V KONGRES KPJ

SVIM

ORGANIZACIJAMA

KOMUNISTIKE

PARTIJE

JUGOSLAVIJE
20. maja 1948.

Odluka i pismo CK KPJ o sazivu V Kongresa KPJ Centralni Komitet Komunistike Partije Jugoslavije je na plenarnoj sednici od 13 aprila ove godine odluio da se u najskorije vreme odri Peti kongres KPJ. Na plenarnoj sednici od 20 maja 1948 godine CK KPJ je doneo odluku da se Peti kongres KPJ sazove za 21 jula 1948 g. Odranje Petog kongresa KPJ ima ogroman znaaj za razvitak nae Partije, za dalju mobilizaciju masa u borbi za izgradnju socijalizma u naoj zemlji. Kongres e sumirati rezultate i dati ocenu dosadanjeg rada nae Partije, doneti Program i Statut KPJ, odrediti neposredne zadatke nae Partije i izabrati CK KPJ. Posle pobedonosnog zavretka narodno-oslobodilakog rata, nai narodi okupljeni i ujedinjeni u Narodnom frontu, pod rukovodstvom nae Partije, pristupili su obnovi i izgradnji zemlje, preli na plansku privredu, izgrauju socijalizam, pretvarajui Jugoslaviju iz zaostale kapitalistike u naprednu socijalistiku zemlju, uspeno vodei borbu protiv kapitalistikih ostataka u naoj zemlji. Narodi Jugoslavije su pod rukovodstvom KPJ, organizatora velike borbe za izgradnju socijalizma u naoj zemlji, postigli ve krupne uspehe na tom putu. Agrarnom reformom likvidirani su ne samo feudalni i polufeudalni ostaci na selu, nego je zadat i jak udarac kapitalistikim elementima u poljoprivredi. Konfiskacijom neprijateljske imovine, a naroito sprovedenom nacionalizacijom prela je u dravne ruke, u ruke radnog naroda sva industrija, sve bankarstvo, sva veletrgovina, i td., a silno se ojaao dravni sektor u svim ostalim privrednim granama. irokim razmahom mree zemljoradnikih zadruga stvorene su organizacione osnove ne samo za dalji razvoj naeg zadrugarstva, nego i za socijalistiku rekonstrukciju nae poljoprivrede. Svi ti uspesi govore o tome da je naa zemlja u jeku socijalistike ofanzive na itavom frontu i da se pred naom Partijom postavljaju novi zadaci u cilju to breg i to ireg razmaha socijalistike izgradnje. Ovo veliko delo, koje stvaraju nai narodi na elu sa radnikom klasom i pod rukovodstvom KPJ, naravno ne ostvaruje se i nee se ostvariti bez velikih tekoa i estokog otpora neprijatelja, tj. eksproprisanih jueranjih eksploatatora. Klasni neprijatelj u zemlji i njegovi pomagai u licu imperijalistikih krugova u inostranstvu ine sve da bi omeli socijalistiku izgradnju u naoj zemlji i da bi je ponovo ekonomski i politiki porobili. Kampanja ratnih hukaa u kapitalistikom svetu je u punom jeku i sve reakcionarne snage imperijalistikog sveta rade svim svojim snagama da onemogue mirnu saradnju meu naroQ1A

dima. Ameriki monopolisti, uz pomo svojih imperijalistikih vazala i trabanata u drugim zemljama, pokuavaju da zamaskiraju svoju imperijalistiku ekspanziju protiv drugih naroda klevetnikom kampanjom protiv Sovjetskog Saveza i protiv Komunistikih partija i ostalih demokratskih snaga, koje uporno brane nezavisnost i slobodu svojih naroda. Meutim, u tim svojim pokuajima imperijalisti nailaze na sve jai otpor snaga mira i istinske demokratije. Te snage, na elu sa velikim Sovjetskim Savezom, postaju svakim danom sve jae i pretstavljaju nerazruiv bedem protiv svih ratno-hukakih i porobljivakih pokuaja imperijalista. U tom znaku Peti kongres KPJ ima zadatak da jo jae mobilise nau Partiju i itav narod na ouvanju i daljem razvijanju velikih tekovina narodne revolucije, izvojevanih kroz narodno-oslobodilaki rat i kroz borbu za izgradnju socijalizma u posleratnom periodu. S obzirom da se Peti kongres KPJ odrava u uslovima kad radni narod, pod rukovodstvom KPJ, ima vlast u svojim rukama, s obzirom da treba sagledati itav dugotrajni, muni i herojski put borbe nae Partije za svrgavanje kapitalistike klase i niene vlasti i da tek i rezultate te borbe treba analizirati, sumirati i teoretski oformiti, s obzirom da Peti kongres treba da postavi kao zadatak dalje jaanje jedinstva i organizacionog uvrenja Partije, kao i daljeg podizanja politikog i ideolokog nivoa lanstva Partije, s obzirom da treba postaviti dalje perspektive u borbi za izgradnju socijalizma u naoj zemlji, s obzirom da Peti kongres treba da postavi dalje zadatke za borbu nae zemlje, u zajednici sa svim miroljubivim i demokratskm snagama na elu sa SSSR-om, protiv imperijalistikih ratnih hukaa i porobljivaa, s obzirom na sve to Peti kongres KPJ ima ogroman istorijski znaaj kako za nau Partiju, tako i za itav na narod i nau zemlju.
*

Na plenarnoj sednici CK KPJ od 20. maja 1948 godine odlueno je da se Kongresu predloi sledei D n e v n i red: 1) Politiki izvetaj CK KPJ referent drug J. B. Tito a) Razvitak i borba KPJ, b) Uloga KPJ u revolucionarnom preobraaju Jugoslavije, c) Izvetaj o radu CK KPJ; 2) Izvetaj o organizaciono-partijskom radu KPJ referent drug A. Rankovi; 3) Izvetaj o agitaciji i propagandi referent drug M. ilas; 4) Referat o meunarodnom i unutranjem poloaju Jugoslavije i borbi KPJ za izgradnju socijalizma referent drug E. Kardelj; 5) Referat o izgradnji socijalistike privrede u Jugoslaviji referent drug . Kidri; 6) Predlog Programa KPJ referent drug M. Pijade; 7) Predlog Statuta KPJ referent drug B. Nekovi; 8) Izbor CK KPJ i Centralne revizione komisije. II. Na plenarnoj sednici CK KPJ od 20 maja 1948 godine odlueno je da svaka sreska, gradska, odnosno reonska partijska organizacija bi-

ra na svojoj konferenciji za izbor delegata za Kongres KPJ na svakih 200 lanova partije jednog delegata. Izbor delegata vri se tajnim glasanjem. III. Kongres reava punovano ako na njemu prisustvuje najmanje dve treine izabranih delegata. Odluke se donose veinom glasova prisutnih delegata . . 1
ACKSKJ, CK KPJ, nesigurno.

JOSIP BROZ TITO POLITIKI IZVETAJ CK KPJ NA V KONGRESU KPJ

Beograd, 21. jula 1948.

. .. Drugovi i drugarice, sa neistinitim optubama u Rezoluciji Inormbiroa i klevetnikom kampanjom u inostranstvu protiv nae Partije i nae zemlje u cjelini, naa Partija je stavljena u teku kunju, najteu kunju u svojoj istoriji. Nijedna druga komunistika partija osim SKP(b), ne bi mogla izdrati takve udarce, a da se odmah ne bi raspala kao da je od hartije. Razumije se, ta velika kunja istjerae na iistac sve one u naoj Partiji koji ne spadaju u takvu prekaljenu komunistiku partiju kao to je naa. To su pojedinci, kolebljivci i nezdravi neprijateljski elementi, koji su se dosada zamaskirali u Partiji, kao to su na primjer bili ujovi i Hebrang. Obino takvi diu glave u danima najteim za Partiju i na razne naine istupaju otvoreno protiv Partije, mislei da je sada doao njihov eljeni as. Takvi obino ispadaju i ispae neminovno iz kola revolucije, jer su oni tetni ne samo za nau Partiju i nau zemlju ve i za dalji pravilni razvitak socijalizma uope. I u tome emo mi ostati neumoljivi, dosledni, onako kako smo to nauili od Lenjina i Staljina. .. Danas ponovo prijeti naoj Partiji velika opasnost od raznih pritajenih antipartijskih elemenata, koji su na poziv Informbiroa digi glave da ugroze jedinstvo Partije. Ali, ovog puta takvi antipartijski dementi ne ugroavaju samo jedinstvo Partije, ve i jedinstvo naroda lae zemlje. Prema tome, to nam nalae da budemo nepomirljivi prema svim pokuajima razbijanja jedinstva nae Partije i jedinstva naih aroda. Jedinstvo nae Partije nerazdvojno je od bratstva i jedinstva laih naroda i prema tome na nas, lanove Komunistike partije Jugoslavije, pada utoliko vea odgovornost. Zbog toga, drugovi i druga.. 1 Odluka o sazivanju Kongresa KPJ bila je smeo i neoekivani potez za Staljina, jer je ona znaila da je KPJ resila da ide na referendum" po pitanju sukoba sa IB-om, faktiki sa SSSR-om. Ranije usvojena odluka o sazivu Kongresa objavljena je i preko tampe. Peti kongres KPJ je bio sazvan 20 godina posle IV kongresa KPJ, odranog i Drezdenu, a osam godina posle Pete zemaljske konferencije koja je po svom 'naaju imala obeleja kongresa. U to vreme KPJ je imala 468.175 lanova i 51.612 kandidata. Od izabranih delegata 979 su bili radnici, 525 seljaci, meu ijima 102 vojnika, 499 intelektualci, 154 nametenici, 139 studenti i 48 ostali. Meu delegatima je bilo 227 ena. Proseni sta svakog lana Partije iznosio je 1 godina i 3 meseca. Od 2.344 delegata u ratu je uestvovalo 2.238. Prvoborci su linili 14,53% delegata.
8

rice, b u d i m o nemilosrdni prema svim skretanjima 11 naoj P a r t i j i , uv a j m o n j e n o jedinstvo i istou, o v l a d a j m o to vie naukom marksizma-lenjinizma, g a j i m o osnovna svojstva komunista kritiku i samokritiku, kao j e d n o od n a j j a i h o r u j a komunista u svakodnevnom radu na p r a v i l n o m s p r o v o e n j u linije P a r t i j e ! Na k r a j u , drugovi i drugarice, ja b i h p o d v u k a o da e naa Partija i na Centralni k o m i t e t raditi svim silama na t o m e da se odnosi izmeu nae P a r t i j e i S K P ( b ) opet poprave. Mi se nadamo da e drugovi rukovodioci S K P ( b ) dati nama mogunosti da mi o v d j e , na licu mjesta, d o k a e m o sve to je netano u Rezoluciji. Mi smatramo da je samo u t o m sluaju i na t a j nain mogue utvrditi istinu. Zavravajui svoj referat ja, drugovi i drugarice, podvlaim da je Komunistika p a r t i j a Jugoslavije do danas asno izvrila svoju historijsku m i s i j u i da e je, duboko sam u v j e r e n , i ubudue asno izvriti: p o b j e d o m i z g r a d n j e socijalizma u naoj z e m l j i , da e s v o j o m nepokolebljivou i jedinstvom, s v o j o m n e p o k o l e b l j i v o m v j e r n o u nauci M a r k sa Engelsa L e n j i n a Staljina na d j e l u dokazati da ona n i j e skrenula s puta te nauke. 2 Peti kongres KPJ, Stenografske beleke, Beograd, 1948, 111119.

REZOLUCIJA V KONGRESA KPJ O O S N O V N I M N A R E D N I M ZADACIMA ORGANIZACIJE KPJ 28. jula 1948. I 2. izvriti do k r a j a ove godine saziv nacionalnih partiskih kongresa, odnosno p o k r a j i n s k i h k o n f e r e n c i j a K P J za Bosnu i H e r c e g o v i n u
2 Kongres, koji je otvorio Tito, trajao je od 2128. jula 1948. Odran je u Domu garde i njegov rad prenoen preko radiostanica. U dvorani su se nalazila poprsja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, a u sredini sale isticala se Titova slika. Zbog velikog broja govornika Kongres je radio i nou. Ni jedan delegat se nije izjasnio za Rezoluciju IB-a. Kongresu nisu prisustvovali delegati drugih komunistikih partija, iako su bili pozvani. Jedno vreme Kongres su pratili dopisnik Pravde" Barzenko i dopisnici TASS-a. Kongres je dao politiku podrku Centralnom komitetu u odbrani nezavisnosti Jugoslavije. Delegati su odbacivali optube IB-a kao neistinite. Na Petom kongresu izneta je, prvi put, ocena osocijalistikom karakteru narodne revolucije" u Jugoslaviji. Izoena je i koncepcija 0 narodnoj demokratiji kao specifinom obliku diktature proletarijata i o mogunostima uspene izgradnje socijalistikog drutva u postojeim uslovima meunarodnih odnosa i meunarodnog poloaja Jugoslavije". Tito je uzavrnoj rei upozorio na tekoe i kritini trenutak po nezavisnost zemlje: Ja vas, drugarice i drugovi, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, u tekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju, i samo ako budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo i monolitnost u naoj Partiji, ako neemo gubiti nerve, naa pobjeda e biti osigurana." Tito je podneo opti referat u kome je sumirao razvitak KPJ od osnivanja do 1948. godine. Ocenio je ujedinjenje 1918. kao progresivan istorijski in, jer su narodi Jugoslavije posle 13 vekova uspeli da stvore zajedniku dravu, ali je kritiki analizirao nain ujedinjenja i oslon graanske Jugoslavije na versajske pobednike. Od podnetih referata na Petom kongresu najvie samostalnih nota i uoavanja jugoslovenskihspecifinosti sadravao je referat Borisa Kidria o razvitku ekonomike posle zavretka drugog svetskog rata. Kongres je izraavao vernost Staljinu i SKP(b), odluno odbacujui optube o izroavanju KPJ. Dokumenti doneti na Petom kongresu KPJ i Program, kopije su sovjetskih odgovarajuih dokumenar ta, a naroito Statut.

M -> rt

i za Crnu Goru; pokrajinske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu i za Grnu Goru pretvoriti u osnivake kongrese partijskih organizacija tih republika. U vezi sa sazivom tih kongresa izvriti izbor svih partisskih rukovodstava, a na kongresima izabrati centralne komitete; 3. likvidirati sektaki odnos prema primanju novih lanova Partije i obezbediti poboljanje socijalnog sastava Partije time to e se uzeti smeliji kurs na primanje u Partiju radnika, u prvom redu industriskih radnika; 4. radi ouvanja jedinstva i istoe Partije jos vie zaotriti budnost i borbu protiv svih skretanja i protiv tuih, neprijateljskih oportunistikih i malodunih elemenata u Partiji; 5. smeli je uzdizati mlade, proverene kadrove na rukovodea mesta; sprovoditi iri i planski rad na optem obrazovanju i idejno-politikom uzdizanju lanstva; 6. pojaati borbu za uklanjanje uskog prakticizma iz svakodnevnog rada partiskih organizacija, za pravilno shvatanje celine i perspektive borbe za socijalizam; 7. jo vie razvijati u Partiji kritiku i samokritiku kao osnovni uslov i metod koji osigurava pravilan razvitak Partije; 8. stalno poboljavati metode rukovoenja unoenjem vie plana i sistema, pravilnijom raspodelom kadrova i osiguravanjem kontrole izvrenja partiskih odluka; 9. pojaati rad ideolokom uzdizanju kadrova.

III Osnovni zadaci u borbi za aktivizaciju masa u izgradnji socijalizma i za uvrenje masovnih organizacija 1. Imajui u vidu potrebu dalje aktivizacije radnih masa u borbi za socijalizam, u borbi protiv ostataka razbijenog kapitalistikog sistema i u savlaivanju tekoa na putu nae socijalistike izgradnje, V kongres Komunistike partije Jugoslavije postavlja naroito sledea dva zadatka: a) upornu borbu protiv svih birokratskih i drugih metoda, koji koe privlaenje masa i razvijanje njihove inicijative u izgradnji socijalizma; b) svestrano razvijanje i jaanje politikog rada u masama, stalno podizanje i razvijanje svesti radnih masa; 2. Narodni front treba dalje razvijati i uvrivati da bi mogao zvravati sledee svoje osnovne zadatke: a) politiki rad u masama, objanjavanje zadataka i puteva nae socijalistike izgradnje, zadataka borbe protiv ostataka reakcije, tumaelje konkretnih mera narodne vlasti u izgradnji socijalizma, razbijanje neprijateljskih manevara, raskrinkavanje reakcionarnih elemenata koji su se uvukli u frontovske organizacije, objanjavanje meunarodnog politikog poloaja i raskrinkavanje manevara imperijalistike reakcije i ratnih hukaa, aktivna politika borba protiv akcija neprijatelja socijalizma, protiv kolebanja pojedinih slojeva radnog naroda, iroko razbijanje na bazi dobrovoljnosti prouavanja marksizma-lenjinizma, prouavanja nae Narodnooslobodilake borbe, problema nae izgradnje i problema meunarodne politike;
HO

b) neposredna aktivizacija masa za socijalistiku izgradnju, razvijanje masovnih radnih akcija, pomo zadrugarstvu i borba za ostvarenje poljoprivrednih planova; v) svestrano uee masa u radu mesnih organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad radom dravnih organa i privrednim aparatom. 3. Pred sindikate postavlja se zadatak da dalje razvijaju nov odnos radnike klase i radnih masa uopte prema radu, da organizuju socijalistiko takmienje i podiu udarnitvo, da se bore za radnu disciplinu, za poboljanje kvaliteta rada, za uvanje narodne imovine protiv tetoinstva, za pravilan sistem piata, za pravilno nagraivanje, za ostvarenje svih prava radnika koja im pripadaju u dravi radnog naroda, protiv birokratskih izopaavanja i zakidanja ovih prava, za ispunjavanje privrednih planova i poboljavanje ivotnog standarda, za pravilan rad preduzea, za otstranjenje svih nedostataka koji koe proizvodni proces i ispunjavanje plana, za struno, politiko, ideoloko i kulturno podizanje radnika, za svestrano razvijanje uzajamnih veza sa sindikalnim pokretima drugih zemalja, naroito SSSR i zemalja narodne demokratije, za uvrenje meunarodne solidarnosti radnike klase. Treba se boriti protiv administrativnog stila u radu i za dalje razvijanje demokratizma u sindikalnim organizacijama. 4. Do kraja ove godine treba izvriti spajanje Narodne omladine i Saveza komunistike omladine Jugoslavije i to na taj nain to e se u vezi s promenjenim uslovima u zemlji promeniti program Narodne omladine, uzeti odluniji kurs na ideoloko podizanje i pravilno vaspitavanje njenih lanova, a to e se postojei lanovi SKOJ-a prema individualnim odlikama postepeno i bez urbe, pre i posle spajanja ovih organizacija, primiti u kandidate lanova Partije. Narodna omladina treba da bude ubudue jedan od glavnih rezervoara lanova Partije. Ostvarenje toga spajanja treba da dovede do jo snanijeg jedinstva omladine, do njenog jo ireg okupljanja i jo odlunijeg vaspitanja u duhu marksizma-lenjinizma . . . 5. AF treba uiniti u organizacionom pogledu gipkijim, raznoobraznijim i bliim svakodnevnom ivotu radnih ena. U saradnji sa ostalim organizacijama AF treba da obuhvati naroito zaostalije i pasivnije mase ena, da organizuje i pomogne razvijanje itavog sistema pomoi radnoj eni i majci i da uestvuje zajedno sa drugim masovnim organizacijama u razvijanju masovne kontrole i narodne inspekcije odozdo. IV Osnovni zadaci uvrenja i izgradnje narodne vlasti Peti kongres KPJ postavlja pred Partiju sledee osnovne zadatke uvrenja i izgradnje narodne vlasti: 1. boriti se da u narodne odbore budu birani najbolji predstavnici radnog naroda, kako lanovi Partije, tako i drugi lanovi Narodnog fronta, najsvesniji pravih interesa radnika, siromanih i ostalih radnih seljaka i drugih trudbenika; 2. s jedne strane u punoj meri omoguiti kontrolu i uee radnih masa, odnosno njihovih pretstavnika u radu dravne uprave, a s druge strane obezbediti strunu sposobnost aparata narodnih odbora; . .. 5. u ministarskim resorima se stalno boriti protiv svih pojava starih birokratskih formi rukovoenja. Osigurati pravilno rukovodstvo iz.

centra u cilju to breg i pravilnijeg izvravanja zadataka, ali istovremeno obezbediti inicijativu odozdo i uee masa u radu uprave. Istovremeno se boriti protiv svih pojava lokalnog partikularizma, neshvatanja i naruavanja principa jedinstva nae narodne vlasti; 6. Povesti najodluniju borbu protiv svih pojava birokratizma u svim organima dravne vlasti i itavom privrednom i drutvenom aparatu; . . . V Osnovni zadaci daljeg proirenja i uvrenja socijalistike ekonomike FNRJ Peti kongres KPJ konstatuje da se u svrhu daljeg proirenja i uvrenja socijalistike ekonomike FNRJ postavljaju pred KPJ, masovne organizacije, dravni aparat i radni narod Jugoslavije sledei osnovni zadaci: 1. borba za ostvarenje Petogodinjeg plana, kao osnovne karike u izgradnji socijalistike ekonomike; 2. proirenje i temeljito organizaciono uvrenje socijalistikog sektora nae privrede, naroito u trgovini, prelaz ka svestranoj i podrobnoj organizaciji privrednih preduzea, ustanova i dravnog privrednog aparata; uvoenje na i racionalnijih metoda rada; dalja razrada, usklaivanje i proirenje planiranja, evidencije i statistike; svestrana organizacija organa za planiranje odozgo do dole; . . . 3. konsekventno i svestrano iskoriavanje domaih sirovinskih izvora i postojeih kapaciteta za proizvodnju novih modernih sredstava za proizvodnju; 4. novo proirenje proizvodnje, novo poveanje i proirenje socijalistike akumulacije; 5. podizanje proizvodnosti rada u industriji, graevinarstvu, umarstvu itd.; 6. sistematska organizacija i pomaganje poleta racionalizatorstva, inovatorstva i pronalazatva, kako masovnog tako i specijalista; 7. uvrenje radne discipline i stalnosti na poslu, konano sreenje tarifne politike, efikasna mobilizacija nove radne snage; 8. uvrenje i proirivanje socijalistikih pozicija na selu, u prvom redu putem proirenja, organizacionog i materijalnog jaanja zemljoradnikog zadrugarstva na potpuno dobrovoljnoj osnovi, njegovog nabdevanja modernim poljoprivrednim oruima i obezbeenja dravrim kreditima i optom finansiskom pomoi. Pojaanje unutranjeg politikog rada u zadrugama, borba za to aktivnije uee zadrugara u ivotu zadruge, za kolektivno postavljanje i reavanje zadataka, za odgovornost zadrunih organa i zadrunih slubenika na zadrunim skuptinama pred zadrugarima, protiv birokratizma i kancelariskog reavanja poslova, za stvaralaku inicijativu masa u zadrugama, za svesno planiranje u zadrugama i preko zadruga; 9. svestrana organizacija, kapitalna izgradnja i proirenje dravnih poljoprivrednih dobara; 10. dalje ograniavanje i potiskivanje kapitalistikih elemenata na selu; likvidacija kapitalistikih ostataka u gradu; . . .
V Kongres KPJ, Stenografske beleke, 790795. 942

REZOLUCIJA V KONGRESA O ODNOSU KPJ PREMA INFORMBIROU

28. jula 1948.

I Peti kongres KPJ odobrava stav CK KPJ u vezi s optubama CK SKP(b) i Informbiroa i njegovo uporno nastojanje da uveri kako CK SKP(b), tako i druge lanice Informbiroa, u netanost njihovih optubi i da skrene diskusiju na principijelnu i stvarnu kritiku rada KPJ, ukoliko ove partije za tu kritiku imaju ma kakvu osnovu. II Peti kongres konstatuje da je kritika u pismima CK SKP(b) i u rezoluciji Informbiroa o stanju u KPJ netana, nepravilna i nepravedna. Peti kongres KPJ konstatuje da su netane tvrdnje o tome kako CK KPJ vodi Jugoslaviju ka postepenom podreivanju imperijalistikim dravama i pretvaranju u buroasku dravu, nego je, naprotiv, tano da CK KPJ vodi zemlju ka svestranom jaanju njene nezavisnosti prema imperijalistima i jaanju socijalizma u njoj a samim tim i jaanju opteg demokratskog fronta. Takoe su netane tvrdnje da u Jugoslaviji jaa kapitalizam u gradu i selu, nego, naprotiv, jaa socijalizam, a vodi se dosledna borba za potiskivanje kapitalistikih elemenata na selu. Netana je tvrdnja da se KPJ pretvara u ilegalnu sektako-birokratsku, kulaku partiju s vojnikom disciplinom, koja se utapa u Narodnom frontu, a naprotiv, tano je da je KPJ legalna vladajua partija koja rukovodi Narodnim frontom i u kojoj se, uprkos nedostacima i slabostima, neguje i razvija unutarpartiska demokratija. Isto tako stoji i s optubama da rukovodioci iKPJ ire teorije kako radnika klasa nije i ne treba da bude vodea snaga u borbi za socijalizam, kako se avanturistikim, nepripremljenim merama kompromituje socijalistika izgradnja u Jugoslaviji itd. Naroito je teka, netana i nepravedna optuba da vostvo KPJ vodi antisovjetsku politiku i potcenjuje ulogu Crvene armije u ratu uopte, a u pomoi Jugoslaviji napose i tome slino. Meutim, tano je da se u pomenutim kritikama, a osobito u kampanji koja je nastala posle rezolucije Informbiroa o stanju u KPJ, nepravilno ocenjuje i potcenjuje naa Narodnooslobodilaka borba. III Peti kongres KPJ konstatuje da su, i pored netanih optubi i pomenutih razmimoilaenja, vostvo KPJ i KPJ ostali u svemu verni principima meunarodne proleterske solidarnosti i jedinstva antiimperijalistikog demokratskog fronta. IV Peti kongres KPJ smatra da CK KPJ treba da uini sve to je moguno da se likvidiraju razmimoilaenja s Centralnim komitetom Svesavezne komunistike partije (boljevika) i da nastoji da se CK SKP(b) prue na licu mesta sve mogunosti da se uveri u netanost svojih optubi. V Peti kongres KPJ konstatuje da se KPJ nije iskljuila iz Informbiroa time to nije uzela uee na zadnjem zasedanju Informbiroa i

smatra da bi posle likvidacije razmimoilaenja izmeu CK KPJ i CK S K P ( b ) , otpao i taj razlog za njeno neuestvovanje u Informacionom birou.. ? V kongres KPJ, Stenografske beleke, 844846.

PRVI

PLENUM CENTRALNOG KOMITETA PARTIJE JUGOSLAVIJE

KOMUNISTIKE

29. jula 1948. Danas, u l i asova pre podne, odran j e prvi plenarni sastanak Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije, na kome je izvreno konstituisanje. . . Drug Tito: Drugovi i drugarice, prelazimo na dnevni red (prve) plenarne sednice Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije. Treba izvriti konstituisanje, i to, prvo, b i r a n j e politikog biroa Centralnog komiteta KP Jugoslavije... Drug M i h a Marinko: Drugovi, predlaem za generalnog sekretara druga Tita.. . Za ostale lanove Politbiroa predlaem: druga E d v a r d a Kardelja, druga Milovana ilasa, druga Aleksandra Rankovia, druga Ivana Gonjaka, druga M o u Pijade, druga Borisa Kidria, druga Blag o j a Nekovia i druga Franca Leskoeka. Za sekretare predlaem drugove Kardelja, ilasa i Rankovia. (I ovaj predlog druga Marinka usvojen je jednoglasno, a svaki predloeni lan Politbiroa pozdravljen je aplauzom.) Za kandidate za lanove Politbiroa predlaem drugove: Vladimira Bakaria, u r u Pucara, Lazara Kolievskog i Svetozara Vukmanovia Tempa. (Ponovni jednoduni p l j e s a k ) . . . Drug Tito: O b j a v l j u j e m da je usvojen predlog druga Mihe Marinka da se izaberu devet lanova Politbiroa CK KPJ i etiri kandidata.
3 Politbiro CK KPJ nije imao iluzija o karakteru sukoba, ali Kongres je nastojao da izbegne davanje povoda za pojaavanje napada. Od Politbiroa je traeno da se uini sve to je mogue da bi se prevazila razmimoilaenja is rukovodstvom SKP(b). Rezolucija je bila izraz politikih i taktikih obzira CK KPJ kako bi se dobilo u vremenu i pojaala odbrambena pozicija. Njome su paralisani pozivi IB-a tzv. zdravim snagama da obore rukovodstvo. Meu samim lanstvom je bilo shvatanja da je KPJ duna da uini napor u tom pravcu. Predstave o SSSR-u i Staljinu KPJ je dugo usaivala u svest lanstva i najirih narodnih masa tako da je bilo nerealno oekivati da ih se mogu preko noi osloboditi, nezavisno od grubog nasrtaja na KPJ, njenu prolost i sadanjost. Kongres je usvojio Program Komunistike partije Jugoslavije, prvi posle Vukovarskog kongresa odranog juna 1920. Program je imao prelazan i privremen karakter. Najvii vrh KPJ je znao sutinu sukoba i nije imao iluzija, ali je pometnja" vladala u glavama nekih komunista koji su ak verovali da je Staljin obmanut. Graani Pljevlja su sa mitinga odranog 5. jula 1948. uputili generalisimusu" telegram: Na dragi drue Staljine, Duboko nas vrijeaju nepravde koje su nanesene od strane Informbiroa naem Centralnom komitetu i naoj Partiji. Vjerujemo u Tebe, voo i uitelju svjetskog proletarijata, da e uiniti sve sa svoje strane da se ova nepravda ispravi. Poznajui dobro nae rukovodstvo sigurni smo da nas nee povesti krivim putem. Rad i borba naeg rukovodstva prije i poslije rata su najbolji dokazi njegove odanosti stvari socijalizma. Zbijeni vrsto oko naeg Centralnog komiteta i druga Tita, oslanjajui se i uei se od SKP(b) i od Tebe, uloiemo jo vie napora u izgradnji socijalizma. Jo jednom izraavamo nau veliku ljubav prema Sovjetskom Savezu, SKP(b) i Tebi i vrsto stojimo na tome da nas niko ne moe odvojiti od bratskog Sovjetskog Saveza." (Pobjeda, 6. jul 1948; prema: B. Kovaevi, Komunistika partija Crne Gore 19451952, Titograd, 1986.)

rv A A

Sada, drugovi, treba da izaberemo predsjednika Kontrolne komisije. Samo predsjednika, jer e Politbiro kasnije o d r e d i t i lanove van Centralnog komiteta, to jest izabrae ostale lanove te Kontrolne komisije. Ima li ko od drugova predlog za izbor predsjednika Kontrolne komisije? . . . Drug M i h a Marinko: Predlaem druga Osmana Karabegovia za predsednika Kontrolne komisije. D r u g Tito: Poto niko nije protiv, o b j a v l j u j e m da se prima predlog druga Mihe Marinka da predsjednik Kontrolne komisije CK ( K P J ) bude drug O s m a n Karabegovi. (Aplauz). Time bi, drugovi, dananja plenarna sjednica ( C K ) KP Jugoslavije bila zavrena . . .4 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, Zapisnici plenarnih sednica. ZAPISNIK S A S A S T A N K A C K SKOJ-a P O S V E E N O G K O N G R E S U SKOJ-a 5. oktobra 1948. . . .U diskusiji o pripremama za Kongres SKOJ-a na terenu, konstanovano je sledee: glavni nedostatak je nedovoljno o b j a n j a v a n j e spaj a n j a SKOJ-a i N a r o d n e omladine, premalo je politikih priprema za Kongres. I mi u centru smo malo postavili politike pripreme, nije se dovoljno pisalo o tim pitanjima u tampi. Na terenu ima nepravilnog shvatanja s p a j a n j a SKOJ-a i N a r o d n e omladine; postoji tendencija stvar a n j a jedne vrlo iroke organizacije, jo ire nego sadanja N a r o d n a omladina, a nema dovoljno usmerenja na vrstinu organizacija, jaanje discipline, itd. Potrebno je da se jo provere politike pripreme za spaj a n j e SKOJ-a i N a r o d n e omladine pre i za vreme Kongresa SKOJ-a. Pitanje imena budue organizacije nepravilno se postavljalo ne samo na Plenumu Centralnog vea, nego izgleda i u republikama Makedonija, Bosna i Hercegovina. Posle kongresa SKOJ-a potrebno je da se poal j e itav aparat na teren da se dobro pripremi zajedniki Kongres SKOJ-a i N a r o d n e omladine. Na terenu su do sada, uglavnom, zavrene sreske konferencije, zavrene su i pretkongresne konferencije u Armiji. Organizacione pripreme, uglavnom, teku dobro. Pripreme za Kongres u centru, u toku su. Referat je napisan i dat na pregled CK KPJ. Svi lanovi B i r o a treba da ga proitaju i spreme primedbe za sastanak kroz tri d a n a . . . 5 Izvori za istoriju SKJ, Kongresi, konferencije i sednice organa SKOJ-a, 19411948, Beograd, 1984, 2978. centralnih

4 Peti kongres je u novi CK KPJ izabrao sve ranije lanove (63), izuzimajui ujovia i Hebranga, ime je potvren njihov dotadanji rad u celini, kao i 42 kandidata. Neposredno po Kongresu CK KPJ je izabrao Politbiro CK, najvanije izvrno telo Partije, u ijim se rukama koncentrisala najvia mo. Tito je na Kongresu izabran sa 2.318 glasova od 2.323 delegata. 5 Kongres je predvien za 12, 13. i 14. oktobar 1948. CK SKOJ-a je 21. oktobra 1948. utvrdio da se na buduem Kongresu podnesu izvetaji o radu organizacije i njenim zadacima u vezi sa Petim kongresom KPJ i etvrtim kongresom SKOJ-a. Pored Statuta, rezolucije o narednim zadacima omladinske organizacije trebalo je doneti rezoluciju povodom klevetnike kampanje (Informbiroa) uperene protiv nae Partije". Za Kongres se biralo 1.400 delegata iz est republika. Na Kongres su pozvani predstavnici Svetske federacije demokratske omladine i Meunarodnog saveza studenata.

60 Jugoslavija 19181988.

945