112. BE SEDA na povratku Jovana Du~i}a u Trebiwe 1) ...

Evo nas pred Hramom Majke Bo`ije Gra~ani~ke, ispred Wene ikone na kojoj Ona dr`i u naru~ju Sina Svoga Jedinorodnoga, i svu tvorevinu, sa srcem te tvorevine ~ovekom. U tome srcu, veli, dobrodo{li nam danas pesnik Jovan Du~i}, jedino se mogu susresti i zdru`iti Bog i ~ovek. Samo na mostu srca susre}u se i zdru`uju se Bog i ~ovek. Dobro do{ao Pesni~e, brate, mu~eni~e, putni~e, nomade Jovane, u srce tvoje i na{e Otaxbine, u srce Hercegovine, u Trebiwe, drevno Nemawi}a i Vladislavi}a i ostalih ti}a sokoli}a, koji se izgnezdi{e ovde i po svetu polete{e i razlete{e, i opet svojoj domaji dolete{e. Dobro do{ao posle velikog stranstvovawa po Evropama i Amerikama, po morima i okeanima, da bi se udomio u ovaj Dom kao {to si `eleo, Dom Majke Bo`ije, Koja je postala Dom Bo`iji da bi Bog, Sin Bo`iji, postao na{ Ve~ni Dom. Bogorodica postade Smesti{te Nesmestivoga, da bi On postao Smesti{te svih ve~no `ivih, Zemqa @ivih, Hri1) Telo pesnika Jovana Du~i}a stiglo je u Trebiwe, u Hercegova~ku Gra~anicu na Crkvini, 21. oktobra 2000. Skinuto sa trake. (Vidoslov, br. 22/2001, 55-57).

551

E P I S K O P

ATANASIJE

stos, Gospod, pred ^ijom crkvom te do~ekujemo i pozdravqamo. Dobro nam do{ao da se smiri{ u ovoj napa}enoj zemqi, koja se raseli i raseqava, ali se nikad ne iseli i ne raseli potpuno, jer je naseqena Bogom, ~ovekom, suncem, vodom, zdravqem, pame}u, juna{tvom, mu~eni{tvom i sveto{}u. Svega toga si ti bio svedok, zato te Gospod udostojio da i danas pred nama posvedo~i{ onaj poziv koji ti je Gospod uputio kada te pozvao u bi}e i kada te pozvao odavde u svebi}e. Dobro nam do{ao u posetu, u pregled i razgled tvoga mu~eni~kog naroda. Kad si ti odlazio iz zemqe, narod ti je bio na krstu stradawa, po Vrbasima, po Jadovnima, po Jasenovcima, Prebilovcima, po KosovskoMetohijskom raspe}u, po Hercegova~kim jamama, imenovanim i jo{ neimenovanim, izbrojanim i jo{ neizbrojanim; i ti si Gospodu se molio da ih sve Gospod primi, jer idu putevima svojih otaca (pesmom Molitva). @iveo si saraspet sa svojim narodom, iako te tada zvani~na vlast, ne samo nije razumevala, nego skoro odbacivala; potowa vlast te je i prokliwala i odricala te se. Otac ti je postradao za slobodu Hercegovine, pa kad skoro da se oslobodismo, dado{e nas u ropstvo onim Evropama koje si ti upoznao {koluju}i se i mnogo toga u glavu primaju}i od wih, ali srcem to nadilaze}i i preobra`avaju}i, i srcem {ire}i horizonte ina~e uskog qudskog razuma. Zato ti je muku zadavao qudski razum, ponekad te i sumwama kolebao, ali ti je srce sa velikim duhovnim bogatstvom {ire bilo od razuma. I uvek je {ire, i Bogu hvala {to je {ire, jer se samo u srcu mogu susresti Bog i ~ovek. A u srcu su koreni pravoga uma i razuma, i misli i razmisli, i promisli, zato je Du~i} veliki ~ovek, {to je bio ~ovek srca. Time nije porekao razum, nego ga obezgrani~avao {irinom bogolikog srca. I sad si nam do{ao u jo{ neslobodnu Hercegovinu i Bosnu, kojom
552

B E S E D E

I RE^I...

su, kako si govorio, trgovali, podmirivali ra~une i doma}i i strani, ali se ona nije dala pokoriti. Sada smo krvarili na pedesetogodi{wicu tvoga preseqewa, i mnogo iskrvarili, i mnogo je, poput tvoga oca, sinova hercegova~kih postradalo i krv svoju prolilo za slobodu, a onda nam, koje doma}i izdajnici koje strani tirani, nametnu{e opet neke Evropqane, neke Amerikance, neke tu|ince, koji nam ne daju da na{u ku}u sredimo, nego nam name}u tobo`wi red svoj, koji nama stvara uvek nered. Ne razumeju nas oni: ne razumeju nas ni mnoga tvoja bra}a od pera, i govore da treba da budemo, ne znam {ta: da ne budemo Azijati, da budemo Evropqani, a mi nismo ni Azijati ni Evropqani, nego ro|eni u Isto~nomediteranskom basenu i na Balkanu, gde je bila i ostala kolevka ~ove~anstva. Od Mesopotamije preko Svete Ze-mqe Palestine, Egipta, Male Azije, Carigrada, Balkana, do Ju`ne Italije, sa nekim epicentrom opet u Hercegovini to je na{a kolevka ~ove~anstva, i to je Evropa pre Evrope, i civilizacija iz koje su se sve druge rodile, a onda je s prezirom odbacuju. Poruka je tvoja, dragi nam brate, Pesni~e, Srbine, hri{}anine, pravoslav~e i svetosav~e Jovane, da budemo svoji na svome, svoji po svome, ne po tu|em, nego po liku Bo`ijem. To je najdubqa tajna i osnova ~oveka, lik i li~nost, zato je Bog i postao ~ovek; nije postao ni an|eo, ni zvezda, ni svemir, nego je postao ~ovek, jer je u ~oveka usadio Svoju Sliku, i On kao Prvolik se onda sa wim sjedinio. Zato si onako tragi~no, mo`da najtragi~nije, ali mo`da i najdubqe zapevao, kada si rekao: Li~imo li i sada kao u iskonskom ~asu na Tebe; ako ne li~imo, kakva tuga za nas; ako li li~imo, kakvo poniewe za Tebe. To je duboka hri{}anska istina, po meni naj553

E P I S K O P

ATANASIJE

dubqa koju si izrazio, jer u ~oveku je tuga i nostalgija, ne prapo~etna adamovska, nego ona eshatolo{ka: da li~i na Gospoda svoga, da Mu bude u svemu obraz i podobije, lice i sli~nost, puna li~nost. A za Gospoda je bilo svojevrsno poni`ewe, boqe re}i dobrovoqno smirewe (kenosis Fil.2,7) da si|e u ovu na{u jazbinu, u dolinu pla~a, da postane ~ovek, da bi nas odlutale i izgubqene, zalutale i propale, otu|ene i porobqene, povratio i oslobodio, i Sebi pobratio, a Ocu usinovio, Duhom Svetim. To si to do`iveo, kad si se sreo sa Hristom u Wegovoj i na{oj Svetoj Zemqi, zato si najvi{e progovorio iz Palestine, i zato si svijao se kao venac, ili kao jevan|elska `ena mironosica, oko nogu Hristovih u tvojim posledwim pesmama, i u tvom posledwem zave{tawu, koje se danas ispuwuje. Bogu hvala i slava, i Majci Bo`ijoj, Koja te, evo, udomquje u Gra~anicu. Svugde su Gra~anice Kosovske, Srpske, Hristovske, Svetosavske, Svetolazarevske. Dobro nam do{ao, i pokoj i telu kao, {to si i du{i, uvereni smo, na{ao. Carstvo ti Nebesko, a svima ostalima tvoj `ivotni put da bude pouka, i pesnicima i seqacima i borcima i dr`avnicima, i nama skromnim i gre{nim sve{tenoslu`iteqima. I da se i mi udomimo u Dom Oca na{eg Nebeskog, jer to nam je put i nazna~ewe, to nam je ono {to nam je Gospod pripremio, u naru~je Sina Svoga Jedinorodnoga, Kome neka je sa Ocem i Svetim Duhom slava, a tebi rajsko naseqe! Laka ti zemqica, prosta ti du{ica! Dobro do{ao, i rajsko naseqe u Hercegova~koj Gra~anici na{ao i nasledio! Amin Bo`e daj.

554