5.

Globalna jedinstvenost reenja s DJ u normalnom obliku

U dokazu Pikarove teoreme pokazali smo jedinstvenost reenja u okolini take s c x0 , odnosno tkz. lokalnu jedinstvenost reenja. Pri uslovima Pikarove s teoreme Koijev problem s (1) y = f (x, y), y(x0 ) = y0

ima i svojstvo globalne jedinstvenosti. Denicija 1 Koijev problem ima svojstvo globalne jedinstvenosti ako za s svako (x0 , y0 ) G i svaka dva reenje y1 (x), y2 (x) KP (1) denisana na inters valima I1 , I2 koji sadre taku x0 vai z c z (2) y1 (x) = y2 (x) za svako x I = I1 I2 .

Teorema 1 (Teorema o jedinstvenosti reenja) Neka je funkcija f (x, y) s denisana i neprekidna u oblasti G i neka zadovoljava Lipicov uslov po pros menljivoj y na svakom kompaktu sadranom u G. Za svaka dva proizvoljna z z c reenja (x), (x) KP (1) denisana na intervalima I1 , I2 koji sadre taku s x0 vai z (x) = (x) za svako x I = I1 I2 . Dokaz: Pretpostavimo suprotno, da postoji taka x1 I = I1 I2 tako da je c (x1 ) = (x1 ). Odred enosti radi, neka je x1 > x0 . Oznaimo sa M skup svih c taaka intervala I, levo od x1 , u kojima (x) = (x), tj. c M = {x : (x) = (x), x I}. Ovaj skup je neprazan, jer mu prema Pikarovoj teoremi pripadaju sve take c segmenta [x0 h, x0 + h]. Dokaimo da je M zatvoren skup. z Neka je x taka nagomilavanja skupa M , tj. neka postoji niz (xn ) iz M , c tako da xn x kad n . Tada je (xn ) = (xn ) za svako n N , a zbog neprekidnosti funkcija i je () = lim xn = lim (xn ) = lim (xn ) = x
n n n n

x lim xn = (),

pa je, prema tome, x M .

1

Kako je skup M ogranien, na primer takom x1 , on ima supremum c c x2 = sup M, x2 M

koji pripada skupu M kao taka nagomilavanja zatvorenog skupa. Otuda je c (x2 ) = (x2 ), pa je x2 = x1 . Prema tome, mora biti (x) = (x) za svako x (x2 , x1 ), jer bi u suprotnom bilo x M i x > sup M . Kako je (x2 ) = (x2 ) = y2 , prema Pikarovoj teoremi Koijev problem s y = f (x, y), y(x2 ) = y2

ima jedinstveno reenje u nekoj h1 -okolini take x2 . Prema tome, (x) = (x) s c za svako x [x2 h1 , x2 + h1 ]. Kako je (x1 ) = (x1 ), x1 [x2 h1 , x2 + h1 ], / tj. x2 + h1 < x1 . To je medjutim suprotno pretpostavci da je (x) = (x) za svako x (x2 , x1 ). Prema tome, ne moe postojati taka x1 I u kojoj je (x1 ) = (x1 ), pa je z c (x) = (x) za svako x I.