192

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

193

BOGOSLOVQE I PREDAWE

Propoved Apostol i dogmati Otaca Crkvi jednu veru utvrdi{e, koja nose}i rizu Istine, izatkanu od vi{weg bogoslovqa, pravo veruje i proslavqa Pobo`nosti Tajnu Veliku (1 Tim. 3, 1516).
Kondak u Nedequ Svetih Otaca

Ova crkvena himna (spev najverovatnije Sv. ROMANA MEposve}ena Svetim Ocima Crkve Pravoslavne, koje proslavqamo u nedequ koja nam dolazi, a i vi{e puta u toku godine, vrlo je dobar po~etak i osnova za zadatu nam temu: Bogoslovqe i Predawe. Ova nadahnuta liturgijska pesma direktno nas upu}uje u centralnu temu i pravoslavnog predawa i pravoslavnog bogoslovqa u Veliku Tajnu Pobo`nosti (1 Tim. 3, 16), na koju se odnosi i oko koje se kre}e sva propoved Svetih Apostola i svi dogmati Svetih Otaca, to jest svo predawe i svo bogoslovqe apostolsko-svetoota~ke Crkve Pravoslavne, Jedine Svete Sabornokatoli~anske Crkve Bo`ije. Jer upravo ova Velika Tajna Blago~e{}a sa~iwava jednu i jedinstvenu veru Crkve, svecelu Istinu wenu, weno saborno predawe i wenu bogonadahnutu teologiju, jednom re~ju sabornokatoli~ansko Pravoslavqe Crkve.
LODA),

Dve su glavne i centralne istine koje sa~iwavaju Veliku Tajnu hri{}anske Pobo`nosti, to jest, tajnu vere i `ivota istinskih u~enika Hristovih kroz vekove. To je istina o Svetoj Trojici i istina o ovaplo}ewu Boga Logosa. Ili, drugim re~ima, to je: Teologija i Ikonomija (Qeologa Okonoma). Ove dve centralne istine, ili osnovni dogmati (jer dogmat nije drugo nego izra`ena bogootkrivena istina), predstavqaju i temeq i sadr`aj pravoslavnog predawa i pravoslavnog bogoslovqa. Da bismo to na prost i jednostavan na~in shvatili, podse}amo ovde na liturgijsku praksu na{e Crkve: kada Episkop na Liturgiji blagosiqa narod sa trikirijama i dikirijama on time na delu ispoveda i ovim liturgijskim simvolima pokazuje dve osnovne istine na{e vere: trikirijama istinu o Svetoj Trojici (Tri Lica sjediwena u Jedno, u jednu Prirodu Bo`anstva), i dikirijama istinu o dve prirode ovaplo}enoga Hrista (Bo`anskoj i ~ove~anskoj, sjediwenim u jednom Licu Bogo~oveka). Ove dve osnovne istine Svetog Predawa, ova dva centralna dogmata Pravoslavnog Bogoslovqa uvek su zajedno i neodvojivo, ali su uvek i nesliveno i nesme{ivo. Nalazimo ih svugda i svagda u bogoslovskom Predawu i predawskom Bogoslovqu na{e Pravoslavne Crkve, jer te dve istine, ta dva dogmata i sa~iwavaju svu tajnu vere na{e: i kao bogo`ivota i bogoop{tewa, i kao bogomislija i bogopoznawa. Na po~etku navedeni Kondak Svetih Otaca govori nam o Velikoj Tajni Pobo`nosti, o kojoj govori i Sv. Apostol PAVLE u 1. Poslanici u~eniku svome TIMOTEJU, kome on predaje dobri zalog (tn kaln paraqkhn) istinitog Predawa i pravog bogoslovqa (1 Tim. 3, 1416; 4, 1416; 6, 1114 i 20; 2 Tim. 1, 14). Apostol tamo Timoteju govori najpre o Crkvi kao Domu Boga @ivoga, Stubu i Tvr|avi Istine, podrazumevaju}i pod Bogom Svetu Trojicu: Boga Oca i Sina Wegovog i Duha Wegovog, kao {to se to jasno vidi iz drugog

194

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

195

eklisiolo{kog mesta kod istog Apostola (Ef. 2, 1922), gde se Crkva, sagra|ena na Hristu, naziva Hram Sveti u Gospodu i Obitali{te Bo`ije u Duhu, to jest, da je Crkva Hram i Dom Svete Trojice, Jedinosu{tne i Nerazdeqive. Apostol, dakle, tu govori najpre o Teologiji. U nastavku iste Poslanice Apostol PAVLE govori zatim i o spasonosnom doga|aju javqawa Boga u telu, tj. o ovaplo}ewu Sina i Logosa Bo`ijeg, Koji postav{i ~ovek, Sobom ostvari i ispuni Bo`ansku Ikonomiju spasewa (= Domostroj spasewa). Naravno, uz pomo} Svete Trojice, to jest, u Duhu Svetome, a po blagovoqewu Boga Oca, kao {to veli isti PAVLE u Ef. 1, 5 i na drugim mestima. Prema tome, saglasno navedenom Kondaku Sv. Otaca (koji u stvari predstavqa raskrivawe i razvijawe tog istog dobrog zaloga koji Ap. PAVLE predaje svom u~eniku TIMOTEJU) Velika Tajna hri{}anskog Blago~e{}a (hri{}anskog Pravoslavqa, jer se pojmovi Pravoslavqe i Blago~e{}e poistove}uju) sadr`i u sebi i svu hri{}ansku crkvenu Teologiju (Qeologa) i svu hri{}ansku crkvenu Ikonomiju (Okonoma). Ova pak dva bogoslovsko-predawska fakta i istine Bo`anskog Otkrivewa i jesu predmet i sadr`aj celokupne propovedi Svetih Apostola: propovedi o ~ovekoqubivom otkrivewu Svete i @ivotvorne Trojice i o spasonosnom Hristovom Domostroju (= Ikonomiji) po telu. I opet, ova dva ista bo`anska i bogo~ove~anska fakta i istine apostolske propovedi sa~iwavaju dva osnovna i sveobuhvatna dogmata Svetih Otaca, vernih u~enika i naslednika Svetih Apostola Hristovih. Sve pak ovo skupa, i apostolska propoved i svetoota~ki dogmati, sa~iwavaju jednu jedinstvenu pravu veru Crkve, tj. `ivo Predawe Crkve. Na osnovu te dvojedine istine, dvojedinog fakta, Crkva mo`e i ima mogu}nosti da istinski bogoslovstvuje, da se obla~i i ukra{ava ode}om Istine, kako se ka`e u Kondaku, tj. svetlonosnim i bogodoli~nim re~ima vi{we teologije. Drugim re~ima, mo`e da pravilno i spasonosno svedo~i i izra`ava

i proslavqa i sve{tenoslu`i Veliku Tajnu Jedinog @ivog i Istinitog Boga Svete Trojice i spasonosnu Tajnu ovaplo}ewa i o~ove~ewa Jednoga od Svete Trojice, Bogo~oveka Hrista. A sve to sa ciqem: radi nas qudi i radi na{ega spasewa u Crkvi kao ve~nom Domu Bo`ijem za ~oveka i sav svet. Zato Apostol PAVLE u navedenim mestima, a tako isto i citirani Kondak Sv. Otaca, povezuju najte{we ovu Veliku Tajnu Pobo`nosti sa Crkvom, kao Domom O~evim, Telom Hristovim i Obitali{tem Svetoga Duha, tako da }emo biti potpuno u pravu ako Veliku Tajnu Blago~e{}a poistovetimo sa Bogo~ove~anskom Crkvom Svete Trojice, jednom i jedinstvenom Sabornokatoli~anskom Crkvom Bo`ijom, Crkvom Apostolsko-Svetoota~kom i Pravoslavnom. Sve, dakle, ovo jeste i sa~iwava osnov i sadr`aj pravoslavnog predawa i pravoslavnog bogoslovqa.

Jedino polaze}i od ove sabornokatoli~anske puno}e Pravoslavne Crkve, kao Doma O~evog u kojem se otkriva Sveta Trojica, i kao bogo~ove~anskog Tela Hristovog, i kao blagodatne Zajednice Duha Svetoga (2 KOr. 13, 13; Ef. 2, 1622), mo`emo shvatiti kako su predawe i bogoslovqe u Pravoslavqu tesno povezani i nerazdeqivi. Ova najte{wa veza predawa i bogoslovqa treba da bude nagla{ena kao prvi i polazni momenat u temi koju ovde razmatramo. [tavi{e, u crkvenom opitu i duhovnom iskustvu Pravoslavqa predawe i bogoslovqe se poistove}uju, i to jo{ kod samih Svetih Apostola i Otaca prvih vekova, a i daqe kod velikih Otaca i na Vaseqenskim Saborima potowih vekova. Svima nama poznato je ono klasi~no mesto kod Sv. VASILIJA VELIKOG (u delu O Duhu Svetome, gl. 27, 66), koje upravo o ovome i govori: Od dogmat i propoved koji se u Crkvi ~uvaju, jedne imamo od pisanog u~ewa (tj. bogoslovqa), a jedne

196

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

197

smo od apostolskog predawa predate nam u tajni primili. Oboje imaju istu mo} i zna~aj za Blago~e{}e (sr. 1 Tim. 3, 16). I ovo, naravno, ne}e osporavati niko ko makar i malo ima iskustvo crkvenih ustanova (qesmn kklhsiastikn). Vrlo je karakteristi~no da Sveti VASILIJE u ovom relativno kratkom odlomku navodi: i propoved i dogmu, i bogoslovsko u~ewe i apostolsko predawe, i blago~e{}e i crkvene ustanove, to jest sve ono {to pokazuje nerazdeqivo jedinstvo i istovetnost predawa i bogoslovqa. Jo{ je karakteristi~no i to {to Svetiteq govori ovde da je sve to u Crkvi predato i primqeno u tajni n musthrJ, tj. da sve to i sa~iwava Tajnu Crkve kao ostvarewe Velike Tajne Pobo`nosti. Jo{ kra}e i sa`etije posvedo~ena je ova tesna veza i poistove}ewe bogoslovqa i predawa u Simvolu (= dogmatskom orosu) Sedmog Vaseqenskog Sabora, i to u slede}oj kratkoj i jasnoj re~i: Sleduju}i bogore~itom u~ewu (= bogoslovqu) Svetih Otaca na{ih i predawu Katoli~anske Crkve Jer tako se sna`no posvedo~ava u~ewe Sv. Otaca na{ih, to jest, predawe Katoli~anske Crkve (Mansi CC 13, 377380).* Ali i uop{te, mimo ovih navedenih tekstova, Oci Pravoslavne Crkve poistove}uju predawe i bogoslovqe Svetih Apostola i Otaca. Tako, npr. Sveti VASILIJE VELIKI, kad govori o predawu spasonosnog kr{tewa (misle}i na samu Sv. tajnu Kr{tewa), izri~ito tvrdi da to svetokr{tewsko predawe sadr`i i izra`ava istinitu veru i u~ewe i bogoslovqe Crkve o Svetoj Trojici. To, naravno, nije nimalo ~udno ako znamo da je predawe kr{tewa predano Apostolima od samoga Gospoda Hrista (sa`eto formulisano u Jevan|equ MATEJEVOM: 28, 19). Te re~i Gospodwe, tj. zapovest

Apostolima da kr{tavaju sve narode u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, za Svetog VASILIJA predstavqa i pravo, spasonosno predawe, i pravo, istinsko bogoslovqe o tajni Svete Trojice (Pismo Sv. VASILIJA 210, 3; O Sv. Duhu 18, 4445 i 30, 77). Sli~no je to i kod drugih Svetih Otaca na{e Crkve, da ih sada ovde ne navodimo. Prema tome, jasno je da ve} od samog po~etka postojawa Crkve Hristove u woj sapostoje zajedno i nerazdeqivo: bogodano predawe i bogonadahnuto bogoslovqe. Ovo podjednako va`i i za pisano i za nepisano predawe i bogoslovqe. Jer Sveto Predawe postoji i kao zapisano u Svetom Pismu i u delima Svetih Otaca, ali i kao nezapisano kao preda(va)we u tajni (pardosij n musthrJ) onoga {to ~ini veru i praksu Crkve, boqe re}i preda(va)we samoga bi}a i `ivota Crkve kao Tajne Bo`ije u Hristu. Isto tako i bogoslovqe Crkve postoji i kao zapisano u proro~ko-apostolskim tekstovima Svetoga Pisma i u delima Svetih Otaca, ali i kao nepisano i nezapisano bogoslovqe, koje se predaje i prenosi kao prava vera i `iva nauka Crkve, kao iskustvo i do`ivqaj bogopoznawa u Crkvi. O tome nam izuzetno kratko i jasno svedo~i Sv. MAKSIM ISPOVEDNIK, u svojim sholijama (kratkim komentarima) na poznato delo DIONISIJA AREOPAGITA O Bo`anskim imenima. Kao {to je poznato Areopagitski pisac u ovom svom delu, a i u drugim svojim spisima, ~esto govori o sve{tenom bogoslovqu Bo`anskih re~i, tj. o bogoslovqu Svetoga Pisma, koje on ~esto naziva: sveukupno bogoslovsko delo (psa qeologik pragmatea), sve{teni slavopoj teologa ( tn qeolgwn mnologa), itd. Isti pisac Areopagitskih spisa to naziva i predawem, tj. naziva predawem smo Sveto Pismo. Tako, npr. govore}i o Svetoj Trojici i o ovaplo}ewu Hristovom, on dodaje: I sve ostalo {to nam je otkrivewski podarilo misti~ko predawe na{ih bogonadahnutih U~iteqa kroz ~ovekoqubqe svetih re~i (tj. Sv. Pisma) i jerarhijskih predawa (O Bo`. Imenima 1, 4 PG 3, 592).

Ovu istinu naro~ito zastupa i isti~e u svojim delima o. J USTIN POPOVI]. Vidi i na{ rad: Eklisiologija Apostola Pavla (na gr~kom), Atina 1967, osob. str. 156183.

198

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

199

Komentari{u}i, dakle, ovo posledwe navedeno mesto iz AREOPAGITOVIH Bo`anskih imena Sveti MAKSIM ISPOVEDNIK veli da ovo bo`ansko predawe Svetih Proroka i Apostola svedo~i ili o Teologiji (= o Sv. Trojici) ili o Ikonomiji (= o Domostroju spasewa) @ivotvorca Boga, i zatim upu}uje na re~i Apostola PAVLA (2 Sol. 2, 15) o predawima kojima se nau~iste bilo re~ju (= usmeno predawe) bilo poslanicom (= pisano predawe). U daqem nastavku svojih komentara Sveti MAKSIM veli da je Apostol PAVLE isto to predawe predao i svome u~eniku TIMOTEJU kao episkopu Crkve (2 Tim. 1, 14), nazivaju}i to predawe zalog predani u tajni (paraqkh n musthrJ), ~ime Sv. MAKSIM direktno povezuje re~i Sv. Apostola PAVLA (iz 1 Tim. 1, 14) i re~i Sv. VASILIJA VELIKOG (iz navedenog mesta o Sv. Duhu, 27, 66). Na kraju svoga komentara Sv. MAKSIM dodaje slede}e zapa`awe, koje je za nas ovde zna~ajno i karakteristri~no: Zapazi da u isti red (tj. u isti poredak vrednosti) treba staviti Sveto Pismo i predawe Episkop (tj tn piskpwn paradseij), zato i prihvatamo s poverewem wihove re~i o dogmatima (tj. wihovo bogoslovqe) (Sholije Sv. MAKSIMA, PG 4, 197). Ovo zapa`awe Svetog MAKSIMA predstavqa rezime svega {to smo do sada ovde govorili. A to je: da bo`ansko predawe i bogonadahnuto bogoslovqe Crkve Hristove jeste jedno i isto op{te, zajedni~ko, katoli~ansko nasle|e od Svetih Apostola i Svetih Otaca Crkve, koje su oni dobili kao jevan|elski zalog, kao blagodatni dar i duhovno nasle|e od Hrista Bogo~oveka, to jset kao Bo`ansko Otkrivewe Svete Trojice u Ovaplo}enom Hristu. Kako je pak, i za Svetog MAKSIMA i za sve Svete Oce Pravoslavne Crkve, Bo`ansko Otkrivewe, dato u Hristu, istovetno sa Tajnom Bo`ijom u Hristu, to jest, Tajnom Hristovom Velikom Tajnom Pobo`nosti, onda je o~igledno da bo`ansko predawe Crkve i nije drugo nego sam Bogo~ovek i Spasiteq Isus Hristos. Otuda, Sveto Predawe u Pravoslavqu jeste: predavawe i primawe u Crkvi ili

jo{ ta~nije: kao Crkva samoga Gospoda Isusa Hrista Spasiteqa, blagoda}u Duha Svetoga, po blagovoqewu Boga Oca
(sr. Kol. 2, 67; 2 Kor. 4, 5; Gal, 1, 16. 12. 9; Fil. 4, 9; 1 Sol. 2, 13; 2 Sol. 3, 6; 1 Tim. 6, 20; 2 Tim. 1, 14 i dr.).*

Ovo i ovakvo preda(va)we Hrista u Crkvi biva istovremeno i kao praksis (sve{tenoradwa, liturgijski ~in) i kao u~ewe (sve{tena nauka). To jest, Tajna Hristova u Crkvi predaje se i svr{ava se kroz svete tajne i kroz bogoslovqe, kroz blagodatno bogoop{tewe i blagodatno bogopoznawe. Upravo to i podrazumeva Apostol Pavle kad jednom veli da on propoveda (khrttei) Jevan|eqe Hristovo, a drugi put da sve{tenodejstvuje (erourge) Jevan|eqe Hristovo, ~ime se propovedawe kao bogoslovqewe, i sve{tenodejstvovawe kao liturgijsko preda(va)we, izjedna~uje i poistove}uje. Isto tako, kada svome u~eniku TIMOTEJU kao episkopu Crkve predaje dobri zalog (paraqkhn), on pod tim podrazumeva i u~ewe (= nauku), tj. bogoslovqe Hristovo, kao {to to vele Sveti MAKSIM i Sveti PALAMA, ali i samoga Gospoda Hrista, kao {to to posvedo~ava i liturgijska praksa Pravoslavne Crkve nasle|ena nesumwivo od samih Svetih Apostola. Naime, kada se u Svetoj Liturgiji rukopola`e sve{tenik onda mu episkop predaje Sveti Agnec, to jest, samoga Hrista, govore}i mu upravo re~i Apostola PAVLA TIMOTEJU: Primi ovaj Zalog (tn parakataqkhn) i sa~uvaj ga od Parusije Gospoda na{eg Isusa Hrista.

Uporedi i Simvol oros Halkidonskog Sabora, gde se vera u Jednoga Hrista u dve prirode naziva i teologijom i predawem Svetih Otaca: Sleduju}i Svetim Ocima, Jednoga i Istoga ispovedamo (mologomen, tj. i verujemo i bogoslovimo) Sina Jedinorodnoga, Boga Logosa, Gospoda Isusa Hrista, kao {to nam je predao Simvol Otaca na{ih (ACO, II, I, 2, str. 129130).

200

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

201

Ova velika istina Pravoslavqa da je Bogo~ovek Hristos i predawe Crkve i weno bogoslovqe razvijena je od Isto~nih Otaca ve} od prvih vekova i sa~uvana daqe kroz epohu Vaseqenskih Sabora sve do Isihazma, i do danas. Tako ve} Sveti IGWATIJE i IRINEJ svedo~e da je Hristos u Crkvi kao Telu Svome sve i sva, jer se u Hristu sadr`i svecelo Bo`ansko Otkrivewe i svo Bo`ije delo i domostroj (pragmatea ka okonoma), u~iweni za ~ove~anstvo (Sv. IRINEJ, Protiv jeres, I, 10, 3). Hristos kao po prirodi Sin Bo`iji, ovaplotiv{i se i postav{i ~ovek, otkrio je svetu Istinitog Boga (Jn. 1, 18), to jest, Svetu i @ivotvornu Trojicu, i zato je Hristos prvi istinski Bogoslov u svetu (vidi, npr. Sv. MAKSIM ISPOVEDNIK,
Tuma~ewe na O~ena{: Bogoslovqu nas u~i Logos Bo`iji ovaplo}en, jer u Sebi pokazuje Oca i Duha Svetoga PG 90, 876). Ovo

ji nam daje poznawe istine, Koji domostroj Oca i Sina objavquje (= izla`e, nau~ava) u svakom pokoqewu qudima kako to ho}e Otac, i apostolsko u~ewe, i drevni sistem Crkve u celom svetu, i karakter Tela Hristovog prema prejemstvu (= nasle|ima) episkop, kojima su oni (= Apostoli i wihovi naslednici) predali Crkve po mestima eto to i jeste, po Sv. IRINEJU i predawe i bogoslovqe Crkve Hristove (Protiv Jeres, IV, 33, 78). U navedenim re~ima Sv. sve{tenomu~enika IRINEJA, episkopa Lionske Crkve iz 2. veka, prepoznajemo odmah sve osnovne elemente pravoslavnog predawa i bogoslovqa, mada izlo`ene na na~in koji nije uobi~ajen u na{em {kolskom, akademskom bogoslovqu, ali je zato sasvim prirodan u svetoota~kom bogoslovskom predawu i predawskom bogoslovqu. Ono {to je posebno karakteristi~no u navedenom odlomku Sv. IRINEJA to je tesna povezanost i poistove}ewe svih tih osnovnih elemenata predawa i bogoslovqa sa samom Crkvom, sa Crkvom kao istorijskom i eshatolo{kom stvarno{}u bogo~ove~anskog Tela Hristovog i sa svim onim {to ta stvarnost sadr`i u sebi. Pritom ne teoretski, ili idealno, nego vrlo konkretno, toliko konkretno koliko je konkretno i samo ovaplo}ewe Hristovo, koliko je konkretno i liturgijsko sabrawe vernika oko svoga episkopa i prezviter u Svetoj Evharistiji. Zato }e Sveti IRINEJ i izre}i onu karakteristi~nu istinu u kojoj je vidno sadr`ano svo kroz wega produ`avano i od wega predavano apostolsko predawe i apostolsko bogoslovqe, oboje tesno i nedeqivo povezani me|usobno: Na{e mi{qewe ( gnmh ovde zna~i: verovawe, u~ewe, bogoslovqe) saglasno je sa Evharistijom (tj. sa celokupnom stvarno{}u i praksom Crkve u Liturgiji), a i Evharistija potvr|uje na{e mi{qewe (= verovawe). (Protiv jeres, IV, 18, 5). Ove re~i Sv. IRINEJA smatram da ne potrebuju daqe tuma~ewe i razja{wavawe. One sobom govore sve. Bi}e, me|utim, interesantno da ovde navedemo, tj. da samo podsetimo, kako se i niz vekova kasnije kod Svetih

pak Hristovo li~no otkrivewe postalo je u stvari Crkva `ivo Telo Hrista ovaplo}enoga, raspetoga i vaskrsloga, Telo `ivotvoreno i nadahwivano Duhom Svetim Ute{iteqem. Zato se Crkva kao takva i produ`uje kao `ivo predawe vere, istine, nauke, blagodati, novog `ivota i spasewa u Hristu, tj. kao nastavqawe i predavawe katoli~anske pragmatije i ikonomije Bo`ije, po re~ima Sv. IRINEJA. Jednom re~ju, kao preda(va)we Sveceloga Hrista kao Bogo~oveka (kao Glave i Tela Crkve: Totus Christus, caput et corpus, po re~ima bla`enog AVGUSTINA), kao Jednoga Hrista ali kao Prvoro|enoga me|u mnogom bra}om (Rim. 8, 29) koji sa Wime telesno i duhovno (izraz je Sv. IGWATIJA) sa~iwavaju jednu Crkvu Wegovu, jedno Bogo~ove~ansko Telo Wegovo u Svetoj Evharistiji. O tom liturgijsko-bogoslovskom faktu, o toj svetopredawskoj istini na delu i u praksi, govori Sveti IRINEJ LIONSKI ovako: Svecelosna vera u jednoga Boga Oca, i sigurno poverewe (pistthj) u Sina Bo`ijeg Isusa Hrista, Gospoda na{eg, i u Wegov domostroj (= ikonomija) kojim je Sin Bo`iji postao ~ovek, i istinsko poznawe Duha Svetoga, Ko-

202

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

203

Otaca Pravoslavne Crkve posvedo~uje to isto pravoslavno samosaznawe. Tako npr. Sv. JOVAN DAMASKIN (u 8. veku), u svom poznatom delu Ta~no izlo`ewe Pravoslavne vere, a i u drugim delima, poistove}uje kao i Sv. IRINEJ ove iste stvarnosti. Govore}i npr. o Telu Hristovom DAMASKIN dodaje karakteristi~no da Telo Hristovo jeste narod Bo`iji i predawe koje se u Crkvi dr`i od po~etka (PG 94, 1232). Narod pak Bo`iji ovde je shva}en kao sabrawe vernih na Svetoj Evharistiji, gde se verni sabiraju da javno i vidqivo sa~iwavaju i predstavqaju Telo Hristovo Crkvu i da se liturgijski pri~este (tj. priop{te, zajedni~are, participiraju) Hristovog Tela i Krvi ispuwenih Bo`anstvom, ispuwenih puno}om Duha Svetoga, kako se ka`e u molitvi na Svetoj Liturgiji. Na taj na~in se vidi da, i po Svetom DAMASKINU, Crkva u Svetoj Liturgiji produ`uje na najsu{tinskiji na~in svoje Predawe, produ`uje sebe kao Telo Hristovo, kao Bogo~ove~anski Domostroj Hristov. Zato i veli Sveti DAMASKIN na drugom mestu da svr{avawe Svetih Tajni (= Bo`anske Evharistije) ispuwuje svecelu duhovnu i nadprirodnu Ekonomiju (= Domostroj) ovaplo}ewa Boga Logosa (PG 95, 408).

znao kako treba `iveti u Domu Bo`ijem, koji je Crkva Boga @ivoga, stub i tvr|ava Istine (1 Tim. 3, 15). Ove Apostolove re~i zna~e da se sva ta Tajna odnosi direktno i neposredno na `ivot nas hri{}ana kao ~lanova Crkve, na na{e istinsko do`ivqavawe i blagodatno iskustvo same te bogootkrivene Istine, Istine koja nam je data u Crkvi i ~ije `ivo i opitno saznawe jedino spasava, osloba|aj, o`ivqava, prosve}uje i obogomudruje (Jn. 8, 32). Zato predawe i bogoslovqe u Pravoslavqu, u Pravoslavnoj Crkvi kao Telu Hristovom i Domu Bo`ijem, uvek je prvenstveno `ivot `ivo predawe i `ivo bogoslovqe. Shodno vekovnom iskustvu Pravoslavqa, bogoslovqe i predawe su prvenstveno u liturgijsko-podvi`ni~kom `ivotu u Crkvi, a to je novi `ivot u Duhu Svetome (Rim. 8, 2) koji prepora|a i obnavqa, sudi i o~i{}uje, prosvetquje i preobra`ava, osve}uje i istinskim bogopoznawem ispuwuje. To je upravo ono jevan|elsko tvorewe istine (Jn. 3, 21) i slu`ewe Bogu u duhu i istini (Jn. 4, 2324), to je ho|ewe i `ivqewe u istini i svedo~ewe o istini (Jn. 8, 32; 17, 17 19; 1 Jn. 3, 1819). To je `ivot u Hristu (Gal. 2, 20), koji je Put i Istina i @ivot (Jn. 14, 6), to je `ivot u blagodatnoj zajednici Duha Ute{iteqa, koji jedini uvodi u svaku istinu (Rim. 8, 2. 9. 11. 14; Jn. 15, 26; 16, 13). Istinsko predawe i istinsko bogoslovqe u Pravoslavqu jeste pre svega hristodo`ivqaj i hristo`ivot, pa onda iz toga hristopoznawe i bogopoznawe, tj. prvenstveno je bogoop{tewe i bogo`ivqewe u zajednici Duha Svetoga, u lomqewu i oku{awu Hleba @ivota: Okusite i vidite da je blag Gospod (1 Petr. 2, 3; Ps. 34, 9) pa onda kao plod toga dolazi bogopoznawe i bogoslovqe. Predawe u Crkvi Hristovoj pre svega je preda(va)we novog u Hristu `ivota (Rim. 8. 2) i onda, u zajednici vere i qubav sa svima Svetima (Ef. 3, 18), poznawe blagodati Bo`ije u Istini, poznawe Tajne Bo`ije koja je Hristos, u Kojem su sve riznice premudrosti i znawa sakrivene (Kol. 1, 46; 2, 23). To i

Sa svim ovim {to je do sada re~eno verujemo da }e se saglasiti svaki pravoslavni bogoslov, tj. da u Pravoslavqu predawe i bogoslovqe jesu dve strane jedne i iste stvarnosti u Crkvi. Mislim zato da je sada potrebno, bar u najkra}im crtama, da se naglasi i prakti~ni, iskustveni, do`ivqajni karakter pravoslavnog Predawa i Bogoslovqa, wihova blagodatno-do`ivqajna realnost za svakog pravoslavnog hri{}anina i bogoslova, jer se jedino kroz tu prakti~no-do`ivqajnu realnost u Crkvi i ~uva i predawe i bogoslovqe. Kad je Apostol PAVLE pisao svome u~eniku TIMOTEJU o Velikoj Tajni Pobo`nosti, on mu je to pisao da bi ovaj

204

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

205

jeste istinsko bogopoznawe i bogoslovqe, istinska bogo~ove~anska filosofija po Hristu, kako je (na osnovu Kol. 2, 69) voleo da govori o. JUSTIN POPOVI]. Prirodna atmosfera ovog `ivog predawa, kao bogo`ivqewa i bogoop{tewa i iz wega nastaju}eg `ivog bogopoznawa i bogoslovqa, jeste Sveta Liturgija Crkve i uop{te svetotajinski, evharistijski `ivot u Crkvi, pra}en istovremeno i vrlinskim podvi`ni{tvom, hri{}anskim umno-molitvenim i vrlinskoprakti~nim `ivqewem i delawem u svetu. Apostolsko i svetoota~ko predawe i bogoslovqe svagda se ticalo i ti~e se pre svega `ive vere i duhovnog iskustva, i zato se nikada nije odvajalo od blagodatno-podvi`ni~kog `ivota, od `ivqewa u blagodati svetih Tajana i podvizima jevan|elskih vrlina. Zato i nema pravog pravoslavnog bogoslovqa tamo gde je bavqewe teologijom odvojeno od `ivog predawa crkvenog `ivota i duhovnog iskustva, iskustva prave vere i novog oblagoda}enog `ivota u Telu Hrista Spasiteqa. Stoga je i potrebno da bogoslov najpre postane crkveni, svetopredawski, liturgijsko-podvi`ni~ki ~ovek, da bi i wegovo bogoslovqe bilo istinsko svedo~ewe o vi|enome i do`ivqenome (1 Jn. 1, 13; 2 Petr. 1, 16). Takvo }e bogoslovqe biti plod bogoop{tewa i bogopoznawa u Crkvi i zato }e biti i crkveno, svetopredawsko, pravoslavno, jer }e biti provereno `ivim blagodatnim iskustvom Crkve. Takvo svetopredawsko bogoslovqe bi}e uvek ortotomija re~i Istine (2 Tim. 2, 15), tj. bi}e zaista pravo verovawe i slavqewe Velike Tajne Pobo`nosti, kako se veli u Kondaku Svetih Otaca koji smo naveli na po~etku.

va do{lo do nesumwivih uticaja Zapadnog Hri{}anstva, rimokatolicizma i protestantizma, na brojne pravoslavne teologe i ~ak na izvesne pravoslavne sredine. Pojedini istaknuti pravoslavni bogoslovi nazvali su taj period (tri posledwa veka) zapadnim vavilonskim ropstvom pravoslavne teologije. Re~ je naravno o pravoslavnom {kolskom bogoslovqu, o akademskoj teologiji, koja je i poprimila najvi{e zapadnih uticaja, tj. elemenata stranih pravoslavnom predawu, pa je onda to i takvo sholasti~ko bogoslovqe izvr{ilo svoj uticaj i na samo predawe, ili ta~nije: uticalo je na stvarawe i uvo|ewe razli~itih novih predawa koja predstavqaju udaqavawe od autenti~nog apostolskoota~kog Predawa Pravoslavne Crkve. Zato je i potrebno da se izvr{i, kao {to se ve} i po~ela ~initi {irom Pravoslavqa, jedna bogoslovska kritika predawa, ili ta~nije, predaw, ali tako|e i jedna svetopredawska kritika na{eg {kolskog bogoslovqa. Izvorno pravoslavno Predawe tokom `ive istorije Crkve prolazilo je vi{e puta kroz bogoslovsku proveru i kritiku, pa mo`emo slobodno re}i da je ba{ zato i sa~uvalo svoju autenti~nost, {to najboqe pokazuju crkveno-dogmatske borbe sa velikim jeresima u periodu Vaseqenskih Sabora. Zato se ni danas pravo crkveno Predawe ne boji svake autenti~no bogoslovske kritike i provere. Naprotiv, jedna takva kritika samo }e doprineti odstrawewu ili o~i{}ewu svih kasnijih dodataka i nanosa iz ve} pomenutih posledwih vekova, vekova u kojima je kod mnogih pravoslavnih bila oslabila crkvenobogoslovska vidovitost i ota~ko pam}ewe, kako veli o. GEORGIJE FLOROVSKI. Sveti JOVAN ZLATOUST je govorio: Postoji predawe, ne tra`i ni{ta vi{e (PG 62, 488). U istom smislu je govorio i Sv. JOVAN DAMASKIN: Stojmo, bra}o, na kamenu vere i u predawu Crkve; ne pomerajmo granice koje postavi{e na{i Sveti Oci, niti prestupajmo Bo`ansko Predawe (PG 94, 792 i 1356). To je zaista tako, kao {to vele ovi Oci, jer je

Jo{ jedno pitawe koje bi trebalo ovde postaviti, makar i samo kao otvarawe te teme, jeste i pitawe o potrebi uzajamne kritike (= provere) izme|u bogoslovqa i predawa. Me|usobna kriti~ka provera izme|u bogoslovqa i predawa potrebna je i zato {to je u prethodnih nekoliko veko-

206

RUKOVET DRUGA

BOGOSLOVQE I PREDAWE (192208)

207

Sveto Predawe sama Crkva u svojoj katoli~anskoj puno}i, samo Telo Hrista Bogo~oveka u kojem obitava Duh Sveti Ute{iteq. Me|utim, u na{e vreme, u vekovima posle pomenutog zapadnog ropstva, mi pravoslavni prinu|eni smo da se ponekad samokriti~ki zapitamo: a koje predawe? Jer su se u me|uvremenu, uz Sveto Predawe Crkve, pojavila i mnoga qudska predawa, koja predstavqaju udaqavawe, a ~esto i direktno izvitoperavawe autenti~nog crkvenog. liturgijsko-podvi`ni~kog i bogoslovskog predawa Pravoslavqa. Starost i uobi~ajenost tih novouvedenih predawa radi se u stvari naj~e{}e o samo par vekova nije nikakva garancija wihove vrednosti, istinitosti i spasonosnosti. Jer, kako je govorio jo{ Sv. KIPRIJAN KARTAGENSKI (koji je ina~e bio vatreni branilac jevan|elskog i apostolskog predawa): Gospod je rekao: Ja sam Istina, a ne: Ja sam obi~aj (= predawe) Jer obi~aj (= predawe) bez istine jeste u stvari samo stara zabluda (Pismo 94, 34 i 910). Upravo zato je i potrebna bogoslovska kritika (kritika je od re~i krsij = sud, procena) ili bogoslovska provera onoga {to se u novije vreme i u Pravoslavqu po~elo smatrati kao predawe, a radi se u stvari naj~e{}e o qudskim predawima. Ovo isto va`i i za bogoslovqe. Bogoslovqe, pravo apostolsko-svetoota~ko bogoslovqe, nesumwivo je veliki blagodatni dar Bo`iji Crkvi Hristovoj, najve}i od svih darova Bo`ijih, kako veli Sv. DIJADOH FOTI^KI. Bez bogoslovqa nema ni puno}e bogopoznawa, ni puno}e ve~nog `ivota (A ovo je `ivot ve~ni da poznaju Tebe, Jedinog Istinitog Boga, i Koga si poslao Isusa Hrista, Jn. 17, 3). Zato je pravoslavno svetoota~ko bogoslovqe uvek bilo potvrda i utvr|ewe jedne iste vere i istog spasonosnog `ivota Crkve, koja se u wega obla~ila kao u rizu Istine, izatkanu od vi{weg bogoslovqa, kako se veli u Kondaku Sv. Otaca. No, da li je i na{e savremeno bogoslovqe, bogoslovqe na{ih {kola i akademija, nas akademskih profesora teo-

logije (profesionalnih bogoslova) u ovim posledwim vekovima, da li je ono uvek bilo apostolsko i svetoota~ko? Da li je uvek bilo svetopredawsko, crkveno-liturgijsko, blagodatno-podvi`ni~ko? Eto, ba{ zato {to odgovor na ovo pitawe o karakteru na{eg savremenog bogoslovqa nije i, na`alost, ne mo`e da bude pozitivan, upravo zato je i potrebno podvrgnuti svo na{e {kolsko bogoslovqe jednoj istinski jevan|elskoj, apostolsko-svetoota~koj, svetopredawskoj kritici i proveri. Tek tada, na{e bogoslovqe mo`e postati stvarni i sigurni ~uvar i branilac Predawa. Da bi na{e bogoslovqe stvarno moglo da bude ~uvar i branilac Svetog Predawa Crkve ono treba da se svecelo krsti, tj. pogruzi u saborni crkveni `ivot i iskustvo, u bogomislije i bogo`ivqewe Svetih Otaca, jednom re~ju, da se stvarala~ki obnovi i preporodi svetoota~kim, bogonadahnutim bogoslovqem. Onim apostolsko-svetoota~kim bogoslovqem koje je bilo i jeste stalno merilo i kategorija hri{}anske egzistencije, svagda{we saborno merilo i kriterijum prave vere i `ivota (o. G. FLOROVSKI). Na{ `ivi povratak predawskom bogoslovqe Svetih Otaca, kao autenti~nih svedoka ne samo drevne vere, nego i istinite vere, bi}e u stvari po~etak te svetopredawske kritike koja treba da se izvr{i nad {kolskim bogoslovqem novijeg doba. Ota~ki um ili ota~ko mi{qewe bi}e nam pokazateq onog unutra{weg `ivog odnosa u Pravoslavqu kojim }emo prepoznati i razlikovati {ta je u predawu i u bogoslovqu stvarno i izvorno propoved Apostol i dogmati Otaca, {ta je i u ~emu je velika i spasonosna Tajna Blago~e{}a, tajna bogootkrivene Teologije Svete i @ivotvorne Trojice, tajna Bogo~ove~anske Ikonomije Hristove, tajna blagodatne Zajednice Duha Svetoga, tajna same Crkve.

Po{to nas vreme i prostor ovde ograni~avaju, nave{}emo na kraju samo jedan odlomak iz bogonadahnutog bogo-

208

RUKOVET DRUGA

slovqa Sv. SIMEONA NOVOG BOGOSLOVA (vrlo sli~an odlomku u Ef. 3, 1619), koji nam karakteristi~no ukazuje pravi put istinskog bogoslovqa, koje zaista i mo`e da bude, a kao takvo stvarno i jeste, ~uvar i branilac Predawa Crkve.
Ako ti veli Sv. SIMEON pravoslavnom bogoslovu po~astvuje{ Hrista i primi{ Ga u sebe (= kroz crkveni liturgijsko-podvi`ni~ki `ivot), i da{ Mu mesto i spokojstvo (sucan) u sebi, onda znaj dobro da }e{ ~uti i doznati tajne iz riznica Svetoga Duha, i ne samo da }e{ se nasloniti na grudi Gospodwe, kao nekada qubqeni u~enik Hristov Jovan (BOGOSLOV), nego }e{ i u grudima nositi sveg Logosa Bo`ijeg, i bogoslovstvova}e{ nove i stare teologije (qeologaj qeologseij kainj te ka palaij sr. Mt. 13, 52), i shvati}e{ dobro sve ve} re~ene i napisane (u Sv. Predawu) teologije (Eti~ko slovo IX).

1983