluivanju (DSS), informacioni sistem preduzea (EIS), sistem podrke grupama (GSS), inteligentni sistemi podrke. Prema arhitekturi sistema je na: sistem baziran na centralnom raunaru, samostalni personalni raunar (PC), distribuirani ili umreeni raunarski sistem. Procena kvaliteta informacionih sistema Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema sledeim kriterijumima: ispravnost, potpunost, robusnost sistema, jednostavnost upotrebe, jednostavnost odravanja, pouzdanost sistema, optimalnost sistema, mogunost proirivanja sistema, prenosivost sistema. Mikroprocesor (CPU) predstavlja ip koji upravlja radom raunara, obavlja kontrolnu funkciju rada raunara, sastoji se iz dve glavne komponente: aritmetiko-logike jedinice i upravljake (kontrolne) jedinice. Aritmetiko-logika jedinica obavlja niz osnovnih matematikih i logikih operacija potrebnih pri obradi podataka. Rezultati tih operacija su privremeno smeteni u akumulatoru. Upravljaka (kontrolna) jedinica nadgleda i upravlja radom svih pojedinih delova raunara, odnosno raunarom

u celini. Jedna instrukcija moe specifirati veoma sloenu naredbu koju raunar treba da izvri. Mikroprocesori koji se koriste u raunarima opte namene dizajnirani su za rad sa podacima duine 4, 8, 16, 32 i 64 bita. Unutranja (radna) memorija slui za pamenje podataka i programa. S obzirom na postojanost podataka, moemo je podeliti na RAM memoriju i ROM memoriju. RAM memorija omoguava izvravanje programa ili trenutno skladitenje rezultata rada programa. Sadraj RAM memorija se moe menjati, odnosno u RAM memoriji podaci se mogu upisivati i brisati. Meutim, s prekidom napajanja elektrinom energijom sadraj memorije se gubi. RAM memoriju predstavljlaju memorijski ipovi razliitog kapaciteta i postavljaju se u specijalna podnoja na matinoj ploi. U nju se upisuju, uitavaju razni programi, operativni sistemi, aplikativni programi i drugi. Osnovni kriterijumi koji odreuju kvalitet RAM memorije su: kapacitet, brzina pristupa, nain pakovanja i vrsta podnoja, proizvoa, cena. ROM memorija omoguava iskljuivo itanje fabriki upisanih podataka, pri emu promene sadraja nisu mogue u obinom radu sa korisnikim programima. Hard disk za veinu kompjuterskih sistema, predstavlja ureaj za uvanje podataka zato to omoguava bri pristup podacima nego diskete ili CD-ROM. Moe da se kae da je hard disk ustvari stalna radna memorija. Hard disk ini vie diskova, privrenih na jednu osovinu i smetenih u jednom kuitu. Obino na svaku povrinu diska dolazi po jedna glava za itanje i pisanje. Promenljivo magnetno polje u namotajima glave pri upisivanju magnetie male memorijske elije i usmerava ih zavisno od smera struje u namotaju glave. Osnovni parametri kvaliteta hard diska su: kapacitet, srednje vreme pristupa podacima, brzina prenosa podataka, brzina obrtanja disk ploa, pouzdanost, otpornost, garancija sa dokumentacijom, proizvoa, cena. Kapacitet hard diska predstavlja koliinu podataka koji se mogu smestiti, odnosno memorisati na hard disk, izraenu u gigabajtima (GB). Matina ploa predstavlja elektronski tampanu plou na koju su prikljueni mikroprocesor (286, 386, 486, Pentium, Pentium Pro, Pentium I, Pentium II, Pentium III, Pentium IV), ROM i RAM memorija, namenski slotovi urezi za grafike, zvune i druge namenske kartice. Matine ploe su dobijale nazive najee po formatu dimenzijama, prema centralnom mikroprocesoru i prema skupu mikroprocesora. Matine ploe mogu da se podele na dve osnovne kategorije: klasine matine ploe i integrisane matine ploe. Spoljna (stalna) memorija Spoljne memorije za uvanje podataka mogu da budu: magnetne trake, magnetni diskovi, magnetne diskete i optiki disk. Od disketa najee su, prema PC standardu, u upotrebi diskete 3.5 kapaciteta od 1,44 MB. Diskete su popularne jer omoguavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera, lako su izmenljive, promenljive i jeftine. Zbog svog kapaciteta, danas se diskete uglavnom koriste za uvanje i prenoenje malih programa sa jednog PC raunara na drugi i kao alternativni izvor za podizanje sistema. Magnetni diskovi se razlikuju od hard diskova po konstrukciji, osobinama diskova, kapacitetu i brzini pristupa i prenosa podataka. Optiki disk predstavlja jednu od najsavremenijih spoljnih memorija, baziranih na laserskoj tehnologiji upisivanja podataka izuzetnoo velikih kapaciteta. Ovi diskovi su napravljeni od plastike. Optiki diskovi imaju ogromne prednosti u pogledu kapaciteta, brzine transfera podataka, pouzdanosti i trajnosti. CD-ROM je optiki neizbrisivi disk na koji moe da se smesti oko 650 MB podataka u vidu razliitih zapisa. CDROM karakterie velika gustina zapisa odnosno veliki kapacitet, dugotrajna postojanost podataka kao i multimedijska primenljivost. Prednost ERASABLE optikih diskova je u velikim kapacitetima i mogunostima brisanje podataka radi daljeg korienja, a nedostatak je nepouzdana tehnologija koja se jo uvek razvija. Tastatura predstavlja elektromehaniki pretvara koji mehanike pokrete jednog tastera (tipke) ili kombinacije vie tastera pretvara u niz elektrinih impulsa. Mi je ulazna jedinica pomou koje se selektuju objekti na ekranu monitora i alju komande raunarskom sistemu. Skener je ureaj za automatsku digitalizaciju slike ili teksta. Optiki itai su ureaji koji rukom pisane ili tampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje raunar. Postoje tri vrste ovih ureaja: ureaj za oitavanje markiranih polja, ureaji za oitavanje tampanih ili kucanih karaktera, ureaji za oitavanje linijskg koda. Magnetni itai slue za oitavanje karaktera tampanih mastilom koje sadri metal-oksid. itai magnetnih kartica oitavaju podatke koji se nalaze na magnetnoj traci plastine kartice. Jedinice za govorni ulaz sastavljene su od mikrofona i procesora koji pretvara rei govornog jezika u digitalne signale. Izlazne jedinice omoguavaju pretvaranje rezultata obrade podataka u elektrini signal, skup razumljivih znakova prikazanih na ekrani monitora, odtampanih ili prikazanih na neki drugi nain. Monitor je ureaj za prikazivanje slike i slui za komunikaciju korisnika sa raunarom tako to prikazuje

rezultate obrade podataka. Monitor se u raunarski sistem povezuje pomou grafike (video) karte koja kontrolie signale koje raunar aljle monitoru. Faktori kvalitata monitora, od kojih zavisi i njegova cena su: veliina ekrana, rezolucija slike, minimalna veliina piksela, vertikalna frekvencija, horizontalna frekvencija. Vertikalna frekvencija predstavlja broj koji pokazuje koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu. Izraena je u hercima u sekundi. Horizontalna frekvencija je brzina kojom elektronski mlaz ili snop iscrtava linije ili redove taaka-pisela, a izraava se u kilohercima u sekundi. tampa je izlazni ureaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom drugom medijumu za razliku od monitora koji ostavlja samo privremeni vizuelni trag rezultata rada. Matrini tampai su najjednostavniji i najjeftiniji tampai. Ink-jet tampai tekst ili sliku kreiraju na slian nain kao i matrini, odnosno na glavi tampaa se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Laserski tampai rade na principu ispisivanja znakova u poluprovodnikom bubnju. Ploteri su izlazni ureaji koji pomou pera koja se pomeraju na papiru daju trajan grafiki zapis odnosno crtee, skice, geografske karte i slino. Jedinice za govorni izlaz imaju zadatak da na osnovu kombinacije elektrinih impulsa, putem mikroprocesora, obezbede da se na izlazu dobije odgovarajui redosled rei. Pojam i klasifikacija softvera Softver obuhvata sve nematerijalne, logike komponente koje su neophodne za pravilan rad i korienje raunara. Softver moemo podeliti na sistemski i aplikativani softver. Aplikativni softver pomae pri obavljanju poslova koje korisnik eli obaviti uz pomo raunara. Aplikativni softver ine programi koji su izgraeni da razree konkretne probleme u mnogim oblastima. Aplikativni softver je pre svega orijentisan ka korisniku, pokuavajui da na najlaki nain zadovolji njegove potrbe. Aplikativni softverski paketi mogu se klasifikovati u dve kategorije: vertikalni softverski paketi i horizontalni softverski paketi Sistemski sofver ine programi koji upravljaju raunarskim sistemom i pomau programiranje aplikacija. Pod sistemskim softverom podrazumevaju se: operativni sistemi, usluni programi, programski softver i drajveri. Operativni sistem je najvaniji deo sistemskog softvera i predstavlja skup programa koji upravljaju radom raunara. Operativni sistem prihvata komande koje korisnik izdaje preko tastature ili nekog ureaja za grafiki unos podataka. Operativni sistemi za PC koji su namenjeni jednom korisniku su daleko jednostavniji nego operativni sistemi koji podravaju vea raunare na kojima istovremeno mogu raditi stotine i hiljade korisnika. Operativni sistem obuhvata programe koji obavljaju sledee zadatke: snimanje, detekcija i identifikovanje, obezbeivanje adekvatnog prostora, upravljanje zatitom podataka, kontroliu kretanje bajtova kroz raunar, vre razne operacije sa fajlovima Informacioni podsistem marketinga treba da podri procese istraivanja i analize trita, sa ciljem da se obezbedi prikupljanje i obrada podataka u funkciji definisanja strategije razvoja, organizovanijeg nastupa na tritu. Aplikacije marketinga ine: sistem internih izvetaja, sistem marketing obavetavanja, sistem marketing istraivanja i sistem analitikog marketinga. Informacioni podsistem finansija i raunovodstva Glavni zadatak finansijskog planiranja i predvianja budeta je odgovarajua upravljanje finansijskim sredstvima. Upravljanje finansijskim transakcijama. Upravljanje investicijama. Aplikacija kontrole i revizije. Informacioni podsistem upravljanja kadrovima Aplikacija u kadrovskim resursima moe da obuhvati sledee informacije: opise poslova, obaveze, odgovornosti, zahteve, nivo obrazovanja, potrebne sposobnosti; prikaz zaposlenih; raspored neradnih dana. Aplikacije upravljanja kadrovima su: zapoljavanje, praenje zaposlenih i planiranje i upravljanje ljudskim resursima. Primena informacionih tehnologija u procesu zapoljavanja radnika moe biti vrlo korisna. Primeri za to su: korienje Weba za zapoljavanje, spisak radnih mesta, izbor slubenika. Praenje zaposlenih vri se u svakoj organizaciji. Aktivnosti praenja zaposlenih u nekoj organizaciji koje podravaju informacione tehnologije su: ocenjivanje rada zaposlenih i obuka zaposlenih uz pomo raunara i primene odgovarajue mulltimedijalne podrke. Upravljanje ljudskim resursima zahteva sveobuhvatno planiranje. Planiranje i upravljanje ljudskim resursima moe se obaviti uz podrku informacionih tehnologija u sledeim oblastima: planiranju osoblja, pregovaranju izmeu radne snage i uprave, kao i u upravljanju dohocima. Softver za linu produktivnost omoguava korisniku da to bolje i efikasnije izvri svoje poslove. Programski jezici

Aplikativni softver se pie korienjem razliitih programskih jezika. Programski jezici se mogu grupisati u pet glavnih kategorija: mainski jezici, asemblerski jezici, vii programski jezici, programski jezici etvrte generacije i objektno-orijentisani jezici. Pojam i podela raunarskih mrea Raunarsku mreu ine dva ili vie raunara povezana na odgovarajui nain kako bi mogli da dele raunarske resurse. Umreeni raunari mogu da dele, izmeu ostalog i: podatke, poruke, softver, raunarske faks ureaje, modeme, ostale hardverske komponente. Svrha mree je:

zajedniko korienje programske podrke realizovane kao zajednike aplikacije za sve korisnike ili aplikacije koja je razdeljena, a rezultati obrade objedinjeni, objedinjavanje pristupa mrenim resursima (tampai, skeneri...),

Terminator. Da bi se signal zaustavio, na svaki kraj kabla se postavlja komponenta koja se zove terminator i koja apsorbuje slobodne signale. Topologija zvezda U ovoj topologiji raunari su povezani segmentima kablova sa centralnom komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od raunara koji ga alje, kroz hab do svih ostalih raunara u mrei. Ako se jedan raunar pokvari, samo taj raunar nee moi ni da prima ni da alje podatke, dok ostatak mree nastavlja normalno da radi. Prednosti: lako fiziko formiranje i modifikovanje mree, lako dodavanje novih radnih stanica, lako otkrivanje neispravne komunikacione linije u mrei, iskljuena je mogunost zaguenja prenosa podataka. Nedostaci: velike duine kablova po jednoj radnoj stanici, oteana komunikacija izmeu krajnjih taaka na krakovima mree, obezbeivanje i instaliranje namenskog servera posveenog iskljuivo nadzoru.

pristup zajednikim bazama podataka, elektronska komunikacija i elektronska pota (slanje podataka), upravljanje i administriranje podacima, povezivanje razliitih platformi (UNIX, OS/2...), poveanje produktivnosti i smanjenje trokova poslovanja. Raunarske mree se mogu podeliti u dve osnovne klase prema veliini razdaljine koje pokrivaju: lokalne i globalne mree. Lokalne mree predstavljaju mreu raunara i drugih komponenata, lociranu u okviru relativno malog prostora (npr. 1000 m), kao na primer sprat u zgradi ili u samoj zgradi. Lokalne mree karakterie velika brzina prenosa i malo kanjenje. Globalne mree (WAN) predstavljaju mreu koja povezuje raunare locirane na veim udaljenostima, na primer u razliitim gradovima, dravama i kontinentima. WAN pokriva veliku geografsku oblast i generalno su javno dostupne mree. Svojstva raunarskih mrea: otvorenost, ekonominost, modularnost, fleksibilnost, elastinost, adaptivnost, transparentnost. Komunikacioni medijumi mogu se podeliti na ine i beine medije. ini mediji su upredena parica, koaksijalni kabl i fiberoptiki kabl. Beini medijumi su mikrotalasni sistemi, satelitski prenos i radio prenos. Karakteristike komunikacionih medija: brzina prenosa, smer prenosa, nain prenosa, tanost prenosa, kompresija signala. Serverske mree (server based networks) Rad serverske mree je zasnovan na povezivnju vie manjih raunara. Osnovne komponente serverske mree su: serveri, klijenti i komunikaciona oprema. Serveri su raunari koji obezbeuju resurse koje dele umreeni raunari. Podela poslova na nekoliko servera obezbeuje da se poslovi obavljaju na najefikasniji mogui nain. Specijalizivani serveri: server za tampanje, fajl server, server za aplikacije, server za elektronsku potu i server baze podataka. Klijenti su raunari koji pristupaju zajednikim mrenim resursima koje obezbeuje server. Komunikacionu opremu ine: kablovi, razvodne kutije, skretnice, adapteri, konektori, linijski pojaivai i slino. Mree raunara istog prioriteta (peer to peer network) esto zovu i radne grupe i koriste se za manje od 10 korisnika u istom prostoru. Klasine topologije U praksi postoji nekoliko topologija raunarskih mrea koje se koriste. Topologija mree predstavlja organizaciju vorova i linkova jedne raunarske mree. Tri osnovne topologije su: magistrala, zvezda i prsten. Magistrala se esto zove i linearna magistrala. To je najjednostavniji i najei nain umreavanja raunara. Raunari povezani u magistralu komuniciraju obraajui se podacima na odreenom raunaru, koji se sprovode kroz kabl u obliku elektronskih signala. Prednosti: arhitekture zasnovane na ovoj topologiji su jednostavne i fleksibilne, veoma je jednostavno proirivanje prikljuivanjem na glavni vod, odnosno dodavanjem i uklanjanjem vorova, magistrala koristi malo kablova u poreenju sa drugim topologijama i esto ima najjednostavniji raspored istih. Nedostaci: teko izolovanje greaka, preoptereenje glavnog voda u sluaju poveanja saobraaja u mrei, kod varijante razgranate topologije ukoliko koren postane neispravan cela mrea postaje neispravna.

Topologija prsten U topologiji prstena raunari se kruno povezuju kablom. Kod ove raunarske topologije nema krajeva sa terminatorima. Prednosti: jednostavnost oiavanja uz minimalnu potronju kablova, nije potreban centar oiavanja. Nedostaci: prestanak rada cele mree usled prestanka rada jednog vora, veoma lako izoovanje greke zato to se komunikacija odvija smo u jednom smeru, teko dodavanje ili uklanjanje vorova u mrei.

Slanje signala. Na rad mree utie: broj povezanih raunara, karakteristike hardvera umreenih raunara, vrsta aplikacija sa kojima se radi u mrei, vrsta kabla upotrebljenog za umreavanje, udaljenost raunara. Odbijanje signala. Poto se podaci alju itavoj mrei, oni putuju sa jednog kraja kabla na drugi. Zato signal mora da se zaustavi kada stigne do prave odredine adrese.

Raunarska komunikacija Struktura paketa. Paketi mogu da sadre nekoliko tipova podataka: informacije (poruka ili datoteka), odreene vrste podataka za kontrolu raunara i komandi (zahtevi za usluge), kod za kontrolu sesije (ispravljanje greke, koji pokazuje da li je potrebno ponoviti slanje). Komponente paketa. Svi paketi imaju zajednike komponente: adresa izvora koja pokazuje koji je raunar poiljalac, podaci koji se alju, adresa odredita koja pokazuje koji je raunar primalac, instrukcije koje mrenim komponentama govore kako da predaju podatke, informacije koje raunaru primaocu govore kako da povee paket sa ostalim paketima kako bi ponovo sastavio kompletan paket podataka, podaci o proveri greaka da bi se obezbedilo da podaci stignu nepromenjeni. Internet je najvea i najpoznatija globalna raunarska mrea, poznata i kao informatika autostrada, namenjena razmeni podataka. Internet je prvobitno poeo da se gradi izmeu severnoamerikih ustanova sa ciljem da se u sluaju treeg svetskog rata omogui nesmetana razmena informacija. Internet je komunikacioni medij, koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u dananjem informatikom drutvu. Internet predstavlja raunarsku mrenu infrastrukturu koja je izgraena po odreenom standardu Internet standardu koji koriste svi meusobno povezani korisnici. Jedna od najee korienih defincija Internete glasi: Internet je veza vie individualnih raunara uz primenu protokola TCP/IP, kao i vie individualnih mrea u jedinstvenu logiku mreu u kojoj svi dele istu emu adresiranja. Celokupnu industriju vezanu za Internet moemo podeliti u pet modela: pristup, sadraj, prodaja, softver, usluge. Faktori koji usmeravaju velike svetske firme da Internet koriste u to veem obimu za komuniciranje sa okruenjem su: veliina auditorijuma, karakteristike auditorijuma, trokovi distribucije poruka, brzina i kvalitet komunikativnog kontakta. Svoje usluge Internet prua kroz odgovarajue servise, a najpoznatiji su: elektronska pota, diskusione grupe, protokol za prenos podataka, emulator terminala, gofer, World Wide Web, prenos razgovora putem interneta. Svaki raunar prikljuen na Internet ima svoju adresu koja se moe predstaviti u dva oblika numeriki i mnemoriki. Numeriki oblik je prilagoen raunaru i njegovoj binarnoj reprezentaciji informacija. I kod mnemorike adrese koriste se take kao oznake za razdvajanje komponenti adrese: na primer, afrodta.rcub.bg.ac.yu, oznaava raunar afrodita na sistemu rcub.bg.ac.yu. Modeli elektronske trgovine: B2B (Business to Business), B2C (Business to Consumer), C2C (Consumet to Consumer), intratrgovina, G2B, G2C, G2G, G2E, mobilna trgovina (m-trgovina). Sredstva za prenos informacija kod elektronske trgovine: direktni linkovi, VAN, ISP, VPN, CSP. Direktni komunikacioni linkovi koriste direktne linije i posebne zakupljene linije. Razvoj aplikacija za elektronsku trgovinu Razvojne strategije za aplikacije elektronske trgovine su: kupovina aplikacija, iznajmljivanje aplikacija, razvoj aplikacija sopstvenim snagama. Druge razvojne strategije za aplikacije elektronske trgovine su: pridruivanje elektronskoj pijaci, pridruivanje licitaciji ili obrnutoj licitaciji na sajtu tree strane, zajednika ulaganja, pridruivanje konzorcijumu, hibridni pristup. Pravna i etika pitanja specifina za elektronsku trgovinu Najee prevare putem interneta su: prevara sa akcijama, prevara kod elektronskih aukcija, prodaja lanih investicija i fantomske poslovne mogunosti.