DR

JELENA MANOJLOVI

INFORMATIKA
ZA STUDENTE AKADEMSKIH STUDIJA FARMACIJE NI, 2012.

Osnovni pojmovi
ta je raunar (eng. Computer)? Raunar je ureaj za automatsku obradu p podataka, odnosno automatsku obradu , informacija. ta je informatika (Computer Science)? Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem raunara i automatske obrade podataka.
2

SOFTER:
Raunar

Softver

Hardver

aplikativni (korisniki) softver ine programi koje korisnici raunara koriste za obavljanje raznih poslova pri obradi informacije sistemski softver upravlja radom raunara, ostvaruje komunikaciju izmedju korisnika i raunara i izmedju razliitih delova raunara tj tj. predstavlja jedan meusloj na koji se oslanjaju aplikativni programi u komunikaciji sa hardverom ine ga operativni sistem i ROM BIOS programi

Aplikativni softver

Sistemski softver

Hardver (eng. Hardware) predstavlja tehniku opremu raunara, tj. hardver ine tehnike i elektronske komponente raunara. Softver (eng. Software) predstavlja programsku podrku hardverskim komponentama Hardware je deo kompjutera koji prima udarce kad ne radi Software
3

OPERATIVNI SITEM:

Funkcije operativnog sistema su: funkcije upravljanja memorijom raunara funkcije upravljanja centralnim procesorom raunara funkcije upravljanja periferijskim ureajima funkcije upravljanja podacima, odnosno informacijama

Pod pojmom operativnog sistema podrazumeva se "softver potreban za izvravanje (aplikativnih) aplikativnih) programa i za koordinaciju aktivnosti raunarskog sistema g sistema Operativni sistem, dakle, deluje poput posrednika izmeu korisnikih programa i fizikog raunarskog hardvera
5

Koji operativni sistem? MSMS-DOS (Microsoft Disc Operating Sistem) Windows verzije : 3.x, 95, 98, 2000, XP, Vista, Win 7 GUI (Graphic User Interface) grafiki orjentisan interfejs Linux autor Linus Torvalds nastao 1991. Linus 0.02 slobodan softver !!! Mac OS X za Macintosh raunare koje proizvodi kompanija Apple Inc.

Oblici informacija
Informacija moe da bude analogna ima kontinuirani (neprekidan) skup vrednosti npr. vreme, temperatura, brzina automobila, duina, itd. itd digitalna ima ogranien skup vrednosti Raunari koriste oblik digitalnih informacija koje se zovu binarne informacije Binarne informacije su ograniene na samo dve vrednosti: 0 ili 1

Predstavljanje informacija
Predstavljanje numerikih podataka Brojevni sistemi 1. Dekadni [10] (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9) 2. Binarni [2] (0 1) 2 Bi i (0, 3. Heksadekadni [16] (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F) 28[10] = 11100[2] 11100[2] = 1 . 24 + 1 . 23 + 1 . 22 + 0 . 21 +0 . 20
9

Predstavljanje alfanumerikih podataka

Eksterna azbuka ABC,.+Dek kodiranje Kodiranje K

Unutranja azvuka 0101110

10

EBCDIC kod (Extended Binary Coded Decimal Interchange Code) ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange)

Merenje koliine informacija

najmanja jedinica za merenje koliine informacija naziva se bit BIT ( BInary digiT ) Jedan bit informacije je ona koliina informacije koja je potrebna da bi se dao odgovor na bilo koje pitanje koje ima dva podjednako verovatna odgovora, na primer 12 "da" ili "ne

11

8 bita = 1 BAJT 1024 (210) bajta = 1 KB (kilobajt) 220 bajta = 1 MB (megabajt) = 1024 KB 230 bajta = 1 GB (gigabajt) = 1024 MB 2 bajta = 1 TB (terabajt) = 1024 GB 250 bajta = 1 PB (petabajt) = 1024 TB
40

Arhitektura i rad raunara

Osnovne organizacione jedinice

CENTRALNA Centralna procesna jedinica (CPU)
upravlja protokom informacija i vri obradu podataka

Ulazne i izlazne jedinice

ulazne jedinice: preko njih se centralnoj procesnoj l j di i k jih t l j j jedinici saoptavaju podaci koje treba obraditi, a takoe i instrukcije kako to da se uini izlazne jedinice: preko njih se korisniku saoptavaju podaci dobijeni kao rezultat obrade ulaznih podataka

Ulazne jedinice

PROCESNA JEDINICA

Izlazne jedinice

Spoljna memorija
u njoj se uvaju svi potrebni podaci podaci nakon iskljuivanja raunara
15

Spoljna memorija
16

Komponente centralne procesne jedinice

Upravljaka jedinica Aritmetikologika jedinica

PROCESOR

RAM memorija
Unutranja memorija

ROM memorija

Aritmetiko-logika jedinica
vri obradu podataka aritmetike i logike operacije nad podacima

CENTRALNA PROCESNA JEDINICA

Upravljaka jedinica Aritmetikologika jedinica

Upravljaka jedinica
upravlja radom aritmetiko-logike jedinice i unutranje memorije, na osnovu instrukcija iz t j ij i t k ij i programa koje CPU dobija zajedno sa podacima za obradu
Ulazne jedinice

Unutranja memorija

Izlazne jedinice

Unutranja memorija
uva podatke tokom njihove obrade u CPU
19

Spoljna memorija

Unutranja memorija
uva podatke tokom njihove obrade u CPU uvaju se dve vrste podataka p j j ( j o podaci koji se obrauju (alju se aritmetiko-logikoj jedinici) o instrukcije programa koje odreuju kako izvriti obradu tih podataka (alju se upravljakoj jedinici)
22

RAM (Random Access Memory) podaci su u PC smeteni na hard disku , ali da bi CPU mogao da radi sa tim podacima mora ih prvo upisati u radnu memoriju RAM koja predstavlja njihovo privremeno skladite RAM predstavlja radni sto za CPU, gde CPU trai podatke i intrukcije za njihovu obradu memorija u koju se podaci mogu slobodno upisivati i menjati, ali iji se sadraj gubi svaki put kada se iskljui PC
23

jedinica za merenje kapaciteta RAM-a je BAJT - 8MB, 16MB, 32MB, 64MB, 128MB, 256MB, 512MB, 1024MB=1GB, itd. brzina rada raunara se poveava sa poveanjem kapaciteta RAM-a, ali ne proporcionalno prvi kuni raunar ALTAIR (1975.) imao 256 bajta RAM-a COMODORE 64 (1982.) i (1982 ) imao j RAM od 64KB je d operativni sistem Windows 95 Windows 98 Windows XP Windows VISTA, 7 minimum za rad 8MB 16MB 128MB 1GB optimalno 16MB 32MB 256MB 2GB

ROM (Read Only Memory) Memory) ROM memorija je manji deo memorije u kojoj se uvaju vitalni sistemski podaci (oni su na taj nain zatieni od izmene) u ROM memoriju je upisan program koji omoguava startovanje raunara, testiranje komponenti i uitavanje operativnog sistema sa diska memorija koja se moe samo itati, u nju se nita ne moe upisati podaci jednom upisani u ROM memoriju ne mogu se izbrisati ROM zadrava svoj sadraj ak i kada se raunar iskljui
25

POST (Power On Self Test) Program za testiranje komponenti PC-a

Program za podeavanje (Setup program)

ROM ip

BIOS (Basic Input Output Sistem) Programi

But instrukcije (pozivaju operativni sistem)

26

Procesor
mozak raunara vri obradu podataka i upravlja protokom informacija izvrna jedinica prima i izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije procesor je najbra komponenta raunara osnovna karakteristika brzina rada ija je k kt i tik b i d ij j jedinica mere MHz ili GHz via frekvenca znai bri rad procesora (procesor na 2GHz je duplo bri od procesora na 1GHz) duplo bri procesor ne znai i duplo bri raunar, jer se dobar deo vremena troi na komunikaciju procesora sa ostalim znatno sporijim komponentama raunara

procesor, gledan odozgo procesor, gledan odozdo procesor, procesor gledan sa strane

kuler (cooler)
27

lepi se na gornju povrinu procesora

Glavne generacije procesora x86

Tip procesora
8086, 8088 80286 80386 80486 Pentium Pentium Pro i Pentiun II Pentium III Pentiun IV

Generacija raunara Pentium 1 Pentium 2 Pentium 3 Pentium 4

Brzina rada procesora 60 MHz do 300 MHz 233 MHz do 450 MHz 450 MHz do 1.4 GHz 1.3 Ghz do 3.8 GHz

Godina
1978-81 1984 1988 1989 1993 - 1999 1997 - 1999 1999 - 2003
29 30

2000 - 2008

irina magistrale procesora je broj bitova koje procesor moe preneti ili obraditi u jednom radnom taktu 8-bitne, 16-bitne, 32-bitne, 64-bitne magistrale 32-bitni procesor ima magistralu po kojoj se kreu instrukcije i podaci irine 32 bita procesori najnovije generacije su 64-bitni procesori ira magistrala znai bri rad procesora

PROCESORI NAJNOVIJE GENERACIJE

32-bitni procesori (x86-32) 64-bitni procesori pojavili su se jos poetkom 60-ih u super-raunarima, pa super raunarima, zatim sredinom 90-ih u industrijskoj elektronici Nintendo 64 i Play Station 2 su koristili 64bitne procesore jo pre njihovog uvoenja kod personalnih raunara 64-bitni procesori (x86-64) 2003. godine 64-bitni procesori poinju da se koriste i za personalne raunare 64-bitni raunar moe da obrauje duplo vie informacija od 32-bitnog raunara i ima znaajno vie RAM memorije.

32

PENTIUM DUAL-CORE
Intel Dual Core je prvi procesor sa dva 64-bitna jezgra x86-64 Brzine procesora su od 1,3 GHz do 2,6 GHz Procesor sa dva jezgra brzine 1.6GHz radie bre od procesora brzine 3.2GHz (ali ne duplo bre) Intel Core 2 Duo je sledea generacija procesora sa d j dva jezgra sa znatno t manjim utrokom energije i smanjenim zagrevanjem. Brzine procesora su od 1,2 GHz do 3,5 GHz Core 2 Quad su dva Core 2 Duo procesora zajedno procesor sa etiri jezgra. Brzine procesora su od 2133 MHz do 3200 MHz

33

Izlazne jedinice Ulazne jedinice j di i Ulaznoizlazne jedinice

monitor tampa video-projektor mi tastatura optiki ita - skener

Video sistem raunara

Video sistema raunara ine: monitor prima elektrine signale iz raunara i pretvara ih u sliku koju prikazuje na svom ekranu grafika kartica (video adapter) generie adapter) elektrine signale i alje ih monitoru drajver za monitor i grafiku karticu to je program koji operativni sistem koristi za kontrolu rada video kartice i monitora

modem zvuna kartica

35

36

Osnovna Osnovna karakteristika video sistema REZOLUCIJA

Slika se sastoji od piksela (pixel sitnih takica pixel) koje su aranirane po vrstama na ekranu Ukupan broj piksela oznaava rezoluciju Rezolucija se meri na razliite naine zavisnosti od toga da li se radi o rezoluciji ekrana, rezoluciji digitalne slike, tampaa (skenera) itd.

ta je Piksel? Piksel?
kod obinih ekrana svaki piksel se sastoji od 3 manje takice od fosfornog materijala koje svetle kada u njih udare elektroni te takice su crvene, zelene i plave boje (RGB) Red Green Blue sa ove tri boje, od kojih se svakoj moe dati razliit intenzitet, dobija se veliki broj drugih boja
37

kako se te obojene takice nalaze na veoma malom rastojanju, u ljudskom oku stvara se utisak meanja boja

38

Rezolucija ekrana (Display Resolution)

dananji ekrani 1.920.000 piksela imaju izmeu 480.000 i

rezolucija ekrana meri se kao HxV gde je H broj piksela horizontalno V broj piksela vertikalno

39

40

Rezolucija tampaa (Printing resolution)

Rezolucija se meri brojem taaka po inu (1 inch = 1 = 2.54 cm) Jedinica mere je dots per inch (DPI) Rezolucije tampaa su: o rezolucija matrinih t l ij t i ih tampaa: 60-90 DPI 60 90 o rezolucija inkjet tampaa: 300-600 DPI o rezolucija laserskih tampaa: 600-1800 DPI Rezolucije skenera se najee kreu od 1200 DPI do 2400 DPI, dok postoje profesionalni skeneri rezolucije i do 5400 DPI

najee koriene rezolucije

41

42

Rezolucija digitalne slike (fotografije)

rezolucija digitalne slike meri se ukupnim brojem piksela iz kojih se slika sastoji Jedinica mere je megapixels (Mpx) milion piksela Slika koja ima 2048 piksela po irini i 1536 pixels j p p p piksela po visini ima ukupno 20481536 = 3 145 728 piksela = 3.1 megapixels

Sve tri slike su iste dimenzije 7 x 4.35 cm Rezolucije slika su: o Image 1 75 dpi o Image 2 150 dpi o Image 3 300 dpi

43

44

Monitor
monitori sa katodnom cevi CRT Cathode Ray Tube monitori sa tenim kristalima LCD Liquid Crystal Display

Grafika kartica
Grafika kartica (Graphics Card, Graphical Adapter, Graphics processing unit - GPU) je hardverska komponenta ija je uloga da prikae sliku na monitoru procesor koji zamenljive grafike kartice to su zasebne kartice koje se postavljaju u odgovarajui slot na matinoj ploi ti j l i integrisane grafike kartice one su integralni deo matine ploe grafike kartice sa TV izlazom (TV Out) omoguavaju reprodukciju video signala sa PC na TV
45

analogni ureaj

digitalni ureaj

TV grafike kartice omoguavaju reprodukciju TV programa na monitoru PC-a

46

Delovi grafike kartice:

video procesor (Grapich Processing Unit - GPU) o obrauje video signale i alje ih monitoru video RAM (Video Random Acces Memory - VRAM) o RAM memorija grafike kartice u kojoj se privremeno uvaju video signali u toku njihove obrade b d o u video RAM-u je predstavljena trenutna slika za ekran raunara o dananje grafike kartice imaju video RAM-a kapaciteta 256MB 512MB 1GB RAMDAC (Random Access Memory Digital to Analog Converter) ip koji digitalne signale konvertuje u 47 analogne signale razumljive monitoru

proces formiranja slike na ekranu CPU alje podatke video kartici, video procesor formira sliku i trenutno je memorie u video RAM, nakon ega se ta slika prenosi na ekran Veina novih grafikih kartica ima dva izlaza: o DVI za LCD monitor o VGA za CRT monitor o VIVO (Video In Video Out)
48

Tipovi grafike
Razlikujemo dva osnovna tipa grafike rasteska grafika to je matrica podataka koja opisuje karakteristike svakog pojedinanog piksela od kojih se sastoji slika. vektorska grafika to je grafika sainjena od taaka zadatih matematikim koordinatama, i linija kojima su te take povezane, koje su zadate matematikim formulama Vektorski crtei su mnogo fleksibilniji od bitmapa. Kako su zadati matematikim formulama, ovi crtei se veoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu poveati ili smanjiti, to nije sluaj sa bitmapama, kod kojih se uveanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu.

izgled grafike kartice

Kvalitet jedne rasterske slike odreuje: Rezolucija - ukupan broj piksela Dubina boje - broj boja koji moe predstaviti jedan piksel Kako se boje zadaju bitovima, dubina boja zapravo predstavlja broj bitova potrebnih za predstavljanje boje jednog piksela Ako je dubina boje vea, vie se nijansi moe prikazati, to znai bolju sliku odnosno verodostojniji prikaz Uobiajeno je da se radi sa sledeim nivoima dubine boje:
o o o

PROGRAMI ZA RAD SA SLIKAMA

Od programa za rad sa rasterskom grafikom programa za obradu slika istiemo: Adobe Photoshop izuzetno dobar i moan program za rad sa bitmapama i ne tako teak za rukovanje Corel PHOTO PAINT takoe veoma dobar program iz paketa CorelDRAW deo tog paketa za rad sa bitmapiranim slikama Od programa za rad sa vektorskom grafikom programa za crtanje istiemo:
CorelDRAW kod nas verovatno najpopularniji program za rad sa vektorskom grafikom, koji je deo istoimenog programskog paketa AutoCAD i drugi CAD programi

256 boja ( 8 bitna boja) 65.536 boja (16 bitna boja ili visoke boje, engl. HiColor HiColor) 16.772.216 boja (24 bitna boja ili stvarne boje, engl. True True Color) Color
51

GRAFIKI FORMATI
Postoji veoma veliki broj grafikih formata (formata slika). Skoro svaka aplikacija za rad sa slikama ima svoj sopstveni format, a postoji i veliki broj formata koji nisu vezani za neki konkretan program.Takoe, na razliitim platformama (operativnim sistemima) koriste se razliiti grafiki formati, a postoje i izvesni formati koji se mogu koristiti na vie platformi. Najpopularnijih Windows formati rasterske grafike su: j l ijih i d f i k fik Format
Windows Bitmap Graphics Interchange Format JPEG (Joint Photographic Experts Group) Portable Network Graphics TIFF (Tag Image File Format)

KOMPRESIJA SLIKA
Slike zahtjevaju mnogo memorije, zbog toga se koriste razne vrste kompresije slika Bitmap (BMP) je nekompresovana datoteka - slike u tom formatu su veoma velike Za korienje slika na Web-u, veoma je vano da fajlovi budu to manjeg kapaciteta, kako bi se bre prenosili kroz mreu to je i lik kompresovana, odnosno k lit t smanjen, manji j t j vie slika k d kvalitet j ji je i fajl. to je manji fajl, to e se web strana na kojoj se nalazi ili e-mail u kome se sadri bre uitati. Zato postoji vie grafikih formata koji u sebe ukljuuju razne tehnike za kompresiju slike Kompresijom slike se bitno smanjuje veliina odgovarajuih fajlova, uz ne tako veliki gubitak na kvalitetu slika.

Ekstenzija
.bmp .gif .jpg .jpeg .png .tif .tiff

FORMATI ZA KOMPRESIJU SLIKA

JPEG je jedan od najeih formata slike na internetu moe se odredite veliina fajla prema kvalitetu nivoa kompresije GIF je jo jedan od estih web fajl formata za slike. Gif je takoe komprimovani fajl format, meutim, gif format uva samo neke od upotrebljenih boja to rezultuje manjom veliinom fajla za istu sliku u uporeenju sa JPG. Gif se preporuuje za ilustracije, logotipe i slike sa velikom povrinama manjeg broja boja Animirani GIF je fajl format koji omoguava da se vie slika prikazuje sekvencijalno jedna za drugom, kao animirani film PNG - u poslednje vreme sve je popularniji web fajl formata za slike, slian GIF-u, ali podrava vei broj boja.

Skener
Optiki ita (skener) je ureaj koji tekst, crte ili fotografiju sa papira prevodi u elektrine signale i alje ih raunaru, nakon ega raunar te signale pretvara u sliku Skeniranje predstavlja prevoenje crtea, fotografija, teksta i slino, sa papira u digitalni oblik
56

ta se sve moe skenirati?

Dokumenti se mogu skenirati na dva naina kao slike, i to kao Text & Graphics as Image Text as Image kao PDF file Document to PDF file kao tekst koji se kasnije moe editovati i menjati, i to kao Editable Text

Skeniranje slika

Skeniranje dokumenata

57

Editable Text with Graphics

58

Kvalitet dobijene slike zavisi od mnogo faktora od kvaliteta crtea ili fotografije koje skeniramo od kvaliteta skenera koji koristimo od naina na koji smo podesili program za skeniranje. Moemo podeavati: Rezoluciju : meri se u ppi (points p inch): j pp (p per ) 75, 150, 300, 600, 1200, 2400 Dubinu boja Milons of Colors (24bita) (za skeniranje fotografija u boji) Black & White ( za skeniranje dokumenata)
59

Tip fajla (JPG, GIF, TIF, BMP)

60

10

Podeavanje rezolucije

61

Podeavanje dubine boja

62

Ulazno-izlazne jedinice
Modem je komponenta ija je uloga uspostavljanje komunikacije izmeu dva udaljena raunara Mrena kartica ija je uloga da omogui komunikaciju izmeu raunara u okviru lokalne mree (LAN Local Area Network LAN Network) svaki raunar u lokalnoj mrei ima svoju mrenu karticu preko koje komunicira sa okolnim raunarima, dok se preko modema ta lokalna mrea povezuje sa globalnom svetskom raunarskom mreom - Internetom 64

Podeavanje formata slike

63

Modem je ureaj koji vri dve vrste transformacije elektrinih signala Modulacija - postupak prevoenja signala u formatu kakav se koristi u raunarima (digitalni signal) u format kakav se koristi pri prenosu telefonskim linijama (analogni signal) Demodulacija postupak prevoenja signala kakav se koristi pri prenosu telekomunikacionim kanalima u signal kakav se koristi u raunarima Modem je komponenta koja je svoj naziv dobila kao skraenica od Modulator Dem Mo Demodulator Osnovna karakteristika modema je brzina prenosa brz podataka i meri se u Kbps KB per second 65

Zvuna kartica
Zvuk se u raunaru proizvodi uz pomo ureaja koji nazivamo zvuna kartica, ali ona takoe omoguava raunaru i da primi zvuk (preko mikrofona). Zvune kartice obino se sastoje od sledeih elemenata:
o Analogno-digitalnog pretvaraa (A/D converter) - koji pretvara zvuk sa slualica na ulazu kartice u digitalnu formu

Digitalno-analogni pretvara (D/A converter ) - pretvara digitalne podatke u zvuk preko zvunika ili slualica
o o

Zvuni procesor (DSP - Digital Sound Processor) koji oslobadja CPU od procesiranja zvunih signala MIDI (Musical Instrument Digital Iterface) audio to je vetaki, sintetiki zvuk koji raunar generie uz pomo dela zvune kartice koji se naziva sintesajzer digitalni audio to je zvuk mnogo blii realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvunih signala, tzv. procesom sempolvanja
66

Zvuna kartica proizvodi dve vrste zvuka:

11

magnetne memorije
hard diskovi (HDD)

optike memorije
kompakt diskovi (CD) (CD) digitalni mnogostrani diskovi (DVD DVD)

USB memorije

diskete (FDD)

68

Hard Disk - HDD

hard disk (tvrdi disk) - HDD (Hard Disk Drive) prvi HDD je napravio IBM i bio je kapaciteta 5MB prvi PC HDD je bio kapaciteta 10MB po ceni od preko 100$ po MB d k d MB, dok dananji HDD su k kapaciteta preko $ ji i k 500GB po ceni od 1 centa po MB savremeni hard-diskovi su kapaciteta od 250GB do 3TB 250GB, 320GB, 500GB, 750GB, 1TB, 2TB, 3TB 500GB,
69 70

Unutranjost hard diska

Diskete Floppy Disk

floppy disk savitljivi disk diskete su kapaciteta 1.44MB nedostatak disketa je suvie mali kapacitet

CD Compact Disk
audio disk to je kompakt disk koji je prvi uao u upotrebu slui za reprodukciju muzike CDCD-ROM (Compact Disk Read Only Memory) disk koji se moe samo itati slian je audio disku, razlikuju se samo po nainu organizacije podataka CD- CD-Recordable CD-R (CD-Recordable) disk koji se nabavlja prazan na koji se CD-rezaem mogu samo jednom zapisati podaci CDCD-RW (CD-ReWritable) disk kod koga se vie puta CD-ReWritable moe zapisati na istu povrinu
71

kapacitet CD-a: 700MB (80 min.) CDkapacitet mini CD-a: 193MB (22 min.) CD-

72

12

DVD Digital Versatile Disk

Digital Versatile Disk digitalni mnogostrani disk digitalni disk Digital Video Disk zbog prvobitne njihove namene snimanja filmova laseri DVD-ureaja rade na manjoj frekvenciji nego kod CDDVD ureaja CD ureaja to daje mogunost pravljenja manjih zareza poveava kapacitet sloj sa podacima je duplo tanji nego kod CD-a, pa je mogue pisati u vie slojeva. Spoljni sloj je poluproziran, pa laserski slojeva. zrak, podeen na dva intenziteta, ita i sa donjeg sloja
73

poreenje gustine zapisa kod CD-a i DVD-a

74

Vrste DVD-a DVDDVD jednostrani, jednoslojni 4.7GB jednostrani, dvoslojni 8.5GB (4.7+3.8GB) dvostrani, dvostrani jednoslojni 9 4GB (2x4 7GB) 9.4GB (2x4.7GB) dvostrani, dvoslojni 17GB (2x8.5GB)

DVDDVD-R (Recordable narezuje se samo Recordable) jednom, kao i CD-R o formati: DVD-R i DVD+R DVDDVD-RW (ReWritable kao CD-RW (ReWritable) o u formatima: DVD-RW i DVD+RW DVDDVD-RAM moe biti zapisivan i itan kao i hard disk (neogranien broj puta) DVD Video Disk diskovi koji se koriste za snimanje filmova u digitalnom formatu
75 76

Ureaji za itanje i upisivanje podataka kod optikih optikih oblika memorije

CDCD-ROM

ureaj za itanje podataka sa CD-a

CDCD-R (CDReza, CD-Recorder, CD-Writer, CD-Burner) ureaj za upisivanje i itanje podataka sa CD-a CDCD-RW (CD-ReWritable) (CDureaj za itanje, brisanje b i j i upisivanje podataka sa CD ii j d t k CD-a DVDDVD-ROM DVD-a i CD-a ureaj za itanje podataka sa

77

Combo ureaj (CD-R/RW/DVD-ROM CD- /RW/DVD-ROM) ureaj za itanje, brisanje i upisivanje podataka sa CD-a i itanje podataka sa DVD-a

78

13

DVD -/+ R(RW)

funkcije:

o itanje i rezanje CD o itanje DVD-R i (ili) DVD+R o Rezanje DVD-R i (ili) DVD+R o Rezanje DVD-RW i (ili) DVD+RW DVD -/+ R(RW) DL (D bl Layer) (Double L ) Double Layer je oznaka ureaja koja ukazuje da je ureaj sposoban i za rezanje dvoslojnih DVD-a

Osnovna karakteristika ureaja za reaja itanje i pisanje podataka kod optikih opti memorija BRZINA RADA Jedinica mere 1x = 150 KB/s

CDCD-ROM CDCD-R

52x 40/52x
40x - brzina upisivanjapodataka 52x - brzina itanja podataka
80

79

CDCD-R/RW

40/12/48x

BD Blu-ray Disk BluBlu-ray disk je dobio naziv po blue-violet laser koji se koristi za itanje podataka , standardni DVD koristi 650 nanometarski crveni laser, dok BD koristi 405nm plavo-ljubiasti laser prvobitna namena BD-diskova za snimanje HD (high-definition) video i audio zapisa prvi prototip je predstavila oktobra 2000. japanska kompanija Sony zvanino predstavljen juna 2006. od kada poinje masovna proizvodnja Blue-ray diskova u SAD i Kanadi 2010. prodato 350 miliona BD diskova

40x - brzina upisivanja podataka 12x - brzina brisanja i ponovnog upisivanja podataka 48x - brzina itanja podataka j p

CDCD-R/RW/DVD

12/4/32/8x

8x - brzina itanja podataka sa DVD

81

Kapaciteti Blue-ray diskova

konkurent Blue-ray diskova kao vodeeg medija za HD (high-definition) video je izmeu 2002. i 2008. bio Toshibin HD DVD disk februara 2008. godine Toshiba zvanino povlai iz proizvodnje svoj HD DVD disk, nakon to je tokom tkz. plavog rata S l Sony predstavio etvoroslojni BD-disk d i l j i BD di k kapaciteta 128 GB i nakon to su vodei filmski studiji u Hollywood-u objavili da e svoje filmove snimati iskljuivo na Blu-ray diskovima od juna 2011, vie o 2500 Blu-ray naslova su dostupna u Australiji i Velikoj Britaniji, a preko 3500 u SAD i Kanadi

jednoslojni BD-disk je kapaciteta 25 GB dvoslojni BD-disk je kapaciteta 50GB troslojni BD-disk je kapaciteta 100GB etvoroslojni BD-disk je kapaciteta 128GB Kapicitet jednoslojnog HD-DVD-diska je bio 15 GB, a kapacitet dvoslojnog HD-DVD-diska je bio 30GB

14

Oznake i vrste Blue-ray diskova

BDBD-R disk na kome se samo jednom mogu upisati podaci BDBD-RE disk kod koga se podaci mogu vie puta upisivati i brisati BDBD-R DL i BD-RE DL dvoslojni (dual-layer) disk BDkapaciteta 50GB BDXL - nova vrsta Blu-ray Disc medija koja je standardizovana tokom 2010-e. To su vieslojni diskovi kapaciteta od 100GB i 128GB koji se mogu snimati samo jednom i vieslojni diskovi kapaciteta od 100GB koji se mogu snimati i brisati vie puta

Brzina snimanja i itanja podataka sa Blue-ray diskova

Brzine rada optikih ureaja za rad sa BD-diskovima meri se jedinicom 1x = 4.5 MB/s Brzine rada ureaja su: 1x, 2x, 4x, 6x, 8x, 12x Brzinom 1X snimanje celog Blu-ray Disc medija traje oko 90 minuta

Ostali oblici spoljnih memorija

USB Flash drive

Eksterni USB Hard Disk

Kapacitet memorije: 128MB, 256MB, 512MB, 1GB, 2GB, 3GB, 4GB, 8GB, 16GB
87

Kapacitet memorije: 120GB, 160GB, 250GB, 500GB, 1000 GB Teina: 150gr. 210gr

Diskovi su podeljeni na koncentrine staze Svaka staza je podeljena na sektore od po 512 bajta = 0.5KB

Organizacija Organizacija podataka

15

Svaki disk ili particija na disku se moe podeliti na etiri osnovna dela: But zapis (boot record) ili startni zapis FAT tabele Koreni direktorijum (root directory) Deo za podatke

Formatiranje i particioniranje hard diska Da bi se koristio prostor na hard disku mora se

prvo izvriti formatiranje diska Deljenje diska na logike celine naziva se particinioranje diska, a svaka logika celina articinio naziva se particija hard diska Svakoj particiji na disku operativni sistem dodeljuje veliko slovo abecede ( C:, D:, E: ...) Oznake A: i B: su rezervisane za flopy disk Oznaavanje hard diska poine od slova C: i dodeljuje se primarnoj particiji, a logikim particijama se zatim redom dodeljuju ostala slova abecede D:, E:, ...

Prednosti particioniranja diska

Odvajanje operativnog sistema i programskih fajlova (nalaze se na particiji C) od korisnikih fajlova, to omoguava jednostavniju reinstalacija operativnog sistema i aplikativnog softvera Zatita podataka ako su fajlovi jedne particije oteeni ili zaraeni virusom, fajlovi druge particije ne moraju biti pogoeni Laka organizacija podataka za samog korisnika Omoguava korisnicima da imaju vie od jednog operativnog sistema na svom raunaru. Windows ili Linux ili Mac OS mogu biti instalirani na razliitim particijama, a korisnik ima prilikom ukljuivanja raunara mogunost izbora koji operativni sistem e startovati

Tri particije hard diska

Floppy Disk

Optiki ureaji Combo DVD+CD-RW, CD i DVD-RW

Sistem datoteka predstavlja logiku strukturu i softver koji se koristi za organizaciju i upravljanje podacima u raunaru Razliiti operativni sistemi koriste razliite sisteme datoteka Operativni sistem Windows koristi o FAT (File Alocation Table) sistem datoteka (Windows 95, Windows 98) - verzije: FAT12, FAT16, VFAT, FAT32 o NTFS (New Technology File System) sistem datoteka (Windows 2000, Windows XP, Windows Vista, Windows 7)

U FAT (File Alocation Table) sistemu datoteka sektori se grupiu u vee grupe koje se nazivaju klasteri - sadre 2, 4, 8, 16, 32 ili 64 sektora Klaster predstavlja najmanju alokacionu jedinicu memorije koja se moe dodeliti nekoj datoteci Datoteka zauzima n klastera, gde je n prirodan broj, ali se ne mora nalaziti u susednim klasterima, ve moe biti razbacana po klasterima na disku FAT Tabela - Posle startnog zapisa na disku sledi deo rezervisan za FAT tabelu. Zbog vanosti FAT tabele za rad operativnog sistema postoje dve tabele, gde je druga kopija prve i koristie se u sluaju oteenja prve FAT tabele Pomou zapisa u FAT tabeli povezuju se klasteri koji sadre isti fajl u lance lance

16

Svaki klaster ima po jedan zapis u FAT tabeli koji ukazuje na to kako se taj klaster koristi tj. daje operativnom sistemu informaciju koji klaster je popunjen podacima, a koji klaster je prazan Mogui unosi u FAT tabeli su: Klaster je deo datoteke upisan je broj sledeeg klastera gde se nastavlja datoteka Klaster je poslednji deo datoteke Klaster sadri loe sektore Klaster je prazan

Logika organizacija podataka Datoteka (engl. File) - Fajl je skup bajtova koji se uvaju zajedno sa imenom koje ih identifikuje Ime fajla sastoji se iz dva dela:

imena nastavka (ekstenzije)

koji su povezani takom . .

IME.NASTAVAK

Nastavak odreuje tip fajla

Tipovi fajla
Dokumenti
Microsoft Word Document DOC

Svaka datoteka na hard disku se nalazi u direktorijumu Svaki direktorijum sadri u sebi fajlove ili druge direktorijume
Audio fajlovi Video fajlovi
MPG

Grafiki fajlovi
JPG

(poddirektorijume) Ime direktorijuma se sastoji samo od imena bez nastavka

WAV

Svaki fajl ili direktorijum na hard disku je jedinstveno odreen sa dve informacije: svojim imenom putem (eng. path) kojim se treba kretati po stablu od osnovnog direktorijuma, da bi se dolo do fajla ili direktorijuma

GIF PDF PNG Plain Text File TXT MID MP3

MOV

AVI

BMP

WMV

C:\My Documents\My Pictures

C:\My Documents\My Pictures\izlet.bmp

oznaka puta do grafikog fajla (slike nastavak BMP) sa nazivom IZLET koja se nalazi u folderu My Documents, podfolderu My pictures

17

Zatita podataka od brisanja

Zatitu podataka od brisanja moemo vriti na vie naina: 1. Postavljanjem kontrolnog pitanja (Recycle Bin) . ode j va je at buta aj u 2. Dodeljivanjem atributa fajlu 3. Pravljenje rezervnih kopija vanih podataka

Dodeljivanjem atributa fajlu: Read-only - ako je ovaj atribut pridruen fajlu, Readkorisnik fajl ne moe obrisati ili promeniti njegov sadraj Hidden - je atribut koji omoguava "skrivanje" fajla, to znai da se fajla nee videti u direktorijumu u kome se nalazi, niti se moe obrisati System - je atribut kojim naznaavamo vanost fajla koji je sistemski

104

ta se deava prilikom brisanja fajla? Brisanje fajla ne podrazumeva njihovo fiziko unitenje fajl Operativni sistem postavlja poseban znak na mestu prvog slova imena fajla, ime je oznaava kao obrisanu Sve odrednice u FAT-u koje se odnose na klastere koje je zauzimo izbrisani fajl postavljaju se na 0, to znai da su ti klasteri obeleeni kao slobodni za upisivanje novih podataka, ali se sami sadraji klastera ne menjaju, dok god ih operativni sistem ne iskoristi za upis novih podataka

Da li je mogue vratiti obrisan fajl? Dakle, odmah nakon sluajnog brisanja fajla moemo ga bez problema vratiti Fajlovi se mogu vratiti samo ako u klastere koje su oni zauzimali u meuvremenu nije upisana nova datoteku U suprotnom oni su nepovratno datoteku. suprotnom, izgubljeni Ako smo posle brisanja neto upisivali na disk, jo uvek se moe desiti da nismo nita upisali u klastere koje je zauzimao izbrisani fajl, pa se podaci mogu vratiti

to je manje vremena i manje unetih podataka izmeu vremena kad smo obrisali fajla i vremena kada ga hoemo vratiti, to je verovatnije da emo podatke uspeno vratiti Korienjem posebnih programa mogue je u izvesnim situacija povratiti datoteku koja je obrisana iz Recycle Bin-a, USB memorije, memorijske kartice, eksternog HDD, itd.

Zatita podataka od virusa

Koji tetni programi postoje? postoje? Virusi Trojanci Crvi (Worms) Spyware

108

18

Virusi
ta su raunarski virusi? Kratki izvrni programi sa sledeim karakteristikama: umnoava se i iri na ostale fajlove ili sisteme pokree se bez znanja i pristanka korisnika ima mogunost da izvri odreeno tetno dejstvo na raunar

Kako se raunarski virusi ire? Virus pokuava da se iri od raunara do raunara tako to se kai na neki program odnosno izvrne fajlove koje raunar moe direktno izvriti (fajlovi sa nastavkom .com ili .exe) Korisnici ire virus razmenom zaraenih fajlova, preko zaraenih USB-memorija, CD ili DVD diskova koje ste pozajmili od prijatelja ili ak kupili u prodavnici Kako se aktivira raunarski virus? Virus se AKTIVIRA otvaranjem zaraenih fajlova. Virusi se ne mogu aktivirati ukoliko ne otvorite fajl ili ne pokrenete zaraeni program !!!!!
110

109

Crvi
Crv je potklasa virusa
Raunarski crvi su raunarski programi koji umnoavaju sami sebe i koriste raunarske mree da bi se irili MRENI VIRUSI p g Pri tome koriste raunarske mree da bi se kopirali na druge raunare, esto bez uticaja oveka - smatraju se mrenim virusima Crv je napravljen tako da se kopira sa jednog raunara na drugi, samo to on to radi automatski, bez bilo kakve pomoi korisnika raunara, tako to crv sam preuzima kontrole nad funkcijama raunara i sam distribuira sopstvene potpune kopije111 (moda izmenjene) irom mrea

Crvi su samostalni - ne prilepljuju se uz izvrne programe Za razliku od virusa, crvi svojim delovanjem ne moraju inficirati druge programe. Oni oteavaju rad mree, ali mogu otetiti podatke i smanjiti sigurnost raunara. Poto crvima nije potreban program-domain ili datoteka da bi putovali, oni takoe mogu da se kriom uvuku u va sistem i omogue nekome drugome da daljinski kontrolie va raunar Postoje crvi skupljai podataka veina ljudi na raunaru na kojem rade imaju osetljive podatke poput poslovnih tajni, nacrta novih ureaja, finansijskih izvetaja, itd. Crv moe pretraiti disk raunara u potrazi za tim podacima i zatim ih poslati vlasniku crva

112

Najvea opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnoavaju u ogromnim koliinama to dovodi do zaguivanja hard diska, mree ili E-mail sanduia Crv moe da zauzme memoriju ili propusni opseg mree toliko da raunari prestanu da reaguju Jedan od primera je da crv poalje svoju kopiju svima iz E Email Adress Book-a zaraenog PC-a. Onda se crv dalje razmnoava i alje svima osobama iz Adress Book-a svakog od primaoca crva iz prvog kruga, a ovaj proces se dalje nastavlja. Sposobnost crva da se iri na ovaj nain kroz mreu prouzrokuje u veini sluajeva zaguenje mree i dovodi do pada Web i Network servera
113

Trojans Trojanski konji

Trojanski konji su raunarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugroavaju vau bezbednost i izazivaju puno tete Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Trojanski konji se ire tako to navode ljude da otvaraju programe mislei d oni potiu i l i i ih i i l i da i i iz legitimnih izvora. Jedan skoranji trojanski konj pojavio se u obliku eporuke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemogue antivirusni softver i zatitni zid. Osnovna razlika izmeu virusa i trojanca je da se virusi razmnoavaju, a trojanci nemaju to svojstvo

114

19

 Trojanac je program ije dejstvo nakon nakon to ga sami startujemo moe biti razliito:
najopasnija karakteristika trojanaca je da oni svoje neeljene akcije u raunaru vre u pozadini i prekriveno najea od tih akcija je otkrivanje korisnikih lozinki, bankarskih podataka brojeva platnih kartica i PIN a ili podataka, PIN-a drugih poverljivih informacija ili omoguava vlasniku trojanca da upravlja vaim kompjuterom veina trojanaca nije sama po sebi destruktivna, ali neki trojanci mogu imati i zadatak da izvre odreeno tetno delovanje: formatiranje HDD, brisanje podataka, blokiranje pristup disku, itd.

ta je Backdoor? Backdoor? Progam koji instaliraju virusi, crvi ili trojanski konji (bez znanja vlasnika) i kojis slui da treim osobama omoguava nesmetan i od vlasnika neovlaen pristup raunaru Bacdoor koristi slabosti operativnog sistema, zatitnog zida ili antivirusnog programa i vrlo esto blokira njihov rad da bi mogao nesmetano da deluje

115

116

Spyware
Spajver (engl. Spyware) ili pijunski softver je iroka kategorija softvera sa namenom da preuzima deliminu kontrolu rada na raunaru bez znanja ili dozvole korisnika, a za sticanje koristi za neku treu osobu. Spyware se razlikuje od virusa i crva u tome to se ne umnoava Kao mnogi novi virusi, Spyware je dizajniran da iskoritava K i i i i S j di j i d i k it zaraene raunare za komercijalnu dobit Tipina dejstva Spyware su: o prikazivanje ne zahtevanih Pop-up reklama o kraa linih informacija (ukljuujui i financijske informacije kao to su brojevi kreditnih kartica i lozinke); o praenje aktivnosti na internetu za marketinke svrhe; o preusmeravanje HTTP zahteva na reklamne stranice. 117

Koji su neeljeni efekti prouzrokovani dejstvom virusa? ( Kako da znam da li imam crva ili neki virus? ) Menjanje ili brisanje podataka na diskovima Produenje vremena da se pokrene neki program Aplikacije (programi) ne rade korektno i normalno Smanjenje radne memorije ili prostora na disku t i nepredvieno restartovanje raunara esto d i t t j Ne moete da tampate Ne moete da pristupite odreenim delovima diska ili ak odreenim particijama na disku Dosadne poruke koje se pojavljuju na ekranu Neoekivane poruke o grekama
118

Koji su naini zatite od virusa, crva i trojanaca?

Anti virusni programi se sastoje od nekoliko raunarskih programa koji pokuavaju pronai, spreiti i ukloniti raunarske viruse i ostali maliciozni softver (malware). Kasperky AntiViral Toolkit Pro - AVP Norton Antivirus McAfee Antivirus Avast ESET NOD32 AntiVirus Nije dovoljno samo imati instaliran antivirusni program potrebno ga je REDOVNO aurirati Update (dopuniti bazu zatite antivirusnog programa informacijama i nainima zatite od novih virusa)

Firewall softver kompjuterski zatitini zid od virusa, crva, trojanaca i spyware programa. To je program koji funkcionie tako to se proverava sve to se preuzima ili alje preko Interneta, pri emu identifikuje i spreava prenos svih informacije koje dolaze sa opasnih lokacija ili izgledaju sumnjivo Windows XP Service Pack 2 (SP2) najnovije verzije Windows XP, Windows Vista i Windows 7 imaju u sebi ugraen firewall koji se pokree automatski po startovanju samog operativnog sistema

119

120

20

nikad ne otvarajte attachment-e iz e-mail poruka nepoznatih osoba izbegavajte ak i da otvarate e-mail attachment od osobe koju znate ukoliko niste sigurni u sadrinu attachmenta-a tj. ukoliko ga niste oekivali (jer vrlo esto virus u cilju razmoavanja prekriveno se alje preko attachment-a na sve email adrese koje pronae u Address Book a zaraenog Book-a raunara, naravno bez znanja korisnika, ali primalac kao poiljioca dobija ime i prezime poznate osobe sa kojom se nalazi u uobiajenoj komunikaciji) j PDF je skraenica za Portable Document Format To je format digitalnih dokumenata koji je tako osmiljen da se dokument moe reprodukovati na veini raunarskih platformi koje se koriste u svetu. PDF dokumenti imaju nastavak .pdf

ta PDF? ta je PDF?

121

Prednosti PDF-a? PDFPDF dokumenti se istovetno ponaaju, bez obzira na operativni sistem ili aplikativni softver kojim su nainjeni, pa se mogu prenositi sa jednog raunara na drugi, odnosno razmenjivati izmeu korisnika koji ak koriste i razliite operativne sistema dokumenti prikazuju i t k t i grafiku PDF d k ti ik j tekst fik PDF dokumenti u sebi imaju ugraene sve informacije o fontovima koji se u njima koriste, tako da se mogu bez problema itati na raznim raunarima PDF dokumenti su veoma mali (komprimovani su), to 123 veoma pogoduje jednostavnom manipulisanju i korienju na Internetu ili u razmeni elektronskom potom

Mogunosti PDFMogunosti PDF-a?

Postoje jako dobre mogunosti za navigaciju u PDF dokumentima, za pretraivanje teksta, pravljenje sadraja i indeksa i sl. u PDF dokumentima se mogu koristiti hiper-linkovi (skakanje sa jednog dela teksta na drugi, u okviru istog ( k k j j d d l t k t d i k i i t ili drugog dokumenta) u PDF-u se mogu praviti formulari koji se kasnije mogu jednostavno popunjavati prilikom skeniranja dokumenata mogue ih je direktno prebaciti u PDF format
124

itanje PDF dokumenata

Za itanje PDF dokumenata koristi se Adobe-ov program Acrobat Reader To je besplatan program koji se moe skinuti sa Web sajta kompanije Adobe (www.adobe.com www. www adobe.com) Ovim programom moete itati PDF dokumente, uz korienje raznih mogunosti za navigaciju kroz dokument i pretraivanje dokumenta, ali u dokumentu nita ne moete menjati
125

Kreiranje PDF dokumenata

ta je potrebno? Kompletan paket Adobe Acrobat, u kome se nalaze Adobe Reader (za itanje PDF dokumenata) i Adobe Distiller (za kreiranje) Ukoliko imamo instaliran Adobe Acrobat PDF Acrobat, dokumente moemo kreirati iz skoro svake aplikacije. Na primer, PDF dokumente moemo kreirati iz svakog Microsoft Office programa Word, Excel, Power Point, moemo ih kreirati iz Internet Explorer-a, Outlook Express-a i drugih programa
126

21

Kako se formira PDF dokument? Kada instaliramo Adobe Acrobat, Acrobat Distiller e se instalirati kao virtuelni tampa Ukoliko iz bilo koje Windows aplikacije pokrenemo tampanje (u glavnom meniju izaberemo File pa onda File, Print), Print i kao tampa izaberemo Adobe PDF, dokument sa kojim smo radili e biti preveden u PDF dokument

127

128

ta DjVu? ta je DjVu?
j )j DjVu ( DJV) je format slike (ili inicijalno napravljen za skeniranje dokumenata koji sadre tekst i slike Alternativa PDF formatu, ali su fajlovi manjeg kapaciteta i dobrog kvaliteta
129

itanje DjVu fajlova

Za itanje DjVu fajlova koristi se slobodan program DjVu Viewer ili WinDjVu Programi za formiranje DjVu fajlova nisu besplatni najee se koristi DjVu Virtual Printer Skoro svi najnoviji programi za skeniranje daju mogunost skeniranja dokumenata u DjVu format
131 132

22

ISPITNA PITANJA IZ INFORMATIKE (za studente Farmacije)

Uvod u raunarstvo
1. ta je raunar? ta je raunarstvo? 2. ta je hardver? 3. ta je softver? Kako se deli softver? 4. ta je aplikativni sofver? 5. ta je sistemski sofver? 6. ta je operativni sistem? Navesti neke operativne sisteme. 7. Koje su funkcije operativnog sistema? 8. Koji su oblici informacija? Koji oblik informacija se koristi u raunaru? 9. ta je kodiranje i dekodiranje? Navesti najee koriene kodove. 10. Koji su osnovni brojni sistemi za predstavljanje numerikih podataka? Navesti cifre svakog navedenog brojnog sistema? 11. ta je bit? 1 bajt = ______ bita ; 1 KB = ______ bajta; 1 MB = ______ KB; 1 TB = ______ GB

Arhitektura i rad raunara Centralna procesna jedinica

1. Koje su osnovne organizacione jedinice raunara? 2. Nacrtati blok emu raunara. 3. Koje su komponente centralne procesne jedinice i koja je njihova uloga? 4. Koje se vrste podataka uvaju u unutranjoj memoriji i kojim delovima centralne procesne jedinice se alju? 5. ta je RAM memorija? 6. Da li se u RAM memoriju mogu upisivati podaci i da li se njen sadraj gubi kada se raunar iskljui? 7. Koja je jedinica za merenje kapaciteta RAM memorije? Koliki je standard RAM-a u novim raunarima? 8. ta je ROM memorija?

9. Da li se u ROM memoriju mogu upisivati podaci i da li se njen sadraj gubi kada se raunar iskljui? 10. ta se nalazi u ROM-ipu. 11. ta je POST (Power On Self Test) i gde se on nalazi? 12. ta je procesor? 13. Kako se meri brzina rada procesora? 14. Navesti kojom brzinom rade raunari generacije Pentium IV 15. ta je irina magistrale procesora? 16. Da li ira magistrala znai bri rad procesora? 17. Objasniti razliku izmeu 32-bitnog i 64-bitnog processora? 18. Koja je osnovna karakteristika Pentium DualCore procesora?

Arhitektura i rad raunara Ulazne i izlazne jedinice

19. Koja je uloga ulaznih jedinica raunara? 20. Nabrojati osnovne ulazne jedinice. 21. Koja je uloga izlaznih jedinica raunara? 22. Nabrojati osnovne izlazne jedinice. 23. ta ini video sistem raunara? 24. ta je rezolucija ekrana i kako se ona meri? 25. ta je Printing resolutions? 26. Kako se meri rezolucija digitalne fotografije? 27. ta je piksel i iz ega se svaki piksel sastoji? 28. ta je grafika kartica? 29. Koje su osnovne komponente grafike kartice? 30. ta je video RAM? 31. Objasniti ukratko proces generisanja slike na ekranu. 32. Koliki je kapacitet video RAM-a u novim grafikim karticama? 33. Koja su dva osnovna tipa grafike? 34. ta je rasterska grafika? 35. ta je vektorska grafika?

36. ta je dubina boje i kako se ona meri? 37. Navesti neke programe za rad sa bitmapiranim slikama. 38. Navesti neke programe za rad sa vektorskom grafikom. 39. Koji grafiki formati se koriste za kompresiju slika? 40. ta je skener? 41. ta je skeniranje? 42. Koje parametre moemo podeavati prilikom skeniranja? 43. Objasniti razliku u skeniranju dokumenata i slika? 44. ta je modem? 45. ta je modulacija i demodulacija? 46. Kako se meri brzina rada modema? 47. ta je zvuna kartica? 48. Koje dve vrste zvuka proizvodi zvuna kartica?

Arhitektura i rad raunara Spoljna memorija

49. Koje su osnovne vrste spoljne memorije? 50. Koje su osnovne vrste optike memorije? 51. Koje su osnovne vrste magnetne memorije? 52. U kom intervalu se kree kapacitet savremenih hard-diskova? 53. Koliki je kapacitet diskete? 54. Koliki je kapacitet CD-a? 55. Koja je razlika izmeu CD-a i DVD-a? 56. ta predstavljaju oznake CD-ROM, CD-R i CD-RW kod CD diskova? 57. Navesti osnovne vrste DVD-a i njihove kapacitete. 58. ta predstavljaju oznake DVD-ROM, DVD-R i DVD-RW kod DVD diskova? 59. Kako se meri brzina rada ureaja za itanje i pisanje podataka kod optikih oblika memorije? 60. Ako ureaj za viestruko snimanje CD-RW Drive ima oznaku 40x/12x/48x, ta predstavlja svaka od ovih oznaka? 61. ta predstavlja oznaka Double Layer kod DVD Rezaa? 62. Navesti osnovne vrste BD (Blu-ray) diskova i njihove kapacitete. 63. ta predstavljaju oznake BD-R, BD-RE, BD-R DL, BD-RW DL, BDXL kod BD diskova?
3

64. Kako se meri brzina rada ureaja za itanje i pisanje podataka kod BD-diskova? 65. ta je USB Flash Drive? Koliki su njegovi kapaciteti?

Organizacija podataka
1. ta je sektor? ta je klaster? 2. ta je formatiranje HD? 3. ta je particioniranje HD? 4. Kako se oznaavaju particije HD? 5. Koje su prednosti particioniranja HD? 6. ta je sistem datoteka? 7. Koji sistem datoteka koristi operativni sistem Windows? 8. ta je FAT tabela? Koji su mogui unosi u FAT tabelu? 9. ta je datoteka (fajl)? Iz ega se sastoji ime fajla? 10. ta je direktorijum? ta je poddirektorijum? 11. Nabrojati najee formate dokumenata, grafikih, audio i video fajlova.

Zatita podataka od raunarskih virusa

1. Koji se atributi mogu pridruiti fajlu i koja je njihova uloga? 2. ta se deava prilikom brisanja fajla? 3. Da li se nakon brisanja fajla iz Recycle Bin-a podaci mogu vratiti? Objasniti. 4. ta su raunarski virusi? 5. ta je potrebno da bi se raunarski virus aktivirao? 6. Kako se ire raunarski virusi? 7. ta su crvi? 8. Kako se ire crvi? 9. Koja je razlika izmeu crva i raunarskih virusa? 10. ta su trojanci? 11. Koja je razlika izmeu trojanca i raunarskih virusa? 12. U emu se sastoji dejstvo trojanaca? 13. ta je Backdoor? 14. ta je Spyware?
4

15. Koji su mogui naini zatite raunara od virusa? 16. Koja je uloga Firewall-a?

PDF i DjVu
1. 2. 3. 4. 5. 6. ta je PDF? Navesti program za itanje PDF dokumenata. Koje su najvanije prednosti PDF dokumenata? Objasniti postupak kreiranja PDF dokumenata? ta je DjVu? Navesti program za itanje DjVu fajlova.