Univerzitet u Novom Sadu Pedagoki fakultet - Sombor

Seminarski rad

Osnovi prirodnih nauka I - fizika

Tema : ELEKTRICITET

Mentor: prof. Dr. Duanka Obadovi

Student: Verica Sredojev br. index-a: 06/11/109 Sombor 2008.

Sadraj:
Uvod .....................................................................................................................................................3 1. Istorijski razvoj nauke o elektricitetu ...............................................................................................4 2. Opta teorija o elektriciteu................................................................................................................6 2.1 Elektrina stuktura supstancije....................................................................................................6 2.2 Naelektrisanje trenjem i dodirom ..............................................................................................7 2.3 Uzajamno dejstvo naelektrisanih tela .........................................................................................8 2.4 Elektrino polje..........................................................................................................................8 2.5 Provodnik u elektrinom polju. Influencia ...............................................................................9 2.6 Elektrine poave u atmosferi ...................................................................................................10 3. Ogledi .............................................................................................................................................12 3.1 Naelektrisanje tela neposrednim dodirom.................................................................................12 3.2 Dve vrste elektriciteta................................................................................................................13 3.3 Provodnici i izolatori ................................................................................................................15 3.4 Elektrino polje i linije sile elektrinog polja ..........................................................................16 3.5 Raspored elektriciteta na provodnicima ...................................................................................17 3.6. Elektrine pojave u atmosferi ..................................................................................................18 3.7 Elektrina influencia................................................................................................................19 Zakljuak ............................................................................................................................................21 Literatura ............................................................................................................................................22

Uvod
Savremena civilizacija, savremeni ivot, celokupno ovekovo okruenje, bazira se na energiji koja se dobija od elektriciteta i na mogunostima njegovog korienja. Ova energija se koristi za osvetljavanje kako bi produili dan, koristi se za pokretanje raznih maina radi zamene ljudskog rada kako bi ovekov ivot bio laki, koristi se u svrhe telekomunikacija kako bi se ljudi meusobno lake sporazumevali, jedan drugom pribliili i meusobno se bolje upoznali. Blagodeti elektriciteta ovek upoznaje jo u najranijem detinstvu, a takoe se sree i sa njegovim razornim dejstvima u vidu munje i groma. Pored linih iskustava o elektricitetu sa kojim su se uenici sreli, u koli se prvi put upoznaju sa pojmom naelektrisavanja tela i elektricitetom u IV razredu osnovne kole i to samo jedan as u okviru nastavne teme materijali i njegove odlike. Meutim detaljnije upoznavanje uenika sa elektrinim pojavama poinje u VIII razredu osnovne kole i II razredu srednje kole. Da bi uenici shvatili pojave i usvojili nove osnovne termine iz oblasti elektriciteta treba u obradi nastavnih jedinica slediti postupan redosled u izlaganju gradiva uz obavezno demonstriranje tih pojava i njihovo logino objanjenje. Ovaj seminarski rad posveen je jednom od moguih naina obrade teme o elektricitetu. Cilj rada je objanjenje pojave elekriciteta, povezivanje teorije i prakse i formiranje naunog pogleda na svet koji nas okruuje. Tema elektricitet obrauje se u osmom razredu osnovne kole kroz nastavne jedinice koje obuhvataju naelektrisanje tela, uzajamno dejstvo naelektrisanih tela, elektrino polje, Kulonov zakon, elektrostatiku indukciju, elektrini potencijal, elektrini napon i u dodatnoj nastavi elektrini kapacitet. U radu e biti opisani jednostavni eksperimenti pomou kojih se mogu demonstrirati pojave vezane za elektricitet. Eksperimenti su odabrani tako da svaki reprezentuje neku osobinu koju poseduje elektricitet, a zatim su te osobine predstavljene, kao i svi novousvojeni pojmovi vezani za ovu oblast. Umesto klasinih predavanja i uenja napamet, ovim demonstracionim ogledima se omoguuje uenicima da sami uu u svet nauke, da logiki razmiljaju, da postavljaju hipoteze, da ih provere i da dou do reenja, ali na nivou koji bi mogli razumeti uenici osmog razreda osnovne kole. Prednost jednostavnih ogleda je to su lako izvodljivi, zanimljivi i konstruiu se od materijala koji se mogu veoma lako nai. Njihova izrada i izvonenje doprinosi produbljivanju teorijskog znanja, poveanju stepena aktivnosti uenika i njihovoj samostalnosti u radu, sposobnosti planiranja, kao i sticanju tehnike kulture to je u dananjem ivotnom okruenju veoma vano. Kroz ovaj pristup nauci kroz eksperimente uenici ue kako da formuliu hipoteze i donose zakljuke. Kao rezultat uenici razvijaju oseaj za timski rad, grupne diskusjie i dijalog koji se bazira na argumentima i injenicama.

1. Istorijski razvoj nauke o elektricitetu

Pojavu neobinog stanja, kao posledicu trljanja ilibara, danas poznatog kao elektrino stanje, zapazio je Tales iz Mileta (oko 625-548. pne.) 600 godina pre nove ere, ali nije mogao da je objasni. Ovu tajanstvenost stari Grci pripisivali su nekim nadzemaljskim uzrocima i udahnuli su ilibaru ivot i duu, a neke pojave su razliito tumaili i pripisivali svecima i bogovima. Iz ovih vremena potie i ime za elektricitet jer elektor je grka re za Sunce. Kasnije su Grci od te rei preli na elektron, naziv za ilibar koji svojom bojom zajedno sa zlatom podsea na Sunce. Elektrine pojave su bile poznate ljudima, ali niko se nije zainteresovao da ih objasni vie od 2000 godina. Tek Dilbert (William Gilbert, 1544 1603.) saoptava vano otkrie da postoje mnoga tela koja se trenjem mogu naelektrisati kao to su staklo, vuna, sumpor, Slika 1 1 drago kamenje itd. Te supstance Dilbert naziva elektrinim. Navodi Tales (625 548.pne.) osnovne razlike izmeu elektriciteta i magnetizma. Magnet je samo jedna supstanca, a elektrina tela su brojna; magnet ne treba da se trlja, a njih treba. Magnet privlai samo gvoe, a oni sve. Pored toga to naelektrisana tela privlae razne predmete, Italijan Kabeo (Nicolo Cabeo 1585 1650.) uoava odbijanje naelektrisanih tela, ali mu je to bilo neprihvatljivo jer je smatrao da svako telo moe da ima samo jedno prirodno kretanje. Za otkrie da elektricitet moe da se kree od jednog tela do drugog zasluan je Grej (Stephen Greu, 1670 1736.), kao i za druge pojave. arl Dife se neposredno nadovezuje na radove Greja. Objanjava da se sva tela mogu naelektrisati. Metali, tenosti i meka tela ne mogu da se naelektriu trljanjem, ali to se postie prinoenjem nekog veeg naelektrisanog tela. Difeovi radovi su objavljeni 1734. godine u asopisu Kraljevskog drutva u Londonu. Do istih zakljuljka doao je dosta kasnije 1759 Englez Robert Simer. lan engleskog kraljevskog drutva. Dalje prouavanje elektriciteta dovodi do usavravanja elektrinih maina i njihovog razvoja, prvo u Nemakoj 1743. godine, a zatim 1745. u Engleskoj i Francuskoj. Razvojem elektrinih maina dolazi i do otkria aparata za skladitenje elektriciteta (kondenzatora). Za objanjenje elektrinih pojava u atmosferi najzasluniji je Frenklin (Benjamin Frenklin 1706 1790.) koji je povezao blagost ilibarove due i stravini prasak munje i groma. Godinu dana kasnije ruski fiziar Rihman (Georg Vilgelm Rihman 1711 1753.) izvodio je sline eksperimente, ali je tom prilikom poginuo od udara groma. Kako je ustanovljeno da postoje dve vrste naelektrisanja, pozitivno i negativno, to Slika 1 - 2 uslovljava privlaenje i odbijanje naelektrisanih tela Kulon (Charles Augustin Koulon 1736-1860.) William Gilbert je svojim radovima dao opti zakon meusobnog delovanja naelektrisanih tela na nekom rastojanju. Ovaj zakon je ustanovio pomou precizne torzion vage, kojom mogu da se mere veoma male sile. Ova vaga je dobila ime po njemu - Kulonova torziona vaga. Pronalaskom baterije za uvanje elektriciteta, od Italijana Volte (Alessandro Volta 17451827.) dalji radovi u oblasti elektriciteta su bili usmereni na njegovo kretanje kroz provodnik i vezu sa magnetnim pojavama tj. ustanovljeni su zakoni elektromagnetizma radovima Kristijana Ersteda (Christian Oersted, 1777-1851.), Andre-Mari Ampera (Andre-Marie Ampere, 1775-1836.) Majkl

Faradeja (Michael Faraday, 1791-1867.), Popova (Aleksandr Stepanovi Popov 1859 1905.), Oma (Georg Simon Ohm 1787 1854.), i Maksvela (James Clerk Maxwell 1831-1879.). Svi ti zakoni elektriciteta i magnetizma otkriveni su pre saznanja o nosiocu naelektrisanja i o elektrinoj strukturi supstancije. Ti zakoni u prvobitnom obliku vae i danas, iako im je objanjenje drugaije nego onda.

2. Opta teorija o elektriciteu

Danas se opta teorija o elektricitetu zasniva na elektrinoj strukturi atoma. Sa strukturom supstancije uenici se prvi put sreu u estom razredu osnovne kole. Da bi se objasnile pojedine elektrine pojave potrebno ih je podsetiti ta su uili o strukturi supstancije u estom razredu, a takoe treba iskoristiti znanje steeno na asovima hemije u sedmom razredu.

2.1 Elektrina stuktura supstancije

Utvreno je da je struktura supstancije elektrine prirode, odnosno da se svaki atom sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanog omotaa. Koristei eksperimentalne metode i saznanja o raznim zraenjima, J. J. Tomson (Joseph John Thomson 1856 1940.) i njegovi uenici, su otkrili 1897. godine elektron kao fundamentalnu koliinu elektriciteta prouavajui naelektrisanje jona gasova. To je naelektrisana estica koja se nalazi u omotau svakog atoma. S obzirom na to da su joni i naelektrisani materijali i zraenja uveliko prouavani, toj estici je jo 1894. godine Stoni (George Johnstone Stoney 1826 1911.) dao naziv elektron to je i usvojeno. Tako je nepobitno otkrivena veza izmeu elektriciteta i strukture supstancije i do danas naelektrisanje elektrona pretstavlja najmanje naelekrisanje i naziva se elementarno naelektrisanje. Ubrzo se pokazalo da su sva naelektrisanja celi umnoci naelektrisanja jednog elektrona ili protona. q = n.e gde je q neka koliina elektriciteta, e elementarna koliina elektriciteta, a n ceo broj. Utvreno je da e elementarna koliina elektriciteta nosilac naelektrisanja e = 1,602.10-19 C C jedinica za koliinu elektriciteta i naziva se Kulon, odavde sledi 1 C = 6,22.1018 e Po svom sastavu najjednostavniji je atom vodonika koji je prvi element u periodnom sistemu elemenata. Jezgro atoma vodonika sastoji se od jedne estice koja se naziva proton. Taj naziv predloio je Radeford (Ernest Rutherford 1871-1937.), 1920. godine. Proton je pozitivno naelektrisana estica koja poseduje takoe elementarno naelektrisanje kao i elektron, ali sa masom oko dve hiljade puta veom od elektrona: Atom vodonika u omotau sadri samo jedan elektron. Tako u atomu negativno naelektrisanje predstavljaju elektroni, a pozitivno protoni. Takoe je otkrivena estica koja ima istu masu kao i elektron, ali pozitivno naelektrisanje, a nazvana je pozitron. Elektron i pozitron mogu da se smatraju kao estica i antiestica, jer imaju istu masu ali naelektrisanja su suprotnog znaka. Pozitroni nisu sastavni deo atoma. Oni nastaju zajedno sa elektronom u specijalnim uslovima i brzo se transformiu u druge oblike. Slika 2. 1 1 Model atoma vodonika

Posle vodonika, po svom sastavu, najjednostavniji je atom helijuma koji se nalazi na drugom mestu u periodnom sistemu elemenata. Atom helijuma sadri dva elektrona. Prema tome atom helijuma ima dva protona, meutim masa helijuma je oko etiri puta vea od mase atoma vodonika. Istraivanja su pokazala da se pored protona, kao sastavni delovi u jezgru atoma nalaze i neutroni. 6

Neutron je otkriven tek 1932. godine od strane engleskog fiziara edvika (James Chadwick 18911974.). Masa neutrona je priblino jednaka masi protona (1839 me). Neutron je u elektrinom smislu neutralan. Tako jezgro helijuma sadri pored dva protona i dva neutrona, pa mu je zbog toga masa vea etiri puta od mase jezgra vodonika. Hemijske osobine elemenata zavise od spoljanjeg elektronskog sloja u omotau, a broj elektrona u elektrino neutralnom atomu odgovara njegovom rednom broju u periodnom sistemu elemenata. Kada se jedan elektronski sloj popuni, pri daljem poveanju otpoinje formiranje sledeeg sloja, pa se hemijske osobine elemenata unekoliko ponavljaju, to odgovara periodama u periodnom sistemu elemenata. Tako idui dalje u periodnom sistemu elemenata, atomi postaju sve sloeniji, a broj estica postaje sve vei. Najsloeniji atomi, prema tome, pripadaju elementima na kraju periodnog sistema kod kojih broj estica prelazi tri stotine. Meu protonima i elekronima javljaju se privlane elektrine sile koje su po izvesnim osobinama sline gravitacionim. No ovde se jo javljaju i odbojne sile koje se ne javljaju kod gravitacije, po emu se elektrine sile bitno razlikuju od gravitacionih. Pri tome vai da se dve istoimene vrste elektriciteta odbijaju, a raznoimene privlae. Elektricitet prema tome ima polarnu prirodu tj. postoje dva pola odnosno dve vrste elektriciteta koje pokazuju suprotna dejstva. Usvojeno je da se jedna vrsta oznaava sa +, a druga sa . Elektricitet elektrona se smatra negativnim, a protona pozitivnim. Takva podela usvojena je davno pre otkria elektrona i protona, pa je zbog praktinosti zadrana uz nova shvatanja. Stabilnost atoma objasnila je kvantna fizika uvodei postulate za kretanje elektrona oko jezgra. Borovim (Nils Henrik Dejvid Bor 1885 1962) postulatima i uvoenjem kvantnih brojeva za opisivanje stanja atoma, razvio se sasvim novi pogled na strukturu materije.

2.2 Naelektrisanje trenjem i dodirom

Tek je u sedamnaestom veku, kada su se ljudi zainteresovali za elektrine pojave, utvreno da svako telo moe da se naelektrie i da se pri tom javljaju dve vrste naelektrisanja, ija su dejstva suprotna i koji mogu da se meusobno neutraliu. Tada je ustanovljeno gledite da su sva tela u normalnom stanju elektrini neutralna, a da se ona mogu naelektrisati trenjem ili drugim postupkom, tako da se javlja jedna ili druga vrsta elektriciteta. Konvencionalno je usvojeno da elektricitet koji se dobije kad se staklena ipka protrlja svilenom tkaninom nazove pozitivan elektricitet, a negativnim elektricitetom suprotna vrsta koja se dobije kad se tap od ebonita protrlja krznom. Takoe je utvreno da se neko neutralno telo moe naelektrisati ako se dodirne telom koje je ve naelektrisano. Ovo pokazuje da elektricitet moe preleziti sa tela na telo. Iz tih razloga se u poetku razvoja nauke o elektricitetu smatralo da je elektricitet neka vrsta fluida koja prelazi sa tela na telo. Pored ovih, ustanovljena je i injenica da elektricitet prolazi kroz neka tela. Meu njima na prvom mestu spadaju metali, dok je kod drugih tela prolaz elektriciteta neznatan. Prva tela su nazvana provodnici, a druga izolatori. U normalnom stanju kod elektrino neutralnog tela su uravnoteene pozitivne i negativne koliine elektriciteta i nihova se dejstva neutraliu, odnosno tela koja su nenaelektrisana sadre istu koliinu pozitivnog i negativnog elektriciteta. Ako se ova ravnotea poremeti onda e tela sadrati manji ili vei broj elektrona od normalnog odnosno bie pozitivno ili negativno naelektrisana. Kako se u telima obino kreu elektroni, kao nosioci naelektrisanja, to se naelektrisanje tela obino tumai vikom ili manjkom elektrona. Naelektrisavanje tela se objanjava jednostavno prelaskom elektrona sa tela na telo, bilo da se ona naelektriu trenjem ili dodirom. Pri obinom dodiru razliitih tela

izvestan broj elektrona pree sa jednog tela na drugo. U kom e se smeru izvriti prelaz zavisi od prirode tela. Trenjem se daje mnogo vea mogunost prelaska elektrona, te se tela daleko vie naelektriu. Naelektrisanja tela pri obinom dodiru su stoga neznatna prema naelektrisanju trenjem te ovako mala naelektrisanja nisu bila odmah primeena pa se smatralo da se tela naelektrisavaju samo trenjem. Tela kroz koja elektroni mogu lako da se kreu, kao to je to sluaj kod metala, pretstavljaju provodnike, dok su izolatori tela kroz koja se elektroni veoma slabo kreu. U ovom pogledu moe da se govori samo o lakem ili teem kretanju elektrona kroz tela te postoje samo bolji i loiji provodnici jer potpuni izolatori niti idealni provodnici ne postoje.

2.3 Uzajamno dejstvo naelektrisanih tela

Sile koje se javljaju meu naelektrisanim telima bile su prve poznate pojave vezane za elektricitet. Ve kod ogleda sa ilibarom uoene su elektrostatike sile. One su zato i bile prvi predmet detaljnih ispitivanja elektrinih pojava. Kulon je 1785. godine ispitivao prirodu ovih sila pomou osetljive torzione vage. Pri tome je mogao da meri silu izmeu dva mala naelektrisana tela menjajuu njihovo meusobno rastojanje i koliinu elektriciteta na njima. Koliine elektriciteta je mogao da menja na taj nain to je naelektrisanu kuglicu dodirnuo sa nenaelektrisanom kuglicom istih dimenzija. Na taj nain je koliina elektriciteta na obe kuglice bila polovina poetnog naelektrisanja. Razelektrisavanjem jedne kuglice i ponovnim dodirivanjem sa naelektrisanom kuglicom naelektrisanje se smanjuje na etvrtinu, osminu itd. Na taj nain je ustanovio Slika 2.3 1 zakon koji se po njemu zove Kulonov zakon za elektrostatike Chrls ugustin Kuln sile. Taj zakon glasi: meu dva naelektrisana tela deluje sila koja je srazmerna koliinama elektriciteta na tim telima, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog meusobnog rastojanja. Ako sa q1 i q 2 oznaimo koliine elektriciteta na prvom i drugom telu, a sa r njihovo meusobno rastojanje, onda ovaj zakon ima oblik F= 1 q1 q 2 4 0 r 2

gde je 0 elektrina propustljivost, a takoe se jo naziva dielektrina konstanta.

2.4 Elektrino polje

Naelektrisano telo prouzrokuje promenu u okolnom prostoru. Ono izaziva specijalno fiziko polje koje se naziva elektrino polje. Kao i ostala fizika polja, ono dejstvuje odreenim silama na onu vrstu kvantuma koja to polje izaziva. Naime, elektrino polje nastaje oko koliine elektriciteta, pa se dejstvo tog polja manifestuje na neku drugu koliinu elektriciteta. Priroda elektrinog polja, kao i svakog fizikog polja jo nije sasvim jasna. To je svakako jedan od oblika kretanja materije. Nije iskljueno da se radi o specijalnim esticama koje naelektrisano telo emituje u okolni prostor vrei promenu kretanja estica te okolne sredine.

Pravac i intenzitet elektrinog polja zavisi od oblika naelektrisanog tela i od rasporeda okolnih tela. U optem sluaju elektrino polje moe da ima vrlo sloen raspored u prostoru. Sa druge strane elektrino polje se formira i u bezvazdunom prostoru u kome nema vizuelnih pojava odnosno pojava koje bi bile pristupane direktnom posmatranju. Usled toga bilo je neophodno uvesti simboliko predstavljanje polja pomou linija sile.

Jaine elektrinog polja takastog naelektrisanja q na rastojanju r iznosi: E= 1 q 2 . 4 0 r F N = = q C Njutn Kulon

Jedinica za jainu elektrinog polja je: E=

Slika 2.4 1 Kada se nenaelektrisani provodnik nae u elektrinom Pravac i smer elektrinih linija sile polju, odnosno u blizini naelektrisanog tela (slika 2.4 1), + avie se u njemu dva naelektrisanja suprotnog znaka. Ako se provodnik udalji iz elektrinog polja opet postae neutralan. Ta poava naziva se influenca. Ovakvo ponaanje provodnika obanjava se injenicom da se u svakom neutralom provodniku nalaze ednake koliine pozitivnog i negativnog elektriciteta i da u provodnicim odnosno metalima ima slobodnih elektrona. Kada se provodnik unese u elektrino polje onda e na obe vrste naelektrisanja delovati elektrostatike sile suprotnog smera odnosno te sile e teiti da razdvoe suprotne vrste elektriciteta. Negativno naelektrisanje, Slika 2.5 1 odnosno slobodni elektroni, e pod uticaem ovih sila moi da Naelektrisavanje provodnika se pomerau u provodniku dok pozitivna naelektrisanja, influencijom vezana za ezgro atoma nemau takve mogunosti. Elektrosatika sila delue na negativne elekrone u smeru koi e suprotan smeru polja. Pod destvom te sile avie se tendencia poveanja koncentracie elektrona u tom smeru. Ovo znai da e se na tom krau aviti viak elektrona t. ta deo tela bie negativno naelektrisan. Na suprotnom krau tela e onda ostati u viku pozitivni elektricitet, odnosno tamo e se aviti pozitivno naelektrisanje. Ove dve koliine suprotnih vrsta elektriciteta morau biti ednake. Idui pravcem polja na veem udaljenju naelektrisanje e uvek istog znaka, a na suprotnom krau tela e onda naelektrisanje suprotnog znaka. Ovakvo stanje na provodniku moe da se smatra kao neka vrsta elektrine napregnutosti. Ukoliko e elektrino polje veeg intenziteta, utoliko e i ova napregnutost biti vea, te e i indukovane koliine elektriciteta biti vee.

2.5 Provodnik u elektrinom polju. Influencia

2.6 Elektrine poave u atmosferi

Poave kao to su munja i grom koe se avljau u atmosferi, dugo su pripisivane svecima i nadprirodnim silama. Izvesna slinost izmeu munje i elektrine varnice navodila e ljude, koi su otkrivali tane elektriciteta, na pomisao da e munja elektrina poava u atmosferi. Ovo e potvrdio Frenklin (1752.) svoim ogledima. Frenklin e pred nepogodu koa se pribliavala pustio da se dei zma sa iljkom podigne uvis. Donji kra kanapa vezao e za klju. Kad e kia ovlaila kanap onda e Frenklin iz kljua izvlaio velike varnice. Ova opasni ogled e pokazao da su oblaci naelektrisani. Naelektrisanje oblaka potie usled njegovog kretanja kroz atmosferu. U atmosferi se nalaze razne naelektrisane estice, slobodni elektroni, gasni oni, naelektrisani delii praine, naelektrisane kapljice vode, a na veo visini naelektrisani ledeni kristali.

Slika 2.6 1 Bnjamin Frenklin

Zemlja e negativno naelektrisana i njeno naelektrisanje iznosi oko 600000 kulona. Pozitivni oni se kreu ka zemljino povrini, a negativni uvis. Usled te strue koa za celu zemlju iznosi oko 1500 kulona u sekundi, Zemljina povrina bi se razelektrisala za nekoliko minuta kad ne bi bilo nepogoda (oko 16 miliona u godini) pri koima se Zemljina povrina ponovo negativno naelektrie. Na celo Zemlji proseno nastae 100 munja u svako sekundi. Munja e ogromna elektrina varnica izmeu dva oblaka. Munja e veinom dugaka od 1km do 5 km. U retkim sluaevima moe biti mnogo kraa (100 m) i mnogo dua (50 km). Munja izmeu tla i oblaka zove se grom. Duina njegove varnice e oko 3 km. Munja i grom trau od edne do nekoliko hiljaditih delova sekunde. Napon pri kome se avlja munja moe iznositi i do miliardu volti. Prosena koliina elektriciteta koa se pomou munje prazni, iznosi oko 20 kulona. Pored liniskih munja postoe i loptaste munje. Njihovo nastaanje nie dovoljno razanjeno. Kada se naelektrisani oblak priblii zemlji, ili kad e vii napon u atmosferi, to e slua pred nepogodu, onda se usled influentnog destva nagomilava suprotan elektricitet na vrhovima metalnih iljaka, katarki, tornjeva, stena, drvea. Na visokim planinama moe se dogoditi da se na planinskim palicama, ledenim iljcima vide pramenasti plamici i ue utanje i pucketanje. Ova poava e poznata pod imenom vatra svetog Ilie ili svetog Elma. Munja na svom putu ka zemlji trai tela koa nabolje provode elektricitet, pre svega metale. Kad nema metala, onda trae vlano tlo i visoka tela, vrhove brda, visoko drvee, tornjeve, visoke usamljene zgrade, ljude ili ivotinje na otvorenom polju itd. Ako grom udari u drvo ili nezatienu zgradu, moe izazvati cepanje, razaranje i poar. Ako e provodnik loii, opasnost e vea. Za ljude i ivotinje grom predstavlja veliku opasnost. Neposredan udar groma e smrtonosan (u 40% sluaeva) ili prouzrokue obamrlost, besvesnost, opekotine. Na 1 milion ljudi pogine od groma proseno 4 oveka godinje. Za zatitu zgrada od groma slui gromobran. Gromobran se Sastoi od uspravne metalne ipke sa pozlaenim vrhom (radi zatite od re), koi se postavlja na navii deo zgrade. Ta ipka e povezana debelim provodnikom, gromovodom, nakraim putem, izbegavaui otre uglove, za Zemlju. Da bi spo sa Zemljom bio bolji, provodnik e vezan za bakarnu plou ili cinkani lim koi e zakopan u vlanu Zemlju na 3 4 m daleko od zgrade. Radi sigurnie zatite od groma treba sve istaknute metalne predmete na zgradi, metalni krov, oluke, i u zgradi metalne stepenice, cevi, 10 Slika 2.6 2 Munja i grom

dizalice, rezervoare na tavanu, vezati provodnikom za gromovod. Na visoke zgrade stavlja se vie gromobranskih ipki koe su meusobom povezane provodnicima.

11

3. Ogledi
Najbolji nain da se uenici upoznaju i saznaju to vie o elektricitetu je da se uz svaku nastavnu jedinicu izvodi odgovarajui demonstracioni ogled. Znaaj ogleda u nastavi fizike je i u tome to se pri njegovom izvoenju ui i navikava da se iz posmatranih pojava izdvajaju najbitnija, sutinska obeleja. Karakter eksperimenta i metodika njegove primene moraju da sadre u sebi i neke posebne kvalitete. Oni moraju da budu povezani sa opte- tehnikim i svestranim razvojem interesa i aktivnosti uenika. U ovom delu rada bie navedeno nekoliko ogleda koji se mogu lako izvoditi pri obradi nastavne teme elektrostatika.

3.1 Naelektrisanje tela neposrednim dodirom

Jednostavnim ogledima moe se pokazati kako se razna tela mogu naelektrisati neposrednim dodirom (trenjem). Ogled: 3.1 1 Pribor: Staklena ipka, svilena tkanina, ebonitna ipka, vunena tkanina, sitni komadii hartie. Uputsvo: Prvo se staklena ipka priblii komadiima hartie (Slika 3.1 1 a). Primeue se da se nita ne deava. Posle ovoga staklena ipka se protrlja svilenom tkaninom (Slika 3.1 1 b) i priblii komadiima hartie. Komadii hartie skoe na staklenu ipku (Slika 3.1 1 c), staklena ipka ih privlai. Isti ogled se izvodi sa ebonitnom ili polivinilnom ipkom, ali njih treba trljati vunenom tkaninom. Efekat e isti, t. i one e privlaiti komadie papira. Da deca ne bi pomislila da su ove dve ipke arobni tapii, isti ogled mogu i sama da izvedu sa plastinim lenjirom ili trouglom. Izvoenjem ovog ogleda dolazi se do zakljuka da telo protrljano svilenom ili vunenom tkaninom dobia nove osobine (privlai komadie hartie). Za takvo telo se kae da se naelektrisalo.

b Slika 3.1 1 Naelektrisavanje tela trenjem

12

Ogled 3.1 2 Pribor: So, biber, plastina kaika, vunena tkanina. Uputstvo: Pomeati so i biber. Naelektrisanu plastinu kaiku pribliiti smei (slika 3.1 2). Plastina Zrnca bibera skau ka naelektrisano kaiki, a zrnca soli ne. Ako se kaika primakne na vrlo malo kaiica rastoanje poinju i zrnca soli da skau na kaiku. Vei deo soli i bibera ostau na kaici dok manji deopada na podlogu. Neka zrna ponovo skau na kaiku, a zatim ponovo padau na podlogu. Obanjenje: Zrnca soli su onski kristali. Pozitivni i negativni oni Na+ i Cl- imau priblino sfernu simetriu. U nehomogenom elektrinom polju naelektrisanog predmeta, elektrostatika sila Slika 3.1 2 delue na one na povrini kristala, neznatno ih pomera i tako nastae razdvaanjeod bibera Odvajanje soli naelektrisanja unutar kristala. Zrnca bibera su uglavnom sastavljena od ugljovodoninih lanaca, sa odreenim atomskim grupama (C12H12NO3 dau biberu ak ukus), koe bivau razdvoene u elektrinom polju naelektrisanog predmeta. Elektrostatika sila koa e vea od teine soli i bibera, privlai ih ka predmetu. Pri tom zrna bibera imau manju masu od zrna soli, te dalje odskoe. Kaiica nie ravnomerno naelektrisana zbog oblika. Na mestima gde su ispupenja e vee naelektrisanje. Zbog toga visina do koe skoe zrnca bibera pod uticaem privlane elektrine sile, zavisi od mesta na kom se ona nalaze, veliine polarizacie zrna, kao i mase. Meutim, potpuno odvaanje zrna soli i bibera nie mogue postii.
So i biber

3.2 Dve vrste elektriciteta

Prilikom izvoenja prethodnog ogleda upotrebljena e staklena i ebonitna ili polivinilska ipka. Staklena ipka se trljala svilenom tkaninom, a ebonitna vunenom. Efekti su bili isti i edna i druga ipka su privlaile komadie hartie. Znai obe ipke su se naelektrisale. U emu e razlika to e se utvrditi sledeim ogledom: Ogled 3.2 1 Pribor: Dve staklene ipke i dve ebonitne ipke, svilena i vunena tkanina, stalak sa nosaem. Uputstvo: Jedna staklena ipka se naelektrie trenjem sa svilenom tkaninom i postavi u nosa sa stalkom (slika 3.2 1). Zatim se naelektrie druga staklena ipka i priblii ipki koa e okaena. Primeue se da se ipke odbiau. Ovo isto se moe uraditi i sa ebonitnim ipkama. Efekat e biti isti. Ako se u nosa postavi naelektrisana staklena ipka, a onda o se prinese naelektrisana ebonitna ipka, primeue se da staklena i ebonitna ipka privlae. Objanjenje:Iz ovog ogleda se izvodi zakljuak da se naelektrisana tela odbiau ili privlae. + + + + + + + To znai da postoe dve+ vrste elektriciteta. Tela koa su naelektrisana istom vrstom elektriciteta se odbiau (dve ebonitne ili dve staklene ipke), a tela naelektrisana razliitom - - - vrstom elektriciteta se + + + + privlae (ebonitna i staklena ipka). Po dogovoru e usvoeno da e ebonitna ipka nosilac negativnog elektriciteta, a staklena pozitivnog. . . Slika 3.2 1 Pribor: Dva odbijanje istoimenih staklena i elektrina klatna, naelektrisanja ebonitna ipka, svilenaprivlaenje raznoimenih naelektrisanja b i vunena tkanina. Uputstvo: Jedna kuglica se naelektrie ebonitnom ipkom, a druga staklenom. Zatim se Ogled: 3.2 2

13 Slika 3.2 2 Razelektrisavanje

kuglice priblie edna drugo. Primeue se da se one privlae. Kad se dotaknu vie se ne privlae i klatna vise vertikalno. Slika 3.2 2 Obanjenje: Prilikom naelektrisavanja staklenom ipkom ta kuglica e pozitivno naelektrisana, a kuglica naelektrisana ebonitnom ipkom e naelektrisana negativno. Kad se ednake koliine pozitivnog i negativnog elektriciteta dodirnu oni se neutraliu. Ogled 3.2 3 Potreban pribor: Plastina ploa, dve debele knjige, puno lakih raznobojnih sitnih papiria, vunena tkanina. Tok ogleda: Postaviti dve debele knjige na sto, a izmeu njih sitno iseene papirie (veliine nokta). Na knjige staviti plastinu plou. Trljati plou vunenom tkaninom sve dok papirii ne ponu da se ispravljaju. Neki e se podii od ploe i ponovo odbiti od nje, a drugi e ostati na ploi. Neki e se prividno lepiti jedan na drugi gradei razigrane parove. Objanjenje: Trenjem se plastina ploa naelektrie negativnim naelektrisanjem. Elektrino polje, koje potie od ploe, dovodi do polarizacije naelektrisanja u papiriima. Papirii se podiu, jer su svojim pozitivnim krajem okrenuti ka ploi i privueni od ploe. Laki papirii se odvoje od stola i priljube uz plou. Ako je kontakt izmeu ploe i papiria slab, na papirie ne prelazi negativno naelektrisanje ploe i oni ostaju priljubljeni uz plou. Pri dobrom kontaktu elektroni prelaze sa ploe na papirie i naelektriu se negativno. Ovakvi papirii se odbijaju od ploe. Slika 3.2 3 Igrajui papirii

14

3.3 Provodnici i izolatori

Ogled 3.3 1 Pribor: Metalna ipka, konac sa nosaem, dve ebonitne ipke, vunena tkanina. Uputstvo: Metalna ipka se postavi u nosa. Naelektrisanom ebonitnom ipkom se dodirne metalna ipka. Pri dodiru se uje pucketanje, a u mraku se vide varnice. Zatim se metalna ipka odbija od ebonitne ipke ma gde da joj se primakne. Umesto metalne ipke u nosa se postavi nenaelektrisana ebonitna ipka. Ova ipka se dodirne naelektrisanom ebonitnom ipkom. Ne uje se pucketanje, a nema ni odbijanja.

Slika 3.3 1 Dodir metalne i ebonitne ipke b Dodir dve ebonitne ipke

Objanjenje: Poto su metalni provodnici kod njih elektroni lako prelaze iz sastava jednog atoma u drugi iz tog u trei itd. To su slobodni elektroni koji se nalaze na poslednjoj putanji oko jezgra, a nazivaju se slobodni elektroni. Kod izolatora elektroni su vre vezani za atom i ne mogu lako da se premetaju. Ogled: 3.3 2 Pribor: Dva elektroskopa, metalna ipka sa drkom od izolatora, ebonitna ipka, plastini lenjir ili drveni lenjir (mora biti potpuno suv), vunena tkanina.

b Slika 3.3 2 elektroskopi spojeni provodnikom b elektroskopi spojeni izolatorom

15

Uputstvo: Jedan elektroskop se naelektrie ebonitnom ipkom, a drugi elektroskop ostaje nenaelektrisan. Elektroskopi se prvo spoje metalnom ipkom drei je za izolatorski dra. Primeuje se da su se listii kod nenaelektrisanog elektroskopa rairili, a kod naelektrisanog , listii su se malo skupili. Isto ovo se ponovi, ali elektroskopi se spajaju nenaelektrisanim plastinim lenjirom. ta se deava. Listii kod naelektrisanog elektroskopa ostaju isto razmaknuti, a kod nenaelektrisanog elektroskopa ostaju oputeni. To znai da se nije naelektrisao. Objanjenje je isto kao i kod ogleda 3.4 2 .

3.4 Elektrino polje i linije sile elektrinog polja

Ogled: 3.4 1 Pribor: Izolovani stalak sa provodnikom na ijem vrhu su privreni tanki listii od hartije ili plastinog konca. Ovakav pribor se naziva perjanica. Elektrostatika influentna maina, iani provodnik. Uputstvo: Donji kraj provodnika na izolovanom stalku se spoji (npr. za + pol) sa influentnom mainom. Pomou influentne maine naelektrie se provodnik i listii hartije na njegovom vrhu. Listii koji su do naelektrisavanja bili oputeni sad zauzimaju razne poloaje, uspravne, kose, horizontalne idr. Slika 3.4 1 Objanjenje: Kada se vri naelektrisavanje provodnika naelektriu se i papirne trake na njegovom vrhu. Sve trake se naelektriu istom vrstom elektriciteta pa dolazi do odbijanja. Poloaji Slika 3.4 1 traka pokazuju linije sile elektrinog polja. Naelektrisana perjanica Ogled: 3.4 2 Pribor: Dve perjanice, elektro-statika influentna maina, dva iana provodnika. Uputstvo: Oba provodnika na stalcima spoje se za influentnu mainu tako da se jedan spoji za + pol, a drugi za pol. Zatim se izvri naelektrisavanje oba provodnika. I kod jednog i kod drugog provodnika papirne trake zauzimaju razliite poloaje. Zatim se provodnici sa papirnim trakama priblie jedan drugom. Primeuje se da se listii hartije jednog provodnika primiu listiima drugog provodnika, privlae se . Objanjenje: Kako je jedan provodnik sa trakama hartije naelektrisan pozitivno, a drugi negativno, i kad ih pribliimo dolazi do privlaenja. Papirne trake se takoe privlae i zauzee pravce odnosno oblik koje imaju elektrine linije sile. Slika 3.4 2 Oblik elektrinih linija sila kod raznoimenih naelektrisanja Ogled 3.4 3 Pribor: Dve perjanice, elektro-statika influentna maina, dva iana provodnika. Uputstvo: Oba provodnika sa papirnim trakama se poveu sa influentnom mainom, ali oba na isti pol (+ ili -). Kad se provodnici naelektriu papirne trake zauzmu poloaje pravca elektrinih linija sile. Polako se pribliavaju provodnici jedan drugom. ta se deava. Papirne trake jednog provodnika kao da bee od papirnih traka drugog provodnika.

16 Slika 3.4 3 Oblik elektrinih linija sila kod istoimenih naelektrisanja

Objanjenje: Provodnik i trake naelektrisane su istom vrstom elektriciteta i odbijaju se pa papirne trake pokazuju izgled linija sila pri odbijanju naelektrisanja.

3.5 Raspored elektriciteta na provodnicima

Ogled: 3.5 1 Pribor: Metalna lopta sa uzanim otvorom ili metalna konzerva od soka (limenka) na izolatorskom postolju, dva elektroskopa, dva dua iana provodnika, polivinilna ipka, vunena tkanina Uputstvo: Naelektrisanom polivini-lnom ipkom se naelektrie metalna lopta dodirom. Jedan iani provodnik se vee za jedan elektroskop, a drugio provodnik za drugi elektroskop. Zatim se provodnik koji je vezan za prvi elektroskop paljivo provue kroz otvor lopte i njime dodirne njen unutranji zid. Listii elektroskoopa se ne pomeraju. Drugim provodnikom se dodirne zid lopte sa spoljne strane. Listii elektroskopa se razmaknu. Objanjenje: Elektricitet se nalazi samo na spoljanjoj strani provodnika. Slika 3.5 1 Naelektrisanja na provodniku dva Pribor: Kavez od metalne mree (dimenzija da u njega moe da stane elektroskop), elektroskopa, dva iana provodnika, polivinilna ipka, vunena tkanina. Uputstvo: Postaviti elektroskop na podlogu koja je izolator i provodnikom povezati sa unutranje strane kaveza. Postaviti kavez preko elektroskopa. Drugi elektroskop povezati na spoljanju stranu kaveza. Naelektrisanom polivinilskom ipkom dodirnuti kavez. Primeuje se da se listii elektroskopa koji je van kaveza razmaknu, a listii elektroskopa koji je u kavezu ostaju oputeni. 3.5 Objanjenje: Elektricitet se nalazi samo na spoljanjoj strani provodnika. 2 Faradejev kavez Napomena: Ovaj ogled je izvodio Faradej za dokazivanje da se elektricitet rasporeuje samo na spoljanjoj strani provodnika. Ogled: 3.5 3 Pribor: Metalna lopta sa iljkom, elektrostatika influentna maina, svea, elektroskop. Uputstvo: Pomou elektrostatike influentne maine naelektrie se metalna lopta sa iljkom. Plamen svee se priblii iljku. Primeuje se da se plamen povija kao da bei od iljka. Ako se elektroskop primakne iljku listii e se razmaknuti i ostati razmaknuti kad se udalji. Objanjenje: Na vrhu iljka je najvea elektrina gustina. Pri veem naelektrisanju (u ovom sluaju influentnom mainom), u blizini iljka se stvori snano elektrino polje koje privlai ili odbija jone kojih uvek ima u atmosferi. Joni nastaju na razne naina (dejstvom kosmikih zraka iz vasione, dejstvom radioaktivnih zraka iz zemlje ili u sudarima molekula pri visokoj temperaturi u ovom sluaju najvie jona je stvoreno u plamenu svee). Ovi joni su snano privueni ili odbijeni u elektrinom polju iljka i imaju veliku brzinu stvarajui takozvani elektrini vetar. Plamen svee se zbog tog vetra povija.(slika 3.6 3). U obliku iljka ako je pozitivno naelektrisan, negativni joni Ogled 3.5 2

17 Slika 3.5 3 Svea u blizini iljka

budu privueni na iljak, a tada u okolini ostaje viak pozitivnih jona koji naelektriu elekroskop i njegovi listii ostaju razmaknuti.

3.6. Elektrine pojave u atmosferi

Ogled 3.6 - 1 Potreban pribor: Dva balona, konac duine 1m, vunena tkanina, igla ili ioda, selotejp. Tok ogleda: Naduvati dva balona, zavezati ih koncem, a potom oba konca vezati za trei i privrstiti selotejpom za zid ili orman (slika 3.6 1). Ako se oba balona protrljaju istim materijalom, npr. kosom ili vunenom tkaninom odbijae se i stajati na odreenom rastojanju jedan od drugog. Ako se metalni iljak, igla ili ioda, rukom prinesu izmeu balona, baloni se kreu jedan prema drugom. Ako se igla udalji oni ostaju u istom poloaju, blizu jedan drugom. Ako se eli prikazati samo uzajamno odbijanje balona, potrebno je jedan balon koncem privrstiti za ebe. Ako se naelektrisani balon priblii nenaelektrisanom, nenaelektrisani balon se pomera iz poloaja mirovanja, odnosno biva odbijen. Objanjenje: Baloni su protrljani istim materijalom znai oni su naelektrisani istoimenim naelektrisanjima. Ako su naelektrisani negativno, kad se priblii igla izmeu njih tada se elektroni u metalu, usled indikacije, skupe na donji kraj igle i preko ruke odlaze u zemlju. Vrh igle je pozitivno naelektrisan i privlai negativno naelektrisane balone. Na pozitivno naelektrisanom picu dolazi do pranjenja. Linije elektrinog polja u blizini pica su velike gustine, odnosno oko pica se obrazuje jako elektrino polje. U vazduhu su prisutni nosioci naelektrisanja, (nastali kosmikim zraenjem), koji u jakom polju imaju dovoljnu energiju da vre dalju jonizaciju. Nastali joni razelektriu balone, tako da se posle hlaenja igle oni vie ne odbijaju.

Slika 3.6 1 Model Frenklinovog gromobrana

18

3.7 Elektrina influencia

Ogled: 3.7 1 Pribor: Polivinilska ipka, vunena tkanina, elektroskop. Uputstvo: Naelektrisana polivinilna ipka se priblii elektroskopu. Listii se razmiu. Kad se ipka udalji listii se ponovo vrate u prvobitni poloaj. Ponovo se ipka primakne elektroskopu. + Listii se razmaknu. Ako se elektroskop dodirne prstom listii se vrate u prvobitni poloaj. Kad se + istovremeno udalje ipka, i prst skine sa elektroskopa, listii se ponovo razmaknu. Kad se sad priblii ipka elektroskopu listii poinju da se pribliavaju, a kad se udalji ponovo se razmiu. Objanjenje: Kad se naelektrisana ipka pribliila elektroskopu dolo je do razdvajanja naelektrisanja na elektroskopu. ipka je negativno naelektrisana pa se na kuglici i elektroskopu razdvojilo pozitivno naelektrisanje a na listiima negativno. Kad se stavio prst na kuglicu elektroskopa tada je negativno naelektrisanje (elektroni) sa tela prelo na kuglicu i uspostavila se elektrina ravnotea. Odmicanjem ipke i prsta sa elektroskopa istovremeno, 1 Slika 3.7 negativno naelektrisanje je ostalo na elektroskopu i on je ostao negativno naelektrisan. Zbog toga su se listii Naelektrisavanje ponovo razmakli. Da je elektroskop ostao negativno naelektrisan dokazuje se ponovnim influencijom pribliavanjem ipke elektroskopu jer se listii pribliavaju.

19

Ogled: 3.7 2 Potreban pribor: Dva elektroskopa, metalni provodnik sa izolatorskom drkom, polivinilna ipka, vunena tkanina. Tok ogleda: Elektroskopi se postave tako da se mogu spojiti metalnim provodnikom. Ovako spojenim elektroskopima se priblii, jednom od njih, naelektrisana polivinilska ipka. Slika (3.7 2 a) ta se deava. Listii oba elektroskopa se razmaknu. Zatim se polivinilna ipka udalji, listii elektroskopa se ponovo vrate u poetni poloaj. Ponovo se priblii ipka jednom od elektroskopa. Listii se ponovo razmaknu kod oba elektroskopa. Posle ovoga podigne se provodnik i u isto vreme se udalji ipka. Primeuje se da su listii kod oba elektroskopa ostali razmaknuti. Slika 3.7 2 b) Ako se naelektrisana ipka priblii prvom elektroskopu njegovi listii poee da se pribliavaju jedan drugom, a ako se ipka priblii drugom elektroskopu njegovi listii se jo vie raire. Objanjenje: Kad se naelektrisano telo priblii provodniku, tada u provodniku dolazi do razdvajanja naelektrisanja pod uticajem elektrine influencije (slika 2.7 - 2). U ovom sluaju - naelektrisanje u provodniku pa i elektroskopima tako da ++ negativno naelektrisana ipka razdvoji udalje elektroni, koji su pokretni u provodniku, na njegov drugi kraj se na bliem kraju provodnika zbog Kulonove sile. Kad se istovremeno udalji ipka i provodnik sa elektroskopa, razdvojeni elektriciteti koji su naelektrisali elektroskope ostaju na njima pa su elektroskopi naelektrisani raznoimenim naelektrisanjem.

3.7 2 naelektrisavanje elektroskopa influenciom b elektroskopi posle naelektrisavanja

20

Zakljuak
Cilj nastavnog predmeta Fizika je: da uenik ovlada savremenim znanjima iz fizike i upozna njihovu primenu u nauci, tehnici i svakodnevnom ivotu, da kod uenika doprinese formiranju naune slike o materijalnosti sveta, da kod uenika razvija sposobnosti posmatranja, apstrahovanja i zakljuivanja, podstie matu i razvija elju za stvaralatvom, da doprinosi razvoju celokupne njegove linosti. Elektricitet uenici poinju da upoznaju u IV i VIII razredu osnovne kole, a zatim u II razredu srednje kole. Paralelno sa uzrastom, raste i sloenost pojmova koje treba usvojiti da bi se objasnila ova tematska jedinica. Ako se za neku tematsku jedinicu iz fizike sa sigurnou moe tvrditi da se dopada uenicima, da ih intrigira i da o njoj imaju sasvim pristojno predznanje, steeno iskustvom, onda je to svakako elektricitet. To je injenica koja olakava rad nastavniku, ali u isto vreme i obavezuje, jer je potrebno sve te elektrine pojave i objasniti. Jednostavno reeno, kvalitet znanja uenika mora napredovati s uzrastom. Da bi se to ostvarilo, presudna je uloga nastavnika kao predavaa, organizatora i motivatora. Za lake sagledavanje pojava i uoavanje zakonitosti neophodno je korienje adekvatnih, zanimljivih, demonstracionih (jednostavnih) ogleda, koji omoguuju uenicima da kroz individualni rad, razmiljanje i logiko zakljuivanje, lake usvoje predvineno gradivo. Upotrebom demonstracionih ogleda asovi fizike postaju interesantniji, a gradivo razumljivije i lako primenljivo. Demonstracioni ogled uglavnom izvodi nastavnik, a jednovremeno ga posmatraju svi uenici razreda. U izvoenje demonstracionih ogleda, pored nastavnika, potrebno je da budu ukljueni i uenici. Svrha demonstracionog ogleda je u tome da se formira jedan oblik formalnog miljenja, koji se naziva eksperimentalno miljenje, tj. miljenje koje se sree pri izvoenju eksperimenata kada treba da se otkrje sve ono to moe da utie na neku pojavu i to dovodi do neke pojave. injenica je da su uenici vie zainteresovani za realne pojave i objekte nego za apstraktne opise. Oni vie vole ono to mogu da vide, nego ono to treba da zamiljaju. Vie vole ono to je u pokretu nego to je statino. Zato demonstracioni ogledi ine nastavu zanimljivijom i interesantnijom. Demonstracioni ogledi treba da se izvode i na asovima utvrivanja gradiva, a potrebno je teiti da odreeni ogled izvode po mogunosti svi uenici naroito ako je jednostavan za izvoenje i ne zahteva komplikovanu aparaturu. Na ovaj nain se uenici navikavaju na samostalnost u radu i oslobaaju se straha od nepoznatog. U ovom radu navedeni su samo neki ogledi koji mogu na adekvatan nain da prezentuju pojavu koju je potrebno objasniti uenicima. Ove oglede uenici mogu bez tekoa samostalno da izvedu. Zbog lakoe izvoenja ogleda oni doprinose veem interesu uenika za fiziku kao najoptiju nauku o prirodi.

21

Literatura
1. Duanka . Obadovi, Milica Pavkov-Hrvojevi, Maja Stojanovi: Jednostavni ogledi u fizici, 8. razred, Zavod za udbenike, Beograd, 2007. 2. Darko V. Kapor, Jovan P. etraji: Fizika za osmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike, Beograd, 2006. 3. Dr. Goko Dm, Duan Il, Jezdmr Tom, Fzka za VIII razred osnovne kole, Zavod za udbenke nastavna sredstva, Beograd, 1976. 4. Vnko Kovaev, Branka Beanov, Prroda drutvo udbenk za IV razred osnovne kole, Klet, Beograd 2007. 5. Mlan O. Raspopov, Metodka nstave fzke, Zavod za udbenke nastavna srdstva, Beograd, 1992. 6. Sluben glasnk RS Prosvetn glasnk, bro 9, Beograd, 21. ul 2006. 7. www.tehnika.edu.yu/tehnicclass/ radovi/elektrotehnika/elektrotehnika.html - 37k 8. http://sr.wikipedia.org/wiki 9. www.if.ns.ac.yu/diplomski.php - 14k

22