1

SADR@AJ
MOGUNOSTI SUZBIJANJA VARROE JACOBSONI U ZATVORENOM LEGLU PROVERA STEPENA ZARAENOSTI PELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU IVOT I RAZMNOAVANJE VARROE NAIN UNITENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU SUNCE NA LETU BROJ PELINJIH DRUTVA I PELARA U JABLANIKOM OKRUGU KAKO DOI DO SUNCOKRETOVOG MEDA PRAVILNO UZIMLJAVANJE PELINJIH DRUTAVA GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH PRINOSA ZLATNO ZRNEVLJE ZA PELARE POSLE NACISTA U ASOPISU PELAR UMARIRALI KOMUNISTI PELE U BARAKU VIC PELARIZMI 4 6 6 8 12 15 18 22 28 31 32 33 33

MOGUNOSTI SUZBIJANJA VARROE JACOBSONI U ZATVORENOM LEGLU

Na poetku u citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pelarske organizacije) Dr V. Rittera (1997) sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam uestvovao): "SVE TO URADIMO NA SUZBIJANJU VARROE U KONICI PRE JULA, POMAEMO ZIMSKIM PELAMA. KASNIJIM SUZBIJANJEM POMAEMO PROLETNJEM RAZVOJU PELA U SLEDEOJ GODINI". Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: "NAJVANIJE OD SVEGA JE DA PONEMO UNITAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGUE U PELARSKOJ SEZONI". To je ustvari period intenzivnog razmnoavanja pelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pele intenzivno grade sae i pojavljuje se viak mladih pela koje dovode pelinju zajednicu u roidbeno stanje.

AUTOR: Mr pelarstva Naum Bandov, Frukogorska 25, 22327 Maradik Tel: 022/506-676, 063-599-260. E-mail: bandzov@neobee.net SARADNICI: Ing. agronomije smer stoarstvo Vladimir Bandov i Dobrila Bandov

Taj period intenzivnog razvoja pelinje zajednice moemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnoavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pelara poto ne primeuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pelinje drutvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama elija sa leglom i ne moemo ni da naslutimo katastrofu koja se pribliava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade Varroa poinje da se naseljava u sve manjem broju elija radilikog legla, to znaajno oteuje zimske pele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraenosti, dolazi do pojave oteenih zimskih pela pa ak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti bioloka celina pelinjeg drutva (odnos 2 : 1 u korist kunih pela. U ovom periodu esto se deava da letnje pele naglo poinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se ivost pelinjih drutava smanjuje a kod nekih se za nekoliko dana ta ivost drastino sman-

juje. Konice ostaju bez pela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa povrinski perforiranim izbuenim leglom. Ako odstanimo votani poklopac sa jedne takve elije, vrlo esto emo nai i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje pelinjeg drutva u ovo doba je na aljkav rad na poetku nove sezone. Pelinja drutva koja krajem zime to jest na poetku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo se razvijaju. Koliko e zdravih, a koliko oteenih mladih pela izai zavisi od stepena zaraenosti. Matica tada nosi jaja u ogranienom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jefti, 1961) i ukoliko je broj Varroa vei od novo izleenih larvi tada vie Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oteene pele e biti izbaene iz elija i prilikom prolenog pregleda moemo ih videti na podnjai zajedno sa otpatcima voska, a ak neke mtrve larve moemo videti i na letu. Postavlja se pitanje da li u tom sluaju, u februaru ili poetkom marta moemo da spreimo potpuno propadanje pelinje zajednice. Uobiajeno je da napadnute 5

zajednice leimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspenost ustvari isto tolika kao da smo ih leili u februaru ili martu. Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledee pojave. enke Varroe u februaru i martu su praktino neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 96 % pelinjeg legla je zdravo. Iako u elijama ima poloenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja propadaju. Krajem zime i poetkom prolea, odnosno sve do poetka intenzivnog unosa nektara i polena, sve Varroe koje se nalaze na pelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.

donje strane stomaka gde se na lancima moe primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe. 2. Ako nismo veti u hvatanju pela, uzimamo veu staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (moe i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promukamo je, a pri tome krpelj otpada sa pela. Ako na 100 pregledanih pela naemo samo jednu Varrou dolazimo do zakljuka da ih u konici ima previe za to doba godine, i da je potrebno neto preduzeti radi njihovog suzbijanja. Poznato je da pojedine konice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u jo nekoliko konica.

PROVERA STEPENA ZARAENOSTI PELINJE ZAJEDNICE U OVOM PERIODU

Ova provera se vri kada su vremenski uslovi dobri i to na dva naina. 1. Uzimamo iz konice jedan okvir sa pelama, palcem i kaiprstom hvatamo pelu za oba krila i posmatramo je sa 6

IVOT I RAZMNOAVANJE VARROE

Kako bi lake razumeli pojave u pelinjem drutvu, kao i odabir pravog momenta i naina suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o ivotu i razmnoavanju Varroe. enke Varroe nose 5 jaja u eliju radilikog legla od kojih se izlee 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnoavane,

dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde moe da se izlee i do 5 odraslih jedinki sposobnih za dalje razmnoavanje (u jednu eliju jaja moe poloiti vie Varroa). enke Varroe oplouju se u unutranjosti elije. Mujaci uginu a enke se prilepe na dnu elije kada je elija otvorena. Kada se enka Varroe izlee, u roku od 5 - 6 dana polno sazreva, odnosno poinje da nosi jaja. Kad se elija otvori iz nje ispadaju uginuli mujaci i nesazrele enke koje su manje i svetlije su boje i njh moemo nai meu votanim otpadcima na podnjai. Neke od enki Varroe takoe otpada na podnjau konice dok trae adekvatnu eliju gde e poloiti jaja. Varrou vie privlai pelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i poetkom prolea skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima vie Varroa, veinom su svetlije boje. Intenzitet razmnoavanja Varroe prema istraivanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno

povean. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i ivih Varroa u konici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je doao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u avgustu ili septembru znai da u konici ima 5002000 ivih Varroa u elijama. Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroenost pelinjih zajednica vae sledei zakljuci i uputstva. 1. Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja otpadne manje od 100 krpelja, pelinja zajednica nije ugroena. 2. Leenje u zimskom periodu je potrebno ako je pelinja zajednica mnogo zaraena to jest ako je vea od 12%, to znai da na 100 pela naemo vie od 12 Varroa. U zajednicama u kojima je zaraenost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro (Martinov 1983). Melzer (1985) napominje da tetno delovanje Varroe kada u pelinjom drutvu ima priblino 5000 Varroa. Kada ih ima 8000-10000 teta postaje oigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa 7

ona propada nestaje. Najnoviji ,,Standardni kvaliteti pelinjih podatci (Pistoia, 1997) opom- proizvoda, bolesti pela i reziinju da zajednica propada kada due,, odran u Ohridu - Makeu njoj ima 5000-6000 Varroa. donija pod pokrovitelstvom APIMONDIJE, gde sam usmeno prezentirao 2 referata. (Bandov NAIN UNITENJA VARROE U ZATVORE- N. 1990, Pelar br. 8 str. 241 242 i 243 - 245). Ovu metodu NOM LEGLU o biolokom suzbijanju VARIzolatorska ekoloka meROE primenjivao sam je od kada toda Magistra pelarstva sam uveo novi sistem pelarenja Bandov Nauma. 1988 god., "Kombinovani metod Na kraju da iznesem i moju pelarenja sa dvojnim drutvima". najnoviju sadanju metodu suzbiOvu najnoviju metodu janja Varroe u zatvorenom leglu, koju je nazvam jo i potpuno koju je primenjujem sa raznim ekolokom metodom, primenpoboljanjima od 1984. godine jujem je u periodu od 01. 15. kada sam imao usmeno izlaganje avgusta kada sreujem pelinja na 3-em Internacionalnom sipozidrutva za zimu i kada elim da juma o Varroi odran u Splitu sauvam zdrave zimske pele Hrvatska u saradnji sa Svetskom koje su garancija dobrog propelarskom organizaciom APIletnjeg razvoja i dobijanja viMONDIJOM (Bandov N., 1984, sokih prinosa pelinjih proizPelar br. 11 str. 329 - 330;) i I voda u narednoj godini. (Slika 1) Meunarodnom simpizijumu

Slika 1 Zbog naunog saznanja da se Varroa nalazi oko 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan

va

Autor Mr Naum prvi sleu Radno pretsednitvo 8

dosadanji lek ne deluje, kom- nakapljem 2-3 kapi alkoholpletno zatvoreno leglo iz dvojnog nog rastvora fluvalinata (2:1) drutva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obino u ploditu osnovnog drutva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomono gornje drutvo je neto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodite osnovnog drutva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim jo dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa neto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa noenjem jaja i tako Slika 2 da do kraja septembra stvorivrlo jako drutvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pela, koje e vrlo uspeno prezimiti, i da bi krajem januara matica poela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove pae razvilo vrlo mono drutvo sa oko 60000 pela. Da napomenem da u novembru kada nema vie legla izvrim jedno tretiranje zadimljavanjem pomou samogoreih filter papiria (KNO3) na koje Slika 3 9

Na kraju da napomenem da pelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih konica i 20 za nauna saznanja i proizvodnju VISOKO KVALITETNIH HIGIJENSKIH MATICA I ROJEVA Rofusovim sistemima.. Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali unitenje Varroe pomou trutovskog i radilikog legla moemo proitati jo neka zapaanja. Te metode su najefikasnije kad su pelinja drutva jako zaraena Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pelinjacima od 30-50 konica, dok nisu prihvatljive za velike pelinjake. Pored toga intenzivno oteenje legla, oslabljuje pelinje drutvo i poremeuje se bioloka celina. Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko sae i drugu grupu kod kojih je bilo ogranieno trutovsko leglo, na poluokviru LRovog normalnog rama (Slika br. 5) i zakljuio je da u prinosima meda nije bilo znaajnih razlika izmeu te dve grupe.

DISKUSIJA

Slika 4 Pune linje prestavljaju zatvoreno leglo, a isprekidane prestavljaju veinom otvoreno leglo Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomonog drutva (5-7 okvira) zajedno sa pelama bez matice, stavim u praznu LR konicu koju ja nazivam "Izolator" koja se se sastoji od 2 nastavka i moe da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna drutva sa 20 okvira zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 elija) iz kojih e izai oko 30000-35000 mladih zdravih pela, koje kasnije koristim za pojaavanje slabijih drutava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izau sve pele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjau zajedno sa velikim brojem Varroe. 10

Poluokvire sa trutovskim saem moemo da ih postavimo za izgradnju u medite jo prethodnog leta, tako to u prolee moemo da ih premestimo u plodite. Trutovsko leglo je bioloka potreba pelinjeg drutva i ako pele imaju dovoljno trutovskog saa nee kvariti radiliko sae.

Sl. 5 Toma (1987) navodi da enke Varroe poinju da nose jaja u radiliko leglo, kada nema dovoljno trutovskog saa. Iskustva raznih autora koji govore o biolokoim nainima otklanjanja Varroe kao na pr. Kaui i Rihar, efikasna su oko 30%. Oni kau da odsecanje votanih poklopaca iz elija sa trutovskim leglom potstie

pelinje drutvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pelinjacima do 100 konica. Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspenost suzbijanja Varroe, (Trutovsko leglo na LR-ovog poluokvira.) suzbijanja Varroe, ali slabljenje bioloke generacijske strukture osnovne pelinje zajednice, to ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda i drugih pelinjih proizvoda, barem na naem podruju gde su maj, juni i juli glavni meseci za prinos. Metoda koju opisuje AUTOR sa saradnicima pokazuje i dokazuje uspeno tehnoloko bioloko suzbijanje Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pelinje zajednice u prvoj polovini avgusta meseca. Ulazak u zimski period sa jakim drutvom i mladim i zdravim zimskim pelama, rani razvoj i stvaranje jakih drutava za maksimalno iskorienje panih prilika u maju, junu i julu bez poremeaja bioloke celine 2:1 u korist kunih pela i sa potrebnim brojem trutova. Autor je za ovaj lanak pored sopstvenih iskustava, iskustava naunika i praktiara koje je imao prilike da uje u Antverpenu i Vankuveru, koristio i lanak iz asopisa Melitagora br 45/2000. 11


16, , , , , , , , , 20 , , . . , . . , , , . , , , 12 , . ? , . , . , . . , . .

, . , , . , ( ) . . () ,

, . . . . , . , , , : 13

 (, , .) ( , .) . , , . . . , , : 14

, . , . , , . , , , , ( ) , , . ,

 , , ,

. , .

BROJ PELINJIH DRUTVA I PELARA U JABLANIKOM OKRUGU

Mr Neboj{a Arsi}

Proizvodnja meda i razvoj pelarstva kao poljoprivredne delatnosti u Jablanikom okrugu pominje se jo u XIV veku. Poveljom cara Duana iz 1348. godine, u to vreme selo Leskovac sa obe strane reke Veternice, darivano je manastiru Hilandaru. Dve godine ranije pelarsko selo Miroevce podno planine Kukavice, car Duan poklonio je mana15

stiru Sveti Stefan u Banjskoj sa obavezom da selo obskrbljuje potrebe manastira u medu i vosku, navodei imena pet pelara iz Miroevca. Sa osnivanjem Srpskog pelarskog drutva 1897. godine javljaju se prvi nagovetaji organizovanog pelarenja na prostorima dananjeg Jablanikog okruga. Na osnovu lana 15 Pravilnika Srpskog pelarskog drutva, Upravni odbor je 1898. godine izabrao za poverenika drutva za Okrug vranjski, kome je pripadao i Leskovac sa okolinom, Mihajla Burinevia iz Leskovca. Danas prema podacima SPOS a, Saveza pelarskih organizacija Srbije, Jablaniki okrug spada u sredinu koju karakterie savremeno pelarenje sa razvijenom proizvodnjom meda. Podaci o broju pelinjih drutava i pelara u Jablanikom okrugu prikazani su u tabeli 1..

Tabela 1. Broj pelinjih drutava i pelara prema podacima SPOS a u 2007. godini Na podruju Jablanikog okruga pelarstvom se bavi veliki broj pelara koji nisu organizovani u udruenja. Uporujui podatke SPOS a sa podacima M. Dojinovi i sar. Jablaniki okrug ima znatno vei broj pelinjih drutava i pelara. Broj pelinjih drutava i ukupan broj organizovanih u udruenjima i neorganizovanih pelara po 16

optinama Jablanikog okruga u 2004. godini prikazan je u tabeli 2..

Tabela 2. Broj pelinjih drutava i ukupan broj pelara prema podacima u 2004. godini U tabeli 3. uporedno su prikazani broj pelinjih drutava, broj pelara, njihova starosna struktura i njihov proseni broj konica, kao i prosena (po pelinjem drutvu) i ukupna godinja proizvodnja meda u Srbiji i Jablanikom okrugu.
Redni broj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Parametri uporeivanja
Broj pelinjih drutava Broj pelara Broj pelara udruenih u pelarskim udruenjima Starosna struktura pelara u god. Proseni broj konica po pelaru Broj pelara sa preko 150 drutava u odnosu na ukupan broj pelara Ukupna proizvodnja meda na bazi repub. pros. u t Prosena proizvodnja meda po drutvu u kg

U Srbiji
355.000 oko 20.000 42,5 54,3 29,43 1,74 6.058 17,27

U 15.379 634 58,52 NP 24,26 1,1 265 NP

Uee ili odnos u % 4,33 3,17 137,69 NP 82,43 63,22 4,37 NP

Tabela 3. Uporedni podaci vezani za pelarsku proizvodnju u Srbiji i Jablanikom okrugu 17

Uporeujui broj pelara u Jablanikom okrugu sa ukupnim brojem stanovnika okruga, moe se zakljuiti da taj odnos iznosi 0,25 % i da je na nivou republikog proseka od 0,26 % (broj stanovnika u Srbiji 7,58 miliona). Proseni broj konica po pelaru i broj pelara sa preko 150 pelinjih drutava u Jablanikom okrugu nii je od istih parametara u Republici Srbiji za 17,57 odnosno 36,78 %. Broj pelara udruenih u pelarskim organizacijama na nivo Jablanikog okruga je znatno vei od republikog proseka to ukazuje na razvojnu inicijativu pelarstva u okrugu i elju pelara za novim saznanjima i praenjem savremenih trendova pelarske proizvodnje u svetu.

Kako doi do suncokretovog meda

Branimir oi Mala Motanica Do skoro je odgovor na ovo pitanje bio jednostavan. Odvezite svoje konice na ovu pau i stvar je gotova. Nekada je kod zidara postojala izreka: ,,Oj maltere, moj svetli obraze!,, To bi trebalo da znai da, iako malo iskrive zid, malterom to porave, tako da se i ne vidi. A kod pelara je nekad postojala izreka: ,,Suncokrete, moj svetli obraze!,, Do pre nekoliko godina, ta god da je medilo ili nije medilo, suncokret je uvek medio. Nekada 18 dobro, a nekada i mnogo vie od toga. esto je prepunjao konice. Skinete krov, a zaperci u zbegu, otvorite, a med curi na sve strane, pa prosto ne zna ta da radi. Deavalo se i da nema dovoljno ambalae! Slatki problemi... A onda se okrenulo. Najpre je poelo arenilo. Naie neko promenljivo leto, hladan juli i suncokret izda! Sledee godine bude malo bolje, ali nije kao pre. Drugi put, kia. Na suncokret napade fomopsis i opet izda!

Dobro, proe i to. Posle, daje manje ili vie, ali opet, nije to to. E onda nastaju problemi. Pojavljuju se nove sorte suncokreta. Neke od njih samooplodne, a neke delimino. Selektirane tako da i bez pela daju ujednaene i visoke prinose semena, ali negde u toj selekciji se izgubila nama najvanija osobina luenje nektara. E sad je ve ozbiljno, pomislimo mi, kad ono ima jo. Sad jo semenu dodaju i Gauo. Veliki svetski semenari i zatitari, tretiraju seme neonikotinoidima, koji tite biljku tokom itave vegetacije. Pri tom su naravno otrovni ko sam avo. Procenjena perzistentnost je preko 3 godine.

Kada jednom dospeju u ljudski organizam, ne naputaju ga lako. Meutim, kada dospeju u pele, one su osuene na propast. Kada ovako sagledamo stvari, jedino to se da zakljuiti je da pred nama nije ba ruiasta perspektiva, ali da vidimo ta smo sve nauili iz ovih uspona i padova. Prvo to treba znati je da suncokret kao biljna vrsta trai veoma visoku agrotehniku. U ovome se oslanjamo na ratare. Na nama je da odaberemo teren, gde jesuncokret gajen na takav nain. Parcela na kojoj se suncokret nalazi, mora biti potpuno oiena od korova. Biljke suncokreta moraju imati snano sta19

blo, zaposednuto zdravim listovima do samog dna. Treba znati i to da bolje medi suncokret ije su biljke na veem rastojanju, odnosno sejane sa veim proredom. Zatim, sorta. Ovo je daleko delikatnija situacija. Prema mojim iskustvima, koja nipoto ne elim da nameem kao jedina, treba izbegavati Pionirove sorte (semenarska firma). Francuske sorte firme Spektra, su pokazale neto bolje ali ipak, nezadovoljavajue rezultate. Ostale sorte su vie-manje dobre, ili barem ja nisam imao loa iskustva sa njima. Najvanije je raspitati se kod vlasnika zasada, da li je seme tretirano neonikotinoidima. Ako jeste, takve parcele treba izbegavati. Najbolje sorte su naravno novosadski hibridi, koji su iz nekih razloga dosta potisnuti sa domaih njiva. Ove godine sam se sticajem okolnosti naao na parcelama zasejanim semenom instituta iz Zemun polja. Nisam siguran, da li su u pitanju domace selekcije ili introdukovane, ali su prvi utisci vie nego dobri. Ne manje vani faktori su i vreme i zemljite. Suncokret voli optimalne koliiname vlage i veoma visoke temperature. Idealni uslovi za medenje suncokreta su dobro nalvlaeno zemljite tokom 20

zime i prolea, a sunano i toplo vreme u periodu cvetanja. Ukoliko se uopte moemo osloniti na dugorone prognoze, zemljite se bira tako da u kinim letima izbor pada na peskovite i vodopropusne terene, a u sunim uslovima, na teka, ritska zemljita. Jedna od bolesti, koje napadaju ovu kulturu, je gljiva Fomopsis. U sluaju dueg kinog perida, ova gljiva moe veoma znaajno da oteti zasade, pa samim tim i dovede do izostanka medenja. Zbog toga je takoe bitno obratiti panju na prognoze vremena, prilikom izbora terena, i u sluaju najavljenih dugih padavina odabrati vodopropusne terene. Pored navedenih uslova koje treba ispuniti, postoji jedan koji je posebno nezgodan. Pronai teren koji nije optereen, odnosno zaposednut pelama. Suncokret u idealnim uslovima daje oko 40 kg nektara po hektaru. Lako se moe izraunati, da je 3 konice, maksimalan broj konica koji se sme postaviti po jednom hektaru, imajui u vidu da se na te idealne uslove svakako ne moemo osloniti, niti pele mogu pokupiti sav nektar koji se izlui. Drugi problem kod optereenosti terena, jeste nedostatak kvalitetnog po-

lena. Suncokretovom polenu fale dve esencijalne aminokiseline i on iako ga ima u izobilju, nije dovoljan za normalno gajenje legla. Naravno, po prestanku suncokretove pae moe doi do grabei ili jednostavno vetaki stvorene bespae. Ono to je meutim najgore od svega, jeste zaraavanje konica varoom iz tuih pelinjaka. Ukoliko se nae veliki broj konica na malom terenu migracija varoe je neminovna. Ako se trudite da drite varou pod kontrolom, tokom celog leta, nemojte se nabijati u zaposednute terene. Na kraju se moe zakljuiti da je gotovo nemogue ispuniti sve ove uslove, ali uopte nije tako. Potrebno je samo malo dobre volje, jer u Vojvodini ima toliko mnogo potpuno neiskorienih terena, da zaista moe da se bira. Ova godina je pokazala da suncokret medi svuda. Prema podacima koje imam, medenje je prilino ujednaeno i ove godine zavisi samo od snage pelinjih drutava. Treba pomenuti i to da je ovo veoma teka i naporna paa, koja sama znatno oslabi drutva. Na suncokret treba ii prvenstveno sa jakim i spremnim zajednicama, koje su u stanju da donesu visoke prinose, kao i

sopstvenu zimnicu i naravno da sauvaju snagu za zimovanje. Postoji uvreeno miljenje da su samo pojedini tereni medenosni a ostali nisu, to je naravno obina glupost, koja meutim dovodi do toga da se ti pojedini tereni preopterete i ta pelinja drutva neminovno pretrpe vee ili manje gubitke tokom same pae, a nroito posle nje i tokom zimovanja. to se tie tretiranja semena, onim veoma otrovnim pesticidima, moglo bi se rei, da i tu naziremo traak svetlosti, obzirom da se u mnogim zemljama ovi otrovi zabranjuju upravo sa obrazloenjem da ugroavaju pele. Moda je nerealno oekivati, da e svaka naredna godina biti medonona, to se tie suncokreta, ali u isto vreme je preterano pesimistian zakljuak da je suncokret kao pelinja paa, samo prolost. Ostaje nam da uimo i da se pametno borimo u novonastalim uslovima. Jedino takva srtategija moe osigurati opstanak ove, slobodno mogu da kaem najvanije pae za veinu pelara.

21

PRAVILNO UZIMLJAVANJE PELINJIH DRUTAVA GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH PRINOSA

Lankstrot je jo pre vie od 150 god. (1859) dao bitne zahteve za uspeno prezimljavanje proizvodnih pellinjih drutava koji vae i danas a to su: ~ DA PELINJA DRUTVA BUDU JAKA SA PELAMA ~ DA IMAJU DOVOLNO REZERVE HRANE ~ DA IMAJU GORNJU VENTILACIJU ~ DA PELE LAKO PROLAZE IZMEU RAMOVA ~ DA IMAJU VODE KAD JE POTREBNO ~ DA SVA LETA BUDU ZAKLONJENA OD RAZNIH VETROVA Farrar pedesetih godina prolog veka (1947) potpuno se sloio sa ovim zahtevima , ali dodao je jo jedan vrlo bitan zahtev koji danas ga treba staviti na prvo mesto, a to je da pellinja drutva budu zdrava. Najnovija saznanja APIMONDIJE preporuuju da to 22 prvenstveno bude bez upotrebe lekova (TEHNOLOKO~BIO LOKO~PREVENTIVNO~G ENETSKIM METODAMA ili alternativnim metodama, odnosno sve manje lekova ~ hemije). Svedoci smo zadnjih godina o velikim gubitcima pelinjih drutava , ak se spominje i do 5O% Zabrinjavajui je podatak kad znamo da se taj procenat poveava u odnosu na podatke koji su publikovani iz 1920 god. Kad su zimski gubitci bili oko 12%, 40 ~ 50 god. 15%, 1970 god. 25% , uprkos insistiranju iskusnih pelara i naunih radnika, da pelari ispune 4 osnovna zahteva kada pripremaju pelinja drutva za zimovanje, a to su: ~ Svako drutvo mora imati mladu maticu koja je nadprosenog genetskog porekla. ~ Svako drutvo mora biti smeteno u dobro konstruiranoj konici i dobro zatieno od ekstremnih klimatskih uslova.

~ Svako drutvo mora imati odgovarajuu rezervu meda i polena. ~Svako drutvo mora biti osloboeno od bolesti. Ako su ovi zahtevi ispunjeni preko godine, ali posebno u kasno leto i ranu jesen, kada se pelinje drutvo priprema za zimu, drutvo ne samo to e zadrati svoju sposobnost da se prilagodi vrlo raznolikim zimskim uslovima, ve je to garancija da e biti vrlo produktivno u sledeoj sezoni, a sa ovim dolazimo do one narodne poslovice KAKO E POSEJATI TAKO E PONJETI. Da bolje shvatimo prezimljavanje pelinjeg drutva moramo da shvatimo sutinu socijalnog ivota pela tj. da shvatimo kako se formira ZIMSKO KLUBE i kako reagira na promenu temperature. Svako normalno pelinje drutvo odrava pelinje klube preko cele godine. Za vreme aktivne sezone ono je razvueno i odgovara prostoru sa leglomi regullie unutranju temperaturu i vlanost gnezda sa leglom. Sa padom temperature klube se jasnije ocrtava. A to je kad none temperature ustale na oko 14 stepeni C (Philips i Demutth 1914)

Daljin smanjenjem temperature, pele u centru klubeta poinju da proizvode toplotu, Dok one na povrini slue kao izolator. Znaajan doprinos uino je Corkins (1930), kada je utvrdio da temperatura unutar klubeta ostaje konstantna bez obzira na spolnu temperaturu, a ona iznosi 6 ~ 8 stepeni C ak i kada su spolne temperature ispod take mrnenja. Kada se formira klube, pele na povrini klubeta prave jedan izolacioni omota ija debljina Varira od 2,54 do 7,62 cm. Od ovoga umnogome zavisi kako e drutvo prezimiti i jo vanije kako e se u prolee razvijati. Ukoliko je izolacioni omota deblji drutvo je u mogunosti da troi manje rezerve hrane u toku zime, a matica e ranije poeti da nosi jaja i bre emo doi do jakog drutva to nam i treba, a ukoliko izolacioni omota je tanji potronja rezervne hrane je vea, a u prolee drutvo se nee razvijati po naim eljama. Pele unutar klubeta su mnogo manje sabijena i proizvode toplotu u odnosu na izolacioni deo koje su mnogo zbijenije i uvaju toplotu koju stvara centralni deo klubeta. Ovaj sistem e funkcionisati 23

tako dugo dok pele odravaju vrsti kontakt sa rezervom hrane. Znanje o tome ta uzrokuje ~ FORMIRANJE KLUBETA, ~ KAKO KLUBE REAGUJE NA TEMPERATURU, I ~ KAKO PELE REGULIU TEMPERATURU U KLUBETU, obezbeuje pelara sa prvim uslovom, za uspeno prezimljavanje i da moe da kae da je PELAR, a ne UVAR KONICA SA PELAMA. Meutim da potvrdi da je PELAR i da bi obezbedio pouzdano prezimljavanje PELAR treba primeniti i ostala 4 osnovna principa ~ pravila koja su pomenuta ranije, a to se mora uiniti najsavesnije prilikom rada sa pelama u kasno leto i ranu jesen.

nemogunosti oplodnje da ostane sa maticom trutovnjaom. ~ Stara matica moe da zakae pri kraju zime i u rano prolee kad je najpotrebnija regeneracija pela, drutvo, odnosno pelar e ostati sa kart maticom. ~ Stara matica moe da nestane za vreme zime ostavljajui obezmatieno drutvo

Svaka mlada matica ne mora da bude i produktivna, pa ako pelar ne obezbedi produktivnu ili ostane sa starom maticom suoie se sa tri problema. ~ Moe doi do tihe zamene matice u jesen, koja se deava suvie kasno, pa zbog 24

1. MLADA PRODUKTIVNA MATICA

O ovome se mnogo diskutuje i razliita su miljenja pelara i naunika i moralo je da proe mnogo vremena da bi se zauzeo jedinstven stav. Sada vlada miljenje da je najbolja zatita ako imamo: ~Dobro konstruisanu konicu sa svetskim standardima ~Dobru gornju ventilaciju u toku zime koja e osigurati ventilacija i otsranjivanje vlage preko poklopne daske ili zbeg hranilice. ~ Zimovanje pelinjih drutava na sunanom mestu, zatieno ode glavnih vetrova i postavljene na prostor gde postoji dobra vazduna drenaa.

2. ODGOVARAJUA ZATITA

3. ADEKVATNA REZER- kraju zime ili poetak prolea. Neto vie ostavljenog meda VA MEDA I POLENA
Propust pelara da obezbede prezimljujuim pelinjim drutvima dovolne i dobro rasporeenemedne rezerve je glavni uzrok zimskog uginua. Pedesetiih i ezdesetih godina FARAR i drugi naunici zakljuili su: PELE NE UGINU OD SMRZAVANJA NEGO UGINU OD GLADI. Koliina meda koja je neophodna za odravanje normalnog i zdravog pelinjeg drutva kroz zimske mesece od momenta kad matica prestane da nosi jaja do pojave dovolno nektara u prirodi varira, zavisno od geogravske irine, nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova, a ona iznose za hladnije predele 19 ~ 25 kgr. Medne rezerve, za umerene klime 15 ~ 20. a za toplije krajeve gde u februaru moe da ima nekakva paa smatra se da je dovolno 12~ 18 kgr. Normalno i zdravo pelinje drutvo koje ima 9 kgr. (3 ~ 4 rama LR) meda preko minimalnih potreba, u stanju je da prebrodi bilo kakav kratkotrajni udar klimatskih neprilikapri

pelama u jesen je mala cena koja se plaa za uspeno prezimljavaje jakog pelinjeg drutva, ako se uzme u obzir koliko kota zamena uginulog drutva i drugo koliko reducira trokove ivog rada pri kraju zime i rano prolee. Pelinje drutvo koje se nalazipod uslovima hroninog gladovanja, esto sakupi samo toliko nektara da zadovolji svoje dnevne potrebe. Razvoj drutva zaostaje i dobijeni viak meda je simbolian. Koloko je vana koliina hrane, isto tako je vaan pravikan raspored meda. Mora postojati gornji i delimino donji magazin hrane. Najbolji raspored hrane naprave same pele, zato pelar od momenta prihranjivanja u jesen koje nje itekako potrebno ne treba premetati ramove. Najnovija svetska saznanja za jesensko prihranjivanje je : DA SE MORAJU DAVATI NA POETKU VEE KOLIINE , 1 DO 2 LITARA DO ISPUNJENJA MINIMUMA OD 10 KGR. MEDA , DA NE BI MATICA SMANJILA NOENJE JAJA ZA OBEZBEENJE ZIMSKIH PELA . Kasnije doze se mogu smanjiti, a obavezna je 25

i ram hranilica sa minimum 2 ~ 3 kgr. medno ~ eerne pogae. Ne preporuujem dodavanje bilo kakvih lekova kao nekakva preventiva u sirupu ili medno~eernoj pogai protiv pelinjih bolesti ukoliko su pelinja drutva zdrava. Pored rezerve meda neophodno je potreban i POLEN. Pelinje drutvo moe preiveti sredinu zime, ali krajem zime ili u rano prolee odjednom se smanjuje broj pela. Iezavanje pela moze biti posledica bolesti (VARROA ili NOZEMA) ili nedostatka polena za normalan razvoj legla. Potrebna koliina polena za jedno normalno drutvo iznosi po naunim saznanjima 1.870 cm2. perge koji mora biti pravilno rasporeen. Ako u ovom periodu nemamo mlade zimske pele koji ive 4 ~ 6 meseci koje e zameniti stare, dolazi do drastinog smanjenja pela i gubitka drutva. Ispitivanja koje je vrio FARAR 1934 god. pokazala su da se kod drutva zazimljenih u jesen bez POLENA u prolee smanjio broj pela za 78%, dok populacija onih drutava koja su uzimljena sa obiljem POLENA ~ PERGE (1.500 sm ) reducirana su samo za 6%. Mora se naglasiti da kraj zime i rano prolee prestavl26

jaju kritian period za prezimljavanje pela, odnosno drutva. Potronja hrane se dramatino poveava, da bi se zadovoljile potrebe legla koje je u ekspanziji. Ispitivanja koje je vrio HOLTE 1969 na 70 god. pokazuju da je ukupan gubitak za vreme cele zimske sezone iznosio oko 18 kgr. meda. Samo za period od 86 dana izmeu 21. novembra 69 g. i 15 februara 70 g. gubitak u teini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970. do 15.O3.1970 god. gubitak hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. O3. 1970 do 1O. O4. 197O god. potronja iznosila 8 kgr. Ovi rezultati poklapaju se procentualno sa ispitivanjima koje sam ja vrio 1984 na 85 god. na podruju SKOPLJA, gde je ukupna potronja iznosila 16,5 kgr.

4. DRITE ZDRAVA PELINJA DRUTVA

U najnovije vreme izgleda kod velikog broja pelara ovo je prvi i osnovni uslov to imaju velike gubitke za vreme zime jer ne pridravaju se i ne ispunjavaju prva tri zahteva savesno, odnosno

to ne mogu da obuzdaju VARROU, NOZEMU I AMERIKU KUGU na nain kako to propagira SVETSKA PELARSKA ORGANIZACIJA APIMONDIJA . Jo davne 1984 god. u SPLITU na Meunarodnom simpozijumu o VARROI dr RUTNER pretsednik komisije za BIOLOGIJU i Dr GNEDINGER pretsednik komisije za PATOLOGIJU pri svetskoj pelarskoj organizaciji APIMONDIJE zakljuili DA BUDUNOST SUZBIJANJA PELINJIH BOLESTI E BITI U TEHNOLOKO ~BIOLOKO ~ PREVENTIVNO ~ GENETSKIM METODAMA koje e biti detalno opisane u ovoj knizi. Osnovno je, to moramo znati, da pele proizvedene od 15 avgusta do 30 septembra moraju biti osloboene od prethodno spomenutih bolesti, a to emo postii na sledei nain: ~ Svaki pelar mora da se educira i da zna rano da dijagnosticira odreenu bolest ~ odnosno da zna da prepozna simptome bolesti i preduzme odgovarajuu zatitu. Ako nezna mora da potrai pomo iskusnog pelara ili iskusnog veterinara koj se bavi problematikom bolesti pela. ~ Svaki pelar ne sme u konici

da drzi staro crno sae. Svake godine mora da ga menja barem 25% i da svake godine dezinficira konice barem struganjem pelarskim noem i plamenom. ~ Preventivno nemojte davati lekove zdravim drutvima , jer time smanjujete prirodnu otpornost pela prema bolestima, pogotovo prema bolestima pelinjeg legla. Ako pelar pomisli , dodavajui preventivno lek zdravom drutvu da e spreiti odreenu bolest, teko se vara. Ustvari on privremeno sakriva (BOMBU) bolest i jednog dana ona e (EKSPLODIRATI) se pojaviti kad ispusti kontrolu nad pelinjakom. ~ Svaki pelar mora se educirati da proizvodi visoko kvalitetne i genetski higijenske matice otporne na bolesti pelinjeg legla. Ako se pridravamo ovih principa sigurno je da emo zimske gubitke svesti u dozvoljene granice normalnih gubitaka do 10%, a da emo prinose pelinjih proizvoda poveati u eljenim koliinama. Zbornik radova X Kongresa pelara SFRJ odran u Kragujevcu).

27

Preuzeto iz knjige SRPSKI PELAR iz 1893. godine Autor: Profesor Jovan ivanovi

ZLATNO ZRNEVLJE ZA PELARE

zonaka. Poto je med iz djerzonaka ist niim nepomuen, zdrav, lekovit i za jelo prijatan, to je i jo jeadan put skuplji nego onaj smuljani iz prostih konica. Dobit je dakle i s ove strane vea nego od prostih konica. 2. Nemoj saki as oko pela raditi niti ih uznemiravati, jer pele vole mir. Samo onda radi oko njih kad je potreba. 3.Gledaj da su ti konice jake, jer samo od jakih konica Prof Jovan @ivanovi} ima dobiti, a od slabih nema 1. Pelari sa djerzonka- nikakve dobiti. Jedna jaka ma, jer kad s njima pelari, vie vredi nego deset slabih. dobie kud i kamo vie meda, Nego kad pelari sa prostim 4.Gledaj da su ti u konicama konicama. Dobie dakle vea uvek mlade matice, jer one od djerzonaka. Osim toga iz djer- namnoavaju drutvo, a od dobrozonaka je med ist, nepomuen ga i jakoga drutava dolazi dobit. niim, onaki, kaki je u elicama Matora matica moe u prolee da pelinjim, a iz prostih je konica ti ugine, te da ti propadne konica med crn, smean sa saem, rd- ili da pone nositi samo trutovska jom i pelama, te je izgubio i jaja, to je opet propast konice. miris i ukus, pa ne moe biti ni Svake dakle druge a moe i svake lekovit ni dobar za jelo, kao to godine zameniti matice mladima. je onaj, to ga dobivamo iz djer28

5.Jake konice sa mladim maticama ostavljaj za presad, je samo jake konice mogu dobro prezimiti i odmah na prolee kad udari paa sa koriu raditi. Slabe konice, ako sreno i prezime, propuste celo leto, dok se tek oporave i osnae, a medjutim udari i zima, te tako od njih nesmo dobili nikakve dobiti. 6.Pre nego to nastupi glavna paa, gledaj da su ti sve konice, koje si odredio za sabiranje meda, u punom jeku, u punoj snazi. A kad nastupi glavna paa, valja da te sve konice obezmatii. Od njihovih matica naini malu rojad. Kad jake konice za glavne pae obezmatii bie pune dupkom meda i svake e nedelje, ako je paa dobra, moi iz njih istresati med. Kad paa prodje, ti e i matice iz rojadi povratiti ili si odmah to je jo bolje, kad si ih obezmatiio, ostavio u svakoj konici po jedan matinjak, iz kojega e pele izvesti mladu maticu. Ili ako ti ovaj nain danguba, a ti maticu za vreme glavne pae ogranii u ploditu na mali prostor. To moe postii ako hanemanovom reetkom odvoji maticu od plodita. Matiaca ne moe koz hanemanove

reeke proi u medite, zato e ovo i biti puno samo meda. 7.Imaj preko leta uvek mladih matica u malim konicama za zapaenje matica, jer kad ti nestane matica u kojoj jakoj konici, moi e joj odmah pomoi, kad iz ovih konica doda maticu. 8.Kad je glavna paa, istresaj med esto, jer to vie bude iz konice med istresao, tim e vie ga i dobiti. to se vie istresa med, tim se pele sve vie i vema drae na rad. Kad pak ne istresa, pele e dangubiti jer na posletku nee imati gde da ga istovaraju. 9.Svake godine pre glavne pae galedaj da ti pele sagrade po dva tri okvira sa saem, jer tim e prirodu pelinju zadovoljiti a drugo umnoie okvire sa praznim saem, koji nam je od vrlo velike koristi za vreme glavne pae. 10.Gledaj da su konice u prolee utopljene sve dok ne udari prava vruina, jer matica nosi jaja, pa kad udari naprasno hladnoa, moe uginuti sve leglo u konici. Tim bi se nainila grdna teta, jer do glavne pae treba da je svaka konica bogata 29

narodom. Ako je konica utoplje- uvek praznih okvira kako bi mogle na, onda se tim unapredjuje raz- pele raditi i gde med istovarivati. vitak naroda, onda e se pre narod umnoiti, od ega dolazi 13.Pelari sa amerikankama, sav napredak i dobit u pelarenju. jer snjima se najbre i najlake radi. Vreme je novac. Za tinji 11.Gledaj da su ti sve konice asak uradie kakvi god oe jednake, jedna kao druga, jer od posa u amerikankama, to sa toga ti dolazi napredak tvojega drugim djerzonkama ne bi pelarenja. Iz jedne konice ok- mogao. Stoga u amerikankama vir mora biti udesan i za ma dobie i vie meda nego to e koju ti drugu konicu. Ako su dobiti u drugim djerzonkama. ti svi okviri jednaki, de je svaki za svaku konicu udesan, onda 14.Ako nije potrebno, ide pelarenje kao sat. Ako ti je nemoj u rano polee raditi sluajno medju jakim konicama nita oko konica, jer oe lekoja slaba, onda e je moi za glo ozebsti i matica se izgubiti. nekoliko minuta ojaati, ako po koji okvir sa leglom iz jakih 15.Za zimu ostavi svakoj konica metne u tu slabu. Nara- konici do deset kila meda, utopvno to e moi initi, ako su ti li konice umereno i nedaj da okvii u svima konicama jednaki. sunani zraci udaraju kroz leto. Tako isto moi e i vetake rojeve praviti samo onda, ako su ti svi okiri jednake veliine. Reju napredak i dobit od pelarenja dolazi i od jednakih konica sa okvirima jedne veliine. 12.Da ti pele to vie meda saberu nemoj nikad trpati u plodite trutovskoga saa, jer pele silan med potroe na othranjivanje trutova. Nedaj da ti pele pred letom u gomili dangub, nego gledaj da ima 30

POSLE NACISTA U ASOPISU PELAR UMARIRALI KOMUNISTI

Dragoslav Ili e pelarske asocijacije. Oigledno da je Nika asocijacija bliska sa Hrvatima koji ine njihovu medjunarodnost na pelarskim seminarima, samo nije poznato da li su oni Raanovi komunisti ili Tudjmanovi HDZ-ovci. Nije jasno kako je ovaj seminar mogao da bude struni ako na njemu nije bilo ni jednog strunog predavaa. Ako neko lano informie cilj mu je da nekog obmane i prevari. Ovakav seminar na ovom strunom nivou, je podcenjivajui i poniavajui i vredja inteligenciju srpskih pelara. Potpisnik svega ovoga je Spasi Vlkastimir iz Nia. Spasi ima pravo da se bori za komunizam jer je Srbija demokratska zemlja ali ne sme da u tu svrhu zloupotrebljava asopis Pelar, koji se finansira sredstvima pelara i slui za njihovu edukaciju. Oigledno je da je uloga Sve ovo je pod platom re- Nike pelarske asocijacije da klame za X medjunarodni struni kroz pelarstvo neguje, ouva i seminar, u organizaciji Nike vrati komunizam na vlast u Srbiji. 31 Dok su vojvodjani bili na vlasti u Savezu pelarskih organizacija Srbije, posle nacistikog mara u Novom Sadu nacisti su umarirali i u asopis Saveza Pelar, o emu je na asopis ve pisao. Sada kada je Savez u rukama Nikog klana po ugledu na naciste to isto su uinili i komunisti. itaoce Pelara u broju 8 avgust 2008. na strani 307 zaprepastila je crvena komunistika parola Sa istoka greje Sunce, gde nedostaju samo petokraka, srp i eki

ISTINITE PRIE
PELE U BARAKU
Pelar iz Leskovca je prilikom jesenjeg pregleda svojih pela ustanovio da njegova drutva ne mogu da prezime pod normalnim okolnostima, zbog snage drutva i malih zaliha hrane. Razmiljao je ta da radi. Kolebao se da li da vri prihranjivanje sirupom ili da napravi zimovnik u vidu barake od plastine folije. Maada su mu mnogi savetovali da kupi eer i vri prihranjivanje, on se ipak odluio za baraku. Kako su pele prezimilei kolika je bila smrtnost to samo on zna, ali neka njegova zapaanja su pouzdana. U toku zime temperatura u baraci je bila znatno vea, naroito u toku sunanih dana. Kada je napolju temperatura bila ispod take izletanja u baraci je bila iznad, pa su pele izlazile iz konice i letele po baraci. Veliki broj pela je stajao na najlonu. Posle zahladjenja nisu se sve pele vraale u konicu, ostajale su na najlonu, tu se grupisale i uginule. Uvek kada je spoljna temperatura 32 bila iznad take izletanja moralo se pristupiti podizanju najlona da bi pele optile sa okolinom. Iz svega ovoga moe se zakljuiti da pele ne mogu da se dre u kavezu, ve moraju da ive slobodno u prirodi i da ovako neto ne treba primenjivati.

VIC

PELARIZMI

Htede Dr Meda da mu 1. Meda Spasulje mnogo meda Spasulje popui voli da se slika. U svakom broju - Ne mogu ga Dr. Medo asopisa Pelar pojavljuje se tako prljavog. Operi ga. njegova slika. Mnogo je lep, ali kad bi njegova majka primala asopis, Dr. Meda ga opra. Vrati se zgadio bi se i rodjenoj majci. nazad, kad e meda Spasulje: 2. Dr. Meda je dobio -Molim te Dr. Medo namai ga paso. Raduje se tome kao mala malo medom da mi bude slatko. beba na zveku. Postao je najzad registrovana ivotinja. 3. Gde su sada medvedica Namedio ga Dr. Meda i vrati se do mede Spasulje koji mu kae: Milkica i meda Kvisko. Zavukli -Ma pospi malo oraha po njemu. se u brlog. ive od rezervi masnog tkiva. Ugojili se od pelarevih para. Ode Dr. Meda da to i uini. ekao ga meda Spasulje par minuta ali njega nema. -Pa dobro jel ti oe da -E, jebi sad je i Dr. Medo, a ti ga popuim. ga, Spasulje, meni sladak.

33