Свети равноапостоли Кирило и Методије

S VE T I RA VN O A P O S T O L I K I RI L O I ME T O DI J E ( 2 4 9 2 8 0 ) 249 248 RU K O VE T T RE ] A
To je Svet i GRI GORI JE svedok @i voga Hr i st a, i nama je

zat o danas on vel i ki put okaz i put ovo| ka Hr i st u.
Evo da zavr { i m wegovom r e~ju i z Besede na sahr ani
br at a mu KESARI JA:
^ ove~e, ako mi sl i { o sebi ni sko,
onda se set i da si t i Hr i st ova t vo-
r evi na, Hr i st ovo di sawe, Hr i st ov
~asni ud, i zat o si ujedno i nebeski
i zemaq ski , sazdawe svagda dost oj-
no spomena sazdani Bog, koji kr oz
Hr i st ovo st r adawa i vaskr sewe i de
ka nepr ol aznoj i nepr opadq i voj sl a-
vi [ t a je, Gospode, ~ovek da ga
se se}a{ (P s. 8, 5)? Kakva l i je t o o
meni nova t ajna? Mal en sam i pr eve-
l i k sam, smi r en sam i uzvi { en sam,
smr t an sam i besmr t an, zemaq ski sam
i nadnebeski sam; ovo sam sa dowi m
svet om, ono sam sa Bogom; ovo sam sa
t el om, ono sam sa Duhom. Tr eba mi
se sapogr ebst i sa Hr i st om, da sa
Hr i st om i vaskr snem, da sa Hr i st om
i nasl edni k budem, da post anem si n
Bo` i ji i sami Bog To nama spr e-
ma ova Vel i ka Tajna, t o nam je dao
o~ove~eni i osi r oma{ eni r adi nas
Bog, da bi t el o vaskr sao, i l i k Bo-
` i ji spasao, i ~oveka pr esazdao, da
svi budemo jedno u Hr i st u, Koji je
post ao sve u svemu, da i nama sve u
Wemu bude savr { eno kao { t o je On.
(Beseda VII, 23).
Ova na{ a skr omna r e~ o Sv. GRI GORI JU BOGOSLOVU ne bi
i mal a kr aja ako bi sve ove r e~i GRI GORI JEVE t uma~i l i . Hval a
vam na pa` wi i st r pq ewu. Hval a Bogu i Sv. GRI GORI JU.
1991
S VE T I RAVN OAP OS T OL I
KI RI L O I ME T ODI J E
Svet a Br a}a KI RI LO i METODI JE nazvani su Prosvet i -
t eqi ma i U~i t eqi ma Sl ovenski m, i { t avi { e Ravnoapo-
st ol i ma.
Ovako uzvi { ena i mena i nazvawa ni su dat a Svet oj Br a-
}i samo u novi je doba, u na{ a dva posl edwa veka, kada su
wi hova i mena kor i { }ena i u i zvesne pr opagandne svr he,
bi l o ver ske (Ri mokat ol i ~ka cr kva), bi l o naci onal ne (po-
jedi ne sl ovenske naci je). Svet a Br a}a KI RI LO i METODI JE
su smat r ani i nazvani Ravnoapost ol i ma jo{ za svoga ` i vot a
na zemq i i neposr edno posl e smr t i . Tako je ve} u najr ani jem
Pohval nom sl ovu Svet om KI RI LU, a i u samoj Sl u` bi wegovoj
(t ekst ovi ma nast al i m jo{ pr e kr aja 9. veka), Svet i KI RI LO
nazvan Apost ol om nar od, poput svet og i vel i kog Apo-
st ol a nar od P AVLA. Sl i ~ni m i zr azi ma i i meni ma nazi -
va se i br at Sv. KI RI LA Svet i METODI JE, osobi t o za wegov
r avnoapost ol ski r ad u Mor avskoj i P anoni ji (u @i t i ju i
Sl u` bi Met odi jevoj, nast al oj posl e navedeni h del a posve-
}eni h KI RI LU, al i t ako| e u 9. veku).
U ovi m najst ar i ji m t ekst ovi ma i st i ~e se vaseq enski
(= ekumenski ) zna~aj wi hove mi si onar ske del at nost i , i Svet a
Br a}a se smat r aju { i r i t eq i ma i ost var i t eq i ma Bo` anske
I konomi je, t o jest , Bo` i jeg Domost r oja spasewa r oda q ud-
1 otrv -vSpao , tr
rv.okq o,to' 1 t_
korv_v to'to asp' oo
t.prov Mrkp) sr ko' '
o , toasrv_ ko' +q) ,
Svqt_ ko' 'Ssvoto , a
sro ko' o,psvro ksvo
st' to' kst k)ooo,
to'to st' to' Oso' ks
vo st' t oopk) , to'to
st' to' Hvs}oto Xpro
t' oovtovor s os,
Xprot' orvovootvor, oo
kqpovooor Xprot',
o_v sv'oSor Oso', Ss_v
o,t)v 1o'to 'v t_ '
o oot.prov po}stor
to'to 'v ' vovSpa.
oo or 'v ko' ats}
oo Os_ , 'vo 'voot.oz
t'v ospko ko' 'voo'oq
tor t'v sk)vo ko' 'vo
asoz t_v -vSpaov, 'vo
sv'sSo o asvts v v
Xprot', svo'v t' asv
to v avoqv 'v tss
ooasp otv o,t)
skog, jer su i oni , posl e Svet i h Apost ol a P ETRA, P AVLA i
ost al i h, t ol i ko mnogo u~i ni l i za hr i { }ani zaci ju mnogo-
pl emenog nar oda Sl ovenskog koji dot l e jo{ ni je dobr o znao
za Hr i st a.
U ~emu se sast oji t a ravnoapost ol nost Svet e Br a}e? Naj-
kr a}e r e~eno, wi hova r avnoapost ol nost sast ojal a se i sa-
st oji se u wi hovom apost ol skom ` i vot u i wi hovom apost ol -
skom del u i podvi gu.
Najpr e nekol i ko r e~i o wi hovom ` i vot u do pol aska na
vel i ko mi si onar sko del o me| u Sl oveni ma.
Ro| eni su u vi zant i jskom gr adu Sol unu od oca LAVA i
majke MARI JE. St ar i ji METODI JE (kome je ovo mona{ ko i me,
a ni je nam poznat o wegovo kr { t eno i me) r o| en je 815. godi -
ne, a ml a| i KONSTANTI N (kome, t ako| e, kao { t o i zgl eda, ovo
ni je bi l o kr { t eno i me ve} mona{ ko, jer je, po svemu sude}i ,
i on pr i mi o mona{ t vo jo{ u Car i gr adu, ver ovat no samo
mal u shi mu, dok je kasni je u Ri mu zamona{ en u vel i ku shi mu
i t ada dobi o i me KONSTANTI N)
*
r o| en je oko 826/7. godi ne.
METODI JE je po ugl edu na svoga oca, koji je bi o vojno l i ce,
po osnovnom { kol ovawu st upi o u vojnu sl u` bu i ubr zo je
dost i gao da bude post avq en za vojvodu u jednoj od Sl avi -
ni ja sl ovenski h pokr aji na oko Sol una, koje su se nal a-
zi l e pod vi zant i jskom vr hovnom vl a{ }u. Tamo, me| u Sl ove-
ni ma, METODI JE je jo{ t ada dobr o nau~i o sl ovenski jezi k,
koji je on svakako znao ve} i r ani je u r odnom Sol unu, gde se
t ada uvel i ko govor i l o na dva jezi ka gr ~kom i sl ovenskom.
U st var i , kako je ve} pr avi l no pr i me}eno,
**
Sol un je kao
vi zant i jski gr ad na neposr ednoj sl ovenskoj gr ani ci , okr u-
` en ni zom Sl avi ni ja, bi o pr i r odni cent ar gr ~ko-sl o-
venske si mbi oze, t ako da ni je ni mal o ~udo { t o je u t ome
gr adu svako govor i o sl ovenski .
Ml a| i KONSTANTI N, jo{ kao det e pokazao se veoma umno
obdar en i mudroqubi v, zbog ~ega }e kasni je i bi t i nazvan
f i l osof om = mudr oq upcem (mudr oq ubq e je na{ a r e~ za gr ~-
ku sl o` eni cu f i l o-sof i ja; sl ovenska pak r e~ q ubomudr i je
bukval ni je pr evodi t u i st u r e~). KONSTANTI NOVU obdar enost
i sposobnost za mudr ost i nauku zapazi l i su ut i cajni ji po-
r odi ~ni pr i jat eq i i on uskor o bude odveden u Car i gr ad,
gde mu od q udi bl i ski h samome vi zant i jskome car u bude
omogu}eno najvi { e { kol ovawe. O vr st i i st epenu vi sokog
obr azovawa u vi zant i jskoj pr est oni ci onoga vr emena na-
pi sano je i pi { e se u posl edwe vr eme vr l o mnogo, t e se zat o
i ne}emo na t ome ovde zadr ` avat i . Dovoq no je da se samo
podset i mo da se KONSTANTI N u~i o, zajedno sa ml adi m car em
MI HAI LOM III (842867), kod u~enoga LAVA mat emat i ~ar a i
f i l osof a i kod vel i kog pr osvet i t eq a F OTI JA.
*
A u~i o se
t ako da je uskor o dost i gao svoje vel i ke pr of esor e, jer je i
sam uskor o post ao pr of esor f i l osof i je na uni ver zi t et u u
dvor cu Magnavr i i zameni o svog u~i t eq a F OTI JA. KONSTAN-
TI N je st ekao t ada najve}e mogu}e svet sko obr azovawe (en-
ci kl opedi jsko i f i l osof sko), i t ako| e najboq e mogu}e t eo-
l o{ ko obr azovawe. Ako sudi mo samo po znameni t om del u
wegovog znameni t og u~i t eq a i P at r i jar ha F OTI JA, po del u
poznat om kao Bi bl i ot eka i l i Mi ri ovi vl os, onda mo` emo
sl obodno r e}i da ni je bi l o kl asi ~nog f i l osof skog i kwi -
` evnog del a i l i hr i { }anskog t eol o{ kog spi sa koje ml adi
KONSTANTI N ni je t ada pr o~i t ao i pr ou~i o. P ogot ovu kad je
uskor o zat i m post ao i har t of i l aks, t j. gl avni bi bl i ot ekar
*
Sr . D. GLUMAC, O vremenu mona{ ewa Konst ant i na Sol unskog i ruko-
pol o` ewu Met odi ja za sve{ t eni ka, Zbor ni k F i l ozof skog f akul t e-
t a, kw. XII1, Beogr ad 1974. st r . 227248.
**
G. OSTROGORSKI , Moravska mi si ja i Vi zant i ja, u Sabr ana del a, kw. 4:
Vi zant i ja i Sl oveni , Beogr ad 1970, st r . 7475.
*
Sr . V. TATAKI S, Fot i je vel i ki humani st a (na gr ~kom), u Sol unskom
zbor ni ku Kop ko' MsSoo 1)o ')ptro, i zd. povodom 1100-godi { -
wi ce, Sol un 1966, t omI, st r . 81111. Sr . t ako| e i F. DVORNIK, Les Slaves,
ed. Seuil, Paris 1970, p. 82.
vel i ke bi bl i ot eke pr i cr kvi Svet e Sof i je (= Svet e Mudro-
st i Bo` i je) u Car i gr adu koja je jo{ od JUSTUNI JANOVOG vr e-
mena post al a cent ar hr i { }anske vi zant i jske kul t ur e u t a-
da{ woj vaseq eni .
Sve je u KONSTANTI NOVOM ` i vot u, obr azovawu i r adu
bi l o u znaku mudr ost i , Bo` i je Mudr ost i koja je Hr i st os,
Bog i ~ovek i st ovr emeno Bogo~ovek koji je u Sebi sjedi -
ni o i l i ~no ovapl ot i o svu Bo` i ju P r edve~nu Mudr ost i
svu q udsku i st i nsku i nepr ol aznu mudr ost . KONSTANTI NOVA
bogomi sl enost i unut r a{ wa pr edanost Mudr ost i Bo` an-
skoj i ~ove~anskoj ogl eda se mo` da najboq e u t ome { t o je
on jo{ kao ml adi } neobi ~no vol eo i i zu~avao f i l osof i ju
Sv. GRI GORI JA BOGOSLOVA, jednog od najve}i h Ot aca Cr kve,
vaseq enskog U~i t eq a P r avosl avq a, ~oveka koji je u sebi
najsavr { eni je i najhar moni ~ni je ol i ~i o gr ~kog mudr aca i
hr i { }anskog bogosl ova i pr u` i o pr i mer onoga { t o }e se
kasni je na P r avosl avnom I st oku nazvat i hri { }anski jel i -
ni zam, t j. pl odna i t vor a~ka si nt eza Jevan| eq a i gr ~ke mud-
r ost i , gde jevan| el ska f i l osof i ja po Hri st u donosi svet o-
kr { t ewski pr epor od i pr eobr a` aj jel i nskoj f i l osof i ji po
~oveku, t e se dobi ja hr i { }anska, vi zant i jska, pr avosl avna
f i l osof i ja po Bogo~oveku (kako je t o vol eo da ka` e o. JUS-
TI N P OP OVI ] , pr ema Kol . 2, 8).
KONSTANTI N je i sam post ao f i l osof , t o smo ve} r ekl i .
Al i , ne samo f i l osof , pogot ovu ne samo u smi sl u gol e q ud-
ske f i l osof i je, t zv. ~i st og humani zma, nego je on post ao
i st i nski bogonadahnut i mudrac, f i l osof Duha Svet oga,
po r e~i ma Sv. MAKARI JA EGI P ATSKOG, kakvi su bi l i Svet i
Apost ol i i vel i ki Oci Cr kve. P ost ao je bogor e~i t i bogo-
sl ov P r avosl avne ver e Hr i st ove (napi sao je, znamo, spi s O
pravoj veri ),
*
post ao je nadahnut i pesni k Cr kve, poput pes-
ni ka i bogosl ova GRI GORI JA NAZI JANZI NA, i jo{ uz t o post ao
je u~eni i vi spr eni kwi ` evni k, nau~en t ajnama Car st va Ne-
beskog (sr . Mt . 13, 52), jer je i z pr ebogat e r i zni ce svoje i zno-
si o st ar o i novo, i mnogopl emeni nar od Sl ovenski nau-
~i o bogonacrt ani m pi smeni ma, dav{ i Sl oveni ma pi smenost
(= azbuku) i pr evev{ i i m na svoj jezi k ` i vu i i st i ni t u Re~
Bo` i ju Svet o P i smo. I ma svakako ne samo neke t ajan-
st vene si mvol i ke, nego i st var nog pr or o~kog i apost ol skog
znamewa i ot kr i vewa u t ome { t o je Svet i KONSTANTI N
KI RI LO kao pr ve r e~i na sl ovenski jezi k pr eveo ba{ pr ve
r e~i Jevan| eq a JOVANOVOG: I skoni bje Sl ovo, i Sl ovo bje
u Boga, i Bog bje Sl ovo = U po~et ku be{ e Logos Bo` i ji ,
t j. u po~et ku be{ e Sl ovo, Re~, Govor , Mudr ost , Razum,
Smi sao, Logi ka, Razbor i t ost , Sl ovesnost , P remudrost
Bo` i ja, od koje sve pot i ~e i kojoj se sve vr a}a, sve { t o je za
i st i nsko t r ajawe i besmr t no ` i vq ewe.
Dok je se KONSTANTI N ovako { kol ovao i obr azovao, do-
t l e je METODI JE, posl e deset ak godi na pr ovedeni h u vojnoj
sl u` bi , odl u~i o da se povu~e u manast i r i zamona{ i (sva-
kako po pr et hodnoj sagl asnost i svoje supr uge i por odi ce,
jer i zgl eda da je bi o o` ewen). Ot i { ao je na Vi t i ni jsku gor u
Ol i mp (u Mal oj Azi ji ) i t amo se zamona{ i o, gde }e mu kas-
ni je do}i i br at KONSTANTI N. U me| uvr emenu pak KONSTAN-
TI N je bi o r ukopol o` en za sve{ t eni ka, po{ t o je pr et hodno
najver ovat ni je zamona{ en, i post avq en je za pat r i jar { i j-
skog bi bl i ot ekar a pr i Vel i koj Cr kvi Svet oj Sof i ji .
Kad je u t o vr eme u~eni F OTI JE sl an od vi zant i jskog car a u
di pl omat sko-kul t ur nu mi si ju kod Ar apa u Bagdad, KONSTAN-
TI N mu je bi o pr at i l ac i pomaga~. No kad su se st var i na
vi zant i jskom dvor u st al e mewat i , KONSTANTI N se t ada t i ho
povukao i ot i { ao kod svog br at a na gor u Ol i mp, gde je ` i veo
u mona{ kom t i hovawu i mol i t vi . U manast i r u na Ol i mpu
Svet a Br a}a su i mal a kr aj sebe i i zvesne monahe Sl ovene,
najver ovat ni je i z sl ovenski h naseq a u Mal oj Azi ji , t ako
da se s pr avom mo` e pr et post avi t i da je i ovde, kao i r ani je,
*
I zd. D. D LGEROV, Ri m i Sv. Brat Ki ri l i Met odi y, Godi { nok na
Sof i yski Uni ver zi t et , Bogosl ovski y f akul t et , kw. XI, 1, Sof i
1933, st r . 3142. P r evel i smo ga, t j. pr enel i , na dana{ wi sr pski .
u~ewe i upot r eba sl ovenskog jezi ka kod Svet e Br a}e bi l a u
st al nom usponu i r azvoju.
Godi ne 860. car MI HAI LO III i nedavno i zabr ani car i -
gr adski P at r i jar h F OTI JE (858867. i 877885) odl u~i l i su
da po{ aq u u mi si onar sko-di pl omat sku mi si ju me| u Hazar e
na Kr i mu ovu Svet u Br a}u, koju u t om ci q u i pozovu sa
Ol i mpa u pr est oni cu. Ovaj doga| aj, kao i kasni ji doga| aji ,
a i cel okupni ` i vot i r ad Svet e Br a}e, jasno pokazuju da su
Br a}a uvek bi l a i znad dr ` avni h pr omena i pol i t i ~ki h
spl et ki , jer su t o bi l i zai st a jevan| el ski q udi , sa apost ol -
skom ~i st ot om ` i vq ewa, pona{ awa i del awa.
Mi si ju me| u Hazar i ma na Kr i mu Svet a Br a}a su uspe-
{ no zavr { i l a i mi se na woj ovde ne bi smo du` e zadr ` aval i .
Ne zat o { t o ona ni je zna~ajna. Napr ot i v, svet a Br a}a, a
osobi t o KONSTANTI N, pokazal i su ve} ovde svoje vi soke apo-
st ol sko-mi si onar ske sposobnost i me| u Sar aceni ma, Agar -
jani ma i Jevr eji ma, i mo` da su ve} t u i mal i i pr ve mi si o-
nar ske dodi r e sa Sl oveni ma (jer je Sv. P at r i jar h F OTI JE
ve} od 860. godi ne pr eduzeo mi si ju { i r ewa Hr i { }anst va
me| u Rusi ma). KONSTANTI N je ovde ne samo uspe{ no r aspr av-
q ao sa Sar aceni ma (= musl i mani ma) i Jevr eji ma o ver i , nego
je i upoznao i del i mi ~no nau~i o jevr ejski i si r i jski jezi k
(t a~ni je: samar i }ansko pi smo i el ement e sr odni h semi t ski h
jezi ka), { t o }e mu sve bi t i od kor i st i pr i kasni jem sast av-
q awu sl ovenske azbuke. P o povr at ku i z mi si je na Kr i mu (861.
g.) Sv. METODI JE post aje i guman P ol i hr oni jevog manast i r a
u Car i gr adu, a KONSTANTI N pr of esor f i l osof i je u pat r i -
jar { i jskoj Akademi ji pr i cr kvi Svet i h Apost ol a.
P r i t ome, Ravnoapost ol na Br a}a su i ovde u Car i gr adu
pomagal i mi si onar e koji su se pr i pr emal i , i l i ve} zapo-
~i wal i , { i r ewe Hr i { }anst va me| u Bugar i ma i Rusi ma.
Uop{ t e r e~eno, u hr i { }anskoj pr est oni ci pr avosl avne Vi -
zant i je u ovo vr eme, vr eme vel i kog i svet og P at r i jar ha F O-
TI JA, nesumwi vo je post ojal a si st emat ska pr i pr ema za mi -
si onarewe za apost ol sko pr opovedawe i { i r ewe Jevan-
| eq a Hr i st ovog, { t o pokazuju nesumwi vo uspesi vi zant i j-
ski h mi si onar a me| u Hazar i ma, Bugar i ma, Rusi ma, Jer me-
ni ma, Mor avci ma, P anonci ma, Sr bi ma, Hr vat i ma. Du{ a
svega t oga, kako s pr avom pr i me}uje pr of esor P . HRI STU,
*
bi o je vel i ki P at r i jar h F OTI JE, a najve}i apost ol ski del a-
t eq i i ost var i t eq i t oga bi l i su ova dvoji ca Sl ovenski h
Apost ol a Svet i KONSTANTI NKI RI LO i METODI JE.
Kada se kr ajem 862. godi ne pojavi l a u Car i gr adu dr ` a-

vna del egaci ja sl ovenskog kneza RASTI SLAVA i z Mor avske,
t r a` e}i od P r avosl avne Vi zant i je hr i { }anske mi si onar e
za svoju zemq u, ver ovat no da je mal o ko mogao t ada i da na-
sl ut i od kakvog }e dal ekose` nog zna~aja bi t i ovaj doga| aj,
doga| aj t r a` ewa mi si onar a za Sl ovene i z Vi zant i je i sl awa
na t u mi si ju me| u Sl ovene upr avo svet e Br a}e KONSTANTI NA
i METODI JA. To zat o { t o Bogom bl agosl oveno apost ol sko-
mi si onar sko del o svet e Br a}e, i zvr { eno me| u Sl oveni ma,
svoji m zna~ajem zai st a pr evazi l azi i st or i jske okvi r e svoje
epohe i ~i t ave ovozemaq ske i st or i je, i zal azi u beskr ajne i
bezobal ne okvi r e nebozemnog Car st va Hr i st ovog.
Deset ak godi na r ani je mor avski knez RASTI SLAV (846
869) pr o{ i r i o je bi o gr ani ce svoje dr ` ave i st vor i o po-
l i t i ~ki samost al nu Vel i ku Mor avsku, zemq u koja se na za-
padu gr ani ~i l a sa F r ana~kom (obuhvat aju}i ugl avnom t e-
r i t or i ju dana{ we ^ ehosl ova~ke), a na i st ok se pr eko P ano-
ni je pr ost i r al a do Bugar ske dr ` ave (gr ani ca je bi l a na r eci
Ti si ). F r ana~ko-nema~ki kr aq LUDOVI K GERMANI K (845876)
koji se t ome pr ot i vi o, ni je uspeo da pokor i RASTI SLAVA, i
zat o je zat r a` i o i skl opi o savez sa bugar ski m vl adar em BO-
RI SOM. U odgovor na ovaj savez, uper en pr ot i v wega, RASTI -
*
P . HRI STU, Ci qevi posl awa Ki ri l a i Met odi ja u cent ral nu Evropu
(na gr ~.), u napr ed spomenut om Sol unskom Zbor ni ku, t om I, 710. Sr .
i F. DVORNIK, Patriarch Photius, Scholar and Statesmen, 1959, 10, 15.
SLAV se t ada obr a}a Vi zant i ji i t r a` i savez sa wom, koji
zat i m bude i skl opq en. Upr avo u ovom i st or i jsko-pol i t i -
~kom kont ekst u dol azi RASTI SLAVQEV pozi v da mu se za wegov
nar od po{ aq u mi si onar i i z Vi zant i je, { t o i bi va i spu-
weno dol askom Svet e Br a}e u Mor avsku. No bi l o bi , me| u-
t i m, dvost r uko pogr e{ no ~i st o pol i t i ~ki m mot i vi ma ob-
ja{ wavat i i RASTI SLAVQEVO t r a` ewe i vi zant i jsko sl awe
mi si onar a i z Car i gr ada u Mor avsku. Jer , u sl ovenskom @i -
t i ju Svet og Ki ri l a jasno se vel i da je RASTI SLAV pr eko svo-
ji h posl ani ka ovi m r e~i ma obr at i o se vi zant i jskom car u
MI HAI LU III: Na{ je se nar od odr ekao neznabo{ t va i obr a-
t i o se u hr i { }ansku ver u, no mi nemamo t akvoga u~i t eq a
koji bi nama na na{ em (= sl ovenskom) jezi ku i zl o` i o pr avu
Hr i st ovu ver u, da bi i dr uge dr ` ave, vi de}i t o, ugl edal e se
na nas. Zat o nam, gospodar u, po{ aq i t akvoga epi skopa i
u~i t eq a: jer od vas (i z Car i gr ada) i shodi dobr i zakon u
sve zemq e (@i vot Konst ant i nov, 14).
Ove RASTI SLAVQEVE r e~i obja{ wavaju nam neke vr l o va-
` ne moment e u vezi sa pozi vawem i sl awem, a i sa sami m
r adom, vi zant i jski h mi si onar a, t j. svet e Br a}e me| u Sl o-
veni ma. Najpr e je i z t i h r e~i jasno za{ t o se RASTI SLAV obr a-
t i o ba{ Vi zant i ji , a ne nekoj dr ugoj t ada{ woj hr i { }anskoj
zemq i . To je bi l o zat o { t o je pr avosl avna Vi zant i ja u t o
vr eme bi l a duhovno i kul t ur no najr azvi jeni ja i najnapr ed-
ni ja zemq a, ne samo u Evr opi nego i u svet u uop{ t e.
*
Du-
hovno ` i va i pr epor o| ena posl e pobede nad i konobor -
st vom
**
, u punom naponu hr i { }anskog ` i vot a i hr i { }anske
kul t ur e, Vi zant i ja je u ovo vr eme vr eme P at r i jar ha F O-
TI JA, car a MI HAI LA III i kesar a VARDE bi l a kul a svet i q a
koja je zr a~i l a svet l o{ }u na ost al e nar ode oko sebe, kako
Ar ape na i st oku, t ako i F r anke na zapadu i Sl ovene na se-
ver u. Dr ugo, i ako su u Mor avskoj ve} pr et hodno r adi l i hr i -
{ }anski mi si onar i Vl asi , Gr ci i Nemci , t j. mi si onar i
i z I t al i je, Vi zant i je i Nema~ke (@i vot Met odi jev, 5) i i zve-
sni hr i { }anski ` i vot post ojao je u Mor avskoj i pr e dol a-
ska Svet og KONSTANTI NA i METODI JA, i pak je sve t o bi l o
vr l o povr { no, t ako da je bi l o pr eost al o dost a mnogobo` a-
~ki h obi ~aja i navi ka u nar odu. Nai me, l at i nski i nema~ki
mi si onar i ni su mnogo obr a}al i pa` wu na st var ni pr eo-
br a}aj u Hr i { }anst vo i i st i nski pr epor od novoobr a}enog
Sl ovenskog nar oda, nego su sl ovenski ` i vaq samo pr ost o
kr { t aval i , bogosl u` ewe vr { i l i na ner azumq i vom l at i n-
skom jezi ku i s nar odom govor i l i na t u| em mu nema~kom
jezi ku, { t o ni mal o ni je pomagal o da Hr i { }anst vo bude
i st i nski usvojeno i post ane st var ni sadr ` aj nar odnog ` i -
vot a. Uz t o su f r ana~ki mi si onar i nast ojal i da Mor avsku
pot ~i ne pod nema~ku cr kvenu upr avu, { t o je sve RASTI SLAVA
i navel o na mi sao da se obr at i pr avosl avnoj Vi zant i ji i
od we zat r a` i i st i nske Hr i st ove mi si onar e, t e t ako smawi
i odst r ani nema~ki ut i caj, a svoj nar od pr osvet i i uzdi gne
do ni voa na kome je bi l a Vi zant i ja na I st oku.
Jer , gl avni r azl og RASTI SLAVQEVOG t r a` ewa mi si onar
i z Vi zant i je ot kr i vaju nam posl edwe r e~i i z wegovog pi sma
car u MI HAI LU III: Jer od vas i shodi dobri zakon u sve zemqe.
To jest , pr avosl avna Vi zant i ja na I st oku bi l a je i za Sl o-
vene i za ~i t av Zapad onaj drevni hri { }anski I st ok, kol ev-
ka Hr i { }anst va, gde je i sam Si n Bo` i ji ` i veo i na{ e spa-
sewe i zvr { i o i odakl e se novi zakon = bl agovest Jevan| eq a
Hr i st ovog r a{ i r i l a svuda po svet u. A t o je bi o zakon sl o-
bode i br at st va svi h q udi pr ed Bogom, gde nema ni Jevr eja
ni Gr ka, Ski t a ni Var var a (Gal . 3, 28), zakon br at ske jedna-
kost i svakog ~oveka i svakog nar oda u Hr i st u kao Novom
Adamu, r odona~al ni ku i gl avi novog ~ove~anst va Cr kve
Bogo~ove~anske.
*
Sr . G. OSTROGORSKI , nav. del o, st r . 59 i daq e.
**
Oba Svet a Br at a bi l i su svedoci kona~nog t r i jumf a P r avosl avq a
nad i konobor st vom 843. godi ne (Nedeq a P r avosl avq a). To je na wi h
nesumwi vo ost avi l o t r ajan i nei zbr i si v ut i sak. Tr agove t oga nal a-
zi mo u @i t i ju KONSTANTI NOVOM.
I na kr aju, kao t r e}e, ovde t r eba nagl asi t i i ~i weni cu
da Svet a Br a}a ni su bi l a posl ana u Mor avsku ni t i bi
t o oni kao duhovni i jevan| el ski q udi pr i hvat i l i da
t amo budu neki vi zant i jski { pi juni i l i pr opagat or i
vi zant i jskog i mper i jal i zma i l i bi l o ~ega t ome sl i ~noga.
To su bi l i pr e svega i i znad svega pr opovedni ci Jevan| eq a,
bogonosni Apost ol i Hri st ovi , ` i vi svedoci Wegovog Car -
st va Nebeskog, u koje su pozvani da u| u svi q udi i svi nar o-
di , da svi kao unuci Adamovi , t j. pot omci zajedni ~kog
st ar og r odona~al ni ka r oda q udskog, svi sada u Hr i st u, kao
deca i si novi Bo` i ji , nasl ede dr evno dost ojanst vo i z-
gubq eno nekada u r aju, kako je t o ~est o vol eo da nagl a{ ava
Svet i KI RI LO u svoji m r azgovor i ma i spi si ma. Svet a Br a}a
su u svome mi si onar skom r adu bi l i sl obodni od svi h spoq -
ni h okvi r a i di r ekt i va bi l o ~i ji h, i gl avni i m je zada-
t ak u wi hovom mi si onar skom r adu bi o: da zasade Jevan| eq e
i Cr kvu Hr i st ovu me| u mnogopl emeni m nar odom Sl oven-
ski m. U t om smi sl u su vr l o kar akt er i st i ~ne r e~i Svet og
KI RI LA koje je i zgovor i o pr ed svoju smr t u Ri mu, a koje su u
st var i bi l e pr ogr am wegovog ` i vot a i r ada: Ja ni sam sl uga
ni car u ni t i i kome dr ugome na zemq i , ve} jedi no Bogu Sve-
mogu}em, i bi o sam, i jesam. P osebno je Svet i KI RI LO ose}ao
duboku i st i nu o st var nom jedi nst vu sveg r oda q udskog, a
t i me i st var nu jednakost i r avnopr avnost pr ed Bogom svi h
q udi , nar oda i jezi ka pod suncem, i zat o je t ol i ko r adi o na
st var awu sl ovenskog pi sma i uvo| ewu sl ovenskog jezi ka u
bogosl u` ewu, mada je kao Gr k mogao da i nsi st i r a na supe-
r i or nost i gr ~kog jezi ka i kul t ur e. P o Svet om KI RI LU i
wegovom Svet om Br at u, dal eko je mawe bi l a va` na naci o-
nal na i l i dr ` avna pr i padnost (kad su Sv. KI RI LA pi t al i
kakvoga je r oda, on je odgovor i o da je Adamov unuk), od
pr i padnost i Hr i st u i Wegovoj i st i nskoj Cr kvi . Zat o su
oba Svet a Br at a pr i hvat i l a Sl ovene kao svoju r o| enu br a}u
i sve` i vot no se bor i l a za wi hovo bogodano pr avo da i maju
svoj mat er wi jezi k u sl u` bi Bogu, svoje bogosl u` ewe, svoju
jer ar hi ju i cr kvenu or gani zaci ju, svoju samost al nu dr ` avu
i kul t ur u u vel i koj por odi ci hr i { }anski h nar oda. Zat o je
wi hov r ad me| u Sl oveni ma bi o zai st a apost ol ski r ad. Na-
r avno, ne t r eba zabor avi t i da su Svet a Br a}a bi l i ver ni
si novi I st o~ne Cr kve, no upr avo t a wi hova pr i padnost
Kat ol i ~anskoj (= Sabornoj) Cr kvi I st oka omogu}aval a i m
je da bez t e{ ko}a pr u` e Sl oveni ma, kao sebi r avnoj br a}i ,
punu sl obodu sl u` ewa Bogu na svom sopst venom jezi ku, da
i m pr i pr eme i omogu}e svoje nar odno bogosl u` ewe, da i m
daju svoje sl ovensko pi smo i kwi ` evnost , da i m i zgr ade svoju
samost al nu pomesnu Cr kvu. Kao si novi hr i { }anskog I s-
t oka i i st o~ne dr evnoapost ol ske cr kvene t r adi ci je, Svet a
Br a}a su dobr o znal a da su mnogi nar odi na I st oku veko-
vi ma pr e t oga ve} i mal i i upot r ebq aval i svoj jezi k u Cr kvi
i cr kvenom bogosl ovq u i bogosl u` ewu, kao { t o su t o bi l i
Si r i jci , Gr uzi nci , Egi p}ani i mnogi dr ugi . Kao u~eni ci
vel i kog i Svet og pat r i jar ha F OTI JA CARI GRADSKOG oni su
upr avo podr ` aval i bl agodat nu cr kvenu r aznovr snost kao
bogodano bogat st vo i i zobi q e dar ova Duha Svet oga u Cr -
kvi , jer su znal i da r aznovr snost ne spr e~ava jedi nst venu
bl agodat Duha (kako je t o pi sao pat i jar h Sv. F OTI JE u ovom
2. pi smu papi NI KOLI ). Zat o su ve} od samog po~et ka svoji m
r avnoapost ol ski m r adom me| u Sl oveni ma pr i pr emal i st va-
r awe samost al ne, t o jest pune, kat ol i ~ansko-sabor ne Cr kve
Hr i st ove me| u Sl oveni ma, kao { t o }emo daq e vi det i .
P o{ av{ i i z Car i gr ada u Mor avsku (u pr voj pol ovi ni
863. g.) pr eko Sol una i Bal kanskog pol uost r va, Svet i KON-
STANTI N kao pr ezvi t er a Svet i METODI JE kao | akon, Br a}a
su povel a sa sobom i nekol i ko sposobni h u~eni ka svoji h
koji su dobr o poznaval i sl ovenski jezi k i bi l i r evnosni
pr opovedni ci Jevan| eq a. Sa sobom su Svet a Br a}a ve} no-
si l a od wi h i zvr { en sl ovenski pr evod: Jevan| eqa (Jevan| e-
l i st ar za bogosl u` benu upot r ebu, a ver ovat no i cel o Te-
t rajevan| eqe), bogosl u` bene odeq ke i z Apost ol a, Li t ur-
gi ju, Psal t i r i i zabr ane Sl u` be cr kvene. Svoj pr evodi l a-
~ki r ad nast avi l a su Svet a Br a}a i u Mor avskoj, gde je pr e-
veden ^ asosl ov, Evhol ogi on (= Trebni k), i dr ugi bogosl u` be-
ni , hagi ogr af ski i omi l i t i ~ki t ekst ovi Svet i h Ot aca, ne-
ophodni za bogosl u` ewe i uop{ t e za pr opovedawe Hr i { -
}anst va. P r evodi su bi l i i zvr { eni sa gr ~kog, al i su svet a
Br a}a gde-gde kor i st i l a i l at i nski pa i jevr ejski t ekst . O
vr ednost i i zna~aju t og wi hovog svet og pr evodi l a~kog r ada
mnogo je govor eno i pi sano, i mi se na t ome ne bi smo ovde
zadr ` aval i . Kr oz sve t o, kr oz t aj wi hov jevan| el ski pr evo-
di l a~ki r ad, Sl ovenski su nar odi sl ovesno (l ogosno, kako
bi t o r ekao o. JUSTI N P OP OVI ] ) pr ogovor i l i i u{ l i u du-
hovnu zajedni cu uzvi { ene hr i { }anske kul t ur e i duhovnog
` i vot a.
St i gav{ i u Mor avsku, Br a}a su bi l a do~ekana od RAS-
TI SLAVA sa vel i kom ~a{ }u. U Mor avskoj su oni odmah r az-
vi l i svest r anu mi si onar sku del at nost , put oval i su po na-
r odu pr opovedaju}i Jevan| eq e i kr { t avaju}i jo{ nekr { t e-
ne; podi zal i su cr kve, svakako uz pomo} RASTI SLAVA i ver nog
nar oda; ot var al i su sl ovenske { kol e u koji ma su se u~i l i
sposobni i obdar eni de~aci , od koji h }e mnogi uskor o po-
st at i wi hovi u~eni ci i pomaga~i u del u evangel i zaci je i
ocr kvq ewa Mor avski h Sl ovena. Nar o~i t o su pak mi si ona-
r i l i uvo| ewem bogosl u` ewa na sl ovenskom jezi ku. Nema
sumwe da su Svet a Br a}a u Mor avskoj uvel a najpr e i st o~nu
Li t ur gi ju i ost al a pr avosl avna vi zant i jska bogosl u` ewa
i obr ede, a onda su post epeno uvodi l i i usvajal i i l okal ne
obi ~aje i zapadne l at i nske bogosl u` bene pr akse, t ako da je
cr kveni ` i vot Zapadni h Sl ovena u Mor avskoj bi l o spojen
sa dr evni m hr i { }anski m bogosl u` beni m t r adi ci jama a
opet i zgr a| en i do` i vq en na svom sopst venom t er enu i t r a-
di ci jama. Nar avno, u ovo vr eme, u 9. veku, r azl i ke i zme| u
vi zant i jskog i r i mskog zapadnog bogosl u` ewa ni su ni bi l e
t ako vel i ke kao kasni je, jer je na I st oku i na Zapadu jo{
uvek bi l a jedna i st a Cr kva Hr i st ova.
Monahoq ubi va Br a}a KONSTANTI N i METODI JE ubr zo su
u Mor avskoj podi gl i i jedan manast i r , u bl i zi ni St ar og
Mest a kod Vel egr ada, gde su se wi hovi br ojni u~eni ci u~i -
l i i gde se r adi l o na daq em pr evo| ewu bogosl u` beni i sve-
t oot a~ki h t ekst ova. Tu su wi hovi u~eni ci , budu}i sve{ t e-
ni ci , nau~i l i cel o bogosl u` ewe na sl ovenskom: jut r ewe,
~asove, Li t ur gi ju, ve~er we, pove~er je, kao { t o se o t ome
govor i u @i t i ju Svet og KI RI LA. U~eni ci Svet e Br a}e u~i -
l i su se od wi h i svet oot a~ki m t ekst ovi ma i svet oot a~kom
pr avosl avnom bogosl ovq u, pa su t o duhovno bogat st vo t ada
i kasni je pr enosi l i i u pobo` ni novoobr a}eni Sl ovenski
nar od, i t u u Mor avskoj i dr ugde me| u Sl oveni ma, osobi t o
kasni je kada su po smr t i Svet e Br a}e bi l i pr ot er ani i z
Mor avske.
Sav ovaj bogat i i svest r ani mi si onar ski r ad svet e Br a-
}e u Mor avskoj ni je, svakako, ost ao bez r eagovawa i pr ot i v-
q ewa od st r ane nema~kog sve{ t enst va i nema~ki h bi skupa
i z P asau-a i Regensbur ga, i t o, mo` emo sl obodno r e}i , ve}
od samog po~et ka wi hovog r ada. Al i se Svet a Br a}a na sve
t o ni su obazi r al a, nego su u vr eme i u nevr eme, u { i r i -
nama i t eskobama nast avq al i da r ade del o Bo` i je { i -
r ewe Jevan| eq a i ut emeq ewe Cr kve Bo` i je. U svom mi si o-
nar skom r adu u Mor avskoj pr ovel i su Svet a Br a}a oko t r i
i po godi ne (t a~ni je ~et r deset meseci , kako st oji u @i -
t i ju KONSTANTI NOVOM), t o jest od 863. do 867. godi ne, i za
t o vr eme spr emi l i su oko st ot i nu u~eni ka koji su t r ebal i
da st upe u sl u` bu Cr kvi kao sve{ t eni ci . Onda su Svet i
Ravnoapost ol i po{ l i na mi si onar ski posao u P anoni ju,
gde je t ada vl adao pobo` ni sl ovenski knez KOCEQ (861
874),
*
koji je sa RASTI SLAVOM ` i veo u mi r u i q ubavi i t aj
br at ski sl ovenski savez Sv. Br a}a su svest r ano podr ` aval a.
I u P anoni ji je Hr i { }anst vo ve} bi l o r ani je r a{ i r eno,
jer je t o bi l a t er i t or i ja pod jur i sdi kci jom sal cbur { kog
nema~kog bi skupa, al i je i u P anoni ji si t uaci ja sa sl oven-
*
Sr . F. Grivec, Slovenski knez Kocelj, Ljubljana 1938, kao i u wegovoj
kwi zi : Slovenska blagovestnika sv. Ciril in Metod, Celje 1963.
ski m ` i vq em bi l a sl i ~na onoj u Mor avskoj, pa je i ovde za
Svet u Br a}u poq e r ada bi l o vel i ko. P anonski knez KOCEQ
bi o je vel i ki q ubi t eq sl ovenski h kwi ga. On je Svet oj Br a}i
omogu}i o mi si onar ski r ad me| u P anonski m Sl oveni ma: dao
i m je ubr zo oko 50 u~eni ka da se kod wi h u~e sl ovenskom
bogosl u` ewu i da i h oni spr eme za r ukopol o` ewe na sve{ -
t eni ~ku sl u` bu. Br a}a su ost al a u P anoni ji (bor avi l i su u
Bl at enskom manast i r u, na Bl at nom jezer u), mi si onar e}i ne-
gde oko pol a godi ne, a onda su kr enul i , u l et o 867. godi ne,
na put ka Car i gr adu i l i Ri mu, pr eko Akvi l eje i Veneci je,
najver ovat ni je sa ci q em da bi wi hovi br ojni u~eni ci bi l i
posve}eni u sve{ t eni ~ki pa i epi skopski ~i n (jer se za u~e-
ni ke u @i t i ju vel i da su bi l i dost ojni epi skopske ~ast i ).
Ovde se r azl o` no post avq a pi t awe odnosa Svet e Br a}e
pr ema Ri mu i Car i gr adu, pi t awe na koje su do sada davani
r azl i ~i t i odgovor i od st r ane r azni h nau~ni ka. Jedno je,
me| ut i m, nesumwi vo, i na t o ovde t r eba pr e svega ukazat i :
Svet a Br a}a su svoji m ` i vot om i apost ol ski m r adom st ajal a
i znad vr emenski h spor ova St ar og i Novog Ri ma. Oni su
bi l i uver eni u pr avednost del a koje r ade, i t o apost ol sko
del o wi hovo pr evazi l azi l o je unut ar cr kvene spor ove u ovo
vr eme jo{ uvek jedne i jedi nst vene Cr kve Hr i st ove. Ovi su,
i st i na, bi l i u~eni ci car i gr adskog P at r i jar ha F OTI JA i
od wega su bi l i upu}eni na mi si onar sko del o me| u Zapadni m
Sl oveni ma ({ t o je pr i znao i sam papa ADRI JAN II u svom
pi smu RASTI SLAVU, SVETOP OLKU i KOCEQU), al i oni ni su os-
por aval i i zvesna jur i sdi kci ona pr ava Ri mskog epi skopa u
zapadni m kr ajevi ma gde su oni r adi l i . To je, ver ovat no, bi o
i usl ov t r a` en od pape za Svet u Br a}u da bi i m se dopust i l a
mi si onar ska del at nost me| u Sl oveni ma na Zapadu, mada je
uop{ t e uzev{ i papski odnos
*
pr ema Svet oj Br a}i svo vr eme
bi o dvosmi sl en i kont r adi kt or an. I z cel okupne pak de-
l at nost i Svet e Br a}e nesumwi vo pr oi zl azi jedno, a t o je
da su oni , shodno dr evnoj i st o~noj cr kvenoj t r adi ci ji ,
r adi l i u st var i na st var awu samost al ne i pot pune Cr kve
Bo` i je me| u Sl oveni ma, koja bi , nar avno, bi l a u sabor nom
bl agodat nom jedi nst vu u ver i i q ubavi sa ost al i m pomesni m
Cr kvama na I st oku i na Zapadu, pa, dakl e, i sa Ri mom i sa
Car i gr adom.
Da bi pak Svet a Br a}a mogl a or gani zovat i pot punu i
samost al nu Cr kvu u Mor avskoj i P anoni ji , bi l o i m je po-
t r ebno da i maju r ukopol o` eno sve{ t enst vo i svoga Epi -
skopa, i l i Ar hi epi skopa, jer t o od wi h ni ko jo{ ni je bi o.
Zat o su oni u l et o 867. godi ne kr enul i i z P anoni je, mo` da
put Car i gr ada (jer se u @i t i ju Met odi jevom, 5, vel i da su
po{ l i vr a}aju}i se, t j. u zemq u odakl e su najpr e po{ l i ),
i l i ver ovat ni je put Ri ma, jer su se nal azi l i na t er enu Ri m-
skog pat r i jar hat a. Na t om put u su se, kao { t o je poznat o,
zadr ` al i u Veneci ji , gde su doznal i za pol i t i ~ke i cr kvene
pr omene u Car i gr adu (dol azak VASI LI JA MAKEDONCA na
vl ast i zbaci vawe P at r i jar ha F OTI JA), i gde i m je st i gao
pozi v od pape NI KOLE I (858867), koji i h je pozvao da do| u
u Ri m r adi vi | ewa i , najver ovat ni je, r adi pol agawa pr ed
wi m r a~una o svojoj del at nost i me| u Zapadni m Sl oveni ma.
U samoj pak Veneci ji Svet i KONSTANTI N je i mao ve}u
r aspr u sa nema~ki m i i t al i janski m kl i r i ci ma, koji su na-
pal i Svet u Br a}u za{ t o dozvoq avaju upot r ebu sl ovenskog
jezi ka u bogosl u` ewu, kad je, po wi hovom shvat awu, dozvo-
q eno sl avi t i Boga samo na t ri jezi ka: jevr ejskom, gr ~kom
i l at i nskom. Svet i KI RI LO je ovakvo shvat awe okar akt er i -
sao kao jer es t r i jezi ~ni ka i , pobi jaju}i shvat awe ovi h
zapadni h kl i r i ka, nazvao i h je pi l at ovci ma, jer je P I LAT
*
D. D LGEROV , nav. del o, st r . 2021. Razl i ka, me| ut i m, u shvat awu t i h
papi ni h jur i sdi kci oni h pr ava pokaza}e se ne{ t o kasni je, kada Sv.
METODI JE post ane P anonsko-mor avski Ar hi epi skop. Dok }e on, t ada,
smat r at i svoju ar hi epi skopi ju za samost al nu Cr kvu, dot l e }e papa
smat r at i wega i wegovu Cr kvu pot ~i wenom i zavi snom od Ri ma. Sr .
i P . HRI STU, nav. del o, st r . 2123.
napi sao nat pi s na Kr st u Hr i st ovom na t r i jezi ka. Ovo pr o-
t i vq ewe mi si onar skoj del at nost i na sl ovenskom jezi ku u
st var i je bi l o samo pr odu` et ak onog ot por a koji su Svet a
Br a}a ve} r ani je do` i vq aval a u Mor avskoj od zapadni h kl i -
r i ka, { t o }e kasni je sve vi { e r ast i dok se ne pr et vor i u
ot vor eno gowewe i sl ovenskog jezi ka i bogosl u` ewa i sami h
Sl ovenski h Apost ol a i wi hovi h u~eni ka.
Tako su i z Veneci je Svet a Br a}a kr enul a u Ri m vode}i
sa sobom i gr upu u~eni ka svoji h, kao { t o smo ve} r ekl i .
Rado su, ver ovat no, oni pr i hvat i l i papi n pozi v da do| u u
Ri m, jer su pol i t i ~ke i cr kvene pr omene u Car i gr adu sada
i zmeni l e kl i mu i zme| u Ri ma i Car i gr ada. Ver ovat no je,
t ako| e, da bi ambi ci oznom papi NI KOLI I dobr o do{ ao do-
l azak Svet e Br a}e u Ri m, jer je i on ` el eo da pr eko wi h
ost var i svoje pl anove pr o{ i r ewa papske vl ast i na kr ajeve
Mor avske i P anoni je, poput oni h pl anova nedavno spr ovo-
| eni h u Bugar skoj. (P apska, nai me, bor ba za supr emaci ju nad
svi m kr ajevi ma hr i { }anski m ni je ni na samom Zapadu jo{
bi l a pot puno ost var ena.) Me| ut i m, u me| uvr emenu je umr o
papa NI KOLA, i Svet u Br a}u je u Ri mu do~ekao wegov na-
sl edni k ADRI JAN II (14. decembr a 867872). On je l epo pr i mi o
Sl ovenske Apost ol e, ver ovat no zbog nast al e pr omene u Ca-
r i gr adu (gde je nest al o sa vl ast i oni h l i ca koja su bi l a u
nepr i jat eq st vu sa Ri mom), i u ` eq i da pr eko sl ovenski h
mi si onar a pr i vu~e sebi Zapadne Sl ovene, da i h ne bi i zgu-
bi o kao Bugar e, a svakako i zbog t oga { t o su Svet a Br a}a sa
sobom nosi l a svet e mo{ t i Svet og KLI MENTA RI MSKOG, koje
su oni pr ona{ l i jo{ na Kr i mu i nosi l i i h sa sobom i u
Mor avsku. P apa ADRI JAN je, vel i se u @i t i ju, odobr i o mi -
si onar ski r ad Sv. KONSTANTI NA i METODI JA me| u Sl oveni -
ma, wi hovo sl ovensko bogosl u` ewe i sl ovenske bogosl u` -
bene kwi ge, i ~ak i m je dozvol i o da o Bo` i }u (t e i st e 867.
godi ne) sl u` e na sl ovenskom i u samom Ri mu. Ova podr { ka
i i zvesna pot vr da pape ADRI JANA Svet oj Br a}i bi l a je wi ma
dr agocena, jer su u Ri m bi l e po~el e da pr i st i ` u opt u` be i
kl evet e na Svet u Br a}u i wi hov r ad od st r ane f r ana~kog
sve{ t enst va, nema~ki h bi skupa i kl i r i ka. I pak, ni papa
ADRI JAN II, ni pogot ovu pape posl e wega, ni kada ni su zva-
ni ~no i def i ni t i vno pot vr di l i sl ovensku Li t ur gi ju i bo-
gosl u` ewe,
*
{ t o }e pr ot i vni ci Svet e Br a}e kasni je i sko-
r i st i t i , osobi t o pr ot i v Sv. METODI JA i wegovi h u~eni ka.
Svet i METODI JE, do t ada samo | akon, bi o je u Ri mu r u-
kopol o` en za sve{ t eni ka, a sa wi m i i zvest an br oj u~eni ka
koji su s t i m ci q em i po{ l i na put sa Svet om Br a}om. Za
vr eme ovog wi hovog bor avka u Ri mu zadesi l a je bol est Sve-
t og KONSTANTI NA, i t ada je on pr i mi o vel i ku mona{ ku shi mu
i dobi o novo i me KI RI L. P osl e t oga, nakon par meseci , Sve-
t i KI RI LO se i pr est avi o u Ri mu, 14. f ebr uar a 869. godi ne u
svojoj 42. godi ni ` i vot a. P ogr eben je sve~ano u cr kvi Sve-
t og Kl i ment a u Ri mu. I nt er esant no je zapazi t i da je Svet i
METODI JE ht eo t ada da se vr at i u Car i gr ad nose}i sa sobom
i t el o svoga br at a, ` el e}i u st var i da se povu~e u svoj ma-
nast i r na Ol i mpu. Ovaj doga| aj nam ot kr i va skr i venu na-
mer u Svet e Br a}e pr ema kojoj su oni u st var i ` el el i da se,
po zavr { et ku svog mi si onar skog r ada me| u Sl oveni ma, po-
vuku u svoj manast i r na Ol i mpu i l i u Car i gr adu, nemaju}i
o~i gl edno ni kakvi h daq i h pr et enzi ja za vl a{ }u, a ost av-
q aju}i umest o sebe svoje u~eni ke pr i pr avq ene i osposobq e-
ne za cr kvenu sl u` bu i upr avu u novoosnovanoj Cr kvi . Ta-
ko| e je i nt er esant no pr i met i t i da, kada je ve} pr i st ao da
Svet i KI RI LO bude sahr awen u Ri mu, Svet i METODI JE je ` e-
l eo da t o bude u cr kvi Svet og Kl i ment a a ne u cr kvi Svet og
P et r a, kako je t o ` el eo papa ADRI JAN.
No, dal ekovi di Svet i KI RI LO, umi r u}i , pr eneo je na
svoga br at a svoju bogonadahnut u apost ol sku ` eq u i zavet :
Et o, br at e, ja i t i bejasmo kao sl o` ni par vol ova koji or u
*
Sr . P. L. HUILLIER, Lattitude de la papaut vis--vis de laction missionaire
de Cyrille et Mthode, u Konst ant i n Ki r i l F i l osof , dokl adi Bl gar -
ska Akad. Nauk, Sof i 1971, st r . 253.
jednu wi vu. I evo, ja padam na br azdi zavr { i v{ i svoj posao.
Znam ja da si t i si l no zavol eo gor u Ol i mp, al i t e mol i m:
nemoj r adi gor e ost avq at i svoju pr opoved i u~ewe. Ovi m
podvi gom t i mo` e{ boq e post i }i spasewe. Ovi m r e~i ma
je Svet i KI RI LO bodr i o svoga pot i { t enoga br at a i podst i -
cao ga da nast avi apost ol sku mi si ju me| u Sl oveni ma, t j. da
se vr at i sa u~eni ci ma u Mor avsku, i ako mo` da sam Svet i
KI RI LO ni je mogao u t om ~asu da sebi pr edst avi kakve sve
t e{ ko}e o~ekuju Svet og METODI JA. Wegove r e~i , i pak, po-
kazuju duboko i skust vo i poznawe t e{ ko}a koje su nemi novno
spojene sa r adom Apost ol a Hr i st ovi h u ovom svet u, i one
nam ot kr i vaju ni vo svest i i shvat awa apost ol ske odgovor -
nost i Svet e Br a}e za del o Hr i st ovo koje su zapo~el i me| u
Sl oveni ma. Zavet Svet og KI RI LA uzeo je na sebe i pot puno
do kr aja i spuni o svet i mu br at METODI JE, { t o pokazuje ~i t av
wegov daq i apost ol ski r ad, u t oku puni h 16 godi na, i wegov
mu~eni ~ki ` i vot i st r adawe.
I zai st a, Svet i METODI JE je kr enuo nat r ag u Mor avsku

~i m mu je st i gao pozi v od panonskog kneza KOCEQA, koji je
od pape ADRI JANA t r a` i o da mu vr at i nat r ag METODI JA
bl a` enog u~i t eq a na{ eg (jer je od odl aska Svet e Br a}e u
Ri m bi l o pr ot ekl o ve} 14 meseci ). KOCEQ je ovo u~i ni o i z-
me| u ost al oga i zbog t oga { t o je RASTI SLAV u Mor avskoj
bi o i zgubi o bor bu sa Nemci ma i sada je on, KOCEQ, ost ao
jedi ni sl ovenski vl adar koji je podr ` avao Svet u Br a}u na-
supr ot Nemci ma. P apa ADRI JAN se odazvao KOCEQA i posl ao
nat r ag METODI JA, mu` a i spuwenoga znawem i pr avover no-
ga, da on t amo bude u~i t eq od Boga svi ma Sl ovenski m
dr ` avama. ADRI JAN II je svojom bul om (koja po~i we r e~i ma
Gloria in excelsis = Sl ava na vi si ni Bogu i z 869. godi ne)
odobr i o sl ovensko bogosl u` ewe.
*
Tako je Svet i METODI JE
mogao sa u~eni ci ma mi r ni je da kr ene nat r ag i nast avi za-
po~et i apost ol ski r ad.
Do{ av{ i sa u~eni ci ma u P anoni ju, METODI JE je posl e
kr a}eg vr emena, na novi pr edl og KOCEQA, ponovo i { ao u
Ri m (kr ajem 869. i l i po~et kom 870. godi ne) sa svoji h dvade-
set odl i ~ni h i spr emni h panonski h u~eni ka. U Ri mu on bude
ovom pr i l i kom hi r ot oni san za P anonskog Ar hi epi skopa
a wegovi u~eni ci budu r ukopol o` eni za sve{ t eni ke. Tako
bude ust anovq ena P anonska Ar hi epi skopi ja, koja je u st var i
bi l a obnova dr evne Si r mi jumske Cr kve (u dana{ woj Sr em-
skoj Mi t r ovi ci ), osnovane od Sv. Apost ol a ANDRONI KA, jed-
noga od Sedamdeset or i ce Hr i st ovi h Apost ol a, koji je, po
dr evnohr i { }anskom pr edawu, pr opovedao u P anoni ji . U sa-
st av METODI JEVE Ar hi epi skopi je i zgl eda da su u{ l i i neki
kr ajevi koji su bi l i pod vi zant i jskom vl a{ }u (ver ovat no i
deo MUTI MI ROVE Sr bi je).
I ako se METODI JEVA Ar hi epi skopi ja zval a P anonskom,
ona je u st var i obuhvat al a i Mor avsku, t ako da }e svet i
METODI JE ne{ t o kasni je bi t i nazvan i ar hi epi skopom Mo-
r avski m. Ma kol i ko da je u ovom osni vawu P anonsko-mo-
r avske Ar hi epi skopi je i mao i r i mski papa svoji h pl anova
i ci q eva, i pak je nesumwi vo da je u t ome pr esudnu ul ogu
odi gr ao vel i ki mi si onar ski uspeh apost ol skog r ada Svet e
Br a}e na t om t er enu, jer su oni svoji m pr opovedewem Je-
van| eq a me| u Sl oveni ma, zavo| ewem sl ovenskog bogosl u-
` ewa i { i r ewem hr i { }anske kul t ur e i pr osve}enost i na
nar odnom sl ovenskom jezi ku, u~i ni l i da uzr ast e i oja~a Cr -
kva Bo` i ja me| u Sl ovenski m nar odi ma Mor avske i P ano-
ni je, a onda i me| u ost al i m Sl ovenski m nar odi ma, osobi t o
oni ma kr { t eni m i z Vi zant i je. Za Svet og METODI JA i kneza
KOCEQA ova nova Ar hi epi skopi ja bi l a je pot puna i samo-
st al na Cr kva, koja je, nar avno, bi l a u cr kvenom op{ t ewu
sa Ri mom i Car i gr adom. Ta Cr kva ni je bi l a pot ~i wena ni
Ri mu ni Car i gr adu, i ako je Ri m nast ojao da joj se namet ne.
Ona je bi l a osnovana, shodno i st o~noj t r adi ci ji , u duhu
*
Sr . P. DEVOS, New Catholic encyclopedia, vol. IV, 579581; sr . i F. GRIVEC,
Slovenska blagovestnika, 9293.
cr kvene samost al nost i , na t er enu pol i t i ~ki samost al ne dr -
` ave Sl ovenske, sa svoji m sopst veni m jezi kom i sopst veni m
nar odni m pr edawem, sa svoji m kanonski m pr avom i vl a{ }u
da sama ur e| uje svoje st var i i sama da sudi i odl u~uje, ne
t r a` e}i pr i t om odobr ewe ni od koga sa st r ane.
*
Svet i ME-
TODI JE je dobr o znao da vr hovna vl ast u Cr kvi Hr i st ovoj na
zemq i jest e sam Gospod Hr i st os kao Gl ava Cr kve, Koji Du-
hom Svet i m upr avq a Cr kvom na Vaseqenski m Sabori ma. A
da je svet i ar hi epi skop METODI JE zai st a st avq ao vl ast Va-
seq enski h Sabor a i znad svega, pa i i znad papske vl ast i ,
vi di se i z t oga { t o se on u svojoj Cr kvi r ukovodi o kanoni ma
I st o~ne Cr kve, ~i je je kanonske zbor ni ke upot r ebq avao, a
jedan od wi h (Nomokanon u 50 nasl ova) on je i pr eveo na
sl ovenski jezi k i uveo ga u upot r ebu u svojoj Cr kvi . (Na
po~et ku t og Nomokanona, koji je Sv. METODI JE pr eveo, st ajao
je jedan pr egl ed r ada svet i h Vaseq enski h Sabor a, gde se,
i zme| u ost al oga, govor i da je VI Vaseq enski Sabor osudi o
papu HONORI JA kao jer et i ka.)
**
Uost al om, u svom daq em r adu
Svet i METODI JE se kao ar hi epi skop t ako i pona{ ao kako je
i shvat ao svoju Cr kvu, t o jest samost al no i sl obodno, kao
punopr avni pogl avar samost al ne Ar hi epi skopi je, { t o po-
kazuje i wegovo daq e dr ` awe i pona{ awe do kr aja ` i vot a.
Jer ne t r eba ovde gubi t i i z vi da dr evno i st o~no shvat awe
Cr kve i wene or gani zaci je, t o jest apost ol sko-svet oot a~ku
ekl i si ol ogi ju, o~i gl edno pr i sut nu u r avnoapost ol skom bo-
gosl ovsko-cr kvenom r adu, pona{ awu i u~ewu Svet e Br a}e,
dosl edni h u t ome u~eni ka svoga u~i t eq a P at r i jar ha F OTI JA.
Kao ar hi epi skop, Svet i METODI JE je r adi o neko vr eme
u P anoni ji (sedi { t e u Bl at i nskom manast i r u) i i mao t amo
vel i ki uspeh, t ako da je nema~ko sve{ t enst vo mor al o napu-
st i t i wegovu obl ast i vr at i t i se u Sal cbur g (pod ~i jom je
vl a{ }u r ani je, oko 75 godi na, cr kveno st ajal a P anoni ja).
Sal cbur { kom Ar hi epi skopu ovo ni je bi l o po voq i , i on je
sa ost al i m nema~ki m bi skupi ma i kl i r i ci ma ot po~eo bor bu
pr ot i v METODI JA i wegove t obo` e nove nauke. Ovi napadi ,
kao i oni mal o kasni je i z Mor avske, i ma}e na` al ost pr i -
l i ~nog uspeha, t ako da }e se od t ada i odnos Ri mski h papa
pr omeni t i na { t et u Svet og METODI JA i wegove Sl ovenske
Cr kve. P anonski je Ar hi epi skop svet i METODI JE po-
{ ao zat i m u Mor avsku, jer je od svoji h t amo{ wi h ver ni ka
odsust vovao ve} skor o t r i godi ne. Sl ovenski ga je nar od
opet l epo pr i mi o, no Mor avskom su t ada ponovo vl adal i
Nemci , a cr kvenu vl ast je i mao nema~ki epi skop gr ada P a-
sau. Mor avski knez SVJATOP OLK okr enuo se t ada bi o sasvi m
Nemci ma, odr ekao se svoga sl ovenskog jezi ka i METODI JEVE
Sl ovenske Cr kve, i pot puno pr i st ao na opt u` be koje su Nem-
ci pokr enul i kod pape ADRI JANA i JOVANA VIII (872882) pr o-
t i v METODI JA, okr i vq uju}i ovoga ~ak i za jer es, t j. zat o { t o
ni je pr i hvat i o zapadno u~ewe o Filioque. Svet i METODI JE
se o{ t r o spor i o i pr epi r ao sa f r ana~ki m i bavar ski m kl i -
r i ci ma, br ane}i svoj r ad i svoju ver u od wi h. No pr ed zl o-
bom wi hovom t o mu sve ni je mogl o pomo}i ; ubr zo je od wi h
bi o uhva}en, su| en na jednom sabor u, boq e r e~eno bezako-
nom zbor i { t u, i ba~en u t amni cu, negde u [ vabi ji , t o
jest u Nema~koj (ver ovat no u Regensbur gu i l i u manast i r u
El vangenu). U zat vor u je Sv. Apost ol Sl ovenski pr oveo pune
t r i godi ne t amnovawa (od 870. do 873. g.). Su| ewe, mu~ewe i
zl ost avq awe Svet og METODI JA pr edvodi o je nema~ki epi -
skop HERMANRI H i z P asaua, a wega je podr ` avao i nema~ki
kr aq LUDOVI K GERMANI K, uz sagl asnost i kneza SVJATOP OLKA.
Tako je Svet i METODI JE dost i gao i dopuni o mer u Ot aca
svoji h: odst r adavawem pr avednog del a pr opovedawa i { i -
r ewa Jevan| eq a Hr i st ovog poi st ovet i o je se, zajedno sa svo-
ji m br at om Sv. KI RI LOM, sa Apost ol i ma Hr i st ovi m i Sve-
t i m Oci ma Cr kve, t e je i na t aj na~i n bi l a posvedo~ena i
pot vr | ena i zvor nost i aut ent i ~nost wi hovog apost ol skog
*
P . HRI STU, nav. del o, st r . 23.
**
Sr . S. TROI CKI Y, Kt o vkl ~i l papi st i ~esku shol i v pravosl avnu
Korm~u , Bogosl ovski e t r ud , Moskva 1961, sb. 2, st r . 27.
r ada me| u Sl oveni ma.
*
Svoje za Hr i st a t amnovawe i t amo-
{ we zl ost avq awe Svet i t eq je mi r no podnosi o, ni u ~emu
ne odst upaju}i od svoga apost ol skog pr ogr ama, t j. nesebi -
~nog sl u` ewa pr epor o| ewu, pr osve}i vawu i spasewu u Hr i -
st u Sl ovenski h q udi . Wegovi sl ovenski u~eni ci ost al i su
mu ver ni i t ada, i pose}i val i su ga u t amni ci kao svoga
Apost ol a, Oca i U~i t eq a u Hr i st u Bogo~oveku.
Za osl obo| ewe Svet og METODI JA i z t amni ce papa ADRI -
JAN II ni je ni { t a pr eduzi mao, i l i mo` da ni je znao o wegovom
zat var awu, { t o je mal o ver ovat no. Novi papa, JOVAN VIII
(i zabr an 14. decembr a 872. g.), ve} je 873. godi ne t r a` i o da
se METODI JE osl obodi i z zat vor a (pi sao je o t ome bi skupi ma
Sal cbur ga, P asaua i dr ugi ma, a pi sma je posl ao po svom
l egat u epi skopu P AVLU i z Ankone). P osl e papi ne i nt er ven-
ci je Svet i METODI JE bude osl obo| en, i on t ada odl azi u Do-
wu P anoni ju kod kneza KOCEQA. Tamo on ne ost aje dugo, jer
se uskor o vr a}a u mor avski deo svoje Ar hi epi skopi je (sedi -
{ t e mu je bi l o najver ovat ni je u Vel egr adu), gde su Mor avski
Sl oveni bi l i i zagnal i sve nema~ke sve{ t eni ke i t r a` i l i
povr at ak svoga U~i t eq a i P r osvet i t eq a. Znaju}i da ga t amo
o~ekuju t e{ ko}e, METODI JE je i pak do{ ao u obl ast SVJATO-
P OLKOVU u Mor avskoj, gde se ovaj u t o vr eme bi o donekl e
osamost al i o u odnosu pr ema Nemci ma. Me| ut i m, neko vr eme
posl e t oga SVJATOP OLK skl opi mi r sa nema~ki m kr aq em LU-
DOVI KOM i nema~ko se sve{ t enst vo t ada vr at i u Vel i ku Mo-
r avsku. ^ i m su do{ l i , oni po~nu oko SVJATOP OLKA i zajedno
sa wi m pl est i spl et ke pr ot i v Svet og METODI JA. I zme| u os-
t al og oni ga po~nu opt u` i vat i i pr ed Ri mski m papom i t o
za kr i vover st vo. Rezul t at svega t oga bi o je t aj da je papa
JOVAN VIII, godi ne 873. zabr ani o sl ovensko bogosl u` ewe,
~i me je daq i r ad Svet og METODI JA bi o vr l o ot e` an.
*
No i
por ed svega t oga Sl ovenski Ravnoapost ol je, ne obzi r u}i
se na papsku zabr anu, nast avi o svoj apost ol ski r ad i i mao
i t ada mi si onar skog uspeha. U ovo vr eme kr st i o je ~e{ kog
kneza BORI VOJA (oko 875. g.) i wegovu supr ugu QUDMI LU, sa
mno{ t vom ^ eha, a mi si onar ski je del ao i me| u P oq aci ma
i Ma| ar i ma, bi l o di r ekt no bi l o i ndi r ekt no pr eko svoji h
u~eni ka koje je r ukopol agao i sl ao u mi si je. O~i gl edno je
da se on ni je mnogo osvr t ao na spomenut u papsku odl uku,
nego se pona{ ao kao samost al ni Ar hi epi skop u svojoj Cr -
kvi , jer je znao da su svi Epi skopi u Cr kvi Hr i st ovoj r avni
me| u sobom, jer su svi nasl edni ci Svet i h Apost ol a.
Al i , daq i r ad i ~ak opst anak Svet og METODI JA u Mo-
r avskoj bi o je skop~an sa novi m t e{ ko}ama. Knez SVJATO-
P OLK i wegovi savet ni ci , sve{ t eni k JOVAN i z Veneci je i
nema~ki sve{ t eni k VI HI NG, ponovo su opt u` i l i METODI JA
papi JOVANU VIII, t e ga ovaj, juna 879., st r ogi m t onom pozi va
da do| e u Ri m da bi t amo wegovo u~ewe bi l o pr ei spi t ano i
on odgovar ao za{ t o sl u` i na var var skom sl ovenskom je-
zi ku kada je t o zabr aweno. Na ovaj pozi v se Svet i METODI -
JE odazvao t ek po~et kom 880. godi ne. U st var i , u Ri m je do{ ao
vi { e kao zat o~eni k, sa nema~kom pr at wom, u kojoj je bi o i
sve{ t eni k VI HI NG, koga je SVJATOP OLK posl ao u Ri m sa jasnom
namer om da ga papa hi r ot oni { e za epi skopa, { t o na ` al ost
i bude u~i weno.
Na sudu pr ed papom i epi skopi ma u Ri mu Sl ovenski
Svet i t eq se i pak opr avda t e ne bude osu| en, { t o svakako
*
[ t a r e}i na r e~i doskor a{ weg pr of esor a Beogr adskog uni ver zi t et a
({ t ampane u wegovoj kwi zi koja je st al ni uni ver zi t et ski uxbeni k)
povodom Svet e Br a}e i wi hove mi si je u Mor avskoj: Kao i kazar ska,
t ako je i mor avska mi si ja (Sv. Br a}e) o~evi dno i mal a vi { e pol i t i ~ko-
ekonomski nego r el i gi ozni kar akt er (D. P AVLOVI ] , St ari ja Jugo-
sl ovenska kwi ` evnost , Nau~na kwi ga 1971, st r . 1718), { t a dr ugo osi m
t o da t akvo shvat awe svedo~i samo o mer i dana{ weg ot u| ewa od Svet e
Br a}e, od wi hove ver e i duha, wi hove kul t ur e, wi hove nesebi ~ne ~o-
ve~nost i , wi hove apost ol ske hr i st ol i kost i . Al i t ako mor a i bi t i
kad se pol i t i kom i ekonomskom bazom ho}e sve da pr ot uma~i .
*
Sr . F. DVORNIK, Les Slaves, p. 91.
t r eba pr i pi sat i i l i ~nom ugl edu i ut i caju koji je METODI JE
kao ~ovek oko sebe { i r i o. P apa JOVAN je t ada napi sao pi smo
SVJATOP OLKU (bul a Industriae tuae, juna 880. g.) u kojem ka` e
da je METODI JU pr i znat a pr avover nost , jer on u~i i sl u` i
onako kako u~i Ri mska Cr kva i { est Vaseq enski h Sabor a.
P apa st oga pr epor u~uje METODI JA da pr i povr at ku u Mo-
r avsku bude pr i mq en kao ar hi epi skop sa du` ni m uva` ava-
wem. Ovakav, sada i zmewen st av pape JOVANA pr ema Sv. METO-
DI JU ver ovat no je pr oi zl azi o i z ~i weni ce da se u t o vr eme
papa bi o pomi r i o sa Car i gr adski m pat r i jar hom F OTI JEM
(na poznat om sabor u u Sv. Sof i ji u Car i gr adu, 879880.
godi ne, gde su u~est voval i i papski l egat i ),
*
a svakako i
zat o { t o je papa t ada bi o u sukobu sa Kar ol i nci ma i { t o je
bi o pr i t e{ wen od Sar acena i i t al i janski h knezova. U ovo
vr eme papa JOVAN je nast ojao da sebi pod~i ni Bugar e i Dal -
mat i nce (= Humsku zemqu), pa je t i m vi { e t o i st o ` el eo da
post i gne pr eko METODI JA i u odnosu na Mor avske i P anon-
ske Sl ovene. P r ema papi nom pi smu i z 880. godi ne, ako je t o
pi smo aut ent i ~no, JOVAN VIII je t ada odobr i o sl ovensko pi -
smo i jezi k i sl ovensko bogosl u` ewe. A { t o se t i ~e SVJATO-
P OLKA papa je pi sao: ako mu se vi { e svi | a l at i nski jezi k,
onda neka mu se i sl u` i po l at i nski .
Nesr e}a je, me| ut i m, bi l a u t ome { t o je papa t om pr i -
l i kom, po ` eq i SVJATOP OLKA, posvet i o u Ri mu za epi skopa
nema~kog sve{ t eni ka VI HI NGA, gl avnog i nt r i gant a pr ot i v
Svet og METODI JA. VI HI NG je hi r ot oni san za epi skopa u Ni -
t r i (u Sl ova~koj), sa umesnom pr epor ukom da bude pokor an
svome Ar hi epi skopu, al i se t o ubr zo pokazal o { t et ni m i
za Svet og METODI JA i za Sl ovensku Cr kvu i sl ovensku hr i { -
}ansku (= pravosl avnu) st var u Mor avskoj.
Za povr at ak Svet og METODI JA i z Ri ma u Mor avsku po-
st oji pr et post avka da se on vr a}ao pr eko Dal maci je i da je
t om pr i l i kom i mao veze sa t amo{ wi m benedi kt i nci ma u
Dal maci ji i uop{ t e sa t amo{ wi m sve{ t enst vom, po{ t o se
zna da su se oni i nt er esoval i sl ovenski m bogosl u` ewem.
Jer od ovog doba pa na daq e, t j. od vr emena Svet e Br a}e i
vr emena vi zant i jske upr ave u Dal maci ji , kod Sr ba u Humskoj
zemq i , i Hr vat a ugl avnom u dal mat i nskom pr i mor ju pr a-
kt i koval o se bogosl u` ewe na sl ovenskom jezi ku. Ono se t u
ut vr di l o ver ovat no r adom neki h od u~eni ka Svet e Br a}e,
posl e wi hovog pr ogonst va i z Mor avske, i bi l o je upor no
br aweno od l at i nski h nasr t aja t okom nekol i ko vekova.
*
Al i , ako Svet i METODI JE ni je br zo st i gao u Mor avsku,
t amo je pr e wega pohi t ao novohi r ot oni sani epi skop VI -
HI NG. St i gav{ i , on je odmah kod SVJATOP OLKA u Mor avskoj
pr ot ur i o vest da je papa pr ot i v METODI JA. P r ed nema~ki m
pak sve{ t enst vom, kao gesl o bor be pr ot i v METODI JA, VI HI NG
je i st akao METODI JEVO nepr i znavawe zapadnog u~ewa o Fili-
oque. METODI JE se, kao { t o je i nor mal no, dr ` ao i st o~nog
(= pravosl avnog) u~ewa o i sho| ewu Svet oga Duha samo od Oca
(i zat o wegovo sl ovensko @i t i je nazi va l at i nsko u~ewe o
Filioque i opat or skom jer esju, t j. jer esju koja, kao nekada-
{ wa jer es Monar hi janska (= Savel i jeva), u~i o sl i vawu l i ~-
nost i Oca i Si na, pa se t ako dobi ja jedan I opat or = Oce-
si n, i z koga onda i shodi Svet i Duh, ~i me se u st var i pot -
puno i zvr }e pr avi l na ver a u Svet u Tr oji cu. (Sl i ~no je o
ovome t ada govor i o i pi sao Sv. P at r i jar h F OTI JE, u~i t eq
Svet e Br a}e.)
**
Uost al om, u ovo vr eme i zr az Filioque ni je ni
*
O ovom zna~ajnom Sabor u vi det i : F. DVORNIK, Le Schisme de Photius,
Paris 1950, p. 230, i na{ e ~l anke: Vaseqenski sabori i ` i vo predawe
Crkve, i Svet i Nekt ari je Egi nski kao i st ori ~ar Crkve, Bogosl ovq e
12, 1973 i 12, 1975.
*
I nt er esant no je mi { q ewe o t ome nedavno i znel a pr of . NADA KQAI ]
(Historijska podloga hrvatskog glagolja{tva u X i XI stolje}u, Slovo 1516,
Zagreb 1965, st r . 225281). Ona dokazuje da je samo na podr u~ju vi zan-
t i jske Dal maci je mogao bi t i usvojen i br awen sl ovenski l i t ur gi jski
jezi k i gl agoq i ca. U sr pskoj Humskoj zemqi sa~uvano je i z t oga doba
sl ovensko pi smo na mno{ t vu spomeni ka.
**
U svom del u: O mi st agogi ji Svet oga Duha, PG 102, 263391.
u samom Ri mu jo{ bi o unet u Si mvol ver e, t e je pr ema t ome
VI HI NG zast upao vi { e f r ana~ko-nema~ko mi { q ewe i shva-
t awe nego l i r i msko. (P oznat a je ~i weni ca da je Ri mskoj
Cr kvi Filioque namet nut o t ek od st r ane f r anaka Kar ol i na-
ca.)
*
Na ovaj na~i n, kako pr avi l no pr i me}uje F. GRIVEC, do-
dat ak Filioque post ao je gesl o bor be i zme| u sl ovenskog i l a-
t i nskog bogosl u` ewa u Mor avskoj.
**
VI HI NG je u Mor avskoj govor i o da on i ma dr uga~i je pa-
pi no pi smo, i wegovom t akvom kazi vawu mnogi su zai st a i
pover oval i . Zbog ovakvog VI HI NGOVOG pona{ awa Svet i ME-
TODI JE je bi o pr i nu| en da pi { e papi JOVANU u Ri m i pr ot e-
st vuje pr ot i v papi ne podr { ke VI HI NGU (ver ovat no kr ajem
880. godi ne, al i t o pi smo ni je sa~uvano). Na t o pi smo papa
JOVAN mu je odgovor i o (mar t a 881. godi ne), umi r uju}i ga da
ne br i ne i obe}avaju}i mu da }e VI HI NGOVO pona{ awe i s-
pi t at i . I zgl eda, me| ut i m, da je papa JOVAN ost ao samo na
r e~i ma; u svakom sl u~aju on ni je bi o odl u~an. Tako se Svet i
Sl ovenski Apost ol opet na{ ao usamq en i bez podr { ke. Od
t ada on vi { e ni je i mao veze sa Ri mom.
VI HI NG je u ovo vr eme, i zgl eda, po~eo da { i r i i jednu
dr ugu vest uper enu t ako| e pr ot i v Svet og METODI JA: kako je,
t obo` e, i sam vi zant i jski car pr ot i v METODI JA. Ver ovat no
je mogu}e da je jedana t akva vest st i gl a i z Mor avske i do
samog vi zant i jskog car a VASI LI JA I MAKEDONCA. Tek, on u
ovo vr eme { aq e jedno pi smo Svet om METODI JU u kojem ga
pozi va da do| e u Car i gr ad r adi vi | ewa. Kao i u r ani ji m
sl u~ajevi ma, dok je Svet i KI RI LO bi o ` i v, t ako je i sada
Svet i METODI JE bi o i znad pol i t i ~ki h spl et ki i pr omena
na vl ast i , zat o je i sada ost ao l ojal an pr ema novom vi zan-
t i jskom car u (VASI LI JE I MAKEDONAC do{ ao je na vl ast posl e
ubi st va car a MI HAI LA III 867. godi ne i zbaci vawa P at r i -
jar ha F OTI JA, i ost ao je na vl ast i do 886. godi ne). On se
odazove na car evo pi smo, pogot ovu { t o su i del ovi wegove
Cr kve (Si r mi umske Ar hi epi skopi je) pot padal i pod Vi -
zant i ju, i kr ene na put u Car i gr ad 882. godi ne. (I z Mor av-
ske je za Car i gr ad mogao i }i suvozemni m put em pr eko Bugar -
ske, i l i pak kr oz t ada vi zant i jsku Dal maci ju mor em do
Dr a~a, i onda suvozemni m put em do Sol una i daq e. Ni je
poznat o koji m je put em Sv. METODI JE i { ao). Ve} nekol i ko
godi na pr e t oga, po~ev od 877. godi ne, Svet i P at r i jar h F O-
TI JE se nal azi o ponovo na Car i gr adskom pr est ol u, i zmi r en
sa car em VASI LI JEM MAKEDONCEM i sa papom JOVANOM VIII
(na Sabor u u Svet oj Sof i ji 879880). I car VASI LI JE i
P at r i jar h F OTI JE veoma su l epo do~ekal i Svet og Apost ol a
Sl ovenskog u vi zant i jskoj pr est oni ci . METODI JE i m je go-
vor i o o svom r adu i , si gur no, o dogmat skom odst upawu
zapadni h kl i r i ka (o i sho| ewu Svet oga Duha).
*
Oni su po-
hval i l i wegovo u~ewe i del awe, { t o zna~i da su sasvi m
odobr i l i i pr i hvat i l i wegovo sl ovensko bogosl u` ewe.
[ t avi { e, i z q ubavi pr ema Svet om METODI JU i sl ovenskom
bogosl u` ewu, a ver ovat no i r adi daq i h mi si onar ski h ci -
q eva, oni su jednoga od METODI JEVI H u~eni ka i z wegove pr at -
we, zajedno sa jedni m | akonom, zadr ` al i u Car i gr adu sa
pot r ebni m sl ovenski m kwi gama, t e su ovi od t ada, ver ova-
t no u nekoj cr kvi i l i manast i r u u Car i gr adu, sl u` i l i na
sl ovenskom jezi ku.
**
Sve ovo, nar avno, bi l a je vel i ka r adost
*
Vi det i o t ome nedavno i za{ l u kwi gu: RICHARD HAUGH, Photius and the
Carolingians, Bellmont, Massachussetts 1975.
**
Slovenska blagovestnika sv. Ciril in Metod, Celje 1963, 138. U @i t i ju
Sv. KLI MENTA OHRI DSKOG, 7, st oji da je Svet i METODI JE odl u~i o od
Cr kve VI HI NGA zbog pogr e{ nog, jer et i ~kog u~ewa o i sho| ewu Svet oga
Duha, t j. zbog Filioque.
*
Takvo je mi { q ewe i sol unskog pr of esor a P . HRI STU, nav. del o, st r . 8
i 27. On ~ak smat r a da je pat r i jar h F OTI JE, koji uskor o zat i m pi { e
svoje del o O Svet ome Duhu, pr ot i v Filioque, u st var i bi o pobu| en na
t o od Sv. METODI JA.
**
P r of . F. GRIVEC (Slovenska blagovestnika, 143), a i dr ugi (npr . DVORNIK,
Les Slaves, 96) smat r aju da je u Car i gr adu t ada ust anovq en cent ar za
za Svet og METODI JA, r adost { t o se wegovo sl ovensko bogo-
sl u` ewe sve vi { e { i r i , kako i z Mor avske, t ako sada i i z
Vi zant i je, kako me| u Mor avski m Sl oveni ma, t ako i me| u
dr ugi m Sl ovenski m nar odi ma koji su t ek bi l i kr { t eni od
Vi zant i je (kao { t o je t o bi o sl u~aj, na pr i mer , sa Sr bi ma u
Ra{ koj, Zet i i Zahumq u (= Humskoj zemqi ), kr { t eni m kona~no
neku godi nu pr e t oga, a najver ovat ni je i sa Hr vat i ma u vi -
zant i jskoj Dal maci ji ).
I z Car i gr ada se Svet i METODI JE mi r no vr at i o u svoju
Mor avsku, jer , kol i ko znamo, ni kakvi h smet wi ni t i pot r ebu
da se pr avda ni je t amo do` i veo. (Neki i st or i ~ar i sma-
t r aju da se ovi m put ovawem u Car i gr ad Svet i METODI JE
ust var i okr enuo od Ri ma Car i gr adu, al i }e mi sl i mo t a~-
ni je bi t i da je Sl ovenski Ravnoapost ol i sada ost ao dosl e-
dan sebi i svome samost al nom apost ol skom r adu, u kome se
osl awao i na Ri msku i na Car i gr adsku Cr kvu, budu}u dog-
mat ski uz ovu dr ugu, al i admi ni st r at i vno na t er enu one
pr ve i doga| aji ma upu}i van na Ri m kao cent ar Zapada.)
Vr at i v{ i se u Mor avsku, Svet i t eq je, kako vel i wegovo
@i t i je (gl ava 15), sve br i ge svoje pol o` i o na Gospoda, i
daq e je nast avi o svoj apost ol ski r ad. U ovo vr eme svoga
` i vot a i r ada on se posve}uje daq em pr evo| ewu i dovr { ewu
pr evoda Svet oga P i sma i ost al i h cr kveni h kwi ga na sl o-
venski jezi k. Kona~no je sada dovr { i o pr evod svi h kwi ga
St ar oga Zavet a (osi m Kwi ga Makavejski h) sa gr ~koga na sl o-
venski jezi k (u @i t i ju se vel i da je t aj posao zavr { i o od
mar t a do okt obr a meseca, t a~no na pr azni k Sv. Di mi t r i ja,
za{ t i t ni ka Sol unskog, u ~i ju je ~ast Sv. METODI JE i na~e
napi sao i jedan Panegi ri k, mo` da ba{ t om pr i l i kom). Svet i
KI RI LO je r ani je, kao { t o smo vi del i , bi o pr eveo samo Psal -
t i r i Jevan| eqe, sa Apost ol ski m odeqci ma i i zabr ani m sl u-
` bama. Sada je Svet i METODI JE t o sa u~eni ci ma svoji m upot -
puni o i t ako Sl oveni ma ost avi o pr evedeno skor o cel o Sve-
t o P i smo i ost al e pot r ebne bogosl u` bene i cr kvene kwi ge.
On je pr eveo sada i jedan Nomokanon (Zakon sudni j q udem),
t j. zbor ni k cr kveni h pr avi l a i dr ` avni h (gr a| anski h) za-
kona za ur e| ewe ver skog i nar odnog ` i vot a kod Sl ovena.
*
Tako| e je pr eveo i i zvesne kwi ge Svet i h Ot aca, t j. najver o-
vat ni je neki od Ot a~ki h Pat eri ka, i l i svet oot a~ki h Beseda.
Sve ovo, kao i sav dot ada{ wi r ad Sl ovenski h Apost ol a,
u~i ni l o je da METODI JEV ut i caj, i por ed svi h spl et ki pr o-
t i vu wega, ni je opadao me| u Sl oveni ma u Mor avskoj, pa i
{ i r e na Zapadu. Tome je, ver ovat no, dopr i nel o i t o { t o je,
zbog SVJATOP OLKOVOG u ovo vr eme sukoba sa Nemci ma, VI HI NG
bi o pr i nu| en da napust i Mor avsku, 882. godi ne i l i ne{ t o
mal o kasni je. METODI JEVA sl ava i ugl ed st i gl i su i do nema-
~kog i zapadnog vl adar a KARLA III (876887), jer nam, ne bez
osnova, @i t i je svedo~i o po{ t ovawu koje je ovaj ukazi vao
Sl ovenskom Svet i t eq u. Jer , Svet i METODI JE je zai st a bi o
i ost ao do kr aja ` i vot a kao Apost ol Hr i st ov, neumor ni
del at eq i t r udbeni k u Vi nogr adu Gospodwem, poput svet og
Apost ol a P AVLA. Zat o s pr avom i zavr { ava ` i vot opi sac
wegov kwi gu @i t i ja wegovog r e~i ma Apost ol a P AVLA: Ta-
ko (on) zavr { i dobr i podvi g t r ~awa, ver u odr ` a, i venac
pr avde od Gospoda zadobi (2 Ti m. 4, 78).
*
O t ome vi det i npr . S. TROI CKI , Sv. Mef odi y kak sl avnski y zakonoda-
t el , Bogosl ovski e t r ud 2, st r . 83143. P ost oji , me| ut i m, mi { -
q ewe da je Zakon sudni j qudem bi o od Met odi ja sa~i wen jo{ pr e odl a-
ska u Mor avsku, dok je upr avq ao jednom od Sl avi ni ja kod Sol una, t e
da t o ni je Nomokanon.
sl ovensko bogosl u` ewe i da su se t u okupi l i neki od oni h u~eni ka
Svet e Br a}e koji ni su bi l i po{ l i s wi ma r ani je u Mor avsku, a ver o-
vat no i novi sl ovenski u~eni ci i z Bugar ske i Makedoni je. Tako bi
se ovde pr i pr emi l i mnogi gr ~ki t ekst ovi i sl ovenski pr evodi koji
}e zat i m bi t i pr enet i u Bor i sovu Bugar sku, ~i me }e umnogome bi t i
ol ak{ an kasni ji dol azak i r ad u Bugar skoj i Sr bi ji , Zet i , Zahumq u
pr ognani h i z Mor avske u~eni ka Svet e Br a}e.
P r est avi o se Svet i METODI JE 6. apr i l a 885. godi ne (u
ut or ak Vel i ke Nedeq e), u svojoj sedamdeset oj godi ni ` i vo-
t a, sa posl edwi m r e~i ma na usnama: U r uke Tvoje, Gospode
moj, pr edajem duh svoj (Lk. 23, 46). Ti me je pokazao da je i on,
kao i svet i br at mu KI RI LO, cel og ` i vot a svog jedi no Go-
spodu Hr i st u i sl u` i o, i r adi Wega spasewu q udi Sl o-
venski h. Opevan je od svoji h u~eni ka na sl ovenskom, l at i n-
skom i gr ~kom jezi ku, ~i me su ovi svet omet odi jevski sl oven-
ski kl i r i ci pokazal i da ost aju uz i st o~no shvat awe sabor ne
vaseq enskost i Cr kve Hr i st ove, koju je me| u Sl oveni ma os-
novao i ut vr di o Svet i METODI JE i br at mu Svet i KI RI LO.
P ogr eben je Svet i t eq u pr est ol noj cr kvi Mor avskoj (al i
wena l okaci ja do danas ni je pr ona| ena, pa ni t el o wegovo).
*
@i vot i r ad Svet og METODI JA bi o je dost a sl i ~an ` i -
vot u i r adu Sv. ATANASI JA VELI KOG i dr ugi h Svet i h Ot aca
Cr kve. Wegovo @i t i je, napi sano od u~eni ka wegovi h, i ma
sl i ~nost i sa ` i t i jem Sv. ATANASI JA, osobi t o onako kako je
ono opi sano u Pohval nom sl ovu koje je u ~ast Sv. ATANASI JA
napi sao i odr ` ao Sv. GRI GORI JE BOGOSLOV.
Kar akt er i st i ~ne su r e~i koje je, pr ema @i t i ju, Svet i
METODI JE i zgovor i o pr ed smr t svoji m u~eni ci ma: Qubq eni
moji , vi znat e kako su si l ni i zl obni jer et i ci ; vi znat e da
oni i zopa~uju r e~ Bo` i ju ^ uvajt e se od wi h Ja se nadam
na vas i mol i m se za vas Ne padajt e duhom. Budi t e ~vr st i
u ver i . To vam zave{ t ava Apost ol P avl e kr oz moja ust a.
Svemogu}i Bog Ot ac, i od Wega pr edve~no r o| eni Si n, i
Svet i Duh Koji od Oca i shodi , neka vas uput i na svaku i s-
t i nu (sr . Jn. 15, 26; 16, 13), i neka vas sa~uva nepor o~ne.
P r edose}aju}i opasnost za svoju Sl ovensku Cr kvu od
VI HI NGA i f r ana~ko-nema~kog kl i r a, a nemaju}i pr avu po-
dr { ku Ri ma, Svet i METODI JE je kao svoga nasl edni ka na ka-
t edr i Mor avsko-panonske Ar hi epi skopi je nazna~i o svoga
u~eni ka GORAZDA, Sl ovena r o| enog u Mor avskoj i vaspi t a-
noga uz Svet u Br a}u. (I zgl eda da je Svet i t eq ve} bi o r ani je
hi r ot oni sao GORAZDA za epi skopa u Ni t r i , umest o od wega
zba~enoga VI HI NGA.) No ni VI HI NG ni je mi r ovao, nego je
` ur no ot i { ao u Ri m kod novog pape STEF ANA V (885891),
~oveka koji je odmah i spoq i o nepr i jat eq st vo pr ema svet om
P at r i jar hu F OTI JU i daq e pr ema Svet om METODI JU i wego-
vi m u~eni ci ma. VI HI NG se sam pr ogl asi o za vo| u Mor avske
Cr kve i , posl e dogovor a sa SVJATOP OLKOM, ot i de t e bude kao
t akav pr i mq en od pape STEF ANA u Ri mu (okt obr a 885. g.),
koji l ako pr i hvat i sve wegove opt u` be pr ot i v Svet og ME-
TODI JA. U pi smu koje je STEF AN uput i o SVJATOP OLKU (886. g.)
st ajal o je: Veoma smo se za~udi l i kad smo ~ul i da je Met o-
di je dr ` ao pr aznover ja, a ne dobr oga pou~avawa; dr ` ao se
sva| e, a ne mi r a. Neka se i zop{ t ewe (= ekskomuni kaci ja) sr u~i
na wegovu gl avu. P apa STEF AN osu| uje i daq e Met odi jevo
kr i vover je o Svet ome Duhu, kao i sl ovensko bogosl u` ewe
za koje se vel i da je bi l o uvedeno pr ot i v papske nar edbe.
P apa je odmah posl ao svoje l egat e da ovu wegovu osudu spr o-
vedu. Na ovaj na~i n je sl ovensko bogosl u` ewe bi l o st r ogo
zabr aweno, i t o pod pr et wom i skq u~ewa, ekskomuni kaci je!
GORAZDU, od METODI JA i zabr ani m nasl edni ku, bi l o je st r ogo
zabr aweno vr { ewe sl u` be dok se l i ~no sam ne pr edst avi
papi , i t d. (Sl ede}e pape i z Ri ma nast avi l e su kr oz ~i t av
ni z vekova ovakav st av pr ema sl ovenskom bogosl u` ewu).
P osl e ovoga, usl edi l a su i vojna nasi q a nad sl oven-
ski m u~eni ci ma Svet oga METODI JA i oni su, i por ed sveg
nar odnog uva` ewa i q ubavi pr ema wi ma, bi l i pr ogawani ,
mu~eni i kona~no i zgnani i z Mor avske (886. g.). Nemac VI -
HI NG post ao je nasl edni k na METODI JEVOJ ar hi epi skopskoj
kat edr i . U~eni ci Sl ovenskog Ravnoapost ol a, po{ t o su naj-
*
Obi ~no se u nauci uzi ma da je pr est ol na cr kva Sv. Ar hi epi skopa
METODI JA bi l a kod Vel egr ada i St ar og Mest a. Me| ut i m, ~e{ ki su
ar heol ozi u pr o{ l om veku ot kr i l i r u{ evi ne st ar og naseq a u sel u
Mi kul ~i ce, oko 45 kmju` ni je od Vel egr ada, sa t emeq i ma devet cr kava,
ve}i h i l ep{ i h od oni h oko Vel egr ada, pa se pr et post avq a da je t u
mogao bi t i cr kveni cent ar Sv. METODI JA. Me| ut i m, t el o Sv. METO-
DI JA ni t u ni je pr ona| eno. Sr . F. GRIVEC, Slovenska blagovestnika, 147.
T E O L O GI J A I E K L I S I O L O GI J A S VE T E B RA ] E ( 2 8 1 2 9 3 ) 281 280 RU K O VE T T RE ] A
pr e bi l i oki vani i zat var ani , mu~eni i pr odavani kao r ob-
q e, do` i vev{ i t ako i oni sudbu Apost ol a i apost ol ski h
U~eni ka, r asejal i su se po mnogopl emenom nar odu Sl oven-
skom, ugl avnom po ju` nosl ovenski m zemq ama (Dal maci ji ,
Zahumq u, Beogr adu, Sr bi ji , Bugar skoj, Makedoni ji ), nast avq a-
ju}i da { i r e zai st a jevan| el sko i zat o neuni { t i vo del o Sve-
t i h U~i t eq a svoji h Ravnoapost ol ni h METODI JA i KI RI LA.
*
Ovako ja i spovedam svoju veru, zajedno sa moji m pri sni m

brat om Met odi jem i sat rudni kom u sl u` bi Bo` i joj. U t oj
veri je spasewe i nade` da, i wu predajemo svoji m u~eni ci ma
da, ovako veruju}i , spasu se.
Svet i Ravnoapost ol ni KI RI L F I LOSOF :
Napi sani je o pravoj veri
**
1977

Dodat ak:
T E OL OGI J A I E KL I S I OL OGI J A
S VE T E BRA] E
Va{ a Svet ost i , pr eosve}eni oci Ar hi jer eji , zajedno sa
novoi zabr ani m Epi skopom banat ski m Amf i l ohi jem, dr aga
br a}o i sest r e.
Meni je pr i pal a posebna ~ast da pr ogovor i m na ovom
sl avq u (24. maja 1985) Svet og Oca na{ eg Ravnoapost ol nog
METODI JA SLOVENSKOG, ukr at ko nar avno, o bogosl ovqu i ekl i -
si ol ogi ji svet e Bra}e.
P oznat o je da se od pr o{ l og veka o Sv. Br a}i dost a
govor i i pi { e, i osobi t o i du}i odavde na zapad. Vekovi su
pr o{ l i u zabor avu i nebr i zi Zapada o Sv. Br a}i i wi hovom
del u, a onda su do{ l i vekovi , pr o{ l i i na{ , koji su kod
Ri mokat ol i ka na Zapadu pr obudi l i i nt er es da se pr i set e
Sv. Br a}e i da od wi h napr ave, ni mawe ni vi { e, nego za-
st upni ke oni h i deja koje su i z Ri ma i st aknut e u pr o{ l om i
na{ em veku, a zbog nepr i hvat awa koji h, oni su upr avo bi l i
r ani je pr ogoweni . Ne bi h govor i o o ~i t avoj t oj upot r ebi i
zl oupot r ebi Sv. Br a}e i wi hovom ukl apawu u i deje koje
su, pr e svega, bi l e t u| e wi hovoj epohi , i zat o i m se pogr e{ no
pr i pi suju, a koje su i za na{ e vr eme i suvi { e pr ovi dne i
pr ozi r ne.
Govor i }u o wi hovoj pravoj veri i i wi hovom crkvenom
shvat awu i pona{ awu; dakl e, govor i }u o wi hovoj t eol ogi ji
i wi hovoj ekl i si ol ogi ji . Ni je l ako u okvi r i ma jednog kr at -
kog pr edavawa od dvadeset ak mi nut a i znet i sve t o. S dr uge
st r ane, wi hova je ver a i wi hovo cr kveno shvat awe, dakl e,
wi hovo bogosl ovq e i wi hova ekl i si ol ogi ja t ako je-
*
Li t er at ur a o sv. KI RI LU i METODI JU zai st a je ogr omna. Ne mi sl e}i
da smo ovi m ~l ankom ni i zdal eka i scr pl i post avq eni nam ci q : da
i znesemo { t o pot puni je apost ol sko del o Svet e Br a}e, ni smo zbog t oga
op{ i r ni je ni navodi l i l i t er at ur u, osi mone za ovu svr hu najnu` ni je.
**
Vi di ceo pr evod (pr enos) sa st ar osl ovenskog na sr pskom: jer om. A.
JEVTI ] A u Gl as Sv. Ravnoapost ol a Ki ri l a i Met odi ja (Mi t r opol i ja
Zagr eba~ka), br . 106111, 1981/2.
dnost avno da se mo` e zai st a za pet naest ak, dvadeset mi nut a
i zl o` i t i , kao { t o }u i poku{ at i .
Osnovno je kod Sv. Br a}e da su oni nesumwi vo po bogo-
sl ovq u svome ono { t o su po i menu svome r avnoapost ol ni
i r avnoot a~ki t eol ozi i ekl i si ol ozi . U wi hovom bogosl o-
vq u vi di se jasno cel okupno Predawe Cr kve Hr i st ove, ce-
l okupna bi bl i jska, judeo-hr i { }anska, t a~ni je r e~eno, cr k-
vena t r adi ci ja. U~eni ci su ` i ve ver e @i ve Cr kve, wenog
` i vog P r edawa, a t o zna~i pr venst veno, wenog bogosl u` ewa
i wenog bl agodat nog ` i vot a. Vr l o je kar akt er i st i ~no da u
P r avosl avnom pr edawu, a oni su i z wega i zr asl i i wi me
` i vel i i u wemu zavr { i l i svoj ovozemaq ski ` i vot , ver a je
sasvi m ugr a| ena u bogosl u` ewe, i t o cel okupna ver a, i ona
zapi sana u Sv. P i smu i ona od Sv. Ot aca i zr a` ena i f or -
mul i sana u Si mvol u Ver e i u ost al i m dogmat ski m t ekst o-
vi ma, a t o je ver a koja dl a, koja je ` i vi ` i vot .
Mogl o bi se i za Sv. Br a}u r e}i ono { t o je r ekao jedan
pr avosl avni bogosl ov na ekumenski m susr et i ma pr e mo` da
deceni ju i l i dve, kada su i zvesni pr ot est ant ski t eol ozi
pr i met i l i pr avosl avni ma da su zapost avi l i Svet o P i smo:
Za i me Bo` i je, u sr edi ni P r avosl avne Cr kve je pr avosl a-
vni hr am sa Li t ur gi jom, u sr edi ni t oga hr ama je ol t ar , u
sr edi ni ol t ar a je Sv. P r est o i na sr edi ni P r est ol a l e` i
Jevan| eq e, i u sr edi ni Li t ur gi je se Svet o Jevan| eq e ~i t a
{ t a onda ho}et e vi { e? Kakvu ve}u ~ast Sv. P i smu da
damo nego { t o smo dal i ? Tako je zai st a kod Svet e Br a}e.
Rasl i su u bogosl u` ewu, u ` i vom P r edawu ver e i ` i vot a
Cr kve, gde je ugr a| eno i Svet o P i smo, svo jevan| el sko na-
sl e| e, sva dogmat ska t r adi ci ja, odnosno i zr a` ena ver a Cr -
kve; ja bi h ~ak r ekao (po{ t o su bi l i monasi ): i sav vi zan-
t i jski ` i vot u kome su r asl i u Sol unu i u Car i gr adu bi o je
pr o` et i napojen, kao { t o je t o i do danas u P r avosl avq u,
mona{ ki m ` i vi m pr edawem, mona{ ki m bogosl u` ewem. P o-
sebno su bi l i nadahnut i Psal t i rom i Apost ol om i Jevan-
| eqem, oni m dakl e { t o se naj~e{ }e ~i t a na bogosl u` ewu, a
zat i m, odmah i za t oga, bi l i su napojeni bogosl ovq em i mud-
r o{ }u Svet i h Ot aca, i posebno, kao { t o i mamo posvedo~eno
i zabel e` eno bogosl ovq em i mudr o{ }i Svet e Tr oji ce
Jer ar ah, i nar o~i t o Sv. GRI GORI JA BOGOSLOVA. Wemu je Sv.
KI RI LO Svet i KONSTANTI N F I LOSOF posebno bi o odan
i za wi m je ver no sl edovao.
Shodno t om wi hovom u~ewu i bogosl ovq u kod Svet e
Tr oji ce Jer ar aha, oba Svet a Br at a, nar o~i t o Svet i KI RI LO,
i zu~i o je i ost al u svet sku mudr ost . I zuzet no je dobr o po-
znavao cel u t r adi ci ju jel i nske mudr ost i , gr ~ke f i l osof i je,
al i u onom wenom pr eobr a` aju koji su gr ~ki Svet i Oci
i zvr { i l i , po~ev jo{ od Apost ol a P AVLA, t og pr vog vel i kog
Oca Cr kve, i onda kr oz Svet e Oce Kapadoki jce, i nar o~i t o
kr oz Tr oji cu Jer ar aha, kod koji h je t o jel i nsko nasl e| e pot -
puno hr i st i jani zovano. Kar akt er i st i ~no je, da samo kao
i l ust r aci ju navedemo mi { q ewe Sv. KI RI LA, kad je na pi t a-
we { t a je t o f i l osof i ja odgovor i o: F i l osof i ja je poznawe
bo` anski h i ~ove~anski h st var i , i t o kol i ko se ~ovek mo` e
pr i bl i ` i t i i upodobi t i Bogu. Ona ~oveka u~i da vr l i nom
bude po sl i ci i pr i l i ci svoga Tvor ca. U ovom kr at kom
ci t at u, koji se mo` e skor o dosl ovno na}i ne{ t o pr e Svet e
Br a}e kod Sv. JOVANA DAMASKI NA, u st var i je sa` et a sva je-
l i nska mudr ost al i sa i zr a` eni m hr i { }anski m sadr ` ajem.
Jest e f i l osof i ja poznawe bo` anski h i ~ove~anskoh st var i ,
t o je r ekao jo{ P LATON, ona je i pr i bl i ` ewe Bogu, i t o su
P LATON i P LOTI N govor i l i . Al i Svet i Oci dodaju: ~oveka
po sl i ci Bo` i joj, upodobq enoga Bogu vr l i nom i bl agoda}u
t o je i zr azi t o hr i { }ansko shvat awe. Tako se ugr a| uje
jel i nsko nasl e| e, al i se hr i st i jani zuje i na t aj na~i n i ucr k-
vewuje.
Ta svet oot a~ka bogomudr ost , kao poznawe cel okupne
svet ovne mudr ost i , nar o~i t o je i zr a` ena u onoj poznat oj
mol i t vi Sv. KI RI LA u ml adost i , kad se mol i o Bogu za P r e-
mudr ost da je dobi je od Boga, poput P r emudr og SOLOMONA:
Bo` e Ot aca na{ i h, Gospode mi l ost i , Koji si sve i sva st vo-
r i o Re~ju i P r emudr o{ }u Tvojom, i Koji si st vor i o ~oveka
da vl ada od Tebe st vor eni m st vor ewi ma, daj mi pr i su{ t u
Ti kr aj P r est ol a Tvoga P r emudr ost da r azumem { t a je Tebi
ugodno i spasem se, jer sam sl uga Tvoj i si n sl u{ ki we Tvoje.
Ovo je bi bl i jski jezi k, u i st o vr eme pr epun mudr ost i , t j.
pr ave f i l osof i je.
Obr azovawe Svet e Br a}e ni je ovde pot r ebno posebno
nagl a{ avat i . Bi l i su, ve} je t o r e~eno, u~eni ci Svet oga
F OTI JA, nesumwi vo najve}eg i najmudr i jeg ~oveka onoga vr e-
mena, a mo` da i dal eko { i r e od svoga vr emena. Svet i F O-
TI JE je t ako vel i ki mudr ac, t ako u~en ~ovek da su i do danas
wegova mi { q ewa i sudovi , i zr a` eni u wegovoj Bi bl i ot eci
(= Mi ri ovi vl os) o cel okupnom kl asi ~nom jel i nskom nasl e| u
i cel okupnoj hr i { }anskoj l i t er at ur i do wega, t akor e}i ne-
dost i gnut a, u svakom sl u~aju nepr evazi | ena. Mi mo t oga, mi -
mo sjajne kl asi ~ne er udi ci je, f i l ol o{ ke i f i l osof ske, F O-
TI JE je i zuzet no vel i ki bogosl ov, i za ` aq ewe je { t o jo{
nemamo dovoq no r adova posve}eni h wemu i wegovom bogo-
sl ovq u. I zne}emo u nast avku, makar i ukr at ko, kol i ki je
zna~aj Svet og F OTI JA za t eol ogi ju Svet e Br a}e.
Bogosl ovq e Svet e Br a}e je svo u znaku osnovne i cel osne

hr i { }anske t r adi ci je Svet oga P r edawa, a ono je svo u
znaku Ot kr i vewa @i voga Boga, javq enoga u Tr oji ci , u Bo-
` anskom Domost r oju spasewa u Hr i st u. Bog se javq a kao
` i va Li ~nost , bi bl i jski Bog Koji se ve} na po~et ku javi o
st var al a~ki m akt om pr i st var awu svet a i posebno ~oveka,
dav{ i mu t r oji ~ni pe~at , u t r oji ~nom dogovar awu i save-
t ovawu: Da na~i ni mo ~oveka, da st vor i mo ~oveka po l i ku
na{ em (1 Mojs. 1, 27). Taj Bog se javi o kr oz i st or i ju spasewa,
u r eal noj i st or i ji r eal nog nar oda I zr ai q skog u St ar om
Zavet u, i r eal nog, jo{ r eal ni je pr i sut nog Hr i { }anskog na-
r oda u Novome Zavet u. Dr ugi m r e~i ma, t eol ogi ja Svet e Br a-
}e je t eol ogi ja @i voga bi bl i jskoga Boga i Wegovog dl a i
Wegovog saveza i l i zavet a sa r odom q udski m.
Ovo { t o ovde govor i m mogu dosl ovno dokument ovat i
i z @i t i ja Svet e Br a}e, nar o~i t o s po~et ka @i t i ja Sv. ME-
TODI JA i Sv. KONSTANTI NA. Tamo je jasno r e~eno da Bog mi -
l ost i vi i ~ovekoq ubi vi , [ t edri , Koji o~ekuje pokajawe i
spasewe ~oveka, ` el i da se svi q udi spasu i do| u u poznawe
I st i ne, t aj Bog ni je napust i o ~oveka kad je ~ovek odst upi o
od Boga, nego je u r odu q udskom u svakom dobu i per i odu
vr emena i st or i je sl ao Svoju mnogor azl i ~nu bl agodat (da-
kl e: sl i ~no uvodu u P osl ani cu Jevr eji ma 1, 1), i t ako je kr oz
P at r i jar he, P r aoce, P r or oke, Apost ol e, Mu~eni ke, Sve-
t i t eq e i U~i t eq e r ukovodi o r od q udski , a nar o~i t o kr oz
Si na Svoga Jedi nor odnoga (Jevr . 1, 1).
U po~et ku METODI JEVOG @i t i ja ovo bi bl i jsko pr edawe
se jo{ daq e r azvi ja i dovodi do same Svet e Br a}e, koji su u
na{ em nar odu i pokol ewu podi gnut i od Boga kao u~i t eq i
i r ukovodi t eq i , nasl edni ci Svet i h Apost ol a i Svet i h
Ot aca, da kr oz wi h Bog ost var uje na{ e spasewe i gr adi Cr -
kvu Svoju.
To bogosl ovq e, t j. ver a Svet e Br a}e u Boga @i voga i
I st i ni t oga, Tvor ca neba i zemq e, i posebno ~oveka, sa po-
sebnom ~a{ }u obdar enoga, i ` i vo u~e{ }e t oga Boga u i st o-
r i ji svet a i ~oveka, jest e ona osnovna bi bl i jska, judeo-hr i { -
}anska cr kvena per spekt i va u t eol ogi ji . U wi hovo doba na
Zapadu, pa ponegde i u samoj Vi zant i ji , t eol ogi ja po~i we
da bi va shol ast i ~ka, t j. { kol ska, da bi va si st emat i zovana
u si st em i deja, gde Bog post aje pr i nci p koji m se t uma~i svet ,
i l i r eal nost , i t ako se zabor avq a da je t o @i vi , Li ~ni ,
bi bl i jski Bog, Onaj sa Koji m se JAKOV r vao, Onaj Koji se
javi o u Hr i st u, Koga je Hr i st os kao Jedi nor odni Si n ot -
kr i o i objavi o u svet u (Jn. 1, 1718), Koga Duh Svet i posve-
do~uje i za Koga st r adaju Mu~eni ci , Koga svedo~e Svet i t e-
q i , i za Koga ` i ve svi i st i nski hr i { }ani . To je Bog Tr oji ca
u zajedni ci sa nar odom Svoji m, dakl e: Bog u Cr kvi . To
ni je samo Bog Tvor ac svet a, Bog pr i nci p bi }a, Uzr o~ni k
svega, i t d., nego je t o @i vi i I st i ni t i Bog u Tr oji ci , javq en
u svet u i u Cr kvi , kao ` i voj sl i ci Svojoj pr ojavq en, u Cr kvi
kao zajedni ci q udi po sl i ci Bo` i joj, koji se okupq aju na
sabor Svet e Tr oji ce, onako kako je t o u~i t eq Svet e Br a}e,
Svet i F OTI JE, i r ekao. Ovaj i zr az kod svet e Br a}e ni je do-
sl ovno pr i sut an, al i u ~i t avoj wi hovoj t eol ogi ji l e` i u
pozadi ni t a mi sao, mi sao Sv. F OTI JA i z Besede (20. omi l i ja)
posve}ene P r vom Vaseq enskom sabor u. Ta bi bl i jsko-svet o-
ot a~ka i st i na da je Svet a Tr oji ca, na Svome P r edve~nom
Savet u, scrkvi v{ i se kao Savet , kao Sabor , odl u~i l a da
st vor i svet kao sl i ku Svoju, kao novi Sabor i novi Savez,
t j. Zajedni cu q udi st vor eni h po sl i ci Zajedni ce Svet e Tr o-
ji ce, od Koji h svako Li ce, svaka I post as Ot ac, Si n i
Duh Svet i jest e pot puni Bog i u i st o vr eme i maju jedno
Bo` anst vo, jednu Bo` ansku P r i r odu u pot punoj zajedni ci
i me| usobnome Jedi nst vu, pa je t ako opet Jedan hr i { }anski
Bog. Ta i st i na je pr ava ver a i pr avo bogosl ovq e Svet e Br a}e
i ~i t avog P r avosl avq a.
Ovu i ovakvu ver u u Svet u Tr oji cu pr opovedaju i sve-
do~e Svet a Br a}a, a nar o~i t o je det aq no i zl a` e Svet i KI -
RI LO u svom poznat om I zl o` ewu o pravoj veri . Ovo del o,
kao { t o znat e, ospor avano je od i zvesni h, najpr e r uski h (u
pr o{ l om veku) a zat i m pogot ovu l at i nski h nau~ni ka, jer
i m ne odgovar a zat o { t o je i zr azi t o pr avosl avno, i zr azi t o
pr ot i v nova~ewa u ver i , kao { t o je l at i nsko nova~ewe Fili-
oque. Me| ut i m, zasl uga je ost al i h r uski h pr avosl avni h na-
u~ni ka i br a}e Bugar a, Gr ka, pa i nas Sr ba, da smo pokazal i
da je ovo I zl o` ewe o pravoj veri Svet og KI RI LA wegovo au-
t ent i ~no del o, jer se u mnogi m moment i ma pokl apa sa wi -
hova dva @i t i ja, KI RI LOVI M i METODI JEVI M, koja su napi -
sana pod ut i cajem same Br a}e, jer su ~est o put a ~i t avi pasusi
dosl ovno wi hovi , a pi sal i su i h si gur no wi hovi svet i u~e-
ni ci . U t om, dakl e, I zl o` ewu, Sv. KI RI LO op{ i r no i zl a` e
svoju i svoga Br at a ver u pr avosl avnu. On t ako i st o i zavr -
{ ava t o svoje I spovedawe vere, koje pr edst avq a jedno epi -
skopsko i spovedawe ver e.
I zl a` e najpr e svoju ver u u Svet u Tr oji cu. To je pr vi i
gl avni momenat ovog I spovedawa, u kojem i mamo Svet u Tr o-
ji cu povezanu sa i st or i jom spasewa, sa i st or i jom Cr kve, sa
` i vom r eal no{ }u saveza i l i zavet a Boga i Bo` i jeg nar oda.
U St ar om Zavet u t o je I zr ai q , u Novom Zavet u t o je Novi
I zr ai q Cr kva. Dr ugi momenat i dr uga t a~ka koja dopu-
wuje wi hovu ver u, wi hovo bogosl ovq e, jest e Tajna Ovapl o-
}ewa: i zl agawe ver e kako se Jedan od Svet e Tr oji ce ovapl o-
t i o i post ao ~ovek ost av{ i Bog, i kako je Tel o Svoje
Cr kvu i spuni o Svoji m Bo` anst vom i Svoji m ~ove~an-
st vom, i mi se sada spasavamo kao ~l anovi t og Bogo~ove~an-
skog Tel a Hr i st ovog. Wi hova, dakl e, ekl i si ol ogi ja, t o jest
nauka o Crkvi (= crkvosl ovqe), t u je pot puno ver na ekl i si ol o-
gi ji Sv. Apost ol a P AVLA, i ako ni je t ako op{ i r no i zl o` ena,
ona je t ako| e ver na i ekl i si ol ogi ji Svet i h Ot aca, posebno
ekl i si ol ogi ji Svet og F OTI JA, wi hovog u~i t eq a. P o t oj ek-
l i si ol ogi ji : Cr kva je sl i ka Svet e Tr oji ce, zajedni ca Boga
i Wegovog nar oda; Cr kva je Tel o Hr i st ovo, zajedni ca Duha
Svet oga. Sve pak t o konkr et no je i zr a` eno i pr ojavq eno
kao narod Bo` i ji okupq en na Li t ur gi ji da se pr i ~e{ }uje
Tel om Hr i st ovi m, i da sam of or mq uje, pr ojavq uje i i spo-
q ava sebe kao t o sabor no Cr kveno Tel o, vi dq i vo i st or i jsko
Tel o Hr i st ovo.
Zat o su Svet a Br a}a t ako i nsi st i r al a i na t o t r eba
posebno skr enut i pa` wu u na{ e vr eme na pot r ebi punog
bogosl u` benog ` i vot a svakog nar oda, kr { t enoga i u~l a-
wenoga u Cr kvu Hr i st ovu. To je podl oga one wi hove bor be
za nar odni sl ovenski jezi k u bogosl u` ewu. To ni je bi o u
pr vom r edu naci onal ni i l i kul t ur ni el emenat , kako obi -
~no neki i st or i ~ar i (svejedno koji h t endenci ja, i st o~ni h
i l i zapadni h) nagl a{ avaju. Mal o je t o. Za Svet u Br a}u je
bi l o gl avno da se bor e da svaka cr kvena zajedni ca, u svakom
nar odu, za` i vi puni m ` i vot om, jer je svaka Tel o Hr i st ovo
i korvvo = zajedni ca Duha Svet oga. Bez t og punog ` i vq ewa
nema pune ver e, i zr a` aja pune ver e, nema sl ovesne sl u` be
Bogu.
I sad, u pr odu` et ku, da ka` emo: za{ t o se onda Svet a
Br a}a bor e za samost al nu Cr kvu na t er enu Mor avske i P a-
noni je? Da bi pr i padal i Car i gr adu a ne Ri mu, i l i obr at no:
da bi pr i padal i Ri mu a ne Car i gr adu? Ne. Napr ot i v, oni
se bor e za t aj pokr { t eni nar od da bude Nar od Bo` i ji (=
Crkva). A bi o je t o pokr { t en nar od (ni su oni pokr st i l i
mor avske Sl ovene), al i t i Sl oveni ni su pot puno do` i vel i
Jevan| eq e, ni je Jevan| eq e post al o t el o i kr v wi hova, ni je
i m bi l o ` i va ver a, ni su se bi l i jo{ ocr kvi l i (= ocrkveni l i ),
ohr i st ovi l i , ni su bi l i ol i t ur gi sani dot i ~ni Sl oveni u
Mor avskoj i posl e u P anoni ji , t aj mnogopl emeni Sl oven-
ski nar od, kako st oji u @i t i ju. Zat o oni unose u wega ` i vi
cr kveni ` i vot i nar odno sl ovesno bogosl u` ewe na svome
jezi ku, a t aj ` i vot se sav sabi r a oko Svet e Li t ur gi je. Taj
cr kveni ` i vot ne i de mi mo kanonskog por et ka Cr kve, zat o
se oni bor e za kanonski por edak, t e i du da dobi ju r edovno
nor mal no kanonsko r ukopol o` ewe za sve{ t eni ke i epi sko-
pe. P o jedni ma, Svet a Br a}a kr e}u u Car i gr ad, pa i h na
put u za Ri m u Veneci ji pozi va Ri mski epi skop papa, i
oni zat o skr e}u u Ri m, jer su bi l i na t er enu jur i sdi kci je
Ri mske P at r i jar { i je. A Cr kva je t ada na I st oku i Zapadu
bi l a jedna i nepodeq ena. P o dr ugi ma, oni od po~et ka i du
pr avo u Ri m. To ni je t ol i ko bi t no. Jer , Cr kva je t ada bi l a
jedna, i oni i du da dobi ju r edovno, kanonsko r ukopol o` ewe.
Za ekl i si ol o{ ko shvat awe i saznawe Svet e Br a}e, za
wi hovo poi mawe Cr kve, za wi hovu Ekl i si ol ogi ju, r ukopo-
l o` ewe ni je neko l i ~no svojst vo i l i pr i vat na svoji na t a-
da{ weg pat r i jar ha F OTI JA u Car i gr adu, i l i pape NI KOLE u
Ri mu, nego je t o dar Duha Svet oga Cr kvi Bo` i joj, kr oz F O-
TI JA i l i kr oz NI KOLU. U moment u kada se t o r ukopol o` ewe
pr eda, ono vi { e ni je svoji na F OTI JEVA i l i pape NI KOLE,
i l i svejedno koga na ovome svet u, da on i ma vl ast nad wi m,
i l i da je t o sr edst vo pod~i wavawa i l i supr emaci je. Cr kva
post aje puna Cr kva ~i m dobi ja svog kanonski r ukopol o` e-
nog pr avover nog Epi skopa.
Ovo jo{ ne zna~i da Sv. Br a}a r u{ e post oje}i cr kveni
kanonski por edak, r eci mo: or gani zaci oni i admi ni st r at i v-
ni por edak vr at i }u se jo{ na t o , al i je vr l o va` no da,
dobi v{ i hi r ot oni ju, bi l o i z Ri ma i l i Car i gr ada, oni t i me
ne smat r aju da nekome pr i padaju i l i pot padaju, t j. da su pod-
~i weni , da su mawi , zat o { t o podl e` u jednom i l i dr ugom
Epi skopu, t j. Ri mskom i l i Car i gr adskom P at r i jar hu. Ne
podl e` u, u st var i , wi ma nego bl agodat i Duha Svet oga koja
se i zl i va pr eko t oga kanonskog Epi skopa koji i h r ukopo-
l a` e. Oni post aju wi ma sabra}a i sasl u` i t eqi u Hr i st u.
To je bi l o wi hovo saznawe i ose}awe Cr kve u Hr i st u, i t o
mo` emo zakq u~i t i i z wi hovi h r e~i , nar o~i t o i z zavr { ni h
mol i t ava Sv. KONSTANTI NA u Ri mu (kako i h donosi @i t i je):
Gospode Bo` e moj, Koji si st vor i o sve an| el ske best el esne
si l e, i nebo i zemq u () i koji si st vor i o ~oveka i svu t var
() posl u{ aj mol i t vu moju i sa~uvaj ver no st ado Tvoje ne
F OTI JEVO ni NI KOLAJEVO, papi no i l i pat r i jar hovo, kojemu
si pr i st avi o mene, smi r enog i nepot r ebnog i nedost ojnog sl u-
gu Tvoga; i i zbavi t o st ado od bezbo` ne i paganske zl obe oni h
koji hul e na Tebe, i od pagube t r ojezi ~ne jer esi . Uzr ast i Cr kvu
Tvoju mno{ t vom ver ni h, sve i h u jednodu{ nost i sjedi wuj; u~i -
ni i zabr ane q ude Tvoje dakl e: Cr kvu, jer Cr kva je t o i za-
brani narod Bo` i ji da budu jednomi sl eni u i st i ni t oj ver i ,
i u pr avom i spovedawu; i udahni u sr ca wi hova Re~ Tvoga
Usi novq ewa ako ovde Re~, sl ovenski Sl ovo, shvat i mo bukval -
no, t j. ako se ovaj i zr az odnosi na Hr i st a kao Sl ovo Bo` i je,
onda je t o mol i t va da se Hr i st os usel i u sr ca ovi h ver ni h (sr .
Ef . 3, 1420), dakl e, ove Cr kve Bo` i je u Mor avskoj, i da svi
oni budu zai st a si novi Bo` i ji . Jer je Tvoj dar nast avq a
Svet i KI RI LO { t o si nas nedost ojne udost oji o da pr opo-
vedamo Jevan| eq e Tvoje. I ono { t o si meni dao, ja sada Tebi
kao Tvoje pr edajem. (Ovo je skor o kao l i t ur gi jski vozgl as:
Tvoje od Tvoji h, Tebi pr i nosi mo za sve i za sva.)
Skor o je i st ovet na i zavr { na mol i t va Svet og METODI JA
wegovi m u~eni ci ma, a t o je wegova r e~ upu}ena i m na samr t i
(opet pr ema @i t i ju):
Qubq eni moji , znat e kako su si l ni i zl obni jer et i ci , znat e
kako i zopa~uju Re~ Bo` i ju; ~uvajt e se od wi h. Ja se nadam na
vas i mol i m se Bogu za vas, ne kl oni t e duhom, budi t e ~vr st i u
ver i , t o vam zapoveda Apost ol P avl e kr oz moja ust a on se
ose}a nasl edni kom Apost ol a P AVLA i u i me wegovo i m govor i ,
dakl e, ose}a se nasl edni kom Hr i st ovi m a ne del egat om
papi ni m. Svemogu}i Bog Ot ac i od Wega pr edve~no r o| eni
Si n, i Duh Svet i , Koji od Oca i shodi , neka vas uput i u svaku
i st i nu r e~ i z JOVANOVOG Jevan| eqa 15, 20, dakl e, i z opr o{ t ajne
r e~i Hr i st ove Apost ol i ma, i neka vas sa~uva nepor o~ne.
Ovo saznawe cr kvene puno}e jest e ono { t o domi ni r a
kod Svet e Br a}e, i pr ema t ome oni su zai st a ravnoapost ol ni ,
jer pr esa| uju puno}u Apost ol ske Cr kve Hr i st ove u svoj na-
r od, ~i me se t a Cr kva i zjedna~uje sa svi ma ost al i ma Cr -
kvama Bo` i ji m po svet u. To pokazuje i wi hovo pona{ awe
kad Svet i METODI JE i de u Ri m, i l i i de u Car i gr ad, al i on
ose}a da je Epi skop Cr kve koju mu je Bog pover i o, gde ga je
Bog posl ao i post avi o, u Mor avskoj i u P anoni ji ; i pona{ a
se t ako da do mu~eni { t va i spoveda i odst ojava t o. Odst oja-
va ne neku danas shva}enu aut okef al i ju (gde je aut okef al i ja
shva}ena t ako da samo budemo naci onal no objedi weni , i l i
da br ani mo svoja pr ava, kao { t o se t o po nekad pr enagl a-
{ ava za navodnu bor bu Sv. SAVE da o~uva Sr pst vo od Gr ka,
{ t o su i zmi sl i l i na{ i i st or i ~ar i , i t o ni je smi sao pr ave
cr kvene aut okef al i je), ve} pr avu cr kvenu aut okef al i ju koja
puno}om bl agodat i , da ka` emo: puni m pl u}i ma cr kvenog
bi }a, vodi i spasava jedan nar od kao Cr kvu, bez i kakve smet -
we i ogr ani ~ewa, i da Cr kva svakog mest a i ma svoje Epi sko-
pe i svoju nar odnu Li t ur gi ju, da se na svakom mest u pr i nosi
@r t va Gospodwa, kako je ve} P r or oci ma od Boga obe}ano
(Mal ah. 4, 11) i kod Apost ol a u Novom Zavet u ost var eno, t e
da svaka Cr kva bude puna kat ol i ~anska Crkva (po r e-
~i ma Sv. I GWATI JA BOGONOSCA); da post ane ono { t o u P r a-
vosl avq u ka` emo: zai st a sest ri nska Cr kva u zajedni ci
ki noni ji Cr kava Bo` i ji h po vaseq eni . To je osnova Ek-
l i si ol ogi je Svet e Br a}e. Tako post avq eni , oni po{ t uju ka-
nonski por edak Cr kve. Ako su na t er enu Car i gr adske P a-
t r i jar { i je, r adi r eda i por et ka u Cr kvi , oni po{ t uju t aj
or gani zaci oni por edak, a ako su na t er enu Ri mske P at r i -
jar { i je, oni t ako| e po{ t uju t u jur i sdi jci ju, al i smat r aju
da kanonski i admi ni st r at i vni por edak, post oje}i r ang i
pr venst vo ~ast i , ne povr e| uju apost ol sko-svet oot a~ki , epi -
skopal ni , l i t ur gi jski , Evhar i st i jski kar akt er puno}e svake
Cr kve Bo` i je u Hr i st u i Duhu Svet ome. Jer u moment u kad
se t aj por edak povr edi onda se puno}a svake l okal ne Cr kve
dovodi u pi t awe, al i i st o t ako, ako bi , npr . t aj kanonski
por edak povr edi o i l i gazi o puno}u svake Cr kve, onda on
pr est aje da va` i . U t om sl u~aju i svaki je pr avosl avni Epi -
skop pozvan da t aj i t akav ant i cr kveni por edak (kakav je
posl e i nast ao sa uzdi zawem papst va) odbaci , jer je nasi q e
nad ` i vi m bi }em i bl agodat nom puno}om Cr kve.
Samo bl agodat na puno}a l okal ne Cr kve, epi skopal no
or gani zovane, t o je su{ t i na bi }a Cr kve, ja bi h r ekao: t o je
vi { e nego dogmat ska st r ukt ur a Cr kve, t o je nei zmewi va ek-
l i si ol o{ ka, Evhar i st i jska st r ukt ur a Cr kve, i ona je neo-
t u| i va, ve~na i nepomenq i va. Me| ut i m, kada post oji t a bi t -
na, bl agodat no-kanonska st r ukt ur a, t a unut r a{ wa Svet odu-
hovska gr a| a (= gra| evi na) i l i t akvo Hr i st ovo t el o (= orga-
ni zam) samog bi }a i ` i vot a Cr kve Bo` i je, onda je nor mal an
i pot r eban i spoq a{ wi kanonski por edak. Zat o i ka` e Apo-
st ol P AVLE u Prvoj Posl ani ci Kori n}ani ma (u kont ekst u cr -
kveno-evhar i st i jskom: 14, 27) Sve neka bi va s,oq)v ko'
kots ts,rv = bl ago~i no i po poret ku. To i st o govor e i Svet i
Kanoni .
U vr eme Svet e Br a}e bi l a je Jedna i jedi nst vena Cr kva
i na I st oku i na Zapadu, i u woj je post ojao i post oji i zvesni
ust aq eni kanonski por edak, r ang po ~ast i , post oje i zvesni
cent r i , kakvi su bi l i Ri m i Car i gr ad, i Svet a Br a}a t o
po{ t uju, kao { t o i danas P r avosl avne Cr kve po{ t uju svoj
kanonski por edak, svoje di pt i he u koji ma je zasvedo~en po-
r edak ~ast i , al i t aj por edak ne povr e| uje bi }e i puno}u ni je-
dne Cr kve, upr avo ono za{ t a su se Svet a Br a}a i bor i l a: ne
povr e| uje pravu veru i puno}u cr kvenog ` i vot a i cr kvene
bl agodat i svake l okal ne, kat ol i ~anske (= svecel e, saborne) Cr -
kve Bo` i je.
Zat o je Ekl i si ol ogi ja Svet e Br a}e i zr azi t o P r avosl a-
vna ekl i si ol ogi ja. Na` al ost , oni su zat o t ako i bi l i pr o-
gawani od t ada navi r u}i h t endenci ja jedne dr uge i dr uga-
~i je ekl i si ol ogi je, koja je u ono vr eme ve} bi l a po~el a na
Zapadu, a uskor o je i pr eovl adal a u Ri mskom P at r i jar hat u
sa poznat om r ef or mom kl i nskom i papskom, zapo~et om od
GRI GORI JA HI LDEBRANDA (11. vek), a pr e wega je jo{ papa NI -
KOLA I, u vr eme Sv. Br a}e, pod ut i cajem F r anaka, po~eo { i -
r i t i papske pr et enzi je. Tu su F r anci , t j. Ger mani sa seve-
r a, nanel i Lat i ni ma zl u usl ugu; f r ana~ki duh je nadvl adao
u Ri mu i nema~ki duh je por obi o Lat i ne. St ar i hr i { }ani
Lat i ni ni su bi l i ba{ t akvoga duha, i st ar a Lat i nska P a-
t r i jar { i ja jo{ je bi l a P r avosl avna, bez obzi r a na mawe
r azl i ke u obi ~aji ma i pr aksi . Na` al ost , u vr eme Sv. F OTI JA
i Sv. Br a}e po~eo je i u Ri mu da se name}e f r ana~ki duh i
ment al i t et , a neke pape su bi l i Ger mani , pa su i Ri msku
Cr kvu poger mani l i , r e~eno jezi kom naci onal ni m, i Ri m je
podl egao t i m t u| i m ut i caji ma, i ~ak pr i hvat i o i zmenu ver e
u Si mvol u. Se}at e se pape LAVA III (795816), da se on uspr o-
t i vi o i dugo odupi r ao uvo| ewu Filioque u Si mvol ,
*
a t o je bi l o
od F r anaka namet ano, dok ni je nema~ki ut i caj pr eovl adao
i onda je Filioque nasi l no uvedeno, pa je pot om post al o no-
vot vor eni dogmat ver e, a dot l e ga ni je bi l o ni za samu l at i n-
sku, Ri msku Cr kvu. Svet a Br a}a su bi l a i del al a upr avo u
t oj pr el omnoj epohi , i poku{ al i su da dr evnom apost ol skom
ver om i ` i vi m pr edawem Cr kve zaust ave f r ana~ko nova~e-
we i i zvi t oper ewe u ver i i por et ku Cr kve, i zat o su bi l i
goweni i na kr aju pr ot er ani i z Mor avske i P anoni je. Wi -
hovi u~eni ci su t ada do{ l i nama, Ju` ni m Sl oveni ma, kao
{ t o je dobr o poznat o. Tada smo i mi Sr bi kona~no pokr { t eni .
Ht eo bi h da zavr { i m ovo pr edavawe sl ede}i m zakq u~-
kom: da t eol ogi ja i ekl i si ol ogi ja Svet e Br a}e jest e i zr azi t o
pr avosl avna, apost ol ska, svet oot a~ka ver a i pr aksa dr evne
nepodeq ene Cr kve. Mo` emo ~ak da ka` emo da je t o bi l a
vi zant i jska ver a i pr aksa I st o~ne Cr kve. Svet u Br a}u je
pr avosl avna Vi zant i ja r odi l a, i odgaji l a, i posl al a mi r ne
du{ e da i dr uge nar ode pr epor a| aju u Hr i st u, i osposobq a-
vaju za punu Cr kvu, ne za mal u decu i nedono{ ~ad, nedo-
r asl u i nezr el u, kako }e Ri m, na` al ost , r adi t i i do danas
smat r at i : da samo Ri m i ma zr el ost i puno}u Cr kve, nego
za br a}u r avnu sebi , u zajedni ci sve br a}e Hr i st ove. Jer je
Hr i st os ht eo da nas sve sa Sobom i zjedna~i , i ko onda i ma
pr avo da neke dr ` i kao nedono{ ~ad, kao nedor asl e? Zat o
su Svet a Br a}a bi l a osl obo| ena uski h q udski h shvat awa,
bi l o da su ona pot i cal a i z Car i gr ada i l i i z Ri ma. A
poznat o je i st or i jski da su t akve uskost i mawe pot i cal e i z
Car i gr ada, jer je Vi zant i ja bi l a i t ekako vaseqenska, sabor -
na, ~ega smo dokaz mi pr avosl avni Sl oveni , koji smo i z
Vi zant i je kr { t eni i i zr asl i , i Cr kvom Hr i st ovom dor asl i
da joj budemo br a}a i sest r e, da na{ e l okal ne epi skopal ne
Cr kve budu sest ri nske P r avosl avne Cr kve u zajedni ci i
op{ t ewu Jedne Svet e Sabor ne i Apost ol ske Cr kve Bo` i je
u Hr i st u, od Oca Ro| enome i r adi nas Ovapl o}enome, i u
Duhu Svet ome, od Oca I shode}em i u Cr kvi obi t avaju}em.
Tako je bogosl ovqe i crkvosl ovqe Svet e Br a}e bi l o, i
ost al o nama u nasl e| e, kao P r avosl avno, Apost ol sko-svet o-
ot a~ko ` i vo P r edawe Ver e, t j. I st i ne i pr akse Cr kve Hr i -
st ove.
1985
*
P apa LAV III (795816) dao je da se na 2 sr ebr ne pl o~e i spi { e Si mvol
vere, bez Filioque, i i st akne u Hr amu Sv. P et r a u Ri mu, sa dodat i m
wegovi m r e~i ma: Ja, Lav, post avi h ovo i z q ubavi i r adi odr ` avawa
P r avosl avne ver e.

Свети равноапостоли Кирило и Методије

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Свети равноапостоли Кирило и Методије

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S VE T I RA VN O A P O S T O L I K I RI L O I ME T O DI J E ( 2 4 9 2 8 0 ) 249 248 RU K O VE T T RE ] A

To je Svet i GRI GORI JE svedok @i voga Hr i st a, i nama je

Kada se kr ajem 862. godi ne pojavi l a u Car i gr adu dr ` a-

I zai st a, Svet i METODI JE je kr enuo nat r ag u Mor avsku

Ovako ja i spovedam svoju veru, zajedno sa moji m pri sni m

Bogosl ovq e Svet e Br a}e je svo u znaku osnovne i cel osne

You might also like