Istorijski osvrt na klasne odnose u Engleskoj krajem XVIII i poetkom XIX veka 2.1.

Istorijski pregled dogaanja u Engleskoj

Engleska buroazija odnela je pobedu nad apsolutnom monarhijom 1688. godine, kad je izvrena takozvana slavna revolucija. Tom prilikom svrgnut je sa prestola Dejms II Stjuart i parlament je proglasio svojim vladarima Meri, erku svrgnutog kralja, i Viljema Oranskog, Flamanskog kneza. Novi kralj, Viljem III, bio je voljan da uin i sve ustupke da bi mu Parlament odobrio rat sa Francuskom, najveim neprijateljem njegove domovine Flandrije. Ratovanje sa Francuzima nije Viljemu donelo eljenu po bedu. Tad je prvi put u istoriji raspisan unutranji zajam, to je dovelo i do osniv anja Engleske banke 1694. godine. Posle smrti Meri i Viljema, na engleski presto stupila je mlaa erka Dejmsa II, kr aljica Ana, ena veoma malih sposobnosti. Njena vladavina poznata je kao vreme kra ljice Ane. Engleska je tad doivljavala veliki ekonomski uspon zahvaljujuci povolj nim uslovima za razvoj trgovine i manufakture. Za vreme vladavine kraljice Ane za beleena su dva krupna dogaaja: ujedinjenje sa kotskom i osvajanje novih teritorija. Za vreme kraljice Ane Engleska je uzela uee u ratu za pansko naslee. Ovaj rat evrops kih razmera vodio se imeu Francuske i njenih saveznika, s jedne strane, i Austrij e i njenih saveznika s druge strane. Rat je bio dug i iscrpljujui, ali je najman je pogaao Englesku, jer ni jedan strani vojnik nije zakoraio na njeno tle. Rat se zavrio i doneo Engleskoj veliku ratnu dobit. Poraz Francuske dao je Englez ima odreene ruke i njihova trgovina zavladala je mnogim tritima. Posle smrti kralji ce Ane presto je ostao dosta vremena upranjen. Kasnije na vlast dolazi dinastija Hanover gde je vladao Dord I kasnije njegov sin Dord II. Vodea linost u politici za vr me Dorda bio je ministar predsednik Robert Volpol (Walpole), ovek praktian i poslova n, koji je najvie nastojao da unapredi privredu. Najuticajniji politiar posle Volp ola bio je Viljem Pit (Pitt), stariji, ministar predsednik za vreme Dorda II. Kad je izbio rat izmeu Francuske i Austrije, Engleska je stala na stranu neprijatelja Francuske. U ovom ratu Engleska nije imala koristi. Ali je zato dobila mnogo ueem u sedmogodinjem ratu (1756-1763) koji je voen izmeu Francuske i njenih saveznika, s jedne strane, i Velike Britanije sa njenim saveznicima, s druge. U tom ratu Eng leska je opet najvie uestvovala u pomorskim bitkama; njena mornarica imala je zada tak da izbaci Francuze iz Indije i Kanade. Kraj sedmogodinjeg rata doneo je Engleskoj eljenu dobit, ona je zagospodarila Indij om, a Francuskoj su ostala samo neka utrenja. Politika kolonijalne ekspanzije u s poljnoj politici odgovarala je buroaziji koja je zgrtala ogromne profite. Meutim k rupna buroazija nije imala jedinstvene interese. Kapitalisti iji je novac bio uloen u trgovinu diktirali su jednu politiku, a krupni zemljoposednici iji je kapital poticao od zemljine rente, drugu. Njihova borba za prevlast davala je peat unutran joj i spoljnoj politici zemlje pod vidom sukoba izmeu vigovske i torijevske stran ke. Demokratska sloboda kojom su se Englezi diili nisu obuhvatale ni izdaleka sve graa ne. Proslavljena engleska demokratija vaila je samo za jedan tanak sloj drutva. Al i, u poreenju sa drugim evropskim zemljama, i takav sistem demokratije bio je pra vedniji od tiranije apsolutnih vladara i visokog plemstva. Razdoblje od francuske revolucije do kraja napoleonskih ratova (tj. Od 1789. do 1 815. godine) bilo je za Englesku doba unutranje i spoljanje, politike i privredne k rize. Njena upravljaka oligarhija, plemika po titulama, a buroasko-kapitalistika po s tvarnom karakteru, mislila je da engleski narod ima sasvim dovoljno ustavnih slo boda i da mu onaj viak slobode koji je silovito nadirao iz pobunjene Francuske moe samo koditi. Zato su engleski upravljai, kad je u Engleskoj preovladala beskompro misna levica (1793), oluili da brane svoj narod od slobode i pridruili se evropsko j reakcionarskoj koaliciji koja je ratovala protiv Francuske. Ratovanje- prvo pr otiv revolucionarnih vlada, zatim protiv Napoleona- potrajalo je vie od dvadeset godina i teko poremetilo englesku privredu. Engleska se tada nala na pragu scocija lne revolucije, koju je izbegla samo zahvaljujui tome to je njena vladajua klasa um ela i da poputa kad joj je to bilo u interesu. Uporedo sa tim, u Engleskoj se u toku pomenutog perioda vrila veoma nagla i koren

ita ekonomska promena, nazvana u istoriji industrijskom revolucijom. Posle dva vek a sporog pripremanja uslova- gomilanja kapitala iz kolonija i postepenog, stihij skog menjanja tehnike nastao je skok, kojim se Engleska za dve-tri dekade pretvor ila u industrijalizovanu zemlju. U to vreme sirotinja je radila u fabrikama za n adnicu od jutra do mraka, a u engleskom javnom ivotu pojavila se nova linost-indus trijalac. 2.2. Drutveni ivot Privilegovani deo engleskog drutva iveo je u raskoi: plemii i novi bogatai imali su us lova da svoj ivot uine izvanredno prijatnim. Preovlaivao je ukus aristokracije, jer su se pridolice iz niih slojeva, kojima je bogatstvo davalo pravo da se svrstaju meu gospodu, trudile da svoj nain ivota saobraze aristokratskom idealu. Najuticajni ji i najbogatiji ljudi imali su velelepne kue u Londonu, gde su provodili zimske mesece uivajui u dvorskim zabavama i mondenskom ivotu. Ostali deo godine provodili s u u raskonim vilama i zamkovima sa svojim seoskim imanjima. Zidane u neoklasinom s tilu, ove gospodske rezidencije bile su okruene negovanim parkovima i lovitima. Vl asnici ovih malih dvorova provodili su vreme u prijatnoj dokolici, a radi razono de prireivali su privatne pozorine predstave, koncerte, balove. Salonski prefinjeni maniri ovog sloja ogledali su se u nainu odevanja; ne samo ene ve i mukarci oblaili su se u somot, svilu i ipke. Iz redova plemstva potekle su ideje o modernizaciji ratarstva i stoarstva. Po tome su se engleski plemii razlikovali od ostalog evro pskog plemstva, koje je brinulo samo za to kako da izvue to veu rentu, ne starajui s e o poveanju prinosa. Srednja klasa je bila angaovana na raznim poslovima koji su donosili dobit; njen c ilj je bio zgrtanje kapitala i uivanje profita od novca uloenog u neki unosan podu hvat. Pripadnici ove klase bili su bankari, brodovlasnici, trgovci, vlasnici rud nika, a takoe i zemljoposednici . Jer nisu samo plemii posedovali zemlju ve su od z emljine rente iveli i kapitalisti koji su svoj novac uloili u poljoprivredu. Ovi bo gati ljudi, bez plemikih titula, smatrali su sebe gospodom i oponaali su nain ivota koji su bili iznad njih na drutvenoj lestvici.Nije bio redak sluaj da novcem prib ave sebi najvii ugled i kupe ak plemiki grb i plemiku titulu. Srednju klasu nisu sainjavala samo krupna buroazija, tavie, nabrojniji slojevi ove k lase bili su vlasnici malog kapitala. Meu tim srednjacima bilo je trgovaca, advok ata, lekara, krupnih i sitnih pekulanata, zanatlija, krmara, i raznih drugih profe sija sve do sitnih prodavaca i zakupaca farmi . Meu njima postojala je hijerarhij ska razlika zasnovana iskljuivo na imovinskom stanju. Tenja za bogaenjem bila je po kretaka snaga ove klase, koja je svojom velikom energijom i preduzimljivou davala p eat celokupnom engleskom drutvu. Njihov uticaj bio je vrlo jak i na aristokratsku klasu, koju su postepeno, takoe, zadojili poslovnim duhom. Tako ove dve klase ne sjedinjuju samo materijalne interese ve i svoju kulturu. Prospetitet Engleske imao je i runo nalije - drutveni poredak bio je nepravedan prem a onima koji nisu posedovali imovinu. ivot je za njih bio pun grubosti i stradanj a. Cela zemlja pruala je sliku otrih klasnih suprotnosti; na jednoj strani bogatai su iveli u luksuzu, a na drugoj, sirotinja je tavorila u oronulim potleuicama. Bro jne porodice sa sela odlaze u gradove, pa tako se skupljala i sirotinja. A posl edice su bile porast kriminala,alkoholizam i epidemije. 2.3. Kulturna klima London je zadrao svoje mesto kao glavni knjievni centar. Ovde je iveo i stvarao naj vei broj pisaca, ovde su pokrenuti prvi literarni asopisi. Knjievnici nisu bili zav isni od bogatsva ve su se mnogi uspeli osamostaliti i iveti od svog pera. Njihov u gled u drutvu rastao je. Knjievnost je postala uglavnom profesionalna i komercijal na delatnost, od koje se pod izvesnim uslovima moe iveti; knjige su postale roba k oja se povinuje zakonima trita. Osobenost literarne klime ovog vremena bili su klubovi u kojima su se pisci okup ljali. Knjievna produkcija silno se rairila, i ve se mogu razlikovati dela pisana s amo zato da zabave publiku i budu izvor brze zarade, od dela pisanih sa ozbiljni jim umetnikim namerama. Ipak, i komercijalni pisci vole da ive u iluziji da su on

i reci kulture, i trude se da odgovore svom visokom pozivu; to je nova pojava proiz ala iz romantinih shvatanja knjievnosti. Pisci su ponikli u kafanama koje su, u to vreme, postale vrlo popularne. Prvu kafanu otvorio je 1652. Dubrovanin Pasko, a ve 1708. godine bilo ih je tri hiljade u samom Londonu. Bilo je kafana gde su staln o sedeli knjievnici i posle nekog vremena su postale literarni klubovi. U literarn im klubovima raspravljalo se o novim delima, te se ovde zaela javna knjievna kriti ka. Literarni klubovi okupljali su ne samo knjievnike ve i ljubitelje knjievnosti, meu kojima je bilo politiara, advokata, poslovnih ljudi. Knjievni rad je, u skladu s vremenom, postao lian, privatan; pisac ima sve manje veze sa publikom, a sve vie sa izdavaem i kritiarem, koji sada predstavlja javno mnjenje. Nema vie knjievnih kafa na, klubova, ili monih koterija koje bi diktirale ukus; u tom pogledu knjievne pri like su demokratizovane. Ako je poloaj pisca slian dananjem, ukus publike nije. Publika se stalno iri, ali je jo uvek relativno uska, dosta obrazovana, i po ukusu aristokratska.Poezija je na jitanija, ali u toku ovog perioda roman postie priznanje kao umetnika vrsta ravna p oeziji u stihu, a pri kraju on ve preotima prvo mesto, bar po popularnostii komer cijalnom uspehu, ako ne i po mestu koje mu daje kritika.