Uvod u laboratorijski rad

PRAVILA RADA U LABORATORIJI

Prof. dr. Dragica Mini

Radu u laboratorijama, irom sveta, pridaje se velika panja jer je to glavni izvor podataka za industrijsku primenu i za naunoistraivaki rad.
Potovanje osnovnih pravila ponaanja u laboratoriji je neophodno kako zbog dobijanja korektnih rezultata tako i zbog sigurnosti samih istraivaa.

Hemijska laboratorija sa kapelama

Elektrohemijska laboratorija

Hemijska laboratorija moe da bude opasno mesto naroito ako se u njoj radi nemarno i nepaljivo.

Uobiajene opasnosti su vatra, toksina isparenja, rasprskavanje sudova pod pritiskom, otrovne supstance, slomljeno staklo, korozivne materije itd.

Neprijatni mirisi

Osnovna namena ovog kursa je da uputi studenta u opta pravila ponaanja u laboratoriji i da mu skrene panju na mogue uzroke opasnosti.

Navedena pravila ponaanja, sugestije i primeri ne obuhvataju sve realne opasne situacije u laboratoriji (niti to mogu) ali imaju za cilj da smanje verovatnou da do njih doe.

OPTA PRAVILA PONAANJA U LABORATORIJI

Paljivim radom i potovanjem osnovnih pravila ponaanja mogu se izbei mnoge nepoeljne i opasne situacije:

1.

Svaki student mora da nosi mantil, zastitne naocare i rukavice.

Posle rada treba paljivo pospremiti radno mesto

Svi eksperimentalni podaci sa datumom rada se unose u Radnu svesku.

2. U laboratoriji je strogo zabranjeno puenje

est natpis

3. Duga kosa mora da bude povezana pozadi zbog opasnosti od mehanikih povreda i plamena.

4. U laboratoriju se nesmeju unositi hrana i pie:

NE

5. Radni stolovi treba da uvek budu isti, bez hemikalija i aparata koji nisu u upotrebi:

- Svaka prosuta hemikalija na radnom stolu ili podu treba odmah da se ukloni:
prisutne kiseline ili baze treba pre uklanjanja razblaiti obilnom koliinom vode; ako se u laboratoriji prospe isparljiva i zapaljiva tenost, treba odmah ugasiti sve plamenike i izvore toplote

Slomljeno staklo, porcelan i druge vrste otpadne predmete treba skloniti u posebne korpe, posebno pripremljene za tu svrhu, odvojeno od papira i mekog otpada.

6. Boce sa hemikalijama uvek treba drati iste.

Ako im se sadraj prolije po spoljnim stranama postaju vrlo klizave i lako ispadaju iz ruku.
Ova zaprljanja, takoe, vrlo lako mogu da dospu u aparature sa kojima se radi i da izazovu dobijanje netanih rezultata.

7. Sve hemikalije treba da budu jasno oznaene ak i kada se nalaze u normalnim sudovima ili aama.

RUKOVANJE Opasnim HEMIKALIJAMA

Rukovanje hemikalijama u laboratoriji podrazumeva esto rad sa toksinim, korozivnim ili zapaljivim supstancama. Toksine hemikalije su sve supstance koje dovode do trovanja organizma bilo direktnim unoenjem u organizam preko organa za varenje ili disanjem, bilo njihovom apsorpcijom preko koe.

Korozivne hemikalije su one supstance koje oteuju tkiva ili materijal sa kojima su u dodiru. Najee korozivne hemikalije sa kojima se radi u laboratorijama su kiseline, baze i jaka oksidaciona sredstva.

Zapaljive hemikalije su sve supstance ije se pare mogu lako zapaliti u blizini izvora toplote.

Rad sa toksinim hemikalijama

1. Eksperimente koji ukljuuju toksine i hemikalije neprijatnog mirisa treba izvoditi u laboratorijskoj kapeli (digestoru).

Digestor (kapela) je izdvojen deo laboratorije, opremljen efikasnim sistemom za ventilaciju.

2. Nikad ne puniti pipetu uvlaei vazduh ustima.

Propipeta

3. Nikad ne sipati benzen, etar ili druge isparljive i toksine organske rastvarae u slivnik. Ove supstance mogu isparavati u odvodnim cevima i ugroziti druge prostorije. Organske otpadne materije treba odlagati u posebne posude namenjene za tu svrhu. 4. Nikad ne sipati kiseline, baze ili oksidujue reagense u posude u koje se odlau toksine materije zbog mogue hemijske reakcije i oslobaanja toksinih para.

5. Zbog mogueg prisustva toksinih materija u slivnik ne treba bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i oksidacionih sredstava. Ukoliko se, ipak, ove materije direktno sipaju u slivnik, to treba uraditi uz obilan mlaz vode da bi se to vie razblaile. (Ne treba bacati u slivnik nerastvorne supstance jer u tom sluaju moe doi do zaepljenja kanalizacionih cevi). 6. U sluaju da ipak doe do trovanja odmah obavestiti odgovorno lice i potraiti lekarsku pomo

Rad sa naroito toksinim hemikalijama

Rastvorljivi cijanidi i vodonik cijanid predstavljaju smrtnu opasnost ako se unesu u organizam jer deluju na nervni sistem za samo nekoliko minuta.

Brzo preduzimanje pomoi u sluaju trovanja je neophodno.

Trenutni protivotrov je amil-nitrit. Protivotrov se primenjuje tako to se ampula razibije i sadraj udahne.

Posle toga lekara.

neophodno

je

potraiti

pomo

Tehnoloki postupak proizvodnje cijanidnih kocki mora da ukljui proizvodnju, isporuku i obavezno unitavanje otpadnih materija

Benzen: Skoro sve pare uobiajenih organskih rastvaraa su toksine ali su pare benzena najopasnije. Zbog toga treba spreiti isparavanje benzena u laboratoriji i uvek raditi u laboratoriskoj kapeli (digestoru).

iva: Ima mali napon pare pa na sobnoj temperaturi isparavanjem daje veoma otrovne pare. Zbog toga ne treba nikada ostavljati ivu izloenu atmosferi i ukoliko se prospe odmah je treba paljivo prikupiti. Aparaturu u kojoj se nalazi iva treba drati u plastinoj tacni tako da se u sluaju prolivanja moe lako prikupiti.

Ukoliko ipak doe do prolivanja ive po veoj povrini, kontaminirana povrina se moe posuti elementranim sumporom koji sa ivom gradi vrsto jedinjenje koje se moe poistiti.

Manje kapljice ive se mogu skupiti amalgamisanjem sa bakarnom icom koja je prethodno isprana azotnom kiselinom
Trovanje ivom je kumulativno i simptomi su progresivni. Zbog toga rad sa ivom zahteva posebnu opreznost.

Rad sa korozivnim hemikalijama

Da bi se izbegle povrede nastale korozivnim hemikalijama potrebno je koristiti (pored mantila) odgovarajue zatitne naoare i rukavice

Postupak ako
- se korozivna hemikalija prospe na odeu, odmah skinuti nakvaeni deo; hemikalija dospe do koe, nakvaeno mesto odmah treba isprati obilnom koliinom vode; je koa bila u dodiru sa kiselinom, posle ispiranja vodom, kontaminirano mesto se dodatno ispira vodenim rastvorom sode bikarbone. je koa bila u kontaktu sa baznim rastvorima za ispiranje se koristi razblaen rastvor borne kiseline.

Ako je hemikalija dospela u oi:

oi ne treba otvarati jer se time korozivna materija samo iri po veoj povrini oka; to je bre mogue isprati kapke velikom koliinom vode zatim otvoriti oi i isprati ih obilnim mlazom vode kako bi se uklonili ostaci korozivne materije; zaostali rastvor se neutralizuje razblaenim rastvorom sode bikarbone (u sluaju da je kontaminant bila kiselina) odnosno borne kiseline (u sluaju da je kontaminant bila baza).

Posle ukazane prve pomoi, potraiti pomo lekara.

odmah

Rad sa zapaljivim materijama

Zapaljive pare organskih rastvaraa mogu da se zapale na razne naine (plamenom ili nekim drugim izvorom toplote). Npr, ugljen-disulfid ima taku samozapaljivanja 100oC a etil-etar 180oC. Pored toga, sagorive pare mogu da se zapale u prisustvu vazduha pri kontaktiranju sa izvorom toplote na temperaturi iznad take paljenja pare.

Taka paljenja se definie kao temperatura na kojoj je napon pare tenosti dovoljan za graenje zapaljive smee sa vazduhom.

Uobiajeni organski rastvarai, izuzev ugljentetrahlorida, hloroforma i trihloretilena imaju taku paljenja ispod sobne temperature. Pare organskih tenosti su gue od vazduha i dospevaju na znatna rastojanja od izvora. Ako takve pare dou u kontakt sa plamenom, ili drugim izvorom toplote, vatra se brzo iri zahvatajui veliki prostor. Pored lako zapaljivih rastvaraa posebnu opasnost predstavljaju samozapaljive supstance koje pokazuju tendenciju da se spontano zapale na obinoj temperaturi (beli fosfor, alkalni metali, organolitijumski reagensi, fosfini male molekulske mase, ferokarbonili).

Rad sa zapaljivim materijama zahteva posebne mere opreza

1. obavezno koristiti kapelu; 2. ne koristiti ih u blizini plamena; 3. ne bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i oksidujuih sredstava u slivnike; (isputanje ovih supstanci u slivnik uvek raditi uz obilan mlaz vode kako bi se postiglo to vee razblaenje) 4. voditi rauna o ispravnosti elektrinih ureaja u blizini; zbog pojave varnica usled loeg uzemljenja ili kratkog spoja na instalacijama moe doi do poara.

Ukoliko u laboratoriji doe do neeljene pojave vatre, ne treba praviti paniku ve odmah obavestiti asistenta i laboranta i pokuati ugasiti vatru prirunim sredstvima. Za gaenje male vatre efikasan je aparat za gaenje sa ugljen-dioksidom ili pokriva koji e spreiti kontakt plamena sa kiseonikom. Nikad ne upotrebljavati aparat sa penom za gaenje poara na elektrinim instalacijama. Za gaenje vatre na elektrinim instalacijama koristi se jedino aparat sa ugljen-dioksidom.

OPASNOSTI OD MEHANIKIH POVREDA I EKSPLOZIJA

Najee mehanike povrede u laboratoriji su posekotine slomljenim staklom:

Rad sa staklom zahteva posebne mere opreza i paljivo odlaganje polomljenog posua

2. Boce i posude pod vakuumom mogu implodirati (rasprsnuti se). posude koje su vee zapremine od 250 cm3 a nalaze se pod vakuumom, treba da su zatiene umreenom lepljivom trakom ili ianom zatitom 3. Sudovi pod pritiskom mogu eksplodirati.

zatvorene posude ne treba zagrevati ukoliko nisu specijalno konstruisane za tu namenu;

ukoliko se u sudove uvodi gas pod pritiskom, voditi rauna da pritisak ne pree kritinu vrednost koju sud moe da izdri

4. Sve eline boce sa gasovima pod pritiskom treba da stoje uspravno i moraju biti uvrene lancem.

5. Amonijane rastvore srebro-nitrata ili drugih soli srebra ne treba ostavljati da stoje dugo vremena i sa njima treba oprezno rukovati. Takvi rastvori formiraju eksplozivno srebro koje moe da eksplodira na najmanji potres ak i u vodenoj suspenziji.

Vana napomena

U svakoj laboratoriji se nalazi, vidno obeleeno, sandue sa priborom i neophodnim materijalom za ukazivanje prve pomoi u sluaju da doe do povreivanja u laboratoriji.

Ukoliko se bilo koji materijal iz kompleta za prvu pomo iskoristi, obavestiti asistenta i laboranta kako bi se sadraj blagovremeno kompletirao.