6.

Neproduivost reenja z s
Nedostatak Pikarove teoreme je njen lokalni karakter, zato to dokazuju s egzistenciju i jedinstvenost Koijevog reenja problema s s (1) y = f (x, y), y(x0 ) = y0

samo u nekoj okolini take x0 . Prirodno se namee pitanje kako i dokle se moe c c z proiriti interval denisanosti ovog reenja. s s Posmatrajmo, na primer Koijev problem s 3 (2) y = , y(2) = 1 . (x + 1)2 Oblast denisanosti ove DJ je D = R2 . Funkcija f (x, y) = 3/(x + 1)2 zadovoljava na R2 uslove TEJR, tako da kroz svaku taku iz R2 , pa i kroz taku c c 3 (2, 1), prolazi jedinstveno reenje Koijevog problema (2) 1 (x) = x+1 dens s c isano u nekoj okolini take x0 = 2. Kako je funkcija 1/(x + 1) denisana za x (, 1) (1, ), reenja Koijevog problema 1 (x) se moe produiti s s z z neogranieno nadesno, ali je ovo reenje neproduivo nalevo izvan intervala c s z (1, ) (videti Sliku ). Slino, kroz taku (2, 3), prolazi jedinstveno reenje c c s 3 c z date DJ 2 (x) = x+1 denisano u nekoj okolini take x1 = 2 koje se moe produiti neogranieno nalevo, ali je ovo reenje neproduivo nadesno izvan z c s z intervala (, 1).
6

2 2

s s Figure 1: Reenje Koijevog problema (2)

Uvod enjem pojma neproduivog reenja pokazaemo da se oblast denz s c isanosti Koijevog reenja, iju egzistenciju i jedinstvenost u okolini poetne s s c c take garantuje Pikarova teorema, moe proiriti do maksimalnog otvorenog c z s intervala na kome je reenje denisano ili do ruba oblasti G egzistencije i jedins stvenosti reenje Koijevog problema. s s
1

Denicija 1 Reenje y = (x) DJ s (3) y = f (x, y)

denisano na intervalu (, ) se naziva produivo reenje ako postoji reenje z s s y = (x) DJ (3) denisano na intervalu (1 , 1 ), 1 , 1 tako da je (x) = (x) za svako x (, ). Reenje (x) naziva se produenje reenja (x). s z s Denicija 2 Reenje DJ y = f (x, y) je neproduivo ako se bilo koje njegovo s z produenje poklapa sa njim. Oblast denisanosti neproduivog reenja naziva se z z s maksimalni interval egzistencije reenja Koijevog problema. s s Neproduivo reenje se moe okarakterisati sledeom teoremom: z s z c Teorema 1 Neka je funkcija f (x, y) denisana i neprekidna u oblasti G. Reenje y = (x) DJ (3) denisano na (, ) je neproduivo nadesno (nalevo) s z ako i samo vai jedan od naredna tri uslova: z (i) = + ( = ) (ii) |(x)| kada x 0 (x + 0) ( ) (iii) d (x, (x)), G 0 kada x 0 (x + 0). Dokaz: (:) Pretpostavimo da je reenje y = (x) DJ (3) denisano na s (, ) neproduivo nadesno i da ne vai ni jedan od uslova (i), (ii) i (iii). Neka z z je {xn }nN proizvoljan niz takav da xn > , (xn , (xn )) G, n N i (4)
n

lim xn = 0,

lim (xn ) = y0 .

Dokaimo da (, y0 ) G. Oznaimo sa Gc = R2 \ G. Pretpostavimo suprotno z c c da (, y0 ) G, tj. (, y0 ) G Gc . Kako / (xn , (xn )) (, y0 ), n (xn , (xn )) G, n N = (, y0 ) G .

Prema tome, (, y0 ) G Gc = G. Dakle, ( ) ( ) d (xn , (xn )), G d (, y0 ), G = 0 , n to je suprotno pretpostavci da (iii) ne vai. s z
2

Znai, (, y0 ) G i kako je G otvoren skup, postoji > 0 tako da c = {(x, y) : x , |y y0 | } G Neka je N = max |f (x, y)| .
(x,y)

Za > 0, kako vai (4), postoji n > 0 tako da za svako n n je z < xn < , 2N |(xn ) y0 | < 2

Tada za proizvoljno x ( , ) i ksirano m n , koristei Lagraneovu c z teoremu o srednjoj vrednosti, vai z ( ) |(x)(xm )| N |xxm | N (|x|+|xm |) N + = N = . 2N 2N 2 Dakle, za svako > 0, postoji = > 0, tako da za svako x ( , ) vai z |(x) y0 | |(x) (xm )| + |(xm ) y0 | odakle zakljuujemo da c
x0

+ = , 2 2

lim (x) = y0 .

Zbog neprekidnosti funkcije f je (x) = f (x, (x)) f (, y0 ), x 0 . Prema tome, (x) C 1 (, ] i (x) je reenje DJ (3) na (, ], to je suprotno s s pretpostavci da je (x) neproduivo reenje. z s (:) Pretpostavimo da vai jedan od uslova (i), (ii) ili (iii). Ako se reenje z s y = (x) DJ (3) denisano na (, ) moe produiti na (, ], onda produenje z z z (x) mora biti neprekidna funkcija, a taka (, ()) mora pripadati oblasti G. c To medjutim nije mogue ako vai neki od uslova (i)(iii). Zaista, da ne moe c z z vaiti ni jedan od uslova (i) i (ii) je oigledno, pa onda mora vaiti uslov (iii). z c z Pored toga, kako (, ()) G G, postoji niz {(xn , yn )}nN G, tako da (xn , yn ) (, ()) kada n , odakle ( ) ( ) d (xn , yn ), G d (, ()), G , n ( ) Prema (iii) je d (, ()), G = 0, odakle sledi da je (, ()) G = GGc , odnosno (, ()) Gc = Gc , jer je Gc zatvoren skup. Na osnovu dobijene
3

kontradikcije da (, ()) G, zakljuujemo da ako vai jedan od uslova (i), / c z (ii) ili (iii), reenje y = (x) DJ (3) denisano na (, ) je neproduivo. s z Primetimo da ako je oblast G ograniena sluajevi (i) i (ii) otpadaju i svako c c neproduivo reenje DJ zadovoljava uslov (iii). z s (A) Moe se pokazati da ako je funkcija f (x, y) neprekidna u oblasti z [x0 , x0 + a] Y, maksimalni interval egzistencije reenja Koijevog problema s s je (i) J = [x0 , x0 + a] ili (ii) J = [x0 , x0 + ), < a i |y(x)| , x . (B) Moe se pokazati da ako je funkcija f (x, y) neprekidna na zatvorenju E z otvorenog skupa E R2 , maksimalni interval egzistencije reenja Koijevog s s problema je (i) J = [x0 , ) ili (ii) J = [x0 , ], < , (, y()) E ili (iii) J = [x0 , ), < i |y(x)| , x . Intuitivna ideja o produenju reenja: Poto je G otvoren skup, za z s s svaku taku (x0 , y0 ) G postoje realni brojevi a > 0 i b > 0 tako da pravougaonik c = {(x, y) : x0 x x0 + a, |y y0 | b} pripada oblasti G. Koi-Pikarovom teoremom su dokazane egzistencija i jedins stvenost reenja y = (x) Koijevog problema (1) na segmentu [x0 , x0 + h]. s s Uoimo taku (x1 , y1 ), gde je x1 = x0 + h, y1 = (x0 + h) i ponovimo prethodni c c postupak, uzimajui (x1 , y1 ) za poetnu taku. Postoji jedinstveno reenje c c c s y = (x) Koijevog problema s y = f (x, y), y(x1 ) = y1

denisano na nekom segmentu [x1 , x1 + h1 ]. Lepljenjem prethodna dva reenja moemo formirati novo reenje y = 1 (x), s z s denisano na intervalu [x0 h, x0 + h + h1 ] { (x), x [x0 h, x0 + h] 1 (x) = (x), x [x0 + h, x0 + h + h1 ] Nastavljajui postupak, moemo formirati novo reenje y = 2 (x) denisano c z s na intervalu [x0 h, x0 + h + h1 + h2 ] itd. Ostaje otvoren problem dokle se sme nastaviti ovakav postupak, odnosno dokle se moe produiti oblast denisanosti z z jedinstvenog reenja. s
4

Sledea teorema daje odgovor na postavljeno pitanje dokle moemo nastaviti c z opisani postupak poduenja reenja. z s Teorema 2 (Egzistencija neproduivog reenja) Za bilo koju taku z s c (x0 , y0 ) G postoji neproduivo reenje Koijevog problema (1). z s s Dokaz: Oznaimo sa c 0 = {(x, y) : x0 x x0 + r0 , |y y0 | r0 } gde je r0 jednako polovini najkraeg rastojanja take (x0 , y0 ) do ruba oblasti G c c ako G = R2 ili r0 = 1 ako G = R2 . Tada 0 G. Neka je } { r0 . M0 = max |f (x, y)| , h0 = min r0 , M0 (x,y)0 Prema Koi-Pikarovoj teoremi postoji jedinstveno reenje y = 0 (x) Koijevog s s s problema (1) denisano na segmentu [x0 , x0 + h0 ]. Uoimo taku (x1 , y1 ), gde c c je x1 = x0 + h0 , y1 = 0 (x1 ) i oznaimo sa c 1 = {(x, y) : x1 x x1 + r1 , |y y0 | r1 } , i M1 = max |f (x, y)| ,
(x,y)1

r1 h1 = min r1 , M1

gde je r1 odredjeno na isti nain kao r0 . Postoji jedinstveno reenje y = 1 (x) c s Koijevog problema s y = f (x, y), y(x1 ) = y1
5

denisano na nekom segmentu [x1 , x1 + h1 ]. Funkcija { 0 (x), x [x0 , x0 + h0 ] (x) = 1 (x), x [x0 + h0 , x0 + h0 + h1 ] je reenje Koijevog problema (1) denisano je na [x0 , x1 + h1 ]. s s Nastavljajui postupak, dobijamo reenje (x) denisano na [x0 , ), gde je c s = limn xn +. Dokaimo da je konstruisano reenje neproduivo z s z nadesno. Prema Teoremi 1. to je oegledno ako je = + ili < +, c |(x)| + kada x 0 ili lim inf x0 (x) < lim supx0 (x), jer ni u jednom od ovih sluajeva funkcija (x) se ne moe dodenisati do neprekidnosti c z u taki x = . Ostaje sluaj kada je < + i c c
x0

lim (x) = y .

U tom sluaju da bi pokazali da je reenje (x) neproduivo treba pokazati da c s z taka (, y ) ne moe biti unutranja taka skupa G, tj. da mora biti (, y ) c z s c G, jer tada prema uslovu (iii) Teoreme 1. zakljuujemo da je reenje (x) c s neproduivo. z Zaista, ako taka (, y ) G, moemo odrediti pozitivne konstate r , M , h c z za taku (, y ) na isti nain kao i ri , Mi , hi za neku taku (xi , yi ). Tada, kako c c c xn i (xn ) = yn y kada n , imamo rn = to povlai da s c Mn M i hn h kada n . Onda xn+1 = xn +hn +h , n . Zbog jedinstvenosti granine vrednosti c niza {xn } mora biti = + h , tj. h = 0, odakle je r = 0, to je suprotno s pretpostavci r > 0. Dakle, (, y ) G, pa je reenje (x) prema Teoremi 1. s neproduivo. z . Stav 1 Ako je (x) neproduivo reenje Koijevog problema(1), a (x) ma koje z s s reenje Koijevog problema (1), tada je (x) produenje reenja (x). s s z s Dokaz: Neka je neproduivo reenje Koijevog problema (1) denisano na z s s (, ), a (x) na (1 , 1 ). Kako ova reenja zadovoljavaju iste poetne uslove s c intervali imaju neprazan presek. Dokaimo da je 1 i 1 . Pretz postavimo suprotno > 1 . Tada je { (x), < x < y(x) = (x), x < 1
6

1 1 d((xn , yn ), G) d((, y ), G) = r , 2 2

reenje Koijevog problema (1) i predstavlja produenje reenja (x), suprotno s s z s pretpostavci da je (x) neproduivo reenje. Dakle, mora biti 1 i slino z s c 1 . Teorema 3 (Jedinstvenost neproduivog reenja) Ako su (x), (x) dva z s neproduiva reenja Koijevog problema (1), tada su ona denisana na istom z s s intervalu i poklapaju se na njemu. Dokaz: Neka je reenje y = (x) denisano na intervalu (, ), a reenje s s y = (x) denisano na intervalu (1 , 1 ). Iz neproduivosti reenja (x), prema z s Stavu 1. je y = (x) produenje reenja y = (x), pa mora biti z s (5) 1 < 1 , (x) = (x), x (1 , 1 ) .

S druge strane, iz neproduivosti reenja (x), prema Stavu 1., y = (x) je z s produenje reenja y = (x), pa mora biti z s (6) 1 < 1 , (x) = (x), x (, ) .

Dakle, iz (5) i (6) je = 1 , = 1 i (x) = (x), za svako x (, ) .