Z A K O N

O TURIZMU
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se planiranje i razvoj turizma, uslovi i
nain obavljanja delatnosti putnikih, odnosno turistikih agencija,
ugostiteljske delatnosti, nautike delatnosti, kao i pruanje usluga u turizmu.
lan 2.
Ureenje odnosa u oblasti turizma zasniva se na naelima:
1) integralnog razvoja turizma i komplementarnih delatnosti kao
inilaca ukupnog privrednog i drutvenog razvoja;
2) ureivanja turizma kao skupa specifinih delatnosti
usmerenih na stvaranje, ponudu i korienje usluga i roba koje ine turistiki
proizvod;
3) odrivog razvoja turizma;
4) obezbeivanja jedinstvenih standarda za pruanje usluga u
turizmu;
5) zatite nacionalne ekonomije, korisnika turistikog proizvoda
i turistikih profesija.
lan 3.
Delatnosti i usluge iz lana 1. ovog zakona obavljaju se i pruaju
u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima, propisima donetim na osnovu
ovog zakona i drugih zakona, dobrim poslovnim obiajima i uzansama.
lan 4.
Delatnosti i usluge iz lana 1. ovog zakona mogu da obavljaju
preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji su upisani u odgovarajui
registar, kao i fizika lica u sluajevima utvrenim ovim zakonom.
Privredni subjekti i lica iz stava 1. ovog lana duni su da
utvruju i naplauju iste cene za pruene usluge domaim i stranim
dravljanima.
- 2 -
II PLANIRANJE I RAZVOJ TURIZMA
lan 5.
Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje
razvoja turizma; proglaenje i odrivo korienje turistikih prostora; prostorno
organizovanje i koordinaciju aktivnosti organa i slubi, javnih, privrednih i
drugih subjekata na unapreenju razvoja turizma; promociju turizma
Republike Srbije; istraivanje turistikog trita i razvoj turistikih
informacionih sistema; podsticanje razvoja turizma.
Integralno planiranje
lan 6.
Integralno planiranje obezbeuje se u okviru Strategije
prostornog razvoja Republike Srbije i Strategije razvoja turizma Republike
Srbije.
Strategiju razvoja turizma Republike Srbije (u daljem tekstu:
Strategija) donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadlenog
za poslove turizma (u daljem tekstu: ministarstvo).
Strategija se realizuje putem programa integralnog razvoja
turizma i komplementarnih delatnosti turistikih regija, programa razvoja
posebnih vidova turizma, kao i Strategije promocije turizma.
Autonomna pokrajina i optina, odnosno grad u okviru svojih
nadlenosti donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom, kao i
program promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijom promocije turizma, uz
saglasnost ministarstva.
lan 7.
Akta iz lana 6. stav 3. ovog zakona donosi Vlada Republike
Srbije na predlog ministarstva, po prethodno pribavljenom miljenju drugih
organa i organizacija nadlenih za odgovarajuu oblast.
Sredstva za izradu akta iz stava 1. ovog lana obezbeuju se iz
budeta Republike Srbije.
Prostori od znaaja za turizam i njihovo odrivo
korienje
lan 8.
U skladu sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije i
Strategijom, delovi reka i jezera sa priobaljem, zemljite i predeli ureene
prirode, izletita, prostori visokih planina koji su pogodni za ureenje skijalita,
- 8 -
ambijentalne i prostorno-kulturno-istorijske celine, znamenita mesta, kao i
manje prostorne celine sa izraenim rekreativnim, atraktivnim i pejzanim
odlikama, mogu se proglasiti za prostore od znaaja za razvoj turizma (u
daljem tekstu: turistiki prostor).
Ako se turistiki prostor nalazi u zatienom prirodnom dobru ili
na podruju nepokretnog kulturnog dobra, primenjivae se odredbe zakona
kojima se ureuje zatita ovih prostora.
lan 9.
Akt o proglaenju turistikog prostora donosi Vlada Republike
Srbije, na predlog ministarstva.
Predlog iz stava 1. ovog lana sadri procenu opravdanosti za
proglaenje turistikog prostora.
Akt o proglaenju turistikog prostora naroito sadri: naziv i
opis turistikog prostora, povrinu i granice, podatke o vlasnitvu, popis
katastarskih parcela, a za podruja vee povrine detaljan opis granica sa
kartografskim prikazom odgovarajue razmere, kao i obaveze u pogledu
ouvanja, zatite i razvoja prostora.
lan 10.
Turistiki prostor ili njegov deo moe se putem javnog tendera
dati na korienje privrednom subjektu za obavljanje delatnosti iz lana 1.
ovog zakona.
Na postupak javnog tendera za davanje na korienje turistikog
prostora iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureuju koncesije.
Javni tender iz stava 1. ovog lana raspisuje i sprovodi
ministarstvo.
Akt o davanju turistikog prostora na korienje donosi Vlada
Republike Srbije, na predlog ministarstva.
Aktom iz stava 4. ovog lana odreuju se naroito: subjekt kome
se turistiki prostor daje na korienje; granice i povrina turistikog prostora;
uslovi i vreme korienja, kao i obaveze u pogledu ouvanja, zatite, razvoja i
odrivog korienja turistikog prostora.
Privredni subjekt iz stava 1. ovog lana jedanput godinje
dostavlja ministarstvu izvetaj o izvravanju obaveza u pogledu ouvanja,
zatite, razvoja i odrivog korienja turistikog prostora.
- 4 -
Prostorna organizovanost turizma
Turistika regija
lan 11.
Turistika regija jeste geografska i funkcionalna prostorna celina
sa odreenim imenom, oblikovana prirodnim i stvorenim turistikim
vrednostima, na kojoj se moe formirati integralna turistika ponuda.
Turistika regija mora da ispunjava sledee uslove:
1) najmanje 1.000 leaja u osnovnim smetajnim kapacitetima;
2) najmanje 150.000 noenja ostvarenih u prethodnoj
kalendarskoj godini;
3) da ima osnovanu turistiku organizaciju na nivou turistike
regije;
4) da ima osnovane turistiko-informativne centre u najmanje
dva turistika mesta.
lan 12.
Turistika regija utvruje se aktom ministra nadlenog za
poslove turizma (u daljem tekstu: ministar), na predlog optina, odnosno
grada (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave).
Predlog iz stava 1. ovog lana sadri podatke o ispunjenosti
uslova iz lana 11. stav 2. ovog zakona.
Akt iz stava 1. ovog lana izdaje se sa vanou od pet godina.
Ministarstvo vodi registar turistikih regija.
Akt iz stava 1. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
Turistiko mesto
lan 13.
Turistiko mesto predstavlja organizacionu i funkcionalnu celinu
sa formiranom turistikom ponudom, prirodnim, kulturnim, istorijskim i drugim
znamenitostima znaajnim za turizam, komunalnom, saobraajnom i
turistikom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadrajima za smetaj i
boravak turista.
lan 14.
Turistika mesta se razvrstavaju u kategorije od I - IV, aktom
ministra, na zahtev jedinice lokalne samouprave.
- -
Akt o odreivanju kategorije turistikog mesta donosi se na
predlog komisije za kategorizaciju turistikih mesta, koju imenuje ministar i
izdaje se sa vanou od pet godina.
Komisija proverava ispunjenost propisanih uslova za
razvrstavanje turistikih mesta u kategorije, sainjava zapisnik o svome radu i
daje ministru predlog za razvrstavanje u odgovarajuu kategoriju.
Ministarstvo vodi registar turistikih mesta.
Akt iz stava 1. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
Ministar propisuje kriterijume za odreivanje kategorije
turistikog mesta, nain i postupak odreivanja i promene kategorije, kao i
sadraj registra turistikih mesta.
Podsticajne mere
lan 15.
U cilju usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budetu
Republike Srbije obezbeuju se sredstva za:
1) uee u finansiranju izrade odgovarajuih prostornih
planova turistikih regija, programa razvoja turizma i urbanistikih planova
turistikih mesta u okviru turistikih regija;
2) uee u finansiranju promotivnih aktivnosti turistikih regija i
turistikih mesta u zemlji i inostranstvu;
3) uee u finansiranju izrade projekta zatite prirode, ivotne
sredine, prirodnih resursa i kulturne batine turistikih regija i turistikih mesta;
4) podsticanje izgradnje turistike infrastrukture, sportsko-
rekreativnih i drugih prateih sadraja javnog karaktera znaajnim za
unapreenje kvaliteta turistike ponude;
5) unapreenje postojee turistike ponude i intenziviranje
njenog korienja.
Vlada Republike Srbije utvruje kriterijume, blie uslove, kao i
namenu korienja sredstava iz stava 1. ovog lana.
lan 16.
Pravo korienja sredstava iz lana 15. stav 1. ovog zakona
imaju korisnici koji obezbede sopstveno uee.
Uz zahtev za dodelu sredstava korisnici prilau plan za
realizaciju projekta u skladu sa aktom iz lana 15. stav 2. ovog zakona.
Ministarstvo sa korisnikom zakljuuje ugovor o korienju
podsticajnih sredstava.
- -
Turistike organizacije
lan 17.
Poslove unapreenja i promocije turizma obavljaju turistike
organizacije.
lan 18.
Turistika organizacija ima status pravnog lica.
Turistika organizacija posluje u skladu sa propisima o javnim
slubama i upisuje se u odgovarajui registar.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u
turistikim organizacijama, primenjuju se propisi kojima se ureuju radni
odnosi u dravnim organima.
Nacionalna turistika organizacija
lan 19.
Poslove unapreivanja i promocije turizma, koordinacije
aktivnosti turistikih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na
teritoriji Republike Srbije obavlja Turistika organizacija Srbije (daljem tekstu:
TOS), koja se osniva ovim zakonom.
Sedite TOS-a je u Beogradu.
lan 20.
Sredstva za osnivanje i rad TOS-a ine sredstva kojima posluje
Turistika organizacija Srbije osnovana Zakonom o turizmu ("Slubeni glasnik
RS", br. 38/94 i 48/99), a koja su u dravnoj svojini, utvrena bilansom stanja
na dan 31.12.2004. godine.
lan 21.
TOS obavlja poslove:
1) unapreenja i promocije turizma Srbije;
2) koordiniranja aktivnosti turistikih oranizacija, privrednih i
drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na unapreenju
i promociji turizma;
3) pripreme i realizacije Strategije promocije turizma i godinjih
planova i programa promotivnih aktivnosti;
4) organizovanja istraivanja turistikih trita za potrebe
promocije turizma Republike Srbije;
- ? -
5) obezbeivanja informativno - propagandnog materijala kojim
se promoviu turistike vrednosti (tampane publikacije, audio i video
promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.);
6) formiranja i razvijanja jedinstvenog turistiko - informacionog
sistema i njegovog povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i
inostranstvu;
7) prikupljanja svih vrsta turistikih informacija radi
obavetavanja javnosti;
8) osnivanja i organizovanja turistikih predstavnitava u
inostranstvu i informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa
drugim subjektima;
9) saradnje sa nacionalnim turistikim organizacijama drugih
zemalja, meunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i
predlaganja mera za uee u multinacionalnim i regionalnim programima i
projektima razvoja i promocije turizma;
10) predlaganja mera i aktivnosti za razvoj i promociju turizma u
turistiki nerazvijenim delovima Republike Srbije;
11) utvrivanja jedinstvenih standarda ureenja, opreme i usluga
u turistiko - informativnim centrima na teritoriji Republike Srbije;
12) utvrivanja programa postavljanja turistike signalizacije i
koordiniranja aktivnosti turistikih organizacija i drugih subjekata za njeno
obezbeenje;
13) utvrivanja programa i naina polaganja strunog ispita za
turistike animatore;
14) i druge aktivnosti kojima se osigurava uspeno sprovoenje
unapreenja i promocije turizma.
Poslovi iz take 13) ovog lana obavljaju se kao povereni
poslovi.
lan 22.
Opti akti TOS-a jesu statut i pravilnici.
Statutom TOS-a blie se ureuju: delatnost, sredstva za
osnivanje i rad, unutranja organizacija, nadlenost i nain rada organa TOS-
a, zastupanje i predstavljanje, obavetavanje zaposlenih, saradnja sa
turistikim organizacijama, meunarodna saradnja i druga pitanja znaajna za
rad TOS-a.
lan 23.
Sredstva za rad TOS-a obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
- 8 -
2) prihoda ostvarenih obavljanjem poslova iz okvira svoje
delatnosti;
3) donacija, priloga i sponzorstava domaih i stranih pravnih i
fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Organi TOS-a
lan 24.
Organi TOS-a jesu: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
lanove upravnog i nadzornog odbora i direktora imenuje i
razreava Vlada Republike Srbije na predlog ministra.
Organi TOS-a imenuju se na period od etiri godine.
lan 25.
Upravni odbor ima predsednika i deset lanova. U upravni odbor
imenuju se, pored predstavnika ministarstva, predstavnici turistikih
preduzea i drugih organizacija, afirmisani nauni radnici u oblasti turizma i
predstavnici zaposlenih.
Upravni odbor:
1) donosi statut TOS-a;
2) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih
mesta TOS-a;
3) donosi poslovnik o svom radu;
4) usvaja godinji program rada i program turistiko-promotivne
delatnosti;
5) usvaja finansijski plan i zavrni raun;
6) donosi odluku o osnivanju predstavnitva u inostranstvu i
informativnih centara u zemlji;
7) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Akta iz stava 2. ta. 1) do 6) ovog lana donose se uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
lan 26.
Nadzorni odbor TOS-a ima tri lana od kojih je jedan
predstavnik ministarstva.
Nadzorni odbor TOS-a vri nadzor nad poslovanjem, pregleda
godinji obraun i izvetaj o poslovanju i utvruje da li su sainjeni u skladu sa
- s -
propisima, donosi poslovnik o svom radu, vri i druge poslove u skladu sa
zakonom i statutom.
Upravni i nadzorni odbor najmanje jednom godinje podnose
izvetaj o radu Vladi Republike Srbije preko ministarstva.
lan 27.
Direktora TOS-a imenuje i razreava Vlada Republike Srbije, na
predlog ministra.
Direktor predstavlja i zastupa TOS, organizuje i rukovodi radom
TOS-a, predlae akte koje donosi upravni odbor, izvrava odluke upravnog
odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje, stara se o zakonitosti rada i
odgovara za korienje i raspolaganje imovinom i vri druge poslove utvrene
zakonom i statutom.
Teritorijalne turistike organizacije
lan 28.
Za teritoriju autonomne pokrajine nadleni organ autonomne
pokrajine moe osnovati turistiku organizaciju autonomne pokrajine.
Za podruje turistike regije nadleni organi dve ili vie jedinica
lokalne samouprave mogu osnovati turistiku organizaciju regije.
Za teritoriju jedinice lokalne samouprave nadleni organ moe
osnovati turistiku organizaciju optine, odnosno grada ili obavljanje tih
poslova poveriti drugom pravnom licu.
Turistika organizacija autonomne pokrajine i turistika
organizacija regije
lan 29.
Turistika organizacija autonomne pokrajine i turistika
organizacija regije obavlja poslove:
1) donosi godinje programe i planove promotivnih aktivnosti u
skladu sa Strategijom promocije turizma, planovima i programima TOS-a;
2) koordinira aktivnosti, privrednih i drugih subjekata u turizmu
na teritoriji, odnosno podruju za koje su osnovane;
3) prikuplja sve vrste turistikih informacija radi obavetavanja
javnosti;
4) obezbeuje informativno - propagandni materijal kojim se
promoviu turistike vrednosti (tampane publikacije, audio i video promotivni
materijal, internet prezentacija, suveniri itd.);
5) druge aktivnosti u skladu sa osnivakim aktom i statutom.
- 10 -
Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave
lan 30.
Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja
poslove:
1) unapreenja i promocije turizma jedinice lokalne
samouprave;
2) podsticanja programa izgradnje turistike infrastrukture i
ureenja prostora;
3) koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeu privrednih i drugih
subjekata u turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapreenju i
promociji turizma;
4) donosi godinji program i plan promotivnih aktivnosti u
skladu sa Strategijom promocije turizma, planovima i programima TOS-a;
5) obezbeivanja informativno-propagandnog materijala kojim
se promoviu turistike vrednosti jedinice lokalne samouprave (tampane
publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri
itd.), a u saradnji sa nadlenim organima i turistike signalizacije za turistika
mesta;
6) prikupljanja i objavljivanja informacija o celokupnoj turistikoj
ponudi na svojoj teritoriji, kao i druge aktivnosti znaajne za turizam;
7) organizovanja i uea u organizaciji turistikih, naunih,
strunih, sportskih, kulturnih i drugih skupova i manifestacija;
8) formiranja turistiko-informativnih centara (za prihvat turista,
pruanje besplatnih informacija turistima, prikupljanje podataka za potrebe
informisanja turista, upoznavanje turista sa kvalitetom turistike ponude,
upoznavanje nadlenih organa sa pritubama turista i dr.);
9) druge aktivnosti u skladu sa osnivakim aktom i statutom.
lan 31.
U cilju uspenijeg razvoja turizma, a posebno u toku pripreme i
trajanja turistike sezone, u turistikim mestima i turistikim regijama, nadleni
organi jedinica lokalne samouprave mogu doneti akt o zajednikom radu i
saradnji organa, slubi, preduzea, ustanova i drugih organizacija iji su
osnivai.
Koordinacija aktivnosti iz stava 1. ovog lana moe biti poverena
turistikoj organizaciji optine, grada odnosno turistike regije.
lan 32.
Aktom iz lana 31. ovog zakona ureuje se nain rada i
postupak koordinacije, odreuje se mesto odnosno podruje i vreme trajanja
zajednikog rada, kao i organi, slube i druga lica koja u njemu uestvuju.
- 11 -
Neprofitna organizacija za operativne, marketinke i
promotivne poslove
lan 33.
Turistike organizacije, uz saglasnost osnivaa, u cilju
planiranja, koordinacije i upravljanja turistikim aktivnostima, mogu, sa
preduzeima, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti
iz oblasti saobraaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture,
sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati neprofitnu
organizaciju za operativne, marketinke i promotivne poslove.
Delokrug rada i nain finansiranja, kao i meusobna prava i
obaveze osnivaa iz stava 1. ovog lana, ureuju se ugovorom.
Turistika signalizacija
lan 34.
Turistiki potencijali, kao i sadraji turistike ponude,
obeleavaju se odgovarajuim simbolima i znacima (u daljem tekstu: turistika
signalizacija).
Ministar propisuje sadrinu i nain isticanja turistike
signalizacije.
Turistike organizacije staraju se o mestu postavljanja i nainu
isticanja turistike signalizacije.
III BORAVINA TAKSA I TURISTIKA NAKNADA
Boravina taksa
lan 35.
Boravinu taksu plaa lice za svaki dan boravka u turistikom
objektu za smetaj, izvan svog prebivalita.
lan 36.
Visinu boravine takse utvruje jedinica lokalne samouprave u
zavisnosti od kategorije turistikog mesta ili u razliitoj visini po delovima
optine odnosno grada u zavisnosti od izgraenosti komunalne, saobraajne i
turistike infrastrukture.
Vlada Republike Srbije za svaku kategoriju turistikog mesta
posebno utvruje najvii i najnii iznos boravine takse.
- 12 -
Ako se turistiki objekat za smetaj ne nalazi na teritoriji
turistikog mesta jedinica lokalne samouprave, utvrdie visinu boravine takse
za najniu kategoriju turistikog mesta.
lan 37.
Boravinu taksu ne plaaju:
1) deca do sedam godina starosti;
2) lica upuena na banjsko i klimatsko leenje odnosno
specijalizovanu rehabilitaciju od strane nadlene lekarske komisije;
3) lica koja organizovano borave u turistikom objektu radi
izvoenja istraivakih, ekolokih i slinih akcija, osim sportista koji se nalaze
na pripremama i takmienjima;
4) strani dravljani koji su po meunarodnim konvencijama i
sporazumima osloboeni obaveze plaanja takse;
5) lica koja neprekidno borave u objektu za smetaj due od 30
dana.
Boravinu taksu umanjenu za 50% plaaju lica od sedam do 15
godina starosti.
Lica iz stava 1. ovog lana ne plaaju boravinu taksu ako
podnesu dokaz o ispunjavanju uslova utvrenih u stavu 1. ovog lana
(lanska karta, potvrda kole, odnosno organizatora radnih, istraivakih i
ekolokih akcija, uput lekarske komisije i dr.).
lan 38.
Naplatu boravine takse vre privredni subjekti i lica iz lana 4.
stav 1. ovog zakona koja pruaju usluge smetaja (u daljem tekstu: davalac
smetaja).
Davalac smetaja naplauje boravinu taksu istovremeno sa
naplatom usluge smetaja.
Ako davalac smetaja ne naplati boravinu taksu, duan je da
na svoj teret uplati iznos nenaplaene boravine takse.
lan 39.
Davalac smetaja duan je da u raunu za uslugu smetaja
posebno iskae iznos boravine takse, a u sluaju iz lana 37. ovog zakona
da navede osnov oslobaanja od plaanja boravine takse.
- 18 -
lan 40.
Sredstva od naplaene boravine takse davalac smetaja
uplauje u roku od pet dana po isteku svakih 15 dana u mesecu.
lan 41.
Sredstva boravine takse su prihod budeta jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji su pruene usluge smetaja i koriste se za
obezbeivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promoviu
turistike vrednosti i kulturno naslee, za obezbeivanje turistike
signalizacije i za rad turistiko-informativnih centara.
Turistika naknada
lan 42.
Turistika naknada je novani iznos koji se plaa za korienje
pogodnosti u obavljanju delatnosti na podruju turistikog mesta.
lan 43.
Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji je utvren status
turistikog mesta moe propisati obavezu plaanja turistike naknade uz
saglasnost ministarstva.
Obveznici plaanja naknade iz stava 1. ovog lana su privredni
subjekti koji obavljaju delatnost putnikih odnosno turistikih agencija,
ugostiteljsku delatnost, nautiku delatnost, pruaju usluge u turizmu ili
obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom.
Obveznici plaanja turistike naknade su i fizika lica koja
turistima izdaju kue, stanove, apartmane i sobe, kao i vlasnici kua za
odmor, u sluajevima kada svoje kue izdaju treim licima.
Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se na lica koja na
teritoriji turistikog mesta imaju sedite ili poslovnu jedinicu.
Ministar propisuje vrste delatnosti iz stava 2. ovog lana,
razvrstava ih u grupe po stepenu povezanosti i utvruje nain plaanja
turistike naknade.
lan 44.
Turistika naknada utvruje se posebno za pravna lica,
preduzetnike i fizika lica, prema kategoriji turistikog mesta, a u zavisnosti od
vrste delatnosti u koju je svrstan obveznik.
Jedinica lokalne samouprave moe utvrditi turistiku naknadu u
razliitoj visini po delovima turistikog mesta, odnosno zonama u kojima se
- 14 -
nalazi sedite ili objekat obveznika u zavisnosti od izgraenosti komunalne,
saobraajne i turistike infrastrukture.
Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva, za svaku
kategoriju turistikog mesta posebno utvruje najvei i najnii iznos turistike
naknade.
lan 45.
Sredstva ostvarena od turistike naknade u visini od 80% prihod
su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji su naplaena, a
sredstva u visini od 20% prihod su budeta Republike Srbije i usmeravaju se
u Fond za razvoj turizma.
Jedinica lokalne samouprave sredstva iz stava 1. ovog lana
koristi za izgradnju turistike infrastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih
prateih sadraja javnog karaktera u turistikim mestima.
lan 46.
U pogledu naina utvrivanja boravine takse i turistike
naknade, obraunavanja, zastarelosti, naplate, rokova za plaanje, obrauna
kamate i ostalog to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se
primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak i poreska
administracija, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
IV FOND ZA RAZVOJ TURIZMA
lan 47.
Radi obezbeivanja materijalnih uslova za razvoj i promociju
turizma, Vlada Republike Srbije otvara budetski Fond za razvoj turizma (u
daljem tekstu: Fond).
Fond se otvara na neogranieno vreme.
Fondom upravlja ministarstvo.
Ministarstvo moe, uz saglasnost Vlade Republike Srbije,
strune i finansijsko-tehnike poslove Fonda poveriti Fondu za razvoj
Republike Srbije, banci ili drugoj strunoj organizaciji.
lan 48.
Fond se finansira iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) 20% prihoda od turistike naknade;
- 1 -
3) donacija, zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva;
4) drugih izvora.
Korienje sredstava fonda
lan 49.
Sredstva Fonda koriste se za:
1) finansiranje izrade Strategije razvoja turizma, integralnih
programa razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turistikih regija,
programa razvoja posebnih vidova turizma kao i Strategije promocije turizma;
2) finansiranje izrade planova zatite i odrivog korienja
turistikih prostora;
3) uee u finansiranju izgradnje turistike infrastrukture;
4) uee u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja
smetajnih kapaciteta i prateih objekata u turizmu;
5) uee u finansiranju strunog osposobljavanja kadrova u
strunim, naunim i organizacijama u oblasti turizma;
6) uee u finansiranju aktivnosti nacionalne turistike
organizacije, teritorijalnih i lokalnih turistikih organizacija;
7) uee u finansiranju prioritetnih investicionih programa i
projekata razvoja iz programa Fonda;
8) druge aktivnosti iz oblasti turizma, u skladu sa zakonom.
Vlada Republike Srbije blie ureuje nain korienja sredstava
Fonda.
V DELATNOST PUTNIKIH ODNOSNO TURISTIKIH
AGENCIJA
Pojam
lan 50.
Delatnou putnikih, odnosno turistikih agencija, u smislu
ovog zakona, smatra se organizovanje, realizovanje i prodaja turistikih
putovanja, kao i obavljanje drugih poslova uobiajenih u turistikom prometu.
Turistiko putovanje
lan 51.
Turistiko putovanje, u smislu ovog zakona, jeste unapred
pripremljena kombinacija dve ili vie usluga (prevoz, smetaj i druge turistike
- 1 -
usluge) u trajanju duem od 24 sata ili u kraem trajanju ako ukljuuje jedno
noenje, a prodaje se po jedinstvenoj ceni.
Turistikim putovanjem smatra se i viednevni boravak koji
ukljuuje korienje samo usluga smetaja u odreenim terminima i
vremenskom trajanju, koje se nude i prodaju po jedinstvenoj ceni.
Izdvojeni obraun ili naplata pojedinanih usluga jednog istog
turistikog putovanja ne oslobaa putniku, odnosno turistiku agenciju ili
drugo lice od obaveza propisanih ovim zakonom.
Putnika agencija
lan 52.
Putnika odnosno turistika agencija je preduzee, drugo
pravno lice odnosno preduzetnik koje, u okviru registrovane delatnosti
putnikih odnosno turistikih agencija obavlja poslove pod uslovima
propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti (u daljem tekstu: agencija).
Poslovi agencije
lan 53.
Agencija moe obavljati poslove:
1) organizovanja i realizovanja putovanja i boravka putnika u
zemlji i inostranstvu (turistika putovanja);
2) ponude, prodaje i posredovanja u prodaji turistikih
putovanja;
3) organizovanja prihvata putnika;
4) organizovanja izleta, turistikih razgledanja, zabavnih
programa i sl, kao i posredovanja u organizovanju skupova, sajmova,
manifestacija i sportskih priredbi;
5) pruanja, odnosno posredovanja u pruanju usluga
turistikih vodia i turistikih animatora;
6) pribavljanja putnih isprava, rezervacija i prodaja putnih
karata u ime i za raun domaih i stranih prevoznika;
7) rezervacije i prodaje turistikih, ugostiteljskih i drugih usluga
vezanih za putovanje i boravak putnika;
8) posredovanja u izdavanju soba i drugih kapaciteta za
smetaj u svojini fizikog lica;
9) posredovanja u pruanju specifinih usluga posebnih vidova
turizma;
10) posredovanja u iznajmljivanju vozila turistima i putnicima;
- 1? -
11) rezervacije i prodaje karata za sportske, kulturne i druge
priredbe i manifestacije, posredovanja u osiguranju putnika i prtljaga, prodaje
turistikih publikacija i dr;
12) druge poslove uobiajene u turistikom prometu.
Poslovnica
lan 54.
Poslovnica je poslovna prostorija u kojoj agencija neposredno
prua usluge korisnicima i koja ispunjava uslove tehnike opremljenosti i
druge propisane uslove.
Poslovnicom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se poslovne
prostorije koje istovremeno slue i za stanovanje.
U poslovnici se obavljaju samo poslovi iz lana 53. ovog akona.
Agencija je duna da na ulazu u poslovnicu istakne raspored
radnog vremena i da ga se pridrava u svom poslovanju.
Agencija je duna da u poslovnici dri reenje o upisu delatnosti
u odgovarajui registar.
Kadrovi
lan 55.
U svakoj poslovnici agencija mora imati najmanje jednog
zaposlenog u svojstvu rukovodioca poslovnice.
Rukovodilac poslovnice mora da ima najmanje viu strunu
spremu turistikog, ekonomskog ili drugog drutvenog smera, znanje jednog
stranog jezika i najmanje jednu godinu radnog iskustva u predmetnoj
delatnosti.
Zaposlena lica u poslovnici koja neposredno komuniciraju sa
strankama moraju imati najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem
trajanju i poznavati najmanje jedan strani jezik.
Ministar propisuje blie uslove u pogledu zaposlenih lica,
prostora i opreme poslovnice, kao i ostale uslove za pojedine vrste agencija.
Vrste agencija
lan 56.
Prema vrsti poslova koje obavljaju agencije mogu biti:
1) agencija - organizator turistikih putovanja;
- 18 -
2) agencija - posrednik.
Agencija - organizator turistikih putovanja je preduzee koje
organizuje i sprovodi turistiko putovanje, neposredno ga prodaje ili nudi na
prodaju, odnosno obavlja poslove iz lana 53. ovog zakona (u daljem tekstu:
organizator putovanja).
Agencija - posrednik je preduzee, drugo pravno lice ili
preduzetnik koje prodaje ili nudi na prodaju turistiko putovanje organizatora
putovanja odnosno obavlja poslove iz lana 53. stav 1. ta. 2) - 12) ovog
zakona.
Agencija obavlja poslove za koje ispunjava uslove propisane
ovim zakonom.
Inostrane turistike agencije mogu realizovati grupna turistika
putovanja u Republici Srbiji preko organizatora putovanja.
lan 57.
Organizator putovanja moe biti:
1) organizator putovanja u zemlji i inostranstvu (kategorija A);
2) organizator putovanja u zemlji (kategorija B).
Licenca
lan 58.
Poslovi organizovanja turistikih putovanja obavljaju se na
osnovu akta o ispunjenosti uslova (licenca), koji donosi ministar.
Licenca kategorije A izdaje se za obavljanje poslova
organizovanja turistikih putovanja u zemlji i inostranstvu, a licenca kategorije
B za obavljanje poslova organizovanja turistikih putovanja u zemlji.
Licenca se izdaje u roku od 30 dana od dana podnoenja
zahteva, sa vanou od pet godina.
Akt iz stava 1. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
Trokove postupka iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac
zahteva.
Ministar propisuje blie uslove i postupak za izdavanje i
oduzimanje licence i utvruje visinu trokova postupka.
lan 59.
Licenca se izdaje preduzeu:
- 1s -
1) koje je registrovano za obavljanje predmetne delatnosti;
2) koje ima zaposleno najmanje jedno lice sa viom strunom
spremom turistikog, ekonomskog ili drutvenog smera i najmanje jednu
godinu radnog iskustva u predmetnoj delatnosti;
3) koje se ne nalazi u postupku steaja ili likvidacije;
4) kome u poslednjih 12 meseci nije oduzeta licenca iz razloga
navedenih u lanu 61. stav 1. ovog zakona i kome nije izreena zatitna mera
zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok zabrana traje;
5) koje ima:
(1) polisu osiguranja za svako turistiko putovanje, ili
(2) polisu osiguranja u najniem iznosu od 30.000 evra
(organizator putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u najniem iznosu od
5.000 evra (organizator putovanja u zemlji), ili
(3) obezbeena sredstva u iznosu od 30.000 evra (organizator
putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u iznosu od 5.000 evra
(organizator putovanja u zemlji), koja se vode na posebnom dinarskom ili
deviznom raunu, ili
(4) garanciju banke na iznos od 30.000 evra (organizator
putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u na iznos od 5.000 evra
(organizator putovanja u zemlji);
6) koje je utvrdilo opte uslove putovanja.
Polisa osiguranja, garancija banke, odnosno sredstva iz stava 1.
taka 5) ovog lana koriste se za povraaj putniku razlike izmeu ugovorene
cene putovanja i cene putovanja sniene srazmerno neizvrenju ili
nepotpunom izvrenju usluga obuhvaenih programom putovanja i trokova
povratka putnika u sluaju steaja ili privremene nelikvidnosti organizatora
putovanja.
Polisu osiguranja, sredstva i bankarsku garanciju u iznosima iz
stava 1. taka 5) ovog lana, organizator putovanja mora imati za sve vreme
vaenja licence.

lan 60.
Licenca prestaje da vai:
1) istekom roka za koji je doneta;
2) brisanjem iz registra turistikih agencija na osnovu zahteva
nosioca licence;
- 20 -
3) podelom preduzea, nosioca licence, na dva ili vie
preduzea.
Ako organizator putovanja do isteka roka vaenja akta o
utvrivanju ispunjenosti uslova za obavljanje poslova organizovanja turistikih
putovanja ne podnese zahtev za ponovno dobijanje licence, bie brisan iz
registra agencija kojima je izdata licenca.
Akt o prestanku vaenja licence iz stava 1. taka 2) donosi
ministar.
Akt iz stava 3. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
lan 61.
Ministar donosi akt o oduzimanju licence ako:
1) organizator putovanja u periodu vaenja licence prestane da
ispunjava uslove iz lana 59. ovog zakona;
2) je organizatoru putovanja u periodu vaenja licence drugi put
u roku od dve godine izreena pravosnana kazna za prekraj iz lana 122.
ta. 6), 7) i 8) ovog zakona;
3) su usled neizvrenja ili nepotpunog izvrenja optih uslova
putovanja ili programa putovanja nastupile tee posledice po putnika
(ugroavanje zdravlja putnika; nije obezbeen smetaj putnika ili povraaj
putnika u zemlju; putnici su zadrani na putovanju due nego to je
predvieno programom putovanja i dr.).
Akt iz stava 1. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
lan 62.
Ministarstvo vodi registre agencija kojima je izdata licenca
kategorije A i B.
U registre turistikih agencija upisuje se:
1) firma preduzea kome je izdata licenca;
2) poslovno sedite i adresa preduzea;
3) spisak i adrese svih poslovnica;
4) naziv osiguravajueg drutva i broj polise osiguranja ili naziv
banke i broj garancije, odnosno broj rauna na kome se vode sredstva iz
lana 59. stav 1. taka 5. ovog zakona;
5) broj i datum donetog akta o ispunjenosti uslova za obavljanje
poslova turistikih putovanja;
6) broj licence.
- 21 -
Svaku promenu podataka iz stava 2. ta. 1) - 4) ovog lana
agencija je duna da prijavi ministarstvu najkasnije u roku od 15 dana od
dana nastale promene.
lan 63.
Organizator putovanja duan je da utvrdi opte uslove putovanja
i obezbedi program putovanja u pisanoj formi u skladu sa postojeim
propisima.
Organizator putovanja je duan da se pridrava utvrenih optih
uslova putovanja i programa putovanja.
Optim uslovima putovanja ureuju se prava i obaveze
organizatora putovanja, prava i obaveze putnika, a naroito prava putnika za
sluaj otkaza putovanja, izmene ugovorene cene putovanja, kao i postupak,
rokovi i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog
neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga obuhvaenih programom
putovanja.
Program putovanja sadri sledee podatke:
1) naziv organizatora putovanja;
2) kategoriju i broj licence;
3) mesto i datum poetka i zavretka putovanja, opis odredita
putovanja i periode boravka sa datumima, ako je boravak u delovima;
4) podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje
se koristi;
5) podatke o vrsti i lokaciji smetajnog objekta, kategoriji prema
vaeim propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi, odnosno nivou komfora,
vrsti i nainu usluivanja obroka;
6) ukupnu cenu putovanja i usluge koje su obuhvaene tom
cenom, kao i iznose taksa i naknada koje se odnose na odreene usluge, a
koje nisu ukljuene u cenu putovanja;
7) posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju
putovanja (zdravstvene, vizne, administrativne i sl.);
8) minimalni broj putnika ako je to uslov za realizaciju putovanja
i krajnji rok za obavetavanje putnika za sluaj otkazivanja.
Organizator putovanja duan je da putniku stavi na raspolaganje
opte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi.
lan 64.
U sluaju neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga
obuhvaenih programom turistikog putovanja, organizator putovanja duan
je da putniku vrati razliku izmeu ugovorene cene putovanja i cene putovanja
- 22 -
sniene srazmerno neizvrenju ili nepotpunom izvrenju usluga, pod uslovom
da je putnik stavio prigovor u roku od osam dana od dana zavretka
putovanja.
Organizator putovanja je duan da vrati razliku iz stava 1. ovog
lana, u roku odreenom optim uslovima putovanja, odnosno programom
putovanja, koji ne moe biti dui od 15 dana od dana podnoenja prigovora
putnika.
Agencija posrednik
lan 65.
Kada agencija posrednik nudi na prodaju i prodaje aranman
organizatora putovanja, duna je da u programu putovanja i ugovoru sa
putnikom naznai svojstvo u kome nastupa, navede kategoriju i broj licence
organizatora putovanja i da putniku stavi na raspolaganje program i opte
uslove putovanja organizatora putovanja u pisanoj formi.
lan 66.
Sindikalne organizacije, udruenja penzionera, ferijalne,
izviake i planinarske organizacije i ustanove socijalne i deije zatite, samo
za svoje korisnike mogu, u skladu sa svojim statutom, organizovati turistiko
putovanje u zemlji, bez svrhe sticanja dobiti.
Turistika putovanja iz stava 1. ovog lana ne mogu se javno
oglaavati i reklamirati, osim davanja obavetenja lanovima ovih organizacija
i ustanova.
Organizacije i ustanove iz stava 1. ovog lana dune su da
svako turistiko putovanje prijave nadlenom odeljenju turistike inspekcije,
prema svom seditu, najkasnije tri dana pre otpoinjanja putovanja.
VI USLUGE U TURIZMU
lan 67.
Uslugama u turizmu, u smislu ovog zakona, smatraju se: usluge
turistikih profesija (usluge turistikog vodia i usluge turistikog animatora),
specifine usluge posebnih vidova turizma (lovni, kongresni, omladinski i deji
i seoski turizam) i usluge iznajmljivanja vozila.
- 28 -
1. Usluge turistikih profesija
Usluge turistikog vodia
lan 68.
Turistiki vodi, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje po
unapred utvrenom programu prua turistima usluge pokazivanja i strunog
objanjavanja: prirodnih, kulturno-istorijskih, arheolokih, etnografskih,
privrednih i drugih znamenitosti.
Turistiki vodi pri pruanju usluga vodia mora imati kod sebe
legitimaciju turistikog vodia i nositi propisanu oznaku turistikog vodia.
lan 69.
Turistiki vodi mora da ispunjava sledee uslove: da je
dravljanin Republike Srbije; da ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije;
najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju i poloen struni
ispit za turistikog vodia.
Struni ispit za turistikog vodia polae se pred komisijom koju
obrazuje ministar.
Trokove polaganja ispita snosi lice koje polae struni ispit.
Visinu trokova polaganja strunog ispita utvruje ministar.
Ministarstvo izdaje uverenje o poloenom strunom ispitu,
legitimaciju i oznaku i vodi registar lica koja su poloila strui ispit za
turistikog vodia.
lan 70.
Agencija je duna da za pruanje usluga turistikog vodia
angauje samo lice koje ispunjava uslove iz lana 69. stav 1. ovog zakona.
Usluge turistikog vodia, na teritoriji Republike Srbije, moe da
prua samo lice koje ispunjava uslove iz lana 69. stav 1. ovog zakona.
lan 71.
Ne smatra se turistikim vodiem, u smislu ovog zakona,
struno lice koje pokazuje, struno objanjava ili daje informacije unutar
poslovnog prostora u kome radi (muzej, galerija, nacionalni park i dr.), struni
radnik organizatora putovanja koji prati turistiku grupu iz mesta u mesto,
vodi u planinama, peinama, lovu i ribolovu, kao i voa ili pratilac ekskurzija
ili izleta.
- 24 -
lan 72.
Ministar propisuje program i nain polaganja strunog ispita za
turistikog vodia, propisuje sadraj registra turistikih vodia, kao i oblik,
sadrinu legitimacije i oznake turistikog vodia.
lan 73.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave moe propisati
poseban program polaganja strunog ispita za turistikog vodia za podruje
grada, optine ili pojedinih turistikih mesta (lokalni vodi).
Lokalni vodi moe biti lice koje ispunjava uslove iz lana 69.
stav 1. ovog zakona i koje ima poloen struni ispit iz stava 1. ovog lana.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog
turistike organizacije optine, odnosno grada, a po prethodno pribavljenom
miljenju ministarstva, propisuje program i nain polaganja strunog ispita za
lokalnog vodia.
Trokove polaganja ispita za lokalnog vodia, snosi lice koje
polae struni ispit.
Podatke o licima koja su poloila struni ispit za lokalnog vodia
organ iz stava 3. ovog lana dostavlja radi evidencije ministarstvu.
lan 74.
Lokalni vodi pri obavljanju poslova vodia mora imati kod sebe
legitimaciju lokalnog vodia i nositi propisanu oznaku lokalnog vodia.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave propisuje sadraj i
nain voenja evidencije lokalnog vodia, oblik i sadraj legitimacije i oznaku
lokalnog vodia i utvruje visinu trokova polaganja ispita.
Usluge turistikog animatora
lan 75.
Turistiki animator, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje
osmiljava i ostvaruje zabavne, kulturne, sportsko-rekreativne i druge
programe usmerene na organizovanje slobodnog vremena turista.
lan 76.
Turistiki animator mora da ispunjava sledee uslove: da je
punoletan, da ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju,
poloen struni ispit za turistikog animatora i da poznaje najmanje jedan
strani jezik.
- 2 -
lan 77.
Struni ispit za turistikog animatora polae se pred komisijom
koju obrazuje TOS.
Trokove polaganja ispita snosi lice koje polae struni ispit.
TOS utvruje program i nain polaganja strunog ispita za
turistikog animatora, sadrinu i nain voenja registra turistikih animatora,
oblik i sadrinu oznake turistikog animatora, kao i visinu trokova polaganja
ispita.
Turistiki animator pri obavljanju poslova turistikog animatora
nosi propisanu oznaku.
2. Specifine usluge posebnih vidova turizma
Usluge u lovnom turizmu
lan 78.
Uslugama u lovnom turizmu, u smislu ovog zakona, smatra se
organizovanje i sprovoenje boravka lovaca-turista, njihov prihvat i smetaj,
posredovanje u organizovanju i sprovoenju lova, iznajmljivanje lovake
opreme kao i druge usluge vezane za boravak lovaca-turista.
Davalac usluga duan je da usluge iz stava 1. ovog lana prua
u skladu sa ovim zakonom i propisima kojim se ureuje lovstvo i zatita
ivotne sredine.
Usluge u kongresnom turizmu
lan 79.
Uslugama u kongresnom turizmu, u smislu ovog zakona, smatra
se skup turistikih usluga vezanih za organizovanje naunih, politikih,
strunih, kulturnih, sportskih i drugih skupova, prihvat i smetaj uesnika,
prireivanje kulturno-zabavnih i drugih manifestacija vezanih za organizaciju
slobodnog vremena uesnika, kao i prireivanje prateih priredbi (izlobe,
prezentacije proizvoda, prodaja proizvoda i dr.)
Usluge u omladinskom i dejem turizmu
lan 80.
Uslugama u omladinskom i dejem turizmu, u smislu ovog
zakona, smatra se organizovanje i sprovoenje boravka turista u omladinskim
hotelima- hostelima ili drugim objektima predvienim za omladinu i decu
(studentski i omladinski domovi, kampovi, kole u prirodi, deja odmaralita i
dr.), kao i organizovanje kulturno-zabavnih, muzikih, edukativnih i drugih
programa i sadraja vezanih za boravak mladih turista.
- 2 -
Usluge u seoskom turizmu
lan 81.
Uslugama u seoskom turizmu, u smislu ovog zakona, smatra se
pruanje usluga smetaja i ishrane u seoskim domainstvima, etno objektima
i salaima; organizovanje peakih tura, branja lekovitog bilja, jahanja,
ribolova i drugih tematskih aktivnosti; degustacija i prodaja proizvoda;
pripremanje i usluivanje tradicionalnih jela uz nadoknadu; proizvodnja i
prodaja narodnih rukotvorina, kao i organizovanje aktivnosti na upoznavanju
naslea, naina ivota i tradicionalne kulture seoskih podruja.
3. Usluge iznajmljivanja vozila
lan 82.
Uslugama iznajmljivanja vozila (rent a car), u smislu ovog
zakona, smatra se iznajmljivanje vozila bez vozaa.
Usluge iz stava 1. ovog lana mogu pruati preduzea, druga
pravna lica i preduzetnici registrovani za obavljanje ove delatnosti.
lan 83.
Vozila koja su predmet usluga iz lana 82. stav 1. ovog zakona
ne mogu biti starija od pet godina i moraju ispunjavati uslove utvrene
propisima o bezbednosti saobraaja na putevima i propisima o standardima
za pojedine vrste vozila.
Privredni subjekt iz lana 82. stav 2, koji prua usluge
iznajmljivanja vozila mora imati najmanje tri registrovana motorna vozila,
obezbeeno servisiranje i parking prostor za sva vozila.
VII UGOSTITELJSKA DELATNOST
Pojam i subjekti
lan 84.
Ugostiteljskom delatnou, u smislu ovog zakona, smatra se
pruanje usluga smetaja, pripremanje i usluivanje hrane i pia u
ugostiteljskim objektima.
Ugostiteljska delatnost je i priprema hrane za potronju na
drugom mestu i snabdevanje korisnika tom hranom (ketering).
- 2? -
lan 85.
Ugostiteljsku delatnost moe obavljati preduzee, drugo pravno
lice, odnosno preduzetnik, koje je registrovano za obavljanje te delatnosti (u
daljem tekstu: ugostitelj).
Pojedine ugostiteljske usluge mogu pruati i fizika lica, pod
uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona.
lan 86.
Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju
odmaralita i druge objekte za pruanje usluga smetaja i ishrane
zaposlenima, odnosno svojim korisnicima, mogu u tim objektima pruati i
usluge smetaja i ishrane treim licima ako su registrovani za obavljanje
ugostiteljske delatnosti.
U sluaju iz stava 1. ovog lana ugostiteljske usluge vre se pod
uslovima i na nain predvien ovim zakonom, kao i propisima donetim na
osnovu ovog zakona.
Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog
lana duni su da pruanje ugostiteljskih usluga prijave nadlenom organu
jedinice lokalne samouprave u mestu gde se te usluge pruaju.
lan 87.
U smislu ovog zakona ne smatra se obavljanjem ugostiteljske
delatnosti:
1) pruanje usluga smetaja i ishrane zaposlenima i korisnicima
u odmaralitima, ustanovama drutvene brige o deci, zdravstvenim,
socijalnim, obrazovno - vaspitnim i drugim slinim ustanovama ako usluge
pruaju lica zaposlena u tim ustanovama;
2) pruanje usluga ishrane i pia zaposlenima u sopstvenim
prostorijama u toku procesa rada u privrednim subjektima, ustanovama,
dravnim organima i drugim organizacijama, ako usluge pruaju lica
zaposlena u tim privrednim subjektima, ustanovama, organima i
organizacijama.
Objekti odnosno prostorije, ureaji i oprema, kao i lica koja
pruaju usluge iz stava 1. ovog lana, moraju ispunjavati sanitarno-higijenske
i zdravstvene uslove, propisane za ugostiteljski objekat, u delu objekta u
kome se te usluge pruaju.
- 28 -
Vreme obavljanja delatnosti
lan 88.
Ugostitelj posluje tokom cele godine ili sezonski.
Ugostitelj utvruje period poslovanja iz stava 1. ovog lana za
svaki ugostiteljski objekat i o sezonskom poslovanju izvetava nadleni organ
jedinice lokalne samouprave.
Obaveze ugostitelja
lan 89.
Ugostitelj je duan da:
1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne vrstu i naziv
ugostiteljskog objekta, kao i raspored radnog vremena i da ga se pridrava u
svom poslovanju;
2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku vrste i
kategorije ugostiteljskog objekta, odnosno posebnog standarda i kvaliteta
usluga, utvrene aktom ministra;
3) u prostoru u kome obavlja delatnost dri akt o upisu u
odgovarajui registar;
4) u ugostiteljskom objektu odrava prostorije i opremu i prua
usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja
delatnost i za kategoriju koja mu je odreena aktom ministra;
5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju
naznai vrstu i kategoriju objekta;
6) istakne cene smetaja, pansiona i polupansiona, kao i iznos
boravine takse, u sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pia i
napitaka na cenovnicima, u dovoljnom broju primeraka, koji moraju biti
dostupni korisnicima usluga na svakom mestu gde se korisnici usluuju;
7) se pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena;
8) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun, a kod
pruanja usluga smetaja u raunu iskae iznos boravine takse;
9) utvrdi normative hrane i pia koje usluuje i na zahtev
korisnika usluga omogui uvid u te normative, kao i da usluge prua u
odgovarajuoj koliini i kvalitetu prema tim normativima;
10) u ugostiteljskom objektu za smetaj uredno i aurno vodi
knjigu gostiju;
11) utvrdi kuni red u svim objektima za smetaj i istakne ga na
recepciji, a izvode iz kunog reda istakne u svim sobama i apartmanima.
- 2s -
Ugostiteljski objekat
lan 90.
Ugostiteljski objekat je posebno ureen i opremljen prostor koji
ispunjava propisane minimalne tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene
uslove za pruanje pojedinih vrsta ugostiteljskih usluga, odnosno za
obavljanje ugostiteljske delatnosti.
lan 91.
Pojedine ugostiteljske usluge se mogu pruati van ugostiteljskog
objekta pod uslovima utvrenim ovim zakonom, propisima donetim na osnovu
ovog zakona, kao i propisima kojima se ureuje zatita ivotne sredine i
zatita zdravlja stanovnika.
Ugostiteljske usluge iz stava 1. ovog lana jesu:
1) pripremanje i toenje toplih i hladnih napitaka putem
automata u javnim i poslovnim prostorima i zgradama;
2) povremeno pruanje usluga pripremanja i sluenja hrane i
pia na sajmovima, vaarima, prigodnim proslavama i sl.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave odreuje vrste
usluga, prostor, mesto na kome se mogu pruati, kao i vreme trajanja i izdaje
odobrenje za vrenje usluga iz stava 1. ovog lana.
Usluge iz stava 1. ovog lana mogu se pruiti na prostoru
zatienog prirodnog dobra ili na prostoru nepokretnog kulturnog dobra i
njegove zatiene okoline, po prethodno pribavljenoj saglasnosti lica koje
upravlja tim dobrom.
Ugostitelj je duan da na mestu na kome povremeno prua
ugostiteljske usluge iz stava 2. taka 2. ovog lana dri akt o upisu u
odgovarajui registar kao i akt kojim mu je odobreno obavljanje delatnosti na
tom mestu.
Usluge u pokretnom objektu
lan 92.
Pojedine ugostiteljske usluge mogu se pruati i u pokretnom
objektu.
Objekat iz stava 1. ovog lana je objekat koji se moe
premetati iz jednog mesta u drugo sopstvenim pogonom ili vuom -
namenska vozila, plovni i plutajui objekti.
Pokretni objekat ne smatra se objektom iz lana 90. ovog
zakona.
- 80 -
U namenskim vozilima iz stava 2. ovog lana, mogu se
usluivati ivotne namirnice u originalnom pakovanju, pripremljeni obroci u
konfekcioniranom stanju i originalnoj ambalai, kao i pia u originalnoj
ambalai ili na toenje uz upotrebu ambalae za jednokratnu upotrebu.
Ministar u sporazumu sa ministrom zdravlja propisuje minimalne
tehnike i sanitarno-higijenske uslove koje moraju ispunjavati objekti iz stava
1. ovog lana, vrste i nain pruanja ugostiteljskih usluga u tim objektima.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvruje prostore
na kojima se mogu pruati usluge u namenskim vozilima i izdaje odobrenje za
pruanje ugostiteljskih usluga iz stava 1. ovog lana.
Vrste ugostiteljskih objekata
lan 93.
Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pruaju i
prema organizaciono-tehnikim karakteristikama, ugostiteljski objekti mogu
biti:
1) ugostiteljski objekti za smetaj;
2) ugostiteljski objekti za pruanje usluga ishrane i pia;
8) ketering objekti.
Ugostiteljski objekti za smetaj su objekti u kojima se pruaju
usluge smetaja, ishrane i pia i druge usluge uobiajene u ugostiteljstvu ili
samo usluge smetaja.
Ugostiteljski objekti za pruanje usluga ishrane i pia su objekti
u kojima se pripremaju i usluuju topla i hladna jela, pia i napici, ili se
usluuju samo pia i napici.
Ketering objekti su objekti u kojima se pripremaju obroci u
centralnim jedinicama za potronju na drugom mestu (u prevoznim
sredstvima, na priredbama i sl.) i iz kojih se vri snabdevanje korisnika tom
hranom.
lan 94.
Ugostiteljski objekat nosi oznaku vrste objekta prema pretenoj
vrsti usluga koje se u njemu pruaju.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana ugostiteljski objekat
moe nositi oznaku dve vrste objekta, ako za svaku vrstu ispunjava propisane
uslove.
- 81 -
Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u kategorije
lan 95.
Hotel, motel, pansion, turistiki apartman i kamp iz grupe
ugostiteljskih objekata za smetaj i restoran iz grupe ugostiteljskih objekata za
pruanje usluga ishrane i pia, razvrstavaju se u kategorije u skladu sa
standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata u pogledu ureenja,
opreme, spoljnjeg izgleda i usaglaenosti sa okolinom, kvaliteta usluga i
odravanja objekta i opreme.
Ugostiteljski objekat vrste hotel moe se razvrstati i po posebnim
standardima i sadrajima usluga koje se u njemu pruaju.
lan 96.
Ugostitelj ne moe da otpone obavljanje ugostiteljske delatnosti
u objektu iz lana 95. stav 1. ovog zakona pre nego to mu nadleni organ
odredi kategoriju.
Kategoriju ugostiteljskog objekta iz lana 95. stav 1. ovog
zakona kao i posebne standarde i sadraje usluga u objektu hotel iz lana 95.
stav 2. ovog zakona, aktom odreuje ministar na zahtev ugostitelja.
Akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta donosi se na
predlog komisije za odreivanje kategorije ugostiteljskih objekata, koju
obrazuje ministar.
Komisija proverava ispunjenost propisanih uslova za
razvrstavanje ugostiteljskih objekata u kategorije, sainjava zapisnik o svome
radu i daje ministru predlog za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u
odgovarajuu kategoriju.
Akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta iz stava 2.
ovog lana je konaan u upravnom postupku.
Kadrovi
lan 97.
Ugostitelj koji obavlja delatnost u ugostiteljskim objektima koji
podleu obavezi kategorizacije iz lana 95. stav 1. ovog zakona mora imati
zaposleno lice - rukovodioca objekta.
Rukovodilac u ugostiteljskom objektu hotel i motel mora imati
najmanje viu strunu spremu ugostiteljskog usmerenja, znanje najmanje
jednog stranog jezika i najmanje tri godine radnog staa u neprekidnom
trajanju u ugostiteljstvu.
Rukovodilac objekta u ostalim objektima koji podleu obavezi
kategorizacije mora imati najmanje srednju strunu spremu ugostiteljskog
- 82 -
usmerenja, znanje jednog stranog jezika i najmanje godinu dana radnog staa
u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu.
U ugostiteljskom objektu hotel i motel mora biti zaposleno i
najmanje jedno lice sa srednjom strunom spremom ugostiteljskog
usmerenja.
Ako ugostitelj preduzetnik lino vodi poslovanje ugostiteljskog
objekta iz st. 2. i 3. ovog lana mora ispunjavati uslove propisane za
rukovodioca ugostiteljskog objekta.
Postupak razvrstavanja ugostiteljskih objekata u
kategorije
lan 98.
Akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta iz lana 96.
stav 2. ovog zakona donosi se sa vanou od pet godina.
Ugostitelj je duan da u ugostiteljskom objektu dri akt o
odreivanju kategorije tog objekta.
Ako se u roku za koji je donet akt o odreivanju kategorije
ugostiteljskog objekta promeni subjekt koji obavlja delatnost u tom objektu,
novi subjekt koji e obavljati delatnost duan je da pribavi akt o odreivanju
kategorije pre poetka rada u svojstvu kategorisanog objekata.
Ako se u roku iz stava 1. ovog lana odstupi od propisanih
standarda za kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je odreena u pogledu
ureenja, opremljenosti, kvaliteta usluga i odravanja, ugostitelj je duan da u
roku od osam dana podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u niu
kategoriju.
Akt o promeni kategorije donosi se i kad ugostiteljski objekat
ispuni uslove za viu kategoriju, na zahtev ugostitelja.
Promena kategorije ugostiteljskog objekta vri se na nain i po
postupku propisanim za odreivanje kategorije ugostiteljskog objekta.
Ugostitelj snosi trokove odreivanja kategorije ugostiteljskog
objekta.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar i oni se
plaaju istovremeno sa podnoenjem zahteva za odreivanje kategorije
ugostiteljskog objekta.
lan 99.
Ministar u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove
zdravlja i ministrom nadlenim za zatitu ivotne sredine propisuje minimalne
- 88 -
uslove za izgradnju, ureenje i opremanje, posebne standarde i sadraje
usluga, kao i postupak i nain odreivanja kategorije ugostiteljskih objekata.
Registar kategorisanih ugostiteljskih objekata
lan 100.
Ministarstvo vodi registar kategorisanih ugostiteljskih objekata.
U registar iz stava 1. ovog lana upisuje se:
1) firma, poslovno sedite i adresa podnosioca zahteva za
odreivanje kategorije ugostiteljskog objekta;
2) vrsta, naziv i adresa kategorisanog objekta;
3) kategorija ugostiteljskog objekta, kao i poseban standard
odnosno sadraj usluga za objekte hotel;
4) broj i datum donetog akta o odreivanju kategorije
ugostiteljskog objekta;
5) promena kategorije, odnosno posebnog standarda i sadraja
usluga za objekte hotel, za vreme vaenja akta o odreivanju kategorije,
odnosno posle isteka njegove vanosti;
6) prestanak obavljanja delatnosti u kategorisanom objektu.
Svaku promenu podataka iz stava 2. ta. 1, 2. i 6. ovog lana
ugostitelj je duan da prijavi ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastanka
promene.
Prestanak akta o odreivanju kategorije ugostiteljskog
objekta
lan 101.
Akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta prestaje da
vai:
1) istekom roka za koji je donet;
2) ako doe do promene subjekta koji obavlja ugostiteljsku
delatnost u kategorisanom objektu;
3) promenom kategorije ugostiteljskog objekta iz lana 98. st. 4.
i 5. ovog zakona;
4) na zahtev ugostitelja.
Ako ugostitelj do isteka roka vaenja akta o odreivanju
kategorije nije podneo zahtev za ponovno odreivanje kategorije, ugostiteljski
objekat e biti brisan iz registra kategorisanih ugostiteljskih objekata.
- 84 -
U sluaju iz stava 1. taka 4. ovog lana, ministar donosi akt o
brisanju ugostiteljskog objekta iz registra kategorisanih ugostiteljskih objekata.
Pruanje usluga smetaja i ishrane u domaoj radinosti
lan 102.
Fiziko lice moe pruati ugostiteljske usluge smetaja i
iznajmljivati turistima kue, stanove, apartmane i sobe za odmor, iji je vlasnik
do najvie 30 leaja, kao i pruati ugostiteljske usluge pripreme i usluivanja
hrane i pia turistima.
lan 103.
Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge iz lana 102. ovog
zakona mora ispunjavati propisane zdravstvene uslove i redovno obavljati
propisane zdravstvene preglede u skladu sa posebnim zakonom kojim se
ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti.
Kue, stanovi, apartmani i sobe koje fizika lica iznajmljuju
moraju ispunjavati propisane sanitarno-higijenske uslove i biti kategorisane.
Fizika lica mogu pruati usluge ishrane samo turistima kojima
pruaju usluge smetaja.
lan 104.
Kategoriju kue, stana, apartmana i sobe, na zahtev fizikog
lica, odreuje nadleni organ jedinice lokalne samouprave, kao povereni
posao.
Akt iz stava 1. ovog lana izdaje se u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva sa vanou od pet godina.
Odredbe lana 96. st. 3. i 4. i lana 98. ovog zakona shodno se
primenjuju na postupak kategorizacije i promenu kategorije kua, stanova,
apartmana za odmor i soba.
Protiv akta nadlenog organa jedinice lokalne samouprave
moe se u roku od 15 dana od dana prijema akta izjaviti alba ministarstvu.
Trokove odreivanja kategorije kua, stanova, apartmana i
soba, snosi podnosilac zahteva.
lan 105.
Fiziko lice izdaje kue, stanove, apartmane i sobe preko
lokalne turistike organizacije, turistike agencije ili privrednog subjekta
registrovanog za obavljanje ugostiteljske delatnosti, na osnovu ugovora.
- 8 -
Ugovor iz stava 1. ovog lana fiziko lice dostavlja, radi
evidentiranja, nadlenom organu jedinice lokalne samouprave.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi registar
kategorisanih kua, stanova, apartmana i soba.
lan 106.
Fizika lica koja pruaju usluge iz lana 102. ovog zakona
duna su da:
1) u svakoj kui, stanu i apartmanu i sobi koja se izdaje
turistima istaknu propisanu oznaku kategorije odreenu aktom nadlenog
organa;
2) odravaju prostorije i opremu i pruaju usluge prema
propisanim standardima za kategoriju kue, stana, apartmana i sobe, koja im
je odreena aktom nadlenog organa;
3) vidno istaknu cene usluga koje pruaju i iznos boravine
takse i pridravaju se tih cena;
4) utvrde normative hrane ako pruaju usluge ishrane i
pridravaju se tih normativa;
5) vode evidenciju gostiju.
Sadraj evidencije iz stava 1. taka 5. ovog lana propisuje
nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Pruanje usluga smetaja i ishrane u seoskim
turistikim domainstvima
lan 107.
Fiziko lice u domainstvu na seoskom podruju koje je
organizovano kao seosko turistiko domainstvo moe pruati ugostiteljske
usluge smetaja, kao i pripremanja i usluivanja hrane i pia turistima, do
najvie 30 leaja.
Seosko turistiko domainstvo moe pruati usluge pripremanja
i usluivanja hrane i pia iz preteno vlastite proizvodnje i degustacije
sopstvenih proizvoda domainstva organizovanim turistikim grupama koje ne
koriste usluge smetaja.
U seskom turistikom domainstvu mogu se prodavati
sopstveno izraene narodne rukotvorine, kao i organizovati aktivnosti na
upoznavanju naslea, naina ivota i tradicionalne kulture seoskih podruja.
Na pruanje usluga u seoskom turistikom domainstvu, shodno
se primenjuju odredbe lana 103. st. 1. i 2, l. 104. i 105. i lana 106. ta.1) -
3).
- 8 -
lan 108.
Ministar u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove
zdravlja donosi propis o sanitarno-higijenskim uslovima, nainu pruanja
usluga i postupku i nainu odreivanja kategorije smetajnih kapaciteta u
domaoj radinosti i seoskih turistikih domainstava.
VIII NAUTIKA DELATNOST
Pojam i subjekti
lan 109.
Nautikom delatnou, u smislu ovog zakona, smatra se
pruanje usluga u objektima nautikog turizma, prihvat, servisiranje i
iznajmljivanje plovnih objekata nautikog turizma, organizovanje sportskih
motonautikih aktivnosti na vodi, turistikih krstarenja, kao i pruanje drugih
usluga za potrebe nautikog turizma.
lan 110.
Nautiku delatnost moe obavljati preduze, drugo pravno lice
odnosno preduzetnik:
1) koje je upisano u odgovarajui registar;
2) u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehnike
uslove za obavljanje nautike delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautikog
turizma).
Vrste objekata nautikog turizma
lan 111.
Objekti nautikog turizma jesu: prihvatni i plovni objekti
nautikog turizma.
Prihvatnim objektom, u smislu ovog zakona, smatra se objekat
instaliran na obali i vodi koji slui za prihvat, snabdevanje, uvanje,
odravanje i popravku plovnih objekata.
Plovnim objektom, u smislu ovog zakona, smatra se objekat sa
tehnikim karakteristikama predvienim za nautiko-turistike aktivnosti.
lan 112.
Prihvatni objekti nautikog turizma, u smislu ovog zakona, jesu:
nautika sidrita, pristane, turistika pristanita (domaa i meunarodna) i
marine.
- 8? -
Plovni objekti nautikog turizma, u smislu ovog zakona, jesu:
rekreativni plovni objekti, izletniki plovni objekti, turistike jahte i plovni objekti
za turistika krstarenja.
Razvrstavanje objekata nautikog turizma u kategorije
lan 113.
Marine iz grupe prihvatnih objekata nautikog turizma i turistike
jahte i plovni objekti za turistika krstarenja iz grupe plovnih objekata
nautikog turizma, razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima
propisanim za pojedine vrste tih objekata u pogledu vrste i kvaliteta usluga
koje pruaju.
Kategorija objekta nautikog turizma, iz stava 1. ovog lana,
odreuje se aktom ministra, na zahtev lica koje obavlja nautiku delatnost.
Akt o odreivanju kategorije objekta nautikog turizma donosi se
na predlog komisije za kategorizaciju objekata nautikog turizma, koju
imenuje ministar.
Komisija proverava ispunjenost propisanih uslova za
razvrstavanje objekata nautikog turizma u kategorije, sainjava zapisnik o
svome radu i daje ministru predlog za razvrstavanje objekta u odgovarajuu
kategoriju.
Trokove postupka snosi podnosilac zahteva.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar i oni se
plaaju istovremeno sa podnoenjem zahteva za odreivanje kategorije
objekta nautikog turizma.
Akt iz stava 2. ovog lana je konaan u upravnom postupku.
Obaveze lica koje obavlja nautiku delatnost
lan 114.
Lice koje obavlja nautiku delatnost je duno da:
1) delatnost obavlja u skladu sa propisanim standardima;
2) korisniku stavi na raspolaganje pisano obavetenje o
tehnikim karakteristikama plovnih objekata koje iznajmljuje, potpisano i
overeno od ovlaenog lica;
3) na ulazu u svaki objekat nautikog turizma istakne propisanu
oznaku vrste i kategorije objekta;
4) u objektu nautikog turizma dri akt o odreivanju kategorije.
- 88 -
lan 115.
Akt o odreivanju kategorije objekta nautikog turizma izdaje se
sa vanou od pet godina.
Na promenu kategorije objekta nautikog turizma, voenje i
sadraj registra kategorisanih objekata nautikog turizma, kao i prestanak
akta o odreivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe lana 98. st. 3 -
6. i l. 100. i 101. ovog zakona.
lan 116.
Ministar u sporazumu sa ministrom nadlenim za poslove
saobraaja propisuju minimalne uslove za izgradnju, ureenje i opremanje,
kao i postupak i nain odreivanja kategorije objekata nautikog turizma.
ID NADZOR
lan 117.
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa
donetih na osnovu ovog zakona, vri ministarstvo.
Inspekcijski nadzor ministarstvo vri preko turistikih inspektora.
Inspekcijski nadzor vri i ministarstvo nadleno za poslove
zdravlja, preko sanitarnih inspektora, u delu kojim se ureuje utvrivanje
ispunjenosti sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova u objektima u kojima
se obavlja ugostiteljska delatnost, kao i u objektima, odnosno prostorijama u
kojima se pruaju ugostiteljske usluge smetaja i ishrane u domaoj radinosti,
ministarstvo nadleno za poslove finansija, u pogledu naina utvrivanja i
naplate boravine takse i turistike naknade, kao i ministarstvo nadleno za
poslove saobraaja u delu u kome se ureuje nautika delatnost.
lan 118.
Turistiki inspektor prilikom vrenja nadzora mora imati slubenu
legitimaciju i oznaku.
Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije i izgled oznake.
lan 119.
U vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor ima pravo i
dunost da:
1) kontrolie ispunjenost propisanih uslova za obavljanje
delatnosti i pruanje usluga ureenih ovim zakonom;
- 8s -
2) vri kontrolu pruanja usluga u objektima u pogledu
pridravanja propisanih standarda za odobrenu kategoriju;
3) utvruje identitet zaposlenih kod pravnih lica, preduzetnika
kao i fizikih lica koja obavljaju delatnosti i pruaju usluge ureene ovim
zakonom;
4) pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pruaju
usluge, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za
utvrivanje zakonitosti poslovanja pravnog lica, preduzetnika ili fizikog lica;
5) vri kontrolu naplate i uplate boravine takse iz lana 38.
stav 2, l. 39. i 40. ovog zakona.
Turistiki inspektor je ovlaen da:
1) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu,
preduzetniku i fizikom licu koje obavlja delatnost putnikih, odnosno
turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiku delatnost i prua usluge u
skladu sa ovim zakonom, a nije upisano u odgovarajui registar;
2) privremeno zabrani obavljanje poslova organizovanja
turistikih putovanja preduzeu koje obavlja poslove bez licence ili prestane
da ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca;
3) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti,
delatnosti putnikih odnosno turistikih agencija ili nautike delatnosti ukoliko
objekat, prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehnike i
druge zakonom propisane uslove za obavljanje tih delatnosti;
4) privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu odnosno
objektu nautikog turizma licu koje u ovim objektima posluje bez odreene
kategorije;
5) privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu u kategoriji
koja mu je odreena ako ureenje, oprema ili usluge u objektu odstupaju od
propisanih standarda za tu kategoriju, a ugostitelj u propisanom roku nije
podneo zahtev za razvrstavanje u niu kategoriju;
6) privremeno zabrani rad licu koje obavlja delatnost putnikih
odnosno turistikih agencija odnosno ugostiteljsku delatnost a nema
obezbeena struna lica koja ispunjavaju uslove iz lana 55. i lana 97. ovog
zakona;
7) privremeno zabrani pruanje usluga smetaja i ishrane u
domaoj radinosti i u seoskim turistikim domainstvima kada utvrdi da fiziko
lice izdaje turistima kue, stanove, apartmane i sobe, koji nisu kategorisani u
skladu sa odredbama ovog zakona ili ih ne izdaje preko ovlaenog lica;
8) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu,
preduzetniku, odnosno fizikom licu u sluajevima kada se turistikom
inspektoru onemogui vrenje poslova nadzora;
9) obavesti nadleni inspekcijski organ u sluaju da davalac
usluga smetaja nije izvrio obavezu iz lana 38. stav 3. i lana 40. ovog
zakona;
- 40 -
10) naredi povraaj vie naplaene cene u odnosu na istaknute,
odnosno ugovorene cene;
11) izrekne novanu kaznu na licu mesta;
12) podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo
ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka.
Inspektor e reenjem utvrditi vreme trajanja privremene
zabrane obavljanja delatnosti, odnosno poslova, kao i rok u kome su lica koja
obavljaju delatnosti i pruaju usluge utvrene ovim zakonom duna da otklone
nedostatke zbog kojih je mera izreena.
Ministru se moe izjaviti alba protiv reenja turistikog
inspektora, koja se podnosi u roku od osam dana od dana prijema reenja.
alba izjavljena na reenje iz stava 4. ovog lana ne odlae
njegovo izvrenje.
lan 120.
Ako u vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor utvrdi da
propis nije primenjen ili je nepravilno primenjen, duan je da donese reenje
kojim nalae otklanjanje utvrenih nepravilnosti i odredi rok za njihovo
otklanjanje.
Turistiki inspektor je duan da donese reenje o privremenoj
zabrani obavljanja delatnosti i pruanja usluga, odnosno rada u objektu ako
se utvrene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone.
D KAZNENE ODREDBE
lan 121.
Novanom kaznom od 80.000 do 500.000 dinara kaznie se za
prekraj preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) obavlja poslove organizovanja turistikih putovanja bez
licence (lan 58.);
2) obavlja delatnost u ugostiteljskom objektu koji podlee
obavezi kategorizacije, a da mu nadleni organ nije odredio kategoriju ili u
kategoriji koja mu nije odreena aktom nadlenog organa (lan 96. stav 1. i
lan 98. stav 3);
3) prua usluge nautikog turizma u objektu koji posluje bez
kategorije ili u kategoriji koja mu nije odreena (lan 113. stav 1. i lan 115.
stav 2).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.
- 41 -
Za prekraj iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana kaznie se
preduzetnik novanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.
lan 122.
Novanom kaznom od 40.000 do 300.000 dinara kaznie se za
prekraj preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) formira i naplauje razliite cene domaim i stranim
dravljanima (lan 4.);
2) samostalno obraunava ili naplauje pojedinane usluge za
jedno isto turistiko putovanje (lan 51. stav 3);
3) obavlja delatnost putnikih, odnosno turistikih agencija,
ugostiteljsku ili nautiku delatnost u objektima i prostorijama koji ne
ispunjavaju propisane uslove za obavljanje tih delatnosti (lan 54. st. 1. i 2,
lan 90. i lan 110. taka 2.);
4) obavlja delatnost putnikih, odnosno turistikih agencija,
odnosno poslove organizovanja turistikih putovanja, ili ugostiteljsku delatnost
u objektima koji podleu obavezi kategorizacije a nema zaposlena struna lica
koja ispunjavaju uslove iz lana 55. st. 1, 2. i 3, lana 59. stav 1. taka 2. i
lana 97;
5) nema polisu osiguranja ili obezbeena sredstva koja se vode
na posebnom dinarskom ili deviznom raunu ili garanciju banke iz lana 59.
stav 1. taka 5. i koristi ih suprotno lanu 59. st. 2. i 3;
6) ne utvrdi opte uslove putovanja i ne obezbedi program
putovanja u pisanoj formi u skladu sa postojeim propisima (lan 63. stav 1);
7) ako se ne pridrava utvrenih optih uslova putovanja i
programa putovanja, osim ako je u dogovoru sa putnikom vratilo razliku
izmeu cene putovanja i stvarno pruenih usluga (lan 64. stav 1.);
8) ne izvri putniku povraaj razlike izmeu cene putovanja i
stvarno pruenih usluga u roku iz lana 64. stav 2;
9) ne naznai svojstvo posrednika u prodaji aranmana
organizatora putovanja i putniku ne stavi na raspolaganje program i opte
uslove putovanja organizatora putovanja u pisanoj formi (lan 65.);
10) prilikom pruanja usluge iznajmljivanja vozila, koristi vozila
koja ne ispunjavaju propisane uslove (lan 83. stav 1);
11) prua ugostiteljske usluge u pokretnom objektu koji ne
ispunjava propisane uslove (lan 92. stav 5) ;
12) odstupi od propisanih standarda za kategoriju ugostiteljskog
objekta i objekta nautikog turizma, koja mu je odreena, a nije u propisanom
roku podneo zahtev za razvrstavanje u niu kategoriju (lan 98. stav 4. i 115.
stav 2);
13) ne prua usluge nautikog turizma prema propisanim
standardima (lan 114. stav 1. taka 1);
- 42 -
14) ne postupi po reenju turistikog inspektora (lan 119.).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 6.000 do 15.000
dinara.
Za prekraj iz stava 1. ta. 1) do 4) i 8) do 13) kaznie se
preduzetnik novanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
lan 123.
Novanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kaznie se za
prekraj preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) ne naplati boravinu taksu istovremeno sa naplatom usluge
smetaja (lan 38. stav 2);
2) u raunu za uslugu smetaja ne iskae posebno iznos
boravine takse (lan 39.);
3) ne uplati sredstva boravine takse nadlenom organu u
propisanom roku (lan 40.);
4) postupa suprotno lanu 66. st. 1. i 2;
5) ne prijavi u roku promenu podataka koji se upisuju u registar
(lan 62. stav 3, lan 100. stav 3. i lan 115. stav 2.);
6) u optim uslovima putovanja i programu putovanja nisu
sadrani svi propisani elementi (lan 63. st. 3. i 4.);
7) za poslove turistikog vodia, lokalnog turistikog vodia ili
turistikog animatora angauje lice koje ne ispunjava uslove iz lana 69. stav
1, lana 73. stav 2. i lana 76;
8) ne ispunjava uslove iz lana 83. stav 2;
9) ne prijavi nadlenom organu lokalne samouprave pruanje
ugostiteljskih usluga iz lana 86. stav 1. ovog zakona (lan 86. stav 3);
10) na ulazu u ugostiteljski objekat ne istakne vrstu i naziv
ugostiteljskog objekta (lan 89. taka 1);
11) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju ne
naznai vrstu i kategoriju objekta koja mu je odreena aktom ministra (lan
89. taka 5) ;
12) postupa suprotno odredbama lana 89. taka 9) ovog
zakona;
13) u ugostiteljskom objektu za smetaj ne vodi knjigu gostiju ili
je vodi neuredno i neaurno (lan 89. taka 10).
14) prua ugostiteljske usluge izvan ugostiteljskog objekta
suprotno lanu 91. ovog zakona;
15) prua ugostiteljske usluge u pokretnom objektu suprotno
lanu 92. st. 4. i 6. ovog zakona.
- 48 -
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
pravnom licu od 1.000 do 3.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik
novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
lan 124.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za
prekraj fiziko lice ako:
1) prua usluge turistikog vodia, lokalnog turistikog vodia ili
turistikog animatora a ne ispunjava propisane uslove iz lana 69. stav 1,
lana 73. stav 2. i lana 76;
2) izdaje kue, stanove, apartmane i sobe koje nisu
kategorisane ili koje ne ispunjavaju propisane sanitarno-higijenske uslove
(lan 103. stav 2. i lan 107. stav 4);
3) prua usluge ishrane licima kojima ne prua usluge smetaja
(lan 103. stav 3);
4) izdaje kue, stanove, apartmane i sobe suprotno odredbama
lana 105. stav 1. i i lana 107. stav 4. ovog zakona;
5) ne dostavi nadlenom organu ugovor iz lana 105. stav 2. ili
postupa suprotno odredbama lana 106. ovog zakona.
lan 125.
Novanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kaznie se za
prekraj preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) korisniku usluga ne stavi na raspolaganje opte uslove
putovanja i program putovanja u pisanoj formi ili pisano obavetenje o
tehnikim karakteristikama plovnih objekata nautikog turizma, potpisano i
overeno od ovlaenog lica (lan 63. stav 5. i lan 114. stav 1. taka 2);
2) ne prijavi turistiko putovanje nadlenom odeljenju turistike
inspekcije (lan 66. stav 3);
3) nije izvestio nadleni organ lokalne samouprave o
sezonskom poslovanju ugostiteljskog objekta ( lan 88. stav 2);
4) u poslovnici turistike agencije, u ugostiteljskom objektu ne
dri akt o upisu u registar (lan 54. stav 5. i lan 89. taka 3), a u
kategorisanom ugostiteljskom objektu i objektu nautikog turizma akt o
odreivanju kategorije (lan 98. stav 2. i 114. stav 1. taka 4 );
5) na ulazu u ugostiteljski objekat ili objekat nautikog turizma
ne istakne propisanu oznaku vrste i kategorije objekta (lan 89. stav 1. taka
2) i lan 114. stav 1. taka 3);
- 44 -
6) na ulazu u poslovnicu turistike agencije ili ugostiteljski
objekat ne istakne raspored radnog vremena i ne pridrava ga se u svom
poslovanju (lan 54. stav 4. i lan 89. taka 1) ili postupa suprotno odredbama
lana 89. ta. 4), 6), 7), 8) i 11).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
pravnom licu novanom kaznom od 500 do 2.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik
novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
lan 126.
Novanom kaznom od 1.000 do 3.000 dinara kaznie se za
prekraj turistiki vodi, odnosno lokalni turistiki vodi koji ne nosi legitimaciju
i propisanu oznaku turistikog vodia (lan 68. stav 2. i lan 74. stav 1).
DI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 127.
TOS poinje sa radom danom upisa u odgovarajui registar,
kada prestaje sa radom Turistika organizacija Srbije osnovana Zakonom o
turizmu ("Slubeni glasnik RS", br. 35/94 i 48/99).
Danom poetka rada, TOS preuzima prava, obaveze, sredstva i
zaposlene u Turistikoj organizaciji Srbije.
lan 128.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave donee propis iz
lana 36. stav 1. u roku od tri meseca od utvrivanja najvieg i najnieg
iznosa taksene tarife za svaku kategoriju turistiog mesta iz lana 36. stav. 2.
ovog zakona.
TOS e utvrditi program i nain polaganja strunog ispita za
turistike animatore u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
lan 129.
Preduzea, pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost
putnikih odnosno turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiku
delatnost i pruaju usluge u turizmu, uskladie svoje poslovanje sa
odredbama ovog zakona, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Licence organizatora putovanja izdate do dana stupanja na
snagu ovog zakona vaie do isteka roka iz stava 1. ovog lana.
- 4 -
lan 130.
Preduzea i druga pravna lica koja na dan stupanja na snagu
ovog zakona imaju odmaralita i druge objekte za pruanje ugostiteljskih
usluga zaposlenima, odnosno korisnicima, duni su da usklade svoje
poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 131.
Postupci zapoeti po propisima koji su vaili do dana stupanja
na snagu ovog zakona okonae se po tim propisima.
lan 132.
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona
primenjivae se:
1) Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i
kategorizaciji ugostiteljskih objekata ("Slubeni glasnik RS", broj 66/94);
2) Pravilnik o bliim uslovima opremanja poslovnih prostorija
kao i uslovi za lica koja obavljaju poslove turistikog posredovanja ("Slubeni
glasnik RS", broj 57/94);
3) Pravilnik o programu i nainu polaganja stunog ispita za
turistikog vodia ("Slubeni glasnik RS", broj 57/94);
4) Pravilnik o sadraju i nainu voenja evidencije i o obliku
legitimacije i oznaci turistikog vodia ("Slubeni glasnik RS", broj 57/94);
5) Pravilnik o vrstama, minimalnim uslovima i kategorizaciji
objekata nautikog turizma ("Slubeni glasnik RS", broj 69/94);
6) Pravilnik o bliim uslovima i nainu izdavanja licence za
poslove organizovanja turistikih putovanja ("Slubeni glasnik RS", broj
5/2000).
lan 133.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon
o turizmu ("Slubeni glasnik RS", br. 35/94 i 48/99).
lan 134.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".