Posle zavrene srednje kole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je elja bila da studiram glumu.

Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Matala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na poetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorite, film i televiziju izuzetno teki, pa nisam ni pokuavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da e se nekim udom jednog dana ispred mojih vrata pojaviti neko i rei: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo da igrate u naem filmu". Tipino deja razmiljanja. Matala sam i o novcu koji bi doao sa filmom i slavom, o lepom ivotu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je ivot neto drugo. Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otila u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me eka dobar posao u butiku smetenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujui da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je priao moj komija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, poto je voz kasnio, direktno otila na razgovor. Bila sam u irokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko ela i patikama na nogama, pa i nije udo to se vlasnik butika razoarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Svee oprana kosa, inae bujna, delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tri dana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaio je oi, nekontrolisano ponavljajui: "Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem". Umesto obeanih 300 DEM, rekao je da u meseno dobijati 500, a mozda i neto vie, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam ta to moe da znai i ta moja slutnja potvrdila se ve sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poeo da mi se udvara. Nije bio ruan, ali bilo je u njemu neto to me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim ovekom predstavljala mi je tekou, ali... neto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se zavravalo na tome, ne raunajui one produene dodire kojima me aavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato to je oseao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je vano da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se neto to je izmenilo moj ivot, neto to mi je iz korena istrgnulo svu matu o jednom nainu ivota. Jesam mlada, veoma sam ', lepa i zgodna, bar drugi to kau, ali na trenutke oseam da je ivot iza mene i da je ono to sam za ovih nekoliko godina , prola kao plamen spalilo svu moju budunost. ', Seam se kao da je bilo jue. Bilo je podne. Padala je kia. ' Prava letnja, kratka kia. Beograd je izgledao svee, okupano. , Spremala sam se, neto iza 16 sati, da odem kui. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i jo jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila panju, spremajui svoju minku, ko je uao unutra. ula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i neto kao odgovor, to nije liilo na na jezik. U ogledalu sam, u jednom asu, videla oveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom muterijom koji nije imao vie od 30-ak godina. Pokuavala je da mu na engleskom neto objasni, ispred police sa kouljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Doljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavravala jezik, ne verujui da nikad nisam ivela u nekoj od velikih evropskih drava. Moj engleski je zaista odlian. U razgovor se umeao i onaj gospodin tamne puti, iz ega sam zakljuila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno uli. Kupili su dve koulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu naputali butik. Kad sam rekla da odlazim kui, obojica su, gotovo u isti as, rekla da imaju elju da me poaste piem, da se na taj nain odue mom gostoprimstvu, strpljenju i na neki nain da "plate" moje odlino poznavanje engleskog jezika. Proetali smo do bate jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni guva. Priali su mi da su u Srbiji ve devet dana, da predstavljaju jednu uspenu trgovaku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kua i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih

zemalja. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog drutva koje je postalo ve dosadno, sa ubitano monotonim priama, ogovaranjima i lenarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali su na mene utisak neeg o emu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih peanih plaa. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmiljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos elji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil ve sutradan, nakon to su oni otili, bila spremna da napustim Beograd, ali ta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne veeri, bila je subota, vratila sam se kui neto ranije i ba kad sam sela u fotelju, otvorila flau koka-kole i ukljuila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sa kojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te veeri bila u bati "Ruskog cara" i koja mi je obeala da e mi javiti idu li njeni roditelji preko vikenda u Grocku, to bi moglo da znai da subotu i nedelju provodimo same, u njenom stanu. Da se ludiramo, sluamo muziku, malo traarimo o naem starom drutvu... Podigla sam slualicu i na engleskom ula: "Dobro vee, da li je to Beograd, stan...da li je to...Na vezi je MajkI". Ve zaboravljeni Majkl, biznismen, kljuar mog raja, straar na kapiji iza koje su ekali moji snovi. Nesvsno sam ustala iz fotelje i poela da etam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja. Priao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave to vie vremena za razmiljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. "I ta ste odluili?" - zapitao je Majkl. "Prihvatam' - rekla sam kao iz topa. "Onda je sve u redu - kazao je on - "recite mi samo adresu i dobiete za dan-dva avionsku kartu za Rim". "Laku no, laku no". Poela sam da skaem po sobi od veselja. Valjala sam se po podu, htela da vritim od radosti, ali sam se suzdrala, znajui da otac i majka spavaju u drugoj sobi. Celu no nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konano stigao. I ona je bila srena, ali je alila to se vie neemo vidati. Ja sam joj obeala da u sve uiniti da i nju povuem sa sobom, samo kad uvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovala sam da me eka unosan posao i da u jo biti u situaciji da pomaem drugima. etvrti dan nakon poziva na vrata naeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila se da je iz turistike agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu za Rim. Iste veeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je uo da sam dobila kartu, dogovorili smo se za ostale detalje. Rekao je da e me saekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakog tenutka. Poela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam aletu i kevi rekla o emu se radi. Majka je plakala, a ale je samo utao. Videla sam da mu je ao. Samo to nije zaplakao. Onda se digao iz fotelje i rekao: "Sunce tatino (tako me zvao od malena), ima dvadeset godina, pametna si. Mi ovde nismo u stanju nita da ti pruimo, nismo u stanju ni da ti damo za deparac. Ako si odluila, neka ti je Bog na pomoi". Ja sam plakala. ulo se zvono na vratima. Bio je to moj stariji brat eda. Oenio se 1990. godine i preselio se na ukariku padinu. iveli su kod enine majke. Kad je uo o emu se radi, samo je vrteo glavom: "Gde ba tebe da nadu od tolikog sveta. To je meni sumnjivo, ali kako ti odlui, tako e da bude. Ja ti ne preporuujem da ide" jedino mi je to tada eda kazao. Nita moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubila sam kevu i aleta. Dola je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus za surinski aerodrom. Svi smo plakali. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju budunost, mislila sam tada. Uivala sam u svakom trenutku, zamiljala stan u nekoj luksuznoj etvrti, videla sebe na modnim revijama, na veerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kroila sam na tlo Italije. Na aerodromu me zaista ekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo na aerodromu. Objasnio mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, pre nekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilo dobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, to je inae retka prilika, prava privilegija, kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vraamo u Italiju. ekali smo u aerodromskom restoranu tri sata. Moda neto vie. Ruali smo, popriali, malo proetali i dolo je vreme za poletanje. Dakle, bila

sam ve u tom svetu snova. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u ivotu ula deset puta. Moj ivot; na velikoj nozi je poeo. Let je trajao mnogo krae nega to sam pretpostavljala. Kada sam izala iz aviona bila je no. Vrela no sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl je odjednom postao nekako udno nervozan, samo se smeio, ali usiljeno i nameteno, govorio mi da u biti oduevljena gradom. "A gde sam ja to Majkl" - upitala sam u jednom trenutku. "O, ja se izvinjavam, ti si u Dubaiju" - kazao je. . Ispred aerodromske zgrade doekao nas je ogroman automobil. Imao je est vrata i pregradu za vozae. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila no, a kada smo seli u kola gotovo da mi je, ve nakon deset minuta vonje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savreno. Majkl me ponudio ampanjcem iz malog bara smetenog na sredini, izmedu naih nogu. Posle tridesetak minuta vonje zaustavili smo se ispred jedne palate savrene lepote. Okretala sam se da vidim o kojem je hotelu re, ali uzalud, nita nije pisalo. Majkl me je zamolio da saekam. Izaao je napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. ekanje se oduilo, a onda je Majkl doao sa jo jednim ovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio u Beogradu. Izala sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo, zelenim oima i 175 centimetara visine oito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao me je due nego to je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Krenula sam nesigurnim korakom, iza mene je iao Majkl, a na kraju na "domain". Staza nije bila od prostog kamena, kao to mi se uinilo, ve od mermera. Na kraju staze bilo je ogromno proirenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini. Osetila sam sveinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Seam se da sam u jednom trenutku pomislila ta li sada rade moji u Beogradu. Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i vetakih slapova. Nikada u ivotu, ni na filmu, nisam videla takvu rasko. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskog stola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije u saznati da je taj, kao i sav drugi nametaj u palati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlaen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i na domain se povukao dvadesetak metara da zavri razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitam Majkla gde se ja to nalazim ta je ovo, sanjam li ja. "Draga moja", kazao je Amerikanac, "ti danas ulazi u priu iz bajke, od danas za tebe nita ne biti kao pre". I zaista nije bilo. Veerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila iskljuivo muka, a pravo da vam kaem pojma nemam ta smo jeli. Majkl mi je sugerisao ta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepun hrane i voa. Kada smo zavrili, Majkl je upitao jesam li za to da proetamo po vrtu oko palate ili u da idem na spavanje. Odluila sam se za.ovo drugo. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikada vie u ivotu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo veerali, popela sam se za jednim starijim ovekom, lanom posluge, do vieg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sa polukrunim zavretkom. Ula sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je na ulazu. Na prilino loem engleskom rekao mi je da u sluaju da mi ita zatreba pritisnem dugme, smeteno kod plave none lampe. Nala sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatila veeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon to sam se istuirala, izala sam na balkon. Palata je bila okruena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Imala sam oseaj da je voda svuda, u fontanama, slapovima na ulazu, da se "uje" iz parka, kao da je reka u blizini. Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze ak tri bazena razliite veliine. Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala oseaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko je sati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladi mojih godina upitala sam za Majkla. On je samo odmahnuo glavom. Traila sam doruak i nekoga sa kim u da razgovaram. Povukao se dva tri koraka nazad i otiao. Uskoro je stigao gurajui kolica sa hranom. Posle doruka spustila sam se u prizemlje u nameri da proetam. Na ulazu, kao da je iz zemlje nikao, pojavio se jedan ogroman ovek. Rekla sam mu na engleskom da elim u etnju, da sam u gostima, spominjala sam Majkla. On je samo utao, kad sam zavrila, uhvatio me za rame, gotovo grubo i vratio unutra. Tumaila sam to kao nesporazum i ekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidova dopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, poto je ta gradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i

detalji podseali na mesto gde se nalazimo. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva. Prilino otro obratila sam se jednom od uvara ili domaina, davo e znati kakva im je uloga bila. On me sasluao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta. "Budite ljubazni', kazao je, "i podite za mnom'. Ili smo jednim polumranim hodnikom, moda tridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Uli smo unutra. Soba je bila polukruna, nevelika, a sa desne strane sedeo je ovek, star oko ezdeset godina. Ljubazno me pozdravio, rekavi da zna za moj dolazak i da mu je ao to sam ekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samo klimnuo glavom, zatim priao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona. Nije prolo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Na njima je stajao Hafez. Konano, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice. Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pruio ruku, klimnuo glavom i okrenuo se onom starijem gospodinu, oito njegovom efu. Nita mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekoliko minuta na jeziku koji nisam razumela, oito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sa njim. Iza nas, na svega dva-tri metra iao je jedan snaan mladi. Pokuala sam da saznam neto dodatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajui se da je ono maloas bila samo gluma, kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabei korak ispred mene. Izali smo napolje. Gotovo da sam se sruila od topline koja me je zapljusnula izlaskom iz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obili smo palatu sa leve strane, proli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara uli u veliki depadans, koji je imao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina. Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Na pratilac je ostao na ulazu. Seli smo. On je zapalio cigaretu, oinuo me dugim pogledom i izgovorio reenicu koja me je prikovala za fotelju: "Gospodice, nita nije onako kako vi mislite. Nita nije istina od onoga to smo vam Majkl i ja govorili u Beogradu. Vi neete voditi nikakav butik, niti ete bilo ta raditi. Vi se nalazite pd zatitom jednog mnogo bogatog oveka. Jedina vaa obaveza je da budete lepi, negovani, nasmejani i spremni svakog asa na njegov poziv". utala sam. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogata koji vodi neku modnu ili slinu agenciju. Smogla sam snage da konano upitam Hafeza nata moram da budem spremna. "Da ga zadovoljite kao mukarca, kad god on to poeli, gospodice" - saoptio mi je Hafez. Soba u kojoj smo sedeli poela je da se okree oko mene. Bila sam poraena. Oseala sam se kao poslednja budala, prevarena i naivna. Dolo mi je da vritim, ali nisam imala snage ni mali prst da pomerim. - Preboleete to - ula sam Hafaza gde govori. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjom do svoje sobe. - Mi emo se vidati povemeno. Budete li pametni nita vam se nee desiti - rekao mi je beogradski poznanik i otiao. Jednim manjim hodnikom proli smo troja vrata, kao da ulazimo u trezor, a onda je moj vodi, uvar, pojma nemam ta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhu su bila vrata. Kada sam prila blie videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad sam ula, uo se klju. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet i najpre utala, a onda su poele da mi teku suze. Pred oima su mi se nizali likovi aleta, keve, slika Beograda, brata ede, likova iz mog drutva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da dam ivot istog trenutka samo da ga jo jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim. Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da iseem vene. Izala sam na balkon noena idejom da pobegnem i jo jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao je naoruani straar, ogrnut belim omotaem i obuen u neto to je liilo na suknju. Imao je sunane naoare i podigao glavu im sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvuen u rastinje, stajao je jo jedan straar. Sa leve i desne strane bili su identini balkoni, iz ega sam zakljuila da je taj deo palate neto kao hotelski smetaj, da ima identine sdbe. I iznad mene je bio balkon. Odnekud je dopirala muika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. ula sam da se vrata otvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji gospodin niskog rasta. Nij~ bio Arapin. I to je bio mali traak svetla u mraku koji se stvorio oko mene. - Gospodice, pretpostavljam da znate gde se nalazite i da su vas upoznali zafo ste ovde dovedeni - obratio mi se. Klimnula sam glavom. - Sedite, molim vas - kazao je on, sedajui istovremeno na dvosed. Nevano je kako se ja zovem poeo je priu moj gost i nastavio. - Ja sam u slubi oveka kojeg ete uskoro upoznati. On vas je kupio na odredeno vreme. Moda ne izgleda tako,

ali jeste tako. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas ivi jo trideset jedna devojka, lepote sline vaoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate ta je harem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom delu Evxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vaim narodom vekovima i vi znate ta je to harem. Biete ovde etiri godine. Bie vam kao u raju. Vae je samo da saradujete. Posle etiri godine na vama je da odluite gde ete da ivite. Moj i va gazda e vam kupiti stan u bilo kom delu sveta. Uskoro ete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu. Opet sam poela da plaem. Sutradan sam, posle ruka, dobila pravo na etnju. Nakon pola sata tumaranja po parku prepunom straara, prola sam pored dvojice ljudi obuenih u tradicionalnu arapsku nonju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i neto komentarisali. Onaj krupni me pozvao da stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao ovek ezdesetih godina, oko 170 santimetara visine, sa kratkom negovanom bradom. Skinuo je sunane naoare, nekoliko puta me pogledao od glave do pete i na tenom engleskom upitao kako se oseam. - Ostavite me na miru, molim vas odbrusila sam i nastavila da hodam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to da sam bila putena u etnju samo zato to je on, zatekavi se u parku, zatraio od svojih ljudi da mu pokau novu devojku. Vraajui se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, moje visine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju nisam mogla da opiem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. - Govori li engleski? - Da, odgovoril~ sam. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. - Ja sam Anet. Iz Ho landije sam, nai emo se na bazenu. Tamo emo razgovar~t - rekla je i odetala. I njena i moja pratnja, dva snana ove ka, posmatrala su nemo na susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi.nseanja koja su me preplavila posle susreta sa mladom VHolandankom kao da su me vratila u ivot. Razmijala sam kako da ponovo dodem do nje, elela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmiljanjima da elim i susret sa Gospodarom. Vuklo me ono to ne poznajem, neizvesnost je bila strana. Bilo mi je jasno da nemam izlaza i zato sam htela da upoznam oveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se u mojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji nain provlae haremi. Nastojala sam da se setim nekih proitanih knjiga ili neeg to je moglo da podsea na tursku vladavinu u Srbiji, na prie o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samo jedan zadatak - da zadovolje svog gospodara. Prolo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoa, crne misli. Stalno sam matala o Beogradu. Vraala se nou u njega, etala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih se probudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ruka, moj straar saoptio da u ii u malo duu etnju. - Spremite se - kazao je on - za pola sata sam ovde kod vas. Kada je doao, krenuli smo produetkom hodnika, proli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i uli u veliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-elije. Napolju je opet bilo izuzetno vrue. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetak metara hodanja stazom uli smo u neko bunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakon nekoliko desetina metara skrenuli smo desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivan bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije uo. U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetak devojaka. Nije se moglo rei koja je lepa. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilograma vika, ali za ukuse prostora na kojem smo se nale bile su idealne. ovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osveiti u bazenu. Rekla sam mu da nemam kupai kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveu, sa desne strane bazena. Proetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredani preparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na poveoj polici, suprotno od vrata, bili su kupai kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen. Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dve zatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cvea, medu kojima je dominaralo rastinje ruiastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke. Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajui, a onda sam osetila neiju ruku na ledima. Bila je to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila sam to kao poziv i krenula za njom. Saekala me ispod slapa, uranjajui u vodu i pojavljujui se iznad nje.

- Znam kako se osea, ja sam ovde dve godine. Bie prilike za razgovor, od danas e esto biti sa nama, ali vodi rauna da previe ne razgovara ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde niko nije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima razliita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su ti rekli o etvorogodinjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je to istina. Nekoliko devojaka otilo je odavde za ove dve godine, ali ko e znati gde. Na ovaj bazen moe da dode svakog dana, ali vie bih volela da se vidamo u teretani. Tamo e verovatno sutra rekla mi je Anet i otplivala. esto smo se sledee nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama za bildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da je uspela u tome zahvaljujui jednom od ljudi iz pratnje, straara, koji pokazuju vie razumevanja za elje devojaka nego drugi. - Oni su bezopasni - nasmejala se Anet, pokazujui na nae straare. - Ni jednu od nas prstom nisu dotakli - kazala je Holandanka. Od nje sam ula da su ostale devojke uglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bile prostitutke visokog ranga. Dakle ona kategorija koja "radi" po luksuznim hotelima i kao pratnja poslovnim ljudima najvie klase. Zaboravila sam da kaem da je dva dana po dolasku poeo je lekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrole moga tela reeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazala da su takvi sistematski pregledi dva puta godinje. - Jesi li bila kod Gospodara - upitala me jedno popodne na bazenu moja prijateljica Holandanka. Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajui da govori detalje. Poto sam sa njom postala vrlo bliska, oseala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko esto ostale devojke odlaze u odaje oveka ije smo vlasnitvo. - Draga moja, toliko retko da se na to i zaboravi - odgovorila je - ali zato postoje drugi naini da zadovolji ono to priroda trai od tebe - kazala je zagonetno se smeei. Istog dana, navee, moj sobar je upitao elim li da veeram u sobi ili moda u bati, sa jo nekoliko devojaka, jasno, traila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se neto menja u tretmanu prema meni. Verovala sam da je proao period ocenjivanja, probe ili neeg slinog. Na veeru sam otila, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazim nedaleko od bazena. Iza ive ograde ugledala sam svetlo. Doli smo do ulaza i ja sam shvatila da je to mesto gde u da veeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bata je bila elipsastog oblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cvea je bilo neubiajeno mnogo, moda ak i vie nego oko bazena. Nikad mi nee biti jasno kako su i na koji nain doveli toliku vodu u palatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, vetake vodopade. Odredeno je da za veerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala je tamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavuom. Razgovor smo poele ocenama hrane, a onda me ona, na prilino loem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Moda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje. Spomenula sam Jugoslaviju, na ta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadrala pogled. Nastavila je da jede i uti. Kada su moj i njen uvar odetali do stola sa piem i poeli razgovor, udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla. - Ja sam Cehinja: Znam Jugoslaviju, tamo sam dolazila na letovanje sa roditeljima. Iz kojeg si dela Jugoslavije? - Iz Srbije - kazala sam. - Ovde je do pre pet meseci bila jedna devojka iz Srbije, ali nisam se druila sa njom i ne znam kako se zvala - rekla je ehinja. Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je, jer tako se ehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Traila sam da mi opie tu moju zemljakinju, koju je zadesila ista sudbina. - Bila je slina tebi, samo malo nia i spominjala je esto Beograd i Novi Sad, tako da nisam sigurna gde je ivela pre dolaska - kazala je Irena. Nakon veere, dugo sam stajala na balkonu i oslukivala glasove noi. Oseala sam tiinu i mir koji bi za svakog neupuenog bio opijajui, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo ta se krije iza zidina predivne palate. Razmiljala sam o toj devojci, htela sam da saznam jo neto, sa kim je bila posebno dobra, kako se zvala, u kom delu palate je bila, zato je nema, da li ona pripada onim devojkama koje su "odsluile" svoje etiri godine i sada vidaju "rane" u nekoj od svetskih metropola. I to mi je postala uteha, ta

pomisao da u za ovo to me snalo ipak dobiti neku nagradu. Bio je to novi dokaz poraza. Sutradan, nakon doruka, moj uvar je predloio da proetamo. Znala sam da ne smem da odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je doao trenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljao dovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoi, predivnim a krajnje jednostavnim detaljima uradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se uini nepreglednim, a u stvari je bio savreno isprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak veliine, monumetalnosti. Zastala sam da uberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj straar je samo klimnuo glavom. Proli smo pored jednog bazena za koji nisam znala, a ono to me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, straar me povukao za ruku, dajui mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetak metara udaljilo od bazena, inae mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajikom oka zapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog mukarca. Kada sam zastala da se uverim u ono to mi se uinilo, moj straar je stao ispred mene i pokazao da nastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke i kroz jedan prostor veliine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanika bata, jer je na relativno malom prostoru raslo mnogo razliitih biljaka - drvea i zelenila. U sobi sam se odmarala, sluajui muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvari nije bio. Imala sam mogunost da pritiskom na jedno od etiri dugmeta sluam odredenu vrstu muzike. Mogla sam da biram klasiku, rok-en-rol, dez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slual~ klasiku, ali sada mi je godila. Odjednom sam na vratima zaula kucanje. U sobu je uao moj sobar, straar, davo e ga znati ta mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoloena, kakva je hrana i sline gluposti. Gledao m~ pravo u oi i rekao: - Gospodice, Gospodar eli da vas vidi. Veeras ete biti u njegovim odajama. Spremite se, doi emo po vas posle veere. Jasno, nisam mogla nita da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sa jednom devojkom i: Francuske. Ona je bila izuzetno dobro raspoloena. Pojela sam samo jedno pare ananasa i krenula ka sobi, ali m~ straar usmerio u drugom pravcu. Ila sam za njim. Posl~ pedesetak metara, malo parka malo nekakvog hodnika, u1 smo u jednu prilino veliku sobu, koja je na sredini imal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koje sam vidala na bazenu. Bile si gole i nisu obraale panju na mene i mog pratioca. Dodue, on je odmah napustio sobu, a ja sam ko poslednja budala stajala i gledala u zid. ula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak da se skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeu sa seb~ i ula u vodu koja je mirisala kao i cela soba. Voda je imala neku udnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da ona dolazi od raznih tekuina za kupanje, koje su stajale sa strane u staklenim posudama i koje su moje devojke sipale povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prila, pomilovala me po grudima i upitala da li mi je ovo prvi put da idem kod Gospodara. Klimnula sam glavom. - Ne plaIi se - kazala j ona - nas dve imamo iskustva. Posle pola sata, moda ceo sat, nisam imala oseaj za vreme, u sobi se ula muzik nekog, meni nepoznatog, muzikog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izale iz bazena. Dolo j vreme da upoznam Gospodara. Bile su ogrnute u neke svilene omotae. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Iao jedan mladi ovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili neto slino tome. Vrata su se otvorila i nas tri smo ule u sobu koja je, kad sada vraam film i pokuavam da je procenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar etvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa. Nekoliko metara od ulaznih vrata poinjao je drugi nivo, vii od prvog za tridesetak santimetara. U tom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvuen crvenom svilom. Nikada u ivotu nisam videla toliki krevet. Njih dve su se bacile i poele da se valjaju po leaju. Gledala sam oko sebe, a onda zaula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla oveka kojeg sam odmah prepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre vie dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojem sam prilino drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, moj Gospodar, za ije uivanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakva sam i sama i dovode ih ovom oveku na uivanje. On je iao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i

lagano kruio po mom stomaku, poto sam stajala poluokreriuta prema njemu. Imao je krupne crne oi, malo vei nos i brkove, koji su bili proarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, na kojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole. Krenula sam i u trenutku shvatila da on dri deo mog svilenog ogrtaa u ruci. Krenula sam odlunije i u trenutku ostala bez iega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala da stojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Oseala sam njegov pogled po sebi, a onda i njegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je bilo prijatno, a onda je spustio ruku i poeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima preko mojih grudi, ije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, a onda je on legao nasred leaja. Sknuo je odeu sa sebe, nekakav ogrta slian naem i za svoje godine nije imao runo telo. Devojke su znale ta treba da rade, poele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama. On je zatraio da legnem pored njega. Ljubio me po vratu i ramenima, a ja sam krajikom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara. Ubrzo je to radila i druga. Za to vreme on me ljubio, najvie po ramenima i grudima. Seam se da je divno mirisao i uopte soba je imala neopisivu atmosferu iz koje je izlaziala neka energija, uzbudenje, neto to je teko definisati. Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukom istraivao moje telo. Doao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da sam uivala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti, igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je to Gospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajui izbora, a nije mi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dve probudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve zavrilo on je otiao do bara u jednom delu sobe i sipao nam pie. Iskapila sam. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videemo se vrlo brzo. Poljubio me u rame i izaao iz sobe. Nas tri smo smo opet otile do one sobe sa bazenom i tamo provele dva-tri sata. Zaulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu ruku koja je ugurala unutra kolica sa piem. U sredini je stajao ampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sa zadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovog zadovoljstva. Posle ruka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otila pod tu. Zazvonio je telefon, koji inae retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog uvara. Upitao me je jesam li za etnju ili za odlazak u teretanu. Odluila sam se za etnju. - Budite spremni za trideset minuta - kazao je i spustio slualicu. Ja sam se svalila na trosed i pokuavala da u seanju prebiram po onome to se noas dogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa mukarcem u prisustvu jo dve enske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je ak i prijalo da me one gledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog mukarca. Nisam oseala, za divno udo, griu savesti, niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Nita. Iz razmiljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me uvar pouruje, podigla sam slualicu i jasno zaula sa druge strane, na kristalno istom srpskom j eyiku - Halo, da li me uje, halo reci da li me uje. - Cujem te, ko je to, ko je to, poela sam da viem koliko me grlo nosilo. Taj drugi glas, muki glas, stalno je ponavljao da li me uje, da li me uje, ja sam vritala i pitala ko je, odakle zove, pitala sam da li je to Beograd... i onda se veza prekinula. Drala sam slualicu u rukama i nisam mogla da verujem. I dalje sam vikala. Nita se vie nije ulo osim tupog signala. Munjevito sam spustila slualicu, verujui da e telefon ponovo da zazvoni, drala ruke na aparatu i tresla se. Prolazili su minuti, telefon je utao. Drala sam telefon u rukama i bila u oku. Verujem da je prolo sat vremena pre nego to sam se pomerila. ta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmiljala am kao malo dete: da je neko iz Beograda doao da me spase, da u uskoro na slobodu, oekivala sam da se otvore vrata i da me moj heroj iznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano poela da plaem. ta ako je to najava neke psihike torture, ako je ovo bio poetak? Moda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sada e da ga putaju, moda su snimili jo neto, samo da me zavaraju. Plaila sam se. Otila sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu taku. "Vraala sam film" u Beograd. Mislila sam kao nikada do tada na aleta i kevu, na Svetlanu, celo

drutvo. Zamiljala sam gde su sad, ta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje po Beogradu, moj dosadni nematoviti momak, trapavi udvara i.., sve mi je nedostajalo. Pred oima su mi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udiem miris lipa, beim od mrkova peraa ulic< Seala sam se polusruene klupe u Pionirskom parki prljavih, a sada tako dragih tramvaja. um vode u kadi podsea me na Dunav i etnje zemur skim kejom, na amce koji su prelazili reku kod Ratnog ost va, talase ostavljene iza velikih belih brodova. Te veeri sai odluila da neto promenim, odluila sam da pobegnem. N sam imala ideju, ali poelo je intezivno razmiljanje o bel stvu. Dugo nisam mogla da zaspim. Glasovi noi dolazili s kroz otvorena vrata balkona. Dole u parku uli su se kora~ straara. Poeo je da se osea blagi vetri, osveavajue kri tanje vazduha, tako retko za taj grad i ovo doba godine. P retkim zvukovima, koji su dolazili do mene, znala sam d palata tone u san. Zakljuila sam da ne spavaju samo oni t su plaeni da nas uvaju, da nas kontroliu. Moda je ov vreme kada su anse za bekstvo najvee. Morau, mislil sam, danima da snimarn situaciju, da procenjujem i plan ram. Ako uopte postoje anse da se odavde pobegne. Sutradan sam medu prvim devojkama dola na bazex Zagledala sam visoke zidine i straare postavljene na eti: mesta oko bazena. Bile smo pod punom kontrolom. Htela sam da razgovaram sa Irenom, lepom ehinjom. Sval' razgovor sa tom devojkom priinjavao mi je zadovoljstvc Oseala sam se posle toga mirnije, kao da sam bila ko psihoterapeuta. Nisam je videla na bazenu, a nisam tome i pridavala neku veliku panju. Verovatno je odlula d ostane u sobi. Sutradan; opet na bazenu, nije bilo Irene. T me malo zabrinulo, poto je ona bila medu najredovnijim na kupanju: Nije bilo dana da ta devojka, velikih grudi uskog struka, ne uiva u ronjenju, skakanju a daske, zadi kivanju ostalih devojaka. Upitala sam Holandanku zna li gde je Irena. Ona j najpre utala onda mi blagim pokretom glave dala do znanja da krenem za njom. Doplivale smo do ruba bazena. Ona je utala i krenula malim tepenicama iz vode. Sledila sam je i legle smo jedna pored druge na udobne lealjke. Ona je najpre jedno vreme utala, a onda je, ne okreui glavu prema meni, hladno izgovorila. - Irena je nestala pre tri dana. Raspitala sam se kod mog uvara i saznala da se nee vraati ovamo. Nije znao da mi kae radi li se o premetaju na drugo mesto, otpustu iz harema ili je u pitanju neto tree. Ja mislim da je ona ovde samo dve godine i sigurno nije otila zbog isteka vremena. Na moje dodatno pitanje oko njenih pretpostavki Holandanka je samo utala i nakon nekoliko sekundi zanjihala glavom levo desno. - Zaboravi ovo to sam ti rekla i nemoj vie da se raspituje - procedila je kroz zube i bacila svoje vitko telo u vodu. Ostala sam da leim, sa jo veim strahom u sebi. Poelo je da me stee u grudima. Ono oputanje koje sam osetila prethodnih dana sada je nestalo kao da je rukom odneto. Cvrsto sam verovala da je izlaz u beanju, ali na pamet mi nije padalo kako i na koji nain da se nadem iza zidina palate. Danima sam pokuavala da nadem pukotinu u zidu koji me je okruivao. Bilo je trenutaka kada sam padala u oajanje, verujui da nema drugog izlaza nego ekati etiri godine, pa ta bude. Otprilike mesec dana nakon mog prvog boravka kod Gospodara dobila sam znak da u opet u tu kljunu odaju. Straar mi je rekao da Gospodar eli da me vidi. Prola sam ceo ritual, kao kod prvog odlaska od bazena do ulaska u praznu sobu i njegovog naknadnog pojavljivanja. Ovoga puta bila sam sama i to me je pomalo udilo. Gospodar je uao kroz ista vrata, bio je raspoloen i pozdravio me izgovarajui moje ime. Ostala sam kod njega oko tri sata. Sve se svelo na dugu predigru i estok seksualni in koji mi je, nakon due apstinencije,.prijao. Poelela sam da to bude due, a ja nisam bila tarrio da neto trazim, ve da dajem. Bila sam objekat. Pre nego to sam napustila sobu Gospodar me upitao kako mi se dopada palata, jesam li za voljna, kako provodim vreme. Priali smo desetak minuta, sam na trenutak zaboravila da pred sobom imam apsolutn vladara mog ivota. Na rastanku mi je priznao da ga posebno uzbuduju moje oi, to je objanjavalo njegov zahtev, stavljan sve vreme seksualnog ina, da ne zatvaram oi. Opet sam oseala griu savesti nekoliko minuta po~ povratka u svoju sobu, ali to je sa spavanjem prolo. Ujut sam dorukovala i zatraila od straara da me odvede ~ bazen. On me otpratio do bazena i tada, prvi put rekao ~ e biti u blizini, a da mene ostavlja da se opustim i kupa~ plivam,

ta mi je volja. Bila je to promena koja me ohrabril Kao da mi je mozak poeo bre i racionalnije da radi. LeE pored bazena pogled mi se zaustavio na jednom vozilu, lii je na minibus, parkiranom ispred kuice sa parfemima, k paim kostimima i uopte priborom za higijenu. Povremet sam vidala to vozilo i znala da je u pitanju mala pokret~ radionica dvojice ljudi koji su bili zadueni da odrava bazen: vode rauna o istoi vode, slapu, cveu oko bazen~ slino. Sinula mi je ideja. Uinilo mi se, naime, da b mogla, u trenucima nepanje, ui u vozilo i napustiti palat poto sam procenjivala da se radi o slubama iz grada. Po la sam intezivno da razradujem plan. Za poetak sam eta oko bazena, radei pokrete iz kojih se moglo zakljuiti c gimnasticiram, i bacala pogled na vozilo, ocenjivala koliko prostora ima u njemu. Ta ideja mi je sledeih dana bila u glavi. vrsto sa odluila da beim, ali sam strahovala, poto je straar moga da bude jedna od odluujuih prepreka. Opet je dolazio r bazen i sedeo, sa ostalima, na dvadesetak metara od bazen posmatrajui nas. Toga dana nita nisam oekivala. Krenula sam prilir kasno na bazen, sve devojke su ve bile tamo, a za udo m straar je jo dvadesetak metara pre nego to smo doli r odredite rekao da e biti u blizini i da budem dobra. Bilo n je svejedno ta pria, ali kada sam pored one kuice vide vozilo istaa bazena, osetila sam strujanje u telu. Osetila sam udnu nervozu koja me terala da neto uradim. Po pravilu, momci sa vozilom odlazili su sa bazena oko podne, im bi zavrli poslove iza jednog malog zida, koji je od bazena odvajao postrojenje za proiavanje vode i regulaciju rada vodopada. Vozilo je bilo parkirano na dva metra od kuice. Odluila sam u deliu sekunde: treba pokuati. Izala sam iz bazena, nenametljivo odetala do male prostorije i tamo se, kao, presvukla u drugi kupai kostim, to su esto radile i ostale devojke. Izala sam i nezainteresovano se mazala uljem za sunanje. U stvari, snimala sam situaciju. Kada sam bila sigurna da me niko ne gleda niti obraa panju na mene, sagnula sam se i kroz otvorena vrata vozila ula unutra. Ponela sam sa sobom jedan beli ogrta i neke kone sandale. Zavukla sam se iza sedita suvozaa, u prostor gde su bili nabaani neki najloni i aravi. Unutranjost je bila kao u kabrioletu, ali sa tim prostorom iza sedita. Mala kabina inila je drugi deo vozila i ona je bila spolja, nije bilo otvora, osim onog koji se mogao smatrati treim vratima. Srce je poelo da mi udara kao bubanj. ta ako se moj straar vrati, ta ako daju znak za uzbunu. Tresla sam se kao prut, ali nije bilo povratka. U jednom trenutku ula sam korake. Kroz otvorena vrata na mene je pala nekakva mrea. Bila sam pokrivena, ali sve mi je dobro dolo za kamuflau. Dva oveka su sela u vozilo, ukljuen je motor i krenuli smo. Oni su razgovarali na arapskom i naravno, nita ih nisam razumela. Vonja je bila dua od godine. Stali su na dva mesta, to me je izludivalo. Oekivala sam pretres, ali sve je prolo dobro. U jednom trenutku zaula sam automobilsku sirenu, a nedugo zatim automobile koji su prolazili pored nas. Bilo je jasno: nalazila sam se izvan palate. ta sad, strujalo mi je kroz glavu. Automobil je nakon dvadesetak minuta vonje stao, jedna vrata su ostala otvorena i ja sam posle nekoliko minuta podigla glavu. Unilo mi se da se nalazim u nekom skladitu, na prostoru gde je bilo desetak indentinih ili slinih vozila. U pogodnom trenutku napustil sam vozilo i kroz mala vrata na ogradi izala na ulicu. Upal sam u reku ljudi. Pokrila sam glavu ogrtaem, pokuavajui d prekrijem i lice. Uspelo mi je da se nekako maskiram, ali s me odavale moje svetle oi. Nisam gledala ispred sebe vie od dva metra. Oborene glave ila sam kroz gomilu ljudi koji sI vikali. Kao da sam bila na pijaci. Kada mi se uinilo da se graja stiala, oprezno sam podigla glavu i videla da se nalazim i prolazu izmedu dve zgrade, gotovo tunela u kojem je vladala hladovina. mugnula sam u jedan ulaz i nala se na mojE razoarenje u nekakvoj agenciji, birou, nisam mogla da odgonetnem ta je u pitanju. - Izvinite - kazala sam na engleskom i brzo se vratila na ulicu, ali sam se okrenula, i ugledala jednog mukarca koji je iao za mnom. Pratio me tridesetak metara i tad sam osetila njegovu ruku. Snano me stegnuo za podlakticu i nije bilo druge, okrenula sam se i pogledala ga. Imao je opasne crne oi i gustu bradu. Priao je neto na arapskom, a izraz lica mu je bio sve opasniji. Ni sama ne znam kako, ali za manje od dva-tri minuta pored mene su bila dva uniformisana lica.

Zavrila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a kada su do veli starijeg oveka, u prilino loem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam uliarka. Objas 'la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj dravi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objanjavala sam tom oveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoi, gde nas tridesetak devojaka inimo harem. Molila sam da me poveu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali neto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji ovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smekao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prolo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od straara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je ekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta proli smo kroz kapiju palate. Onaj sto je doao po mene nita nije govorio. Plaila sam se, :predoseajui da me eka neto runo. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. im smo uli unutra dobila sam snazan amar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udario jo jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego to sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je uao jo jedan snaan mukarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i privee, raireni ruku, za jednu ipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prolo kada je jedan od njil opet uao, pogledao kako sam vezana i bez rei izaao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseaj da e mi ake otpasti prste na nogama nisam ni oseala. Bila sam strano edna Kada je jedan od njih ujutru uao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oito razumevi, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izaao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. inilo mi se da e me sopstveni jezik uguiti. U tim trenucima dala bih ivot za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak ula sam korak ispred vrata. Uao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je priao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam straan udarac u glavi. Za udo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. uli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko estok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam ula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam jo jedan amar, mnogo blai od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko e jo udaraca doi, kao da nisam oseala bol. Zelela sam da umrem. Onaj to me je udarao napustio je sobu. Oseala sam da je drugi ovek jo uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam ula korake, ali ovog puta tu u sobi. ovek koji je mirovao priao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate biti kanjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da va ivot ovde ne znai nita. On je u naim rukama. Moete nestati za deset minuta i nikada niko nee saznati ta se desilo. To moemo da izvedemo i bez Gospodara. On e dobiti informaciju da ste imali modani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve e biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseao neki udan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo ao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da e u njemu ipak progovoriti ovek, da e razumeti motive moga pokuaja da napustim palatu. Hafez je dao znak uvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseala sam nesnosnu ed, kupei ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su u

sobu ula jo dvojica uvara. Podigli su me sa poda i poveli kroz hodnik. Vie su me nosili nego to sam hodala. Negde na sred hodnika, kod jednog prozora, bio je sto sa nonom lampom i staklenim kavezom. Okrenula sam se i u kavezu, veliine pola metra, videla ogromnu zmiju. Prola me je jeza, setila sam se Hafezove pretnje i osetila kako su krenuli posle petnestak sekundi zadravanja. Shvatila sam poruku, ali i dalje strahujui znai li to zadravanje, moda, presudu. ta e mi se desiti naredne noi, da li sam osudena na smrt i to na straan nain, ujedom zmije otrovnice. Odveli su me u moj apartman. Jo uvek mi niko nije davao vode, iako sam nekoliko puta traila. Svi su utali, a onda je Hafez uzeo bokal, otiao u kupatilo i napunio ga vodom. Kad mi je pruio vodu nisam imala vremena da je sipam u au, gutala sam kao ivotinja, uzimala povremeno vazduh i nastavljala. Oni su samo gledali u mene. - Od ovog trenutka poinje va oparavak. Osetili st samo deli kazne, koje u ovakvim sluajevima primenjujE mo. Odluku da ne budete kanjeni po propisima doneo sar ja, na sopstvenu odgovornost. Videemo se za nekoliko d~ na - rekao je Hafez i napustio sobu, zajedno sa straarima Pala sam na pod i ostala da leim dugo, dugo. Nis~m imal snage da se pomaknem, nisam plakala, nita. Samo sar gledala u jednu taku ispred sebe. Sledeih dana moj apartman nekoliko puta je poseti lekar. Modrice sa lica lagano su nestajale i nakon deset dan kao da se nita nije dogodilo. Nije bilo tragova. Ja sam pc novo izgledala lepo, ak svee. Odluila sam da nikada vi ne napravim slinu glupost. Ostau ovde, pa ta se desi. Gc spodar je imao neverovatan uticaj u Dubaju. Oito, sv dravne institucije bile su mu na usluzi, policija posebnc Zakljuila sam da njegov harem nije nikakva tajna, ali i t da je tako neto u ovom delu sveta sasvim normalno. Dovol no je samo imati mnogo novca. Moj Gospodar, bilo je oitc imao je bogatstvo ije granice nisu mogle ni da se sagledaji O moi, koja iz tog bogatstva proistie, i da ne govorimo. Nisam imala gotovo nita to bi pomoglo da se orijet tiem u vremenu, ali otprilike sam znala da je prolo vie o godinu dana kako sam u arapskom haremu.\ Zivot je ima svoje zakonitosti. Znala sam ta donosi svaki nov dan povremeno su me obavetavali da u u Gospodareve odaje tako je prolazilo vreme. Jednoga dana, posle doruka, u moju sobu je dosao straar i dao mi do znanja da se pourim na bazen. Tamo s ve bile ostale devoje, neke u vodi, neke na lealjkama, posle pola sata, najvie etrdeset minuta, na bazenu s pojavio Hafez. Pozvao nas je da se okupimo i onda nas obavestio da nakon ruka budemo u delu parka sa severr strane palate. U prvi mah pomislila sam da emo zajedno na lekarsl pregled ili neto slino, ali... Hafez se pojavio u lepom odeh sa sunanim naoarima i izgledao je vrlo sveano. - Devojke - kazao je - imate tridesetak minuta da odete do vaih apartmana, da se lepo naminkate i obuete i ponovo dodete ovamo. Imam iznenadenje za vas. Mi smo se samo okrenule jedna prema drugoj, nita ne shvatajui. Nije bilo druge, posluale smo i za pola sata u parku je bio skup lepotica, skup kome bi mogao da pozavidi i organizator izbora za mis sveta. Nije se znalo koja je devojka lepa, koja ima bolje izvajano telo. Hafez je sedeo na jednoj klupi, puio i merkao nas. Ustao je, bacio cigaretu i rekao: - Za nekoliko minuta po vas e da dode autobus. Idemo na aerodrom. Imaete malo putovanje. Nadam se da ete biti pametne i da ete iskoristiti dobru volju vladara na nain kako on to od vas oekuje. U tom trenutku iz parka je izalo pet devojaka, koje do tada nisam videla. Bile su nove. Hafez je rekao da se radi o devojkama koje e sa nama putovati i nita vie. I one su izgledale izuzetno atraktivno, sve su bile plavue, ali su u proseku, bar mi se unilo da je tako, bile starije od nas iz harema. Uskoro je na rub parka doao autobus. Imao je zatamnjena stakla, unutra nismo nita mogli da vidimo. Tek kada je voza otvorio vrata i kada smo ule shvatila sam da se nalazimo u malom raju. Autobus je imao klima-uredaj, sedita su bila kona, sa foteljama koje su mogle da se pomeraju i stavljaju u vie poloaja. Bile su udobnije od onih u palati. Ispred sedita bili su mali friideri sa sokovima. Putovali smo oko sat vremena. Bio je to moj prvi susret sa Dubaijem. Sedela sam pored prozora i upijala svaki detalj. Grad je bio fascinantan. Povremeno smo uleteli u gust gradski saobraaj, promicali su pored nas ljudi kakve sam do tada gledala na filmovima ili u novinama. Zbog guve stajali smo nekoliko minuta. Sa moje leve strane obratile smo panju na malu pijacu poljopriv~ednih

proizvoda. Voa je bilo u izobilju, a samo nekoliko kilometara dalje, kada smo krenuli, videla sam uz auto-put male kue, bez krovova, koje su svojim izgledom i neistoom okolo odavale utisak siromatva. Po znakovima na putu videla sam da se pribliavamc aerodromu. Ule smo u avion i sletele posle dva-tri sata leta Bile smo na aerodromu, gde nas je saekao autobus, svakako luksuzne klase, ali daleko od onog koji nas je od palatE dovezao do aerodroma u Dubaiju. Hafez je sve vreme bio sa nama. Sedeo je, sa uvarima, u prostoru iza kabine pilota povremeno gledao ta radimo.

Posle krae vonje autobusom, a ve je padao prvi sumrak, ule smo u ogroman ograden prostor. Kua je bila ogromna, nekoliko hiljada kvadratnih metara prostora, sa velikim bazenom i zelenilom okolo, ali ne onakvim kao u palati. Zelene povrine su bile rasporedene oko kue, ozidanf divnim belim kamenom. Uskoro je poela veera, svirao jE orkestar, uglavnom evropsku muziku. Mi devojke bile smc odvojene na jednoj strani, a grupa od desetak mukaraca n~ drugoj. Medu njima je bio i Gospodar, koji se, videla sam, prikljuio neto kasnije.Pretpostavljala sam da smo ovde ukrasa radi poto sL mukarci, veerajui, neprestano gledali u nas, smeei se Pia je bilo u neogranienim koliinama, posebno ampanjaca. Poto je ionako bilo vrue, bez obzira na to to je suncE zalo, alkohol nas je dodatno zagrejao, pa je veina nas glasno razmiljala o kupanju u bazenu iza naih leda. Nakor nekog vremena Hafez kao da je proitao nae misli, priac je i rekao da se slobodno osveimo u bazenu, ako to elimo, Jedna devojka, zvala se Sara i dola je iz Pariza, uzvratila je Hafezu da smo sve za kupanje, ali da nemamo kupaE kostime, te da nam je ao to ih nismo ponele. - To nije prepreka - kazao je on - skinite odeu ; kupajte se. Gospodar to eli - bio je vrlo jasan Hafez. Svaka ' od nas je imala iskustvo slino onom koje sam imala i ja, oprobale su grupni seks, skidale se pred drugima i zato da , se sada ne skinemo pred ovim strancima. Ubrzo je tridesetak lepotica pobacalo svoju odeu na stolove i poskakalc u bazen. Dok smo se prskale vodom, plivale i ludovale i bazenu, Gospodar je sa svojim mukim drutvom postavic , je stolove i priao bazenu. Sedeli su posmatrali nas, pijuckajui i sa neskrivenim uivanjem ispijali svaki na pokret, svaki izlazak iz bazena, skok u vodu... Primetila sam da se onih pet devojaka koje nam je Hafez prikljuio pre polaska iz Dubaija, dre u grupi i da one imaju neki poseban zadatak u celoj predstavi. Hafez je priao mojoj prijateljici Holandanki i neto joj rekao. Ona je potom doapnula devojci do sebe i za nepuna dva minuta sve smo imale direktivu od Hafeza da udobrovoljimo muki deo drutva, ali samo na nivou plesa i erotske igre. Druge devojke su zaduene da idu do kraja. Znala sam da je u pitanju onih pet devojaka koje su doputovale sa nama i jo etiri devojke koje smo zatekle u ovom prostoru. Poela je prava erotska predstava. Dok smo mi iz Gospodarevog harema plesale, uvijale se i mazile sa gostima, muzika je mirno svirala, kao da se nita ne dogada. Oseao se neki lagani vetar i u nekim trenucima posle izlaska iz vode bilo mi je ak pomalo hladno, ali ples i pie su inili svoje. Neko je predloio da se premestimo u kuu i ja sam znala ta sledi. Nadala sam se da e nae uloge, prema onome to je Hafez rekao, uskoro biti zavrene. U kui je bilo bezbroj soba. Mi smo plugole, neke bez dela odee na sebi, trale po kui, vritate, zavirujui u sobe. U jednoj od njih zatekla sam dve devojke iz grupe od pet koje su dole sa nama. Bile su u drutvu dvojice mukaraca, svi su bili goli, a jasno sam videla da jedna od njih zadovoljava dvojicu, dok je ona druga stimulisala samu sebe, gledajui ta ostali rade. U drugoj sobi, u koju sam ula traei Holandanku, videla sam u polutami dva spojena tela na prozoru. Jedna od devojaka je bila oslonjena rukama na prozor; sa visoko podignutom zadnjicom, uz koju se estoko pribijao visok, korpulentni mukarac. Kada sam pokuala da nekoga upitam hoe li uskoro biti spavanja, a spavalo mi se pomalo, Holandanka me povukla za ruku i apnula na uvo da nas zove Gospodar. U sobi, neto veoj od drugih, ekao nas je zaista Gospodar. Osmehnuo se kada smo ule, popili smo jo jedan ampanjac, a onda je poela erotska igra u kojoj sam iskreno uivala, prilino zagrejana svim to se te noi dogadalo, od bazena do jurnjave po sobama. Gospodar je imao i mene i Holandanku, a kada su alkohol i umor uinili svoje on nam je rekao da ga ostavimo da se naspava. Sunce je ve bilo visoko na nebu kada sam se probudila. Bilo je vrue i otila sam pod tu.

Napolju je bilo petnestak devojaka, ostale su spavale. Hafez je sedeo za stolom kod bazena. Pozvao me i rekao da emo posle ruka krenuti nazad za Dubai i da to kaem ostalim devojkama. Bio je vrlo zadovoljan, videla sam to na njegovom licu. Bilo je jasno da je taj ovek zaduen da Gospodaru dovodi lepe devojke, i ovoga puta je obavio posao na najbolji mogui nain. Oni ljudi od sino su, shvatila sam, poslovni partneri naeg Gospodara iz celog sveta i nisam sumnjala da su, uz nau pomo, sino zakljueni veliki poslovi. Pre polaska, dok sam spremala neseser, pogled mi je pao na mali radio-prijemnik, tranzistor, koji je stajao na jednom delu narnetaja. Bio je to mali digitalni Sonijev tranzistor, ne vei od povrine kutije cigareta. Iako sama u sobi osvrnula sam se, za svaki sluaj... i stavila tranzistor u neseser... Po povratku u Dubai i palatu, sa velikim nestrpljenjem doekala sam da ostanem sama u apartmanu. Poela sam da biram stanice i da uivam. Radio je imao malu bubicu, koju sam stavila u uho, i na savrenom zvuku uivala u muzici i programu mnogih radio-stanica iz celoga sveta. Ne znam koje je doba noi bilo kada sam u jednom trenutku, birajui stanice, pogodila talasnu duinu sa koje je do mog uha dopirao glas Miroslava Ilia i pesme: "Sreli smo se u aprilu - kad si ljubav meni dala"... Oito, bio je to Radio Beograd. Poela sam da se tresem od uzbudenja. Signal se lagano gubio, odnosno slabio, ali se nije prekidao. Plakala sam od sree, sedei na podu, tresui se od neopisive radosti i uzbudenja. U Beogiadu sam narodnjake sluala samo kad nisam imala mogunost da biram, kad je drutvo bilo takvo. Sada sam plakala uz Miroslava Ilia i harmoniku. Odmah nakon njegove pesme ila je Lepa Brena i pesma,... "Beli se golubovi vraaju, na moje prozore sleu". Posle te pesme oglasio se spiker reima: Sluate Radio Beograd, sada je tano, ne znam koliko je rekao sati, i na redu su vesti. U ono to sam ula nisam mogla da verujem. Kao da sluam naunu fantastiku, enski glas je govorio 0 ratnim operacijama u mojoj zemlji, osvojenim i oslobodenim naseljima i gradovima, ubijenima, zarobljenima, mrtvim civilima. Ubrzo se signal izgubio i nisam vie mogla da ga dobijem. Te noi nisam oka sklopila, koliko zbog uzbudenja to sam konano ula re na srpskom, ak i pesmu, toliko zbog rata koji je potresao moju zemlju. Radio Beograd sam sluala jo nekoliko dana, a onda su baterije oslabile i vie nije bilo mogunosti da ih nabavim. Znala sam, ako otkriju radio, da bi to bilo tee krenje discipline. Nije mi padalo napamet da jo jednom napravim glupost. Bilo je popodne, odmarala sam se, kada se ulo zvono ulaznih vrata. Pustila sam uvara unutra i on mi je ljubazno dao do znanja da mogu roditeljima napisati pismo. Na engleskom, upozorio je, samo potpis e biti vaom rukom. Kada je uvar izaao, nakon to mi je saoptio da mogu roditeljima da napiem pismo, dugo sam razmiljala o tome radi li se o nekom triku, podvali, iskuenju. Dodue, rekao mi je da e pismo biti otkucano na engleskom jeziku, a samo e moj potpis biti originalan. To je iskljuivalo mogunost skrivenog saoptavanja istine, opisivanja poloaja u kojem se nalazim, apela za pomo. Ipak, injenica da e moji, ale i keva, dobiti pismo sa potpisom njihovog deteta, koje im se tnko dugo nije javilo, ispunjavala me uzbudenjem i nekom vrstom radosti. Posle veere pozvali su me u veliku dvoranu, koja je u jednom od svojih delova imala kompjuterski centar. Trebalo je da napiem pismo. Sela sam pored mladia, koji je odreden da otkuca pismo, ali pre nego to smo poeli Hafez je skrenuo panju kako treba da piem. Insistirao je da roditelje obavestim o uspenom poslu u dalekoj zemlji, da im kaem kako sam zadovoljna, ali da se zbog dugih putovanja u daleke zemlje nisam javljala, itd. Traila sam da napiem mojima kako ih bezgranino volim, da ih sanjam, kao i trenutke kada u opet da vidim moj Beograd i sve koje sam tamo poznavala. Izgovarala sam reenice, momak je kucao, a Hafez nadzirao. Pismo sam nala kada sam dola u Beograd. Bilo je jedino iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i keva ga je uvala kao ikonu. Rekla mi je da je sumnjala u pismo. Bilo je udno to ga piem na engleskom, ali nekakvu utehu je nala u mom potpisu. U pismu sam navela kako radim posao putujueg menadera, da obilazim svet, sklapam poslove i slino. Napisala sam i to da sam po dolasku u Dubai est meseci vodila jedan eksluzivni butik, a onda su me unapredili.Pismo sam potpisala irilicom, Hafez je malo due zagledao, ali nije reagovao. Da budem iskrena, nisam mislila da e pismo doi do Beograda, do mojih, a eto, dolo je. Dani su prolazili u dosadi, svaki novi je bio identian onome pre njega. itala sam knjige, svetske klasike, a iznenadila sam se kada su mi, posle moje elje za koju sam verovala da se nee ispuniti, doneli sabrana dela Maksima Gorkog i Borisa Pasternika. Samo nekoliko dana kasnije oba kompleta imala sam u svom apartmanu. Kod Gospodara sam odlazila u proseku svakih dvadesetak dana, to je znailo da mu se dopadam vie od bar polovine

drugih devojaka iz harema. Jednom me je, posle seksa u kojem smo oboje uivali, pitao iz koje zemlje dolazim. Kad sam mu spomenula Jugoslaviju i Beograd samo se nasmejao, rekavi da je sredinom osamdesetih bio u Beogradu, kratko svega jedan dan, zavravajui poslove za svoga oca, velikog naftaa, koji je umro 1990. godine. - Sada radim, uglavnom sa Rusima i Francuzima - kazao je i napomenuo da bi sledei put, kada bude leteo za Moskvu, mogla da podem sa njim.Ja sam utala, znajui da se treba drati Hafezovog , uputstva, po kojem nam nije dozvoljeno da iznosimo bilo kakve stavove niti da postavljamo pitanja. Gospodar je voleo da vodi ljubav u smiraj dana i u ranu zoru. Dogadalo se da provedem no sa njim, sama ili sa jo nekom devojkom, a budenje je obavezno bilo praeno seksualnim odnosom. Jednom prilikom posle ruka, nesnosna vruina me oterala iz prijatnog prostora bate u kojem sam ruala sa vedankom Eni, mojom vrnjakinjom, i planirala sam da najpre malo odspavam u mom apartmanu, koji je imao klima uredaj, a posle toga da skoknem do teretane i pravac bazen. Dobili smo pravo i na nono kupanje do ponoi. Neke devojke su donosile voe na bazen i nisu ile ni na veeru. Ja sam povremeno radila to isto. Jela sam ananas u ogromnim koliinama. To mi je verovatno ostalo iz detinjstva. Nisam mogla da spavam pa sam pozvonila, traei od uvara da dode u sobu. Rekla sam mu da hou malo u teretanu, a posle na bazen. Toga dana radila sam vebe za ledne miie, najvie tridesetak minuta. Nisam se tuirala, samo oprala ruke i krenula prema bazenu. Posle moda dvadesetak minuta, na nekih pedeset metara u od mene i uvara odjeknuo je najpre jedan, a potom jo nekoliko pucnjeva. Mi smo stali. Cuvar me je odmah uhvatio za ruku i izvukao pitolj. Za divno udo ja se uopte nisam uplaila. Bilo je interesantno. Stajali smo nekoliko trenutaka, a onda je iz parka izaao ovek sa pitoljem u ruci. Pogledao je levo - desno i dao znak mom uvaru da mu pride. Ovaj je, pre nego to je krenuo, otrim tonom rekao da ga ekam na klupi, koja je stajala nekoliko metara od nas. Samo to je krenuo, zastao je, i vie prko ramena me upozorio da bi svaka moja glupost, a sigurno je mislio na skrivanje ili pokuaj bekstva, zavrila kobno po mene. Ja sam davno, posle onog pokuaja bekstva i surovog kanjavanja, vrsto odluila da tako neto ne ponavljam. Sedela sam na klupi nekoliko minuta, kada sam meni sa desne strane ula neke udne zvuke. Zaklanjao me veliki csetni zid, koji je na nekoliko mesta imao rupe na sebi. Iza njega je bio park. Spustila sam glavu i, rizkujui da me kazne za nepotovanje pravila, svoju znatielju pokuala da za dovoljim provirivanjem kroz granje. Videla sam onog oveka to je izaao iz parka i mo straara, stajali su iznad oveka koji je leao na zemlj obliven krvlju. Jasno se videlo da na ledima ima ranu o~ metka. Bela koulja bila je krvava, a uinilo mi se da on jo daje znake ivota: Bio je belac. Videla sam jasno da se n radi o Arapinu, poto mu je glava neprirodno stajala okrE nuta u odnosu na telo i ja sam bila u situaciji da mu vidir, lice. Nije imao vie od trideset godina. Ona dvojica su stajal i dalje iznad njega. ovek koji je izaao iz parka imao j mobilni telefon i razgovarao sa nekim. Ostala sam u iston poloaju i posmatrala ta e da se desi. Posle nekog vremena moj uvar s pojavio kod klupe Videvi da dolazi, okrenula sam se kao da me nita n interesuje. Rekao je da ostanem gde sam, vratio se nazad ipark, i posle par minuta zajedno sa onim drugim izaao, nosei ubijenog. Preli su stazu i izgubili na drugoj strani Na belom mermeru ostali su tragovi krvi. Posle desetak mi nuta moj uvar se vratio sa jo jednim mladim momkom koji je u ruci imao kofu i krpu. Obrisao je krv. uvar mi j dao znak da krenemo i uskoro smo bili na bazenu. Pre nego to sam otila da se skinem i skoim u vodu uvar mi je rekao da zaboravim ta sam videla. - U vaem je interesu da ne priate devojkama ta se odigralo. To je neto t~ sa vama nema nikakve veze i tako shvatite ovaj sluaj - kazao je i otiao do stola gde obino sedi dok sam ja u bazenu. Sutradan sam ponovo ila na bazen i od Holandanke ula da sve devojke znaju za ubistvo, te da se radi o nekomstranom novinaru koji je, najverovatnije, saznao ta se krije iza velikog zida i pokuao da ude unutra. Moda je doao da trai neku od devojaka. Moda mu je ovde sestra ili verenica koju su, kao i mene, odveli na prevaru. Odbacila sam takvo razmiljanje, prihvatajui priu da je u pitanju bio znatieljni novinar iz neke vanarapske zemlje. I danas verujem da roditelji nikada nisu saznali ta je bilo sa tim momkom. Moda se jo nadaju da je iv, da e se javiti. Nekoliko dana oseala sam se udno zbog ubistva. Moj uvar mi je, posle dva dana, onako u

prolazu, jo jednom dao do znanja kako je najbolje da zaboravim sve to sam videla. Samo sam klimnula glavom. Bazen je jedino mesto gde smo mi devojke mogle da razgovaramo slobodno, bez kontrole, gde smo razmenjivale priu o zajednikoj sudbini, ali to nije bila rairena praksa. Ja sam, na primer, o tome razgovarala sa Holandankom i Francuskinjom. U ostale nisam imala takvo poverenje. Saznala sam da su obe nasele na istu la kao i ja. Njima su priali o Londonu i Atini, a meni o Rimu. Saznala sam da Gospodar ima dvadesetak ljudi kojima je jedini posao traganje za lepim devojkama po svetu. Ja sam imala "privilegiju" da me iz Beograda dovede Hafez, koji inae nije radio te poslove, poto je ovek od velikog Gospodarovog poverenja i imao je znaajne obaveze u palati. U Beograd je doao sasvim sluajno, naneo ga je put i zajedno sa Majklom naleteo na mene. Dugo vremena moju panju plenio je telefonski aparat, koji je stajao u holu junog bloka palate, gde smam esto odsedala, posle ruka, uglavnom sama, kada bi se moj uvar udaljavao ostavljajui me da prelistavam stranu tampu, poznate modne magazine, koje smo dobijale u palati i itale na takvim ili slinim mestima, ali nismo imali pravo da ih nosimo u apartmane. Dakle, interesovao me telefon. Planirala sam da ga upotrebim, ali pojavio se dodatni problem ako i to uspem, nisam znala koji je pozivni broj za Jugoslaviju. Kada sam ve pomislila da e moja ideja ostati nerealizovana, primetila sam jednog popodneva da neki omaleni, krupan ovek, izvlai iz gotovo neprimetne fioke knjigu i iz nje uzima telefonske brojeve, a zatim telefonira. Taj telefon je esto zvonio, po emu sam zakljuia da ima direktnu liniju, i da su oni koji se javljaju daleko od Dubaija, da se javljaju iz raznih delova sveta. Dakle, sledei zadatak bio je da se bar na trenutak dokopam imenika i vidim ima li anse da dobijem Beograd. Prilika se ukazala za nekoliko dana. Ostala sam na trenutak sama, munjevito otvorila fioku, uzela imenik, vratila se na svoje mesto, pet metara udaljeno od telefona i stola na kojem je bio aparat i "mirno" nastavila da itam magazin. U stvari, ispod njega sam paljivo otvorila knjigu i poela da traim ono to me interesuje. Niko se nije pojavljivao, ja sam se zanela traenjem, a onda sam ula korake. Onai krupni ovek iao je pravo prema telefonu. Oduzela sam se. Sta ako otkrije da nema imenika? Sreom on je okrenuo neki poznati broj i poto je obavio razgovor izgubio se iza jednog od velikih stubova od zelenog mermera. Nastavila sam da prelistavam imenik. Jednim delom je bio na arapskom, a drugim na engleskom i u normalnim okolnostima broj koji sam traila pronala bih za pet minuta. Sada je bilo drugaije. Vie sam gledala hoe li neko da naide nego u ono ta prelistavam. I tada, kao da mi je sinulo pred oima, naila sam na stranicu na kojoj je pisalo "Istona Evropa", a malo ispod to ga Jugoslavija. Bilo je nekoliko telefonskih brojeva, najvie deset. Seam se da je na prvom mestu bio Geneks, pa Jugobanka, onda INA i tako dalje. Jasno, nisu me interesovali njihovi telefoni, ve ono ispred. Pozivni broj. Prosto sam upijala jedan od beogradskih brojeva, kao da umesto oiju imain skener. Ponovila sam dva puta i zatvorila imenik, vratila ga u mali sto i otila u apartman. Tamo sam zapisala broj, ponavljala ga do veere, a kada je postalo jasno da ga sigurno nikada neu zaboraviti, kao to ga i danas znam, bacila sam papiri u WC. Preostao je onaj tei deo posla: telefoniranje. Nekoliko dana nisam uspela da uradim vie od pribliavanja telefonskom aparatu na metar. Uvek bi neko nailazio i ja sam se pretvarala da premetam novine ili da kreem do toaleta. Toga dana bilo je neopisivo vrue. Mislim da je bilo oko 45 stepeni. Neopisivo. Sve je gorelo. Bile smo skoro ceo dan u bazenu. Rekla sam uvaru da moram do apartmana, da se ne oseam najbolje, ali da bih pre odlaska u sobu, najradije posedela malo u holu, pored fontane i itala magazine. Samo je klimnuo glavom i otiao, napominjui da e se vratit kroz desetak minuta. Na vratima, koja su od mene bila udaIjena dvadesetak metara, stajala su dvojica snanih mukaraca. Priali su i smejali se listajui neke novine. Nikoga drugoga nije bilo. Munjevito sam prila telefou, raunajui daoninee primetiti moje kretanje, poto je taj deo bio malo manje osvetljen u odnosu na ostali prostor. Prst mi je munje~ vito leteo po broj evima. U slualici je nastao muk. Pogledala sam prema ulazu. Ona dvojica su i dalje razgovarali, niko drugi nije dolazio.Okrenula sam se bono prema njima, naslonila se na desnu ruku, u kojoj je u stvari bila slualica i glumila kao da paljivo itam novine ispred sebe. Iz slualice se i dalje uo samo lagani um. Nikakav signal, ni slobodna linija ni zauzea.

Sekundi su bili dui od godine. Ispod oka sam posmatrala 'e li neko da se pojavi. Sledeeg trenutka telefon u Beoradu je zazvonio. Verovala u mom stanu. "Videla" sam na stari crni aparat, drvenisto, koji nam je poklonila tetka Jelena pre nekoliko godina, n kojem smo drali telefon. Videla sam komodu koja je staj~ metar odatle. Telefon je zvonio, ali niko nije dizao slualicu. Pe est, sedam puta a onda, kada sam ve pomislila da nee bi nita, neko je podigao slualicu i rekao na srpskom: - Da, izvolite. Bio je to muki glas. Nije tata, nije eda. Ja sam gotov izvan sebe aputajui upitala: - Izvinite, koga sam dobila. Ako mi kaete kako se zovete i koga traite ja u da s predstavim - ula sam sa druge strane. - Traim porodicu... ......- kazala sam. - Ne, ne, ovde stan Miladinovi. Pogreili ste. - Gospodine, ja se javljam iz Dubaija. Ja sam iz Bec grada. Ovde sam u odredenoj vrsti zatvora. Molim va obavestite nau ambasadu, policiju bilo koga. aputala sar plaei se svoga glasa, drei stalno na oku onu dvojicu. - A gde vam je to - ula sam. - Nije vano, samo recite nekome, molim vas, preklinjem vas. - Uradite neto. Zovem se.......... - Sluaj eno, ako ve ima potrebu da krati vremf onda to ne radi telefonom i ne sa nepoznatim ljudima rekao je moj nepoznati Beogradanin i spustio slualicu. Prekinula sam vezu i paljivo pogledala dolazi li nekc Ne, sve je bilo kao pre nekoliko minuta. Vratila sam slualicu i ostala u dvosedu sve dok nije stigao uvar. Tek kasnije sar shvatila da se jedan od one dvojice sa ulaza okrenuo samo t sam se vratila na dvosed, samo to sam ostavila slualicu, a ja sam bila u svom svetu stvorenom preko uspostavljene vez sa Beogradom. Kao da mi je bilo drago to sam pogreila brc ili to je telefon birajui "prebacio". Mislila sam da ne bi izdrala, ne bih ostala mirna da su se javili ale ili keva. Poel bih da viem i pitanje je ta bi posle bilo sa mnom. Dva dana posle razgovora sa Beogradom pozvao me j Hafez i odmah sa vrata upitao da li sam ikada bila u Moskvi. Ne, kazala sam. On je napravio izraz lica koji bi se mogao nazuati osmehom i rekao da u imati priliku uSkoro. Moda ve ove nedelje, rekao je. - Biu konkretan. Gospodar treba ovih dana da putuje u Rusiju. Traio je da dve devojke idu sa njim. Vas je imenovao, a drugu u ja da odredim - bio je odreden Hafez. Posle tri dana spakovala sam neseser i jedan dodatni kofer. Reeno mi je da kreemo u Moskvu. Bila sam spremna za putovanje, srena to bar na neko vreme naputam taj prostor gde mi nije bilo loe, ali gde sam bila poniena kao ljudsko bie. To to me je Gospodar odabrao da ga pratim na putu u Rusiju smatrala sam zriaajnim priznanjem. Bilo je jasno da me Gospodar posebno ceni, da mu se dopadam. Po mene je doao luksuzni automobil, mislim isti onaj kojim sam svojevremeno sa Majklom dola u palatu sa aerodroma, posle izlaska iz aviona italijanske aviokompanije. Samo to smo krenuli, voza je zaustavio kola i ula je jo jedna devojka, koju sam upoznala na bazenu, ali nikada se nismo druile. Bila je Nemica i zvala se Elke. Nas dve smo sedele jedna do druge, nasuprot nama bio je jedan straar, verovatno Elkin, a drugi je sedeo pored vizaa. Pitala sarn se gde je Gospodar, ali samo do aerodroma. On nas je tamo saekao, na punktu za ekiranje karata, nasmejao se i upitao kako smo, jesmo li raspoloene, spremne za put i sline sitnice. Odmah je bilo jasno da neemo putovati redovnom linijom, bez obzira na to to smo prole kroz uobiajenu proceduru u aerodromskoj zgradi. Mali automobil odvezao nas je do aviona, koji je bio postavljen podalje od ostalih neuporedivo veih aviona. Motori su bili ukljueni i mi smo uli unutra. Pored nas dve i Gospodara, u ekipu su bili ukljueni dvojica straara i jedan gospodin za kojeg verujem da je Gospodarov ef kabineta ili neto slino. Bio je tu i jedan izuzetno snaan ovek, verujem bodi-gard naeg Gospodara.

Poleteli smo petnestak minuta posle ulaska u avion. Let je bio udoban, zabavljali smo se u jednom delu aviona, odvojenom nekom vrstom pregrade. Gospodar je insisti: da vodimo ljubav, a na

moje iznenadenje Nemica je pol ala da ga odbije to njemu nije smetalo, okrenuo se me~ ekao da se Elke pridrui, a to se i desilo. Vodili smo ljul u avionu, ja i Nemica sa Gospodarern koji je u tome, izgle posebno uivao. Na aerodromu su nas saekali neki Arapi i seli sm~ luksuzni mercedes. Vozili smo se najvie pola sata i zaustavili se pred vilom na kojoj je neto pisalo. Bilo je evidentno da to nije hotel. Elke i ja smo dobile posebnu sobu ali, i to se mogle oekivati, sa nama je unutra uao i jedan straara, upozorio nas da ne koristimo telefon, da ne razgovaramo sa konobarima, odnosno poslugom, te da ne stul mo u kontakt sa ljudima izvan kruga Gospodara. Naravno on je ostao u sobi. Nije smetalo ni njemu a ni nama to smo se Elke i ja polugole etale po apartmanu, odlazile do kupatila, jurile po sobi... On je nemo itao novine, povreme bacajui pogled na nas dve. Rekao nam je da se ponaamo kao da nije prisutan, kao da ga nema i mi smo to prihvatile. Sutradan nam je reeno da ostanemo ceo dan u apa manu, da e Gospodar imati neke obaveze u gradu. Sa naI je bio straar. Najvie vremena provela sam pored prozo uivala sam u panorami Moskve, doivljavajui je kao n Beograd. Proradila je u meni neka do tada neprepoznatlji emocija, vezana za moje slovensko poreklo, za pravoslavl za Rusiju, za Srbiju. Oseala sam se sigurnijom samo zb injenice da sam u jednoj pravoslavnoj zemlji. Nikada f nisam imala takav oseaj, to mi nita nije znailo. Uopte znam zbog ega sam poela da razmiljam o Rusiji kac pravoslavnoj zemlji. Seala sam se obavezne lektire ruskih klasika, koje sam, na svoju elju, itala u Dubaiju. Na parr su mi padali Ana Karenjina, ogromna prostranstva Rusi snegovi, ruske zime, konji upregnuti u sanke, komplet brezovih uma. Gledala sam kroz prozor i plakala. Elke stajala iz mene i utala, kao da je znala ta preivljavam. jednom trenutku mi je stavila ruku na rame, prislonila glavu i dugo, dugo utala zajedno sa mnom. Straar je citao neku knjigu. Nije reagovao. U ranim veernjim satima nas dve smo obavetene da se pripremimo za izlazak na veeru. Navodno,Gospodar hoce da mu pravimo drutvo. Obukle smo najlepe haljine, narninkale i ekale. Prolo je osam, devet, sati i kada je otkucalo dvanaest bilo nam je jasno da se neto neplanirano dogodilo. Straar je uao u sobu, u kojoj nas je ostavio samo svega par minuta, i obavestio da je veera otkazana. Nije objanjavao nita a mi smo znale da bi nas dodatna pitanja samo doovela u neprijatan poloaj. Probudila sam se oko devet sati. Posle tuiranja doneli su doruak u sobu i nikako nisam mogla da se otrgnem od oddseaja da se nalazim u hotelu. Medutim, to mesto je bilo sve drugo samo ne hotel. Oko podneva u sobu je doao Gospodarov ef kabineta i rekao da emo popodne provesti kod Gospodara, a navee imamo veeru, koja je bila planirana sino. Posle ruka odmarale smo se najvie sat vremena, a onda' je straar dao znak da krenemo za njim. Spustile smo se sprat nie i zastali pred velikim drvenim vratima. Otvorio je mladi mukarac, snane grade. Na straar je ostao u hodniku, a ovaj nas je p~op~s~io da p~oc~emo. B~o je to apartman sa ve1ikim mermernim stolom u sredini, konim foteljama pink boje i zidovima boje kasije. Sele smo na jedan dvosed, a nekoliko minutakasnile polavio se Gospodar pzedloio je da predemo u drugu sobu. U stvari, bila je to spavaa soba, neto manja od one u koju smo uli sa velikim krevetom i dve velike palme u delu sobe kojom je dominirao veliki prozor. Nas troje smo ostali sami i uskoro je poela ljubavna predigra, a neto kasnije i seks. Nas dve smo zadovoljavale Gospodara, koji je uivao i taj svoj oseaj otvoreno pokazivao. Tog popodneva bi je posebno potentan. Zadovoljio je i mene i Nemicu, a kada je sve bilo gotovo, posle tuiranja on je ustao, priao jednom malom nonom ormaru, izvadio dve kutijice i dao nam. Otvorile smo iznenadene i videle da su unutra dve izuzetno skupocene narukvice, vredne pravo malo bogat On je ekao da vidi nau reakciju, gledao nas je, a kada srr posle poljubile videlo se da je veoma zadovoljan. Mislim zbog toga to se pokazao kao dobar mukarac, nego to je iroke ruke i darovao nam skupoceni nakit. Reeno nam je da se pripremimo za veeru. Leala u kadi gotovo sat vremena. Poto je apartman imao kupatila, u drugom je uivala Elke. Straar je sedeo na s uobiajenom mestu i nije obraao panju na nas, ak i c kada sam, potpuno gola odetala da uzmem donji ve. Ja mogla sam da se omotam nekom tkaninom, ali priznajen sam sa namerom da isprovociram tog oveka koji je hladan poput gleera. Verujte mi da nije ni trepnuo. San podigao pogled, zadrao ga na meni sekund dva i poi spustio na novine koje je prelistavao. Nikada nisam ot: jesu li ti ljudi, koji su brinuli o nama, bili kastrati ili po neko drugo objanjenje. Uglavnom, nikada ni najmanjim pokretom nisu pokazali da

reaguju kao mukarci. Veera je bila u samoj zgradi u kojoj smo odseli. Za tim stolom sedelo je nas dvadesetak. Ja sam sedela Gospodaru sa desne, a Elke sa leve strane. Pored mene je sedeo njegov ef kabineta, a dvojica straara pored Elke. Znala sai: moram da budem nasmejana, ali i da utim. Dodue, niko nije nita pitao, ali je bilo jasno da smo Nemica i ja u ce panje. Za stolom je bilo jonekoliko ena, malo starijil nas dve, ali naa lepota je bila toliko dominantna da su s mukarci, otvoreno ili prikriveno, divili naem izgledu. Odmah po dolasku za sto, primetila sam da nasuprot mene i Gospodara sedi jedan gospodin koji mi je bio poznat: "Vratila sam film" i nikako nisam bila u stanju da ga lociram. Najpre sam mislila da je u pitanju neka poznata linost iz svetskog det-seta, ali sam odbacila tu pomisao onog trenutka kada je progovorio sa svojim prevodiocem na istom srpskom jeziku. Da, bio je to Beogradanin ije ime je tada u Srbiji poznato, a posebno je to danas, kada ga ima u mnogim dogadjajima. Nastojala sam da ga ne gledam upadljivo, ali nisam mogla da budem jaa od sebe. U njemu sam videla nadu za spas, za odlazak u Beograd, za izbavljanje iz Dubaija. Trebalo je samo progovoriti na srpskom, baciti se preko stola, zatraiti njegovu pomo, izbavljanje. Sedela, sam kao na eravici. Taj gospodin iz Beograda je, obzirom na lokaciju za stolom, uglavnom gledao na mene i Gospodara sa kojim je povremeno izmenjivao rei. Spominjali su poslove koji su jo bili na nivou ideja, videlo se da Srbin koji sedi preko puta mene jo uvek nema poslovne i kontakte sa arapskim svetom, ali da tako neto planira. U stvari, ovek iz Beograda najvie je razgovarao sa ovekom sa njegove desne strane, najverovatnije sa Rusom, i koliko sam uspela da razumem bio je to njegov poslovni i partner koji ga je doveo na tu veeru, elei verovatno da ga upozna sa bogatim Arapinom, mojim Gospodarom. Znala sam da je novac iznad svega i to me je spreilo da se obratim gostu iz Beograda na srpskom, da ga zamolim za pomo. Pretpostavljala sam da mi ne bi pomogao, jer bila sam ve neije vlasnitvo i ostala je samo mogunost da me taj Srbin, koji sedeo tu, na samo tri metra od mene, kupi od Arapina i odvede u Beograd. A i zato bi se smilovao, izazivao incident i na taj nain pokvario, moda, neki veliki posao. utala sam i gledala ga. Sve je u meni treperelo. Posle dve godine boravka u arapskom haremu, u stvari u zatvoru, gledala sam jednog svog sunarodnika, oveka koji r je doputovao iz Beograda. Naravno, nita nisam preduzela. Veera je trajala oko dva sata, postignuti su neki vani dogovori, u jednom delu manje dvorane svirala je muzika, dez ili bluz, ne seam se, i na kraju je taj beogradski gost napustio drutvo. Pozdravio se sa svima, ukljuujui i Go~podara. Elke i ja smo stajale sa strane u tom trenutku, a moj srbin je pogledao nas i samo klimnuo glavom. Kada sam se vratila u Beograd, saznala sam kako se aove, on je poznata linost, ali nikada mi nije palo na pamet da ovde pokuam da uspostavim kontakt sa njim. Bio bi to straan udarac za mene. Ja verujem da je od prvog trenutka znao da smo Elke i ja samo nema pratnja Gospodara Arapina, i tako nas je i ocenio. Naravno nije znao da je jedna od tih le~ih i izuzetno zgodnih plavua Srpkinja iz Beograda. Citave noi nisam mogla da se oslobodim unutranjeg pritiska to sam bila tako blizu slobode, ili mi se inilo. Nisam bila naisto kako bi gost iz Beograda reagovao na moju priu, moje javljanje i upoznavanje. Teila sam se pretpostavkom da bi mu, vrlo verovatno, najpre palo na pamet da sam sa Arapinom dobrovoljno, poto sam tako i izgledala, nasmejana i dobro raspoloena. Zaspala sam posle nekoliko sati razmiljanja, pokuavajui da zaboravim na slobodu, koja mi je bila nadomak ruke. Nikad nisam uspela da otkrijem da li je Gospodar ili bar neko iz njegove pratnje uspeo da povee da smo Srbin iz Beograda i ja sunarodnici. Dodue, moda su ga samo predstavili kao poslovnog oveka iz Jugoslavije, a to je irok pojam. Vraali smo se istim avionom. Let je bio udoban, Gospodar je bio izuzetno raspoloen, traio je da ga mazimo, ljubio je najpre mene, a onda i Elke po grudima i stomaku, Zalivao nas je ampanjcem i traio da pleemo u emu je Nemica bila mnogo vetija od mene. Ne znam koliko je trajao let, ali u jednom trenutku osetila sam da avion nije vie miran, da se neto dogada. I Gospodar se uznemirio. U prostor u kojem smo bili, uao je "ef kabineta' i rekao Gospodaru neto na arapskom. Gospodar je utao, ali se videlo da vest nije nimalo dobra. Avion se i dalje udno ponaao, gubio je visinu, ponovo se dizao i kada smo mislili da je sve u redu opet su nastali problemi. Minuti su bili kao

godine. Drala sam se vrsto za sedite. Elke je bila preko puta mene, bleda kao krpa, a Gospodar je izbezumljenogpogleda lutao po unutranjosti tog dela aviona. Svi smo utali. Teko mi je da opiem kako je to izgledalo, ali priblino je bilo kao da se u najelegantnijem automobilu vozite po oranici, a onda sam, kroz prozor sa moje desne strane, ugledala zemlju. Bili smo iznad Dubaija, a ja sam shvatila da neto nije u redu sa avionom poto je vreme napolju bilo idealno. Jedan od straara je uleteo u nau kabinu bez pitanja, to je bilokrajnje neubiajeno, vezao za sedite najpre Gospodara, a onda i nas dve. Bio je tu i jedan dodatni pojas i, nakon to smo bili gotovo povezani, straar se izgubio. Krajikom desnog oka pratila sam kroz prozor hou li videti zemlju. U jednom trenutku avion se opasno nagnuo na desnu stranu. Seam se da sam vrisnula, poto se kroz prozor videlo nekoliko ravnih krovova kua. Zatvorila sam oi i ekala trenutak kada emo se sruiti, a onda se osetilo kako avion dobija snagu, osetilo se da se penjemo. Leteli smo jo petnestak minuta, sada mnogo mirnije, i ja sam videla kroz prozor da se ravnomerno sputamo na aerodrom, a kada sam osetila da su tokovi dodirnuli pistu, mislim da sam bila najsrenija na svetu. Nisam imala oseaj gde se nalazim, da sam u zarobljenitvu, da sam roba sa kojom raspolau, da sam daleko od rodnog Beograda. Od svega toga bilo mi je vanije bezbedno sputanje u Dubai. Dodirnula sam elo. Ustanovila da sam sva u znoju, ne samo po licu, ve po celom telu. Isto tako izgledali su Gospodar i Elke. Dugo nismo mogli da se odvojimo od sedita. Gledali smo jedno u drugo i utali. ivot nam je visio o koncu, a ubrzo smo saznali, i to lino od Gospodara, da je jedan motor otkazao, da je bio van pogona dvadesetak minuta i da smo ostali ivi samo zahvaljujui velkoj sposobnosti pilota. Taj pilot nije bio Arapin i pretpostavljam da je u Dubai doao iz Evrope, kao i mi. Ali dobrovoljno i za veliki novac. Trebalo mi je dva dana da se oporavim od onog sletanja. Sanjala sam da se vozim avionom koji je pokvaren, da se avion rui u neku provaliju, da nestajem, pa sve opet iz poetka. Odmarala sam se na bazenu, zajedno sa Helenom, devojkom iz Poljske, kada mi se uinilo da vidim neiju glavu iza malog zida koji je odvajao bazen od velike ograde. Nekoliko trenutaka kasnije iza zida je izala Elke, devojka sa kojom sam bila u Moskvi i koja mi je postala voma draga. Krenula je prema meni i pre nego to je stigla do mesta gde smo se sunale Poljakinja i ja, Helena je skoila u vodu, a Elke je legla pored mene, okrenula se levo i desno i poela da me zapitkuje, najpre neke sitnice, gotovo gluposti, a onda u jednom trenutku rekla: - Zna li da sam boravak u Moskvi iskoristila, na nek nain. U stvari, tek e se pokazati da li sam uspela sa planom Elke, ta si uradila, zna li da te moe stajati glave rekla sam joj, strahujui da je zaista moe snai neko zlo ako je prekrila pravila ponaanja. - Ma ne, samo sam napisala jedno pisamce i stavila ga u dep onom Rusu. Nije ni prirnetio, ali se nadam da e g; nai. Traila sam da se javi mojima u Nemaku i da obavest policiju u mojoj zemlji gde se nalazim - rekla je Nemica. Ja sam utala. Moda ideja i nije bila loa, ali na Go spodar je moan. Ko e imati toliko snage da prisili policiji Ujedinjenih Arapskih Emirata da ude u palatu i rasturi ha rem - razmiljala sam u sebi. Bila sam ubedena, a to sam danas, da vlasti u Dubaiju znaju ta se krije iza visokih zi dova Gospodareve palate, ali da niko u tom svetu, u kojen je novac jedino merilo drutvenog statusa, nee ni pomislit da reaguje na nekakav zahtev iz Nemake. Ako do tako ne eg uopte dode. Elke je verovala da e se neto desiti i do bro je to je imala nadu, ali kad sam joj ispriala svojc iskustvo sa bekstvom osetila sam da je postala zabrinuta. ak mi je jednom u prolazu rekla da strahuje od mos kovske epizode. Naravno, pokuala sam da je teim, a kako je vreme prolazilo bile smo sve smirenije. Oito Rus nijc naao pisamce. Ustala sam neto pre devet sati. Napolju je bila paklena vrelina. Bilc je dovoljno da izadem na balkon i da se preznojim. Vratila sam se u sobu, u kojoj je radio klima-uredaj, i posle tuiranja i dor-uka otila sam na trening u teretanu. Samo desetak minuta poto sam poela da vebam, u malu dvoranu ula je ena tridesetih godina, tamne puti. Rekla bih da je negde iz June Amerike. To u ivotu nisam videla. Bila je prelepa, preko 180 santimetara visoka, sa telom kakvo se vie ne moe videti ni u filmovima. Grudi je imala najmanje "etvorku". Struk ispod 60 santimetara, a noge da ne veruje. Izvajane, savrenog oblika, duge i vrste. Guza joj je bila posebna pria.

Nikada do tada, a ni kasnije nisam videla tako zgodnu enu. Nita nije rekla, samo se skinula i trenirala obe partije nonih miia. Posle je uradila desetinu sklekova i izala. Nas nekoliko sve vreme smo vie gledale u nju nego to smo vebale. Rekla sam ve da je u haremu bio skup izuzetno lepih i zgodnih devojaka iz celog sveta, ali ona je bila neto posebno. Sve smo u prvi mah pomislile da je nova u palati, da je dola kao jue, ali kasnije smo saznale ta je u pitanju. Sutradan smo obavetene, nas petnestak, da se spremimo za izlet. Uzele smo svoje nesesere, neke lagane haljine, i ekale. Desetak minuta pre polaska doao je kod nas Hafez i smeei se saoptio da emo se lepo provesti i to na neobinom mestu. Krenuli smo autobusom ali ne prema aerodromu, ve u drugi deo grada putem koji je bio nekakav poluautoput. Susretali smo ogromne automobile, uglavnom amerike i nemake proizvodnje, i sve je govorilo o raskoi i bogatstvu jednog broja stanovnika. Vozile smo se vie od dva sata, a onda je autobus siao sa autoputa i krenuo u pustinju. Ne znam kako da drugaije nazovem ono prostranstvo peska koji nas je okruivao. Pribliavali smo se jednom planinskom masivu u daljini. Jo pola sata vonje i bile smo u podnoju planine iji su vrhovi bili srebrnasti. Autobus je stao i mi smo, zajedno sa straarima, izale. Bilo je kasno popodne ali i dalje veoma, veorna vrue. Na mestu gde se autobus zaustavio bilo je nekoliko kamiona u kojima su bile kamile, a malo dalje u senci stena stajale su dve-tri limuzine. Desno od njih grupa ljudi je podizala ogroman ator i posao su privodili kraju. Nas su odveli do montanih stolica iznad kojih je bilo razapeto areno platno, mada smo bili u senci planine. Dobile smo sokove i mnogo voa, a sat kasnije iz pravca kojim smo stigli naila je kolona luksuznih automobila. Mislim da ih je bilo dvadesetak. Bilo je jasno da dolazi Gospodar. Za nekoliko minuta mesto je bilo prepuno nepoznatog sveta, iskljuivo mukog, kamile su sile iz onih velikih kamiona i bilo je jasno da se priprema trka kamila.Pre starta Gospodar je izaao iz velikog atora i dao znak za poetak trke. Pobedio je, ini mi se; njegov favorit i Gospodar je bio izuzetno zadovoljan. Zalivao je kamilu i jahaa ampanjcem i uskoro je poelo slavlje. Muzika je bila orjentalna, plesalo nekoliko profesionalnih plesaica, koje su dole malim autobusom posle nas i vei deo se preselio pod ogroman ator, unutar kojeg je bio jo jedan mali, za Gospodara i njegove goste. Medu tim gostima primetila sam jednu poznatu facu, ali ni danas nisam u stanju da kaem ko je to bio. Najpre mi se uinilo da je neki ameriki glumac, pa da je sportista. Nisu znale ni ostale devojke, ali nije ih interesovalo poto je samo Nemica Elke delila moje miljenje i sloila se da je u pitanju neko poznat. Ja, ipak, mislim da je jedan ameriki glumac E, on je sa jo trojicom bio stalno uz Gospodara, po emu sam zakljuila da je glavni gost. Pala je no i sa njom temperatura. Gotovo da je bilo hladno. Svi smo bili u atoru, osim strae i ponekih kojima je alkohol udario u glavu pa su izlazili napolje da malo dodu sebi. Odnekud se pojavila ona prelepa Junoamerikanka, koju sam videla u teretani. Mislim da su je doveli kasnije. Na sebi je imala usku haljinu boje krvi, koja je vie naglaavala nego to je skrivala obline njenig tela. Bila je diskretno ali majstorski naminkana, tako da su joj ionako krupne oi jo vie dole do izraaja. Sela jP do Gospodarevog gosta, one poznate linosti, i brzo sam zakljuila da je tu na specijalnom zadatku, da ionako dobar prijem podigne na vii nivo. Ne verujem da je u pitanju bila prostitucija, poto ne mogu da prihvatim da jedna prostitka moe da izgleda onako kako je ta ena izgledala. Povremeno su sa velikog razglasa putali ameriku muziku. Gervina, pa Sinatru i slino. Gost je plesao sa onom enom i ubedena sam da su zavrili te noi u krevetu. Ona ispod haljine, jasno se videlo, nije imala nita. Pripijala se uz Amerikanca, aputali su neto, smejali se, dok su se i ostali zabavljali. Kasnije kada sam povezala konce i zajedno sa Elke, koja je takode bila oduevljena lepotom one Junoamerikanke, razgovarala o tom paru, dole smo do zakljuka da su njih oboje bili gosti Gospodara i da su bili smeteni u jednom delu palate u koji je nama ulaz bio zabranjen. Tako je ona lepotica i dola u teretanu, odravala je kondiciju, nije htela da pravi pauzu ni na putovanju, u gostima, medenom mesecu, davo e ga znati ta je u pitanju. Uglavnom, zabava je proticala u izuzetnom raspoloenju. Medu gostima je bilo nekoliko belaca. Na zadatak bio je da samo sluimo ampanjac, a njega je bilo vie nego to su oni mogli da popiju.

Videla sam da sam jednom etrdesetogodinjaku zapala za oko. Potraio me pogledom, podigao au, to je znailo da hoe da jo pije i ja sam prila. Bio je, moram da priznam, izuzetno zgodan, malo prosed, irokih ramena, pravilnih crta lica. im je progovorio znala sam da je i on Amerikanac i tako sam zakljuila da je celo drutvo iz Amerike. Pokuavao je da me odvoji od ostalih, da izademo van atora, ali znala sam da je to nemogue. Ve posle nekoliko reenica iza naih leda stvorio se straar. Bilo je jasno da su tu da bi spreili na kontakt sa strancima. Mi smo bili samo lep dekor i nita vie. Van atora pekla se jagnjetina, jaretina, rotilj je bio ogroman i sve je delovalo kao na nekom dobro organizovanom, ali ne primitivnom vaaru. Kada sam zamolila straara da malo izadem van atora on je dozvolio, ali je poao iza mene. No je bila predivna. Gore visoko na nebu staklile su se zvezde, oseao se vetri, a oblinji kameni masiv davao je neku dimenziju tajne u celom tom sklopu. Iz atora je dopirala muzika, kamiona nije vie bilo, samo no i njena sveina. Gledala sam u nebo i mislila na moje, na Beograd. Poelela sam da se odvojim od zemlje i nestanem sa tog mesta, da brzinom svetlosti odem odavde i sletim negde na Kalemegdanu, na Avalu, da poljubim aleta i kevu, Cedu... Verovala sam da mogu ceo Beograd da izljubim samo da dodem do njega. U razmiljanju me prekinuo straar. Morala sam unutra. Gospodar se povukao sa gostima u svoj ator, a neke devojke su pravile drutvo ostalim Amerikancima, ali su u drutvu bili i straari, pazei da ne bude nita nepredvideno. Mislim da je ve bila zora kada smo krenuli u palatu. Sve smo zaspale im smo sele u autobus i probudile se po dolasku u harem. Preskoila sam ruak i spavala do kasnih popodnevnih sati. Ustala sam, istuirala se, malo sluala muziku, izleavala se i onda pozvala straara, traei da me odvede do bate da veeram. Kada sam se vraala, a veera je, seam se, bila od morskih plodova, intezivno se oseao miris mora. Razmiljala sam o Crnogorskom primorju, ubedivala sebe da u jednog dana opet u Budvu ili Petrovac, a onda je u glavi poeo da mi se "premotava film" sa jednog letovanja u Grkoj. Obeala sam sebi da u ponovo ii tamo, ali predhodno odavde treba izai. U tim razmiljanjima dola sam do onog velikog prostora gde stoji telefon, odakle sam uspostavila telefonsku vezu sa Beogradom. I kada je trebalo da skrenem u hodnik, koji je vodio prema mom apartmanu, straar me zaustavio, pokazujui prstom na oveka koji nam je prilazio sa leve strane, iz jedne prostorije, gotovo skrivene iza velikih stubova i ogromne fontane. Bio je to onaj Austrijanac koji je svojevrmeno doao u moj apartman da mi kae kako da se ponaam i ta me eka kada izadem odavde, posle etiri godine. Nije zaboravio kako se zovem i kroz smeak me zamolio da sednem na nekoliko minuta. - Gosopodice - poeo je da pria - imam za vas lepe vesti. Na ovek je bio u Beogradu i razgovarao je sa nekim ljudima koji na odreden nain rade za Gospodara. Oni su otili u va stan, naravno predstavljajui se kao trgovaki putnici i slino, i videli su da vam je porodica u redu. Otac je imao neki problem sa srcem i to smo utvrdili, ali sada je dobro. Ispitali smo teren i utvrdili da vai veruju da ste negde u Americi i da ste se udali, ali pretpostavljaju za stranca koji vam, tako oni misle, brani da se javljate kui. Oni i dalje veruju da ete se ili javiti ili da ete doi kui, a to verujemo i vi i ja. Vae je samo da se ponaate onako kako se od vas trae pravila ovoga mesta i sve e biti u redu rekao je Austrijanac. Pitala sam za brata i odgovoreno mi je i on je dobro, da je otvorio nekakav butik na Novom Beogradu, ali da je imao saobraajnu nesreu u kojoj su mu unitena kola i to je bila jedina teta. On je ostao nepovreden. Kada smo se rastali, a nita ga drugo nisam pitala, uinilo mi se da je sve bilo priredeno sa ciljem da mi se prui dodatna nada. U stvari, nisam mogla nita da proverim i preostalo mi je samo da verujem ili da ne verujem. Poverovala sam i to me je smirivalo. Sledeeg dana na bazenu sam opet bila sa Nemicom. Imam neto za tebe, kazala je i tutnula mi u ruku nekoliko malih baterija za moj Sonijev tranzistor. Kada sam je upita otkud joj to samo se nasmeila. Nisam bila previe rad znala, ali mi se ini da je Elke neto uspela da smuti : vreme boravka u pustinji, da je neto izmuvala od Amerik naca. Ta devojka nije odustajala od namera da neto uradim. Jedva sam doekala da se vratim u apartman. Te nc ponovo sam sluala Radio Beograd i plakala, naravn Seam se da sam ljubila onaj mali tranzistor. Baterije koje ~ je Elke dala trajale su due nego

to sam oekivala i to je m ivot uinilo veselijim. Medufiim, jedne noi, dok je na R dio Beogradu bio neki instrumetntal i kada sam ekala ves ula sam zvono na vratima. Premrla sam od straha. Ako ; uli tranzistor, onaj govorni deo, mogla sam samo da pretp stavim ta me eka. Sa velikim strahom krenula sam pren vratima. Zvono na vratima ulo se jo jednom. U trenutku setim da je tranzistor ostao na krevetu. Munjevito sam vratila i bacila ga ispod jastuka i madraca. Zvono se ulo jedno dva puta pre nego to sam dola do vrata. Otkljuala sam strahom. Pred vratima je stajao moj straar. Pozvao me c krenem sa njim i rekao mi da e saekati da se obuem. Krenula sam lagano hodnikom prema centralnoj pr storiji. Po mojoj proceni bilo je oko dva sata iza pola noci uvar je utao, a ja sam pokuala da zakljuim o emu radi, zato su poslali po mene u ovo doba. Proli smo ho nikorn veliku prijemnu dvoranu, skrenuli desno i uskoro b pred istom onom kancelarijom u kojoj sam prvi put pos Beograda ugledala Hafeza. Moj uvar je pokucao i uli smo. Unutra je sedeo Haf i jo jedan stariji ovek, kojeg sam vidala samo u prolaz uglavnom u centralnoj dvorani. Na stolu je imao nekolil telefonskih aparata i bio je vrlo ozbiljan, rekla bih lji Ponudili su mi da sednem i, kada sam odbila ponude~ pie, Hafez je preao na stvar. Poeo je da me ispituje boravku u Moskvi - ta smo Elke i ja radile, ta smo razgovarale, da li nas je neko poseivao i slino. Prvi na koga sam pomislila, bio je onaj Srbin iz Beograda. Zamisli, meni je sinulo kroz glavu da je neto preduzeo da me izvue iz harema, da mi pomogne, a onda sam se setila da tamo nisamo izmenili vie od dve reenice i to preko prevodioca, da sam ja uglavnom utala i da je mogunost njegove intervenicije ravna nuli. Bar to se mene tie. Odmah su bile otklonjene sve moje dileme. Istraga je poela da se koncentrie na Nemicu Elke. Znai, to je. Otkrili su da je dala Rusu ono pisamce, odnosno Rus je neto preduzeo. : Pravila sam se da nita ne znam. Hafez i onaj ovek su ' me sad pitali ta je Elke radila u sobi, da li se sa nekim ula, da li je imala mobilni telefon kod sebe za vreme boravka u Moskvi, da li je pisala kakva pisma... Od poetka ispitivanja zauzela sam stav da nemam pojma o emu se radi, odgovarala sam naivno, branei Elke koliko sam mogla, a ustvari ja nisam ni imala ta da kaem. Ono to je bio klju, dakle pismo o kojem mi je Nemica priala, nisam spominjala. Ja to nisam ni videla, ve mi je ona priznala da je napisala pismo i ubacila Rusu za vreme veere u dep. ovek koji je sedeo pored Hafeza gledao me je pogledom koji je bilo veoma teko izdrati. Kao da je znao da neto krijem. Razgovarali smo jo nekoliko minuta, a onda su mi rekli da mogu nazad u apartman, ali da nikom ne govorim nita. Samo sam klimnula glavom i izala iz sobe. Naravno, u pratnji straara. Posle ulaska u apartman, zakljuala sam vrata i lagano izala na balkon, u stvari virila sam napolje, poto mi se uinilo da se neto dogada. No je bila puna meseine, videlo se kao u sumrak. Za svega nekoliko trenutaka shvatila sam da je palata u nekoj vrsti vanrednog stanja. Veliki reflektori, koji su obasjavali ogradu, bili su ukljueni, za- ' jedno sa tzv. malom rasvetom. Zid, koji je palatu delio od ostalog sveta, bio je od moje sobe udaljen stotinak metara, ali sada je bio kao na dlanu, obasjan monim reflektorima. Prvi put posle onog ubistva o kojem sam govorila ula sam i pse. Oni su bili dovodeni spolja ili su ih drali u nekom skrivenom delu palate. Sve je bilo pod povienom temperaturom. Te noi gotovo da nisam ni spavala. Probudio me razgovor ispod mog balkona. Bili su to straari, njih etvorica. Nisam mogla da doekam vreme za odlazak na bazen, verujui da u od ostalih devojaka doznati neto vie o Elke i situaciji u palati. Medutim, sat vremena posle doruka u moj apartman je doao straar da me obavesti kako danas nemam dozvolu da naputam apartman. Znala sam da ne smem pitati zato. U haremu su pravila i naredenja morala da se potuju bez rei protivljenja i pitanja, ali na odlasku straar se okrenuo i, verovatno da me utei, rekao da ni ostale devojke nee na kupanje. Nije me uteio poto mi je bilo jasno da je situacija krajnje ozbiljna. Pitala sam se ta se deava la- da ljei je Nemaka policija zatraila od Ujedinjenih Arapskih Emirata da izrue Elke? Da li su moda njeni roditelji doli po nju? ta ako Gospodar odlui da ukloni mladu Nemicu i tako izbrie tragove, ne dozvoljavajui ulazak u palatu? Uostalom, ko ovde ima pravo da ulazi u privatnu kuu, posebno oveka ije je bogatstvo ogromno?

Sutradan smo dobile pravo da odemo na bazen. Najpre sam dobro pogledala i ustanovila ono to sam slutila: Nemica nije bila na kupanju. Nema je i postoje samo dve mogunosti - ili su je vratili u Nemaku ili su je likvidirali. Ono prvo je bilo malo verovatno, a ovo drugo je u meni proizvodilo jo veu koliinu straha. Videlo se da ostale devojke nemaju pojma o emu se radi. Nije mi ~adalo na pamet da pitam gde je Elke, a kada je Andela iz Svedske, jedna dosadna i pomalo nametljiva devojka, upitala gde je Elke, pomislila sam da me provocira i samo sam slegla ramenima. Dva dana kasnije opet su me zvali na razgovor. Ponovila sam priu do poslednjeg detalja i dodala da za vreme naeg boravka u Moskvi, kao to im je poznato, straar ni jednog trenutka nije naputao apartman u kojem smo bile. Cak je traio da vrata izmedu spavae sobe i jedne manje sobe, u kojoj je on spavao, budu stalno otvorena. I nou. - On vam je najbolji svedok da je sve bilo pod vaom kontrolom i zaista ne vidim razlog da me dalje ispitujete na ovu temu - rekla sam pomalo uvredena, tonom koji nije bio doputen, ali ja sam htela da rizikujem. Pustili su me i vie nije bilo ispitavanja. Nikad posle nisam saznala ta se sa Nemicom zaista dogodilo. Nadam se da je kod svojih, da je iva, ali... Posle ruka otila sam do apartmana, a potom u teretanu. Vebala sam pola sata i vratila se u sobu. Bilo je nesnoljivo vrue napolju. Spavalo mi se i samo to me je uhvatio san, ulo se zvono na vratima. Setila sam se tranzistora, ali on je bio na sigurnom. Sluala ga nisam, poto su baterije odavno istroene. Bio je to straar koji me je obavestio da sutra posle doruka idem na krstarenje sa Gospodarom. Znala sam da ne smem postavljati pitanja i ostalo mi je da ekam. Posle doruka doao je neizbeni Hafez i obratio se devojkama koje su odredene za putovanje. Bilo nas je est. Ja sam do tada ula da Gospodar povremeno uzima devojke kada ide na put jahtom, odnosno kada hoe da se provede, ali nikada nisam bila medu onima koje su odredene za tako neto. Hafez nam je dao upustva kako da se ponaamo.. Saznale smo da emo se na jahti zadrati tri dana i da neemo silaziti, poto emo imati sve obezbedeno. Do marine su nas prevezli u dva luksuzna automobila. Mislim da su bili ameriki linkolni, sa est vrata. Izali smo na samoj obali, straa je ve bila tu i krenuli smo za Hafezom. Raspored je bio takav da se stekao utisak da se radi o manjoj turistikoj grupi koja kree na krstarenje. Doveli su nas do jahte kakvu, verujem, nema ni onaj Kaogi. Ma kakva jahta, to je bio brod, luksuzni brod, duine tridesetak metara, prelepo dizajniran, sa velikim prostorom za sunanje u prednjem delu i neto manjem na zadnjem delu. 'Ajde da je ipak zovem jahta. Gospodar je ve bio tamo, videla sam ga u centralnoj kabini, kroz otvoren prozor. Posle dvadesetak minuta jahta se odvojila i krenula prema puini. Obala je ostajala iza n ali uskoro smo plovili uporedo sa obalnim pojasom. Ru je bio oko tri sata. Nas est smo bile za jednim stolo Gospodar u svojoj kabini, straa nedaleko od nas. Po ruka skinule smo se i sunale. Jahta je neko vreme b usidrena, a sa prvim sumrakom krenuli smo dalje. Uskc je pala no i bilo je veoma prijatno. Duvao je vetar, osec se miris mora, iz centralnog dela jahte dopirala je muzik bilo bi kao u raju da okolnosti nisu onakve kakve su bi Medutim, neke od devojaka su zaista uivale, plesale ; smejale se i to mi je pomalo smetalo. Posle veere pridruio nam se i Gospodar. Sedeo je naim stolom, pili smo vino, a pored njega je sedeo jed meni nepoznati mukarac koji je liio na Gospodara, ili mi to samo priinilo, poto su i jedan i drugi bili Arapi. Kada atmosfera opustila, a alkohol uinio svoje, iz unutranjc jahte izale su jo dve devojke koje do tada nisam videla r u haremu, ali ni ovde na jahti. Zakljuila sam da su onE pratnji Gospodarevog gosta, onog oveka koji je sedeo poi njega. Jedna od njih, prelepa crnka, sela je tom oveku u kri a druga mu je stala iza leda i milovala ga po vratu. Videla s~ da mu prija, da je ponosan, ali sam onako enski primetila sa velikim interesovanjem gleda u nas, devojke koje je do~ Gospodar. Posebno je zadravao pogled na meni. Dva sat kasnije Gospodar i njegov gost su ustali i kren u svoje odaje. One dve su pole za njima, a Hafez je dao zn meni, Svedanki i Poljakinji da kroz desetak minuta odemo Gospodara. Kada smo ule on je sedeo na leaju, omot velikom maramom boje limuna. Dao nam je znak rukom ostanemo kod vrata i zatrio da se lagano skinemo, ali ostanemo u gaicama. Gledao nas je za trenutak, a on pozvao da mu se pridruimo. Znale smo ta treba da inin Najpre smo ga masirale i ljubile, to je tog dobrodree snanog oveka opustilo i uskoro je po erekciji pokazao da spreman za seks. Prvo je imao odnos sa Poljakinjom, veoi kratko, a onda zatraio od Svedanke da mu okrene leda, verovatno zato to je ta devojka imala izuzetno lepu zadnjcu koja , videlo se, oduevljavala Gospodara. Na kraju

je imao odnos i sa mnom, tako to je on leao, a ja sam leala na njemu, dok je on milovao njih dve. Ostale smo u njegovoj kabini ili salonu, poto je to bio ;roman prostor za jednu jahtu, sve do zore. Doruak je rviran u salonu odvojenom vratima od Gospodarevih laja i videlo se da smo nas tri delovale zadovoljnije. Bile ao dobro raspoloene i moram priznati da sam zaista ivala te noi. Naravno, mi smo znale da vrhunac treba ~stii najkraim putem i to smo radile u situacijama kada kod gospodara bile dve-tri devojke. Bez obzira na njegovu lrljivost i kondiciju, koja je bila sjajna ipak je on bio vek u godinama i, razume se, nije bio maina. Ceo dan smo plovili tako da nam je obala bila sa leve `' ane i na trenutak se ak gubila sa vidika. Gospodar je bio izuzetno dobro rasploen, kao i njegov gost. Mi smo se nekako popodne zajedno nale sa onim dvema devojkama, ali govorilo se jedino o kupaim kostimima, nainu ishrane ravanju telesne teine, vebama i nita drugo. Straa je a pored nas, a znale smo da svi oni govore engleki i da razumeti svaku nau re - razgovarale smo, kako drugacije, nego na engleskom. Dodue, Poljakinja i ja pokuale ,o nekoliko puta sporazumevanje na poljskom, odnosno srpskom, ali bezuspeno. Ima rei u jednom i drugom jeziku ie razumemo, medutim, nije to bilo dovoljno za razgovor. Popodne su Gospodar i njegov gost ili rodak, ne znam mu je, lovili ribu. Sedeli su u donjem delu jahte, koja se kretala nesmanjenom brzinom. Ispred njih su bili tapovi, i ako se dobro seam, uhvatili su sedam, osam velikih riba. Svako izvlaenje tih morskih bia na jahtu bilo je praeno otvaranjem ampanjca. Uvek nova flaa. Navee se slavilo i sve se zavrilo kao predhodne noi, no ovog puta sa gospodarem su otile preostale tri devojke iz njegovog harema. Njegov gost je, odlazei, pogledao u mene i pogledom koji je znaio samo jedno - eleo je da spava sa mnom. Izdrala sam taj pogled, pomalo bezobrazno, znajui da od toga nema nita. Ostala sam sa PoIjakinjom na pramcu jahte. Uivala sam u noi na puini mora, pijuckajui hladan ampanjac. Nas dve smo spavale u istoj kabini i kada smo krenule da legnemo na kraju maloga hodnika, ija su poslednja vrata vodila u salon onoga gospodina koji je bio Gospodarov gost, ulo se glasno uzdisanje. Straar nas je ostavio i napustio taj prostor, odlazei da sedne na prednji ulaz, to je bilo dovoljno ako bi se neka i odluila na ludost da pobegne. Morala je proi pored njega. Saekala sam nekoliko minuta i na zaprepaenje moja drugarica iz Poljske izala iz kabine i na prstima otila do vrata iza kojih su se uli uzdasi. Svetlo u hodniku je bilo ugaeno i to mi je dalo ideju da pokuam da otvorim vrata. Bila su otkljuana. Unutra je gorelo prigueno svetlo, soba nij e bila velika kao Gospodareva, a kroz vrata, odkrinuta ne vie od nekoliko santimetara, videla sam gospodina, kako vodi ljubav sa jednom od dve devojke. Njegovi trzaji su bili siloviti, to je devojku oito dovodilo do ludila i dalje je glasno uzdisala, dok je ona druga ljubila njene velike grudi. Gledala sam nekoliko trenutaka i onda zatvorila vrata, plaei se da e se glasovi uti na straarskom mestu, to onoga na ulazu moe naterati da dode u hodnik. Tako je i bilo, samo to sam mugnula u moju kabinu uli su se lagani koraci. Poljakinja mi je pokazivala prstom da sam luda, a u meni je raslo neko zadovoljstvo. Ne uzbudenje, mada sam to osetila, gledajui kako vode ljubav, nego zadovoljstvo to sam nekanjeno uinila neto zabranjeno. Krstarenje je trajalo tri dana i ostae mi u lepoj uspomeni. V'o povratku u palatu dani su tekli uobiajeno. Bilo je dosadno i samo su me spasavale knjige koje su donosili da citamo. Medutim, jednog dana se na bazenu pojavila devojka mojih godina, kestenjaste kose, jakih obrva i zelenih ociju. Izgledala je divno sa telom na kojem su dominirali tanak struk i duge, divno gradene noge. Dola je u pratnji straara, koji joj je pokazao prostoriju sa kupaim kostima i raznim uljima. Ja sam ba tada ulazila da promenim kupai kostim i da uzmem obogaeno maslinovo ulje koje je najvie odgovaralo kao zatita od sunca. Straar je nodevojci davao upute koje sam ula kada smo prvi put dolazile ovamo. Straar je krenuo i kada se udaljio desetak metara ona devojka pored koje sam u tom trenutku prolazila rekla je glasno: Ti e me uiti, kako da se obuem, jebem ti mater . Ja sam se skamenila. U deliu sekunde bilo mi je jasno da je devojka iz Dalmacije, iz Hrvatske. Ona je neto petljala oko kostima kada sam joj prila i na srpskom rekla: Kako se zove"? Trgnula se kao da sam je oinula. Gledala je zapanjeno i polusvesno izgovorila Danijela. Nastavila sam da hodam prema mom uobiajenom mestu, gde mi je sunanje najvie prijalo. Blago sam se okrenula i videla Danijelu kako skarnenjena gleda u mom pravcu. Legla sam, stavila ruke ispod brade i glavu okrenula

ma kuici, ispred koje je stajala nova devojka. Ona je konano ula u kuicu i izala za manje od ezdeset sekundi U tesnom bikiniju izgledala je arobno, posebno njene divne vitke noge. Naravno, ila je prema meni. Legla je sa moje leve strane i pre nego to je pokual; neto da kae ja sam joj prstom dala znak da bude strpljiva utala je i gledala me. Onda sam ustala i spustila se u bazen Napravila sam nekoliko otrih zamaha i uskoro bila u skro vitom delu iza slapa. Pogledom sam potrila Danijelu. Ona je sve vreme gledala u mene i kao da je u sekundi shvatil; ta elim, skoila je u vodu i lagano zaplivala prema meni. Njeno prvo pitanje odnosilo se na prostor moga rode nja. Da, ja sam iz Srbije, potvrdila sam njenu pretpostavku - Rodena sam u Beogradu, gde sam ivela pre nego to sarr dola ovamo - rekla sam Danijeli. Ukratko sam joj ispriala kako sam stigla u Dubai, ta mi se najvie dogadalo, da sarz vie od dve godine u haremu, a onda je jedan od straara dac znak da za pola sata poinje filmska projekcija u dvorani i junom delu palate. Retko sam ila u taj bioskop, pa sam sada odluila da ostanem na bazenu. Danijeli sam savetovala da ode, obeavajui joj da emc nastaviti razgovor ve sutra. Videlo se da joj je ao, ali me je posluala. Gledala sam za njom, dok su mi se kroz glav~ provlaile misli o naim mladim ivotima, rodene smo ist godine, o naivnosti i ivotnoj koli koju sam ja prola, a koj nju eka, koli iji je osnovni zakljuak: nikome nita n veruj, dok ne proveri. Ona se udaljavala stazom kroz park. Izgledala je prelepc ve opisane divne noge i podignuta, pravilno zaobljena zadnj ca. Obuzela me radost to u sada imati nekoga sa kim u mo~ da komuniciram na svom jeziku. Odjednom mi se sve uinil lepim i nasmeila sam se shvatajui kako je u ivotu dovoljn malo radosti da ovek bude zadovoljan, da nade smisao.Sutradan sam posle doruka krenula na bazen, medutir straar mi je rekao da saekam u glavnom holu. Sela sam poela da prelistavam neki modni magazin. ula sam da neko dolazi. Bio je to onaj Austrijanac, onaj kojeg sam upoznala jo na poetku. Ljubazno je upitao kako sam, da li mi neto nedostaje, ta trenutno itam i onda preao na stvar. - Gospodice, vi znate da sam ja iz Austrije i da vrlo dc>hro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao to sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki vei grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu dola devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utiete negativno - bio je jasan mali, debeljukasti Austrijanac. - Ona nije moja zemljakinja. Hrvatska je sada samo'stalna drava i nas dve smo potpuni stranci, pokuala sam `da izrazim neki svoj bunt i protest to me je taj oveuljak opet uio pameti. - A otkud vam informacija da je Hrvatska samostalna drava? Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. Stvaarno, kako bih ja ovde u haremu mogla da saznam ta se do~ada u bivoj Jugoslaviji da nemam dodatni izvor informi.sanja. Taj izvor bio je onaj mali tranzistor kojem sam povremeno davala ivot u vidu novih baterija. Tako sam znala ta se dogada na prostoru moje bive domovine. Sve je trajalo sekund-dva i onda sam ula sebe kako govorim. - Gospodine, Danijela mi je rekla da je Hrvatska sada samostalna i medunarodno priznata drava. - Ah, da - reagovao je Austrijanac - vi ste ve bile zajedno. - Da, bile smo jue celo poslepodne zajedno i priale smo gotovo dva sata - rekla sam, poto u razgovoru sa Danijelom nisam provela vie od pola sata, a ni tada nismo spominjale ni rat u Jugoslaviji ni njegove posledice. Austrijanac mi je dao jo neka upustva, izrazio ubedenje da u u Danijeli dobiti novu prijateljicu, ali jo jednom je napomenuo da se klonimo eventualnih zajednikih pokuaja u neemu to je u palati kanjivo. Otiao je i ja sam krenula prema bazenu. Tamo je, u vodi, ve bila lepa Splianka, i kada me ugledala preko njenog lica preleteo je osmeh. Uskoro smo leale pod velikim suncobranom. Danijela je priala svoju priu. - Rodena sam u Splitu, otac mi je bio gradevinski inenjer, a majka je radila u banci. Imam jo jednu sestru i ona je starija dve godine od mene. U stvari, ona je na neki nain kriva to sam ovde, jer me je zvala da dodem kod nje u Italiju. Tamo su me dvojica mangupa isfolirala da u dobiti unosan posao u Kanadi, u nekoj filmskoj producentskoj kui, i tako sam zavrila u Dubaiju -

priala je Danijela na dalmatinskom, splitskorn nareju. Sluala sam je sa velikim uivanjem. Povremeno sam odlazila sa roditeljima na more u Dalmaciju, najvie na Bra, i oboavala sam taj njihov govor. Danijela je imala najistiji oblik dalmatinskog govora. ula sam od nje da je zavrila srednju hemijsku kolu i kada se spremala da upie biologiju u Zagrebu, dobila je poziv od sestre koja je deset godina pre toga otila u Milano, da dode u Italiju na mesec dana. Zaljubila se u Milanu u jednog Italijana i ostala u toj zemlji. Posle je, kao kod svih iskrenih ljubavi, dolo do razoarenja, raskinula je sa tim momkom i poela da radi u restoranu kod sestre i njenog, supruga. Bila je pomonik efa sale ili tako neto. Nije joj bilo loe, plata je bila solidna, ali onda dolaze dvojica sa priom o divnom ivotu u Kanadi. Daju joj do znanja da bi, zbog svog izuzetnog fizikog izgleda, u producentskoj kui mogla biti primeena od nekog reisera i da bi mogla napraviti uspenu filmsku karijeru. Jo samo neka privatna kola glume i sve e biti u redu, govorili su joj. Traila sam da mi opie kako su ta dvojica izgledala i ve !, ; posle prve reenice bilo mi je jasno da je jedan od njih bio onaj prokleti, armantni Majkl, ovek koji me je, zajedno sa Hafezom, u Beogradu ubedio u jednu isto tako lanu priu. Danijela se raspitivala kakve su anse da se pobegne iz j' arema, moe li se doi do telefona, jesam li bila u gradu. Samo to sam poela iskreno da odgovaram, sinula mi je aisao da je ta devojka moda podmetnuta sa ciljem da od aene izvue neto u vezi sa Nemicom Elke. Odgovarala sam naivno, uglavnom odbijajui mogunost da se izjanjavam. Nije me pitala nita o Nemici i tu sam se pomalo sama sebe postidela. inilo mi se da sam postala paranoina. Posle smo skakale u vodu, ronile i opet se sunale. deke devojke sa kojima sam se pre Danijelinog dolaska lruila prilazile su, ali kad im je postalo jasno da Danijela i a govorimo na jeziku koji one ne razumeju, odlazile bi uz smeak. Ostale smo skoro do veere na bazenu. Rekla mi je t` la je 1989. godine poslednji put bila u Beogradu, kod rodbi- y ~e po oevoj liniji, a otac joj je bio poreklom Italijan. Naime tjen deda, po oevoj liniji, iveo je do poetka tridesetih godina dvadesetog veka u Beogradu, a onda je prodao kuu na Dorolu i preselio se u Split. Posle Drugog svetskog rata taj njen deda je napustio Jugoslaviju, ostavljajui celu porodicu. Odselio se na Siciliju i nikada se vie nije vratio. Danijela mi je sa arom u oima priala o nekom Dejanu iz Beograda, kojeg je upoznala te 1989. godine u bati "Ruskog i ara". Cinilo joj se, rekla je, da se zaljubila, a onda je morala u Split i sve je ostalo na nekoliko poljubaca u parku pokraj Zoolokog vrta. Dedina sestra umrla je krajem osamdesetih, ali Danijela je odravala stalnu vezu sa njenim potomcima, tojest sa unukama koje i danas ive na Dorolu. - Cini mi se da Ivana udala 1990. godine - rekla je Danijela. Veerale smo zajedno. Sa nama za stolom bila je Poljakinja, tako da smo razgovarale na engleskom, osim kada je Danijela koristila svoj soni, vulgarni renik. Tu je bila majstor. Skidala je sve sa nebesa, tako da sam se ja sve ee krstila. Nisam neki vernik, u crkvu sam ila povremeno, ali kako je Danijela sono psovala, da Bog sauva. Dva dana kasnije, kada sam dola na bazen, videla sam anijelu i veinu ostalih devojaka skupljene oko jednog stola. U prvi trenutak mislila sam da neki od uvara daje nova upustva, ali kada sam prila blie, videla sam da je u sredini tridesetogodinja ena. Odmah sam shvatila o emu se radi, poto ona i nije mogla da pria u kontinuitetu, ve je odgovarala na pitanja devojaka. Bila je to ena koja je preivela nau sudbinu. Dakle, bila je u ovom haremu; provela je etiri godine kod Gospodara i onda, kao to nam je svima reeno, kada smo dole, izabrala grad u kojem joj je Gospodar kupio lep stan. Ona je, prema sopstvenoj prii, odabrala Barselonu. Sada ivi tamo, ima sopstveni butik, i lepo joj je. - Dvoumila sam se izmedu Barselone i Los Andelosa, ali ipak sam odabrala paniju. Ona mi je temperametnija, to je zemlja sa bogatom i interesantnom istorijom - priala je goa, ubedujui nas da se strpimo i da e na kraju sve biti dobro. - A kako ste vi doli ovamo, kako su vas pustili, poto posto~i mogunost da sve ispriate policiji - bila je radoznala naa Svedanka. - Devojko draga ja sam boravak u haremu prihvatila kao neto to moram da prodem. Za to sam dobila neku nadoknadu, imam stan i butik u Barseloni, ivim lepo, a ono to sam prola znam samo ja. Uskoro u se venati sa jednim bivim sportistom. On veruje da sam bila trgovaki putnik, ja nema razloga da diem prainu oko svoje prolosti. Ona jeste bila neobina, za neke od vas ak i runa, ali ni u jednom trenutku ovde se nisam oseala ponienom - govorila je naa goa.

Rekla nam je da je rodena u Finskoj, da je jo od malih nogu sanjala o danu kada e napustiti tu zemlju i otii u beli svet. Njoj je harem u Dubaiju bio provod, mislila sam u sebi. Rekla je da se zove Brigit. Zivot nije drugaije shvatila nego kao provod, avanturu. To nam je priznala, a kada smo : insistirale da nam kae ko joj je dozvolio da ponovo ude u harem, otvoreno je rekla da je to Gospodar. - Obeala sam da e taj moj ponovni dolazak, ustvari obilazak, ostati veita tajna, da samo elim da se podsetim na etiri lepe godine. Meni je, moje devojke, ovde bilo lepo i nikome nikada neu rei da je Brigita u Dubaiju izgubila etiri godine ivota. Istina, nisam imala uvek seksa koliko mi je bilo potrebno, ali i zato ima leka. Ostalo je bilo kao iz bajke - drala se svoje teorije doljakinja. Niko od devojaka nije poznavao Brigitu. Uostalom, ona sama je rekla da je u Dubai napustila poetkom 1990. godine, a sam znam da smo mi devojke koje smo tada bile u haremu u Dubai dole uglavnom 1991. godine. Brigit je priala da je u kontaktu sa jo nekoliko devojaka koj su sa njom bile u isto vreme u haremu, da su sada sve uspene ene i majke, solidno ive, a neke od njih povremeno kontaktiraju sa Dubaijem. Nisam joj verovala. I danas verujeni da je u pitanju nametaljka koju je organizovao Hafez ili neko drugi. Sve sa ciljem da kod nas devojaka popravi raspoloenje i ulije nam dodatnim optimizam. Ta ena je ostala u haremu jo dva dana. Spavala je u delu palate u kojem su boravili straari i personal, i to mi je ulivalo novu sumnju da se radi o reiji. Videla sam je kako sutradan odlazi iz palate u "likonlma", a kada sam, pre spavanja, izala na balkon, ula sam njen glas u parku. Razgovarala je sa nekim o putovanju koje je sledilo. Posle sam razgovarala sa Danijelom o Brigit. Splianka ~e dvoumila. Najpre je mislila isto to i ja, da je u pitanju blef, 0 onda je pomenula mogunost da se radi o stvarnoj situaciji, da je Brigit zaista bila ovde, da su joj kupili stan i lokal u Barseloni i da je ona sada zadovoljna. Posle jedne divne veere sa Danijelom sasvim sluajno spomenula sam rat u Jugoslaviji. Danijela je utala i videlo se da ima neto da mi kae. Neto vano. Zamolila je da tu temu ostavimo za sutra i ja sam samo klimnula glavom. Rastale smo se i ja sam krenula prema svom apartmanu. Straar je iao iza mene. Odmah posle doruka otila sam na bazen i tamo zatekia Danijelu sa jo dve devojke kako neto askaju. Za nekoliko minuta ostale smo same i nastao je period utanja. Obe smo znale da treba da nastavimo razgovor voden prethodnog dana, priu o ratu u Jugoslaviji. Naravno, mogle smo obe da se pravimo lude, da otvorimo desetu temu, ali... - Danijela, ako ti je neprijatno da pria o ratu ja u to razumeti. Ostavimo tu temu. Ti si iz Hrvatske, ja iz Srbije, nale smo se u istom sosu i ne vidim ta moe da nam donese rasprava o onome ta se dogadalo u Jugoslaviji, ovo vreme kada sam ja u Dubaiju. Uostalom, ja o tom ratu znam vrlo malo, gotovo nita. Znam ta se dogadalo 1991. godine u Hrvatskoj, itala sam novine, gledala televiziju, a ta je posle bilo... Pustimo to, moe da nam pokvari odnos koji smo izgradile - rekla sam Danijeli u jednorn dahu. - Ne radi se o tome da e iz naeg razgovora da se rodi sukob - uzvratila je Danijela i nastavila: - U pitanju su dogadaji vezani za rat, koji kod mene pobuduje velike emocije. Zna, moj otac ima u sebi italijanske krvi, o tome sam ti priala, i bio je u Splitu sumnjiv po nacionalnoj liniji. Istina je da se on izjanjavao kao Hrvat, ali je istina i to da je njegovo hrvatstvo bitno drugaije od onoga to je postalo vano u novoj Hrvatskoj. Poeli su da sumnjaju u mog oca, traili su od njega da se dokazuje na nacionalnom planu, na poslu su ga maltretirali i, da bi sve to skratio, on se prijavio u dobrovoljce, u hrvatsku vojsku, priala je Danijela. U trenutku sam zakljuila da joj je otac izgubio ivot, da ; je mrtav. Gledala sam je u oi, oekujui da mi to kae, ali Danijela je nastavila priu. . - Poslali su ga na hercegovako ratite, tamo su se tukli Hrvati i muslimani. Ja sam bila u Italiji i to sam tek kasnije saznala od mame. Rekla mi je telefonom, kroz pla. On je posle tri meseca ranjen i to veorna teko. Dopremili su ga u bolnicu, bio je van svesti. Leao je u Splitu desetak dana u oksobi, a onda je, na nau veliku radost, mene, majke i sestre, progledao. Uradeno je jo nekoliko operacija i on je prohodao, ali i danas se veoma teko kree. Propao je, nema ga ta videti. Moj otac je bio izuzetno zgodan ovek, a sada lii na starca. Majka pati, veoma teko ive i da im nije sestre, koja pomae iz Italije, pomrli bi od gladi - priala je sada ve kroz suze Splianka Danijela. Ja sam utala. Rat sam u poetku pratila kroz medije, a onda su se dogodili Majkl i Hafez i

otila sam iz Beograda. Sve to sam znala bilo je kroz logino zakljuivanje izmedu redova vesti, koje sam sluala preko svog tranzistora, kada sam imala baterije. Bilo mi je jasno da se biva Jugoslavija raspala, da se dogodilo ono to su mnogi pretpostavili, ali ostalo nisam znala. Detalji su mi bili nepoznati, a nije mi se dalo da sasluavam Danijelu i saznajem ono to me objek tivno interesuje. Postojala je i mogunost da se zakaimo. Ipak je ona Hrvatica i drugaije gleda na politike teme od mene. Bez obzira na deo italijanske krvi koji nosi u sebi. Ostale smo na bazenu do ruka. Popodne sam spavala i tek negde pred sumrak pozvala straara u nameri da proetam do bazena. Bilo je izuzetno vrue. Oko bazena su bili reflektori, imali smo dozvoljeno nono kupanje. Krenuli smo prema izlazu i naleteli na Hafeza. On je dao znak straaru da nastavi, a mene je uhvatio ispod ruke i 3', rekao mi bez okoloanja, da u no provesti u odajama Gospodara. Bila sam iznenadena, poto su me u takvim sluajevima obavetavali 24 sata ranije. To sam i rekla Hafezu, a on je i sam pokazao iznenadenje, sleui ramenima. Nije bilo drugog izbora nego da se vratim u apartman i ;i pripremim za sledeu no. Na rastanku sam pitala Hafeza odlazim li sama ili sa jo nekom devojkom. Sama, kazao je. Nisam veerala nita, ako se veerom ne smatra pola ananasa, koliko sam pojela pre polaska. Gospodar je ve bio i u svojoj sobi. Sa zvunika, koji su bili postavljeni na etiri mesta u sobi, dopirala je orjentalna muzika. On je laganim korakom obilazio nekoliko mesta u sobi i palio nekakve tapie, sa kojih se dizao tanak dim, koji je izuzetno i opojno mirisao. Taj miris osetila sam i prilikom ranijih dolazaka kod Gospodara, ali ne tako intezivno. Sada je on sam palio te tapie to me je navelo na zakljuak da su mu ranije drugi to obavljali pre nego to bismo mi, devojke, dole u sobu. Pitao me je kako provodim dane, ta radim u slobodno vreme, koliko vremena odvajam za fiziku kondiciju i za ! ; negu tela. Sve vreme do nas je dopirala ona muzika i zajedno sa mirisom i priguenim svetlom davala atmosveru u kojoj bujaju oseanja, u kojoj se budi elja za seksom. Znam da su to uobiajeni rituali kada mukarac eli da osvoji enu ili kada se priprema za prijatno vee ili no udvoje, ali taj boravak kod Gospodara nikada neu zaboraviti. Vodili smo ljubav do kasno u no. Priznajem da sam bila u inicijativi, on je uivao kao nikad pre, a ja sam samo jednom podsetila sebe na okolnosti u kojima uivam. Bilo je to uivanje savremene robinje. Probudili smo se kasno. U stvari, probudilo me je njegovo milovanje po ledima i zadnjici. Onda me je uzeo u tom poloaju, posle ega smo zajedno, a to je bila novost, otili u njegovo kupatilo, vee od dvosobnog stana, sa ogromnom kadom u sredini i staklenirn zidom na jednoj strani. Rastali smo se negde oko deset sati pre podne. Ruak sam prespavala, a posle podne nisam otila na bazen. itala sam, opet malo spavala i leala u kadi. Na . "radiju' sam izabrala instrumetal koji je delovao oputajue. Negde oko pola noi izala sam na balkon. Napolju je jo uvek vrue. Oseala sam miris mora i vetri. Nebo je bilo , osuto zvezdama. Iz daljine su dopirali zvuci velegrada, ija su svetla igrala u visini. Stajala sam naslonjena na balkonsku ogradu gotovo sat vremena. Dva puta ispod balkona prola su dvojica straara. Videli su da sam gore, ali nita nisu preduzimali. Nismo imali zabranu da nou izlazimo na ' balkon, ali nam je preporueno da to ipak izbegavamo. Vratila sam se u sobu, jo malo itala, a onda ugasila sva svetla i legla, bez obzira na to to mi se nije spavalo. Verujem da nije prolo ni desetak minuta kada mi se uinilo da ujem pla deteta. U prvi mah odbacila sam takvu mogunost, ak verujui da sanjam, ali bila sam budna, apsolutno budna. Napela sam sva ula, nekoliko trenutaka vladala je tiina, a onda se opet uo pla deteta. Malog deteta. Bebe. Moram priznati da sam se uplaila. Nikada u palati nisam videla dete, stariju enu, neku porodicu i slino to bi dalo odgovor na pitanje otkud dete u haremu. Poto sam uvek spavala gola, ustala sarn sam i preko sebe prebacila jednu od laganih haljina, koje su bile okaene u otvorenom delu plakara. ` Laganim korakom krenula sam prema balkonu, poto se pla deteta uo spolja. Najpre sam oslukivala, i kada je bilo evidentno da pla dolazi iz levog dela palate, pojavila sam se na balkonu. Nije bilo upaljenih svetala, svi apartmani su bili u mraku, kao i deo depandans koji mi je po lociranom plau bio na prvom mestu. Posle minut-dva stajanja na balkonu, ula sam korake. Neko je brzo koraao kroz no. Uskoro sam videla oveka u belom kako se pribliava balkonu, maui rukom. Shvatila sam da se meni obraa, a kada je doao ispod balkona, rekao je nekoliko rei na arapskom. Naravno, nita nisam razumela, ali mi je bilo jasno da me tera u sobu. Napustila sam balkon, ulazei unutranjost apartmana, ali nisam palila svetla. Pla deteta i dalje se povremeno uo, ali sada rede. Kroz nekih pola sata potpuno je utihnuo. Obuzeo me strah. Nisam

mogla da objasnim o emu se radi. Sve je to izgledalo mistino, nestvarno, svakako neuobiajeno. Zaspala sam negde u zoru. Nikada nisam saznala ta se te noi dogadalo u palati. Pla deteta ostala je misterija. Pokuala sam na bazenu da neto vie saznam od devojaka, ali bez uspeha. Neke su ule isto to i ja, ali nisu izlazile na balkon. Videla sam da o tome niko ne eli da razgovara, pa sam i ja odustala. Danas ne mogu ak ni da pretpostavim o emu se radilo. Nikada se neto slino nije ponovilo u vremenu koje sam jo provela u haremu. Naravno, nije mi padalo na pamet da pitam nekog od straara ta je u pitanju. Jednog od uobiajenih dana u palati, leala sam posle doruka u kadi i itala neku beletristiku, potom otila na ruak odmah iz bate, gde smo ruali, odetala se do bazena.. Tamo je bilo svega petest devojaka. Uglavnom onih koje su tog dana odluile da ne ruaju. Uskoro je stigla i Danijela. Ni ona nije bila na ruku. Rekla mi je da je bila u teretani, na spravama, i da se dobro oznojila. - Skinula sam najmanje pola kilograma - rekla je Danijela ponosno pokazujui svoje divno telo. U jednom trenutku jedan od straara pojavio se pored bazena. Na njemu se videlo da neto nije uredu. Poslednjih meseci svi straari su ostajali u prostoru parka, tridesetak metara daleko od ograde bazena i posmatrali ta radimo. Neki su igrali ah, neki prelistavali novine, ali uvek su dvojica-trojica osmatrali situaciju na bazenu. Dakle, taj koji je doao na bazen najpre je gotovo trei obiao bazen, zalazei iza malog zida koji je odvajao prostor sa kuicom za presvlaenje od celine bazena. Uao je u kuicu, brzo se vratio i treim korakom otiao kroz park. Na mestu gde su sedeli straari nije bilo nikog, a onda su se dvojica pojavila na bazenu. Bili su vidno uznemireni. Mi smo primetile da se neto dogada, da je neka vrsta uzbune, ali sve smo se pretvarale kao da nas to ne interesuje. Prisetila sam se onog ubistva, kojem sam bila svedok u palati, i pomislila da moda opet nije slian sluaj u pitanju. Moda je neko pokuao da u8e u palatu, moda je opet neko ubijen ili uhvaen? Pomislila sam i to da je moda policija uspela da ispita, na Bog zna iji zahtev, ta se dogada iza zidina velelepnog zdanja, a onda sam odbacila takvu mogunost, znajui da novcem kojim je oito raspolagao Gospodar, ovek moe sebi sve da obezbedi. Najmanje nepovredivost privatnog poseda. Ona dvojica su ostala na bazenu, odravajui vezu putem mobilnih telefona sa nekim svojim centrom. Interesantno je bilo da se na bazenu osim nas koje smo se zatekle tu u trenutku kada je onaj prvi straar stigao, vie se nijedna devojka nije pojavljivala. Oito su ih zadrali u apartmanima. Neto se dogadalo. Sat-dva pre veere na bazen je stigao jo jedan straar, koji nam je dao znak da pridemo rubu bazena, gde je on stajao. Na loem engleskom rekao nam je da napustimo bazen i odemo, praeni straarima, naravno, u svoje apartmane. Ila sam ispred straara koji se odnekud pojavio. On je utao kao i ja, ali smo, seam se, u jednom trenutku zastali u parku da on neto uje. Na ulazu`u veliki hol jedan od ljudi koji su straarili kod vrata rekao mi je da posle veere budem u velikom holu. Odmah posle veere bio je precizan. Sa nestrpljenjem sam ekala ta e se dogoditi. Posle veere krenula sam prema holu i tamo zatekla veinu devojaka. Videla sam da su sve uznemirene. Nisamo znale ta se dogada, i ja sam poela da pretpostavljam kada sam sela pored Danijele i okrenula e oko sebe. O emu se radi? Uvek poslednjih meseci, u stvari od Danijelinog dolaska, Poljakinja je sedela uz mene i Danijelu, i na bazenu i na rukovima, odnosno veerama. ak smo uspevale da se sporazumem na nekoj fantastinoj meavini slovenskih jezika. Ovoga puta Poljakinje nije bilo. Sedele smo najvie des~tak minuta kada se u holu pojavio onaj Austrijanac u pratnji Hafeza. Stali su ispred nas, posmatrali devojke, od jedne do druge, a onda je Austrijanac poe,o: - Devojke, vaa prijateljica iz Poljske danas je nestala. Jo uvek nam nije jasno na koji nain, ali nje nema u palati. Pretraili smo svaki kutak, svaku stopu parka, celo imanje, nje nema. Izgleda da je u pitanju bekstvo. Neke od vas su pokuale isto to da urade, ali im nije polo za rukom. Izgleda da toj devojci jeste. Mi emo je sigurno nai. Ona je u gradu, nema dokumenta, nema paso, ne moe da putuje i samo je pitanje trenutka kada e opet biti ovde. Neke od vas znaju da se takve gluposti kanjavaju. I ona e biti kanjena, a vas smo pozvali samo da vam skrenemo panju da se ne uputate u takve avanture - rekao je Austrijanac.

Hafez je samo stajao i posmatrao nas ledenim pogledom, ne trepui. Nestanak Poljakinje proizveo je pravu dramu u palati. Ni danas mi nee biti jasno zato se digla tolika panika, da li je to zato to je ta devojka bila prva kojoj je uspelo da pobegne ili se neto drugo krilo iza celog sluaja. Potraga je nastavljena sledeeg dana. u stranu verovatno bi me videli. Ne verujem da bi zbog toga bila kanjena, ali nije mi trebalo to ispitivanje u smislu: "ta si radila na balkonu, ta te interesovalo, zato si provirivala'? A da sam sa velikim interesovanjem pokuavala da saznam ta se dogada - jesam. Helikopter je ostao u mestu nekoliko minuta a onda je promenio poziciju. Po mojoj proceni, sada je lebdeo negde iznad bazena, ponovo osvetljavajui reflektorom delove parka palate. Bilo je jasno da je sve to u vezi sa nestankom Poljakinje, ali sada mi se uinilo da nije u pitanju samo nestanak te devojke, poto nisam mogla da verujem da bi se "tolika potraga digla za nekim ko je uspeo da napusti harem. eNikad nisam uspela da saznam ta se dogadalo oko Poljakinje. Pretpostavljam da je zaista pobegla iz harema, ali ne verujem da je uspela da napusti Ujedinjene Arapske Emirate. Ne znam da li Poljska ima ambasadu u Dubaiju, ako ima, onda je sve dobilo drugi smisao. Moja drugarica je, u toj varijanti, mogla da prode kroz grad i dospe do kapije amasade. Daj Boe da se sve zavrilo na taj nain. Jaa kontrola u palati trajala je jo desetak dana, a onda se sve vratilo u uobiajeni tok ivota u tom izdvojenom delu geta. Druila sam se i dalje sa Danijelom, zajedno smo se kupale, odlazile na ruakove i veere; razmenjivale smo knjige. Seam se da je na bazenu od svog straara traila da joj T ese komplet Ive Andria, ali sutradan joj je reeno da nisu u stanju da nadu sabrana dela Ive Andria na engleskom jeziku i zamolili je da se odlui za neto rugo. Danijela , glumila razoarenje, ak je i povisila ton kada je razgovarala sa straarom o tom problemu, vikala je da e se aliti Hafezu, dok je straar slegao ramenima, odgovarajui kako je sve to izvan njegoveih moi. Kada je straar otiao, Danijela se okrenula meni i rekla: - Da ti budem iskrena, malo sam se zajebavala. Nikada itala Andria vie od obavezne lektire u koli, ali znala sam da ovi rnulci to nemaju. A, di e i imat' - rekla je Splianka. Posle veere sam otila na spavanje. Sutradan sam neto ranije probudila i zamolila straara da me pusti u ; tnju pre doruka. Preskoila sam ruak, provodei vreme : bazenu, a kada sam se spremala da krenem u apartman posle na veeru, priao mi je straar i rekao da me u holu f late eka Hafez. Hodajui, razmiljala sam o svojim postu cima poslednjih dana. Da nisam negde pogreila, mo~ sam neto rekla to nisam smela, da me nije Danijela pij nirala sve vreme? U tim mislima dila sam do odredita. Hafez me zamolio da sednem i kurtuozno upitao kal sam provela dan, jesam li zadovoljna i slino. Posle moj kratkih odgovora Hafez me upitao spremam li se za veer a kada sam klimnula glavom, on je postavio pitanje koje n je iznenadilo: - Da li biste eleli da veerate negde u gradu, na neko luksuznom mestu - bio je direktan Hafez. Ostala sam nema, nije mi bilo jasno ta to sada znai Naravno, znala sam da taj ovek nita ne govori bez vez ali u prvi mah nisam mogla da otkrijem o emu se u ovo sluaju radi. Slegla sam ramenima a on je, otklanjaju svaku neizvesnost, rekao: - Molim vas da odete do apartmana i spremite se ; izlazak u grad. Budite lepi i nasmejani. Gospodar je odlu da. mu na jednoj veeri pravite drutvo. I dalje sam utala. On je dodao da moram u holu da budem za sat vremena. Tako je i bilo. Obukla sam jednu divnu haljinu cvetnog dezer i znala da sam u njoj izgledala predivno. Inae, odeu smo dobijale na taj nain to bi nas odredeni ljudi pozvali svaka dva-tri meseca u jednu od prostorija palate, koja je liila na ogroman butik, prepun haljinama za kojim bi uzdisa najpoznatije manekenke sveta. I danas verujem da nema poznatijeg modnog kreatora u svetu ije haljine nisam nosila za vreme boravka u haremu u Dubaiju, bez obzira na to to su oni koji su nas oblaili skidali etikete sa odevnih predmeta. Ne znam zato su to radili, ali tako je bilo. Hafez me zamolio da izadem ispred samog ulaza u palatu. ekali smo nekoliko rninuta i sa leve strane, iz dela za koji se pretpostavljalo da pretstavlja Gospodarevo gnezdo, doao je ogroman beli automobil. Imao je est vrata i zatamnjena stakla. Hafez je priao, otvorio vrata i ja sam ula. Unutra je sedeo Gospodar. Pokazao mi je kroz osmeh da sednem nasuprot njemu i kola su krenula. Unutranjost mi se inila kao manji stan. Bio je tu veliki bar sa desetak flaa raznih pia, velika posuda sa ledom i ampanjcem, televizor i stereo-ozvuenje. Klima-uredaj se podrazumevao.

Gospodar je rekao da lepo izgledam, ja sam zahvalila i nastavili smo razgovor na uobiajene teme. Vozili smo se dvadesetak minuta, moda neto manje, a od toga pola mor- !; skom obalom. Proli smo prostor morske marine, sa ogromnim jahtama i onda je automobil stao. Voza je otvorio moja vrata, a jedan od straara vrata na koja je izaao Gospodar. Nalazili smo se ispred jednog restorana na samoj obali mora. Ispred nas je bila bata sa dvadesetak stolova. Rasko je bila slina onoj u bati palate, gde smo obino veerale. Prila su nam dvojica momaka za koje sam pretpostavljala da su konobari, iako nisu bili tako obueni. Krenuli smo za njima i tako doli do stola za kojim je sedeo jedan Arapin sa i : mladom devojkom, mojih godina, duge plave kose. Oni su ustali da nas pozdrave i bilo je jasno da se njih dvojica znaju. Treca devojka za stolom je bila via od mene nekoliko santimetara i na prvi pogled se videlo da je izrazito zgodna. Imala je nekoliko kilograma vie u odnosu na nas devojke iz harema, ali to je bilo izuzetno rasporedeno, tako da je delovala izuzetno zanosno. Isticale su se njene velike grudi i sone usne, divno izvajane. Ta devojka je znala da nosi svoju lepotu, znala je koji su njeni aduti i igrala je na njih. Popili smo po konjak, koji sam ja traila a ostali su me podrali. Predjelo je bilo u tri dela, a radilo se o plodovima mora. Gospodar i njegov prijatelj razgovarali su na arapskom, dok smo ja i ona devojka sa nametenim osmehom na licu gledale u njih. Povremeno su nas udostojili kojom reenicom na engleskom jeziku. Videlo se da im prija to u tako lepom drutvu. Sluili su nas dvojica konobara: jed tamne puti i jedan to me je podseao na mog komiju Miodraga! Imao je kestenjastu kosu, vie svetlu, i plave oci. esto su prilazili stolu, donosili hranu, odnosili tanjire, noeve, kaike, vraali ist pribor za jelo, toili pie koje stajalo sa strane. U jednom trenutku onaj konobar, nazovimo ga Evropljaninom, onaj sa svetlom kosom, priao je sa moje Ie strane i usporenim pokretima servirao salatu. Gledala sa ga i primetila da taj momak ispod malog prsta leve ruke ispod tacne dri nekakav listi. Kada je zavrio posao sa hranom, gotovo neprimetno je spustio onaj papiri u moje krilo i rekao: "Ovo je za vas". Ta kratka reenica mogla je da odnosi na salatu, pa niko za stolom nije obratio panju. sam ostala mirna i posle dvadesetak sekundi spustila ruku na papiri. Bio je to komad presavijenog papira na kojem nalazila poruka. Videla sam u tom prvom trenutku da radi o dve-tri reenice na engleskom. Nita vie. Nastojala sam da ne pokazujem nervozu, ali nisam znala ta da rad sa tim papiriem, gde da ga sakrijem. Poela je da me obuzima nervoza. Gledala saxn ispred sebe, razmiljajui ta da uradim papiriem. Trajalo je to moda tridesetak sekundi. Ruka je bila na listiu, a onda sam stegla aku i tek tad shvatila zaista ne znam ta da uradim sa porukom. Bar da sam sebi imala neto dvodelno, znala bih ta sa papirom, stavila bih ga u gaice i reila problem. Ovako... Onda mi je sinula ideja da papir stavim u cipelu. Izvela sam to pretvarajui se da se ekam po nozi. Zaista, niko nije mogao da posumnja i papiri se naao u mojoj desnoj cipeli. To me je opustilo. Zatraila sam od konobara koji su stajali pet-est metara od stola, da mi sipaju jo jedno vino. Konobar to je ostavio papiri u mom krilu bio je savreno miran. I dalje je radio svoj posao. Ja sam umrla od znatielje i nestrpljenja da vidim o emu se radi. Poela sam da matam o izlasku iz harema, mislei da je to put, da se radi o naem oveku koji me je prepoznao, a onda sam opet poela sa crnim mislima tipa: otkud da on mene prepozna, i kako bi neko organizovao moje bekstvo, kada se i ne zna da sam ovde? Setila sam se u tim trenucima i epizode u Moskvi i uzbune zbog nestanka Poljakinje. Vie nisam mogla da izdrim, obratila sam se Gospodaru i rekla mu da moram u toalet. On je samo klimnuo glavom i pogledao okolo, traei jednog od straara. Pojma nemam otkud se stvorio, ali jedan od njih u sekundi bio pored mene. Krenuli smo u unutranjist tog ugostiteljskog objekta. Pogledala sam u prolazu onog konobara. Nije ni trepnuo, radio je neto na stolu za serviranje. Ula sam u enski toalet, straar je ostao ispred vrata. im sam zakljuala vrata, skinula sam cipelu i proitala poruku. Pisalo je na engleskom jeziku: "Javite se, ako ikako rnoete, na telefon... znam u kakvoj ste situaciji. Pomoi u vam. ekam'. U potpisu je stajalo: "Traite Stivena". Dolo rni je da vritim od radosti, iako to jo nita nije znailo. Nisam tad razmiljala kako u i otkud da se javim. Bilo mi je dovoljno da se pojavio traak nade, da neko ini neto za mene. Prvi put otkako sam u Dubaiju. Bilo rni je svejedno ko je Stiven. Nisam razmiljala radi li se o provokaciji, o proveri moje lojalnosti Gospodaru i mesta na kojem se nalazim.

Ponovila sam desetak puta u sebi broj telefona, i kad je bilo sigurno da ga neu zaboraviti, bacila sam papiri u WC. ' Opet sam u pratnji straara odetala do stola, ali sada sasvim drugaije raspoloena, to se, verujem, moglo prirnetiti. Nih troje za stolom bili su dobro raspoloeni. Posebno Gosodar. Videlo se da nesvesno posveuje panju devojci koja je dola u pratnji njegovog prijatelja ili poslovnog partnera, ne znam ta mu je bio. U stvari, kao to sam rekla, i taj njegov drugar gutao je oima mene i pretpostavljala sam da emo na kraju te veeri svi zavriti u jednoj sobi. Pribojavala sam se da se ne odlue za enu partnera, da Gospodar uzrne onu devojku, a njegov prijatelj mene, bar za jednu no. Ta misao pala mi je na parnet poto mi je devojka iz vedske, godinu dana pre toga, priala da je sa Gospodarom imala jedno takvo iskustvo. Tom prilikom rekla mi je da joj se Gospodar poverio da tako neto radi veoma, veoma, retko, ali kada se odlui, onda to ini samo u sluaju dugogodinjih prijatelja. Pravo da kaem, nisam sa gadenjem ni odbacivala takvu ideju. Poruka koju sam dobiIa promenila je moje raspoloenje te veeri iz osnova. Spokojno sam ekala kraj veere. Moglo je biti neto iza ponoi, kada je u batu ulo drutvo koje nije moglo ostati neprirneeno. Cekao ih je rezervisan sto, a njih je bilo estoro: tri ene i tri mukarca. enski deo predvodila je ena koja je mogla imati trideset i neku godinu. Nije spadala u lepotice, naprotiv, ali se videlo da je . dobro gradena. Druge dve su bile mnogo mlade, izmedu dvadeset i dvadesetpet godina. Mukarci su bili Arapi. ena koju sam opisala jedino je razgovarala sa mukim delom drutva i taj razgovor bio je komunikacija poslovnih partnera, rekla bih prijatelja, a ne ljubavnika. Smejala se, gestikulirala, ispijala pia. Ja prosto nisam mogla da odvojim oi od te ene. Kao da sam je znala. iniIo mi se da sam to lice vec negde videla. Na trenutak bih odbacila takvo razmiljanje, a potom opet padala u izazov kopanja po memoriji. Sve vie sam verovala da je znam, a to je posebno vano, u tim raz~ miljanjima na pamet mi je stalno padao Beograd. Dakle, ako je znam, znam je iz Beograda. Nae drutvo se dobro zagrejalo piem. U razgovoru san uestvovala povremeno, uglavnom klimajui glavom odobra vajui neto to nisam dobro ni ula. Ona devojka za mojim stolom pokuavala je nekoliko puta da zapone razgovor, a nije mi bila interesantna i to sam kulturno odbijala. Razmiljala sam o poruci na papiriu i onoj eni za susedni; stolom. I ona je primetila da je stalno gledam, pa je nekolil puta bacila pogled prema meni. Te veeri se nisam setila otkud znam to lice, ali po povratku u Beograd 1995. godine, negde pred Novu godinu, kupovala sam na Terazijama nekoliko listova i dok sam ekala da mi prodavac vrati kusur, listajui jedan od njih, gotovo sam zanemela. Na fotografiji, koja je zauzirnala gotovo pola strane, bila je ona ena iz bate elitnog restorana u Dubaiju. Zgrabila sam novine i, ne ekajui kusur, utrala u najblii taksi. Dok sam se vozila prema Novom Beogradu, prosto sam a ispijala tekst o toj eni. Proitala sam da je na estradi, da snima ploe, povremeno peva u diskotekama i odrava svoje poslove u inostranstvu. Imala je, kao one veeri u Dubaiju, plavu kosu, ne naroito dugu. Proitala sam da u Beogradu ima svoje butike, salone ili tako neto, i da dobro ivi bez obzira na uspehe na estradi. Bilo mi je jasno da je njen glavni posao daleko od Srbije i od Beograda. Pretpostavljam ime se ta ena bavi, ali nemojte traiti da priamo o tome i da joj se spominje ime. Ne intresuje me, na kraju, kako ona i drugi ive. Ja, ponavljam, verovatno znam kako dotina gospoda zaraduje novac medu Arapima, ali ostavimo je. Svako ivi ivot onako kako zna i ume. To je, nema ` sumnje njen izbor, koji se mora potovati. Ako joj je lepo, zasluila je to. Ako je to runa strana njenog ivota, opet je ona odgovorna. Proitala sam i to da esto putuje po svetu, najvie u jednu evropsku i jednu bliskoistonu zemlju. Naravno, nije bila ba najpreciznija i nije irnenovala ovu drugu zemlju, ali vratimo se delu prie vezanom za onu batu u Dubaiju. No je bila prijatna. Blizina mora i lagani noni vetri sa puine opijali su i sve bi bilo kao iz bajke da nisam sedela sa ovekom koji me je drao u zarobljenitvu. ekala sam da se sve zavri i stalno sam ponavljala onaj broj telefona koji je pisao na poruci. Konobar, koji mi je dao papiri, povrerneno bi me pogledao, smeei se zagonetno. Ja sam izbegavala da ga gledam, plaei se reakcije Gospodara, a pravo da kaem, taj konobar je bio sasvim pristojnog izgleda. Moglo bi se ak rei da je bio zgodan mukarac. Odbacila sam svaku pomisao u tom pravcu i ukljuila u dogadanje za stolom i dalje pratei ta se dogada za susednim. Tamo je glavnu re i dalje vodila ona meni poznata plavua. Zasmejavala je celo drutvo, posebno onu trojicu Arapa. Mora da im je priala viceve ili neto slino.:Slatko su se smejali i povremeno grlili one dve dvojke. Plavua o kojoj govorim oito je bila odredena za jednog mladeg

oveka, svakako mladeg od nje, koji joj je sedeo sa leve strane. Po panji koju joj je posveivao, videlo se da je impresioniran njenom priom, ali i izgledom. U jednom trenutku Gospodar je rekao da bi bilo dobro da krenemo. Rekao je i to da kao sutra putuje u Ameriku i da eli dobro da se zaaspava. To je znailo da se nee ostvariti nita od onih mojih nagadanja kako bi moglo da se zavri to vee. Tako je i bilo. Rastali smo se ispred velikih limuzina. Gospodar se pozdravio sa svojim prijateljem, a on je pozdravljajui se sx mnom vrsto stegao moju ruku, gledajui me pogledom koji je bilo teko izdrati. Bilo je jasno da mu se dopadam i da bi voleo da sam bar te veeri njegova, ali... Lagano smo se vozili kroz Dubai. To je grad koji ivi nou, bar sudei po onome to sam tada videla. Mnogi restorani, hoteli, barovi, sve je to bilo otvoreno. Grad se kupao u svetlu, ene su bile slobodno obuene i sve je odudaralo od slike koju sam u Beogradu projektovala u glavi svaki put kada bih ula neto za arapski svet. Dubai je grad velike raskoi i velikog bogatstva. Sve to sam tamo doivela izvan harema, a to je, priznajem, skromno i sigurno nedovoljno za celovitu sliku, govori da se radi o jednoj, srazmerno gledano, od najbogatijih ' zemalja na svetu. Svi ive, razume se, od nafte. Na tom putu do palate, Gospodar je pijuckao ampanjac, gledao kroz prozor, zavaljen u udobno sedite od fine tanke koe, drei svoju levu ruku na mojoj butini. Milovao me je lagano, ali oito bez elje da vodimo Ijubav. Ostavio me je pred glavnim ulazom, odakle sam u pratnji straara ;, ~ otila do svog apartmana. Ve je poelo da svie kada sam zaspala. Probudila sam se oko podne. U stvari, probudilo me je kucanja na vratima. Bio je to straar koji me je pitao elim li da odem do onog butika u kojem smo birale haljine, poto su stigle nove krpice, i trebalo je da obnovimo garderobu. Rekla sam da mi ovog puta nita ne treba, ali kada je spomenuo da su stigle :; italijanske cipele i sandale rekla sam mu da u doi. Tako je i bilo. Odmah posle ruka otila sam da izaberem neto od obue i uzela tri para sandala i jedne lagane cipele, za izlazak. Sline onima od sino U apartmanu sam se zadrala dvadesetak minuta, a onda pourila na bazen. Usput sam razmiljala da li da kaem Danijeli ta se dogodilo sino u restoranu na obali. Nisam odluila, a po dolasku na bazen Danijela me je odmah pitala ta ima novo, kao da se tu neto dogada, ali kad sam joj rekla za veeru, :;: gotovo da je postala dosadna, pitajui za detalje. Glavno joj nisam rekla - za onu poruku i broj telefona koji sam drala u glavi. Nekoliko dana kasnije uspela sam da na trenutak iskoristim nepanju straara i da sa telefona u holu okrenem broj telefona koji sam dobila od konobara u restoranu. Nisam uspela da uspostavim vezu. Telefon je zvonio desetak puta, ali niko se nije javljao. Naravno, nisam odustajala i odluila sam da sutra pokuam ponovo, odmah posle ruka. Probudila sam se sva u znoju. Sanjala sam celu no da etam po praznim ulicama Beograda, mog grada, koji mi je sve ee padao na pamet. Trajalo je to do beskraja. I danas mogu da opiem kuda sam ila u snu i taj deo bio je smiren, bez lepote dodue, ali nije imao nikakvo uzbudenje. Onda je doao pravi pakao. Sanjala sam da se odjednom ispred mene stvorio nekakav svetlosni zid sa bezbroj senki, koje su se kretale, ukrtale i pruale ruke prema meni. Stajala sam neko vreme, a onda poela da beim. Imala sam oseaj da su te senke, sada nalik na spodobe iz najcrnje mate, sile sa onoga zida i krenule za mnom. Trala sam sve bre i sve vie imala oseaj da me dodiruju njihove ruke, oseala sam njihov dah na vratu. Poela sam da vritim. Znam da sam vritala u trenucima budenja, moda me je neko a ja sam tako probudila samu sebe. Telo mi je bilo mokro, kosa takode. Sedela sam i vreme na krevetu, ekajui da doivljaj iz sna izbledi, da napusti, a potom otila pod tu. Tuirala sam se, gotovo hladnom vodom, vie od deset minuta. opet sam legla bez namere da zaspim. Gledala sam u tavanicu i razmi o snu, o Beogradu, kevi i aletu. elela sam tada, vie nego ikada, da su tu pored mene. Dala bih ostatak ivota da se probudila u Beogradu, a ne u Dubaiju. AIi stvarnost je razliita od rnojih elja. Na doruak nisam ila, verujui da_u nekako uspe se dokopam telefona u holu i ponovo nazovem onog ml~ konobara iz grada, koji mi je poslao poruku. PonavIjala u sebi broj telefona, nije imalo anse da ga zaboravim. due, nisam vie polagaIa neku nadu u spasenje, ak i ujem sa tim ovekom. Cinilo rni se da sam bila pod utica znatielje vie nego verovanja u njegovu pomo.

Medutim, okolnosti mi nisu ile na ruku: hol je sar jednom trenutku bio prazan, ali svega minut, to nije dovoljno da uspostavim vezu. Okrenula sam dva-tri br spustila slualicu, kada su se zauli koraci. Onda mi je napamet da pokuam neto u vreme ruka i to se poka kao dobra zamisao. Otita sam, naravno sa straarem ruak. U bati je ve bila Danijela, koja me je radasno docekala. Poele smo da priamo, ali sam ja, posle samo nekoliko zalogaja, prestala da jedem, pravdajui to bolovima, jasno, traila sarn razlog da to pre odem u hol. Znala sam Danijelu da se ne ljuti, digla se i, opet u pratnji, krenula' prema svom apartmanu. U holu sam straaru rekla da bih rado ostala kraj fontane da prelistavam modne magazine. On je samo klimnuo glavom i vratio se napolje. Na glavnom ulazu stajao je straar, a desno od mene jo jedan, koji je sedeo u fotelji i neto itao. Posle nekoliko minuta ovaj koji je sedeo u fotelji je i nestao iza onih monumentalnih stubova. Tamo su imali neku zajedniku prostoriju sa ogromnim TV ekranom, stolom za bilijar, ahovskirn tablama... Tako sam ostala sam u holu. Dodue, bio je i tu onaj ovek na vratima, ali on je od mene bio udaljen gotov tridesetak metara i esto je izlazio napolje. Za vreme jednog od tih izlazaka ja sam brzo prila telefonu i okrenula broj konobara. Sa strepnjom sam gledala as prema prostoriji, koju sam spomenula, as prema ulaznim vratima, ispred kojih je, videla sam mu leda, stajao straar. Telefon je zazvonio nekoliko puta, a onda se javio muki glas. Upitala sam ga, ini mi se, jeste li vi konobar, nata je on prilino zbunjeno odgovorio da jeste. - Ja sam ona devojka iz restorana od pre neko vee kojoj ste dali poruku. - Da, da samo nastavite - rekao je sada ve sa mnogo vie panje moj sagovornik. - Nemam ta da nastavim, a nemam ni vremena da razgovaram. Molim vas, kaite mi zato ste mi dali ono pisamce. - Gledajte, ja znam okolnosti u kojima se vi nalazite. Poznajem vaeg Gospodara, esto dolazi u restoran gde radim i gde smo se videli. Znam da ima harem i da ste vi deo njega. Ja sam, inae, iz vajcarske - priao je moj sagovornik, a ja sam vrtela glavom levo-desno, "kontroliui" ona vrata i ulaz, i strahujui hoe li neko da ude u hol. - Molim vas, ta dalje da radim, kako mi rnoete pomoi - rekla sam u slualicu. - Recite mi kako se zovete i iz koje ste zemlje, uradiu neto, ve sam pomogao... U tom trenutku uinilo mi se da ujem korake. Munjevito sam spustila slualicu i prosto se bacila na dvosed ispred stola, na kojem su stajali magazini i modni asopisi. Posle dve-tri sekunde jedan od straara izaao je iz sobe koju sam spominjala. Pogledao je u mene i ' nastavio prema izlazu. Bila sam strano razoarana. Razgovor sam prekinula u trenutku kada je on trebao da se zavri sa mojom molbom konobaru da ode do jugoslovenske ambasade ili konzulata, u tom asu nisam dodue znala imamo li mi ambasadu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali logino je bilo da tim putem neto pokuam. Nisam uspela i tek navee, kada sam legla u krevet, shvatila sam koliko je malo trebalo da se, verovala sam u to, dogodi promena u mom ivotu. Istovremeno, u meni je rasla nada da u uspeti da ponovo dobijem tog momka i kaem mu ta da uradi. Prolo je nekoliko dana. Ja sam vrebala svaku priliku u holu da se opet dokopam telefona, ali nije mi polazilo za rukom. Uinilo mi se da je straarima ve postalo sumnjivo sto toliko ostajem u holu i posle ruka, pa sam pet-est sledeih dana prolazila kroz hol bez zadravanja. Posle jedne prijatne veere sa Danijelom zamolila sam svoga i njenog straara da nas puste u etnju po parku. Oni su izmenili nekoliko reenica i dali nam odobrenje. Naravno, bili su tu nama iza leda, na dvadesetak koraka, dovoljno da ne uju kako razgovaramo na jeziku koji nije engleski. etnja nam je zaista prijala. Oseao se miris mora, to je Danijelu bacilo u nostalgino raspoloenje. Poela je da pria o Splitu, splitskoj rivi, o Supetru na Brau, gde su njeni imali vikendicu. Setale smo dvadesetak minuta, razgovarajui uglavnom o Beogradu i Splitu, a onda smo dobile znak da je setnja zavrena. Oprostile smo se, Danijela je krenula desno prema svom apartmanu, a ja sam produila pravo. Straar je isao sa moje leve strane. Prolazeci pored dela ive ograde ja sam joj se nesvesno pribliila. Oseala sam dodire tog zelenog rastinja i to mi je ak prijalo, ali u jednom trenutku osetila sam ubod u desnu ruku. Bio je jai od ujeda pele. Trgla sam se ulevo i automatski podigla ruku da vidim o emu se radi. U polumraku nisam videla nita. Objasnila sam straaru ta sam osetila i on me poveo prema delu staze koji je bio jae osvetljen. Desetak santimetara ispod lakta video se trag uboda. Najpre je poelo da me golica, potom je nastupila faza u kojoj sam se intezivno eala, a onda sam osetila prve tragove slabosti.

Ve sam bila u apartmanu. Straar je pitao trebali da zove lekara, ali ja sam odbila, smatrajui da je u pitanju neto to e proi. Nije bilo tako. Oseala sam se sve loije. Na trenutak sam potpuno zaboravila ta se dogodilo, pred oima su mi igrale neke iskre, a u glavi sam oseala veliki pritisak. Povraala sam i bilo je jasno da moram traiti pomo lekara. Nekoliko minuta posle mog poziva pojavio se moj straar i bilo mu je dovoljno da me vidi. Otrao je brzo i vratio se sa jo jednim ovekom. Njih dvojica su me povela hodnikom do hola. Tu sam saekala nekoliko minuta, izgleda da dodu kola, a onda su me ubacili u automobil koji nije bio bolniki, ali je u njemu ekao ovek koji je oito bio lekar. Odmah tu pred palatom, pre nego to smo krenuli, izmerio mi je krvni pritisak i temperaturu. Dao mi je injek ciju, ali ja sam se oseala sve loije. Gubila sam svest. Otvorila sam oi i videla ispred sebe nekakve aparate i zid svetlozelene boje. Bilo mi je jasno da ne sanjam, ali nisam znala gde se nalazim. Pokuala sam da pomaknem glavu, ali me ta namera kotala strahovitog bola u gornjem delu tela. Bila sam kao paralizovana. Seam se da sam opet zatvorila oi i pokuala da se pripremim za novi napor pokretanja tela. Ni taj drugi put nisam uspela da okrenem glavu u bilo koju stranu. Bilo je jedino izvesno to da sam sama u sobi i da je u pitanju ili bolnica ili neto slino tome. Posle odredenog vremena, vrata, koja sam delimino videla, otvorila su se i u sobu je ula ena etrdestih godina, crne kose, i ne ba visoka. Imala je beli mantil na sebi i bilo je jasno da se radi ili o medicinskoj sestri ili o lekarki. Gledala je ispitivaki u mene, a zatim prelistavala neke papire, koji su stajali sa strane, zapisivala, da bi onda uzela moju ruku i izmerila mi puls. - Govorite li engleski - upitala me je, a kada sam klimnula glavom, zatraila je da kaem jesam li u stanju da govorim. ' Ja, u stvari, i nisam znala mogu li da priam. Zaustila sam, ali bol se javio istim intezitetom. Doktorka je shvatila da od razgovora nee biti nita i rekla mi da se smirim i da e ona doi kroz sat vremena. - Ako osetite pogoranje samo pritisnite ovaj taster rekla mi je i stavila pored desne ruke neki prekida, koji je bio vezan za centralni sistem komunikacije u tom prostoru. Zatim je otila. Bolela me glava, a usta su mi bila suva. Uskoro je u sobu ula jo jedna ena i bilo je evidentno da je u pitanju sestra. Dala mi je injekciju posle koje sam se oseala neto balje. Bez obzira na to to je rekla da e doi za sat vremena, daktorka se nije pojavljivala ni posle nekoliko sati. Meni je bilo bolje, mogla sam blagim pokretima da pomeram glavu levo-desno. Bola je bilo, ali rnnogo manje nego pre. Ona sestra me je obilazila nekoliko puta toga dana i to je bio moj jedini kontakt sa ljudima. Niko drugi nije ulazio u sobu. Utonula sam u san i kada sam otvorila oi, videla sam lice one doktorke. Imala je belu put. Oito nije bila Arapkinja. Gledala me je ispitivaki i kao kod prvog susreta upitala mogu li da govorim. - Da i hvala vam to brinete za moje zdravlje - rekla sam. - Nemojte da zahvaljujete, devojko, ja sam za ovaj posao jako dobro plaena - odgovorila je. - Molim vas, ta se dogodilo? Zbog ega sam ovde? Bila sam znatieljna. - Radi se o ubodu jedne retke vrste insekata, koji moe oveka da usmrti samo ako izostane pravovremena lekarska intervencija - rekla je ona i dodala: - Sada je sve u redu, dovezli su vas na vreme, dobili ste isto tako na vreme injekciju, ponovili smo to jo jednom ovde i sada nam preostaje samo da vidimo u kom e vremenu va organizam savladati ostatke otrova koji je ubrizgan u vae telo. Ja mislim da e sve biti u najboljem redu ve za 24 sata, a dotle ete ostati ovde. - Ko me je doveo? - nastavila sam da ispitujem. Lekarka je napravila duu pauzu, gledajui me u oi, a ' potom se okrenula prema vratima i rekla da samo pretpotavlja ko me je doveo, ali da pred vratima stoji jedan mladi covek koji je, rekla je ona, oito zaduen da kontrolie i vas i mene. - Rekao mi je da ovde moemo da budemo jedna sestra i ja. U stvari, ja sam i htela da vas pitam odakle ste, ta radite u Dubaiju, poto vidim da ste Evropljanka. U trenutku kad sam pokuala da joj kaem neto vr; su se otvorila i onaj straar je pozvao lekarku, navodno su traili iz jedne sobe u hodniku. Ponovo sam ostala sama po reakciji straara bilo je jasno da nije uo na razgovor, to me je ohrabrilo. Sa velikim nestrpljenjem oekivala sa , ponovni dolazak doktorke.

U jednom trenutku javila mi se pomisao ne radi li se moda o njenoj igri. ta ako je ovo privatna bolnica moga Gospodara, u kojoj su svi lojalni do maksimuma i ta ako proverava i na ovaj nain kako u se poneti? Medutim, nekog velikog bola nisam imala. Ovo je bila ansa koja se ne proputa. Cekala sam da doktorka dode i da ostanemo same. Ona se nije pojavljivala satima. Nisam znala ni koje doba dana. Opet mi se spavalo. Kada sam se probudila, bila sam sama u sobi. Pok avala sam da se podignem i sa zadovoljstvom utvrdila da r tako neto polazi za rukom. Mogla sam da pokreem ce telo, ali mi se jo uvek vrtelo u glavi. Bila sam edna. Na m lom stolu pored moje glave stajala je flaa sa gustim sokor ali nisam imala snage da je otvorim i natoim sok. Najvi; sam elela obinu vodu, ali kako da dodem do nje. Seti: sam se onog prekidaa koji mi je dala doktorka. Nije ga bil na krevetu, ali kad sam bolje pogledala, videla sam kako vi sa desne strane kreveta. Signalizirala sam i posle nepu minut u sobu je ula sestra. Upitala me na loem engleskom ta se dogada, a kad ' je saznala da sam edna, samo se nasmejala i uskoro vratil sa bokalom vode. ini mi se da sam ispila pola. Ona je napustila sobu, a ja sam ostala da se nadam dolasku doktorke. Nisam dugo ekala. Doktorka je ula u sobu i upitala me jo sa vrata kako s ' oseam. Gledala je neke papire, a ja sam, plaei se da ne izgi bim vreme, a reena da idem na sve ili nita, otvoreno upitala? - Molim vas, recite mi mogu li sa vama da razgovaram otvoreno i sa poverenjem. - Moete, devojko - rekla je - Ja sam jedna od devojaka koje su u haremu oveka ije ime do danas nisam saznala. Ima nas tridesetak. Dola sam na prevaru iz Jugoslavije, tanije iz Beograda. Poverova la sam da idem u Italiju, a zavrila sam ovde. Moete li da mi pomognete? Nema naina da se nekom drugom obratim, ovo mi je za vie od dve godine jedina prilika da due razgovaram sa nekim ko nije pod kontrolom Gospodara. U stvari, nadam se da vi to niste - izgovorila sam i zautala. Ona me je gledala ispitivaki. Ta pauza je za mene trajala pravu venost. Kada sam ve pomislila da sam napravila jo jednu glupost, koju u skupo platiti, ula sam njen glas: - Nalazite se, devojko, u jednoj privatnoj klinici. Znam i vlasnika i ne radi se o oveku kojeg spominjete, odnosno, ovaj koji je vlasnik klinike, sigurno znam, nema harem. Spomenu li ste Italiju. Ja sam Italijanka, ovde radim ve pet godina, a to se tie vae prie ona u ovom delu sveta nije neuobiajena. elim da vam pomognem, ali pravo da vam kaem ne vidim nain kako to da uradim rekla je doktorka. - Molim vas da odete do jugoslovenske ambasade u Dubaiju, ako Beograd ovde uopte ima ambasadu, da im date moje podatke, ime, prezime i ostalo, i da oni neto preduzmu. Mogu to da uradim, ali odmah da vam razbijem iluziju, nita ambasada ne moe da uradi u vaem sluaju. Ovde je privatno vlasnitvo, kao retko gde u svetu, nepovredivo i apsolutno zatieno. Niko ne moe da ude u harem tog oveka, ako on to ne dozvoli, a sloiete se da nee. Bez obzira na to, posluau vas, potraiu ambasadu Jugoslavije. Ali, molim vas, elim da znate. Koliko god vi rizikujete, rizikujem i ja. Ovo moe da me kota posla, a ja sam veoma dobro plaena. Ostanite mirni, vratiu se za sat - dva vremena - rekla je i napustila sobu. Ponovo sam ostala sama u sobi. Nije mi bilo jasno zato sam bila tako otvorena, zato sam ispriala toj lekarki sve o situaciji u kojoj se nalazim. Opet je poelo da rni se po gla mota sve i svata, dileme kako e ona reagovati na moju pricu i molbu da mi pomogne. Ta oseanja straha i neizvesno: uskoro su bila potopljena talasom optimizma. Bila sam sigurna da e Italijanka otii do jugoslovenske ambasade i obavestiti nekoga da sam u situaciji koja zahteva inetrvenciju. ula sam korake na hodniku, zvonjavu telefona, razg vore, ali niko nije navraao u sobu. Cak ni medicinsl sestra. Zatvorila sam oi, iako mi se nije spavalo, a onda sa u jednom trenutku ula kako se otvaraju vrata. U stva: osetila sam neije prisustvo u sobi. Otvorila sam oi i umesto lekarke, koju sam oekivala, ugledala onog straara. Gledao je u rnene ispitivaki. Ni ja nisam skidala pogled. Oekiva sam ta e se dogoditi, ali on je onda okrenuo glavu i preao pogledom preko sobe. Dobro je osmotrio prozor i napust prostoriju. Dolo mi je da se smejem. Nije valjda mislio da u p bei kroz prozor, koji mi je stajao sa leve strane i kroz koji sa videla vrhove zgrada, to znai da sam bffa negde visoko. Nije prolo verujem ni pola sata posle upada straara, vrata su se ponovo otvorila. Na njima je stajala Iekarka. U izgledu lica nisam mogla nita da zakljuim. Ula je unutra zatvorila vrata, prila mom krevetu, gledala u mene, a zatim odetala do prozora.

Gledala je napolje neko vreme, zati se naglo okrenula i poela da pria - Devojko, nisam ti rekla da znam jednog tvog zemljaka. On je, takode, lekar i radi u jednoj isto tako privatn bolnici na drugom kraju grada. Razgovarala sam sa njim pre sat vremena. Bila sam otvorena i rekla sve ono to sam ula od tebe. Rekla sam i to da trai od mene da odem u ambasadu. On je kazao da emo zajedno otii u toku sutranj dana. Ne plai se, ja u napisati da ti jo uvek nije dobro ostae ovde jo nekoliko dana. Veeras je vizita, a ti se potrudi da ne izgleda kao sada. Glumi malo da si nemona, da jedva gleda, odgovaraj kratko i teko. Ja u sada otici i neu se vraati do sutra rekla je Iekarka. - Molim vas, moete li da odete do ambasade odmah. Znam da vam to remeti privatne planove, ali ete me razumeti ako kaem da od vas oekujem najveu uslugu koju mi neko u ovom trenutku na svetu moe a prui - reagovala sam. - Videu, to zavisi i od tvog zemljaka - odgovorila je Italijanka i krenula prema izlazu, kada mi je na pamet sinula jo jedna ideja. Ona sa konobarom. - Moliu vas jo neto. Moete li mi na bilo koji nain dostaviti telefon. Htela bi da pozovem nekog u Dubaji. Ona je ispitivaki gledala u mene. Nije mi verovala, poto sam joj ispriala da sam u haremu, odnosno nekoj vrsti zatvora koji iskljuuje kontakte sa spoljnim svetom. Pa kako sam onda mogla da upoznam nekoga u Dubaiju i da jo imam njegov telefon. Znala sam da se ta pitanja kriju iza njenog iznenadenog lica. - Objasniu vam kako sam upoznala tog oveka kojeg bih htela da pozovem. Samo vas molim da mi, ako ikako moete, donesete telefon. Znam da traim od vas mnogo, ali nemam kome drugom da se obratim za pomo - bila sam iskrena. Lekarka je pogledala u pod, pa onda u mene, i izla iz sobe bez rei. Nije prolo ni desetak minuta, vratila se, pogledala prema vratima, koja je upravo zatvorila, i iz depa izvadila malu slualicu beinog telefona. - Nemoj pokuavati da zove Jugoslaviju, ovo je slualica sa telefona kojim se mogu dobiti samo gradski brojevi - rekla mi je i pruila slualicu. Znala sam jo uvek onaj broj napamet i brzo sam ga ukucala. ulo se da telefon zvoni, a onda se javio momak iz vajcarske, konobar kojeg sam upoznala u restoranu na obali. Za samo desetak sekundi ispriala sam mu da sam povredena i da se nalazim u jednoj bolnici u gradu. Lekarka mi je pomogla da kaem u kojoj i mladi je obeao da e doi do mene. Tada sam napravila glupost to i njega nisam zamolila da ode do jugoslovenske ambasade, s obzirom na ono to se kasnije dogadalo. Zahvalila sam lekarki, vraajui telefon. Ona je samo klimnula glavom i otila. Ostala sam u razmiljanjima kako se, eto, posle vie od dve godine konano susreem sa nekim ko je dobar i iskren, ko hoe da mi pomogne. Oseala sam umor, ali i zadovoljstvo. Vratila mi se nada. Ucinilo mi se da nisam spavala vie od sat vremena kada me je probudio razgovor pored kreveta. Iznad mene su stajale tri osobe, dva mukarca i jedna ena. Preko njene glave videla sam sat na zidu i shvatila da sam spavala ne jedan, ve pet sati. Ona dvojica su neto razgovarala izmedu sebe. Jedan od njih je, diui pogled sa papira koji su bili okaeni na mom krevetu, rekao na engleskom: - Kako se oseate gospodice? Setila sam se upustva Italijanke i samo sam lagano pokrenula glavu levo-desno, to je trebalo da znai da mi nije dobro. Drala sam poluotvorene oi, glumei veliku slabost. Jedan od one dvojice izmerio mi je puls, a sestra mi je merila temperaturu. Na svu sreu bila je poviena. Njih dvojica su opet neto razgovarali, gledali u mene, jedan od njih je podizao moje one kapke, zagledao neto, a onda su svi napustili sobu. Bila sam zadovoljna svojom glumom. Dodue, pomoglo mi je to sam jo uvek imala temperaturu, ali... Dugo u no nisam mogla da zaspim. Smetalo mi je i svetlo, ali san je ipak doao. Probudila me je sestra, koja je , ula u sobu. Ona je slabo znala engleski, ali mogle smo da se sporazumemo. Pitala me je kako se oseam, imam li bolove, elim li doruak. Probudio mi se apetit i gotovo da sam uzviknula kako hou hranu, ali sam u poslednji as uspela da se suzdrim. Sinulo mi je kroz glavu da ustvari samo doktorka zna da sam se skoro ve oporavila, ali mi je ona rekla da glumim loe stanje samo da me moe to due zadrati u bolnici i na taj nain produiti vreme za eventualnu pomo. Traila sam samo gusti sok.

Vreme je prolazilo, a Italijanka nije dolazila usobu. Nije bilo ni onog momka iz restorana. Razmiljala sam ta je moglo da ih sprei, a onda sam shvatila da sam napravila veliku glupost to sam pozvala konobara da dode u bolnicu i da me poseti. Pred vratima je straar koji ga sigurno nee pustiti, ali _ e se sigurno zapitati kako taj momak zna da sam u bolnici. Poee sigurno istragu i opet u biti kanjena. Dakle, mogla sam jedino da se izvuem tako to onaj zemljak i lekarka iz Italije neto urade pre nego to konobar dode u zgradu. Medutim, stvari se uglavnom odvijaju suprotno od naih oekivanja. Leala sam i ekala. Kad god bih ula korake na hodniku, ponadala sam se da je lekarka. Ali, ona nije dolazila. Bilo je ve prolo i vreme ruka, kada je u sobu ula lekarka. , Odmah sam videla da ne ide sve onako kako smo se dogovorile. - Nisam bila u ambasadi. ekala sam onog tvog zemljaka da se pojavi, ali uzalud. Ne znam ta se deava, evo i sada sam ga zvala pre desetak minuta, ali se ne javlja. Iskljuen mu je ak i mobilni telefon. Ne verujem da mu se neto dogodilo, po svoj prilici je negde hitno otputovao, to nije nikakvo iznenadenje u ovom poslu koji radimo u Dubaiju. Ali, nemoj da se brine, ja u sama da odem do ambasade. Nego, bila sam malopre sa jednim od lekara koji su vas sino posetili. Oni su po hijerariji iznad mene i mogu da odlue ta e sa tobom. Uvaava ono to ja kaem, ali udno se neto ponaao. Bojim se da su se iz palate interesovali za tebe - rekla je lekarka, drei ruke u depovima, naslonjena na moj krevet. U tom trenutku, pre nego to sam uspela bilo ta da kaem, u sobu je uao onaj straar ispred vrata. Nije obraao panju na lekarku. - Ko jo zna da ste u bolici? - upitao je, gledajui u mene. - Otkud ja to mogu da znam odgovorila sam, interesujui se, naivno, zato me to pita. - Pre par minuta vas je neko traio na ulazu u bolnicu. Hteo je da vas poseti. - Moda je neko iz palate, pravila sam se naivna, iako je situacija bila krajnje ozbiljna. Shvatila sam da je u pitanju konobar koji je eleo da ude i da me vidi. - Niko iz palate nee se interesovati za vas na ulazu, ve ovde kod mene ili kod upravnika bolnice. Tako mi je reeno, bio je odreden straar i, pre nego to sam uspela ita da odgovorim, na vratima se pojavio jedan ovek u nekoj vr, sti uniforme. Zamolio je straara da izade napolje i ulo se, kada su zatvorili vrata, da se neto objanjavaju. Govorili su ;; na arapskom i nisam bila u stanju, a oito ni lekarka, da ih razumemo. Lekarka je utala i kada je izgledalo da se ona dvojica, i dalje razgovarajui, udaljavaju hodnikom ona mi je poluglasno dobacila da sam napravila glupost sa onim telefonom. Izala je iz sobe. Oduzela sam se od straha. Odjednom se sve okrenulo naglavake. Od velike nade u lekarku i tog jugoslovena, kojeg je spominjala, dola sam u poziciju da straar zna kako me je neko traio na ulazu u bolnicu. Ve sam videla sebe u nezavidnoj poziciji, u istrazi koja e sigurno zavriti surovim kanjavanjem, posebno zato to je to bio moj drugi pokuaj bekstva. Sve, dodue, na nivou kontakta, ali i to se kanjava. Nije, verujem, prolo ni sat vremena, a ona Italijanka je opet ula u sobu. Sada neto raspoloenija. - Imate sree. Razgovarala sam sa onim ovekom koji je uao u sobu. On je ef obezbedenja bolnice i ispriao mi je ta se dogodilo. Onaj va konobar pokuao je da ude u bolnicu i da vas poseti, ali je ini mi se vrlo brzo shvatio da je napravio glupost, kada su poeli detaljno da ga ispituju otkud on vas zna i kako zna da ste u bolnici. I ta se dogodilo. Po onome to sam zakljuila konobar je dao novac nekome, da li efu obezbedenja ili nekom drugom, samo da zaboravi ta je bilo. Da zaboravi i na njega i na pokuaj da ude u bolnicu. Sef obezbedenja smirio je straara priom da su pogreili na prijavnici bolnice. Kao, grekom su traei neku drugu devojku traili vas. Mislim da je ovaj pred vratima progutao tu priu - rekla mi je u dahu Italijanka. Moram priznati da me je to malo smirilo. Ona je jo jednom rekla da e popodne da ode do ambasade i da e mi sutra ujutru rei ta su preduzeli da me izvuku. Traila jo samo da joj kaem bar deo grada u kojem se palata nalazi, ali ja to nisam znala. Opisala sam joj kako palata izgleda to, u stvari, nita nije znailo. I ona sam mi je rekla da takvih palata u Dubaiju ima dosta i ne predstavljaju u tom prebogatom svetu nikakvu retkost. Ipak, obeala je da e neto da uradi. Rastale smo se uz dovidenja, ali ja nikada vie nisam videla tu enu.

Prolo je, moda, najvie sat vremena od njenog odlaska, a u moju sobu ulo je pet mukaraca. Dvojica iz palate, dva lekara i onaj straar ispred vrata. Jedan od onih iz palate kojeg sam vidala u drutvu sa Hafezom, rekao mi je da se spremim, poto u za desetak minuta u palatu. Pokuala sam da se branim pozivanjem na nedovoljnu oporavljenost, ali on je samo odmahnuo glavom. Lekari su utali i bilo je oigledno da se oni najmanje pitaju u tom trenutku. Nisam imala izbora, zamolila sam ih da napuste sobu kako bih se obukla. Malo mi se vrtelo u glavi, ali mogla sam ,.,;; da stojim i da se kreem. Razmiljala sam ta bi se sada desilo da se odnekuda pojavi moja lekarka iz Italije, ali nije se pojavila. Sve je palo u vodu, sva moja nadanja u pomo Italijanke i tog Jugoslovena, kojeg nisam ni upoznala, a ni pokuaj onog konobara nisu urodili plodom. U stvari, sinulo mi je kroz glavu da su oni, moda, doli zbog tog momka, bez obzira na priu lekarke, da je njegov pokuaj straaru predstavljen kao zabuna. Nita nisam mogla da menjam, preostalo je samo da ekam. Nije ni kazna bila iskljuena. I na to sam bila spremna. Svaki rizik se ili bogato naplauje ili bogato nagraduje. Otvorila sam vrata i obavestila drutvo na hodniku da sam spremna da krenem. Napustili smo bolnicu jednim oito sporednim izlazom. ekala su nas kola, ali kako je staza do kola bila dugaka dvadesetak, moda i vie, metara i bila je nekako polukruna imala sam priliku da malo bolje osmotrim mesto gde sam leala. Bila je to jedna izuzetno visoka zgrada. Ne verujem da je sve to bila bolnica. Pre e biti da je za tu namenu neko odvojio dva-tri sprata, a ostalo je imalo drugu namenu. Dok su kola lagano klizila gradskim ulicama ona dvojica su samo utala. Svi smo gledali kroz prozor. Nije mi palo na pamet da zapitam zato su tako brzo doli po mene svata mi se motalo po glavi. U tim razmiljanjima doli smo do palate. Kola su stala ispred glavnog ulaza. Ja sam ekala neko otvori vrata, petljala sam neto oko desne cipele i ka su se vrata otvorila najpre me prosto udario vru vazdl Napolju je bila nesnosna vruina, a u kolima klima-uredjaj. Kada sam podigla pogled i zakoraila napolje, videla sam Hafeza. Stajao je na dva, tri metra od kola. Lagano sam krenula prema ulazu, ali nisam mogla prodem pored Hafeza, koji je prosto zakrio put. Pozdrav sam ga, on je samo klimnu glavom, ali se nije pomaka morala sam da stanem. - Kako vam je bilo u bolnici, jeste li sada dobro, ima li kakvih posledica? - pitao me je. - Jo uvek oseam vrtoglavicu i pomalo muninu, daleko je bolje nego to je bilo - rekla sam, izbegavajui pogled. Hafez se pomakao u stranu i pokazao mi rukom da prodjem. Po njegovom ponaanju moglo se zakljuiti da nije iskren u onome to govori. Duboko sam verovala da zna ta dogadalo u bolnici, ako ne detalje onda svakako ono glavno, da je neko pokuavao da mi pomogne, odnosno da sam uradila neke zabranjene stvari. Dodue, ve sam bila u slicnim situacijama, a kroz vreme provedeno u haremu, stvorio se u meni i neki odbrambeni mehanizam, ravnodunost ono to se dogada, tako da mi je sve ve lagano prelazilo oseanja straha u radoznalost. Uli smo u glavni hol i Hafez mi je pokazao da sednf na jednu od fotelja. Dao je znak straarima da se udalje i c su se izgubili u trenu. Ostali smo samo nas dvoje. Nekoliko trenutaka Hafez je gledao u kutiju cigareta, koju je okretao prstima, a onda me je pogledao direktno u oi i rekao: Nemate nijednog razloga da laete. Ja znam ta se dodalo u bolnici dva poslednja dana. Razume se, ne znam sta oekujem da e te mi vi pomoi upravo oko tih detalja. Raspolaem i informacijom da je jedan ovek pokuao da stupi kontakt sa Vama, dok ste leali u bolnici. To jasno, znai samo jedno - da ste vi pre toga stupili u kontakt sa njim. Ja imam naina kako da od vas izvuem priznanje. Verovatno pretpostavljate koji su to naini, ali odredene okolnosti me teraju da ovoga puta krenem drugim putem, odnosno, da Vas zamolim za saradnju. Dakle, ko je pokuao da vas poseti u bolnici i kako ste stupili u kontakt sa tim ovekom? Ja sam utala. Dakle, znao je za onog konobara, ali u svemu tome ohrabrujue je delovala injenica da Hafez nije znao aa doktorku iz Italije i njene pokuaje da mi pomogne. To me je ohrabrilo, jer sam verovala da e ona otii u jugoslovensku ambasadu i da e uraditi neto to e mi omoguiti izlazak iz harema. I dok sam munjevito kombinovala sve to u glavi, gledajui u pod, ula sam ponovo Hafezov glas.

- Ponavljam, recite mi ko je eleo da vas vidi u bolnici . kako ste stupili u kontakt sa tim ovekom. - Ne znam o emu priate. Ja nemam naina da stupim sa nekim u kontakt, vi to dobro znate, a i ne verujem da me e neko traio u bolnici. Jedine osobe sa kojima sam kon:aktirala bile su doktorka i sestra. Povremeno sam vidjala straara ispred vrata - odgovorila sam, nadajui se da e to biti pravi put za izlaz iz neprijatne situacije. Razmiljala sam o tome kako je Hafez saznao da me je neko traio. Bilo je oigledno da, uprkos onome to je doktorka rekla o efu obezbedenja bolnice, onaj straar zna pravu istinu. Tanije sef obezbedenja mu je rekao istinu. I dalje sam gledala u pod. Plaila sam se pomalo da rogledam Hafeza u oi. On je okretao onu kutiju u rukama. - Dobro, videemo sutra kako da dodemo do pravih saznanja. Naspavajte se, ja Vam elim laku no i molim vas a razmislite koliko je pametno da i dalje insistirate na prii koja nema osnova. To to vi priate nije logino a ja, draga moja, znam ta je logika - rekao mi je Hafez, ustao i dao znak straaru da me otprati. Ostala sam sama u tom prostoru u kojem mi je prolazilo vreme, sada ve i godine. Osetila sam, posle dva dana provedena u bolnici, da mi nedostaje apartman. Navikla sam se na njega. Postao mi je drugi dom. Moda zato to niko drugi u njega nije zalazio osim mene i straara i jednog starijeg oveka zaduenog za odravanje istoe i higijene. On bi dolazio samo kada sam ja bila unutra. Obavio bi na brzinu svoj posao i bez rei se izgubio. I sada mi je prijao boravak u apartmanu. Legla sam na iroki krevet i dugo, dugo gledala u jednu taku, razmiljajui o onome ta se dogodilo i o moguim posledicama. Kao to sam ve rekla, bila sam ravnoduna, sve to se dogadalo izvan tokova svakodnevnog, dosadnog ivota iza zidina harema predstavljalo je novost i uzbudenje, a ovek je takav da esto i bez svoje volje ide za neim to e mu ivot uiniti interesantnijim. Nadala sam se da e naa ambasada preduzeti neto, verovala sam da je Italijanka zajedno sa onim Jugoslovenom, kojeg je spominjala, otila do jugoslovenske ambasade i da je neto uradila. To mi je mnogo znailo, to oseanje da neko za mene neto radi. Ve sam stvarala slike u glavi o tome kako dolaze nai ljudi da me izvuku iz palate, kako se objanjavaju sa Hafezom i kako sve zavrava mojim izlaskom. Sanjarila sam dugo, mislim satima, a onda se oglasilo zvono na vratima. Mislila sam, verovatno, straar. Nije bio on. Pred vratima je stajao onaj Austrijanac koji me je, kada sam dola u harem, stavio pod nos pravilo boravka u palati, koji mi je priao da u, kao uostalom kao i svaka devojka iz harema, posle etiri godine provedene u Dubaiju dobiti pravo da biram grad u kojem elim da nastavim ivot. Zaudeno sam gledala u njega. On me je pozdravio i zamolio da ga pustim unutra. - Imamo, rekao je, neto vano da razgovaramo. Seo je na dvosed, a ja na divnu konu fotelju svetlo ute boje, na kojoj sam se obino odmarala. - Izvolite - rekla sam - o emu se radi? - Gospodice, ao mi je to vas uznemiravam, znam da se jo uvek niste oporavili od uboda insekta, ali neki dogadaji kojima smo svedoci poslednjih dana prosto su me naterali da , dodjem ovde u va apartman. Mogli smo da razgovaramo i u nojoj kancelariji, ali cenim da e razgovor na ovom mestu biti oputeniji. Dakle, moete li mi rei ono to niste rekli Hafezu: Sa kirn ste u kontaktu, ko je osoba koja zna za va poloaj a ne stanuje u palati, sa kim i na koji nain kontaktirate? Da budem iskren, mi smo zadivljeni nekim vaim sposobnostima. Naprosto je utvrdeno da ste uspeli da provalite bedeme obezbedenja, ali nije nam jo uvek jasno kako. Pretpostavljam da vam je Hafez rekao da imamo naine i puteve kojima emo doi do vaeg priznanja, ali nije nam to cilj, a verujem ni vama. Nisam stigla ni re da progovorim poto se zaulo zvono na vratirna. Bio je to straar koji me je zamolio da hitno sidem u prizemlje, po Hafizovom naredenju. Austrijanac je besno izaao, a ja sam pouriIa dole, pitajui se o emu se radi. Tamo su ve bile skoro sve devojke. Sela sam pored Danijele. amor je utihnuo kada se pojavio ~ Hafez i naprasno rekao: - Pozvao sam vas da vas obavestim da uskoro zauvek naputate palatu. Bile srno okirane. Seam se da nijedna od devojaka du- ' go, dugo, nije mogla da se pomeri sa sedita. Hafez je gledao u nas i utao. Delovao je drugaije nego ikada pre. Bio je zabrinut i taj njegov izraz Iica bio je presudan da u trenutku zakljuim da se ne radi o igri, prevari, na koju bi smo mi devojke trebalo da nasednemo.

Dakle, ono to je rekao bila je istina, ali istina iji nas je nastavak posebno interesovao. Zaista, ta sada? - Molim vas da ne postavljate ni meni ni sebi suvina pitanja. Sve e biti jasnije ve sutra, najkasnije za dva-tri dana. PretpostavIjam da e te zakljuiti kako se neto dogodilo, kako su dogadaji krenuli neplaniranim tokom, i da je to prouzrokovalo odluku po kojoj vi naputate palatu. U pravu ste, desilo se neto o emu ne mogu da vam govorim, jer : nemam ta ovlaenja. Molim vas da se sada razidete. Ponaajte se kao da se nita nije dogodilo i budite spremni da u svakom trenutku, na na poziv napustite palatu - rekao je jo Hafez, okrenuo se i napustio prostoriju. Mi smo i dalje sedele kao prikovane. - Mora da je Gospodar umro - rekla je Danijela. - Ovo je provokacija - ula sam glas devojke iz vedske. - Ne mogu da verujem - aputala je Francuskinja. Lagano smo se dizale i naputale dvoranu. Napolju su nas ekali straari. I na njima se videla promena. Delovali su uznemireno, nervozno, pourivali su nas, to im pre nije bio obiaj. Tu no sam malo spavala. Budila sam se bezbroj puta, a izmedu tih besanih pauza sanjala sam aleta i kevu, sanjala sam Beograd, Svetlanu, Duleta, edu, Tamaru, Zokija... Sada su mi oni bili tako blizu. Verovala sam da u uskoro sesti na avion i odleteti u pravcu Evrope a kada dodem tamo, i to sam verovala, kao da sam u Beogradu. U jednom od tih budenja ustanovila sam da je ve svanulo. Istuirala sam se i krenula na doruak. Moj straar je bio nekako odsutan. Pretpostavljajui da se sve promenilo, pa i kod njega, ja sam se ohrabrena situacijom odluila na razgovor koji mi ranije nije pado na pamet. - Oprostite, ta se ovde dogada. Da se nije desilo neko zlo Gospodaru? Zato nas otputaju iz palate? upitala sam straara, ubedena da mi se nita nee desiti. On je koraao uporedo sa mnom. Gledao je ispred sebe i u jednom trenutku, na prilino loem engleskom, rekao: - Ja sam ovde samo jedan mali deli sistema obezbedenja. Nisam osoba kojoj govore vie od onoga to smem da znam. Ne mogu da vam kaem ta se dogada u palati, jer ni sam ne znam. Vidim da neto nije uredu. Do velikih promena je dolo pre tri dana, ali ne znam o emu se radi. Sigu ran sam u jedno: Hafez je mislio ozbiljno i vi ete uskoro, sa ostalim devojkama, napustiti palatu, a kuda ete otii to ne znam. Uostalom i ja u, ini mi se, morati da potraim drugi posao rekao je i dalje gledajui ispred sebe. - Da li je Gospodar umro? - bila sam radoznala. - Zaista ne znam. Dugo ga nisam video u palati, ali to ne mora nita da znai. Moda je odluio da rasproda harem. . - Molim? ta to znai? Ako je tako, moe se desiti da neke od nas zavre u pustinji kod kojekakvih ludaka, koji e imati para da plate dve, tri zgodne devojke. - Da, i to moe da se desi - rekao je straar i to me je dodatno zabrinulo. Veerala sam zajedno sa Danijelom, ali kao da nisam bila svesna ta se dogada oko mene. Splianka se trudila da me oraspoloi, priala je viceve, sama se smejala, ali ja sam bila nema. Na kraju sam joj rekla ono o prodaji i ona je smo odmahnula rukom. - Draga moja, ja verujem da je onaj ve na drugom svetu i da e nas ovi njegovi pustiti da idemo gde hoemo. Nisu mogli di da vie vode brigu o nama. Kome da nas prodaju? Uostalom, i ako se to desi, ne verujem da e nam biti gore nego , u palati. Ako nas prodaju, nita se nee izmeniti u odnosu na dananji ivot. Moda nam opadne standard - bila je optimistiki raspoloena Danijela. utala sam a crne misli su ' se motale po glavi. Posle veere popila sam au crnog vina, pozdravila se sa Danijelom i otila na spavanje. Naravno, nisam mogla da spavam. Najvie me opsedala pomisao ono to bi se moglo dogoditi u vezi prodaje koju je spomenuo straar. ta ako ne budu mogli pronai nekoga ko je kao na Gospodar, pa nas uz pojedinanu prodaju kojekakvim ludacima po ilamskom svetu? Sledei dan smo provele na bazenu. Ja sam uglavnom ispod suncobrana, utala sam i tek povremeno razmenila a po koju reenicu sa Dan'jelom. Ona je skakala u bazen, plivala i delovala kao da se nista nije dogadalo. Bilo mi je ao nisam takva. I ostale djevojke uglavnom su delovale rinuto. Niko se nije smejao, nije bilo uobiajenog zadiranja, igara, skakanja u vodu sa malog tornja, smetenog junoj strani bazena. Straara vie nije bilo u naoj blizini. Nismo ih videle na onom mestu koje su uglavnom koristili za odmor, igranje aha ili itanje novina, dok smo se mi kupale.

U tim trenucima, moram priznati, opet mi je padala ideja o bekstvu iz palate. inilo se da su okolnosti povoljne, ali opet delovalo je suludo beati sa mesta koje e i onako napustiti za dan-dva. U tim razmiljanjima setila sam se lekarke iz Italije i naeg dogovora da ona pokua preko jugoslovenske ambasade : u Dubaiju da stvori uslove za moj izlazak. Nita se nije dogadalo na tom planu i meni je ostalo samo da se nadam. Ve sam u glavi isplanirala ta u i kako u kada nas puste iz palate. Nameravala sam da odmah potraim nau ambasadu i da sa vrata kaem: - Ja sam ona devojka o kojoj vam je priala lekarka iz Italije. Ve sam videla kako mi daju avionsku kartu i kako sedam u avion, koji e me odvesti do mog Beograda. U tom asu nisam znala za jo goru sudbinu koja me eka. Nisam znala za ono to sledi. Sada se moe rei kako sam bila naivna, ali bilo je to matanje devojke koja i dalje nije elela ili nije mogla da shvati realnost u kojoj se nalazila. Posle ruka, ba kada sam se digla od stola i krenula i prema apartmanu, priao mi je straar i rekao mi da me u velikom holu eka jedan gospodin. Boe to sam se tada ponadala, kao nikada pre toga. vrsto, najvre sam verovala da se radi o mom spasiocu, da je doao neko iz jugoslovenske ambasade, neko iz policije - da me odvedu iz harema. Hodala sam bre nego ikada. Prostor od bate za ruavanje do ulaza u palatu prela sam, verujem, za tridesetak sekundi. Straar me je jedva pratio. Ula sam u hol i razoarala se. Za stolom u uglu, koji je sluio za razgovore ljudi iz obezbrdenja sa nama devojkama, sedeo je onaj mali debeli, Austrijanac. Ustao je, naklonio se i pokazao mi rukom da sednem. Straar se udaljio, a ja sam se razoarana svalila u fotelju. Austrijanac je ritualno upalio veliki tompus, povukao dva - tri dima, skinuo naoare i poeo svoju priu. - Verujem, gospodice, da se, kao i ostale devojke, interesujete do kakvih je promena dolo, obzirom na injenicu da vas je gospodin Hafez obavestio da e te uskoro napustiti palatu. Ja vam iskreno savetujem da ne razmiljate o tome. Nita ne moe da se izmeni. Ono to se dogodilo izmenie i moj ivot, kao i va. Biu otvoren: u ovome u ja proi mnogo gore nego vi. Verujem da u ostati bez posla, ali moje veze u ovom svetu su takve da sigurno neu biti gladan. Naravno, vi se pitate ta e biti sa vama? - Da, i molim vas da mi bez suvine prie kazete ta e se dalje dogadati sa devojkama. Konkretno, kakva je moja sudbina? - bila sam otvorena. - Gledajte, okolnosti su takve da sve devojke iz palate nee imati istu sudbinu, bar u nekoliko sledeih meseci. - ta je sa onom priom koju sam ula od vas po dolasku na ovo mesto? ta je sa stanovima i gradovima koje ste nam obeali i dali na biranje? Vai li to jo uvek? ta sve ovo znai? Igrali ste se sa nama i sada nam ko zna ta spremate -odbrusila sam Austrijancu. On je ostao miran. I dalje je vukao dimove, dok sam ja, nervozna, lomila prste. Dolazilo mi je u trenucima da skoim i da mu isparam ono masno, odvratno lice. - Gospodice, ja vas razumem, ali nisam adresa na koju treba da uputite svoje nezadovoljstvo. Tano da je bilo pbeanja, ali ja sam samo prenosio samo ono to su drugi odluili da vam kaem. Ja ovde nikada ni o emu nisam odluivao. Mogu da vam ispriam okolnosti pod kojima sam iz Bea, pre dvanaest godina, stigao u Dubai... - Nemojte da mi priate, to me ne interesuje - rekla sam. - Dobro, ono to vas interesuje ja ne znam. Mogu samo kaem da ete u roku 48 sati napustiti palatu. Nemojte se , radovati, neete krenuti u Jugoslaviju, odnosno u Beograd. - ta to znai? Da me niste prodali? - rekla sam mu histericno. - Nisam siguran da je to pravi izraz. Jedan na poslovni' partner zainteresovan je za vas i vi ete najverovatnije uskoro biti njegova tienica - odgovorio je Austrijanac. Ja sam zanemela. Znai, ipak je u pitanju prodaja. Kkva tienica - neko me je od onih ljudi koje sam sretala drutvu Gospodara video, svidela sam mu se i sada, kada Gospodar umro ili odluio da nas proda, ponudili su me tom oveku koji je pokazao najvee interesovanje. Sada mi je bilojasno zato nas je jedan mladi, pre desetak dana, fotografisao na bazenu. Doao je sa nekoliko foto-aparata i dva straara traio od devojaka da poziraju. Mi smo to shvatile kao dobru zabavu. Pravile smo izazovne poze, zabacivale kosu, gurale u prvi plan svoje obline. Dakle, te fotografije su ispunile katalog sa "robom". Tako su nas pokazivali i prodavali.

- Mogu li bar da znam neto preciznije, idem li dalje ili ostajem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima? - pitala sam Nisam ovlaen da vam to kaem. Sve ete saznati sutra od Hafeza - rekao je Austrijanac i podigao se. Uzeo je neki mali notes stavio ga u dep, pozdravio me i napustio hol. Sedela sam jo nekoliko minuta, zurei u malu fontanu sa leve strane. Zubor vode me je smirivao, ako se u takoj situaciji uopte moglo govoriti o nekom unutranjem miru. Osvanuo je dan odluke. Da odredimo vreme, bila je sredina 1995. godine. Tresla me neizvesnost. Nisam doruckovala, ali sam odluila da odem na bazen i tu sam videla da je poela realizacija onoga to je nagovestio Hafez; pola devojaka vie nije bilo na bazenu, a to je znailo samo jedno vie nisu bile ni u palati. Kada sam pomislila da je i Danijela nestala videla sam je da se pribliava kroz park. Nije bila pratnji straara. Strano sam se obradovala. - Danijela, ta je sa devojkama, znai li ovo da je pocela evakuacija iz palate? - upitala sam je. - Sluaj, niti znam, niti me interesuje. Ja sam se defitivno zajebala onoga dana kada sam iz Italije krenula za obeanjima onih prevaranata i sve to se kasnije dogodilo, i to e dogoditi, prihvatam kao Boiju kaznu za moje gluposti. To je kola i moram je proi. Zaista ne znam ta je sa devojkama. Stvarno izgleda da nas iseljavaju - izgovorila je Splianka u jednom dahu. Uskoro nam se prikljuila i devojka iz Francuske sa kojom smo Danijela i ja povremeno razgovarale; uglavnom na bazenu. Bila je vidno zabrinuta. Poela je da plae. Uskoro sam se i ja rasplakala, uprkos duhovitim dobacivanjima i upadicama, kojima je Danijela pokuavala da nas oraspoloi. Ni toga dana nije bilo straara u naoj blizini. Dopratili bi nas do bazena i nekuda odlazili. Danijela je rekla da je gotovo sama dola od apartmana do bazena. Njen straar je odmah posle izlaska iz tog dela palate otiao na drugu stranu. Tako neto se ranije nije moglo zamisliti. Danijela i ja smo se dogovorile da pokuamo pomoi jedna drugoj, bez obzira na to gde nas poalju. Razmenile smo brojeve telefona, ona je meni dala svoj u Splitu, ja njoj broj telefona mojih roditelja u Beogradu. Pa, ako budemo u prilici, javiemo se i svojima i na onaj drugi telefon. Nekoliko puta smo ponovile brojeve i bilo je izvesno da smo ih zapamtile. Kao da smo znale da nam je to poslednje videnje, dogovorile smo se da zajedno ruamo i prema bati smo krenule odmah sa bazena. Samo su tri stola bila zauzeta. Ruale smo uglavnom utei. Guilo me je u grlu i bila sam na rubu plaa. Sada je i Danijela delovala drugaije. utala je. Popile smo pie, ustale od stola i vrsto se zagrlile. I onda je krenulo - obe smo poele da ridamo. Ne seam se kada sam se tako isplakala u ivotu. Danijela se sva tresla od plaa. Rastale smo se gotovo bez rei. Ona je krenula na svoju stranu i zastala posle nekoliko korak. Okrenula se i rekla: - Javi se mojima, molim te, samo ako bude mogla. Misliu na tebe. - Nikada vie nisam videla Danijelu. Ne znam , ta bih dala da je opet sretnem. Posle dolaska u Beograd dugo vremena sam svaku zvonjavu telefona povezivala sa Danijelom, ali nije se javila. Neu da verujem u ono najgore. Sigurna sam da je iva i da e se javiti jednog dana. Zapamtila je ona broj telefona, ne brinem se. Ja sam po dolasku u Beograd, pokuavala da dobijem njene roditelje u Splitu, ali bezuspeno. Konano sam u oktobru 1996. godine uspela da dobijem broj koji mi je Danijela dala, ali mi je glas sa druge strane rekao da je porodica sa njenim prezimenom imala taj broj telefona i da su se odselili iz Splita, a broj je ostao drugima. Bilo mi je neizmerno ao. Pitala sam znaju li gde su otili, imaju li broj telefona, ali nita nisam uspela da saznam. Ali, da se vratim haremu.Rastala sam se sa Danijelom i otila, i dalje plaui, u apartman. Dugo sam leala u kadi napunjenoj gotovo hladnom vodom. Bilo mi je teko. Razdirala me je neizvesnost. Oseala sam da je to poslednji dan u palati. Nekoliko minuta nakon to sam izala iz kade ulo se zvono na vratima. Bio je to strar. Rekao je da to pre mogu dodem do Hafeza, u njegovu kancelariju.

Saekao me je ispred vrata, brzo sam se obukla i krenuli smo hodnikom. Ve sam dva puta bila u Hafezovoj kancelariji i tano sam znala kuda idemo. Straar je pokucao i pre nego to se uo odgovor otvorio je vrata. Ja sam ula iza njega. Hafez je ustao sa fotelje da me pozdravi. Pokazao mi je rukom da sednem. On je ostao naslonjen na svoj sto. - Ja nisam ovek koji voli duge razgovore, posebno kada su oni neprijatni, a cenim da ono to bismo nas dvoje imali da priamo sigurno nije prijatno. Nadam se da se slaete - rekao je Hafez. - U potpunosti, reci te mi ta me eka - bila sam direktna. - Vi ste predmet interesovanja jednog oveka iz Turske. Dakle idete u Istambul. Jo veeras. Molim vas da spremite ono to je najosnovnije. Biu iskren - ne znam ta vas tamo eka. Nemo sam gledala u pod. Nita nisam oseala. Dakle, Turska. Hafez je i dalje stajao naslonjen na sto. Oseala sam da gleda u mene, ali nisam imala snage da podignem oi. On se pomerio, mislim da se vratio za sto, seo je i progovorio nekoliko reenica na arapskom. U sobi je i dalje vladao muk. Izbegavala sam da gledam u Hafeza, straar je bio sa moje desne strane, korak iza fotelje na kojoj sam sedela i pretpostavljala sam da nekoga ekamo. Posle dva-tri minuta ulo se neto u hodniku. Vrata su se otvorila i u sobu je uao onaj Austrijanac, oito jedan od operativaca u palati, nekakav izvrni organ koji je ini mi se i danas, svoj posao obavljao savreno. - Gospodice - rekao je austrijanac i nastavio - gospodin Hafez vam je, pretpostavljam rekao kuda idete. Zbog toga ste i doli u ovu sobu. Na meni je da organizujem operativni deo. Molim vas, budite ljubazni i sledite me. I dalje sam sedela ne pomiui se. U meni su se preplitali bes i tuga, snaga i nemo, Ijutnja i alost. Dolo mi je da vritim. Bila sam dovedena u situaciju da plaem za neim to predstavlja ponienje, poto nisam znala u kakvu novu avanturu idem. Posle toga mi se uinilo da je palata, taj harem, ma kakav on bio, pravi raj u odnosu na potpunu neizvesnost pred kojom se nalazim. Ustala sam i smogla snage da pogledam u Hafeza. Njegove prodorne oi bile su hladne i prosto su me probijale. Ni zrna samilosti koju sam traila nisam mogla da vidim. Ne znam zato, taj njegov pogled podsetio me je na onaj dan kada sam 1991. godine u Beogradu videla te oi, dan kada su Hafez i Majkl uli u butik u kojem sam radila. Munjevito kao u priama kada ljudi doivljavaju kliniku smrt, navodno, videla sam ceo svoj ivot. Za jednu ili dve sekunde, kroz moju glavu prolazile su slike tog prvog susreta koji me je i doveo u Dubai. Oseala sam potrebu da kaem Hafezu hiljadu runih rei, da mu pljunem u lice, ali nisam imala snage ni usta da otvorim. Kao da je znao ta mislim, Hafez je u jednom trenutku ' rekao: - Imate mnogo razloga da me okrivljujete, ali vas molim da neto shvatite - ovo je moj posao. Kada sam poeo da ga radim bio sam u situaciji koja nije ostavljala prostor za izbor. Rei u vam da sam poeo kao straar, ali sam ve za nekoliko meseci postao ono to sam danas. Bio sam plaen da idem Po Evropi, izmedu ostalog, i u Beograd; i u pet-est dana koli smo se tamo zadravali, da pronadem devojku po kriterijumu Gospodara. Naleteli smo na vas. Znam da e vam ovo zvui prazno i pokajniki, ali ako vam neto znai, Majkl i ja smo jo u Beogradu u velikoj dilemi da li da vas vodimo ili ne. Lino mislim da biste, u nekoj drugoj zemlji i drugoj situaciji sa lepotom koju imate, mogli da uzmete bogatstvo kao makenka, foto-model, glumica i slino. - Molim vas, prekinite - rekla sam, mislei da eme pustiti da odem, ali on je nastavio. - Mladi ste, pred vama je ivot i bez obzira na sledecu etapu vaeg ivotnog puta ja verujem da ete kroz desetak; dana biti srena ena. Ono to ste ovde doiveli ne bi trebalo da ostavi traume na vama. Cenim da ste jaka osoba. Jo jednom vam kaem, ne znam ta vas oekuje u Turskoj. Znam da ste, odlukom nekoga ko je iznad mene u hijerahiji palate, upueni jednom bogatom Turinu. Da li je u pitanju mesto kao ovo, da li ete tamo biti poslovna pratnja, poslu, hostesa, neiji ukras - to zaista ne znam. elim vam mno sree - rekao je Hafez i pokazao rukom put prema vratima Austrijanac je otvorio vrata, straar je i dalje stajao u mestu, a ja sam krenula. Ila sam kroz hodnik kao omamljena.

- Verujem da vam je reeno da se putuje jo ove veE Molim vas proetajmo do hola da se dogovorimo o detaljil - ula sam rei Austrijanca koji je hodao korak-dva iza n ne. Nastavila sam da koraam. Dolazilo mi je u trenucima se okrenem i da ga udarim nogom, da ga ugrizem, opal mu amar, bilo ta. Samo da se ispraznim na neki na Nita nisam uradila. Nisam imala snage. Sela sam na jednu fotelju u holu. Ispred mene je 1 ; omanji sto sa zelenom mermernom ploom. Preko puta seo Austrijanac. Gledali smo jedno drugo i utali. - Recite - bila sam direktna. - Budite Ijubazni i sasluajte moja upustva. Kada se vratite u apartman videete da vas tamo ekaju dva velika kofera. Izabrite ta elite od odee i obue i spakujte se. Kad budete gotovi, dajte znak i neko e doi po vas. Ispred hola, dakle, nedaleko odavde, ekaju vas kola i idete na aerodrom. Izvolite va paso. Upozoravam vas da je on falsifikovan, ali savreno falsifikovan. U pasou pie da se zovete Brigit Johanson i da ste rodeni u Malrneu. Najdobronamernije vam preporuujem da na buduim pasokim i drugim kontrolama nita ne priate. Imaete pratnju i ostaje vam samo da pruate i primate paso - rekao je Austrijanac, stavljajui vedski paso ispred mene. - Gospodice ovo je na poslednji susret. Ako je bilo neugodnosti sa moje strane one nisu bile line prorode. Ja sam samo radio svoj posao - rekao je Aistrijanac, klimnuo glavom, okrenuo se i otiao. Straar koji je stajo pored nas dao mi je do znanja da je do polaska ostalo jo sat vremena. To je znailo da moram da pourim. Krenula sam prema apartmanu. Nisam imala snage da se spakujem. Sedela sam desetak minuta nemo posmatrajui balkonska vrata. Jedino se uo aparat za klimatizaciju. Gotovo da nita nisam oseala. I onda, odjednom, u meni.se javila nada.Rezonovala sam: ta god da me eka ipak u biti u Turskoj, a to nije daleko od Srbije, bar ne kao Ujedinjeni Arapski Emirati. Pokuau da beim, odzvanjalo mi je kroz glavu. Hrabrila sam sebe ponavljajui tu reenicu. Kao da sam dobila snagu, podigla i: sam se, otvorila kofere i poela da ubacujem haljine, cipele, sandale, parfeme. Uradila sam to za desetak minuta. Znajui da e straar doi po mene, ponovo sam sela i poela da intezivno razmiljam o Turskoj. Nije me interesovalo ta me i ko me eka. Bila sam spremna na sve, ubedena da u iz Turske pobei u Srbiju. U srednjoj koli sam uvek ' imala najbolje ocene iz geografije i znala sam da se Turska granii sa Grkom i Bugarskom. To je ansa da pobegnem rekla sam sebi i ve toga trenutka bila spremna da krenem. Obuzelo me oseanje koje se moglo definisti kao radoznalost. Interesovalo me ta e biti u Turskoj, radi li se opet o nekom haremu ili je u pitanju neto gore. Bila sam spremna na sve. Moja misao vodilja bila je vezana za bekstvo. ula sam zvono na vratima. Bilo je vreme da se krene. Straar je uzeo moje kofere, meni je ostala mala runa torbica. Zastala sam na vratima i okrenula se. Ne mogu reci da mi je bilo ao, ali naputala sam prostor gde je ostalo gotovo etiri godine moga ivota. U holu nije bilo nikoga. Bacila sam pogled na telefonski aparat sa kojeg sam svojevremeno uspostavila vezu sa Beogradom, i sa kojeg sam dobila onog kanobara, i to mi je dalo novu snagu i jo jae verovanje da u i tarno gde idem uspeti da probijem neke barijere. Ispred palate stajao je, ini mi se, evrolet, ali nekako manji, to je kod mene izazvalo ak i neki podsmeh: znai na tome se videlo da nas vie ne tretiraju kao pre, da u palati nije kao to je bilo. Dok je straar stavljao kofere u kola, voza neto razgovarao sa jednim izrazito niskim ovekom ja sam odetala nekoliko koraka prema kapiji i okrenula se. Htela sam da jo jednom pogledam palatu. Ve je pao prvi mrak, ali u Dubaiju su noi nekako svetle, pune zvezda tople i sve podsea na juli u mom Beogradu kada sunce, to bi rekla moja Svetlana, izade pre nego to zade. Palata je izgledala velianstveno. U arhitektonskom smislu predsta vljala je spoj tradicionalnog i modernog. Tamo iza dela predivnog parka videla su se svetla sa bazena. Priseala sam se svih dana provedenih na tom mestu. Da nije gde jeste, taj bazen bi mi ostao u najlepoj uspomeni. Njegova lepota mogla je da se meri sa najlepim mestima takve vrste koje sam vidala na filmovima ili u magazinima i reportaama o ivotu velikih filmskih zvezda.

Ne znam ta sve oni imaju, ali mogla bih da se kladim da je bazen mog dotadanjeg Gospodara sa svim onim kaskadama, sa slapom, kamenjem, odnosno stenama i zelenilom, jedan od najlepih na svetu. Mislila sam u tim trenucima i na Splianku Danijelu, na onu "ludu" Poljakinju, koja je izgleda uspela da pobegne, na a rnoj neuspeo pokuaj izlaska iz harema. Ona dvojica kod su i dalje razgovarali. etala sam oko kola i priseala se dana kada sam pre gotovo etiri godine prvi put videla mesto na . kojem se sada nalazim. Dobro znam ta se te veeri, kada su me sa aerodroma dovezli u palatu, imala na sebi. Pamtim enjive poglede ljudi koji su me doekali, Majkla, koji je delovao pomalo nesigurno i nervozno, ulaska u hol, prve noi u apartmanu... sve mi se vraalo. A onda me je u stvarnost vratio glas vozaa. Bilo je vreme da krenemo. Straar mi je pokazao rukom da sednem na zadnje sedite i on je seo pored mene. Krenuli smo prema kapiji koja se, dok smo prilazili, sama otvorila. Uskoro smo bili u gradu. Dubai se kupao u svetlu. Na ulicama je bilo mnogo automobila, pa su se naa kola sporo probijala. Gledala sam u bogate radnje, velike izloge, ogromne zgrade, robne kue. Kasnije sam, po dolasku u Beograd, saznala da je Dubai jedan od najpogodnijih gradova za kupovinu nakita, posebno zlata. Tamo su, navodno, niske mare i porezi pa ljudi iz Evrope dolaze u Dubai da kupuju zlato, dijamante, srebro i slino. Tu se bogatstvo sree na gotovo svakom koraku. Voza je pomalo nervozno gledao na sat. Zakljuila sam da kasnimo. Kada smo na auto-putu proli ispod putokaza koji je "govorio" da je do aerodroma ostalo jo nekoliko kilometara i on je postao smireniji. Izvukli smo se iz gradske guve. Ja sam i dalje bila u raspoloenju preplavljenom vie iekivanjem nego strahom od onog to me eka. Odmah mi je bilo jasno da neemo putovati redovnom linijom. Straar me je odveo na jedan ulaz za koji se nikako ne bi moglo rei da je glavni. Izmenio je nekoliko reenica sa dvojicom ljudi iza staklenih vrata i pozvao me da udem. U sobi je bio samo jedan alteer, a meni je reeno da pokaem paso. ovek sa druge strane je obavio uobiajene formalnost, vratio mi paso i krenula sam sa straarom. Posle kraeg hoda kroz uski hodnik proli smo kroz gotovo identinu sobu u kojoj su bila dva uniformisana lica, onda smo skrenuli polulevo i uskoro se nali gotovo na pisti. Desetak metara od vrata stajao je jedan manji automobil. Raeno mi je da udem unutra, a straar je tekom mukorn uspeo da moje velike kofere ubaci u kola. Seo je opet pored mene i dao znak vozau da krene. Vozili smo se upo redo sa aerodromskom zgradom, ali sa one strane na kojoj su piste za uzletanje i sletanje. Kola su stala na dvadesetak metara od manjeg aviona, slinog onom u kojem sam svojevremeno sa Gospodarom letela u Moskvu. Straar je ubacio kofere, uz pomo oveka koji je izaao iz aviona, a onda meni dao znak da udem. Pre nego to sam krenula na stepenice ula sam glas tog mladia, straara. - Gospodice, elim vam mnogo sree u ivotu. ao mi je to smo se upoznali u ovakvim okolnostima. Sada mi je delovao tako ljudski, iskreno. Imao je oko tridesetak godina, kratku kosu, ne vii od 170 santimetara vitak sa irokim ramenima. - Mogu li neto da vas pitam - rekla sam. - Samo izvolite. - Da li je Gospodar umro?- To zaista ne znam. U palati se dogadaju stvari koje ne umem da objasnim, ini mi se da je Gospodar rasprodaje harem ili prodao palatu, to je ipak malo verovatno. Mogucno je i da je umro, poto sam video njegovog brata pre dva dana, a on se nije pojavljivao najmanje dve godine. To je sve to znam. Verujte mi. Samo sam klimnula glavom zahvalila se i ula u avion. Uskoro je pilot ukljuio motore i avion je krenuo prema pisti li smo sporo, a onda je, doavi u ravninu, naglo poveao brzinu i kroz desetak sekundi odlepili smo se od uarene pisteDubaija.

Ispod nas je bio grad, kao na dlanu. Ista ona slika koju sam videla. prilikom dolaska u Dubai, pre etiri godine. U avionu su pored mene bili jo dvojica mukaraca za koje ne bih rekla da su tu bili radi mene, poto je na seditu sa moje leve strane sedeo ovek iji je posao bio da me kontrolie. Ona dvojica su razgovarala na arapskom i povremeno su gledali u mom pravcu, ali diskretno. Ne seam se koliko je let trajao, ali mi se inilo da nije dugo. Onaj sa moje leve strane upozorio me je da veem pojas, to sam i uradila. Pogledala sam ispred sebe i videla nepregledna svetla. Leteli smo iznad ogromnog grada. To je mogao da bude samo Instanbul, zakljuila sam. Ubrzo je avion dodirnuo pistu. Sleteli smo mirno i pilot je odvezao avion na jedan izdvojeni prostor. Ja sam sedela i ekala uputstva. Gledala sam kroz prozor. Ba u tom trenutku uzletao je jedan veliki boing. Moda ide za Beograd, prolo mi je kroz glavu. Nisam tada znala da je Srbija pod sankcijama i da avioni ne lete ni u Beograd niti iz Beograda. Posle desetak minuta ekanja videla sam da nam se pribliava jedan crni automobil sa one strane sa koje sam ja sedela. Bio je to mercedes, po emu sam zakljuila da ni moj novi Gospodar ne oskudeva u novcu. Izali smo iz aviona i uli u kola. Ona dvojica su ostala na pisti, oigledno ekajui da neko dode po njih. Voza je bio proelav, delovao je pomalo zaputeno i nije progovorio ni rei. ovek iz aviona seo je zajedno sa mnom na zadnje ! sedite i dao znak da krenemo. Posle nekoliko minuta vo nje izali smo, ja i onaj straar, i proli uobiajenu kontrolu. Nije bilo nikakvih primedbi na moj paso. ak su mi poeleli dobrodolicu. Nisam imala volje ni da im zahvalim. Izali smo ispred aerodromske zgrade i onaj isti mercedes ekao inas je tamo. Moj straar povremeno je progovarao neto to I je trebalo da lii na engleski jezik. Dodue, i nije trebalo nita da objanjava. Bilo je dovoljno pokazivanje rukom. Nije bilo vie nikakve dileme. Dola sam u Istanbul. iznad nas velikim slovima pisalo je "Aerodrom Istanbul". Krenuli smo kroz grad koji je za razliku od Dubaija izgledao neuporedivo naseljeniji, sa uskim ulicama, loim automobilima na njima, i zgradama koje su u odnosu na one u Dubaiju izgledale mnogo loije. Primetila sam da me onaj voza esto gleda preko retrovizora. Onaj drugi je prilino nezainteresovano gledao kroz prozor. Vozili smo se dugo, neoekivano dugo i to stalno kroz grad. Primetila sam da su kue i stambene zgrade sve lepe, to je znailo da se nalazimo u nekom elitnom delu Istanbula. Stali smo ispred jedne bele stambene zgrade, koja je vie liila na hotel. Imala je najvie desetak spratova. Moj pratilac je otvorio vrata i ja sam izala na ulicu. Iz lokala preko puta dopirala je prilino glasna muzika. Mirisao je svee peeni hleb, a ja sam oseala glad, bez obzira na sendvi pojeden u avionu. Iz zgrade je izaao jedan ovek srednjih godina i zamolio nas da udemo unutra. Uli smo u jedan prostor koji je liio na bolje opremljeni kabinet. Unutra su sedela dvojica mukaraca i jedna ena. Imala je, seam se, gustu crnu kosu, jake obrve i izrazito zelene oi. U svakom sluaju pojava koju je teko zaboraviti. Jedan od onih ljudi priao je meni i oveku iz pratnje. Kratko su razgovarali, a potom mi je ponudeno da sednem. Spustila sam se u jednu konu fotelju, smetenu nedaleko od prozora, tako da sam imala dobar pogled na ulicu. Pitali su me jesam li gladna i ja sam, ni sama ne znam zato, rekla da nisam. Traila sam da mi donesu kafu, a zaista mi se jelo. Onaj to me je dopratio brzo je napustio prostoriju, njih dvojica su razgovarali a ena je prevrtala neke papire, zapisivala neto na male papirie i povremeno bacala pogled prema meni. Vreme je prolazilo i ja sam shvatila da nekoga ekamo. Nisam ni pomiljala da su me zaboravili, samo im se nije dalo da razgovaraju sa mnom. Malo sam se oslobodila i zatraila jo jednu kafu. Jedan od one dvojice visok rastom, samo je klimno glavom, ena je okrenula telefonski broj posluge i za minut dva dobila sam traeno. - Mogu li da dobijem i jedan sendvi - upitala sam ne elei i dalje da se borim sa oseanjem gladi. Onaj tip me je pogledao malo zaudeno, ali uskoro je stigao sendvi. Jela sam gledajui kroz prozor. Na ulici je bilo sve vie automobila, jutro je odmicalo, a ja sam poela da oseam posledice neprospavane noi.

Cini mi se da sam u toj prostoriji sedela vie od jednog sata, kada je, posle telefonskog poziva, ona ena neto vrlo kratko rekla jednom od dvojice tipova, onom koji mi je naruio kafu i sendvi. Posle toga on je na svom mobilnom telefonu okrenu nekoliko brojeva i posle zavrenih kratkih razgovora, na solidnom engleskom rekao. - Molim vas, budite ljubazni i podite sa mnom. Krenuli smo. Onaj drugi ovek je nosio moja dva kofera i uskoro smo se nali u liftu. Moram priznati da sam imala tremu. Bez obzira na iskustva iz Dubaija, bez obzira na sve to se dogodilo u protekle etiri godine. Sam dolazak u Istanbul i blizina Srbije, koju sam gotovo oseala, probudili su u meni veliku nadu da u uskoro biti u Beogradu, to se nekoliko meseci kasnije i dogodilo, mada nisam ni slutila da u najrunije i najprljavije uspomene poneti upravo iz Turske, iz Istanbula. Lift je stao i onaj visoki je prvi izaao. Poto je drugi ovek stajao i gledao u mene, shvatila sam da je na mene red i izala sam u hodnik. Unutranjost te zgrade govorila je da su njeni stanari, vlasnici ili vlasnik, imuni. Sve je odisalo arhitektonskim skladom i lepotom. Po zidovima su bile velike slike, koliko sam uspela da vidim radilo se o originalima, na mermernom podu debeli ilimi kone fotelje na svakih pet metara, a negde iz zidova dopirala je priguena muzika. Uli smo u jednu kancelariju u kojoj je za stolom sedela staxija ena, a na dva-tri metra od nje mladi mojih godina, kratko oian, irokog vrata, velikih pesnica, u crnom odelu i sve je govorilo da je u ulozi uvara. Posle krae konsultacije sa nekim moj pratilac i ja dobili smo odobrenje da krenemo dalje. Ustvari dali su nam zeleno svetlo za vrata koja su, gledano sa ulaza bila na levoj strani zida. Uli smo u malo veu sobu u kojoj nije bilo nita osim dve fotelje i jednog dvoseda, neto malo zelenila i jedan muziki stub smeten u uglu. Naravno, bio je tu i mali stoi na kojem su stajala dva mobilna telefona, iji su vlasnici sedeli i nisu se pomakli kada smo uli. Ispred mene, na pet-est metara, bila su velika tapacirana vrata na osnovu ega sam ispravno zakljuila da se iza njih krije ovek koji me je kupio, zbog kojeg sam i dola u Istanbul. Jedan od onih uvara podigao se sa fotelje i pokazao mi rukom da sednem. On je lagano odetao do prozora. Vreme je prolazilo, a meni se niko nije obraao. Oni Ijudi su neto razgovarali medu sobom, na turskom naravno, smejali su se i sigurna sam da sam i ja bar povremeno, bila tema njihovog razgovora. Hvatao me je umor, spavalo mi se i bez obzira na to to sam to jutro ve popila dve kafe, zatraila sam da mi donesu jo jednu. Onaj tip to je doao sa mnom rekao je da se malo strpim. - Uskoro ete dobiti kafu, ali ne ovde, ve unutra kazao je, upirui prst u ona vrata. I kao da nas je onaj unutra uo, u tom trenutku vrata su se otvorila. Na njima se pojavio ovek pedesetih godina. Jednu ruku je drao u depu odela koje mu je, bez obzira na oigledni kvalitet, grozno stajalo. Naime, tip je bio izrazito nizak, ne vei od metar i ezdeset, sa kratkim krivim nogama. Svi u sobi su ustali, to sam protumaila kao gest potovanja ili straha, svejedno, pred nekim ko ima mo, odnosno novac. Taj neko bio je moj novi gospodar. ovek je i dalje stajao na vratima, gledajui u mene. Nita nije govorio. Osetila sam potrebu da i ja ustanem i to sam uradila. On je i dalje utao, merei me od glave do pete. Po izrazu lica moglo se zakljuiti da je bio zadovoljan onim to vidi. Posle dueg vremena rekao je neto onim tipovima i dalje gledajui u mene, odgurnuo vrata, koja su se sasvim otvorila., i pozvao me da udem unutra. Bio je to veliki kabinet, sa dve strane u staklu. Celim prostorom dominirao je veliki sto na kojem je bilo nekoliko telefonskih aparata, neto malo papira i fotografija ene u drutvu sa troje dece. Oito, bila je to njegova porodica. Sa desne strane bio je okrugli sto sa etiri fotelje i divnom lampon u sredini, malo dalje jedan manji stoli, dvosed i dve fotelje Kabinet je, po slobodnoj proceni, imao oko pedesetak kvadratnih metara. U uglu je stajao televizor sa ogromnim ekranom. - Kako ste putovali konano mi se obratio moj domain, na vrlo korektnom engleskom jeziku. - Hvala, dobro, let je bio udoban - odgovorila sam. - Moje ime je Ismar. Ja sam poslovni ovek, roden sam ovde u Istambulu i bavim se biznisom, ne samo u Turskoj. Tako sam i doao do vas. Pitate se naravno, ta vi ovde radite. Pret postavljam da ni vama ni meni ne treba neko ko e da objanjava nae pozicije. Vi ste, mlada gospodice kupljeni. Ja sam za vas dao veliki novac i to ne sluajno. Na jednom poslovnom ruku u Dubaiju u ruke su mi dospele vae fotografije i bio sam zadivljen vaom lepotom. U tom trenutku kroz glavu su mi munjevito proli oni trenuci kada nas je pre mesec i neto dana jedan momak fotografisao na bazenu u Gospodarevoj palati. Znai ve tada je bilo jasno da e harem biti rasputen i poele su priprem za rasprodaju devojaka.

ula sam Turina kako nastavlj svoju uvodnu re. - Oni su rekli cenu, ja sam je bez pogadanja prihvatio. U meduvremenu sam saznao gde ste rodeni, saznao sam da ste iz Srbije. Znam neke ljude iz Beograda, neke Srbe, saradujemo poslovno zbog ovih sankcija koje su uvedene protiv tvoje zemlje. Prebacujemo neku robu preko Bugarske i uglavnom ide dobto. Ne znam koliko si upoznata sa situacijom, a ne verujem da znas mnogo, pa u ti rei da je Srbija pod sankcijama medunarodne zajednice, izbaena iz svih institucija, avioni ne lete za Beograd tvoji sunarodnici ne igraju ak ni medunarodne sportske utakmice. To je zbog rata u Bosni. Medutim, mene se te vae gluposti ne tiu. Ja sam musliman, ali ta me se tie Bosna. Najvise volim onu zemlju u kojoj mogu najvie da zaradim. utala sam i gledala Turina. Otkud sad rat u Bosni, koje crne sankcije, kako moe biti da ne lete avioni za Beograd, nai ne igraju sportske meeve? Nita mi nije bilo jasno. ta je sa mojima u Beogradu? Kako se tamo ivi, ako je sve pod reimom zabrane kontakta sa inostranstvom? Bezbroj pitanja prolazilo mi je munjevito kroz glavu. - Izvinite, a ta u ja ovde da radim? Ovo mi ne lii na prostor u kojem sam do sada bila - upitala sam Turina. U pravu ste, ovo nije harem. Ja, da budem iskren, nemam onoliko novca koliko ima va dosadanji Gospodar, ali volim ene isto kao i on, medutim ne mislim da je neophodno drati ne znam koliko ena u jednom prostoru i poseivati ih povremeno. To je bacanje para. Ti e, draga moja, od danas biti kmoja lina pratnja u trenucima kada ja procenim da je to neophodno. Naravno, imae status kakav ima privatna svojina. Ja sa tobom mogu da raspolaem po mojoj volji. Bie pri ruci kada ja to budem eleo i morae da obavlja jo neke poslove za koje ocenim da mi mogu koristiti u biznisu. Stanovae u zgradi nedaleko odavde, u jednoj garsonjeri, pod straom i nemoj da ti padne napamet da bei. Ja sam tvoj paso, ovaj falsifikovani, i upozoravam te da u sluaju beanja moe zavriti u neuporedivo goroj situaciji od ove u kojoj se sada nalazi. Moe ti se, na primer, desiti da te vec neki idioti i prodaju te za male pare nekom bogatom jaku, koji e oceniti da mu ti moe da rodi petoro, estoro dece. Ne verujem da bi te to veselilo i zato budi pametna. Pretrnula sam. Bilo je jasno da pred sobom imam bespuloznog oveka, koji zna ta hoe od ivota i koji to to hoce i ostvaruje najkraim moguim putem. Odzvanjale su u glavi njegove rei vezane za bekstvo i mogunost da zavrsim u nekom zabaenom turskom selu negde u Andoliji, gde u biti prisiljena da radjam decu. Gospode, tek sada sam osetila koliko mi je u Dubaiju bilo lepo, ako se u mojoj situauopte moe upotrebiti taj izraz. - Hoete li mi omoguiti da se javim porodici u Beograd, bar kaem da sam iva? Tako neto nisam bila u mogucnosti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - upitala sam, svesna da to moje pitanje sa sobom nosi odredeni rizik. On je ostao miran. Zadubljeno je gledao u moje oi, naslonjen na levu ruku, pripalio je cigaretu i ja sam oekivala samo dve vrste reakcije, ili da mi udari amar ili da kae: Izvoli, tamo ti je telefon i javi se. - Nije uradio ni jedno ni drugo. Povukao je dva, tri dima i rekao. - Rano je za tako neto. Nisam protiv toga, ali moram da razmislim. Budi strpljiva i jo jednom da ponovim, budi pametna, sve zavisi od tebe. Jedino ti sama moe da pogora svoj poloaj. Od mene nembj da oekuje milost. Za to su drugi zadueni. Mene ivot nije milovao i ja sada, kada sam se velikom mukom izborio za ovo to imam, koristim ivot maksimalno. utala sam i gledala u tog niskog, zdepastog Turina, koji od danas upravlja mojim ivotom, koji e delimino odredivati i moja oseanja, inei ovo ili ono. - Da li u biti sama ili ste kupili jo neku devojku - upitala sam. - Za sada si sama. Bio sam u dilemi da ti i jo jedna plavua dodete u paru, ali sam odustao, zakljuujui da si mi sasvim dovoljna. Bar za sada. Bude li trebalo dobie drutvo.Poto imam neke obaveze, a popodne me eka krae putovanje, ti e sada otii sa ovim momcima napolju. Oni e te odvesti do mesta gde e stanovati. Dobro se odmori, ispavaj i nemoj previe da razmilja. Nita ti nee pomoi to e razbijati glavu crnim mislima. Ako ti je to uteha, mogu ti rei da planiram tvoje prisustvo ovde u sledee dve godine. Bude li dobra, nemam nita protiv da posle toga ode u Beograd - rekao je Turin i podigao se iz fotelje. To je znailo da je razgovor zavren. Izala sam bez rei iz njegovog kabineta i krenula prema hodniku. Dvojica straara poli su za mnom.Vratili su se hodnikom uporedo sa kabinetom, skrenuli levo u jednom malu prostoriju i doli opet do lifta, ali manjeg, predvidenog za tri osobe, koji je, oigledno, sluio samo za posebne linosti, posebne stanare ove zgrade.

U stvari nikada nisam ni saznala da, li je taj Turin, Ismar, bio samo stanar ili vlasnik cele zgrade u kojoj sam bila prvog dana po dolasku u Istarnbul. Posle nekoliko minuta vonje doli smo do lepe stambene zgrade ispred koje su stajale deojica u uniformama. Nisu bili ni vojnici ni policajci, neka vrsta obezbedenja, ali po njihovim facama dalo se zakljuiti da je najbolje ne imati sa takvima nikakvog posla. Jedan od onih momaka ostao je u kolima, a drugi je krenuo sa mnom u unutranjost zgrade. Pozdravio se sa straarima i izmenio nekoliko reenica. Jedan od njih pogledao je neke papire i dao znak da moemo unutra. Lift se zaustavio na dvanaestom spratu. im su se vrata otvorila ugledala sam na hodniku jednog tipa, tridesetih godina i bilo je jasno da se tu nalazi kako bi nekoga ili neto uvao. To je znailo da u i ja biti pod kontrolom. Moj pratilac je otkljuao vrata i ja sam ula prva: Nali smo se u maloj prostoriji, koja nije bila dua od dva metra, ispred nas su bila jedna vrata, a sa desne strane druga. Otvorila sarn ona ispred sebe i ula u sobu veliine pet puta etiri metra. Bila je ukusno nametena, sa divnim krevetom, jednim dvosedom, manjom foteljom i stolom sa dve stolice. U jednom uglu bila je ajna kuhinja. Onaj koji me je dopratio pokazao je da se kupatilo nalazi iza vrata, desno, radilo se o malom prostoru dovoljnom tu-kabinu i jedan manji ormari. Razgledala sam ne koentariui. - Molim vas da se smestite. Ako elite da se odmah tuirate uvitrini u sobi imate pekire. Ja u se vratiti za pola sata da dogovorimo o nekim pojedinostima, odnosno da vam iznereim vaeg budueg ivota u ovom stanu rekao je ovek , iz moje pratnje i na izlazu napomenuo da ne pokuavam nita u vezi bekstva. Napolju je, kao to ste videli, straar i nemojte raditi nita to bi moglo da iskomplikuje va ivot - rekao je. Ostala sam sama. I povrni pogled kroz prozor govorio da se nalazim u zemlji islama. Grad se kupao u nekoj vrsti jutarnje izmaglice, pomeane sa smogom. Bezbroj minareta izvijalo se prema nebu. Skinula sam sve sa sebe i otila pod tu. Tu su mi se vratile u Dubai. Stajala sam pod mlazom tople vode, oslonjena uz poploani zid i priseala se svog bogatog i raskonog apartmana prema kojem je turska garsonjera bila kao svratite na otvorenom putu. Bila sam tu na dvanaestom spratu zgrade u Istambulu, roba u rukama bogatog Turina, ije se bogatstvo ne moe porediti sa onim u kojem je uivao moj Gospodar u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za samo nekoliko dana sve se izmenilo oko mene, nema ni traga od one raskoi, nema mogunosti da biram odeu i obuu, bazen da i ne spominjem... Opet sam se u mislima vratila na ideju rodenu u vreme naputanja Dubaija - to pre pobei od novog efa i prebaciti se u Srbiju, u Grku, Bugarsku, svejedno, samo da se odmaknem od ljudi koji raspolau mojim telom, koji su praktino moji vlasnici. Mlaz tople vode slivao se niz moje telo. Dugo sam stajala pod tuem i kada sam napokon zavrnula slavinu oseala sam se mnogo bolje, odmornije. Voda je uinila svoje, navikla sam se na vodu poslednjih godina. esto sam leala u kadi u Dubaiju i po nekoliko sati, a vreme na bazenu inilo je sastavni deo moje svakodnevnice. Izlazei iz kupatila videla sam prekida, slian onom za svetlo, na koji mi je panju skrenuo straar koji me je dopratio u apartman - radilo se o nekoj vrsti signala. Rekao mi je da ga mogu upotrebiti uvek kada osetim potrebu za neim, kada neto elim. Nisam ga toga dana nameravala upotrebljavati. Navukla sam na sebe male ruiaste gaice i legla na krevet. Kada sam se probudila, napolju je bio mrak. Spavala sam gotovo ceo dan. Organizam je reagovao i uzeo onoliko sna koliko mu je trebalo. Prila sam prozoru i dugo gledala. Istanbul se kupao u svetlu. Ogroman grad uao je u svoj noni ivot. Kroz glavu mi je prola pomisao na samoubistvo. Trebalo je samo da otvorim prozor i da se bacim. I ta bih time postigla, imam dvadeset i neku godinu, ono to je bilo pamtiu do kraja ivota, ono to me eka videu, ali verujem da u iveti jo najmanje pedesetak godina, a to je dovoljan razlog za borbu. Kao to nisam znala 1991. godine ta me eka sutra, tako ni tada u Istambulu nisam znala ta donosi novi dan. To mi je u startu odbacilo pomisao na samoubistvo. Taj in bi pripisali mojoj psiholokoj nestabilnosti, sahranili bi me pod tudim imenom, obzirom na falsifikovani paso, i sve bi se smirilo za nekoliko sati. Ja hou da vidim svoje roditelje, svoj Beograd, Srbiju, moga brata, hou da ivirn.

Dugo sam stajala gledajui grad ispred sebe, koji je pulsirao, disao punim pluima. U sobi nisam imala ni televizor ni radio-aparat, nije bilo knjiga, magazina, nita. Naravno, nije mi se spavalo i, eto, ve u startu susrela sam se sa dodatnom tekoom - dosadom. Legla sam na krevet i gledala. Sanjarila sam otvorenih oiju, matala kako u opet sa drutvom da idem na Adu Ciganliju, kod Svetlane, u Cvijievu ulicu, na najbolje zabave u tom delu grada, u Boru i aletovu vikendicu... Ne znam kada sam zaspala, ali sam se probudila kasno. Poto se nisam setila da ponesem sat iz Dubaija, pritisnula sam prekida i uskoro se zaulo zvono na vratima. Otvorila sam i ugledala oveka etrdesetih godina. Pristojno je pozdravio i upitao ta elim. Rekla sam da hou doruak, sat, novine, televizor i nekoliko knjiga na engleskom ili srpskom jeziku. - Zato na srpskom? - upitao je straar. Videla sam u tom trenutku da sam napravila glupost. ovek je bio informisan da je u pitanju vedanka i tako me je prihvatio. ta sada? - Znate ja govorim nekoliko svetskih jezika, ali i srpski potrebno mi je da odravam tu vrstu kondicije, slagala sam trenutak, ipak ubedena da delujem dovoljno uverljivo. Onaj tip me je i dalje gledao, nije izgledao sumnjiav, pa je reagovao pomalo iznenadujue. - Molim vas udite u sobu, ja u ponovo doi za dese' k minuta - kazao je i ja sam zatvorila vrata. Bilo je oito ide na konsultacije, ili e se uti sa nekim telefonom. Pozvonio je na vrata, mislim da nije prolo ni pet minuta - Gospodice, dobiete danas nekoliko listova na engleskom`, jeziku, radi se uglavnom o tampi koja ne tretira politiku, vas to, pretpostavljamo, najmanje interesuje, dobiete i nekoliko knjiga na engleskom jeziku, a nadam se da u vas u toku sutranjeg dana obradovati i televizorom. Reeno mi je da pre toga valja obezbediti neke tehnike uslove. Ali, to je manje vano od voga to vam elim rei: Gospodin Ismar je traio da se pripremte za veeranji susret sa njim. Kola e doi po vas oko osam navee. Sada ete dobiti doruak i recite kelneru u`koje doba elite ruak. Hvala i do videnja, ja sam u vaoj blizini, stojim vam na usluzi i brinem o vaoj bezbednosti. Nekada ja, nekada neki od dvojice mojih kolega - rekao je i udaljio se. Uskoro je stigao doruak. Dobila sam dve vrste morske ribe, jedno bareno jaje, neke zaine i tost. Bila je tu, ini mi se, i patete i ja sam se slatko najela. Ne zato to je jelo bilo ukusno, ve stoga to sam bila gladna. Ruak sam naruila u tri sata posle podne. Oko osam sati ulo se zvono na vratima mog novog stana i ja sam bila spremna. Obukla sam helanke i usku majicu,obula sandale sa visokom potpeticom, naminkala se i realno, izgledala sam izazovno. Pred zgradom nas je doekao volvo u kojem su sedela dvojica ljudi. Ni jedan od njih nije bio Ismar. Vozili su me dvadesetak minuta i nali smo se pred jednim hotelom. U njihovoj pratnji dola sam do restorana na prvom spratu, gde nas je ekao Ismar. Podigao se kada me je video i po izrazu lica zakljuila sam da je oduevljen mojim izgledom. Prosto me je ispijao. Ona dvojica sela su za susedni sto. Nas dvoje ostali smo sami. Ismar je poeo da pria o tome kako je dan koji je na izmaku bio vrlo dobar uspean, kako je zakljuio dobar posao sa nekim biznismenima iz Rusije. Naruio je jo jednu flau ampanjca, ja sam polako poela da se otapam. Nisam mogla nita da postignem hladnim dranjem; znala sam da u te noi da zavrim sa Ismerom u krevetu i tu se nije moglo nita izmeniti. Sedeli smo najvie: sat, moda sat i po, a onda je Ismar, sa odredenom dozom uzdranosti, predloio da predemo u njegov apartman koji se, rekao je, nalazi u istom hotelu, dva sprata vie. Nisam nita odgovorila, gledala sam oveka koji je raspolagao mojim telom u koje je uloio veliku sumu novca. Mogao je da radi ta mu je volja. Ismarov apartman je imao dve sobe i ogromno kupatilo. Verovala sam da u najpre u kadu, ali samo to smo uli Tuircin me je uhvatio za ruku i povukao prema velikom krevetu. Zatraio je da sednem i poeo da se skida. Uskoro je bio samo u gaama. Nisam imala izlaza, skinula sam i njih i poela da ga zadovoljavam, najpre rukama, a potom i oralno. To je trajalo desetak minuta, a posle toga smo legli na krevet. Seksualni odnos trajao je najvie petnaestak minuta. Ne traim nikakvo opravdanje, ali iskreno kaem da se nisam uzbudila i nije mi jasno kako je uopte prodro u mene. Glumila sam uzbudenje i on je, kao to rekoh, brzo bio gotov. Leali smo neko vreme jedno pored drugog, on me drao za ruku, a onda se podigao i otiao do kupatila. Soba je bila u mraku, preseenom zrakom svetlosti koji je dolazio kroz odkrinuta vrata iz druge sobe. Nisam imala snage da se pomerim. Leala sam na ledima, prazna, utuena, oseala sam se bezvrednom i ponienom.

Ismar je izaao iz kupatila i otiao u drugu sobu. Vratio se sa nekoliko limenki piva. Iznenadio se kada sam mu rekla da u i ja pivo, a ne vino, koje mi je ponudio. Uzela sam otvorenu limenku i otila u kupatilo. Leala sam u kadi sigurno pola sata, ispijajui za to vreme hladno pivo. Prijalo mi je, i ako pre toga nisam imala obiaj da konzumiram pivo. Vraajui se u sobu, upitala sam Ismara hoemo li ostati te noi u apartmanu ili se vraamo. On se javio iz drugr sobe i poruio da emo spavati tu, u hotelu. Videla sam da sedi za malim stolom i da neto jede. Te noi sam se bezberoj puta budila i uvek je pored mene, kao ruan san, leao Turin Ismar. Padalo mi je napamet pokuam bekstvo, ali ta misao je u startu doivljavala pogubno. Seala sam se onoga to mi je Turin rekao pre dva dana. Plaila sam se da me ne uhvate neki manijaci i prodaju a, to najvanije, znala sam da ispred naih vrata straare njegovi ljudi i da je bekstvo nemogue. Ustala sam prva i otila u kupatilo. Dugo sam se muvala oko vode nisam ula kada je Ismar uao. Trgla sam se preplasena, osetivi njegove ruke na mojim kukovima. Jednom rukom je skinuo gaice, a drugom rairio noge. Uzeo me je odpozadi, bez ikakve pripreme, bez trunke nenosti, gotovo zivotinjski. Bila sam naslonjena na umivaonik i videla sam njegovo podbulo lice, kako se pojavljuje iza moga ramena. nekoliko silovitih udaraca on je svrio i potom zatraio da oboje udemo u kadu. Traio je da ga operem, to sam i uradila. Iz hotela smo izali oko deset sati. On je napustio kola izlazei negde u gradu, rekla bih u centru, a mene je vozac odvezao do zgrade u kojoj je bila garsonjera. Ostatak dana provela sam leei. Bila sam utuena zbog onoga to se dogodilo. Naravno, ja nisam nita drugo oekivala. Ono to sam doivela u Dubaiju bitno se razlikovalo od ovoga u Istambulu. Gospodar je nas, devojke, doivljavao drugojaije, poklanjao nam je paznju, imale smo oseaj da nas potuje na neki nain, da smo predmet njegove kompletne elje i to je davalo snagu da se istraje. Sinonje iskustvo pretvorilo me je u predmet, mainu koja e morati u svakom trenutku da zadovolji ovog Turina koji je imao dovoljno novca da me kupi. Sutradan, posle doruka, u garsonjeru je doao straar da me obavesti da u posle podne, neto iza petnaest asova ii u grad sa Ismarom. Mislila sam da je opet u pitanju seks , i pomalo me je zaudilo da ovek u njegovim godinama ima toliku potrebu za polnim ivotom. Medutim, nije bilo to to sam pretpostavila. Odvezli smo se kolima do poslovne zgrade u kojoj sam prvi put videla Ismara. ekali smo neko vreme, onda se i on pojavio. Seo je pored mene na zadnje sedite i izgovorio nekoliko standardnih reenica. Mislila sam da se vozimo prema istom hotelu, pa sam se iznenadil kada je Ismar dao znak vozau da zaustavi u jednoj prilin prometnoj ulici, krcatoj malim trgovinama i buticima. Rekao mi je da izadem..Napolju je ve bio straar koji je sedeo na prednjem seditu i budno je motrio na mene. Iz kola se napokon izvukao i Ismar, zakopavajui odelo. Mahnuo je glavom i.svi smo krenuli za njim. Straar i ja ili smo korak dva iza njega, a on je, sa rukama na ledima, koraao sporo, razgledajui izloge. Zaustavio se kod jednog izloga pretrpanog zlatom. Uli smo unutra i zlatar nas je doe kao stare poznamke. U stvari, Ismara. Videlo se da je gazda i ranije navraao na to mesto. Razmenili su nekoliko reenica na turskom, a potom je trgovac iz male prostorije u dubini zlatare doneo kutiju obloenu crvenom ojom, sve vreme se cerekajui. Stavio je pred nas i otvorio. Bila sam u malom oku. Ispred mene je stajalo pravo bogatstvo u enskim narukvicama. Bilo ih je najmanje tridesetak, jedna lepa od druge. - Izaberi, ovo je znak moje panje i zahvalnosti za prve lepe trenutke koje smo proveli - rekao mi je Ismar. Pogledala sam u njegove oi, ali nisam ni tada, kao i nikada posle, mogla u njemu da pronadem razumevanje. Bio je to ovek savreno izrazenih ivotnih pravila u koja se sjajno uklopila i ova ponuda da uzmem pare zlata kao poklon, za njegovo noanje zadovoljavanje seksualnih nagona na mome telu. Znala sam da bi bila vea greka odbiti nego prihvatiti poklon. .Ako uzmem, tako sam razmiljala, uvek mogu da bacim ukoliko me bude podseala na neto runo, a ako odbijem ne mogu ni da pretpostavim kako e on da reaguje. Izabrala sam jednu prekrasnu, pletenu, od 24-karatnog zlata. Izali smo napolje i ja sam se zahvalila tek na ulici. On je samo klimnuo glavom, bez ikakvog izraza na licu. Nastavili smo do setamo. U jednom trenutku kao da me neko oinuo. Stala sam u pokuaju da registrujem razgovor grupice Ijudi sa druge strane ulice. Uinilo mi se da govore srpski. Straar me je gurao i ja sam krenula, ali sam se u trenutku dosetila, sevnula mi je ideja.

Obratila sam se Ismaru i zamolila ga da predemo a drugu stranu te trgovake ulice, da pogledam izlog sa cipelama. Klimnuo je glavom u znak odobravanja i mi smo se ribliili onima za koje mi se uinilo da govore mojim jezikom. Bila sam upravu. Bili su to turisti iz Srbije. U stvari, verceri poto su jedva vukli ogromne arene torbe. Po govoru bih reklaa da su neki bili iz Bosne. Priali su o cenama, povratku, autobusu, ne seam se vie, a dve ene iz te grupe zastale su ba pred izloga sa italijanskim cipelama, koji je i mene, kobajagi, interesovao. Straar je stajo na dvadesetak centimetara od mene, a Ismar nekoliko metara ispred, razgledajui neku tehnicku robu. One dve su se zgraavale nad visokim cenama, govorile kako dve-tri ulice dalje ima mnogo jeftinijih italijanskih cipela i sandala i uskoro pourile da pristignu svoje. Gledala sam za njima, uzbudena, radosna i razoarana u isto vreme. Znala sam da mi ne mogu pomoi i da sam se javila da sam poela da vritim, plaem, da viem kako sam iz Beograda... Zgrabili bi me straar i Ismar, odvukli u neku o 'trgovina, strpali u taksi. Ni sanjati ne smem ta bi dalje bilo. Morala sam da ekam pogodniji trenutak, da se pripremin nadem neku vezu, nadem osobu koja e mi pomoi. Ismar mi je kupio jo dva para cipela, runi sat i dve haljine. Vratili smo se u kasnim popodnevnim satima. Na izlasku iz kola Ismar je preporuio da se dobro naspavam, poto emo sutra, kazao je, na put. Nije mi rekao kuda idemo, a pravo da kaem nije me ni mnogo interesovalo. Preskoila sam veeru i ujutru sam bila budna ve u sedam sati. Doruak je stigao pola sata kasnije? Pojela sam ga sa velikim zadovoljstvom. Kola su dola u devet i krenuli smo, videlo se po putokazima, prema aerodromu. Tamo jeve bio Ismar. Idemo u Ankaru, da li si nekada bila u tom gradu? - pitao me je. - Ne - odgovorila sam kratko. - Imam tamo jedan vaan sastanak, dolaze mi poslovni partneri iz Kijeva. Ti e me saekati, a posle e nam se pridruiti da proslavimo, nadam se, uspono zavren posao, bio je odreden Turin. - ta to znai - ohrabrila sam se da pitam. - To znai da e, sa jo dve devojke, biti na raspolaganju meni i mojim poslovnim prijateljima kazao je Turin. To je dakle jedna od mojih novih uloga. Mislila sam u biti na raspolaganju samo Ismaru, ali inilo se, bar na as, da je moj posao mnogo sloeniji i odvratniji nego sto sam pretpostavljala. Avion se odlepio od piste. Istambul bio sve manji i sve udaljeniji. Leteli smo redovnom linijom za Ankaru. Ismar je sedeo pored mene, bili smo smeteni u tzv. biznis klasi, a ispred nas jedan od pratilaca. Kada je avion dostigao eljenu visinu opustili smo se. Dola je stjuardesa, ja sam uzela kafu i sok, a Ismar nije eleo nita. Povremeno je stavljao svoju desnu ruku medu moje buitine, milujui unutranju stranu svojim debelim akama. Pravila sam se kao da ne primeujem. U Ankaru smo stigli relativno brzo. Nisam znala ta me oekuje i tresla me neizvesnost. Po onome to je Turin nagovestio, sigurno je da me nije ekalo nita dobro. Smestili smo se u jednom luksuznom hotelu. Tu sam upoznala devojke o kojima je govorio Ismar. Dve su bile strankinje, kao i ja, dok je trea bila Turkinja, sa krupnim crnim oima, velikim grudima i irokim kukovima. Odveli su nas u jednu sobu koja je, prema mojoj proceni, bila udaljena svega desetak metara od kongresne sale u kojoj se Ismar sastajao sa poslovnim partnerima. Bilo je pomalo dosadno. Razgovarale smo i u tom razgovoru saznala sam da je jedna od devojaka iz Francuske,a druga iz Madarske. Bile su profesionalne prostitutke i to uopte nisu krile. Jasno, taj vid prostitucije razlikovao se od onoga to podrazumevamo pri prvoj asocijaciji, kada neko upotrebi termin prostitucija. Devojke su izgledale lepo, ak prefinjeno, videlo se da imaju pri ruci skupu minku, odea bila italijanska, sa skupim zlatnim nakitom. Delovale su kao deca dobrih i bogatih roditelja. Njih dve su mislile da sam i ja prostitutka, koja je dola u Tursku da zaradi novac i da se, kao to su njih dve planirale kroz oliko godina vrati u svoju zemlju, kupi lokal, otvori butik ili neto slino i pone poten ivot, traei dobru priliku za udaju. Nije mi se dalo da objanjavam okolnosti pod kojima sam dosla u Tursku pre samo nekoliko dana. Uspela sam da saznan da obe rade za jednog bogatog gospodina iz Izmira, iji je glavni biznis upravo organizovanje "poslovne pratnje", odnosno iznajmljivanje mladih i atraktivnih devojaka. One nisu radil sat. Ne. Prodavale su svoje usluge samo u ovakvim i slinim prilikama, kada su poslovni ljudi organizovali gala-veere povodom uspenih ugovora ili ako su strani diplomatski predstavnici u Turskoj eleli da na svojim banketima zatvorenog tipa ponude gostu ili gostima neto vie od veere i dobrog pia.

Na direktno pitanje, koliko se bavim ovim poslom mislile su, naravno, na prostituciju, rekla sam im da to radim etvrtu godinu. Na neki nain to je bilo tano, ali moja " stitucija" svakako se ne uklapa u date drutvene okvire najstarijeg zanata. Posle dva-tri sata Ismar se pojavio u naoj prostoriji vidno raspoloen, to je trebalo da znai da je posao pred zakljucenjem. Pitao nas je jesmo li ruale, kako ubijamo vreme, treba nam neto... Nekoliko minuta posle njegovog odlaska u sobi se pojavila trojica mukaraca uesnika sastanka. Po izgledu sam zakljuila da su dvojica Evropljani, a da je onaj trei Turcin ili neki Arapin. Gledali su prema nama i nije bilo nikakve sumnje: izali su da vide kako izgledamo, ko e da ih oraspolozi te veeri i zadovolji njihove strasti. Po zavretku sastanka nas etiri devojke pozvali si dodemo u jednu manju sobu restorana. U stvari bio je separe odvojen velikim cvetnim zidom i nekakvim drvenim ukrasima. Tu smo ostali oko dva sata, a tada je Ismar predlozio da promenimo mesto, odnosno da se odvezemo do jednog njemu omiljenog nonog bara. Garantovao je svojim poslovnim prijateljima odlian provod. Uskoro srno se nali u restoranu ili baru, ni sama ne znam kako da ga nazovem. Bio je to prostor sa sputenim podijumom za igru u sredini. Tu su nas najpre zabavljale dve pevacice dominirao je turski melos, a posle njih voditelj programa javio je zvezdu veeri, neku plesaicu, kojoj sam zaboravila ime. Svetla su odjednom postala priguena i na podijum je doetala bosonoga devojka mojih godina, zanosne lepote. Bila je prosene visine, sa bujnom crnom kosom, koja je padala do pola leda, velikim divno oblikovanim grudima i strukom koji je izazivao divljenje. Za moj ukus imala je prenaglaenu zadnjicu, ali kasnije sam shvatila da je to kod mukaraca koji su je ispijali pogledima predstavljalo dodatne poene u ocenama. Na licu je imala feredu, ustvari neto to je trebalo da predstavlja feredu samo kako bi dobila na snazi i autentinosti. Ta devojka je bila trbuna plesaica. Njihala se u ritmu muzike, igrajui se velikom arenom maramom. Ples je bio zanosan, provokativan, pun erotskog i naboja. Kako je muzika ubrzavala tempo crnokosa lepotica je bila sve neverovatnija. Nikada pre toga nisam gledala trbune plesaice osim u nekim filmskim sekvencama, ali ovo to sam videla u Ankari te veeri oduevilo me. U zavrnoj fazi plesa njene velike grudi plesale su ispred oiju jednog od Ismarovih gostiju, koji je bio na sedmom nebu. Da ga je neko tada upitao kako se zove, kunem se da ne bi znao. Krajikom oka gledala sam Ismara. I on je, nema sumnje, uivao, ali se videlo da kontrolie emocije. Lagano je pijuckao i povremeno, kada bi plesaica dolazila do njega, stavljao novac u njen grudnjak. To su radili i ostali. Mislim da je ta devojka dobila na taj nain bakia od kojeg se moglo dobro ziveti najmanje mesec dana, ako je taj novac iao njoj?! Posle plesa ostali smo u klubu jo sat vremema. Pili smo sampanjac, viski i votku. Ismar je zamolio da nam se pridruzi i trbuna plesaica i ona je dola i sela pored Ismara i jednog gosta iz Kijeva. Delovala je fascinantno. Njene oi, koje polumraku nisam dobro videla, igrale su kao eravica. Imala je krupne, tamne oi od kojih je mukarce sigurno proilazila jeza. Ubijala ih je tim pogledom. ena sam i znam sta znai pogled, ta znai kada neko ima lepe oi i kada zna da gleda, a ta Turkinja je znala. Bez obzira na nas etiri koje smo, realno gledajui, po nekim viim estetskim standardima izgledale bolje od nje, ona je dominirala i bila je predmet panje svih mukaraca. Samo je jedan od njih, kestenjaste kose, mislim da je bio Ukrajinac, posveivao panju meni. Nekoliko puta mi je sipao ampanjac, nazdravljao, zapitkivao i ukratko davao do znanja da rnu se dopadam. Nisam znala kako da se ponaam. Daleko od toga da mi se Ukrajinac svidao, ali u mojoj glavi bila je totalna konfuzija, obzirom na ono to je Ismar rekao prilikom polaska iz Istanbula. ta ako Ukrajinac zatrai da spava sa mnom? Koliko daleko mogu da idem? Smem li uopte da kaem Ismaru? Lovila sam pogledom njegove oi, ali nije vredelo, on je bio zaokupljen onom trbunom plesaicom. Ipak, ta devojka je napustila drutvo, zahvalila se na piu i praena jednim od Ismarovih straara napustiila bar. Pono je ve odavno bila iza nas. Neko je predloio da se ide u hotel i tako je i bilo. Nisam znala ta da radim i ekala sam Turinova upustva. U drutvu nas je bilo desetak, moda jedan manje ili vie. etiri devojke i ostalo mukarci. Medu njima dva Turina, Ismar i jedan za kojeg i danas mislim da mu je bio blizak rodak. U hotelu smo se smestili u apartman, koji se sastojao od tri sobe. Svi smo bili pod uticajem alkohola, najvie jedan Ukrajinac, koji je pevao i polivao se viskijem po glavi. Nije znao za sebe od pia.

Sa muzikog stuba odjekivala je muzika, as turski melos, as savremena evropska pop-muzika. Bilo je tu Bitlsa, Roda Stjuarta, Maraje Keri, Rolingstonsa. Plesali smo i postajali sve oputeniji. Pored mene je najee bio onaj Ukrajinac, zvao se Oleg, i prilikom jednog laganijeg plesa osetila sam da je seksualno uzbuden, to mi je i otvoreno dao do znanja. utala sam. Ismar je za to vreme plesao sa Madaricom, drei je ispred sebe. Bila je to pomalo komina scena, ona je od njega bila via za glavu, ali se videlo da je Turin uglavnom zaiteresovan za njenu zadnjicu. Uskoro su nestali iz sobe i bilo je jasno da su otili da vode ljubav. Ukrajinac je bio sve napadniji, milovao mi je grudi, podizao majicu, pokuavajui da me poljubi u pupak. Znala sam da ne smem postupiti prema svojim oseanjima, a ona su mi govorila da mu opalim amar i da se izgubim iz tog odvratnog drutva.Postajala sam nervozna, jer mi nije bilo jasno sa koliko slobode raspolaem. Padalo mi je na pamet da zgrabim tog Ukrajinca za ruku, odvedem ga u drugu sobu i ostanem tamo do kraja "zabave" bez obzira na to ta mi se sa njim dogadalo. Ali, plaila sam se Ismarove reakcije. Uskoro se on, na svu sreu, pojavio u sobi, bez sakoa, sa kouljom preko pantalona i bilo je izvesno da je imao seksualni odnos sa onom devojkom. Pozvao me je da pleemo. - Zadovoljie sve elje mojih prijatelja osim one poslednje, ne dozvoljavam ti da ima odnos sa njima, sa bilo kojim od njih, ali na sve drugo to budu traili morae da pristane - rekao je Ismar. Nisam znala ta to moe da znai, ali mi je, uslovno reeno, sada bilo lake. Bar sam znala na emu sam. Ismar se ponovo izgubio u nekoj od soba, a ja sarn osetila neiju ruku na svojoj zadnjici. Ispijala sam i dalje pie, uvijajui se u ritmu muzike. Ruka se penjala i dola do ruba gaica. Uskoro sam osetila i drugu ruku i ve sledeeg trena gaice su klizile preko mojih butina i kolena. Bio je to Ukrajinac. Svetla u sobi gotovo da nije ni bilo. Na jednom trosedu pored prozora videla sam da Ismarov rodak uveliko obraduje Madaricu. Ukrajinac je bio uzbuden i traio je da stavim ruku u njegove pantalone, to sam i uradila. Zadovoljavala sam ga rukom i dalje okrenuta ledima, gledajui u ono dvoje na trosedu, koji su se ve spojili. Madarica je glasno uzdisala i tako dodatno raspaljivala atmosveru u sobi. Zatvorila sam oi, pokuavajui da ne mislim ninata to me okruuje, ali nisam uspevala. Onda sam osetila na sebi jo jedan par ruku. bio je to ovek etrdesetih godina, koji je sve vreme druenja utao, povremeno se smejao i nazdravljao. Njih dvojica su me odvela do dvoseda, nasuprot onome gde su bili Turin i devojka iz Madarske. Skinuli su mi majicu i grudnjak. Onaj drugi to je doao najpre mi je ljubio grudi, a onda postajui sve grublji, valjda u pokuajima da me uzbudi, gotovo mi nanosio bol. Za to vreme zadovoljavala sam rukom Ukrajinca, a kada je onaj drugi uesnik u svemu tome konano ostavio moje grudi i zatraio da ga oralno zadovoljavam, ja sam odbila. Usledio je strahoviti amar od kojeg mi je glava odletela na drugu stranu. Posle toga i drugi. Zujalo mi je u uima i od tog trenutka ispnjavala sam svaku njihovu elju. neke su predstavljale prljavtinu i pravu perverziju, ali nisam imala izlaz. Verujem da bi se desilo i ono poslednje, bez obzira na Ismara upozorenje, da se odnekud nije pojavila ona Turkinja sa svoga posla, a trenutno slobodna, odvela grubijana u stranu. Ostala sam sa Ukrajincem, nastavljajui da ga zadovoljavam. Nije ni traio da idemo do kraja, a videlo se da ga i alkohol sve vie obara sa nogu. Uskoro se zadovoljio samo milovanjem. Bio je na granici sna i sigurno bi zaspao da neko nije upalio jednu od nonih lampi. Videla sam Madaricu, polugolu, sedi u Turinovom krilu, dvojica su obradjivala Turkinju, a L i jo neko bili su sa Francuskinjom u drugoj sobi. Dva Ukrajinaca su leala na podu, spavajui. Ponovo je svetlo ugaeno i ja sam, zajedno sa ostalima, uskoro utonula u san bez obzira na to to su se uli tihi uzdasi, enski i muki, jasno odavali o emu se radi. Probudila sam se medu prvima i otila u kupatilo. Srecom zakljuala sam vrata tako da jedan od Ukrajinaca, koji je hte da ude za mnom, nije uspeo u svojoj nameri. Dugo se umivala, poto nije bila situacija za tuiranje, a prekrivao oseaj od kojeg mi se okretao stomak. Oseala sam se prljavo ponieno. Sve je liilo na nivou prostitutke i ivot je, za samo jednu no, bio pretvoren u pravu moru, u besmisao. Vratili smo se u Istanbul istog dana. Samo to zakljuala vrata na garsonjeri, skinula sam sve sa sebe i uletela u malo kupatilo. Stajala sam pod tuem beskonano dugo plaui. Pred oima su mi prolazile slike protekle noi, secam se detalja orgijanja u Ankari, pijanih Ukrajinaca i Turcina svih onih prljavtina. Bolela me je glava i pokuala hladnom vodom da neutraliem bol, ali nije ilo. Kada sam legla na krevet, bol je lagano popustio. Lako sam zaspala.

Probudila me neka vika na hodniku. Dola sam do vrata, da ujem o emu se radi, ali nita nisam mogla da razumem. Ljudi su, a bilo ih je vie, govorili na turskom i je to sam mogla da zakljuim odnosilo se na uurbano trcanje u hodniku. Sutradan sam saznala od straara da se radilo o manjem poaru u instalaciji zgrade i to na jedanaestom spratu. Vratila sam se u krevet, ali san vie nije dolazio na oi. Doruak je kasnio, ali nisam bila ba gladna. Pojela sam malo patete na tostu i jedno bareno jaje, a posle toga pozvala straara i saoptila mu da mi trebaju tablete za glavobolju, poto se bol ponovo javio. U stvari, bio je to mamurluk, posledica velike, bar za mene, doze alkohola konzumiranog u poslednjih 48 sati. Trila sam i dobila jaku kafu, bez eera i sa malo limuna. Nisam ruala, a negde oko esnaest asova toga dana :dogodilo se neto to tek sada ocenjujem kao najznaajniji ;trenutak moga boravka u Turskoj. Bio je to as kada je poela da tee akcija mog oslobadanja i prebacivanja za Srbiju. Naravno, to znam sada, kada rekapituliram sve dogadaje, a susret o kojem elim da govorim izgledao mi je tog dana potpuno beznaajan, kao i mnogi pre njega tih godina. Dakle, ula sam zvono na vratima i lenjo sam se odetala da vidim ta straar hoce. Medutim, na vratima je stajao ovek pedeset i nekoj godini ivota, visok, pravilnih crta lica, sa tom prosedom kosom i jakim obrvama. Imao je prodorno plave oi i videlo se da ne pripada sredini u kojoj se nalazi. Nije Turin. Gledao je zabezeknuto u mene tako da sam se gotovo uplaila. Izgledao je kao da vidi neljudsko bie. U trenutku sam ocenila da to ne proistie iz odnosa mukarac zena. Ne, neto drugo je bilo u pitanju i to sam saznala kasnije. Kada se pribrao, rekao mi je samo da dolazi u ime Ismaila koji je poruio da sutra ujutru budem u njegovom kabitu. Poklonio se i krenuo unatrake i dalje zapanjeno gledajui u mene. Zatvorila sam vrata, razmiljajui ta je to meni kod nepoznatog oveka ostavilo takav utisak. Otila u kupatilo da se pogledam u ogledalo. Nita na mom nije moglo biti predmet onakvog udenja. Slegla sam ramenima i uzela da prelistavam neki modni magazin. Opet se culo zvono na vratima. Sada je sigurno straar, pomislila . Ne, opet je bio onaj ovek, ali sada neto pribraniji. Delovao je, ipak, kao uznemirena osoba, koja kontrolie je u kojem se nalazi svetu. - Izvinite to vas uznemiravam, molio bih samo da mi kaete kako se zovete i gde ste rodeni - rekao je na relativno dobrom engleskom jeziku. Nita mi nije bilo jasno i zato sam izbegla odgovor. Rekla sam da je to nevano, da sam u Istanbulu pod drugim imenom, a to se tie mog porekla uputila sam ga na Ismara. U stvari plaila sam se da nije neka provokacija, neto to moe da mi donese nevolje. On je i dalje gledao u mene, onda se naglo okrenuo i otiao. Sada sam ve bila uznemirena i ja. Mora da postoji razlog zbog kojeg taj ovek reauguje na nain koji nije uobiajen na ovakvom mestu. Oseala sam u vazduhu da e se neto desiti, neka velika promena. Zatvorila sam vrata i ostala oslukujui korake u hodniku. Uinilo mi se da je onaj gospodin s plavim oima ostao u hodniku da potiho razgovara sa straarom. Dugo nisam mogla da zaspim. Pojava oveka koji je u meni video neto o emu nije eleo da pria ostavila je dubok trag. Prelistavala sam po glavi prole godine, ukljuujui i ivot u Beogradu. ovek mi je bio poznat, ali nikako nisam uspevala da ga smestim u neku situaciju. Nije mi polazilo za rukom da utvrdim da li mi je to lice zaista poznato ili je sve bila moja fikcija. Medutim, jedna injenica bila je neoboriva, ovek nije bio Turin. Dakle, bio je stranac i to je ono to me je tera na dalje razmiljanje. Negde oko jedan sat posle ponoi opet sam ula glasove i korake u hodniku, oekivala sam da neko pozvoni na vrata moje sobe, ali nita se nije dogadjalo. Napolju je poela prava letnja oluja. Munje su parale nebo, kia je padala u talasima, zasipajui prozor. Stajala sam sa strane i gledala Istanbul. Grad je tonuo u san, svetlost je igrala neku udnu igru sa kinim kapima. Ranije, kad sam bila dete, plaila sam se grmljavine i uvek u takvim sluajevima beala bih majci u krilo. Seala sarn se tada kad je, pre petnestak godina, moj ale otiao na kratko do kumova na Karaburmi, a u meduvremenu poela je prava oluja i prolom oblaka. Mene je ostavio kod kue samu, keva i brat bili su kod bake na selu, i kada je oluja poela, toliko sam uspaniila da je pravo udo kako taj sluaj nije ostavio na mene trajne posledice. Nali su me sklupanu na krevetu kako jecam. Dugo su brinuli hou li uopte ostati zdrava, poto je lekar, neki ika Mile, vrteo glavom, ponavljajui da je velika glupost ostavljati decu samu u stanu. Te noi u Istanbulu, nad kojim se prolomilo nebo, a munje no pretvorile u dan, ja sam savreno mirno stajala pored prozora. Ono to se dogodilo od te grmljavine i mog detinjeg straha do dolaska u Istnbul promenilo je sve u meni. Zivot me proveo stazama velikih neugodnosti, ali stazama na kojima se odrasta preko noi.

Probudilo me zvono na vratima. Bilo je ve devet sati. Straar je pitao elim li doruak, to sam odbila. Nisam bila gladna. Opomenuo me da se spremim, poto Ismar hoe da me vidi. Znala sam za taj poziv jo sino, saoptio mi ga je , onaj nepoznati ovek njegov emisar, straar, ta li je. Ismara sam zatekla za radnim stolom kabineta. Delovao je hladno, kao i predhodnog dana. Ponudivi mi da sednem, otvorio je drvenu kutiju sa tompusima i zapalio jedan. - Nisam najzadovoljniji tvojim ponaanjem u Ankari - rekao je gledajui me u oi. - ta sam uradila suprotno od onoga to ste mi rekli da radim - upitala sam ga, munjevito vraajui kroz glavu dogadjaje iz apartmana u jednom od hotela Ankare. - Neto sam video, a neto sam uo i to to su mi rekli i moji poslovni partneri ne ide tebi u prilog. Mene ne interesuje sta ti, devojko, misli o sebi i ta si bila u Beogradu, a ta u Dubaiju. Ovde si na raspolaganju i mora se ponaati u skladu sa mojm eljama i osetanjima. Videla si, pretpostavljam devojke koje su nas saekale u Ankari. One su profesionalke. - Biu za tvoj ukus moda previe indiskretan i grub te su profesionalne kurve, a ti se od njih razlikuje samo u to to jedino ja raspolaem tvojim telom i to sam uzeo sebi za volju da spava jedino sa mnom. Drugo je dozvoljeno, naravno, kada ja odredim. - ta onda nije bilo u redu u Ankari - upitala sam. - ta je to nevano, posao je sklopljen, one tri devojke su obavile svoj zadatak sjajno, ti si malo zakazala i to nije imalo negativne posledice za mene i moj biznis. Zaboravim ta je bilo. Zvao sam te samo da ti jo jednom skrenem paznju da bez ustezanja izvrava moja naredenja - rekao je Ismar i povukao dim iz tompusa. Ja sam gledala u pod. Svaka re, svaka odbrana i pokuaj da neto objasnim. imala bi suprotan efekat, znala sam i zato od mene nije ni uo re. - Jo neto. Za dva dana idem da posetim jednog mog starog prijatelja. On ivi na pedesetak kilometara iznad grada. Spremi se da ide sa mnom. Od mojih ljudi e uti tano vreme polaska rekao je vie onako uzgred Ismar diui se sa fotelje, to je bio znak da je razgovor zavren. - Kada ete mi dozvoliti da se javim roditeljima Beograd? - iznenada sam presekla tiinu, koja je nastala posle okonanja razgovora. - Ne seam se da sam ti tako neto obeao - kazao je Ismar. - Niste, ali ste rekli da ete razmisliti o tome - bila sam uporna. - Devojko, nemoj da postavlja suvina pitanja i kad pitam ja oekujem odgovor koji mi nee pokvariti raspolozenje. Da li sam jasan - izgovorio je Ismar. - Znam, ali ja elim da se javim mojima, da vidim jesu li ivi, da oni znaju da sam ja iva i... U tom trenutku sevnula je njegova ruka i ja sam dobila strahovit amar, koji me bacio nazad u fotelju. On je stajao iznad mene, kao razjareni bik. Povukao me za kosu, i jo jednom udario. Ponovo sam pala. Oseala sam sopstvenu krv u ustima. Ismar je vikao neto na turskon. Uskoro su u sobu ula dvojica momaka iz sobe za njegovu strau, uzeli me pod ruke i izveli me iz Ismarovog kabineta. U jednom malom toaletu u hodniku oprala sam krv sa lica. Usnica mi je bila raseena sa unutranje strane. Nije bilo strano, ali je pomalo krvarila. Uzimala sam hladnu vodu i zadravala je kratko u ustima i tako nekoliko minuta. Krv je stala i krenula sam sa straarima prema malom liftu koji se sputao do izlaza na drugoj strani zgrade. - Jedan od straara u kolima rekao mi je da ne zna ta se dogodilo u kabinetu njegovog efa, ali zna da tako prolaze oni koji se suprostavljaju Ismaru. - Nemojte vie da radite takve gluposti - kazao mi je sa prizvukom dobre namere u glasu. Iz malog friidera u garsonjeri izvadila sam nekoliko kockica leda i tako pokuala da zaustavim otok na licu. Sledee noi nekoliko puta me je probudio bol, kada bih u snu legla na onu stranu koja je udarena. Ujutru pred ogledalom videla sam i mali podliv ispod oka, te crvenilo izmedu nosa i obraza. Seam se da sam dugo plakala, nemona da pomognem sama sebi, a isto tako nemona da bilo ta promenim. Sve se oko mene ruilo. Prvi put me naputala nada ipoela sam najozbiljnije da razmiljam o samoubistvu. Legla sam na krevet i onako poraen i prazna, ne verujui u budunost, poela sam da smiljam kako da prekratim muke, kako da se ubijem. Pado mi je na pamet skok sa dvanaestog sprata, ali prozor je bio hermetiki zatvoren - sve vazduh je dolazio kroz rashladni uredaj. Druga pomisao odnosila se na struju. Bilo je dovoljno da uhvatim neku golu icu i sve bi se zavrilo u trenu.

Imala sam i mogunost da prereem vene, poto je u maloj ajnoj kuhinji bio i jedan mali no, ostavljen sa ciljem da mi bude pri ruci za voe: jabuke, kruke, ananas... Nikada pre toga nisam razmiljala o snazi koja je potrebna da se ovek ubije. Sada, suoena sa ivotom koji to nije, divila sam , se onima koji su imali snage za tako neto. Sama pomisao, da uzmem no i prereem vene na sopstvenim rukama, bila je strana. Nisam imala snage za takav in. Ono sa strujom bilo je, inilo mi se, lake i bre. Iz tih crnih misli prenuo me je zvuk zvona na vratima. Bio je to straar. Delovao je Ijubazno, pitao je da li mi treba kakvih lekova, tableta, zavoja, bilo ta, poto je video, kada sam prolazila pored njega, da sam povredena. - Ne, uredu je, mnogo vam hvala - kazala sam i ponovo zakljuala vrata. Zaudo, posle toga nisam razmiljala o samoubistvu. Dan je proticao sporo. Pokuala sam malo da vebam, tek da ostanem u fizikoj kondiciji, ali su mi pokreti gornjeg dela tela izazvali bol i prekinula sam. Dolo je vreme i za najavljeni put izvan grada. Ismarov voza doao je po mene negde oko deset sati pre podne krenuli .smo. Njegov ef pridruio nam se negde u centru grada. Seo je pored mene na zadnje sedite na kojem je, do njegovog pojavljivanja, bio jedan od njegovih telohranitelja. Plaio se da me ostavi samu, pa je preao da mi pravi drutvo. U stvari, mislili su da u, posle onih amara u kabine pokuati da pobegnem. Vonja je trajala vie od sat vremena, dugo nam je trebalo da se izvuemo iz gradske vreve i guve. Skrenuli smo glavnog puta, a nakon desetak minuta vonje odvojili smo s sa tog puta uskim, ali asfaltiranim drumom proli kroz jed umu, ne duu od kilometar, da bismo se zaustavili pored jedne kue, odmaknute od toga puta jedno pedesetak metara. Ismarov mercedes je bio u velikom neskladu sa prostorom u kojem smo e nali - kua sklona ruenju, sa zidovima koji nisu bili kreeni od nastanka kue, ograde nije bilo, a ne seam se da li je taj kuerak imao struju. Doek nas je pas boje pepela i zaudo nije lajao. Samo je njukao oko naih nogu. Jedan od straara uao je u kuu, dok st svi mi ostali napolju. Posle minut dva pojavio se na vratima i dao nam znak da udemo. Ja sam ila iza Ismara, a ispred onog drugog straara. im smo kroili u prvu prostoriju osetio se ustajali vazdul zaputenost u kojoj je bila kua. Iz te male prostorije ulismo u jednu veu, u kojoj je bilo neto nalik na regal, pe, drva i krevet. Na krevetu je sedeo ovek iju je ivotnu dob bilo teko odrediti. Verujem da je imao vie od osamdeset, godina. Videlo se da se on i Ismar dobro poznaju, srdano su se pozdravili, a onda je, pokazujui na mene, Ismar nesto rekao tom starcu. Ovaj mi je pruio ruku, poklonio se i nesto promrmljao. Gledao me je u oi i taj pogled nikada necu zaboraviti. Nisam mogla da ga izdrim ni pet sekundi. To je bilo strano, imala sam oseaj da me njegove oi probijaju, kao skener. Seli smo na nekakvu drvenu klupu preko koje ja starac prebacio nekakvu krpu. Poeli su, on i Ismar, razgovor, na turskom, razume se. Ja sam se pretvarala da me interesuje i gledala sam as u jednog, as u drugog. U stvari, interesovalo me, ali nisam smela ni da pomislim da neto pitam. Starac je bio pojava koja se ne vidja esto a jo tee zaboravlja. Imao je za svoje godine dosta kose i ten slian svakom Arapinu. U jednom trenutku, Ismar se okrenuo prema meni i rekao: - Ahmed je moj dugogodinji prijatelj. Bio je prijatelj mog pokojnog oca i cele porodice. iveo je u Istanbulu, ali se ovde preselio jo ezdesetih godina i sada ivi sam. On je vidovit ovek i ja povremeno dolazim kod njega, donosim mu hranu i odeu, a on mi kae kakva me sudbina eka. Uvek pogada. Samo sam klimnula glavom, a ono to sam ula pojaalo je moje interesovanje za starca. Razgovor, odnosno poseta, trajala je oko sat vremena. Starac nas je ispratio do kola i pre nego to smo uli unutra, gledajui u mene. Ismar je samo odmahnuo rukom, vidno nezadovoljan izgleda onim to je uo od svog domaina. Nekoliko stotina metara poto smo krenuli Ismar mi je arekao da e prema predvidanjima starca, te godine imati veliki finansijiski gubitak. Videlo se da mu nije svejedno to je to uo. Bilo je oito da veruje tom oveku. - Da, rekao je i neto i za tebe. Najpre sam outala, a onda se odvaila da upitam: - Mogu li da znam ta je rekao? - Rekao je da nee jo. dugo ostati ovde gde si sada, a e relativno brzo videti osobe koje voli i sanja.

Bila sam okirana. Dolo mi je da vritim od zadovoljstva, mada se nita nije dogodilo, osim to je eto jedan starac, pustinjak, rekao da u uskoro videti svoje roditelje, da cu stii kui. Tekom mukom sam se suzdrala da ne napravim neku glupost neki gest koji bi otkrio naglu promenu raspoloenja. Moda me Ismar i isprobava na taj nain. Neka, neka je i to, ali bar na as vratila mi se nada da moe i biti bolje. I dalje sam gledala kroz prozor. Vozili smo se jo uvek sporednim putem i tako je automobil dobio ubrzanje, poeo je da plee po putu i onda smo osetili snaan udarac od kojeg sam poletela napred i udarila glavom u sedite ispred mene. Ismar je takode pao, a ja sam, diui glavu, videla da je staklo ispred vozaa otilo u paramparad. Ismar je stenjao, drei se za glavu. U tom asu otvorila su se moja vrata i straar sa prvog sedita, koji se drao za usta, uhvatio me za ruku i izveo napolje. Tada sam videla da smo se zabili pod jedan kamion. U blizini je bio restoran, radilo se o mestu spajanja glavnog i sporednog puta, na voza je bi nepaljiv i dolo je do nesree. Oprali smo Ismara, kojem je iz usta izlazila krv Kasnije se ispostavilo da nije bilo nita u smislu tee povrede. Naalost, govorila sam u sebi. Mobilnim telefonom Ismar je pozvao druga kola i ubrzo smo napustili mesto nesree, ne ekajui policiju. Ostao je samo voza, bez obzira na laku povredu glave, mislim da je bilo u pitanju oko. Ismar je bio strano Ijut na njega, nije ga tukao, ali ja sam oekivala da e ga svakog trenutka udariti akom. U Istanbulu smo se razili svako na svoju stranu. Posle tuiranja u garsonjeri legla sam da se odmorim i tada se oglasilo zvono na vratima. Otvorila sam i zapanjila se - na vratima je opet bio onaj ovek sa plavim oima. Zatraio je da udje. Seo je na fotelju, a ja na dvosed. Opet je imao onaj zauden pogled, ali sada sa primesama zadovoljstva to me vidi. - Doneo sam vam sveeg voa i nekoliko knjiga koje bi vas mogle interesovati. Ostala sam kao prikovana za fotelju zanemela od iznenadenja. ovek je to izgovorio na istim srpskom jeziku. Sada sam ja vec, njega gledala izbezumljena: - Ko ste vi? - jedva sam izustila. - Zovem se Safet, roden sam pre pedeset etiri godine u Srbiji. Poreklo vuem iz Sandaka. Moja rodena sestra udata je za Ismara, dakle, to bi se po naki reklo, on mi je zet. A sada u ti ispriati zatosam ustvari doao do tebe, dete. Sedela sam i gledala u Safeta. Strah je lagano klizio niz mene i nije se vraao. Oputala sam se pred ovekom koji je govorio mojim jezikom, koji je pokazivao razumevanje za mene, koji, bilo je oigledno, ili ima potrebu da neto kae ili igra neku igru. Ovo drugo mi se uinilo daleko i nisam elela da tu pretpostavku prihvatim. Uostalom, zato da i rneni jednom ne krene, moda je ovo ansa, ona presudna, moda , u uskoro kui - razmiljala sam. - Ne mogu da objasnim zato sam od prvog trenutka njegove prie poverovala u svaku re. Sluala sam otvorenih usta, gotovo bez prekidanja, a on je priao. - Kao to sam ti rekao, roden sam pre 54 godine u Sandaku, tanije u Novom Pazaru. Nije to bila velika porodica, za one uslove ak mala, poto je tada, a ujem i danas, bilo normalno u tom kraju da muslimanske porodice imaju po estoro dece, pa i vie. Moj otac je nastavio porodinu tradiciju, bavio se nekim zanatom koji nije bio posebno profitabilan. Vremena su bila takva, socijalistiko drutvo nije dozvoljavalo razvoj privatne inicijative, a on je imao potrebu da se dokazuje, da stvara. Otac mi je bio sandaki musliman, vukao je lozu od jedne crnogorske pravoslavne porodice, a majka mi je bila Turkinja. Safet je priao polako, polutiho, tonom koji je obavezivao sluanje. Vezivala sam se za priu sve jae. - Jednoga dana - nastavio je Safet - otac nas je skupio u sobu i zakljuao vrata. Nije dugo govorio. Saznali smo da naputamo Pazar i da se selimo u Tursku. Plan je bio da najpre ode majka i da izvidi mogunost za posao kod nekih njenih rodaka, a da posle krenemo svi za njom. Tako je i bilo. Uskoro smo svi, tih pedesetih godina, doli u Tursku. Cela porodica. ivelo se teko, bilo je za hranu i odeu i nita vie od toga. Svi smo radili, otac, majka, sestra i ja. Onda smo poeli da oseamo rezultate oeve sposobnosti. Kao da je eleo da nas ubedi to pre i to snanije u ispravnost odluke da se iselimo iz Srbije i Jugoslavije, u njegove prie kako e za sve nas ivot u Turskoj biti lepi. Ja sam zavrio ovde i nekakve kole, ali od toga nisam iveo, bavili smo se pekarskim zanatom i drali malu prodavnicu sa voem i povrem. Ilo nam je dobro. Zamomio sam se i poeo da gledam devojke - priao je Safet sa malim pauzama u kojima je povlaio dimove, strasno puei. Kada sam imao dvadeset i neku godinu upoznao sam svoju sadanju suprugu Zinaidu, takode poreklom iz Srbije. Njeni su se u Tursku doselili iz Kosovske Mitrovice, mada su pre toga iveli u Prizrenu.

Bila je izuzetno lepa, a i sada se vide ostaci te lepote, medutim slomila nas je velika tragedija i tu lei odgovor na pitanje zato sam onako sa udenjem gledao u tebe kada sam te prvi put video. Sigurno si mislila, dete moje, da sam neki manijak ili nenormalan ovek. Ne, ja sam se sledio kada sam te prvi put video, jer ti neverovatno lii na moju kerku Selmu, moju pokojnu kerku koja je izgubila ivot pre pet godina. Na torn mestu Safet je prekinuo priu. Oi su mu se napunile suzama i nije bio u stanju da prevali re preko usta. Gledao je u stranu, izvukao maramicu iz sakoa, obrisao suze i dalje utao. - Oprosti mi dete - rekao je i nastavio. - Imala je osamnaest godina i bila je prava lepotica. Nema onoga ko se za njom nije okrenuo. Vitka, visoka, lepa, plava kosa i plave oi, tvoja slika i prilika. ak je nekako izgledala kao ti. I onda se dogodilo ono o emu nismo sanjali, ono sto smo mislili da se dogadja drugima, onima koji nemaju sree, a dogodilo se menii i mojoj porodici. Selma je izgubila ivot u saobraajnoj nesrei sa jo dvoje mladih ljudi. Jurili su kolima kao da niko drugi na putu ne sedi za volanom i njen momak, a tek kasnije smo saznali da je imala momka, izgubio je kontrolu nad kolima. Sve je bilo gotovo u jednoj sekundi. Mislio sam da neu preboleti taj trenutak, da u umreti od tuge. Imam jo dvoje dece, volim ih vie od ivota, oi bih dao za njih, ali Selma je za mene bila neto posebno. To je razlog to sam bio moda i neugodan u nastupu prema tebi. Neodoljivo si me podsetila na kerku i zato sam ovde, zato elim da ti pomognem, i pored toga to takva aktivnost moe da me skupo kota. Rekao sam ti, Ismar je oenio moju sestru, ali to nije kao kod vas u Srbiji, ovde u Turskoj ena je neto drugo. Nije na eni da pita, da naruuje, da bude ravnopravni lan. Ja znam da Ismar prema mojoj sestri postupa nekorektno, ali to je ovde sasvim normalno. To su ostaci bive Turske, onoga vremena kada se zivelo izvan okvira sadanje civilizacije. Znam za sve njegove, izlete izvan braka, za njegove ljubavnice i tako sam saznao da je naao jednu izuzetno lepu Srpkinju. im sam uo doao sam da te vidim, naao sam razlog da dodem i tad smo se videli prvi put. Interesovalo me je, poto sam mislio da si dola direktno iz Srbije, ali sam u meduvremenu saznao za tvoju sudbinu. Uspeo sam da se detaljno informiem i tako sam doao podataka vezanih za tvoj boravak u Dubaiju. Veoma mi zao to se to dogodilo. U ovom delu sveta vae druga pravila a ti si mlada i naivna i nisi to znala. Moja je velika elja ti pomognem da pobegne iz Istanbula, da ode svojoj porodici. To sam odluio onoga asa kada sam te prvi put video. Kada sam se sputao liftom, rekao sam sebi - Safete, ovo e izvui odavde, pa koliko te god kotalo. Nemojte se ljutiti, ali ja jo uvek zadravam pravo da sumljam u vae dobre namere. Mnogo toga runoga dogodilo se poslednjih godina i sumnjam u sve. Plaim se da ovo nije igra - rekla sam Safetu. - Ni govora, dete drago. Ako hoe, rnogu da ti se zaku nem u moju pokojnu Selmu. Tvoje pojavljivanje me je trglo iz snova. Od Selmine smrti ivim drugim ivotom, ivim u strahu da mi se ostaloj deci ne desi neto i da im obezbedim egzistenciju. Zato sam ostavio ranije poslove i sada, ve dve godine radim kod Ismara. Imam status njegovog zamenika za odredene grane posla. Svata on radi, bavi se i dozvoljenom i nedozvoljenom trgovinom, ali ja pokuavam da se u svemu tom drin po strani. U glavnom mu pomaem organizaciono. Kada sam tebe video, kao da sam se vratio pet godina u prolost. Bie mi najvee zadovoljstvo da ti pomognem i zato sam doao. - ta mislite da se moe uiniti? - pitala sam Safeta. - Razmiljao sam. Moda bi bilo dobro za poetak da izmislimo neku bolest i da te hitno prebacimo u bolnicu. Moda odglumi nesvesticu, da kae kako si dobila iznenadnu glavobolju, koju nisi u stanju da trpi i slino. Tako emo otvoriti proces koji ete u Ismarovim projektima staviti u drugi ili trei plan. Nee te mnogo kotati, a to e nam dati vremena da smiljamo ili realizujerno bekstvo odgovorio je. Razgovarali smo jo sat vremena. O svemu, o mom ivotu o Srbiji, nainu ivota u Turskoj, njegovoj porodici...

Dogovori smo se da po njegovom izlasku, najvie za dva sata, pozovem straara i zatraim intervenciju hitne medicinske pomoi. Tako je i bilo. Kada sam zazvonila, pojavio se straar iz hodnika i ja sam mu rekla da mi se vrti u glavi, da jedva stojim na nogama, a onda se pred njim sruila na patos. Zatvorila sam oi glumila da sam u nesvesti. On me je prskao vodom, lagano pljuskao po obrazima, a kada je video da ne otvaram oi, izjurio je na hodnik i telefonom stupio u kontakt sa nekim. Za samo desetak minuta dola su kola hitne pomoi. Prebacilu su me nekakvu ambulantu, gde sam, kao, dola sebi. Jedan od lekara pitao me je ta se dogodilo, a ja sam rekla da sam iznenada dobila vrtoglavicu, da sam nekoliko puta gubila svest i da u jednom trenutku vie nisam znala ta se dogada. Tako sam se, rekla sam, probudila u bolnici. Taj lekar me je jo neko vreme posmatrao, gledao mi je u oi, merio puls, beleio neto i nakraju rekao mojim straarima, onima koji su me dovezli da me vrate nazad. Meni je na engleskom dao do znaja da ne izlazim napolje, da budemu zarnraenoj prostoriji i da uzimam to vie tenosti i voa. Ja sam samo klimnula glavom i na kraju ga zamolila da isto to kae straarima. On je rekao da je i to sredeno. Sledeih nekoliko dana provela sam u sobi, a onda doao jedan straar i rekao mi da se spremim; poto Ismar eli da me vidi. Ismara sam zatekla u njgovom kabinetu, neto je prevrtao po svom radnom stolu. Kada sam ula samo mi je rukom pokazao da sednem i dalje traei po fiokama. Plaila sam se da je neto u vezi Safeta, da je Ismar saznao za na razgovor, a pomislila sam i to da moda Safet nije sjajno odigrao svoju rolu, samo da me navue na tanak led, da ispita jesam li lojalna novom gospodaru ili nisam. Dva-tri minuta utanja prekinuta su Ismarovim pitanjem koje sam jedva ula, tako je bio tih. - ta se to sa tobom dogada? Cujem da si bila bolesna i da su te vozili hitno kod lekara. - Imala sam nesvesticu, skoro sat vremena. Ne znam o , emu se radi - odgovorila sam. - Da li si ranije imala tako neto, dok si bila u Dubaiju? E- nastavio je ispitivanje Turin. - Samo jedanput, ali to je trajalo nekoliko minuta - slagala sam u elji da svojoj "bolesti" uvrstim autentinost. - Sutra u poslati moga lekara da te detaljno pregleda. Moda je neto opasno, neto to moe da se otvoreno pokae tek kroz nekoliko meseci ili godina. U tom trenutku jedan od Ismarovih Ijudi, iz njegove telesne zatite, uao je u kabinet, i to bez kucanja, bez najave, sto se nikada nije dogadalo. Brzo je priao njegovom stolu, krenuo meni leda i neto priao, pokazujui rukama prema vratima. Ismar se brzo podigao iz fotelje i obojica su krenula ka vratima. Kao nekom nevidljivom rukom vodjena i ja sam se podigla da vidim o emu se radi. Oni vie nisu obraali panju na mene. Kroz otvorena vrata videla sam da je ona soba, u kojoj su gosti ekali da ih Ismar primi i gde sam ja, prvi put kada sam dola kod njega, provela gotovo pola sata, puna policajaca. Dvojica Ismarovih momaka stajala su prislonjena uza zid rairenih nogu i jedan od policajaca ih je pretresao. Onaj to je uao u Ismarov kabinet dobio je izgleda naredenje da podigne ruke uvis i ve u sledeem trenutku videla sam da mu oduzimaju revolver. Ismar je stajao ispred vrata svoga kabineta, nemoan da bilo ta uini. Jedan od policajaca priao je meni i zatraio da se odmaknem prema stolu, posle ega je pregledao kabinet. Dosta povrno, ali verujem da i nije imao ta da nade. ovek za kojeg se moglo rei da je bio ef te grupe razgovarao je sa Ismarom i to prilino otro. Ismar je samo irio ruke. Posle kraeg vremena naredeno nam je da svi, u pratnji policije, sidemo u prizemlje. Kada smo se nali u jednoj sobi, u visini ulice, ja sam upitala, na engleskom naravno, govori li neko od policajaca engleski. Jedan je odmah okrenuo glavu, ali nita nije rekao. Njegov ef je, bilo je oigledno, razumeo ta sam rekla, ali je samo mahnuo rukom, to je trebalo da znai da zautim. Ubrzo je do ulaza stigao jedan veliki kombi u koji smo svi uli i posle desetak minuta bili smo u policijskoj stanici. Ne znam ta se tamo dogadalo, poto je komunikacija bila na turskom jeziku, ali Ismar je dobio pravo da telefonira to nas je, pretpostavljam, izvuklo. Uskoro je stigao njegov mecedes, koji nas je vratio nazad u zgradu. U stvari, mene su prebacili u moju garsonjeru.

Kasnije sam od Safeta ula da je ta "poseta" bila povezana sa jednom anonimnom prijavom o navodno veoj koliini droge koja se, prema toj prijavi, nalazila u sobi Ismarove sekretarice. Nisu nita nali. Ismar je povukao neke svoje veze, verujem da je dao i novac, tako da srno brzo izali na slobodu. Sutradan je Safet ponovo doao u moju garsonjeru. Rekao mi je da je nagovorio Ismara da mu da odreene ruke grupu poslova vezanih za Istanbul, to je znailo da Ismar moe otii nekoliko dana na planirano putovanje. Priao sam mojoj eni za tebe, rekao sam joj da se kod Ismara zaposlila jedna devojka koja neodoljivo podsea na nau Selmu. Iskren da budem, nije ni elela da slua, a rekla je da ne bi podnela da se susretne sa tobom, ako toliko podsea na nau Selmu. No, dobro. Ovo ti priam uzgred. Ono glavno vezano je za nae planove. Ismar je otiao na put i ovo je dobra prilika da neto pripremimo. Ja imam neke ideje, ali najbolje bi bilo da ih oboje pretresemo, da vidimo koliko u sve to moe da se uklopi. - Pravo da vam kaem, Safete, mene je pomalo strah od pokuaja bekstva. Ismar mi je, prilikom prvog susreta, rekao da u, ako tako neto pokuam, biti sigurno kanjena. Spominjao mi je ak i mogunost prodaje nekom seljaku kojem u biti obavezna da radam decu a, i to je kazao, moe se desiti da me u Istanbulu, za vreme pokuaj bekstva, uhvate i prodaju kao belo roblje. - To je sve mogue, ali samo ako se odlui na bekstvo bez iije pomoi. Rekao sam ti, ja sam odluio, bez obzira na posledice, i to se toga tie nemoj da brine. Sve je u mojim rukama, tvoje je samo da se odlui. - Znai li to da e taj pokuaj biti ovih dana - pitala sam safeta. - Ne, ni govora. Od danas samo poinjemo da radimo na planu. On mora da bude savreno pripremljen sa najmanjim stepenom rizika i, kada to postignemo, kreemo u akciju, a sve to nije mogue za nekoliko dana. Zato te molim da se strpi - odgovorio je Safet i na polasku upitao elim li neto da mi donese. - Molila bih da mi omoguite da stupim u telefonsku vezu sa mojima u Beogradu, samo da im ujem glas, da oni mene uju. Nita vie mi nije potrebno. Safet je zastao na vratima izmedu moje male sobice i hodnika, koji vodi od izlaznih vrata. Razmiljao je, gledajui koliko trenutaka u pod, a onda klimnuo glavom. - Reiemo to. Moda ve sutra. Doneu telefon, budi bez brige, samo e morati da bude tiha da te ovaj u hodniku ne uje. Vratila sam se, legla na krevet i poela da udaram nogama od sree. Nita se nije jo dogodilo, ali moj ivot je u tim trenucima dobio novi smiso. Nisam znala kako u od uzbudenja da doekam novi dan. Sat ili dva nakon to je Safet napustio moju sobu ulo se zvono na vratima. Nisam, da budem iskrena, ni pretpostavljala ko moe da bude, mislila sam na poslednji razgovor sa Safetom, sanjala sam o Beogradu i telefonskom razgovoru sa roditeljima, koji mi je ovek iz Sandaka obeao. Otvorila sam vrata i ostala ukopana. Ispred mene je bila grupa policajaca, dvojica pred samim vratima, a jo pet-est uokolo. Onaj najblii progovorio je na turskom, ali kada sam slegla ramenima, elei na taj nain kako nita ne razumem, on je uspeo da neto procedi na engleskom. Razumela sam da su doli u nameri da pregledaju moj stan. Imali su i neki papir koji je, verovatno, predstavljao dozvolu za petres. Pomakla sam se u stranu, drei bespomono papir koji su mi dali. Trojica policajaca stajala su u hodniku, jedan na ulaznim vratima, dok su ostali uli u sobu. Poeli su, prilino paljivo, da trae neto, a kada je, posle grubog pretresa poela faza zavirivanja u knjige, u moj pribor za linu higijenu, pretresanje odee, bilo mi je jasno da trae drogu. Sve to je trajalo oko 45 minuta. Ja sam samo utala i povremeno se pomicala u stranu, ostavljajui im prostora za pretres. Onaj policajac koji je razgovarao samnom sve drao je ruke na ledima i gledao ta ostali rade. Davao je povremeno neka upustva, ali nije nita sam preduzimao. Videlo se da nisu nita nali njihov ef dao je znak ostalima da napuste garsonjeru. Ostali smo smo nas dvoje u sobi. - Molim vas da mi pokaete svoj paso - rekao mi je. Uzela sam paso sa jedne od polica i pruila mu, sva u strahu da me ne upita neto o vedskoj, "mojoj rodnoj grudi", poto je u pasou pisalo da sam vedanka, da se zovem Brigit Johanson, sa Malmeom kao mestom rodenja. On je dugo prelistavo paso, zapisivao neto i, na kraju, pruajui mi ga nazad upitao kako to da sam se zadrala ba u Turskoj.

Drugim reima, interesovalo ga je ta ja radim u njegovoj zemlji, poto je u pasou pisalo da sam student. Poela sam priu o nekom studijskom putovanju, upoznavanju zemalja sa islarnom kao dominantnom religijom, kako ja to spremam gradu za diplomski i jo neke gluposti, kojih se vie i ne seam. Da je, kojim sluajem, zatraio samo jedan papiri, kao rezultat tih mojih istraivanja, verujem da bih podigla ruke i rekla da laem. Naravno, nekoliko puta mi je na pamet pala misao da mu sve ispriam, potraim pomo, da kaem kako sam samo roba u rukama jednog bogataa, da sam u stvari neka vrsta prostitutke, ali sam u startu odbacila taj plan, s obzirom na to da je tako neto bilo krajnje rizino. Ko mi je garantovao da Ismar nema uticaja u policiji, u ostalom, bila sam prisutna kada ga je policija, za vreme moje posete u njegovom kabinetu, privela i pustila posle samo jednog njegovog tefonskog poziva. Moda e mu dojaviti posle sat vremena i posle toga samo bi Bog mogao da mi pomogne. Na izlazu iz garsonjere ef te policijske patrole okrenuo se pitao od koga sam iznajmila garsonjeru. Bilo je to svakako najtee pitanje koje mi je mogao postaviti. Medutim, pre nego sto sam i pokuala da kaem, ula sam glas straara sa hodnika, veka koji, zajedno sa jo trojicom, 2 sata odrava strau pred moje garsonjere. On mu je govorio neto na turskom, ovaj je samo utao i gledao u njega, a onda dao znak rukom ostalima da krenu. Posle nekoliko koraka okrenuo se prema njemu , rekao nekoliko rei, vrtei glavom. Straar je zatvorio vrata za njim. Ja sam i dalje stajala na ulazu u garsonjeru, ni sama ne znajui ta da uradim. Onaj tip iz hodnika bio je bled kao krpa. Samo je otpuhivao, dajui mi znak rukom da udem u sobu. Samo to sam zakljuala vrata ula sam njegov glas. Telefonirao je nekome. Najverovatnije Ismaru. Cele noi oka nisam sklopila. Brzo sam zaboravila policiju i opet se prepustila slatkim snovima, vezanim za sutranji dan i obeani razgovor sa Beogradom. Leala bih pola sata ili sat, onda odlazila do prozora i tamo stajala dugo, dugo gledajui Istanbul koji je spavao. Vraala sam se u krevet i opet bezuspeno pokuavala da zaspim. Pogledala sam na sat. Bilo je etiri ujtro. Grad se budio tu pred mojim oima. Ogroman grad o kome sam samo slusala, zamiljajui ga kao neto daleko, orijentalno, tako razliito od mene. Odozgo sa dvanaestog sprata videlo se da na ulice izlazi sve vie automobila. Dan je lagano smenjivao no, a ja naslonjena na zid pored prozora vraala sam se u ivot. Kao da sam slutila detalje koji e se odigrati toga dana poela sam, prvi put za etiri godine, da razmiljam kako ce me primiti kada dodem u Beograd. Hej, kada dodem u Beograd. Nikada pre nisam tako neto ni pomislila. Sanjala sam kevu i aleta, brata edu, uasno jako sam ih elela, ali nikada do tog jutra ni pomislila nisam ta u raditi onoga dana kada se vratim u moj rodni grad. Bila je to velika promena. Doruak je malo kasnio. Videi kako izgledam, odmah sam se naminkala i sredila kao da me eka bal, straar, ne bez duha i smisla za alu, upitao izlazim li moda ne. Nasmejala sam se, odgovorivi da je dananji dan nesto posebno u mom ivotu, jedan datum koji u proslaviti sama sa sobom i da sam se zbog toga naminkala. - Ako postoji razlog da vam estitam, onda pr: moje estitke - rekao je straar i napustio sobu. Naravno, nisam mogla da mu kaem kako je sve sto sam uradila podstaknuto oekivanjem da mi Safet dc telefon preko kojeg u razgovarati sa mojima u Beogr da sam se, iz razloga koje ni sama ne mogu da obja; zbog toga naminkala i obukla. Negde oko ruka doao je Safet. ula sam ga razgovara sa ovekom. u hodniku. To je potrajalo nekoliko, minuta, a onda je pokucao na vrata garsonjere. Iako sam stajala pred vratima, saekala sam nekoliko sekundi i onda otvorila. On je u rukama imao nekakav notes i olovku i zatraio je, tu pred straarom, moje line podatke, i dalje stojei pred vratima. Shvatila sam u trenutku da je to samo deo njegove igre, vodjene kako bi dolazak dobio i javno opravdanje i nekoliko reenica izmenili smo onako stojei. Potom sam ga pozvala da udje unutra. Zakljuala sam vrata. Poslednji pagled po hodniku govorio je da onaj straar, potpuno nezainteresovano, okrenut ledima, stoji u dnu hodnika, gledajui kroz prozor. Zatvorila sam i druga vrata. Safet je iz unutranjeg depa sakoa izvukao mobilni telefon.

Priao je prozoru i ukucao nekoliko brojeva, malo saekao, ponitio poziv, pa opet ukucao brojeve, posle ega mi je pruio aparat i rekao da biram broj svoga stana u Beogradu. Ruke su mi drhtale, ali nekako sam uspela da pritisnem tastere na aparatu. Telefon je zanemeo i krenuli su trenuci dui od venosti. Posle dve-tri sekunde, moda i vie, ula sam da telefon zvoni. Jedanput, dva puta, tri... drhtala sam kao prut. I onda: - Molim... - Mama, jesi li to ti, uje li me, poela sam da viem, nata je Safet prstom pokazivao da budem tia. - Slabo vas ujem, ko je to, halo - dolazilo je sa druge strane ice. - Mama, ja sam, mama da li me uje, ja sam... tvoja... - Ti, ti... ti si... Dete moje, jesi li to ti? - Mama, ja sam, volim te najvie na svetu, poela sam da priam, vie buncajui nego suvislo sastavljajui reenice, dok su mi suze navirale na oi. Odjednom na drugoj strani veze vie nije bilo nikoga, ali zvuk u telefonu bio je takav da se nije moglo zakljuiti da je veza prekinuta. Neto se dogadalo. ula sam glasove koje nisam mogla da razumem, ali neto se dogadalo sa druge strane ice. Osetila sam po zvuku da je slualica pala i da je sada neko ponovo uzima. - Halo, halo, jesi li ti... sunce tatino? - Da, tata, ja sam. Tata, volim te puno i tebe i mamu, edu. Ja sam dobro i nemojte vie da brinete za mene. Kako ste vi, kako je eda, jeste li zdravi, kako ivite...? prosula sam bujicu pitanja, ne ekajui da dobiiem odgovore. - Dobro sam, sada smo dobro. Cetiri godine nismo znali gde si, jesi li iva. Otkuda se javlja? Kada dolazi, reci neto, poeo je sada moj ale da postavlja pitanja. Onda sam.ponovo ula mamu da neto govori. Kasnije, kada sam dola u Beograd, priali su mi da je keva skoro pala u nesvest. Izgubila je na trenutak mo govora, zanemela slualica je pala na pod. - Dete moje, gde se nalazi, kada emo te videti, opet sam ula glas moje majke. - Ne znam, javiu se uskoro. Verujem da emo se za kratko vreme i videti. Tada emo priati o svemu. Reci kako je eda, ta on radi - pitala sam. - On je dobro, radi neto privatno, a veliki deo vremena provodi u potrazi za tobom. Dolazio je do nekih informacija, do tragova koji su navodno vodili do tebe, zvao je ambasade, ali...ma pusti to. Priaj mi neto, ne mogu da verujem da te ujem. Videla sam Safeta da odlazi prema vratima i prisluskuje. Verovatno je uo neto na hodniku ili je to radio iz prevencije. Ja sam i dalje priala sa majkom, uglavnom suvislo, rastrgano, sa reenicama koje nisu imale bog zna kakav smisao. Ali to je bilo najmanje vano. Sve je nevano pred injenicom da razgovaram sa mojim roditeljima, posle etiri godine, da znam da su ivi, da je moj Ceda dobro... Safet se vratio do prozora i prstima mi pokazivao da bi bilo dobro prekinuti vezu. - Mama, uemo se ponovo. Ne mogu da ti dam broj telefona i nije vano zato, ali uemo se opet. Ljubim te i tebe i tatu. Volim vas najvie na svetu. Poljubi mi Cedu. Zdravo mama. - Zdravo dete, i Bogu velikom hvala to si se javila, to si iva - rekla je mama posle ega sam prekinula vezu. Vratila sam aparat polusvesno Safetu, sela na krevet i poela histerino da plaem, da ridam. Nisam mogla da kontroliem emocije. U nekim trenucima hvatala me je euforija, irila sam ruke i smejala se, pa opet plakala. Safet je gledao u mene, sa rukama na licu, oiju punih suza. - Hvala vam, neizmerno vam hvala, Safete. Nemam rei da vam zahvalim za ovo - rekla sam, podigla se i poljubila tog oveka koji mi je omoguio da posle etiri godine ujem one koje najvie volim. On me je oinski milovao po glavi. Prolo je dobrih petnestak minuta dok sam se smirila. Otila sam u kupatilo, da popravim minku, a kada sam se vratila zatekla sam Safeta koji stoji pored prozora i pui. - Jo jednom, hvala vam od srca - rekla sam. - Nita, nita dete. Sada moramo da napravimo plan bekstva. Okvirni plan, a posle emo o detaljima. Bilo bi opasno da to sve radimo u urbi. Ismar nije glup ovek. Vrlo je intelegentan i svaka, pa i najmanja greka moe nas otkriti. Zato e se ponaati prema mojim uputstvima. Pokuau, za poetak, da ti to pre omoguim lekarski pregled i to, ako budem mogao, u klinici ijeg direktora dobro poznajem... - Kada sam poslednji put bila kod Ismara i on mi je spominjao lekarski pregled poto je uo za moje "padanje" u nesvest - upala sam u re Safetu. - Bolje da je tako. Siguran sam da e Ismar i meni rei da treba da ide kod lekara. Verujem da e on predloiti svog linog...

- U pravu ste, rekao je ak da e poslati lekara ovamo u garsonjeru, ali onda se dogodio policijski upad u njegov kabinet, odvedeni smo svi u policijsku stanicu, tako da verujem da se on vie i ne sea ta je rekao - ponovo prekinuvi svog sagovornika. - Budi strpljiva. Ja u izmisliti neto, nekakav razlog, da dodjem veeras ponovo do tebe. U meduvremenu u, popodne, imati jedan poslovni dogovor, tu u blizini, a uu se i sa Ismarom. On nije u Istanbulu, ali smo u vezi - rekao je Safet i uskoro otiao. Pono je bila blizu kada se vratio. Rekao je da u najverovatnije ii kod lekara i to na kliniku koju je spominjao. Navodno, uo se sa Ismarom, rekao mu da je bio kod mene i da ne izgledam dobro, da mi je neophodan lekarski pregled. Dogovorili su se da odem na detaljan pregled. Sutradan, posle doruka, ispred zgrade ekao me je automobil za ijim je volanom sedeo Safet. Najverovatnije da su kola bila njegova, ali na prednjem seditu bio je jo jedan ovek. Iz straarske slube. Sela sam i krenuli smo prema klinici. Ve na ulazu, doekao nas je lekar sa kojim se Safet, bilo je izvesno, zna od ranije. Srdano su se pozdravili i razgovarali nekoliko minuta sa strane. Za to vreme onaj straar je mirno eto po holu bolnice. Onda su mi dali znak.da krenem za njima i uskoro smo se, na drugom spratu, nali u sobi toga lekara: on, Safet i ja. Opet su njih dvojica razgovarali i bilo mi je ao to nita ne razumem, poto je razgovor, u to nije bilo sumnje, bio vezan za mene. - Ostae ovde danas i sutra. Omar je moj veliki prijatelj. Ti si zdrava devojka i nee biti nikakvog detaljnijeg pregleda. Moda e ti samo izvaditi krv, forme radi, a rezultat je ve poznat, je li tako Omere - rekao je Safet na engleskom jeziku, okreui se na kraju prema lekaru. ovaj se skrtenih ruku smeio i gledao u mene. Posle toga Safet je jo neko vreme ostao na klinici. Nosio je nekakve papire po sobama, dok je straar mirno sedeo na hodniku. Na kraju su me ostavili na klinici. Bila sam smetena a u sobi sa jo jednom starijom enom, Turkinjom, to mi je odgovaralo, s obzirom na to da nisam oseala potrebu za razgovorom, posebnv sa nekim nepoznatim. lstoga dana lekar, Safetov prijatelj, doao je kod mene, uzeo osnovne podatke, traio od sestre da mi izmeri temperaturu i pritisak. Posle sam ila da mi vade krv a kada sam, vraajui se u sobu na hodniku, susrela doktora Omara, on je samo klimnuo glavom i apatom mi rekao da e sve biti uredu. Vratila sam se u sobu i legla na krevet. Sestra mi je donela sok i jednu jabuku. Ona ena je nekako udno gledala u mene. Soba u kojoj sam leala bila je opremljena standardno za bolnike uslove. Po odnosu lekara i osoblja prema meni nisam mogla da zakljuim radi li se o privatnoj ili dravnoj bolnici, ali to me pitanje i nije posebno interesovalo. Moj krevet bio je do prozora, a drugi, na kojem je leala Turkinja bio je odvojen od mene dva metra.Od prvog trenutka, kada sam ugledala tu enu, nije mi se dopala. Neto hladno bilo je u njenim oima, a to je pomalo delovalo uznemirujue ni ona u meni, izgleda nije videla nita lepo. Posle odlaska sestre iz sobe proteklo je oko pola sata u tiini. Ja sam pijuckala sok i razgledala neke lokalne novine, obraajui panju na fotografije, poto tekst nisam razumela. ta vi radite u Turskoj - u jednom trenutku zaula sam glas one ene sa drugog kreveta, glas koji me je presekao i viestruko iznenadio. Izgovorila je to na istom engleskom jeziku, tonom koji je, pre bi se reklo, dolazio iz usta nekog policijskog islednika nego od jedne ene u godinama. - Vi govorite engleski - progovorila sam, vie spontano, .tek da neto kaem, nego to me je stvarno interesovalo. - Kao to vidite govorim, zar je to neto udno? - Ne samo pitam, pretpostavljam da ste odavde iz Istanbula - odgovorila sam. - Da, ivim u Istanbulu, a ta je sa vama. Otkud vi u Turskoj?

- Oprostite, kako ste znali da sam stranac? - interesovalo me je. - Devojko, jeste li skoro bili pred ogledalom. ta vi u svom izgledu imate zajedniko sa ovom rasom. Evidentno je da niste iz Turske. Ako ne elite da odgovorite na pitanje, neu insistirati. Pitala sam vas iz prostog razloga da razbijem ovu tiinu- rekla je Turkinja i okrenula glavu na drugu stranu. Oseala sam se pomalo neugodno. Sada je ona opet imala inicijativu i trebalo je mnogo sposobnosti da razgovor podignem na nivo u kojem u ja da kontroliem temu i diktiram tempo. - Oprostite, nisam nameravala da vas uvredim. Ja sam iz vedske. Ovde sam na studijskom putovanju. Prouavam vau zemlju i mogu rei da je vrlo interesantna - pokuavala sam da laem i premestim priu u drugi okvir. - A ta to studirate i gde studirate - upitala je. - Bila sam zateena. U Beogradu nisam nita studirala. Znala sarn naravno fakultete, tu sam mogla da se izvuem, ali nekako mi je bivalo sve neugodnije pred tom enom koja je postavljala pitanja tonom koji je riau komunikaciju pretvarao u odnos profesora i studenta. Oseala sam se inferiornom. Uostalom, trebalo je spomenuti neki fakultet u vedskoj, a ta ja o tome znam. Ko je ta ena? - proletelo mi je kroz glavu. - Studiram sociologiju u Malmeu - rekla sam. - Nisam nikada bila u Malmeu, a ja sam studirala u Parizu i taj grad je zadovoljavao sve moje prohteve, bar u mladosti. Zavrila sam arhitekturu, ali nikada nisam radila ono to sam studirala. Sticaj okolnosti. Posle toga Turkinja je zautala i tiina je trajala nekoliko minuta. Oseala sam da neto moram da kaem, kako bih stvorila utisak da elim razgovor, i da mi nije drago to smo ga zavrili. Plaila sam se da neto ne posumnja. - A jeste li voleli arhitekturu ili ste je upisali po neijem nagovoru ili ne daj boe naredenju prekinula sam utanje, i moje i njeno. - To je, devojko, duga pria, a ne verujem da bi bila interesantna za jednu vedanku. Ostavimo to, nego recite mi kako ste dospeli na ovu kliniku? Ne izgledate mi kao bolesna osoba. Naprotiv, dugo nisam bila u prilici da vidim tako lepu i privlanu enu kao to ste vi - iznenadila me je pomalo svojom reakcijom, Turkinja. - I to je duga pria. U najkraem, osetila sam neku malaksalost, laganu nesvesticu. To me je pratilo nekoliko dana i tako sam dospela ovde - slagala sam u trenu. Ona je posle toga zautala, zatvorivi oi, i meni je izgledalo da je razgovor priveden kraju. Zaspala sam, verujem, iza pola noi. U sobi je svetlo, a san mi je doao na oi tek kada sam bila sigurna da je ona ena sa susednog kreveta ve u dubokom snu. U hodniku su se uli koraci i povremeno glasovi. U bolnici je postajalo sve tie. Probudila sam se samo jednom i to poto sam sanjala, i danas se toga seam, kako me nosi bistra reka ije su obale na mestima gotovo dodirivale drugu, ali matica je bila tako jaka da se ja nikako nisam uspela dokopati obale. Bilo je kovitlaca i virova, pa sam jednom od njih potonula i videla sebe u dubini vode kako se davim, kako hvatam vazduh i tonem sve dublje. Trgla se sva u znoju, turkinja je spavala je spokojno, okrenuta na stranu. Svuda je vladala tisina i ja sam ponovo legla. Ubrzo sam i zaspala. - Probudila me je medicinska sestra sa pitanjem jesam li za doruak. Naravno, rekla sam, poto sam zaista bila gladna. Doneli su mi sendvi, aj i umesto voa nekakav suvi kolac, koji nisam mogla ni da okusim. Sat vremena kasnije doao je lekar, Safetov prijatelj. Rekao mi je da e u toku dana nalazi bit gotovi, pitajui kako se oseam, da li mi je neto potrebno. Bilo je izvesno da on zna ko je i ta. Turkinja, koja je leala zajedno sa mnom u sobi, tako da je u razgovoru bio veoma sluben iz jednog gesta iz kojeg bi se moglo zakljuiti kako je sve vezano za mene, u stvari, farsa. Dolo je i vee, a ja papire nisam dobila. Daleko bilo, ostau i sledeu no u bolnici, to mi nije teko padalo. Povremeno sam izmenila poneku reencu sa Turkinjom koja se nije predstavljala, a ja, ni sama ne inam zato, poelela da saznam kako se ona zove. Uostalom, i da je znala ta bi mi to znailo? Medutim, u jednom trenutku kada smo ostale same, posle veere, ona je rekla: - Devojko, nemoj da se ljuti, ali moram da ti kazem da ne verujem u tvoju priu o studijskom putovanju. - U Turskoj iz drugih razloga - kazala je. - Ne razumem, otkuda takav zakljuak i emu sve to? - reagovala sam. - Nita, nita, samo glasno razmiljam - odgovorila je Turkinja uz osmeh, koji mi se ni malo nije dopadao. Poela sam da oseam strah. Razmiljala sam ta sve moe da uradi ta ena i kome moe da me prijavi. To bi, pretpostavljala sam, moglo da dovede u veliku nevolju i Safeta i njegovog prijatelja lekara koji pokuava da mi pomogne. Turkinja je i dalje utala.Ni meni se nije razgovaralo.

Gledala sam u zid ispred sebe i proklinjala vreme to tako sporo prolazi. Snagu mi je davala injenica to ta ena nije ni sa kim razgovarala, to dakle nije imala ansu da me nekome prijavi. Ali, to nije bilo dovoljno za spokojan san. Probudili su me prvi zraci sunca. Pogledala sam na stranu i videla Turkinju da mirno lei i ita novine. Nisam imala ni snage ni volje da joj poelim dobro jutro. Uskoro je u sobu ula sestra, a nekolko minuta kasnije i lekar. - Molim vas da za nekoliko minuta podete sa sestrom u moju sobu. Tamo ete dobiti na uvid nalaze, a posle toga ete najverovatnije napustiti bolnicu, poto ne vidim razloga da i dalje ostanete ovde, bez obzira na to to nalazi nisu najbolji - rekao je doktor. Tako je i bilo. Izlazei iz sobe okrenula sam se i slavodobitniki saoptila Turkinji da odlazim, poelela joj prijatan ostanak. Ona je samo klimnula glavom, opet sa onim osmehom na licu koji mi se nije dopadao. Doktor me je doekao u sobi zajedno sa sestrom. Posle kraeg vremena sestra je izala, a on je, bez mnogo uvijanja, rekao. - Sve je u redu. Vi ste potpuno zdravi, kao to smo i pretpostavljali. Ja sam, razume se, u dogovoru sa mojim i vaim prijateljem Safetom, delimino izmenio nalaz medicinskih pregleda tako da se iz papira moe zakljuiti da imate veoma lou krvnu sliku, da ste skloni brzom zamaranju organizma i estim promenama krvnog pritiska. Takav nalaz ce vam, ubeden sam, koristiti kod ljudi od ije dobre volje zavisite. Safet mi je neto priao i meni je veoma ao to vas je zadesila takva sudbina, ali zahvalite Bogu to ste ivi. Sada emo saekati Safeta - rekao mi je lekar, nudei kafu ko sam sa zadovoljstvom prihvatila. Ubrzo je stigao i Safet. Oprostili smo se sa lekarom i napustili bolnicu. U kolima su opet bila dvojica uvara i Safet je, po ulasku u automobil, promenio odnos prema meni, samo da oni ne otkriju igru. Ostavio me je u garsonjeri i obeao da e navee doi kod mene. Samo dvadesetak minuta po njegovom odlasku, pola sata najvie, ula sam zvono na vratima. Kada sam otvorila, ispred je stajao jedan od Ismarovih telohranitelja. - Molim vas da se spremite i krenete sa mnom kod gospodina Ismara - rekao mi je. - ta je, da se nije neto dogodilo? Ja sam, znate, bila bolnici i ne oseam se najbolje. Da li ba moram da idem - pokuavala sam da izbegnem odlazak i svojoj "bolesti" pojaa utisak. - Verujem vam, ali ja imam naredenje da vas dovedem , Nemojte, molim vas, da pravite neugodnosti i meni i sebi. Spremite se, imate desetak minuta vremena. Ja u da vas saekam ovde u hodniku i krenuemo do gospodinovog kabineta - bio je vrlo odreden taj momak. Nisam imala izbora. Zatvorila sam vrata i rekla da priek Oblaei jednu od novih haljina koja mi, u to sam bila ubedel nije dobro stajala i u njoj sam izgledala nekao nezgrapn poela je da me opseda misao vezana za taj iznenadni poziv S to moe da znai, moda Ismar neto sumnja, zato me zo~ samo nekoliko sati posle izlaska iz bolnice, zna li on uopte da sam ja bila u bolnici? Vie pitanja nego odgovora, ali ja vi nisam imala vremena da se bakem sa njima. Obukla sam diskretno naminkala i krenuli smo. U gradu je bila velil guva i automobil se brzinom peaka probijao ulicama Istanbula. Pred Ismarovim kabinetom ekala sam nekoliko minuta, a onda mi je jedan od njegovih ljudi dao znak da udem Otvorio je vrata i ja sam videla Ismara u dubini sobe kako sedi za stolom i telefonira, duboko zavaljen u svoju fotelju. Ustala sam i zatvorila vrata iza sebe. On je i dalje telefonirao. Kao da se nisam pojavila. Nije me udostojio ni pogledom. To je trajalo gotovo desetak minuta. Naravno, nije mi ni na pamet padalo da protestujem. Stajala sam ispred vrata i ekala. Napokon je sputio slualicu i dalje ne obraajui panju na mene. - Kako je bilo kod lekara? - napokon se oglasio Ismar. - Ne mogu rei da je dobro jer onaj ko ide kod lekara ;nije dobro - odgovorila sam. - Kakvi su nalazi? - Ne razumem se u njuh, ali reeno mi je da imam veoma lou krvnu sliku, te da je to osnovni uzrok povremenih nesvestica i napada slabosti organizma. - Samo su ti to rekli - nastavljao je Ismar sa pitanjima, uglavnom gledajui kroz prozor. - Samo to, jedino ako postoji jo neto o emu nisam obavetena - upitala sam pomalo iznenadena. - Devojko, u prvom trenutku, kada su mi javili da ima nesvesticu, pomislio sam da folira, da neto izvodi, da me bojkotuje, ali Safet mi je poslao papire, a ja mislim da si upoznala Safeta... - Jesam.

- Dakle, iz tih papira i onoga to mi je reeno vidi se da uprkos izgledu koji je za svaku pohvalu nisi ba u najboljem zdravstvenom stanju. Tano je da ima slabu krvnu sliku, ali igleda da ti nisu rekli ono osnovno. Ti ima, draga moja, jedan blai oblik epilepsije i to je ono to me u ovom asu zabrinjava. Znam ta je epilepsija, ona je u ovom delu sveta uobiajena pojava, negde je ak ne smatraju boleu, to se mene ne tie. Ti si od danas jedan od mojih problema. Dao sam novac za tebe kao lepu i zdravu devojku. Po ovome sam danas saznao ostaje samo lepa - zdrava nisi. U prvi mah bila sam okirana, poto sam pomislila da Safet i onaj lekar nisu hteli da mi kau neto to meni nije poznato, a onda sam se opet u trenutku smirila, shvativi da je Ismar naseo na la, da stvarno veruje u priu o mojoj bolesti i padanju u nesvest. Ja kao da sam u tim trenucima zaboravila da nisam bila u nesvesnom stanju, da je sve to bi dogovor sa Safetom, onaj pad u garsonjeri, dolazak hitne pomoi i put do bolnice na kojem mi je bilo najtee da drim oi zatvorene. Bilo mi je jasno da sada, tu pred Ismaron moram nastaviti igru, nastaviti da glumim i tako je i bilo. Prila sam fotelji i sela, gledajui ispred sebe. Kao, nisam mogla nita da kaem od iznenadenja. - Znam da je to neugodno otkrie za tebe, ali budi razumna. To jeste bolest, ali bolest sa kojom moe da ivi stotinu godina. to se naeg odnosa tie jo nisam nita odluio, dok to ne reim, neemo se vidjati. Od tebe traim da ne padas u oajanje i da bude prisebna. Javiu ti se - rekao je Ismar pozvao svoje straare da me izvedu iz njegovog kabineta. Naravno, i dalje sam glumila osobu koja ne zna za sebe, osobu koja je saznala poraavajuu istinu o sebi. Verujem da sam bila veoma ubedljiva, poto su ona dvojica straara prema meni tada bila neuobiajeno paljiva. Odvezli su me do garsonjere, to sam jedva doekala, a kada sam okrenula klju sa unutranje strane bacila sam se na krevet, pokrila glavu jastukom i poela da vritim od radosti. Sat vremena posle veere ulo se zvono na vratima znala sam da je Safet. Slubeno me je pozdravio i uao unutra. Krajikom oka videla sam straara na hodniku, duboko zavaljenog u fotelju, kako drema. Odmah sam ispriala Safetu za razgovor sa Ismarom i on je zadovoljno trljao ruke. Rekao mi je da su se i on i lekar dogovorili oko dijagnoze moje "bolesti", a da im je epilepsija pala napamet poto se radi o bolesti koju, ako zatreba, ovek uz dobru vebu moze ak verodostojno i simulirati, a teko je otkriti radi li se stvarno o epilepsiji ili je u pitanju la, poto ona kazao je napada oveka bez ikakvih najava i bez ustaljene periodike. - To je u redu, a sada da vidimo kako da organizujemo bekstvo odavde, odnosno da utvrdimo polazite za taj plan. Moje miljenje je da bi sve trebalo da se odvija u etiri faze o kojima emo kasnije da priamo. Prva faza je zavrena, utvrdjeno je da si bolesna i sada Ismar nee obraati panju na tebe, nee te angaovati. Druga faza je tvoje izvlaenje iz Turske, tree prebacivanje preko Bugarske i etvrta prelazak iz Bugarske u Srbiju - rekao je Safet. Dugo sam razgovarala sa Safetom o nainu kako da pobegnem iz Turske, uz njegovu pomo, naravno. Videlo se da je ovek odluio da me po svaku cenu izvue iz pakla u kojem sam se nala. Cetiri godine nisam videla aleta i kevu i onda sam kod sebe registrovala oseaj koji je liio na potrebu za roditeljima. U Safetu sam videla svoga oca, oveka koji brine o meni, bori se za mene. Osetila sam ponovo da nisam sama, a to je davalo veliku snagu i do tada potopljenu sigurnost. Sve to je Safet obrazlagao vezano za bekstvo, ja sam prihvatala, poto od mene nita nije zavisilo, ali on je imao potrebu da upita da li se slaem. Samo sam klimnula glavom. Posebno je bilo uzbudljivo kada je govorio o nainu mog prebacivanja preko bugarsko-jugoslovenske granice, mom ulasku u Srbiju. Podilazila me jeza od uzbudenja, iako je sve to jo bilo veoma, veoma daIeko. Safet mi je obeao da e mi uskoro ponovo omoguiti da se ujem sa roditeljima i, pre nego to smo se rastali, pitao me imam li neku elju. - Nita Safete, hvala vam za sve do sada, nita mi ne treba osim odlaska kui - rekla sam. Dan koji je osvanuo bio je posebno lep. Stajala sam pred prozorom i gledala Istanbul. Mnotvo automobila i Ijudi na ulicama, svi su imali svoje ivote, razmiljala sam, svoje probleme, ali meni se inilo da je moj problem poseban, da je iznad ostalih. Znam, varala sam se, nikada ne moe ovek da zna ta nosi neko u sebi, koliko je povredjen ili alostan, za ime ezne, emu se nada i koliko ga boli. Meni je toga jutra, bar u mislima, bilo lepo.

Slutila sam da u uskoro napustiti Tursku i doi u moj Beograd. Ali... Negde posle doruka jedan od Ismarovih straara doao je po mene i rekao da se spremim, poto gazda, kako je kazao eli da me vidi. Za desetak minuta bila sam spremna, izali smo 'i automobilom se relativno brzo probili kroz gradsku guvu. Rekli su mi da priekam u onoj sobi koja se moze 'smatrati prijemnim odeljenjem Ismarovog kabineta. Cekala sam moda pola sata, a onda se osetila udna, uurbana nervoza medu Ismarovim ljudima. Telefoni su zvonili, dvojica od njih su esto ulazili u Ismarov kabinet i jo bre se vraali nosei neke papire. Ismara nisam uspevala da vidim, sama sam sedela na fotelji desno od vrata i nisam mogla da vidim unutranjost kabineta. Neto se deavalo. U jednom trenutku se pojavio Ismar. Pogledao me je i rekao da ekam i dalje, kao, on e se brzo vratiti. Potom su svi otili, samo je jedan mladi momak ostao da me uva. Tiina, koja je osvojila sobu, dobro mi je dola, utala sam i gledala u jednu taku. Nastojala sam da se iskljuim iz onoga to se deava. To je potrajalo moda petnestak minuta, a onda se na vratima pojavila Ismarova sekretarica, koja je sedela u sobi u koju se ulazilo iz lifta. - Devojko, jeste li moda za kafu ili neko pie? - obratila mi se i to me je pomalo iznenadilo. Ta ena je bila strarija od mene moda petnestak godina i kad god bih dolazila kod Ismara imala je prema meni nekako hladan i odbojan odnos. - Da, bila bih vam zahvalna ako mogu da dobijem kafu i djus - rekla sam. Ona je samo klimnula glavom i zatvorila vrata. Posle odredenog vremena pojavila se na vratima i rekla neto na turskom onom straaru. On se bez rei digao iz fotelje i otiao u hodnik; a sekretarica je meni rekla da predem u njenu sobu, gde me ekaju kafa i sok. Sela sam na fotelju, koja je stajala izmedu prozora i vrata. Ta ena je oslonila glavu na skrtene ruke i gledala direktno u mene. Bilo mi je pomalo neprijatno. Skrenula sam pog1ed i krenula da popijem gutljaj soka, kada sam zaula njene rei. - Devojko, kako ti je u Istanbulu? - Dobro, imam manjih problema sa zdravljem, ali sve u svemu nije loe - rekla sam, verujui da se radi o provokaciji, njenoj nameri da neto izvue iz mene. Opet je nastao period utanja. Ona je i dalje gledala u mene. Oseala sam i to, iako nisam imala snage da podignem glavu. Tumaila sam sebi da ona nastavlja neku vrstu ispitivanja u ime svog efa Ismara. - Zato lae da ti je dobro, kada ja znam kako je. Ja sve znam, devojko, i nema razloga da me lae. Pretpostavljam da bar ima potrebu da razgovara sa nekim otvoreno, da ti bude lake. Ne treba da se plai, nisam nikakav provokator - rekla je. I dalje nisam verovala, a nisam ni znala ta da kaem. Situacija je bila veoma delikatna. Kako mogu da verujem u dobronamernost ene koja radi na tako osetljivom mestu kod Ismara, oveka koji me je praktino kupio? I zato bih joj verovala, razmiljala sam, Ostau na svojoj prii, bez obzira na to to se krilo iza njenih rei. - ao mi je zbog svega to ti se deava. Znam da te neko negde eka, da se nada tvom dolasku. Sigurno ima roditelje, rodake, koji te vole i ekaju. Tu ne mogu da ti pomognem, ali ako neto drugo mogu da uradim za tebe, kai mi. Ima naina da ti pomognem, bez rizika da to bude otkriveno, da radi toga budem kanjena - bila je uporna Ismarova sekretarica. - Ne, hvala. Nema potrebe, dobro mi je, imam dobar smetaj, zadovoljna sam i ne vidim u emu moete da mi budete od koristi - nadovezala sam se, odbijajui i dalje njenu ponudu. Potom je ustala i odetala prema drugom delu sobe, gde je pretraivala po nekim papirima. Bila je to prilika da je malo bolje osmotrim. Mogla je biti visoka oko 165 santimetara, imala je gustu crnu kosu, malo talasastu, koja joj je padala do ramena. Sada sam videla da je bilo veoma zgodna ena, sa istaknutim uskim strukom, bujnim grudima i malo jaim nogama. Moda je imala malo mukiju facu, sa jakim obrvama, ali sve se to uklapalo u njenu figuru. Dobro, nije bila rasna lepotica, ali je bez ikakve sumnje spadala medu zgodne ene. Kada je pronala papir za kojim je tragala, ponovo je sela za sto, pogledala u mene, a onda okrenula telefon. Uskoro je poeo razgovor koji, naravno, nisam razumela, ali mi se inilo da sam ja predmet razgovora. Ona je povremeno, u toku razgovora, bacala pogled prema meni, zagonetno se smekajui. Postajalo mi je neprijatno i nastojala sam da se iskljuim, da bar ne gledam u nju, medutim, ubedenje da se razgovara o meni, a to me ubedenje nije naputalo, dralo je moju panju i prosto me prisiljavalo da gledam u njenom pravcu. Uskoro je razgovor bio zavren. Ona je neto pisala i posle nekoliko minuta utanja rekla: - Dobro, sada je tako.

Razumem to ne moe da imas poverenja u mene, ali stvari e doi na svoje mesto, vrlo brzo. Poela sam da se brinem. Ona urba u kojoj je Ismar napustio svoj kabinet kazivala je da se neto deava. Posebno kada je on otiao da sreduje situaciju. Nisam imala izbora, sedela sam u sobi njegove sekretarice, koja je sada na razgovor prevela u apsolutno konvencionalne vode, i ekala da se neto desi. U jednom trenutku u sobu je uao jedan od ljudi koji su, za vreme dogadaja od pre sat dva vremena, esto ulazii u Ismarov kabinet. Za njim je uao momak kojeg su ostavili da me uva. Preli su u srednju sobu, blie Ismarovom kabinetu, i zatvorili vrata. Sve to uradeno je u velikoj brzini, to je samo potvrdivalo oiglednu injenicu da se neto deava, neto to nije u skladu sa Ismarovim planovima. Posle desetak minuta zadravanja njih dvojica su izali iz sobe, stali ispred mene i onaj koji je u njihovoj hijerarhiji oigledno bio stariji rekao mi je da krenem sa njima. Mogu li znati kuda me vodite - bila sam radoznala. - Ne moete, i nemojte mnogo da zapitkujete - ula sam prilino hladan i upozoravajui odgovor. Nije bilo druge nego da krenem sa njima, bez suvinih pitanja. Ona ena se podigla sa stolice i kada sam se na vratima okrenula da joj kaem do videnja ona je samo klimnula glavom uz smeak, koji je bio prilino ohrabrujui. Tek kasnije sam otkrila ko je u stvari ta ena i koji joj je zadatak bio, kada sam ja u pitanju. Vozili smo se gradom najvie petnestak minuta, a onda su kola stala ispred jednog restorana. Nije to bila periferija, IstanbuI je ogroman grad i teko se kroz gust saobraaj dolazi do njegovih rubova, ali ovo mesto gde smo doli bilo je prilino tiho. Saobraaj nije bio gust, a po izgledu okolnih zgrada pretpostavljala sam da se nalazimo u jednom od elitnih delova Istanbula. Uli smo unutra. Bila je to velika sala, sa moda pedesetak stolova. Restoran je bio nacionalnog karaktera, tako je bio ureden enterijer, a verovatno je i kuhinja bila u tom duhu. Mi smo se smestili u jedan separe. Njih dvojica su razgovarali prilino ustro a ja sam, kako nita nisam razumela, iskoristila poziciju koju su mi dodelilil za stolom - i gledala prema centralnoj sali. Unutra je bilo najvie dvadesetak gostiju, ali se po njihovom izgledu videlo da pripadaju viim socijalnirn slojevima toga grada. Ponudili su me piem, a kada sam odbila njih dvojica su nastavili da razgovaraju, povremeno telefonirajui sa mobilnih telefona. - Mogu Ii neto da vas pitam? - odvaila sam se da im prekinem razgovor. - Izvolite - kazao je jedan od njih. - Ja sam gladna i molila bih da mi naruite neto za jelo. - Naravno, izvinite to mi to nije odmah palo na pamet rekao je onaj stariji i pozvao konobara. Izabrala sam neko meso koje su mi, u stvari, oni poruili zajedno sa konobarom i kada je to stiglo videla sam da se radi o veoma ukusnoj hrani. Pojela sam skoro sve, posle toga popila dve koka-kole i kada sam pomisliala da poruim kafu videla sam da kroz salu, prema naem separeu, ide Ismar, u pratnji dvojice telohranitelja. Kada je uao kod nas ona dvojica su se podigla bez pozdrava, ja sam se malo ustezala, ali da ne bih komplikovala sebi ivot videi da je Ismar veoma zabrinut, podigla sam se i klimnula glavom. Oni su poeli sa razgovorom. Posle samo minut-dva trojica straara napustili su separe. Ostao je samo jedan iz Ismarove line pratnje. Ismar je pogledao u mene i upitao : Jesam li sam gladna, a kada sam rekla da je ruak upravo zavren. Gledajui as u mene as u sto, procedio kroz zube: - Imam jedan posao za tebe. - Kakav posao, pa zar ja nisam ve u nekoj vrsti pritvora? - pitala sam ga. - Nema razloga da te laem. Bie na neko vreme izvan Istanbula, kod jednog od mojih poznanika. Osetila sam u trenutku veliki strah, ali mozak mi uvek nije bio sposoban da registruje sutinu onoga o emu je govorio Ismar. ekala sam da kae jo neto, ali je utao, palei mirno cigaretu. - Znai li to da me sklanjate iz Istanbula ili me posudujete? Moda je u pitanju prodaja? - poela sam prilicno nekontrolisano da govorim, uzbudenje je bilo sve vece. Oseala sam da se deava neto veliko, jo jedan ogroman proces u mom ivotu. - Nemoj da histerie i die ton, jer nisi u situaciji, pazi sta radi. Moram li da te podseam na tvoju poziciju? uzvratio je Ismar, i nastavio: - Ja sam za tebe dao prilino veliki novac ali ti nisi ono to sam kupio, nisi potpuno zdrava devojka, meni tako neto ne treba.

Covek kod kojeg e ii nije u rangu, on je na niim nivoima poslova kojima se povreno bavim i ti e mu biti kao glavni dobitak na lutriji. - Znai li to da ete me prodati? - upitala sam, ve ne uspevajui da sakrijem svoje veliko uzbudenje. - Otprilike tako, ali za utehu rei u ti da nee biti samo njegova, on nee dobiti pravo da raspolae sa tobom. Drugim reima, nee imati mogunost da te proda nekom drugom, poto sam zadrao pravo da te poseujem i odzavam kontakte sa tobom, naravno, ne fizike, ve preko mojih ljudi, koji e te povremeno obilaziti. Zautala sam. Opet se sve u meni lomilo. Opet je nada nestala i sve je izgledalo zauvek izgubljeno. Dobre namere mog potencijalnog spasioca Safeta pokazale su se kao kontraproduktivne. Naa igra sa mojom navodnom boleu, sa epilepsijom, dala je najgori mogui rezultat. Ismar je odluio da me proda, da me ustupi nekom sitnom trgovcu i ko zna ta me sada eka, gde u da zavrim. Podilazila me jeza, osetila sam da znoj curi niz moja leda. Nisam imala vie ni atom snage da nastavim razgovor. Nisam mogla nita da pitam. Cutala sam i gledala ispred sebe. Ismar je telefonirao. Uskoro je dao znak da krenemo. Dok smo prolazili kroz veliku salu, zastali smo pored jednog stola gde su sedela etvorica starijih ljudi, prilino dobro obuenih sa zlatnim lancima i narukvicama na sebi. Ispred njih su stajali mobilni telefoni, a nekoliko metara dalje, :prilino diskretno, pet-est momaka sedelo je osmatrajui salu. Oigledno, bili su iz njihove pratnje i sve je govorilo da .se radi o znaajnim ljuduma, najverovatnije iz sveta biznisa, to se Ismar zaustavio da razgovara sa njima. Ubrzo smo izali iz restorana. Kola su nas ekala napolju i samo to smo seli, jedan od onih momaka koji su , uvali grupu biznismena istrao je i dao nam znak da krenemo. Obratio se Ismaru i on je napustio automobil. Mi smo ostali da ekamo. Vreme je prolazilo, a Ismar se nije pojavljivao. Imala sam neku vrstu groznice, poela sam da se tresem i bivalo mi je as toplo, as hladno. Moj organizam je izgleda reagovao na Ismarovu priu. Bila sam potpuno slomljena. Pred oima mi je bilo sve crno. Nisam videla svoju dunost, nisam znala ta e biti sa mnom i jedini traak nade se javljao se pri pomisli na Safeta, ali kako doi do njega? Da li on zna ta je Ismar naumio sa mnom? Onaj momak koji je sedeo za volanom, postajao je sve ~'' ozniji. ovek do njega pogledavao je na sat, Ismar je i dalje bio unutra. Njih dvojica su se pogledali i onda je onaj prednjeg sedita napustio automobil i krenuo prema ulazu, restorana. Nita se nije dogadalo. Videla sam da su u jednom mercedesu ispred nas trojica ljudi. Samo to je na straar uao u restoran, oni su napustili kola i krenuli unutra. Odjednom sam sve svoje crne misli odbacila i poela da pratim razvoj dogadaja ispred restorana, poto je bilo oigledno da e se neto dogoditi. Na voza je laganim pokretom otvorio svoja vrata i izbacio jednu nogu napolje. Videla sam kada je izvukao pitolj ili tako neto. Oruje u svakom sluaju. Niko nije ni ulazio ni izlazio iz retorana. Pritisnuta oseanjem da bi moglo uslediti neto veoma opasno, lagano sam se sputala sve dublje u sedite. Samo , mi je glava virila iznad nivoa prozora. Onda je sve poelo. Najpre je iz restorana, kao iz katapulta izbaen, izleteo Ismar. U ruci je drao pitolj, a na vratima se u tom asu pojavio na straar, drei levom rukom jednog od one etvorice sa kojima je Ismar razgovarao izlazei iz sale, dok je u desnoj drao pitolj uperen u glavu tog tipa. Ili su unatrake korak, po korak. Otvorila su se vrata i na njima je za sekund-dva bilo nekoliko ljudi sa pitoljima u rukama. Scena je bila kao iz jeftinih amerikih filmova: Ismar je polusagnuto stajao iza naih kola, sa pitoljem, koji je drao obema rukama, a ona dvojica su i dalje lagano prilazili kolima, dok su najmanje petorica ila za njima sa podignutim revolverima. Danas kada razmiljam o tome oseam vei strah nego tada. Bilo mi je svejedno, verovatno zbog onoga to mi je pola sata ranije rekao Ismar. Podsvesno sam elela da umrem, a ovo to se dogadalo pred mojim oima bila je sjajna prilika za umiranje. Medutim, ne umire ovek pre sudnjeg dana, a meni tada nije bilo sudeno. - Oekivala sam u svakom trenutku da pone pucnjava, ali onda sam shvatila da Ismarov ovek, drei, izgleda, veoma vanog taoca u rukama, kontrolie situaciju. I taj kojem je pitolj bio uperen u glavu davao je rukama znakove onima sa pitoljima na gotovs da se smire, da ne pucaju. Oni su stajali kao ukopani, a ova dvojica su lagano obilazili na automobil. Bilo je izvesno da prilaze sa druge strane i da je ideja naeg traara bila da se nadu sa druge strane kola, koja bi im, u tom sluaju, posluila kao velika zatita.

Tako je i bilo. Na ofer je u meduvremenu startovao motor i izaao iz automobila. Otvorio je zadnja vrata i vratio se za volan, drei pitolj uperen u pravcu onih tipova napolju. Ismar je i dalje uao iza haube, sada se lagano primiui donjem delu automobila. Ja sam, dakle, bila izmedu tih ludaka sa pitoljima i ovih koji nisu nita bili bolji od njih. Bila sam tampon zona, bespomona i potpuno nezatiena. Straar je, uz manju pomo Ismara, ubacio onog taoca na zadnje sedite do mene i seo pored njega. Govorio mu je neto, a po reakciji sam zakljuila da trai od njega da se ne saginje, ve da dri glavu visoko podignutu, to je on i uradio. Mada je bilo malo prostora za nas etvoro, uskoro je i Ismar bio na zadnjem seditu. Zatvorio je vrata i dao znak oferu da krene. Ovaj je, kao to se moglo oekivati, krenuo unazad. Udario je jedan automobil, malo manevrisao i opet nastavio da se kree. Oni tipovi sa pitoljima, lagano su nas pratili, ali se videlo da nee pucati. Spustili su pitolje. Iza njih su bila i ona trojica sa kojima je talac sedeo za stolom i jedan od njih, to sam videla kroz prozor, davao je znak da se spuste pitolje, da se smire. Mi smo se lagano udaljavali, a oni su ubrzano prilazili svojim kolima. Uskoro smo bili na ulici. ofer je dodao gas i za samo nekoliko minuta bili smo u najveoj gradskoj guvi. Ismar je stalno okretao glavu da vidi prate li nas i uskoro sam po njegovoj reakciji zakljuila da idu za nama. Sedela sam pribijena uz vrata automobila, oseajui telo oveka kojem je pitolj i dalje bio prislonjen uz telo, ali sada ne uz glavu, ve na nivou bubrega. Uostalom, nije bio u situaciji da neto uradi. Oseala sam da se pretvorio u vodu; znoj je lio sa njega, probijajui koulju i pantalone. Ismar je uglavnom bio okrenut oekujui da se pojave oni sa kojima je zapoo rat. Jedno je bilo jasno, ako nas i sustignu pucnajava je bila iskljuena, bar dok smo u gradu. To su shvatili Ismar i njegovi tako da su kruili gradom, posebno od onog trenutka kada su videli da nam je potera za petama. Okrenula sam se nekoliko puta. Za nama je iao plavi mercedes, isti onaj koji je bio parkiran ispred restorana u kojem je dolo do sukoba. Situacija je bila bezizlazna, gotovo igra make i mia. Nisam imala ideju na koji nain sve to moe da se razrei. Dodue, vie mi nije bilo zabavno, posebno kako je vreme proticalo. Na automobil je na nekim raskrsnicam pokuavao da pobegne, ali uzalud. Stalno su nam bili za petama. Po sve manjoj guvi u saobraaju i okolnim zgradama videlo se da idemo prema periferiji. Ismar je nekoliko puta upotrebio mobilni telefon, a ja sam molila Boga da nas zaustavi policija pored koje smo proli na nekoliko mesta. Naalost, nita od toga. Sada smo ve bili izvan grada, automobil je jurio preko sto kilometara na sat, ali potera je bila iza nas na nekoliko desetina metara. Ismar i ofer su se neto dogovarali. Posle kilometar, dva, voza je na jednoj maloj raskrsnici naglo skrenuo u desnu stranu i nali smo se na, uslovno reeno, sporednom putu, u stvari u naseljenom mestu koje se izdvajalo po velikim i gustim dvoredima. Medutim, Ismar je odjednom pobesneo. Okrenula sam se i videla razlog - varka nije uspela, plavi mercedes je i dalje jurio za nama. Bio je sve blii, a kako sam ja bila poluokrenuta u levu stranu ustanovila sam, u jednom trenutku, da ovek koji je sedeo u drugim kolima, na seditu pored vozaa, protura kroz prozor ruku u kojoj je drao pitolj. Uskoro se zauo pucanj. Mislim da je pogodio automobil, ali negde u gepek. Usledila su jo dva pucnja. Straar je naterao taoca da sedi to uspravnije i ovaj je, ne imajui izbora, posluao. Ismar se pognuo napred drei pitolj u ruci, dok se onaj tip koji je kontrolisao taoca povukao napred i potpuno se okrenuo nazad. U stvari, nastojao je da se zakloni iza uhapenog, prislanjajui mu pitolj ponovo uz sleponicu to je, verujem, trebalo da predstavlja poruku onima iz potere da prestanu sa pucanjem. Sve se to dogadalo munjevitom brzinom. Mercedes je malo smanjio brzinu i sada nas je pratio na pedesetak metara odstojanja. U tim trenucima, ni sada ne rnogu da objasnim na koji nain, Ismar je, onako krupan i zdepast, uspeo da se prebaci na sedite do vozaa. Pozadi smo ostali zarobljenik, straar i ja. Videla sam da Ismar otvara prozor, to je za posledicu imalo jak udar vetra u donji deo kola. Ismar je neto rekao vozau i uskoro je na automobil osetno poeo da smanjuje brzinu. Potera je za samo nekoliko minuta bila iza nas i u tom asu Ismar je gurnuo ruku kroz prozor i poeo da puca.

Sagnula sam glavu, oekujui reakciju druge strane, ali nje nije bilo. Ohrabrila sam se i pogledala iza. Oni tipovi su bili na pristojnoj udaljenosti, ali samo za kratko. Ponovo su se primakli na dvadeetak metara, moda i blie, i poeli da pucaju, ali sada sam ula a delimino i videla dva a ne jedan pitolj. Cilj im je izgleda bio da onesposobe kola, da probue gume i na taj nain da nas zaustave. Konano je bilo jasno da nee pucati prema nama, poto su se plaili da nepogode svog oveka. Tako mi se uinilo, ali ve u sledeem momentu ostali smo bez zadnjeg stakla. Dva ili tri metka pogo dila su levu stranu i staklo se sasulo u paramparad. To je bio povod naem straaru da otvori vatru na poteru iz nekog automatskog oruja. Oni su uzvraali, ali i dalje pucajui u levu stranu automobila, kako ne bi pogodili oveka zbog kojeg su nas jurili, ili u pravcu guma. ulo se udaranje metaka po kolima. Nisam znala za sebe od straha. Na ovek je povremeno otvarao vatru, pridruivao mu se Ismar, ali pratnja je i dalje bila iza nas. Medutim, posle jednog dueg rafala videla sam da je plavi mercedes naglo poeo da plee po putu i uskoro je preleteo mali jarak pored puta, nestajui u umi kroz koju smo jurili. Oigledno je voza njihovih kola bio pogoden. To je u naim kolima izazvalo buru oduevljenja. Ismar i ona dvojica vritali su od radosti, a kada su se smirili Ismar je naredio da se vozi sporije, izvadio je mobilni telefon i ini mi se bezuspeno pokuavao da uspostavi vezu sa nekim. Posle desetak kilometara vonje, a penjali smo se uz nekakvo brdo, kola su skrenula u stranu i uskoro smo se zaustavili. Tek kada sam izala napolje videla sam da mi je leva ruka sva u krvi. Staklo koje je naprslo u pucnjavi raseklo mi je ruku, ali nije bilo strano. Zadnji deo kola bio je izreetan, kao i deo unutranjosti, ali sreom niko nije bio povreden. Voza je sklonio automobil u grmlje, gotovo da se nije video od granja, a za to vreme Ismar je, konano uspevi da uspostavi telefonsku vezu, razgovarao sa nekim. U umici nedaleko od puta zadrali smo se sat, dva, a onda je doao mali konvoj automobila po nas. Mislim da ih je bilo pet sa po tri, etiri oveka unutra. Bilo je izvesno da sam prisustvovala obraunu bandi kriminalaca u kojem je, bar ovoga puta; Ismar izaao kao pobednik. Na brzinu su smestili automobil koji je nastradao u pucnjavi, na vozilo, koje je dolo kasnije, a mi smo posedali u ostale automobile i krenuli prema gradu. Sedela sam sa Ismarom i jednim od straara koji je i vozio kola. Mi smo bili pozadi i Ismar je sve vreme telefonirao.Videlo se da je veoma nervozan. Onaj ovek kojeg su iz restorana poveli kao taoca bio je u kolima ispred nas. Sve to je delovalo na mene gotovo nestvarno, bez obzira na to to sam se za veoma kratko vreme u Turskoj navikla na svata. Nisam bila u pravu pretpostavljajui da se vraamo za Istanbul. U stvari, mi se jesmo kretali prema gradu, ali na jednom uzvienju, sa kojeg se vidi grad skrenuli smo desno i uskoro izbili pred motel koji je najverovatnije bio Ismarovo vlasnitvo. To sam zakljuila po njegovom ponaanju i odnosu zaposlenih prema njemu i svima nama. Kao to se moglo oekivati, sobu sam delila sa Ismarom. On se najpre istuirao, a kada je izaao iz kupatila popio je prilinu dozu viskija, zavalio se u fotelju i pokazao mi da mogu u kupatilo. Dugo sam ostala pod tuem. Prijala mi je topla voda, ali u trenucima oputanja setila sam se razgovora sa Ismarom i njegove najave da u uskoro biti isporuena jednom njegovom poslovnom partneru na neodredeno vreme. Nije bilo nikakve anse da neto promenim, da ga molim za ostanak, da pokuam sama bekstvo, poto mi je tada izgledalo da je Safet tako daleko, da vie nije u stanju da kontrolie dogadjaje. Nisam imala izbor. Tu no morala sam da provedem sa Ismarom. Izala sam iz kupatila i videla ga kako sedi na krevetu, gleda televizor i pijucka viski. ulo se zvono na vratima i uskoro je jedan od straara provirio, saoptavajui Ismaru neke novosti. Posle samo nekoliko reenica straar se povukao i nas dvoje smo ostali sami. Ismar je dugo gledao u mene. Na sebi sam imala samo gaice, bez grudnjaka. Ispijao me pogledom. Konano je zatraio da legnem pored njega i kada sam to uradila dugo me je milo vao, ljubio mi leda. Na kraju smo imali seksualni odnos u ko jern sam, priznajem, glumila zadovoljstvo, poto mi nije bilo ni do ega. On je bi prilino nean to mi, u takvom stanju, nita nije znailo. Kao da je znao da je to na poslednji telesni kontakt pa se, moda, zbog toga trudio vie nego inae. Oboje smo se probudili negde iza pola noi, jer se ulo kucanje na vratima. Ismar je izaao i podue razgovarao sa jednim od svojih ljudi. Bilo me je strah.Znala sam da je onaj ovek jo uvek sa nama i da ga njegovi sigurno trae, verovala sam da planiraju osvetu, to je moglo da se zavri kobno po svakog od nas. Te noi je padala kia, kapi su udarale u prozorska okna i nakon tog budjenja dugo nisam mogla da zaspim. Uhvatila me je neka seta, tuga kojoj nisam mogla da se suprostavim.

U stvari, bilo je to oseanje nemoi, ubijanje nade koja se pojavila sa Safetom i njegovom namerom da mi pomogne, da me izvue iz komara u kojem sam se nalazila poslednjih godina. Sada je sve izgledalo tako daleko, moj Beograd i roditelji, eda, prijatelji, sve se izgubilo u sumaglici i neizvesnosti, koja me je obavijala. Ismar je spavao, a ja sam tu pored njega plakala za svojim ivotom. On je raspolagao sa mnom kao da sam stvar. Pokuala sam te noi, dok smo vodili ljubav, da budem poeljna, da mu se dopadnem, gajei nadu da e me ostaviti kod sebe i tako nesvesno omoguiti da pobegnem uz Safetovu pomo. Medutim, jutro i novi dan pokazali su svu surovost ivota. Posle doruka seli smo u kola i Ismar mi je rekao da idemo na "obeano mesto: Shvatila sam, ili smo kod mog novog vlasnika. Vonja je trajala nekoliko sati, odmarali smo se samo jedanput, pravei pauzu za kafu. Onda smo konano stigli. Bila je to varoica, u stvari malo vee selo kojem ni ime nisam videla niti je ko oseao obavezu da mi ga kae. Najpre smo stali u centru sela. Voza i jedan od straara pitali su neto dvojicu starijih ljudi koji su sedeli ispred jedne kue, a onda smo krenuli i posle nekoliko stotina metara zaustavili automobil ispred kue ogradene velikim zidom. Po onome to se moglo videti spolja vlasnik je, bar za uslove toga mesta, bio imuan, ali nita vie od bolje seoske kue. Dok smo mi ekali u kolima jedan od Ismarovih ljudi nestao je iza ograde i pojavio se za minut, dva. Iza njega je iao ovek u petoj deceniji ivota, gustih obrva i brkova, malo poveeg nosa, otprilike moje visine. U prvi mah nisam nita pomislila, verujui da se radi o pripadniku isto tako ne- ' kog obezbedenja, ali ubrzo sam shvatila da se radi o osobi koja je tog trenutka postala moj vlasnik. On i Ismar izmenii su nekoliko reenica, posle ega smo svi uli u kuu. Mukarci su se odvojili u sobu prema kojoj je vodio mali i hodnik, na desnu stranu, a mene je jedna starija ena odvela ulevo u mali sobiak koji je, iskreno reeno, delovao prilino isto i uredno. Zapazila sam da su svi, ukljuujui i Ismara, skinuli cipele pre nego to su uli u sobu. Uskoro sam dobila kafu. Ona ena je takode pila kafu, paljivo me analizirajui pogledom. Posle petnestak minuta Ismar i ovek kojeg sam opisala uli su u tu malu sobu. Ismar je traio da ustanem. Malo mi je bilo neprijatno, ali nisam imala izbora. Ustala sam i okrenula glavu prema prozoru. Ustala je i ona ena, a posle nekoliko sekundi Ismar mi je rekao da se okrenem. I to sam uradila, sada ve sa oseajem gadenja prema sebi samoj - bila sam u poziciji robe, stvari, stoke, ba tako. Kao da sam na stonoj pijaci i onaj koji me prodaje trai da se okrenem, da etam u krug, kako bi me kupac bolje video i procenio. Kada mi je reeno da mogu sesti, okrenula sm glavu prema njima. Onaj Turin, moj novi vlasnik, zadovoljno se smeio, a taj oseaj zadovoljstva, verovatno zbog dobro obavljenog posla, videla sam i na Ismarovom licu. Razgovarali su jo neko vreme, a potom napustili sobu. Popila sam kafu, koju mi je ona ena skuvala, i sve vie tonula u oajanje. Izgledalo je da vie zaista nema izlaza. Nisam ni u Dubaiju, ni u Istanbulu, nalazila sam se u dubokoj provinciji, sama bez iije pomoi, isporuena oveku koji mi je na prvi pogled bio odvratan. Ne kao mukarac, jer ni njega ni ostale na elu sa Ismarom nisam posmatrala na toj relaciji, ve kao ovek. Imao je neto podlo i opasno u sebi. Napolju je poela da pada kia, udarali su gromovi i sve je liilo na oluju. Zena koju su mi dali da bude moja pratilja bila je priprosta seljanka, verujem neto iznad proseka, ali svakako neobrazovana, tako da je komunikacija bila iskljuena. Koliko sam mogla da procenim ni onaj koji me je kupio nije znao nije znao osim Turske. Crno, da crnje ne moze biti. Pokuala sam da pred tom enom sakrijem emocije i da se drim hrabro, ali nisam vie imala te unutranje snage i poela sam da plaem. Ona je neko vreme gladala, a onda je okrenula glavu i poela da posprema neto po sobi. Negde pred no, kada se kia smirila, u sobi se pojavio Ismar, ostao je na vratima, ne ulazei unutra, i rekao mi: - Ja sada idem. Nisam siguran kada emo se videti. Tvoje je da bude pametna i da ne pogorava situaciju u kojoj se nalazi. Moji ljudi e povremeno dolaziti da te obidju, da vide kako si. Ako budem imao vremena i ja u navratiti - rekao je i zatvorio vrata. U tom trenutku osetila sam neopisivi strah. Situacija je bila paradoksalna. Bez obzira na to to je odlazio ovek koji me je uvalio u novi ivi pesak, uinilo mi se da u njegovim odlaskom izgubiti novu nadu.

Takav kakav je, bio mi je nekakva zatita, vezao me je za Istanbul gde su mogunosti da neto i uradim na planu bekstva bile u opticaju. Sta ovde, u ovom selu, da radim? Ne znam ni gde se nalazim ni kod koga sam. Niko ne govori engleski jezik. Niko mi ne govori koja e biti moja nova uloga. Jesam li dola u to selo da bih sluila onom tipu za uivanje, kao seksualni objekat, ili me je zadesila sudbina koju je po dolasku u Istanbul, prilikom prvog razgovora Ismar pomenuo? Rekao mi je, da podsetim kako mi se moe desiti, u sluaju pokuaja bekstva, da budem uhvaena i kanjena prodajom nekom seljaku koji e od mene triti da radam decu. Moda me stigla takva sudbina. Nikada se gore nisam oseala. Te veeri sam, u razmiljanjima, shvatila da je prethodna pozicija, kako se god to inilo neloginim, bila bolja od ove, u kojoj sam sada. Prihvatila sam u Dubaiju i u Istanbulu ulogu prinudne prostitutke. Bilo je jasno da sam, uz sve gadosti koje sam doivljavala, bila oslobodena onog najgoreg - da rodim neeljeno dete i razbijem svoj ivot kao staklo. Mislim i danas, evo dok ovo priam, da to nikako ne bih mogla da preivim. Ubila bih se. Ali te veeri pojma nisam imala ta me eka. Ponudila mi je ona ena veeru, nekakve pite, gibanicu, stvarno ne umem da objasnim ta me je nudila, a kada sam posle samo nekoliko zalogaja ostavila tanjir, ona je otila iz sobe i brzo se vratila, nosei neko suvo meso. Probala sam i ustanovila da je suena ovetina. Nikad pre to nisam jela, ali jagnjetinu sam oboavala i danas smatram praznikom dan kada jedem jagnjetinu, i to mi je pomoglo da odgonetnem o emu se radi. Dobila sam pare suve kobasice, naravno, ne u smislu mesa. Bio je to onaj suduk, koji se, videla sam, moe nai i u nekim beogradskim radnjama. Uz pare hleba dobila sam i olju aja. Glad oiju nema i najela sam se kao da jedem najbolju hranu na svetu. Uskoro su se zauli glasovi ispred kue. Muki glasovi. Kia je prestala da pada, ja sam oseala umor, dremalo mi se, ali sam pomisao na nove okolnosti u kojima sam se nala odnosila je, kao rukom, san od mene. Verovala sam da u noc provesti u toj sobi. ena koja je donela veeru mirno je sedela i raivala makazama neku tkaninu. Nije ni pogledala u mom pravcu. Glasovi koje sam ula pred kuom sad su bili blii, gotovo pred vratima, ali uskoro su utihnuli, pa sam zakljuila da su nestali u onoj sobi za mukarce. Nekoliko minuta kasnije moj novi gospodar uao je u sobu i rekao neto onoj eni. Ona me podigla, uzela pod ruku i povela. ovek je krenuo ispred nas, proli smo mali hodnik i uli u sobu u kojoj su sedela trojica mukaraca. Bi su srednjih godina, osim jednog koji je mogao imati blizu ezdeset. Taj je u rukama drao nekakav instrument, koji pre toga nikada nisam videla. Liio je na tamburu, ali sa ne uobiajenom dugim vratom. Svi su ustali, kada sam ula u sobu. Okrenula sam se videla da je ena nestala iz sobe. Vrata su bila zatvorena Moj gospodar je stajao iza mene, drei ruke na ledima, s osmehom na licu koji se mogao protumaiti jedino i samo kao izraz velikog zadovoljstva to pred svojim prijateljima i: rodacima, ne znam ko su mu bili, moe da se pohvali novom enom. Mladom, zgodnom, lepom i u sve to jo sa plavom kosom. To je u Turskoj retkost. Stajala sam na sredini sobe, oni su posedali na jastuke razbacane po podu, a pod je bio prekriven ilimima. Zavese na prozorima bile su navuene, gorelo je samo jedno svetlo nekakva nona lampa u uglu sobe i oseao se jak miris duvana. ovek sa tamburom poeo je da prebira po icama, a ostali se uarenih oiju gledali u mene. Onaj koji me je kupio od Ismara poeo je da neto govori, bilo je oito da se meni obraa, ali ja nita nisam razumela. Onda se podigao i posle pomalo smnog objanjenja, uglavnom telom, shvatila sam da trai o mene da pleem. Nisam imala ni volje ni snage za tako neto On je opet, sada ve sa neskrivenom ljutnjom, traio da pleem. Setila sam se onog lokala u kojem sam bila sa Ismaror i njegovim poslovnim partnerima iz Ukrajine, u kojem nas je sve zadivila prelepa plesaica trbunog plesa. Oni su od mene oekivali neto slino, to je bilo izvesno, ali pomoi nije bilo. Ja to nisam znala. Kada je po trei put ustao sa poda, moj gospodar me je zgrabio za ruku iznad lakta i okrenuo nekoliko puta. Umalo nisam pala. Govorio mi je neto u lice i mada nisam ni re razumela, znala sam da treba da pleem. I dalje sam stajala u mestu. Usledio je strahovit amar od kojeg mi je glava odletela u stranu.. Uspela sam da se odrim na nogama, mada me je i on malo pridrao. Njegovo lice stajalo je ispred moga na nekoliko santimetara. Bila sam potpuno nemona, a kada sam osetila da mi raskopava dugmad na koulji sledila sam se. Prva pomisao bila je da e me svi oni sada silovati. On je raskopao moju koulju, skinuo je i bacio na pod. Na meni je ostao donji deo i grudnjak.

Oslobodena svake nade da mi neko moe pomoi, u trenutku sam se pomirila a sudbinom i poela otvoreno da gledam u oi najpre ovoga koji me je maltretirao, a onda i ostale na podu. Cekala sam samo kada e da me obore, skinu i preostalu odeu i siluju. - elela sam u tim trenucima da umrem, da nestanem iz te sobe, da me zauvek nema. Videlo se po njihovim licima da su zadivljeni mojim telom. Na sebi sam imala neki grudnjak za broj manji i grudi su mi, i nako bujne, prosto navaljivale groz tanki i prozirni materijal. U takvim trenucima u ivotu ovek se poput davljenika vata za slamku, ini ono to mu diktira unutranji nagon, pa sam i ja, valjda u nadi da u produiti stanje koje je svakog trenutka moglo da zavri kobno po mene, poelela da se kreem oko svoje ose. Pokuala sam, opet vie nesvesno, da pratim ritam onog instrumenta. Njihala sam kukovima, pupak , je bio otkriven, suknja je kliznula niz telo i videli su se rubovi mojih gaica. Oni su najpre lagano, a potom sve jae poeli da udaraju dlanom o dlan. Plesala sam sa rukama izdignutim do glave i mogu misliti koliko ih je sve to uzbudivalo. Tada se dogodilo neto to je, sigurna sam, otklonilo ono runo to je moglo ili trebalo da usledi. Napolju se ula jaka sirena automobila - kao da je ispod prozora. Najpre jedanput, onda jo tri puta. Moj gospodar je dao znak ta'rau da prestane i svi su automatski okrenuli glavu prema prozoru. Ja sam instiktivno pokrila rukama grudi, ali vise na mene i nisu obraali panju. Gazda je brzo napustio sobu, dok su oni razgovarali neto izmedu sebe iskoristila sam priliku i obukla koulju. Nisu mi branili. Uskoro je gazda uao u sobu i posle nekoliko reenica su krenuli za njim. Mene je odveo do sobe u kojoj sam sedela sa onom enom i gurnuo me unutra. Kada je upalio svetlo videla sam enu da lei na divanu pored zida. Spavala je obuena i brzo se podigla. Gazda je rekao neto, ona je samo klimnula glavom i uskoro smo nas dve ostale same. Pred kuom su se uli motori automobila. Nekoliko puta svetla su preko prozora i zidova sobe, a onda je sve utihnulo. U sobi su, seam se, bila dva uska kreveta. Pokazala je da legnem na jedan, a ona je legla na drugi. Pre toga zakljuala vrata i stavila klju u nedra. Legla sam, ali nisam mogla da zaspem. Uplailo me je otvaranje ulaznih vrata. Neko je uao u kuu ali uskoro i izaao. Medutim, imala sam oseaj da nekoga ima ili u jednoj od soba ili ispred kuce. Oseala sam se strano. Poniena, bez nade, a u situaciji na koju nikako nisam mogla da utiem. Setila sam se prvo aleta i keve, onog telefonskog razgovora sa njima i obeanja u im se uskoro javiti, da u doi kui. Kako je te noci izgledalo izgubljeno i daleko. Zaudo, nisam mogla da zaspim. Sve u meni bilo je ubijeno, sve nekako tupo i bez traga sve. Nisam vie matala, sanjala o bekstvu, nisam nita imala u planu. U tim crnim mislima doekala sam jutro. Zena na drugom krevetu spavala je dubokim snom. Lagano sam se obukla, razmakla zavese i pogledala kroz prozor. Bili smo na spratu kue, ispred je bilo drvee, izmedu njega uzak prolaz posut sitnim kamenom, koji je vodio do glavnog puta, saobraajnice koja je prolazila selom. Povremeno se uo zvuk motora, gore na glavnorn putu. Nisam znala ta da radim. Leala sam i gledala u zid. Kada se ena probudila objasnila sam joj da elim u toalet, da mi treba umivarije, pranje zuba... Sile smo ponovo u prizemlje i dole zatekle jednog oveka kojeg sino nisam videla. On je ubrzo napustio kuu, a ja sam se zadrala sigurno pola sata u prostoru koji je trebao da bude kupatilo. Istina, bila je tu i kada i lavabo, ali sve je delovalo prljavo i zaputeno. Po tome sam zakljuila da onaj ovek koji me je kupio ili nije oenjen ili ivi sam, sa onom enom koja ga slui, ili mu je ta kua neko sklonite u kojem se provodi i gde dovodi svoje prijatelje. Kada sam izala, ekao me je doruak. Opet pita i olja aja. Dok sam jela, ena je sedela preko puta mene i gledala u moje noge. Moje skupocene italijanske cipele bile su joj, verujem, udne i nije skidala pogleda sa njih. Posle jela, pokuavala sam, uglavnom rukama, da od nje saznam gde je gazda, ta se noas dogodilo, kuda su svi nestali... ali uzalud. Ona je samo slegala ramenima i odmahivala glavom. Opet sam ula da neko ulazi u kuu, zatim korake u hodniku, pa izlazak iz kue. Nije bilo anse da razgovaram niti je ta ena uopte pokazivala neko interesovanje za mene.

Pospremila je po sobi, izlazila povremeno, ostavljajui vrata otvorena, valjda da me dri na oku, rnada meni na kraj pameti nije bilo da pokuam da beim. Gde da pobegnern? Da se uvalim jo u veu nevolju. Negde oko podneva ispred kue uo se automobil. Osetila sam nervozu, verujui da dolazi gazda, najverovatnije sa drutvom od sino. Povukla sam se u ugao sobe i ekala. Automobil je i dalje radio, koliko sam ja mogla da zakljuim bio je parkiran u blizini prozora i skoro smo obe ule otvaranje ulaznih vrata. Naime, ona ena se uznemirila, posebno nakon to je pogledala kroz prozor. Uskoro su se vrata nae sobe otvorila i na njima je stajao mladi mojih godina. Pogledom je preleteo preko sobe, okrenuo se da osmotri hodnik i onda meni dao znak da izadem. Posluala sam bez rei. Kada sam ula u hodnik, on je rekao neto onoj eni i zatvorio vrata. Pokazao mi je rukom da izadem napolje, poto su i ulazna vrata bila otvorena. Samo to sam izala i okrenula se polulevo dolo mi je da vrisnem od sree. Par metara od mene stajao je Safet. Potrala sam prema njemu, zagrlila ga, kao da sam videla oca, tako sam se obradova. - Nemoj nita da me pita, sve u ti objasniti u autu. Vratati se brzo u kuu uzmi svoje stvari i idemo. Uletela sam i za nekoliko sekundi pokupila sve stvari i donela. Ona ena me je nemo posmatrala. Izletela sam ipred kue, gde je Safetov mladi prijatelj okrenuo auto. Seli smo unutra i krenuli. Automobil se lagno kretao kroz selo, a ja sam drhtala od uzbudenja. Ponovo je moj ivot dobio smisao, vratila se nada i to u trenucima kada je sve oko mene izgledalo tamno kao noc. Sedela sam sama na zadnjem seditu luksuznog automobila. Safet i njegov mladi prijatelj, koji je vozio, bili su napred. Videlo se da su i jedan i drugi pomalo nervozni. Kilometar, dva po izlasku iz sela, voza je smanjio brzinu i kretali smo se najvie pedesetak kilometara na sat. Jedan i drugi su gledali sa strane, kao da neto trae. Onda smo proli pored jednog sporednog puta, koji se sa desne strane spajao sa glavnim, ak mislim da nije bio ni asfaltiran. Primetili smo, svi u jednom asu, automobil parkiran nekoliko desetina metara do glavnog puta, malo uvuen u sumu. Na voza je naglo zakoio tako da sam gotovo udarila glavom u prednje sedite. Neki sekund kasnije onaj automobil izaao je na put i stao iza nas. Safet je napustio kola. To isto je uradio ovek iz automobila koji nam se pridruio i razgovarali nekoliko minuta. Ubrzo smo krenuli, samo to smo mi vozili sporije, u stvari, pratili smo ritam kola koja je pustio da idu ispred naih. - Nemoj nita da se plai, to su moji prijatelji, rekao mi. Jedan od njih je iz policije, angaovali smo ga da se nadje u sluaju kontrole na putu - rekao je Safet na srpskom jeziku, ne okreui se meni. Odmah potom je izvukao mobilni telefon i uspostavio kontakt najverovatnije sa Ijudima iz prednjih kola. Ja sam utala. Proli smo kroz jedan provincijski gradi, nisam mu zapamtila ime, i skrenuli levo na poslednjoj velikoj raskrsnici. Ona kola su i dalje bila ispred nas. Safet je postao mnogo mirniji. - Kako ti je bilo? - upitao me je. - Jesi li imala neugodnosti? - Nisam. Noas su traili od mene da ih zabavljam. Da budem iskrena, verovatno bi sve po mene zavrilo jako runo da nas nije prekinula neka nona poseta, neki automobil. Taj to me je kupio od Ismara ubrzo je pokupio celu ekipu i napustili su kuu. Kao to ste videli, nisu se vratili do danas. - Ni to noas nije bilo sluajno. Ja sam preduzeo, dodue u velikoj urbi, neto da ih razdvojim od tebe i, eto, uspelo je. Nema smisla da ti priam dalje, a i nevano je pred injenicom da je uspelo. Plaio sam se da te ne povrede. To su primitivni i neobrazovani ljudi. U Istanbulu ena jo i nekako uiva odredjena prava i potovanje, ali ovde u provinciji... - Safete, kako ste saznali da sam prebaena izvan Istanbula, da sam u tom selu? - bila sam radoznala. Premestila sam se u levi kraj automobila tako da mogu da vidim Safetovo lice i da razgovaram sa njim. On je utao neko vreme, zagonetno se smekajui. - Mogu da ti kaem, ti si odrasla devojka i nee mi zameriti. Mnogo mi je pomogla, a naravno i tebi, Ismarova sekretarica. Nju si pretpostavljam upoznala? - Da, to je ona zgodna ena. Zar vam je ona rekla ta se dogada? - Tano, ona mi je rekla, ona i ja smo, oprosti mi dete na ovom, ve nekoliko godina u vezi. Gotovo da ivim vie kod nje nego medu svojom porodicom. Ali, to je izvan ove prie i ne treba da te optereujem. Dakle, od nje sam saznao ta se dogada.

Hitno mi je javila da je Ismar odluio da te proda, a poto je znala gde i kome, javila mi je je na vreme tako da sam preduzeo sve to je bilo u mojoj moi da te izvuem. - Sada mi je jasno njeno ponaanje kada sam poslednji put bila kod Ismara. - ta se dogadalo? - upitao je Safet. - Nita posebno, samo je ta ena, za razliku od ranijih naih kontakata, bila neuobiajeno ljubazna, otvoreno me pitala kako se oseam u poziciji koju imam, kako mi je u Istanbulu. Mislila sam da me provocira i nisam se uputala u poverljive razgovore. - Da, ona mi je sve rekla, ukljuujui i onu pucnjavu koju ste imali na izlazu iz Istanbula; Ismar joj je telefomdojavio. Dobila je zadatak da organizuje ljude koji e doi po vas u onaj motel, ali je istog trenutka i mene izvetavala o svemu to se dogada. Tako sam noas uspeo da se organizujem i insceniram, navodno, veliki posao zbog kojeg onaj kreten, to te je kupio od Ismara, morao hitno da otputuje. Mogu da ti, u ostalom kaem - on je u lancu Ismarovih ljudi koji na odredenim relacijama sa Istoka prebacuju drogu preko Turske i to dalje preko Bugarske ide u Evropu. Iskoristio sam njegovu pohlepu za svakim dolarom i strah koji ima pred Ismarom, pa sam ga poslao na put. - Moete li imati zbog toga problema kod Ismara, kada sazna da ste prevarili njegovog oveka? - bila sam znatieljna. - Ne, to su uradili ljudi za koje Ismar nikada u ivotu nije uo. Grupa mojih dobrih prijatelja, ali bili su toliko ubedljivi da onom seljaku na pamet nije palo da se Ismaru javi telefonom. Ubedili su ga da je potrebna najvea tajnost koja iskljuuje bilo kakav kontakt i on je sad negde na granice Turske. Kada shvati da je prevaren poludee, ali je nevano. Uostalom, u ovom poslu prevare su neto najnormalnije. Tu se gine vie nego u saobraaju, pa e prevara na kraju doi kao uteha, nasmejao se Safet. - Znate li neto o pucnjavi iji sam bila svedok? Jedva smo izvukli ive glave. - Nisam ti do sada priao, a nismo dodue ni imali priliku, tako neto se Ismaru esto dogada. Mislim da je u pitanju neki veliki posao oko droge. Koliko znam onaj ovek kojeg su uzeli za taoca predstavlja sam vrh trgovine drogom u Turskoj, ima ih pet, est, i Ismar je uleteo u jedan kanal koji nije smeo da dira. Opominjali su ga, ali uzalud. - ta je sa ovekom kojeg su poveli kao taoca, odnosno kao zatitu, poto ne verujem, da bismo preiveli da njega, nije bilo na zadnjem seditu automobila? Izreetali bi nas. Slaete li se Safete? - U pravu si. To je bio dobar potez, jedini dobar potez, u toj situaciji. Slaem se da bi vas sve pobili da njega nije bilo. Ovako, imali su naredenje, verujem ba od njega, da ne pucaju. Ne znam gde je sada taj ovek, ali nee mu se nita dogoditi. Otkupie ga njegovi, samo to e Ismar zbog te gluposti nekoliko meseci morati da se prikrije, da deluje iz tajnosti. Nee mu biti prvi put. Ne plaim se ja za njega. Kola su prolazila predivnim krajem u kojem bih sigurno uivala da situacija nije bila tako sloena. S vremena na vreme Safetov mobilni telefon je zvonio, a i on je zvao nekoga. Zaustavili smo se posle dva, tri sata vonje kod jednog restorana da ruamo. Jedan i drugi automobil vozai su parkirali tako da ne padaju u oi onim to prolaze pored restorana. Unutra su nas posluili jagnjetinom. Za mojim stolom, pored Safeta i naeg vozaa, nije sedo niko, ali je kasnije Safet pozvo oveka etrdesetih godina, da nam se pridrui. Na prvi pogled je bilo jasno da se ne radi o Turinu. Samo to je seo za sto Safet mu je na srpskom rekao: - Esade, ovo ti je zemljakinja, odnosno, naa zemljakinja. Iz Beograda je. Sve drugo zna, a sada je prilika da se upoznate. Moda se posle i neete videti. - Drago mi je gospodice - progovorio je taj ovek na srpskom, a ja sam, verujem, izgledala prilino blesavo, vrtei glavom najpre u pravcu Safeta, a onda Esada, pa ponovo tako. Nita mi nije bilo jasno. - Vi ste iz Srbije, upitala sam oveka? - Da, roden sam u Kraljevu, kasnije su se moji preselili u Raku i danas su tamo, a ja sam pre petnaestak godina, ttaei bolji ivot, napustio Srbiju, otiao kod rodaka u Nemaku, a kako se ispostavilo da tamo nema anse da radim druge poslove osim gradevinskih, krenuo sam sa jednim zemljakom u Tursku. I, evo me danas ovde. Veliki sam prija telj sa Safetovom porodicom i kada mi je rekao o emu se radi, da treba pomoi jednoj devojci iz Beograda, porucio sam mu da rauna na mene. - ime se bavite u Turskoj? - ispitivala sam Esada.

- Uglavnom trgovinom. Imam i dva butika, neto saradujem sa zemljacima, tvojim i mojim, prebacujem u Srbiju dins, otuda uvozim kou, radimo neto i sa zlatom i srebrom. Mora se priznati da mi ide dobro. - Da, ali ima neto to nam Esad nije rekao, neto to moramo da menjamo to pre. Je li tako Eso? upao je Safet u razgvor. - Ma pusti to Safete, kasno je. - Nije kasno Esade. Tebi je etrdeset i neka. Jeste prolazi poslednji voz, ali ima vremena da uskoi nastavio je Safet, a onda se okrenuo prema meni i rekao. - Zna, Esad se jo nije oenio. Bilo je prilika, dobrih prilika, ali on neto previe bira i tako mu prodoe godine. Ona koja se za njega uda ivee kao kraljica - kazao je Safet, gledajui u mene, to sam protumaila kao sugestiju, poruku. Medutim, ja sam bila u drugim mislima i prebacila sam razgovor na sasvim suprotnu stranu, na muke u kojima smo se nali i Safet i ja. - ta vi mislite Esade hoe li Safet uspeti da me prebaci u Srbiju? - upitala sam zemljka iz Rake. - Safeta znam godinama i verujem da ga dobro poznajem i kao oveka sa vrstim karakterom i kao osobu koja zavrava zapoete poslove. Priao mi je o tebi, znam gde si bila, da ne moe doekati susret sa svojima, ali mora biti strpljiva. Nas nekoliko je tu da budemo Safetu pri ruci. Najvanije e biti da te prebacimo preko granice, da te izvuemo iz Turske. Dalje e, verujem, ii lake. Uskoro smo krenuli dalje. Esad je otiao u automobil ispred nas, tamo su bila jo trojica, a putovanje je nastavljeno neto brim tempom. Seam se da smo na jednom mestu preli most iznad neke reke i taj most je neto njlepe to sam na tom putovanju videla. Izgledao ie kao biser u zelenilu baen i zaglavljen izmedu dve obale. Cim smo preli preko mosta put je savijao u levo, ili smo uz reku, a ja sam oduevljena lepotom toga mosta dugo drala glavu na prozoru gledajui ga. Sve dok se to moglo. Odjednoin se, iza velike krivine na putu kao iz zemlje iznikla, pojavila patrola policije. Dali su nam znak da se zaustavimo. U stvari, zaustavili su ona kola ispred nas, a kako se na voza malo zbunio, pomislio je da i mi treba da se zaustavimo, smanjio je brzinu. Medutim, policajac nije davao znak da stanemo, ali sada, poto smo se pribliili Esadovom automobilu, nije bilo vie anse da ih zaobidemo i nastavirno sa vonjom. Drugom trakom prolazili su automobili. To nae stajanje jedan od policajaca iz patrole je iskoristio i dao znak i nama da se parkiramo i saekamo kontrolu. Dok je jedan iz grupe policajaca pregledao dokumenta Esadovog vozaa, drugi je laganim korakom krenuo prema nama. Videla sam da se Safet uznemirio, ak je opsovao na srpskom. U tom trenutku iz Esadovih kola izaao je jedan od putnika i obratio se policajcu koji samo to nije doao do nas. Razgovarali su, a onda je onaj iz automobila pokazao neto to je liilo na legitimaciju. Policajac je samo klimnuo glavom, pozdravio ga i vratio se do patrolnog automobila. - U redu je, ovaj ovek je iz policije i zato smo ga i poveli - kazao je Safet. Kontrola Esadovih kola je bila zavrena i mi smo nastavili put. Samo to smo odmakli Safet je telefonom stupio u vezu sa Esadom i posle zavrenog razgovora, okreui prema meni rekao: . - Zna li ta je ovaj rekao policajcu? - Ne, ne mogu ni da predpostavim - odgovorila sam. - Rekao je da sam ja brat nekog naeg ministra, da se sa kerkom vraam u Istanbul, a da je on, zajedno sa Edom i ostalima, u pratnji. Posle toga je Safet zautao. Naravno, spominjanje kerke kojoj sam ja neverovatno slina, bar mi je to Safet rekao izazvalo je u tom plemenitom oveku seanje na kerku koja je izgubila ivot u saobraajnoj nesrei 1991, godine. Posle toga Safet je dugo utao i gledao ispred sebe. ini mi se da je i vozau bilo jasno da se Safet naao u kovitlacu tekih i alosnih misli o tragediju koja je zadesila njega i njegovu porodicu. Lagano se sputalo vee. Jedan telefonski poziv vratio je Safeta u stvarnost. On se okrenuo i rekao mi da emo uskoro biti u predgradu Istanbula. Nije bilo ba tako, vozili smo se jo manje od sat vremena pre nego to smo u daljini sada ve u noi, videli svetla velegrada. Saobraaj je bio veoma gust. Prestrojili smo se u tri beskrajne kolone prema centru grada, a onda sam, zabrinuta za eventualnu Ismarovu potragu i reakciju onog tipa kod kojeg sam prenoila, upitala Safeta gde u da spavam. - Naravno da nee tamo gde si bila. Nita ti, dete, ne brini. Odredili smo skrovite za tebe, a ako bude potrebno menjaemo mesto tvog boravka i nekoliko puta na dan.

- Imas li jo uvek onaj falsifikovani paso kod sebe? - Nemarn, uzeli su mi ga - rekla sam. - Dobro, i to emo da reimo. Uradiemo novi izustio je Safet. Zaustavili smo se ispred jedne kue u delu grada koji ne bi mogao smatrati ekskluzivnim. Najpre smo sedeli u kolima desetak minuta, oekujui Esada i oveka koji je otisao sa njim da se vrate. Pojavili su se u pratnji starije ene, mogla je imati oko ezdeset godina, i svi su prili naim kolima. - Idemo, sve je u redu - rekao je Esad Safetu i meni. Napustili smo kola, ostao je samo voza i uli u kuu. Bila je to, spolja, prilino zaputena kua na sprat, ali kada smo uli unutra kontrast izmedu spoljanjosti i unutranjosti bio je prosto neverovatan. Sve je bilo isto sa malo nametaja odabranog sa ukusom, zidovi su bili okreeni u belo, divno nametena kuhinja i velika soba, prostrano kupatilo... - Devojko, ovo je teta Hazila. Kua je prazna i ona vodi rauna o njoj. Ti e biti u prostorijama na spratu. Nigde se nee kretati izvan kue, nee prilaziti prozorima, nee izlaziti na balkon, a sve to ti bude trebalo dobie ili od nje ili od mene i Esada. Od ovog trenutka poinje realizacija plana koji e se okonati onoga trenutka kada udje u Srbiju i kada mi se javi iz Beograda, od svojih roditelja. Tek tada e sve biti zavreno - izgovorio je u jednom dahu Safet. Dodao je da e sutra navratiti oko podne i uskoro su svi napustili kuu. Hazila mi je dala kunu haljinu i papue, istuirala sam se i otila u svoju sobu. Reeno mi je da ne palim svetlo, pa sam se uvukla u krevet pomou svetla iz hodnika. Glava mi je bila okrenuta prema prozoru. Nebo osuto zvezdama bilo je te noi posebno vedro. Nigde oblaka, a ja sam preko krova kue u komiliku, poput deteta, poela da brojim zvezde, ekajui da neka padne, da poelim to bri povratak u Beograd. Leala sam sa rukama ispod glave. Sve je sada bilo drugaije. Pre samo 24 sata u onom selu bila sam na rubu ponora, u situaciji koja je obeavala nova ponienja posle kojih, da su se dogodila kako sam oekivala, verovatno ne bih imala snage da nastavim ivot. Sada sam opet na krilima nade, ponovo razmiljam o aletu i kevi, o bratu edi, o mom Beogradu, Svetlani, Tanji, Banetu, drutvu koje sam ostavila pre etiri godine. Opustila sam se kao da sutra kreem za Beograd prvim vozom, kao da sam u Istanbulu na turistikom putovanju. Svu tu nadu, i snagu da ekam, ulio mi je Safet zajedno sa Esadom. Prvi put za etiri godine razgovarala sam i druila sam se sa ljudima koji govore mojim jezikom i koji ele da mi pomognu. San nije dolazio na oi i ve je bilo, mislim, oko dva sata posle pola noi, a ja sam i dalje razmiljala i brojala zvezde. Medutim, u jednom trenutku uinilo mi se da se neto mie na krovu kue u susedstvu. Ta kua je od mog prozora bila udaljena najvie desetak metara i nije bilo nikakve anse da se varam. Jeste, bila je no, ali vedra i lepa no kroz koju se daleko videlo. Podigla sam se i protrljala oi. Nije bilo sumnje na krovu te kue bio je ovek. Lagano se kretao preko krova, zaustavljajui se svakih nekoliko metara osmatrajui okolo. Uhvatio me je strah. Ni sama ne znam zato, povezala sam tog oveka sa sopstvenom situacijom i munjevito kroz glavu mi je proletela misao da se moda ne radi o poteri za mnom. Da Ismar moda nije saznao gde se nalazim ili onaj seljak i sada alje svoje ljude da me kidnapuju ili ubiju. Moda su nas pratili sve vreme, moda im je ova baba dojavila, moda je sve neka igra - razmiljala sam. ovek je doao do vrha krova i brzo se prebacio na drugu stranu. Sada ga je ekala vea strmina, ispod nje nekakva garaa ili neto slino, sa koje je mogao da ude u nae dvorite, a ostalo je, plaila sam se lako. Sta da radim? To pitanje odzvanjalo mi je u glavi, a u stvari postojao je samo jedan izlaz. Da probudim Hazilu i kaem joj ta se dogada u komiluku, pa ta bude da bude. Sjurila sam se niz stepenice, ne palei svetlo, i za as dola do njene sobe. Ula sam bez kucanja. Ona je spavala vrstim snom. Probudila sam tu enu, a kako nije znala ni re engleskog, a ni ja turskog, povela sam je onako uplaenu prema prozoru. Povrinu krova iz njene sobe nismo mogli da vidimo, a sada nije vie bilo ni onog oveka. ena je zabezeknuto gledala u mene nita ne shvatajui dok sam ja i dalje uporno pokazivala prema krovu u nastojanju da je ubedim kako gore 'nekoga ima. Ona je gledala, ali kao ni ja nije nita videla. I ba kada sarn pomislila da u ispasti paranoik, onom ravnom krovu pojavio se ovek o kojem sam govorila.

Hazila se trgnula i povukla i mene u unutranjost sobe. ovek je stajo neko vrerne, a onda je legao na krov, verovatno nasluujui neku opasnost, neke zvuke koji su mi bili sumnjivi. Htela sam da otvorim prozor, ali mi Hazila nije dala. Povukla me je za sobom i ostavila ispred stepenica, koje vode na sprat do moje sobe. Vratila se drei u ruci ogromnu baterijsku lampu i krenule smo stepenicama prema mojoj sobi. Vrata su bila otvorena i lagano smo ule unutra. Prile smo prozoru koji je bio poluotvoren, jer sam ga ja otvorila. Onaj ovek je i dalje leao na krovu. Onda se lagano podigao, pa unuo osmatrajui okolinu. Bio nam je okrenut ledima. Hazila je santimetar po santimetar otvarala prozor, toliko da se moe nagnuti preko, a onda u sekundi ukljuila lampu i snaan snop svetlosti, usmerila prema onom tipu na krovu. On je nekoliko sekundi bio u oku. Lampa je imala snaan, ak neuobiajeno snaan snop svetla pod kojim smo videli da ovek na sebi ima crnu odeu i isto tako crnu kapu navuenu do pola ela. Bilo je oigledno da ni sam ne zna ta da radi. Okrenuo se tek toliko da vidi iz kojeg pravca dolazi svetlo i dalje smiljajui ta da radi. inilo se da to sve traje neuobiajeno dugo, a onda se on bacio napred, pokuavajui da se izvue ispod dela krova koji je natkriljivao ravninu iznad garae. Kada je video da nema prostora da se zavue, munjevito se otkotrljao prema rubu. Svetlo ga je i dalje pratilo, bio je na brisanom prostoru, bez ikakvih ansi da se sakrije. Onda je odluio. Podigao se i u dva-tri koraka stigao na drugu stranu, vodei rauna da ne okree glavu prema nama, i skoio na zemlju, odnosno u dvorite kue na ijem je krovu bio. Ve sledeeg trenutka zauli smo lave psa, koji je potrajao dobar minut. Upalila su se i svetla u kui, potom i u dvoritu, a nas dve smo se povukle u tamu kue. Osmatrale smo ta e da se desi. Svetla su i dalje bila upaljena, ali nikakva buka se vie nije ula. ak ni lave psa. Hazila mi je dala znak rukom da legnem, a onda je otila u prizemlje. Dugo nisam mogla da zaspim. Gledala sam ponovo onaj krov, oekujui da se opet neko pojavi, ali nita se nije desilo. Tako sam i zaspala. Jutro je bilo divno. Kua na ijem se krovu prole noi odvijala mala drama kupala se u suncu. Posle izlaska iz kupatila srela sam Hazilu, nosila je kafu od koje je mirisala cela kua. Popila sam je u slast. Smeile smo se jedna drugoj zbog sinonjeg dogadaja, ali nas je jezika barijera spreavala da iznesemo i utiske. Posle doruka vratila sam se u sobu i za veliko udo ubrzo zaspala, to mi se retko dogadalo u ivotu. ak ni onda kada sam u beogradu dolazila kui u svitanje, budila se oko deset i nastavljala kao da sam spavala celu no. Zivot i umor su inili svoje. Probudila sam se negde oko podne. U stvari, probudio me je razgovor u prizemlju sobe, a ula sam ga zbog otvorenih vrata. Prepoznala sam Safetov glas i sila. Samo to me je ugledao nasmejao se i rekao da ne brinem zbog sinonjeg dogadaja. Hazila mi je sve ispriala. Kada sam ja ponovo zaspala ona je proetala i sluajno srela vlasnika ove kue u komiluku, koji joj je sam, bez pitanja, rekao da je neko pokuavao da ga opljaka. Po njegovoj prii izgleda da je taj ovek loe proao. Skoio je u dvorite i tamo naleteo na velikog psa. Uspeo je da preskoi ogradu, ali su u dvoritu i na ogradi ostali tragovi krvi. - Safete, jako sam se prestraila noas. Razmiljala sam ak da je taj ovek tamo bio zbog mene, da su nas pratili i da hoe da me likvidiraju. - Ni govora, nema razloga da se optereuje takvim pretpostavkama. Na bezbednom si. Ljudi koji su uestvovali u operaciji tvog spasavanja iz onoga sela, moji su ljudi od najveeg poverenja. Svata sam pokuao sa njima, svata sam im inio u ivotu, uvek dobro i oni su mi dobrom vraali. Budi mirna, dete. Sve e biti dobro. Safetove rei su delovale terapeutski. Hazila se samo smekala, a ja sam, seajui se onoga od noas, rekla Safetu: - Ova ena je izuzetno hrabra. Ne znam da li vam je rekla kako je baterijskom lampom "skinula" onog tipa sa krova. Drala ga je u snopu svetlosti, sve dok nije skoio sa krova. - Jednom kada budemo imali vremena priau ti ko je Hazila. Volim je, kao sestru, a to se hrabrosti tie prola je ona mnogo vea iskuenja. To noas je njoj bila dobra zabava. Nego, da vidimo ta emo sa pasoem. Ti verovatno nema neku fotografiju koja bi mogla da poslui. - Nemam, Safete, zaista nemam. Nisam ni bila u situaciji da me za tako neto slikaju. Ono to su uradili u Dubaiju nisam ni videla. Samo sam bila upoznata sa pasoem kada je bio gotov.

- Fotografije su neophodne, naravno. Videemo ta moe da se uradi. Znam jednog fotografa, u stvari on se fotografijom bavi amaterski, ali mislim da bi mogao da uradi ono to nam treba. Saekaj - rekao je Safet, uzeo telefon i okrenuo nekoliko brojeva. Oigledno, nije mogao da nade tog fotografa, ili nije imao broj, pa se raspitivao kod drugih. Posle ne znam kog razgovora, rekao mi je: - U redu je. Vraam se za pola sata sa ovekom koji e da ti ovde napravi fotografije, odnosno da te slika, a dok se ja vratim ti se malo naminkaj i sredi frizuru. Tako je i bilo. Safet se ubrzo vratio sa ovekom moda desetak godina mladim od njega. Nosio je torbu i kada smo se upoznali videla sam da me gleda oima u kojima je plamtela pouda. Popeli smo se na sprat i on je ocenio da e najkvalitetnije fotografije da napravi u jednoj maloj sobi koja je liila na ostavu, ali najverovatnije zbog toga to je bila prazna sa mnogo svetla - pretvorili smo je u priruni studio. Postavio je aparat na stativ, ja sam stala uz zid, a onda je on poeo da me nameta. Dodirivao mi je grudi i lice, milovao ramena, a ja nisam znala ta da uradim. Mogla sam sve da prekinem i pozovem Safeta, on je ostao u prizemlju, ali fotografije su mi trebale, paso je bio neophodan, morala sam da progutam i tu gadost. Napravio je nekolko snimaka, a kada sam pomislila da je gotovo on je, na prilino loem engleskom, napomenuo da je to bila samo proba i nastavio da me nameta. Ponovo je okinuo aparatom nekoliko puta, a onda doao kod mene i pomerajui moje telo levo-desno, za nekoliko santimetara, upitao da li bih htela da mu poziram na drugi nain, da malo razgolitim svoje telo. Vi predivno izgledate, bila bi teta da to ne zabelezimo kamerom. Evo povucite haljinu iznad kolena, ovako, govorio je podiui levi deo haljine, ujedno milujui moju butinu. U asu kada sam htela to da prekinem ili amarom, ili vikanjem; uli su se koraci na stepenicama. Uskoro se na vratima pojavio Safet, a onaj tip se brzo povukao iza aparata i, naknadno je napravio jo nekoliko snimaka, obavestio je Safeta da je sve u redu. Ubrzo je posle pia napustio kuu. - Dogovorili smo se da se sa gotovim fotografijarna vrati kroz dva sata, rekao je Safet, vie za sebe nego to je to bilo upueno meni. Nisam htela da mu kaem kako se ponaao onaj tip, poto to jednostavno ne bi moglo da pobolja situaciju. Naprotiv. Medutim, plaila sam se da taj ovek ne ode do policije i ispria kako je snimao neku devojku, oigledno strankinju, za linu kartu ili paso, svejedno. Sumnjivo u svakom sluaju. Rekla sam i to Safetu, ali je on odmahnuo rukom, dodajui da je onom fotografu dao toliko novca koliko on nije u stanju da zaradi za dva meseca. - Ne plai se, vratie se on radi novca. Nita mu nisam dao, dok ne vidim fotografije, a ni posle nee biti razloga za strahovanje. On je kukavica i kada mu pripretim ozbiljno, ni sebi sutra nee priznati gde je bio i ta je radio, a kamoli policiji - pokuavao je Safet da me umiri. I zaista, posle sat, sat i po vremena tip se pojavio sa fotografijama. Bile su kvalitetnije nego to sam oekivala -Doneo ih je desetak. Safet je odabrao est, isplatio ga i ovek se uskoro izgubio. Posle ruka i Safet je otiao. Rekao je da e se vratiti sa pasoem ili veeras ili sutra pre podne. - Safete, mogu li da vas neto zamolim - zadrala sar ga na vratima. - Naravno, samo reci. - Volela bih da opet ujem roditelje, ako vam nije problen - Ne, ne ni govora. Izvini, na to sam zaboravio. Mog bisrno sada to da obavimo, ali strano urim. Moram da zavim jo nekoliko vanih poslova u gradu. Uradiemo to ili weeras ili sutra. Telefon mi je stalno pri ruci, bez brige budi, uzvratio je i izaao. Oekivala sam ga sa velikim nestrpljenjem uvee, razmiljajui ostatak popodneva o roditeljima i o onome ta u da ih pitam, o emu emo da razgovaramo. Medutim, Safet se nije pojavio i to me je uprkos svemu malo zabrinulo. Hazila je shvatila da nisam ba spokojna i stalno je ponavljala "o kej, o kej". To je jedino znala da kae na engleskom. Te noi sam spavala mirno i dugo. Sanjala sam ogromnu plau na obali mora ija je boja podseala na nebo pred kiu. Interesantno, plaa je bila pusta, a moji pokuaji da udem u vodu nikako nisu uspevali. Uvek se neto ispreilo, nekada vetar, pa veliki talas, onda glasovi, koji su se uli iza mojih leda. Na kraju sam sela na obalu i gledala prema puini. Videla sam u daljini brod koji se pribliavao, pa onda opet udaljavao od kopna. To je trajalo dugo, bar je u snu tako izgledalo i kada je brod bio veoma blizu obale, ja sam se probudila. Volela bih da mi je neko tada protumaio san. Zbog bistrine slika koje sam videla u snu, zapamtila sam taj san i uvek mogu da ga prepriam do detalja.

Safet je stigao sutradan neto oko jedanaest sati. Znao je da ga oekujem sa velikim nestrpljenjem i samo to je seo, izvadio je telefon. Kao i u onom prvom sluaju ukucao je brojeve a onda mi dao aparat i rekao da ukucam svoj broj u Beogradu. Uradila sam to drhtavim rukama i uskoro ula da zvoni telefon. Posle petog ili estog puta neko je podigao slualicu: - Molim - ula sam glas majke sa druge strane. - Mama, ja sam, da li me uje? - Sunce moje, ti si. Bogu hvala da si se javila. Otkud zove, hoe da zovnem tatu, on je dole pred zgradom, kada dolazi u Beograd - tekla je bujica rei sa druge strane. - Mama, mama, samo se javljam da sam dobro. Nemoj da ide po tatu, mnogo ga pozdravi, a ja u se ponovo javiti kroz neki dan. Jeste li zdravi? - Jesmo, zdravi smo, sunce moje, i Bogu se molimo da te ivi doekamo. Mislili smo da se nikada vie nee javiti. etiri godine su prole. Svata smo mislili, svata se prica, ja sam uvek... - i mama je poela da plae. Nekako sam je smirila obeanjem da emo se vrlo brzo videti. Treba samo jo neke poslove da obavim i eto me u Beogradu rekla sam joj, pozdravljajui aleta, edu i sve koji pitaju za mene. - Rekla sam svima da si se javila, nisu mogli da veruju, neki mi zaista ne veruju, misle da sam luda, da fantaziram, ula sam je kako pria kroz suze. - Ajde sada da prekinemo razgovor. Mnogo vas volim: mama i jedva ekam da vas zagrlim i izljubim. Poljubi tatu i uemo se - rekla sam i prekinula vezu nakon to sam ula kevu da kae: "Dobro sine". Ponovo sma plakala i Safet je ekao da se smirim. Hazila je donela kafu i ratluk. Atmosfera se popravila, a posebno sam se obradovala kada je Safet stavio na sto moj novi paso. Bio je engleski, u njemu je pisalo da se zovem Margareta Hokins. Nasmejala sam se slatko. - Znai vie nisam vedanka - upitala sam Safeta. - Nisi, a i ta ti fali da bude Engleskinja, blii su ti oni od vedana - rekao je uz osmeh. Probudila sam se oko devet sati. Jutro je bilo sunano i oseala sam se dobro. Dolaskom u kuu na periferiji Istanbula, gde se Safet brinuo o meni i odakle sam trebala da krenem na put za Srbiju, osetila sam veliku promenu. Uspela sam da se otrgnem od godinama gradenog oseanja da sam u zarobljenitvu i bez ikakve perspektive. Naravno, iz kue nisam smela da izlazim, ali sam ivela u ubedenju da o meni brinu Ijudi sa najboljim namerama, ukratko, prijatelji. . Posle doruka sedela sam neko vreme za stolom, dok je Hazila pospremala sobu. Sa radija je dopirala lagana instrumetal-muzika. Sve ee sam razmiljala o Beogradu, u stvari, moj grad mi je stalno bio u mislima i u glavi su mi se preplitale slike roditelja, brata ede, prijatelja, ljudi iz komiluka. Strano sam ih se uelela. Pogled mi je pao na televizor, koji je stajao u uglu. Ne pamtim kada sam gledala tv-program. Upitala sam Hazilu, nadajuci se da e me razumeti, da li je televizor ispravan. Ona je samo slegla ramenima, ali je po mom interesovanju shvatila da neto hou to je vezano za televiziju i poela je da prekopava elektrine kablove. Uskoro se uo ton, a posle kraeg vremena, na ekranu se pojavila i slika. Hazila je donela daljinski upravlja, pa sam poela da biram kanale. Televizor je bio prikljuen na satelitsku antenu i ja sam se zadrala na jednom kanalu koji je emitovao muziku.Kada mi je to postalo dosadno, krenula sam da traim nove programe i zaustavila se na jednom. Ne znam koji bio u pitanju. Emitovao je vesti. Preko celog ekrana stajala je karta Jugoslavije, u stvari bive Jugoslavije sa novim dravama, nekada lanicama zajednike zemlje. Obuzimalo me oseanje koje ne bih mogla da opiem, ali sam se pretvorila u uho. Spiker je govorio o nekim pregovorima, sankcijama, mirovnim planovima.! Jedino sam shvatila da se radi o ukobu na prostorima zemlje koju sarn ostavila pre etiri godine. Uskoro su vesti okonane, u stvari preli su na druge krajeve sveta i ja sam otila u svoju sobu na spratu. Te veeri doli su Safet i Esad. Veerali smo zajedno, posle ega je Safet otvorio flau crnog vina. Nazdravljali smo za moj povratak za ponovni susret sa roditeljima, za srean put, kao da ujutru kreemo iz Istanbula. U jednom trenutku Esad je uzeo au i poeleo da nazdravi. Govorio je kako je te veeri posebno srean, da se nalazi medu zemljacima, medu dobrim ljudima, zahvalio je Safetu na ukazanom poverenju, govorio o meni kao osobi koja ga je podsetila na Srbiju u kojoj je roden i slino. Potom je na sto stavio jedan ukusno upakovan paketi i rekao:

- Ovo je za tebe. Uskoro emo te prebaciti preko granice i pratiemo tvoj put do Beograda i ja sam svestan da se moda nikada vie neemo videti. Razgovarali smo, sea se, o meni, o mojoj porodici i situaciji u kojoj se nalazim. Dugo nisam bio u Srbiji, a sada zbog svega to se dogada u naoj nekada jedinstvenoj Jugoslaviji ne bih imao ni hrabrosti da odem tamo. U znak seanja na nae poznanstvo, molim te da primi poklon koji sam doneo - rekao je Esad prilino uzbudenim glasom, koji je na trenutke podrhtavao. Odgovorila sam mu u smislu kako to sigurno nije bas poslednji susret, kako emo se, kada sve prode, opet videti u srenijim okolnostima, na drugom mestu i slino. Safet je klimnu glavom, odobravajui i on to je Esad rekao, ali i ovo to sam ja govorila. Zahvalila sam na poklonu i posle toga otvorila paketi. Unutra je bila predivna zlatna narukvica, koju i danas uvam. Uskoro je Esad napustio kuu, pravdajui se da treba da ode u jedan restoran da se sastane sa poslovnim partnerima. Hazila je sedela za stolom i povremeno se, preko Safeta ukljuivala, u razgovor. On mi je priao da je zaokruen plan bekstva i da eka jo neke sitnice da rei posle ega u krenuti kui. Tada nisam znala da e taj put do Beograda i prebacivanje preko Bugarske biti dramatino kao holivudski film. Verovala sam da u sesti u autobus i doputovati do graninog prelaza prema Jugoslaviji, pokazati paso i krenuti prema Beogradu. Ne, sve je bilo drugaije i ja te veeri nisam ni pretpostavljala ta me sve jo eka. - Safete, stalno zaboravljam da vas pitam ta je sa Ismarom. Zna li on ta se dogodilo; da li ste razgovarali o meni - upitala sam u jednom trenutku Safeta. - Da, uo je ta se dogodilo. Naravno, ja mu nisam dao do znanja da sam upoznat sa tvojim nestankom i ekao sam da mi on ispria. - Ba me ineteresuje ta vam je rekao. Okrivljuje li onog seljaka koji me je kupio? - Ne bih rekao da ga okrivljuje. U stvari, njemu je svejedno, on je bezoseajan ovek i ne optereuje se dilemom da li s ti kod nekog drugog, da li si zavrila u policiji, preko granice ili si izgubila ivot. Cini mi se da je glavni problem, , bar to se njega tie, to mu je onaj seljak ispriao verziju koju je Ismar protumaio na svoj nain i povezao je onu pucnjavu, kojoj si i ti bila svedok, sa tvojim nestankom. Odnosno, on misli da su te na prevaru kidnapovali ljudi sa kojima je doao u sukob oko droge. Pretpostavlja da su bili ubedeni da si njegova devojka u koju je on zaljubljen, te da su tvojom otmicom, tako on misli, hteli da ga ucenjuju. Zamisli, on eka da mu se jave i trae otkup za tebe. Smeje se kada to pria, ali to se nas tie to je najbolji razvoj dogadaja. - Znai, ne sumnja na ljude iz svog okruenja, na vas, na svoju sekretaricu - pitala sam. - Ni govora. Samo me je jednom pitao koliko sam puta dolazio kod tebe, verovatno mu je neki od straara rekao, ali nakon to sam ga podsetio da si bila bolesna i da sam te vodio u bolnicu vie nita nije pitao. Posle toga Safet je zautao i oborio glavu. Gledao je u au, vrtei je rukama. Oseala sam da eli razgovor o neemu to do tada nismo dodirivali ni u naznakama. Bila sam u pravu. Dete, nemoj pogreno da me razume, ali ja bih voleo da porazgovaromo malo o onome to se dogada u naoj zemlji, ne da bismo se ubedivali oko neega to se nas ne tie i to nismo u stanju da menjamo. elim samo da kaem ta mislim o tome, da kaem tebi koja si Srpkinja, a sve zato to su u Bosni ratovali pravoslavci i muslimani, grubo reeno, "moji" i "tvoji". - Safete, ja o tome nita ne znam i jednostavno ne mogu razgovaram. Mogu samo da vas sluam, ali se plaim' da takav razgovor ne pokvari na odnos. - Ni sluajno. O tome i hou da govorim. Ne plai se, neu dugo i neu te povrediti - rekao je Safet i poeo da pria o svojoj porodici, njenim korenima, davnom pretku Mihajlu koji je, da bi spasao porodicu, prihvatio islam. Rekao mi je i prezime koje su njegovi preci imali pre nego to su napustili pravoslavlje i prihvatili veru sa istoka. Govorio je kako je to znao gotovo svaki lan njegove porodice, ali se o tome nije nikada razgovaralo. Samo bi glava porodice, u vreme kada je Bog dolazio po svoje, odvodio najstarijeg potomka negde na osamu i detaljno mu priao istorijat porodice. Tako je Safetov otac uradio, tako je i on saznao sve to je te veeri u Istanbulu govorio meni. Posle je sa aljenjem, koje sigurno nije bilo odglumljeno, priao o ratu izmedu muslimana i Srba, napominjui nekoliko puta kako e iz svega najvie koristi izvui neko trei. Rekao je da se povremeno sastaje sa muslimanima iz Bosne i Sandaka, koji dolaze u Tursku da skupljaju pomo za oruje, da trae podrku od turskih vlasti.

Safet ih je osudivao, rekao je da je nekoliko puta dolazio u sukob sa njima i onim ljudima to su davali podrku takvim emisarima. utala sam i paljivo sluala. Ispred sebe sam imala oveka koji je imao potrebu da pria, potrebu da ga neko slua. U jednom trenutku spomenuo je svoju mrtvu kerku i zaplakao. Kazao je da njenu smrt tumai kao kaznu, koju je nekada neko od njegovih predaka zaradio i koju je on morao da plati. ula sam da ne odlazi u damiju, ali zbog tradicije potuje ramazam i jo neke muslimanske verske obiaje. Mislim da je pono ve odavno bila prola, a Safet je i dalje priao. Hazila je prinosila vino i meze, a ja sam se samo povremeno ukljuivala a on je govorio o svom ivotu, sadanjosti, budunosti, planovima. Nekoliko puta mi je dao do znaja kako neizmerno ali to nema kome da dode u Srbiju, to su svi njegovi blii rodaci umrli ili su raseljeni po svetu. Safet je otiao pred jutro. Na rastanku me je molio da mu ne zameram to je, kako je sam kazao, bio moda dosadan. Odgovorila sam da ni jednog trenutka njegovu priu nisam tako doivela i da mi je bilo zadovoljstvo da sluam. Prolo je nekoliko dana, Safeta nije bilo. Nisam sumnjala niti sam se optereivala pretpostavkama, kao to je to bilo ranije, da se takvo stanje moe pretvoriti u neto nepovoljno po mene. Verovala sam Safetu do krajnjih granica. Hazila je neto pokuavala da mi objasni, ali sve se na kraju zavravalo na osmesima i bespomonim sleganjem ramenima. Ona je odlazila u grad, a ja sam od Safeta imala uputstvo da u takvim sluajevima ne pomaljam nos iz kue, da se ne javljam na telefon u Hazilinoj spavaoj sobi, to mi inae nije ni padalo na pamet. Jednom sam se dvoumila da je zamolim za uslugu, da sa tog njenog telefona nazovem Beograd, ali sam odustala. Mislim da je bila subota kada se Safet pojavio u kui. Sa smekorn mi je rekao da se ne ljutim to nije navraao, bio je u poslu a opteretile su ga neke porodine obaveze. Medutim, dodao je imam za tebe lepe vesti. - Kakve, Safete, da li je to neto u vezi odlaska kui? - Da, upravo se o tome radi. Jue sam imao sastanak sa jednim ovekom koji je odavde, ali esto boravi u Bugarskoj i Madarskoj. Pitao sam ga da li bi mi pomogao da neto prebacimo u Srbiju i on se sloio, samo uz uslov da nije droga. Kada sam mu rekao da se radi o jednoj devojci, sa urednim pasoem, on je pristao. Sutra emo ponovo da se nademo oko razrade plana. Ti se lagano pripremaj za put. - to se mene tie mogu da krenem za pola sata. - Znam, znam, nisam na to mislio. Treba psihiki da se pripremi za povratak, pretpostavljam da to nee biti lako. - Ako sve bude kako ste planirali, kada mogu da oekujem polazak? - bila sam radoznala. - Do kraja nedelje u svakom sluaju - odgovorio je Safet i ubrzo otiao. ja sam jurnula na sprat, uletela usvoju sobu i poela od radosti da se bacam po krevetu. Tada nisam ni pomiljala na ono to me eka na putu,verujui da je sve gotovo. Naalost nije bilo tako. Stajala sam pored prozora naslonjena na zid i gledala u kino predveerje. Palila su se prva svetla, no se lagano sputala na Istanbul, a ja sam u mislima lutala po mom Beogradu. Videla sam sebe kao iz pravca Novog Sada, a ne znam `~i zato ba otuda, ulazim u grad koji se kupao u svetlima, kako se zaustavljam ispred zgrade u kojoj sam stanovala i gledam prema etvrtom spratu u prozore kroz koje se probija svetlo, zvonirn na poznatoj adresi i ljubim se sa majkom, koja otvara vrata i nita ne moe da kae od plaa. Suze su mi navirale na oi, prva upaljena svetla na ulici prelivala su se kroz bezbroj malih slika. I dalje sam stajala kao prikovana. Dan je proao u lekarenju i itanju, a posle ruka i kraeg spavanja dohvatila me, eto nostalgija, kojoj nisam mogla da odolim. Iz svakog delia mog organizma navirala je enja za Srbijom i Beogradom, za roditeljima, edom i ljudima koje sam volela, koje sam poznavala. No je ve uveliko legla na veliki grad, kada sam se vra;: ' tila do kreveta. Uzela sam neku knjigu, koju mi je Safet doneo, mislim da se radilo o H.Robinsu i poela da itam. Nije mi uspevalo da koncentriem misli i panju na sadraj knjige i icada mi se napokon uinilo da sam uronila u stranice, zauo se zvuk sirene ispred kue.

Nisam obraala panju na to, ali kada se auto-sirena oglasila jo dva puta ostavila sam knjigu, ugasila nonu lampu na ormariu i odetala do kraja hodnika, gde je bio jedan manji prozor sa kojeg se videla ulica. Napolju sam pod ulinom svetiljkom videla Esada, koji je izaao iz kola, kako ragovara sa Hazilom. Nije prolo dvadesetak sekundi a Hazila je brzim koracima ula u kuu, Esad je ostao napolju. ula sam njene korake, kako se penje na sprat i bilo mi je jasno da se dogada neto vezano za mene. Brzo sam ula u sobu upalila svetlo i ekala. Hazila je otvorila vrata i kako nita nije mogla da mi objasni, uzela me je za ruku i povela u prizemlje. Dole je ve bio Esad. Pokuavao je da ostavi utisak oveka sa unutranjim mirom, ali mu nije polazilo za rukom. Videlo se da neto nije uredu. - Esade, ta se dogada - pokuala sam, vie nesvesno nego to mi je bila namera, da saznam razloge njegovog nenadanog dolaska. - Nije nita dramatino, ali morae noas da prespava na drugom mestu. Dolazim od Safeta i usput u ti objasniti o emu se radi - rekao je i dao znak Hazili da pogleda ta se dogada pred kuom, poto nam se svima uinilo da su stala neka kola. Ona je izala i vratila se brzo, govorei neto iz ega je Esad zakljuio da se na ulici ne dogada nita vezano za nas. Radilo se o saobraajnoj guvi, o prolasku nekog kamiona kojeg su drugi, stajui sa strane, proputali. Saekali smo da se automobili razidu i krenuli. Uzela sam samo neseser i jedan demper, poklon od Safeta, poto su noi postajale sve hladnije, a valjalo se pripremati za put. Esad mi je rekao da sednem pozadi i da se prikrijem, u stvari da legnem, kako niko sa strane ne bi mogao da me vidi. - Sluaj - poeo je Esad priu, kada smo se odmakli od kue - danas je Ismar potraio Safeta i imali su prilino ustar razgovor. To sam saznao od Ismarove sekretarice. Ona je, kao to ti je poznato, na naoj strani i javila mi je kasno popodne da je Ismar bio strano ljut zbog neega i da je zahtevao od Safeta da hitno dodje u njegov kabinet. - Zna li oko ega su se svadali? Jesu li spominjali mene - pokuavala sam u velikoj radoznalosti da izvuem neto vie od Esada. - Ona to nije uspela da sazna, ali mi je u telefonskom razgovoru rekla da su i tebe spominjali, medutim to je bilo sve. Zvala me je na Safetov nagovor i nije, izgleda, imala povoljnu situaciju za telefoniranje, tako da je samo uspela da kae da dodem po tebe i da te prebacim iz kue na neko sigurnije mesto. - Pa zar tamo kod Hazile nije sigurno? - Jeste, ali mi se ini da je Safet to uradio kako bi otklonio i najmanju mogunost da situacija krene u neeljenom pravcu. Koliko ja znam Ismar ne dolazi kod Hazile, ali jednom mi je ba Safet kazao da je u veem drutvu koje neto proslavljalo svojevremeno u toj kui bio i Ismar. To, naravno, nita ne znai. On se toga moda i ne sea, ali... - Dobro, kuda sada idemo - pitala sam. - Idemo kod mene u stan. Molim te, nemoj ovo pogreno da protumai. Nisam imao vremena da nadem drugo reenje ali smatram da e kod mene biti apsolutno bezbedna. Ja nisan Ismarov poznanik, znam za njega, ali se ne poznajemo, on nikada nije bio kod mene i veeras emo saznati detalje kada dode Safet. Zvao bih ga, ali se plaim da je jo kod Ismara, pa neu da mu oteavam situaciju. ekaemo. Uskoro smo, posle moda pola sata vonje, bili ispred jedne lepe stambene zgrade, koja nije imala vie od pet-est spratova. Esad je najpre zaustavio automobil, pogasio svetla iskljuio motor. ekao je za svaki sluaj nekoliko minuta i onda mi dao znak da izadem napolje.

Uli smo u lift i zaustavili se na treem spratu. Vrata na njegovom stanu bila su blindirana nakon to je upotrebio dva ili tri kljua nali smo se u stanu. Bio je to.prostor dovoljan za estolanu porodicu. Mislim da je stan imao najmanje etiri, moda i pet soba, dva kupatila, veliku terasu i bio je izuzetno bogato nameten. Ni traga od tradicionalnog duha. Sve u kombinaciji koe i mesinga sa bezbroj televizora i muzikih linija u stanu. Bilo je oigledno da tom oveku dobro ide u ivotu ili je sve bilo posledica njegovog usamljenikog statusa i naglaene brige o novcu. Kasnije mi je priao da pomae i svoje rodake, ali da ne pripaduju ljudima koji troe po barovima i restoranima. Sa ponosom mi je pokazivao sobe. eleo je da me impresionira i to nije ni skrivao. Imala sm utisak da me vie ne doivljava kao zemljakinju i prijateljicu, ve kao enu koja je u njemu probudila mukarca. Popili smo pie i on je otiao do kuhinje da zakuva kafu. ulo se zvono na vratima. Ja sam se obradovala; nema sumnje - bio je to Safet. Esad je odetao do vrata, ali se u nekoliko krupnih koraka vratio nazad. - Nemoj da bude glasna, pred vratima su dvojica ljudi koje ne poznajem - apnuo mi je i vratio se u hodnik. Ponovo se ulo zvono. Osetila sam strah. Prva pomisao odnosila se na Ismara. Poverovala sam da je od Safeta izvukao informaciju gde se nalazim i sada alje svoje ljude po mene. Ustala sam i gledala prema prozoru. Nisam imala snage da pogledam prema ulazu, plaila sam se. Esad je i dalje bio na nekoliko koraka od vrata, naslonjen na zid. Opet se ulo zvono. Oseala sam kako u sobi raste temperatura. Oni napolju izgleda nisu imali nameru da odu. Esad me je uzeo za ruku i odveo u jednu od soba. Pitala sam ga ta e da uradi i skamenila se kada je rekao da e otvoriti vrata. Nisam imala izbora. Sela sam na dvosed u mranoj sobi i ekala. ula sam kako Esad otvara vrata, razgovara sa nekim i kako ljudi koji su zvonili ulaze u stan. Ostalo je samo da otvore vrata sobe u kojoj sam se nalazila, da me pokupe i okonaju neizvesnost - mislila sam u strahu. Medutim, niko nije otvarao vrata. ula sam glasove, medu kojima je dominirao Esadov. Pomislila sam da ga ispituju, da vode nekakvu istragu. Nita od toga. Uskoro sam, na moje iznenadenje i radosr, zakljuila da gosti' odlaze. ulo se zatvaranje vrata Esadovi koraci i on je uskoro stajao ispred mene sa osmehom na licu. - Sve je u redu, moe da izade - rekao je. Nisam imala rei. Ila sam ispred njega prema dnevnoj sobi. Zaprepastila sam se kada sam na stolu, pored vaze sa cveem, videla veliku sumu novca, amerikih dolara. Nita nisarn pitala, ali je Esad objasnio o emu se radi. - To su ljudi jednog od mojih poslovnih partnera. Doneli su mi novac od posla koji smo zajedno poeli pre dva meseca. Sada je roba nala kupca i on je ispotovao dogovor i poslao je novac. Uvezli smo veu koliinu koe iz Rusije. Ve sam mislio da se radi o propaloj investiciji, ali nije tako. Pitao sam ih zato su bili tako uporni, zvonei na vratima, a oni su mu rekli da ih je njihov Gazda upozorio kako ja imam veliki stan i da se moe desiti da ih ne ujem odmah. Pametan ovek, ha,ha... objanjavao je. Samo to sam zaustila da ga u pitam kada oekuje Safeta, ponovo se zaulo zvono na vratima. - Nije bilo razloga za oprez. Na vratima je bio Safet. Po njemu se videlo da je imao teak dan. - Esade, daj mi molim te jedno pie. Prilino sam umoran, treba mi da me malo protrese, da mi ubrza krv. Potom se okrenuo prema meni, pogledao me, nasmejao se i rekao. - Dete, umalo da se danas potuem sa Ismarom radi tebe. - ta se dogodilo, Safete, molim vas, ispriajte mi. Zaista mi je ao, ta je bilo sa Ismarom da li je otkrio vau tajnu? - Nije, ali sumnja. On je, rekao sam ti jednom, izuzetno inteligentan ovek. alim se da je sve bilo na rubu tue. Ipak smo nas dvojica rodbina i znamo gde je granica kad se svadamo. Imali smo do sada nekoliko estokih sukoba neki su bili vezani za porodicu, neki za posao. I sada je poelo od posla, a na kraju se zavrilo sa prebacivanjem oko porodice. To sam iskoristio da predem u inicijativu i napao sam ga zbog tebe.

- Zbog mene? - Da, rekao sam da je bio neoprezan kada te je prodao onom seljaku, da je to glupost koja je mogla skupo da ga kota. On se razbesneo, poeo je da me ispituje zato se toliko brinem za tebe, nato sam mu kazao da se brinem za njega, a ne za tebe, da je sve nervozniji, to je pokazao i u sukobu sa trgovcima droge. Pitao sam ga zna li gde se ti sada nalazi i zato je siguran u seljakovu priu da su te odveli nepoznati ljudi. ta ako je sve to igra, rekao sam mu, u koju su te uvukli i gde mogu svata da ti nakaleme. Na kraju je zautao. U stvari, mrmljao je sebi u bradu kako e da te nade. Zato sam poruio Esadu da te na dan-dva prebaci izvan kue i tako si dospela ovde. Posle smo jo dugo razgovarali. Esad je spremio sjajnu veeru, pili smo portugalska vina, a atmosferu su podizali glasovi Miroslava Ilia i Lepe Brene. Iznenadila sam se kada sam ih ula, a onda mi je Esad rekao da ih veoma rado slua, i da preko poslovnih prijatelja dolazi do njihovih kaseta. Ostali smo do prvih jutarnjih sati. Sluali smo i Harisa Dinovia, za kojeg znam i nekakvog pevaa, narodnjaka iz Sarajeva za kojeg se ne seam da sam ula. Te noi je i Safet spavao kod Esada. Ja sam dobila sobu sa pogledom na mali park. Probudila sam se oko deset sati. Njih dvojica su ve sedeli i pili kafu. Tu sam ostala dva dana. Sve vreme u meni je iveo prijatan strah da e Esad pokuati, kada ostanemo sami, da mi predloi neto na ta nisam bila spremna. To se nije dogodilo. Bio je prema meni izuzetno korektan, ponekad me je gledao due nego to je to bilo pristojno, ali nita vie od toga. Bila je nedelja, kada sam se vratila kod Hazile. Ona se obradovala kao da je videla nekog najrodenijeg. Safet, koji me je dovezao, nije skrivao zadovoljstvo to za vreme mog odsustva niko nije navraao u kuu, telefon nije zvonio, nita se nije dogadalo to bi nas zabrinjavalo. - Devojko, spremi se noas. Dolazim po tebe ujutru oko devet sati. Sve je spremno, kreemo prema granici. Odnosno kree kui - rekao mi je u jednom trenutku. Skoila sam uvis od zadovoljstva. Nisam mogla da verujem. Doao je trenutak koji sam ekala etiri godine. Kreem na put za Beograd. Oseala sam se kao nekada u osnovnoj koli kada sam sa svojim odeljenjem ila na izlet. Prvo putovanje, kojeg se uvek prisetim, vezano je za odlazak na Taru. No uoi odlaska iz Beograda dugo nisam mogla da zaspim. Tako je bilo i sada u Istanbulu. Sve stvari spakovala sam u dva kofera, istuirala se i legla sa namerom da se ispavam. Medutim, san nikako da dode na oi. Najpre sam plakala od radosti. Nakon to me je praplavilo oseanje sree susrela sam u sebi strah od puta, prosto sam se plaila susreta sa roditeljima i drutvom koje sam ostavila u Beogradu. ta da im kaem kada me budu pitali gde sam provela etiri godine? Na put kreem sa dva kofera u kojima je bila garderoba o kojoj mnoge devojke mogu samo da sanjaju, ali nisam valjda za etiri godine zaradila samo to. Neto u morati da smislim, neto u varijanti da mi je raun sa lovom u inostranstvu. Nisam se dvoumila to se roditelja tie. Ve sam smislila priu i rei u im da sam umesto u luksuznom italijanskom butiku zarila u jednoj junoamerikoj zemlji gde su me, sa jo stotinak devojaka iz celog sveta, drali u nekom selu, u jednoj maloj fabrici, nekoj vrsti laboratorije za preradu opijuma i proizvodnju droge. Nije mi padalo na pamet da im kaem istinu. Verovala sam da bi to dotuklo aleta. Ja u stvari ne bih ni dopustila da se ova moja pria objavi da mi je ale iv. On je umro krajem 1996. godine i mislila sam da taj udarac neu moi da preivim. Citao je sve nnovine, neto je kupovao, neto pozajmljivao i tako bi preko "Argumenata", sigurna sam, shvatio da se radi o meni. Majci, sam rekla sve i dugo joj je trebalo da se oporavi od oka. Ponavljala je stalno u sebi da je ipak najvanije to sam ostala iva i to sam dola kui. Nisam joj rekla sve ono to je objavljeno u "Argumentu" i to sam dodatno ispriala za knjigu, ali... Medutim, da se vratim na Istanbul. Nisam, kao to rekoh, mogla da zaspim. Sati su prolazili i uskoro sam videla da svie. Jo neko vreme sam leala u krevetu, a onda se digla, ponovo istuirala i sila u prizemlje. Hazila je ve bila na nogama. Govorila mi je neto uz osmeh. Bili su to nai poslednji zajedniki trenuci. Sele smo da dorukujemo.

Iznenadila sam se kad je Hazila, posle hleba i putera, servirala neto to se moglo nazvati dimljenom vealicom. Nisam znala kako da joj zahvalim zbog tog gesta. Znala sam, iz Safetove prie da je ona ena koja dri do muhamedanske vere, da ne jede svinjetinu, znala sam i to da je u retkim trenucima kada su Safet i njegovo drutvo slavili u toj kui, Hazila pripremala hranu od svinjskog mesa ali nisam mogla ni da pretpostavim da e mi i na taj nain iskazati potovanje. Servirala je meanu salatu i neki prilog sa gljivama, koji pre toga nisam jela, a strano je bio ukusan. Zahvaljivala sam, ona me je samo gledala, smeei se. Pila je aj i povremeno odlazila do prozora isekujui Safeta. Uskoro smo uli da se njegov automobil zaustavlja ispred kue. Kada je uao zakljuila sam u prvi mah, po izgledu, da je raspoloen, to mi je i potvrdio. - Sve se odvija po planu, nita ne brini. Pre sat vremena uo sam se sa vezom na granici. Sve je kako smo predvideli - rekao mi je im je seo za sto. - Verujem da je tako. Safete, sada vas molim da prevedete Hazili moju zahvalnost za sve to je uinila tokom mog boravka ovde, to se rtvovala i to mi je ove poslednje trenutke, koje provodimo zajedno, pripremila hranu koju inae ne priprema. - Naravno, preneu joj odmah, ali pre toga da te potsetim na jedan od naih razgovoxa kada sam ti zekao da je ona velika ena, sjajan karakter. Znamo se ona i ja ve dvadeset godina. Imam dve sestre, Hazila mi je kao trea rodena sestra. Upoznali smo se u jednoj situaciji kada je njoj bila potrebna pomo i ja sam joj pomogao. Ubrzo nas je ivot doveo u situaciju da ona meni pomae. Kasnije je tragino ostala bez oveka kojeg je beskrajno volela. Odluila je da sebi prekrati ivot i ja sam se u tim trenucima naao pored nje. Mogu ak rei da sam je spasao. Medutim, nai su se ivoti na prosto neverovatan nain preplitali. Samo to sam nju povratio u ivot ja sam dobio bolest koja je pretila da me sahrani. Leao sam mesecima, nita mi nije pomoglo, savremena medicina, leenje u najboljim bolnicama,skupi lekovi i onda se prosto dogodilo udo. - Ona vas je izleila - elela sam da znam. - Ne bi se to moglo rei bukvalno, ali u posrednom smislu svakako da mi je sauvala ivot. Jednoga dana pojavila se u mojoj kui sa enom, neto starijom od mene. Traila je da dopustim da mi ta ena pomogne. Rekao sam ti da ne pripadam svetu koji veruje u natprirodno, da sam krajnje racionalan ovek. Ne verujem u vradbine i sline gluposti. Medutim, suoen sa smru pristao sam i dogodilo se udo. Ta ena je zajedno sa Hazilom ostala u mojoj kui pet dana. Moje zdravlje poelo je da se poboljava, a onda su njih dve zatraile da budem prebaen na mesto gde u biti izolovan od uticija porodice i raznih briga. I na to sam pristao i prebacile su me u jednu kuu na periferiji Istanbula, gde sam potpuno ozdravio za samo mesec dana. Kada sam se vratio kui gotovo da me nisu prepoznali. - Znate li kako su vas leili? - Samo jednom sam pitao i Hazila mi je rekla da su me izleili priroda i Bog, a njena prijateljica bila je samo posrednik. Otada smo nas dvoje u posebnom odnosu potovanja. Ona je prodala neto od svoje imovine, ostatak sam dao ja i tako je kupila ovu kuu. Kad god mi je u ivotu posebno teko, ja dodem kod nje. utimo tako po ceo dan, ona zna ta oseam, nita me ne pita. Odem gore u neku od soba i u susretu sa samim sobom pokuavam da izadjem, dovoljno mi je to znam da je Hazila u kui, dovoljno jaam njenu dobrotu. Vraam se odavde kao pre. Porodica zna kada me nema danima da sam ovde. - Molim vas jo jednam, Safete, da joj zahvalii ime, i recite joj da u jednog dana, kada budem u m sti, doi u Istanbul da je posetim, donesem joj pokl je jednostavno obidem - rekla sam Safetu, gledajui lu koja je, kao da razume o emu smo razgovarali, glavu i gledala u sklopljene ruke. Safet joj je neto g ona ga je gledala, a kada je zavrio digla se, prila mi bila me. Obe smo zaplakale. Safet je taj trenutak izliva nenosti iskoristio da moramo krenuti. Po izlasku iz kue okrenula sam se jo jednom pozdravim Hazilu, ali ona je bila na korak iza mene. Odlucila da me prati do kola. Pre nego to sam sela u kola jo jesnom sam pruila ruku da je pozdravirn, ona je prihvatila i ja sam u tom trenutku osetila neto na svom dlanu. Otvorila aku i ugledala nekakav zlatnik. U stvari, bio je to dukat koji i danas imam i uvam ga. Sedela sam pozadi, a kada sam upitala Safeta treba li da legnem, om je samo mahnuo rukom i upitao me da li ponela paso. Potvrdila sam, vadei ga iz nesesera. Onda u redu, kazao je i dodao kako e neto ve slagati, ako zaustavi policija. Prilino brzo smo izali iz Ista.nbula i posle dvadesetak minuta vonje izvan grada Safet je zaustavio kod jednog motela, gde nas je ekao Esad sa ovekom kojeg do toda nikad nisam videla.

Predstavio se kao Vasil, dodajuci da je rodjen u Makedoniji, ali ja nisam bila raspoloena za dodatno ispitivanje. Seli smo u jedan od separea, Safet se nekoliko puta okrenuo i kada je bio siguran da niko, ukljuujui konoba nee prii stolu zatraio je od Esada da izvadi ono to je poneo. Od mene je zatraio da izvadim paso. Uradila sam i za as i uskoro je na stolu pored pasoa bilo nekoliko peata Esad ih je na brzinu izudarao po pasou i ja sam hvatila da to u stvari nastavak posla vezanog za moj novi identitet. Imala sam engleski paso, falsifikovan naravno, ali bio je potpuno prazan, kao da me je neko nevidljivom rukom spustio u Tursku nakon to mi je u Londonu izdat paso. Nije ilo lako, naravno, i trebalo je prikazati da sam putovala. Tu smo popili jo jedno pie i krenuli. Esad i njegov prijatelj Makedonac ili su ispred mene i Safeta. Ja sam ponovo, na Safetovu preporuku, sela na zadnje sedite. Putovali smo satima, odmarali na dva mesta, pijui kafu i tako doli do Jedrena. Tu smo stali da ruamo, a njih trojica su rekli da nema jo mnogo do bugarske granice. Osetila sam da im se neto ne uri, a kada sam upitala hoemo li krenuti Safet je rekao da se strpim. Shvatila sam da su dolazak na granicu sa Bugarskom planirali u toku noi i da smo, u stvari, na neki nain poremetili vremenski plan dolaskom u Jedrene pre nego to je ranije utvrdeno. Razgovaralo se o svemu i svaernu, najmanje o meni, i u jednom trenutku Safet je pogledao na sat i rekao. - Vreme je da krenemo. Raspored ostaje isti. Nas dvoje emo ii iza vas na nekoliko stotina metara. ula sam da idemo prema nekakvom Svilengradu, koji e biti mesto prelaska granice, gde e nas saekati drugi ljudi iji je zadatak da me prevezu kroz Bugarsku. Ne znam koliko smo se sada vozili, ali uskoro je po znakovima bilo jasno da se pribliavamo granici. Saobraaj je bio sve gui, ali smo se probijali relativno lako. I Safet i ona dvojica ispred nas obilazili su kolonu automobila sa lakoom. Cak mi se ini da nisu pravili bog zna kakve velike prekraje. Imali su dobra i brza kola i to je bilo dovoljno da iza sebe ostavljamo ostale na putu. Mrak se ve bio spustio kada smo doli na granicu. Videla sam da su sva trojca prilino mirni. Samo je Safet povremeno pokazivao znake blage nervoze. To je bilo i razumljivo, poto je on vodio celu operaciju i smatrao se odgovornim ako neto krene neplaniranim tokom. To se, naalost i dogodilo. Najpre je Esad otiao do prelaza, mi smo ostali da sedimo u jednom oblinjem restoranu, a kada ga nije bilo ni posle petnaest, moda i vie minuta onaj Makedonac se digao i otiao da vidi ta se dogada. Safet je osetio da sam zabrinuta i smirivao me priom da se verovatno Esad zadrao u kupovini u nekom od fri-opova. Uskoro su se obojica , vratili i to neraspoloeni. - Ljudi, o emu se radi? - upitao je Safet, sada vidno zabrinut, poto su i Esad i Makedonac seli za sto, ne govorei ni rei. - Onaj nije doao. - Kako nije doao, pa smena je trebalo da pone pre sat-dva vremena - uzvratio je Safet. - Tano, ali izgleda da se neto dogodilo. Njega nema. Ostaje nam da ekamo novu smenu ili da pokuamo ovako, pa ta bude. Safet je smo utao i gledao negde u vrh svojih cipela. U restoranu je bila guva, preplitali su se glasovi onih koji su putovali: dece, ena, nervoznih konobara. Svi smo utali. Imala sam oseaj da niko ne zna ta sada da radimo. Safet je pogledao na sat i pozvao konobara. Kada je on doao Safet nas je upitao jesmo li gladni. - Ni govora, bar to se mene tie, ni koru hleba ne bih mogla da stavim u usta - odgovorila sam na engleskom jeziku. Za svaki sluaj. Ni oni nisu bili gladni i naruili smo samo pie. - Ovo mi se ne svida, ni malo mi se ne svida. Ne elim da mislim na najgoru varijantu, ali mogao je da mi se javi. Dao sam mu broj mobilnog telefona, bili smo u njegovom dometu, mogao je da se javi, ako se neto desilo - govorio je Safet vie za sebe nego za nas. - Zna li gde stanuje ili moda ima njegov broj telefona? - pitao je Esad Safeta. - Znam samo da stanuje tu u blizini i nita vie. Bio sam tolko siguran da e sve biti uradeno kako je dogovoreno, da mu nisam uzeo ni telefon. ini mi se da ivi u ne kom selu nadomak granice, ali ne znam kako se zove. - Kako bi bilo da pokuamo bez njega - interesovao se Makedonac. - Oprostite, mogu li i ja da znam o emu se radi? - uplela sam se u razgovor.

- ovek koji radi na granici, carinik, trebalo je da nas eka i da na takav nain otklonimo svaku mogunost za komplikacije tvog prelaska u Bugarsku. Medutim, njega kao to vidi, nema odgovorio je Safet. - A zato mislite da bismo imali problema ovako, bez njega - bila sam radoznala. - Postoji odreden stepen rizika, poto je poslednje dvetri godine pojaana trgovina belim robljem. Dolaze ovde u Tursku devojke iz cele Evrope, uglavnom preko Bugarske, ako putuju kopnom, i poto se drava prilino otro bori sa prostitucijom na granici su jake kontrole i provere. Moemo da pokuamo, ali se plaim da te ne izoloju na stranu i ponu da proveravaju gde si bila, kod koga si bila, ta si radila. Tu moe da se iskomplikuje i zavri onako kako ne elimo. - Safete plaim se da nemamo izbora. Treba da ekamo ovde na granici, a ja u sada da odem i pitam tamo u smeni ta je sa tim ovekom i kada dolazi. Rei u da mi je rodak uskoio je Esad u razgovor. - U ovom asu i ovakvoj situaciji to je najpametnije odgovorio je Safet i Esad se uskoro izgubio u noi. Vratio se za desetak minuta. - Rekli su mi da je zvao i traio zamenu za smene. Navodno, neto se desilo detetu i on je morao hitno da ga vozi lekaru. Dolazi ujutru u smenu - saoptio nam je Esad. Nije bilo druge nego ekati. - Meni se spava - rekao je Makedonac, kao da mi je proitao misli. Prole noi oka nisam sklopila, malo sam dremala u Safetovim kolima, a sada je sve u meni spavalo. Popustilo je i uzbudenje zbog dolaska na granicu, sanjala sam samo krevet. - U redu. Nedaleko odavde ima jedan motel, ali se plaim da nema tamo mesta. Ako bude tako, moraemo da skoknemo do eremena, nije daleko, tamo emo prespavati - rekao je Safet. Posle nekoliko minuta napustili smo restoran, seli u kola i krenuli prema tom ermenu. Posle moda sat vonje zaustavili smo se pred neuglednim, motelom. Izbora nije bilo, negde smo morali da spavamo i , najpre je Esad otiao da izvidi teren. Vrato se kroz pet minuta. - Nekako emo morati da se organizujemo, imaju dve dvokrevetne sobe. Predlaem da nas trojica spavamo u jednoj, da nam ubace neki pomoni leaj, tako da devojka bude u drugoj - rekao je. - Uskoro smo svi stajali pred neim to se moglo nazvati recepcija. Sa druge strane bio je omanji elav ovek, sa ogromnim stomakom, neobrijan. Safet je razgovarao u ime nas i zakljuila sam da stavlja efu recepcije neke zamerke. Onaj je samo irio ruke i na kraju nam dao kljueve. Traio je dokumenta, njih trojica su dali line karte ili neto slino, mene niko nita nije pitao. Na hodniku, ispred soba koje smo dobili, Safet mi je rekao da se dobro zakljuam, za svaki sluaj, te da nita ne brinem, poto su oni sa druge strane zida. - Dovoljno je samo da pokuca nekim predmetom po zidu i mi smo za nekoliko sekundi kod tebe - rekao mi je i nakon to smo jedni drugima poeleli laku no i ja sam ula u sobu. Vazduh je bio ustajo i najpre sam otvorila prozor da provetrim sobu. Nametaj se sastojao od kreveta sa malim nonim ormariem, na kojem je stajala lampa, jednog ormara bez pola vrata i toaleta. Bolje da ne opisujem u kakvom je stanju bio WC. Umila sam se, zatvorila prozor i zaspala, samo to sam dotakla krevet. Probudilo me kucanje na vratima. Upitala sam ko je i ula Safetov glas. Pogledala sam na sat i videla da je skoro sedam. Brzo sam se obukla i naminkala. U hodniku su bila sva trojica mojih pratilaca. Stajali su na jednom mestu i puili. Nasmejali su se kada sam izala. - Nemoj da se ljuti, moda se nisi naspavala, ali moramo to pre na granicu da nam onaj na nesenik opet nepobegne - rekao je Safet, dajui znak da krenemo. Na recepciji je bio isti onaj debeljko, sada crvenih oiju, nenaspavan sa ogromnim podonjacima. Doruka, kao to sam pretpostavljala, nije bilo. Odmah smo seli u kola i krenuli prema graninom prelazu kod Svilengrada. U kolima je Safet ponovio priu koju sam ula jo u Istanbulu: da e jedan od njih, a to je izgleda bio Makedonac, samnom prei u Bugarsku, gde e me doekati nova veza sa kojom u krenuti prema Srbiji. Govorio mi je kako da se ponaam - pria je bila jednostavna: ako bi nas neko zaustavio moje je bilo da ponavljam kako sam Engleskinja, koja studira orjentalistiku i koja je ila u Titrsku da izuava islam. Paso sam dobila pre polaska na put i opet sam nekoliko puta u sebi ponovila svoje novo ime i prezime. Safet i Esad su vozili dosta brzo i na gzranicu smo se vratili mnogo bre nego to smo sino stigli do Cermena. Bila je guva i pre nego to smo se ukljuili u kolonu, koja se lagano kretala prema carinskoj kontroli, Safet je sve nas pozvao na stranu i dao poslednja upustva. Za to vreme Makedonac je otiao do carine i kada se vratio samo je potvrdio da je Safetova veza tog jutra na poslu.

Safet je po ko zna koji put objanjavao kako da se ponaam u moguim situacijama. Znala sam da brine, sluala sam paljivo, a kada se Makedonac prikljuio, Safet je jo jednom ponovio neke sitnice. - Dobro, izgleda da je sve u redu i sada, dete drago, doao je trenutak da se rastanemo. Ti e da sedne sa Makedoncem u kola i vas dvoje ete prei u Bugarsku. Tamo vas eka jedan od mojih ljudi, u stvari njegov sin, kao sam jutros uo, kada sam uspostavio vezu sa njim. Radi se o mom dugogodinjem poslovnom partneru, Bugarinu, koji mi je postao veliki prijatelj. I njega e kasnije upoznati, nadam se. Budi bez brige, sve e biti u redu - rekao je Safet i onda se okrenuo Makedoncu. - Tvoje je da je preveze preko, da ode do motela koji sam ti spomenuo, gde ete ekati veza. Znak raspoznavanja su kola koja vozi. On e te prepoznati po registraciji i boji kola koja vozi. Oko toga nemoj da brine. U sluaju da na samorn prelazu Bugari ili ovi ovde zatrae dodatne informacije vezane za nju, ti samo reci da si je pokupio u Istanbulu da te je zamolila za prevoz do Bugarske. Ostalo e ona objasniti - kazao je. - Safete, znai li ovo da se zauvek rastajemo? upitala sam ga. - Ja se nadam da nije tako. Verujem da emo se sresti u povoljnijim okolnostima. Moda jednog dana kad dode u Istanbul kao turista ili kada ja dodem u Beograd. U svakom sluaju, ti ima moj broj telefona, ja imam tvoj uemo se. - Safete, danima sam se spremala ta da vam kaem u ovom trenutku i sada nieg ne mogu da se setim. Hvala veliko, vi ste za mene uinili najveu uslugu u mom ivotu. Nikad niko, osim mojih roditelja, nije uradi toliko, nije se rtvovao kao vi. Ne verujem da bih se ikada izvukla da vas nisam srela. Beskrajno vam hvala - jedva sam uspela da kaem, suzdravajui se da ne zaplaem. Na kraju nisam mogla izdrim. Suze su mi krenule same, zagrlila sam Safeta. Kad sam se odvojila od njega, videla sam da su mu oi pune suza. Poljubila sam ga, on je izvadio maramu, obrisao suze i pokazao Makedoncu da krenemo. Svi smo utali, a onda sam prila Esadu i poljubila ga. Rekla sam mu neto slino to sam kazala Safetu. On je samo klimnuo glavom - Esade, mora da se oeni, ti si dobar ovek i potrebna ti je porodica. Ne zasluuje da ostari sam rekla sam mu posle ega je taj dobroudni musliman iz Srbije samo irio ruke, ne govorei nita. Pre nego to sam krenula da otvorim vrata automobila za ijim je volanom Makedonac ve sedeo, Safet je iz depa izvadio mali paketi i dao mi. - Ovo je za seanje na Istanbul i na vreme koje smo proveli zajedno. Hvala ti dete to si me podsetila na mnoge slike iz moga ivota. Neke su bile veoma bolne, ali Bog je valjda rekao da se ponovo suoim sa njima. Od seanja se ne moe pobeci. elim ti srean put i, molim te, javi se im stigne u Beograd. Obeala sam da hou, stavila paketi u neseser i sela u kola. Krenuli smo i ja sam jo jednom mahnula Safetu i Esadu. Videla sam da Safet ponovo brie suze, dok je Esad stajao sa obe podignute ruke. Ve posle nekoliko desetina metara i u retrovizoru sam videla samo kola iza nas. Na samom prelazu Makedonac je bio hladan kao led. Turski carinik, kojeg smo ekali prole noi, neto ga je pripitkivao, on je leerno odgovarao i proli smo taj deo granice bez ijednog problema. Na redu su bili Bugari. - Kod njih nee biti ovako. Znaju da ovim putem idu velike koliine droge i sigurno e nas pretresati opomenuo me je moj pratilac. Tako je i bilo. Nikakvih pitanja u vezi samnom nije bilo. Pogledali su moj paso, vratili ga nazad, ali onda nam je bugarski carinik dao znak da se odvojimo na stranu. Izgleda da smo im bili sumnjivi. Uskoro je poeo pretres i to je trajalo vie od pola sata. Imali su pse tragae za drogu. Makedonac je mirno puio neke kubanske cigare, ali ja sam u jednom trenutku posumnjala u mogunost da se u kolima nalazi droga. Moda je, Makedonac, mislila sam, na svoju ruku, kada ve prelazi, stavio koji paketi u kola. Tek da ne ide uzalud. Nevano je sada da li sam bila u pravu ili ne, poto Bugari nisu pronali ono to su traili. Carinik se zahvalio na strpljenju i krenuli smo sa granice. Vozili smo nekoliko kilometara do motela sa velikim parkiralitem. Tu smo stali i izali iz kola. Makedonac je ponovo zapalio, nije povukao ni dva-tri dima i pokazao je rukom: - Eno ga, ono je na ovek. Pogledala sam u stranu i videla mladia mojih godina, moda neto starijeg kako stoji i gleda u stranu. - Ne verujem, ve bi doao ovamo - rekla sam. - Doi e - uzvratio je Makedonac, i samo to je to izustio onaj mladi je lagano krenuo prema nama.

- Dobar dan, ja ovde ekam da nekoga prebacim do Beograda, ako se ne varam - ula sam da kae na udnoj meavini makedonskog i srpskog, odnosno bugarskog jezika. Delovao je pomalo smeno, ali smo sve razumeli. - Nije bilo sumnje, bio je to na ovek. Makedonac je potvrdio da je na pravom mestu i mladi je pruio ruku. Sada sam bila u situaciji da ga dobro pogledam. Bio je moje visine, sa izrazitom crnom i gustom kosom, uskog lica na kojem su dominirale divne plave oi. Dok je drao moju ruku u svojoj, kao da me je struja tresla. Prvi put posle etiri godine moje emocije prema jednom mukarcu bile su nekontrolisane i pozitivne. Rekao je da se zove Kiril. Pozdravila sam se sa Makedoncem i ula u crni Audi, do kojeg me je odveo Kiril. Gledala sam u njega kao opinjena. Krenuli smo.On je ukljuio mini-muziki stub u kolima. Bila je to potpuno nova situacija u kojoj sam se nala. U meni je se javilo oseanje za koje nisarri znala etiri godine. Imala sam u Dubaiju i Istanbulu seksualne kontakte, o kojima sam govorila u ovoj ispovesti, u nekim od njih sam zaista uivala, vrlo retko, ali priznajem da sam tada bila zadovoljna kao ena, medutim ni jedan od tih odlazaka u krevet nije imao veze sa onim to odnos mukarca i ene podie na vii nivo. Uivala sam, retko, ali samo zato to je moje telo osealo potrebu za mukom rukom, za spajanjem, bila je to ona iskonska potreba za neim to je prirodom odredeno da nam bar na trenutak pripada. Svaki dolazak do vrhunca u tim vodenjima Ijubavi u haremu i kasnije u Istanbulu predstavljao je liniju iza koje vie nije bilo dodira, onog za mnoge ene posebno vanog milovanja i dodirivanja telom nakon seksa. E, toga dana, posle prelaska tursko-bugarske granice, kada sam videla Kirila u meni se probudio i taj drugi deo ene koji je spavao etiri godine. Ne mogu ni danas rei da li je to bila ljubav ili strast, trenutak zanosa u kojem sva ula uivaju, ali od prvog minuta druenja sa Kirilom ja sam oseala da moje telo reaguje drugojaije i da neu uspeti da se kontroliem. Da budem otvorena do kraja, elela sam ve nakon desetak minuta poznastva da zavrim u krevetu sa mladim Bugarinom. U stvari, krevet mi i nije bio potreban za ono to mi je bilo na umu. Kiril je vozio prilino smireno. Videlo se da nije neiivljen mladi, neiskusni klinac, koji e nastojati da impresionira devojku brzom vonjom u luksuznom automobilu. - Reci mi o emu se ovde radi? Od oca sam dobio zadatak da te saekam. Reeno mi je da ima engleski paso, ali da si Srpkinja koju treba prevesti preko moje zemlje i prebaciti u Srbiju, otvorio je Kiril temu koja mi nije bila prijatna, ali shvatila sam je kao uvod u neto to e da bude interesantnije. - Nadam se da e uraditi ono to se od tebe oekuje. Istina je ono to su ti rekli. E, sada mogu da ti kaem o emu se radi, naravno ako te interesuje. Mislim na tu neloginost oko pasoa i moje Srbije u koju se vraam posle etiri godine odgovorila sam. - Da li si etiri godine provela u Turskoj? - Ne, bila sam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odgovorila sam iskreno, ali pre nego to je Kiril reagovao novim pitanjem rekla sam mu da je boravak u toj zemlji bio vezan sa mojim radom u jednoj trgovakoj firmi, pa sam nastavila da laem o tekoama u koje je ta firma zapala, to se odrazilo na moj status i onda se rekla sam se sve iskomplikovalo do te mere da sam ostala bez pasoa. Ta situacija me je dovela u Tursku iz koje su me prijatelji prebacili u Bugarsku. Jedan od njih je poslovni partner tvoga oca i tako sam ja dospela na ovo mesto gde sada sedim - rekla sam, smeei se i gledajui u Kirila. On je reagovao samo osmehom. Taj mladi je bio svestan svog fizikog izgleda i utiska koji ostavlja na ene. Ubedena sam da ih je pre mene imao mnogo, a i danas ih sigurno ima. Posle mog dolaskau Beograd sa njim sam razgovarala samo jednom. Taj telefonski kontakt je trajao nekoliko minuta i bez obzira na dogovor da se opet ujemo nikada se vie nismo uli. Ali ono to sam sa njim doivela pamtiu verovatno dok sam iva. Posle dva sata vonje i zajednikog stava da smo gladni, zaustavili smo se kod jednog restorana, spolja gledano privlanog i ugodnog. Tako je bilo i unutra. Oboje smo uzeli aperitiv, a posle jela smo popili po au crnog vina. Kirff mi je priao o sebi i svojoj porodici, mladem bratu i sestri starijoj tri godine od njega, koja je udata i ivi ve est godina u Kanadi. Bila sam radoznala i upitala sam ga zna li kakvim se poslovima bavi njegov otac i moj prijatelj iz Turske", odnosno Safet.

- Pravo da ti kaem ne znam, ali mi se ini da je u pitanju trgovina robom koja dolazi sa zapada i prebacuje se na trite Ukrajine i Rusije odgovorio je. To mi je bilo pomalo vano da saznam, poto sam sumnjala da se i Safet bavi trgovinom drogom, a ne bi mi bilo drago da se ta sumnja potvrdila. Sada mi je bilo lake. Kiril je u nekoliko navrata pokuavao da sazna jo neke detalje vezane za "moj rad u Dubaiju", ali ja sam veto uspevala da prebacim razgovor na drugu temu. Pitao me je i koga imam u Beogradu, ta mi rade ale i keva, kako ive. Od njega sam prvi put ula detaljnu priu o stanju u mojoj zemlji prouzrokovanu uvodenjem sankcija. U prvom trenutku nisam verovala, mislila sam da se ali kada je govorio da je Srbija izolovana, da su granice zatvorene, da preko Srbije ne idu vie ni kamioni iz drugih zemalja, da nema goriva, hrane, da vlada siromatvo. Sedela sam nemo i sluala. Priao mi je o stranom periodu iz 1993. godine, vremenu inflacije najvee na svetu, kada je stotinu nemakih maraka bilo bogatstvo u mom rodnom Beogradu. - Dolazio sam u Beograd nekoliko puta za poslednje dve godine. Otac je radio neke poslove sa ljudima iz Beograda, prodavao im je naftu i neke tehnike stvari, a otuda je uvozio ito. Video sam da ljudi ive veoma loe, ali ako mogu da te uteim ni u Bugarskoj nije mnogo bolje. Mi nismo pod sankcijama, ali zbog blokade Srbije oseamo negatvne posledice. Bar nam tako kau, mada pametniji ljudi znaju da su razlozi tekog ivota u Bugarskoj druge vrste. Vlada nam je nesposobna, sve je tehnoloki zastarelo, ljudi su nenaviknuti da rade i samo vredni i izuzetno sposobni dobro ive priao mi je Kiril. Posle toga smo preli na vedrije teme. Razgovarali smo o muzici, ta ko voli da slua, na kojima smo poznatim koncertima bili, koji nam se filmovi svidaju. Iznenadila sam se kada je poeo da nabraja nae pevae i glumce, filmove i serije koji su snimljeni u Beogradu a sa velikim uspehom su prikazane ili se i sada prikazuju na njihovoj nacionalnoj televiziji. Kiril me je posle toga, bez ikakvog uvoda, upitao jesam li u Dubaiju imala kakvu simpatiju ili ljubav. Priznajem da sam bila zateena pitanjem, pa sam verujem, i pocrvenela zbog njega, ali sam se izvukla odgovorom da je u naim godinama normalno da imamo simpatije. Medutim, on je hteo direktan odgovor. - Znai li to da ti je tamo ostao neko veoma drag? - Ne, to ne znai, ja sam osoba koja se teko i sporo zaljubljuje - odgovorila sam. - Mi smo u godinam kada su nam pored ljubavi vane i druge stvari za koje ljubav nije uslov iznenadio me je Kiril tvrdnjom koja nas je uvela u novu fazu razgovora, u tom asu meni veoma privlanom. Nemam pojma ta sam odgovorila, ali od tog asa na razgovor je dobio novu dimenziju i na kraju smo otvoreno razgovarali o telesnoj ljubavi. Oseala sam da sva treptim. Ispijali smo se oima i bila sam spremna da toga asa odem u toalet sa Kirilom i da tamo vodimo ljubav. Posle jednog gutljaja vina on je ostavio au i spustio svoju ruku na moju. Lagano me je milovao. I dalje smo utali i gledali jedno drugo. Uzbudenje u meni je raslo i tog trena sam bila spremna da vodim ljubav. Kiril je pozvao konobara i platio :raun. Iz restorana smo izali, drei se za ruke. Krajikom oka sam videla da smo oboje privukli panju gostiju. Svesna sam svoga izgleda, u restoranu su bili uglavnom mukarci i verovatno su svi zavideli Kirilu u tom asu, ali obzirom na to kako je on izgledao normalno je bilo da budem sa njim. Normalno bar za te ljude koji o nama nisu nita znali. Seli smo u kola, Kiril je izaao sa parkinga, ukljuio se u saobraaj i kada smo dostigli uobiajenu brzinu kretanja ponovo je uzeo moju ruku, ali ovoga puta je prineo usnama i poljubio. Posle toga je spustio svoju ruku na moju butinu i taj dodir je kod mene izazvao mali ok. Lagano mi je milovao unutranju stranu butine. Zabacila sam glavu, naslanjajui se na sedite. Zatvorila sam oi, opustila se i poela da uivam dok je uzbudenje u meni neprestano raslo. Tako nisam ni primetila da je Kiril skrenuo sa glavnog puta. To sam registrovala tek kada je smanjio brzinu. I dalje nita nismo govorili. Zaustavio je kola kod puta, koji je vodio prema maloj umici udaljenoj moda pedesetak metara od tog mesta. Videla sam da se dvoumi, a onda je krenuo prema toj umi. Desetak minuta kasnije bili smo u strasnom zagrljaju, a ja na sebi vie nisam imala ni delia odee. Preli smo na zadnje sedite gde sam ga gotovo silovala. Nisam mogla da saekam da skne odeu, legla sam i povukla ga prema sebi. Pantalone su mu bile sputne i to je bilo dovoljno. Do vrhunca sam dola za minut-dva. Ostali smo u kolima jo pola sata, a potom nastavili put. Pribliavali smo se Plovdivu. U samom gradu Kiril je uzeo sobu u jednom ne ba luksuznom hotelu.

Verujem da boljeg u gradu i nije bilo. Javio se ocu, u Sofiju, potvrdio da je sve uredu i obavestio ga da e prenoiti u Plovdivu. U grad smo uli sa prvim sumrakom i sada mi je ao to nisam imala vremena da razgledam, uinilo mi se da je Plovdiv interesantan, ali tada mi je neuporedivo interesantniji bio rnladi Bugarin Kiril. Sarno to smo uli u sobu, bacili smo stvari i pali na veliki francuski leaj. Zamolila sam ga da se istuiramo i to smo uinili. Ja sam prva otila u kupatilo, a posle nekoliko minuta doao je i Kiril. Ljubili smo se dugo pod mlazom tople vode posle ega smo se spojili. Videla sam koliko je bio iskusan po tome to mi nije dozvoljavao da dodem do vrhunca, govorei da e mi kasnije biti jo lepe. I bilo je tako. Preli smo u krevet, gde smo jedno drugom radili sve to nam je padalo napamet. U meni se probudio vulkan. Ono to mi je etiri godine nedostajalo, ta istovremena reakcija tela i emocija, bacila me je u virove nekontrolisane strasti. Imala sam nekoliko orgazama te rioi, menjali smo poze, voleli se na krevetu, na podu, pored prozora... Nikada pre tako neto nisam radila. U Beogradu sam imala vezu sa Dejanom, iz solitera preko puta, sa kojim sam inae ila u trei i etvrti razred srednje kole, ali nai seksualni odnosi bili su veoma retki i nimalo matoviti. Svetlosnu godinu daleko od onoga to sam te kine noi, kasnog septembra 1995. godine, doivela u Plovdivu. Svaki deo ene u meni bio je probuden. Kiril mi je govorio kako ni on nikada pre nije tako , uivao. Prijalo mi je da sluam njegove rei kako sam divno gradena, kako imam najlepu guzu na svetu, da su mi grudi arobne. Nije me interesovalo da li je lagao. Te noi mi je laskanje prijalo, bilo je dodatni faktor moga uzbudenja. Zaspala sam u njegovom zagrljaju i probudila se negde oko devet sati. On je i dalje spavao. Otila sam do kupatila, istuirala se, a kada sam se vratila u sobu on je jo spavao. arav je skliznuo na pod, verovatno kada sam se ja izvlaila iz kreveta i Kiril je bio pred mojim oima kao od majke roden. Imao je lepo telo, a moja elja jo nije bila ugaena. Legla sam pored njega i poela da ga milujem najpre po gornjem delu tela, a posle izmedu nogu. Brzo se u njemu probudila mukost i ponovo smo vodili ljubav, ponovo uivali. Umesto na doruak iz sobe smo izali u vreme ruka. Sili smo u hotelski restoran na ruak. Pre ulaska unutra Kiril mi je rekao da saekam nekoliko minuta da donese neto iz kola. Samo to se on izgubio, naila je grupa mladia, njih pet-est, koji su oigledno bili oarani mojim izgledom. Zaustavili su se i poeli, najpre, da dobacuju, a potom pokuali i da stupe u razgovor sa mnom. Mislim da su bili sportisti, poto su na sebi imali sportsku odeu. Drala sam se rezervisano, pomalo i uplaena, ali potom sam procenila da mi se ne moe dogoditi nita runo, mukarci i ene su prolazili pored nas, ulica je bila na nekoliko metara, recepcija nama iza leda - pa sam se malo poigrala. Najpre sam izgovorila nekoliko reenica na engleskom, to nije dalo rezultata, jer nisu govorili tim jezikom, a kada sam, trudei se da moj srpski lii na makedonski a time i na bugarski jezik, pitala grupu napaljenih momaka kada su poslednji put bili sa enskom u krevetu, oni kao da su doiveli ok. Nastao je muk, a posle toga smeh. Nisu se smejala samo dvojica iz grupe, oni to su zapoeli razgovor i na poetku bili najhrabriji. U tom asu je uao Kiril, najpre malo zastao, potom odlunim korakom priao nama i, obraajui se meni, upitao ta se dogada. - Nita, momci su procenili da nisam Bugarka i pitali su me ta radim ovde. Bili su vrlo paljivi odgovorila sam. Dok sam to govorila, grupa se lagano povlaila u dubinu hodnika, a Kiril i ja smo uli u restoran da ruamo. Posle nekoliko minuta oni su uli za nama i seli na drugu stranu restorana. Ja sam im bila okrenuta licem, Kiril ledima i videlo se da mu nije svejedno: osetila sam dozu ljubomore to, na kraju krajeva, svakoj eni godi. Samo ako nije preterano i optereujue. Posle ruka smo nastavili putovanje. Padala je kia, ali naizmenino. Smenjivali su se intervali sunanog vremena i kie, koja je pljutala kao da je neko razrezivao niske i tamne oblake. Kiril je vozio prilino brzo tako da sam u nekoliko situacija morala da se pridravam u krivinama. Nisam elela da mu kaem da smanji brzinu niti da ga pitam zato uri. Put je trajo nekoliko sati, no je ve uveliko pala kada smo stigli u Sofiju. Pre toga smo stajali na jednom mestu, stotinak kilometara od grada i zadrali se ceo sat. Plan je bio da na brzinu popijemo kafu, ali smo se raspriali i vreme je proteklo kao tren. Prvi put u ivotu nala sam se u Sofiji. Kiril je priao da u tom gradu njegova porodica ima veliku kuu i nekoliko stanova. - Voleo bih da vidi moju porodicu i da spava kod nas predloio mi je, ali sam ja uzvratila da, ako ve mogu da biram, elim prenoite u nekom od sofijskih hotela.

- Nemoj pogreno da me razume. Bez obzira na ono to se medu nama dogodilo jue i noas, molim te, imaj u vidu da se znamo dva dana, da tvoj otac zna da je u pitanju devojka koju iz Turske treba prebaciti u Sofiju, a sigurna sam da je ve o meni stvorio sliku koja ti se ne bi svidela. Zato me ostavi negde u hotelu ili budimo noas opet zajedno negde gde nas nee traiti, kao prole noi. Kiril je utao i uskoro smo zaustavili automobil ispred nekog servisa za popravku automobila. Moda je bio i centar za prodaju kola, nisam sigurna, ali verujem da je to mesto bilo vlasnitvo Kirila ili njegovog oca. Uli smo u jednu prostoriju, prijemnu kancelariju i toga asa etiri oveka su u sobi ustala pozdravljaui Kirila. Izmenili su nekoliko reenica, misam razumela o emu razgovaraju, posle ega je on telefonirao. Zakljuila sam da razgovara sa ocem, ali zbog buke, koja je dolazila sa ulice i iz druge prostorije, nije mi bilo jasno o emu razgovaraju. - Idemo - rekao mi je Kiril, a jedan od onih tipova skoio i otvorio nam vrata. Svi su izali za nama i otpratili nas do kola. - Razgovarao sam sa ocem. Drago mu je to si u Sofiji. On se u meduvremenu uo sa Safetom i to nekoliko puta. Ljut je to smo se zadrali u Plovdivu. Slagao sam da ti je pozlilo, da sam te vodio lekaru, koji je preporuio prekid putovanja i odmaranje najmanje dvanaest sati. - ta si mu rekao za noas - bila sam radoznala. - Ono to si traila. Ostaemo zajedno, ali u ja, sada kada te smestim u hotel, morati da odem na sat vremena do kue. Treba neto da odnesem ocu. Molim te, daj mi svoj paso. Bila sam iznenadena nepoverenjem od strane Kirila. Verovatno je pomislio da u pobei, to je bilo suludo u situaciji u kojoj sam se nalazila. Zato bih komplikovala sebi ivot tu na pragu Srbije, sada kad je, posle etiri godine, moj Beograd tu pred nosom, na svega nekoliko stotina kilometara. Bez rei sam izvadila paso i pruila ga Kirilu. Bila sam i pomalo ljuta. On me je smestio u jedan od najluksuznijih hotela u gradu. Sve vreme dok je obavljao formalnosti na recepciji nisrno razgovarali, a ni posle u liftu. Uneo je moje kofere u sobu i izaao napolje rekavi na odlasku da e se vratiti za otprilike sat vremena. Cutala sam. Samo to je Kiril izaao zakljuala sam vrata i otila da se istuiram. Zaista, on se vratio brzo i rekao mi da se spremim, poto eli da me vodi na veeru. Rekla sam da nisam gladna, to nije bila istina, ali sam i dalje bila ljuta i uvredjena zbog isakazanog nepoverenja. - Nemoj, molim te, da se ljuti. Moda nije bilo pametno ono to sam uradio, ali zato ne razmilja na drugi nain. Zato se ne zapita jesam li to uradio zbog nepoverenja ili iz straha da te veeras ne izgubim. - Kako da me izgubi, gde mogu da beim i zato da beim, kada sam tako blizu Srbije. Uostalom, imam u dzepu svega nekoliko desetina nemakih maraka i kuda sa tim da beim - slagala sam Kirila u vezi novca, poto mi je Safet na rastanku dao 500 DEM. - Izvini, nisam to znao - reagovao je Kiril izvlaei iz sakoa nekoliko novanica od po 100 DEM i dajui mi ih. Odbila sam i dalje glumei uvredenu osobu, ali na njegovo insistiranje uzela sam 200 DEM. Na veeru smo otili u jedan nacionalni restoran nedaleko od hotela. Svirala je lagana muzika, koja nas je, uz neko crno vino posle veere, odnela na krilima posebnih oseanja, onih na kojima smo lebdeli protekle noi u Plovdilu. Pod uticajem alkohola Kiril je, dok smo plesali a bio je to moj prvi ples posle etiri godine u kojem sam stvarno uivala, poeo priu o svom ivotu u kojem bi voleo da vidi mene. Spominjao je neke poslove, putovanja, vajcarsku. utala sam privijena uz njegovo telo sa glavom na njegovom ramenu. Vratili smo se u hotel posle ponoi. Jo u liftu poeli smo sa estokim i strasnim poljupcima i pretraivanjem tela. Samo to je Kiril zakljuao vrata, oboje smo poeli da se skidamo. Odea je letela na sve strane. Minut kasnije na velikom krevetu, koji je zauzimao valjda pola sobe, Kiril je uranjao u mene. Verovatno zbog alkohola popustile su sve konice u meni i seam se da sam vritala, to mi je on kasnije prepriavao, smejui.se. . . Zaista sam uivala u seksu sa tim mladiem. U stvari, sa njim sam otkrila lepotu telesne ljubavi. Dugo sam razmiljala o noima u Plovdivu i Sofiji sa mladim Bugarinom, analizirala sebe, svoje ponaanje, a posebno uivanje koje sam osetila. Verujem da je to bila posledica onog to sam doivela u Dubaiju i Istanbulu, gde sam spavala sa mukarcima, ali bez obzira na neke trenutke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se mogu obeleiti kao veoma prijatni, sve do Kirila nisam kompletno uestvovala u inu telesne ljubavi.

ini mi se da sam opisala jedan od odlazaka kod Gospodara u haremu koji se moe podvesti pod uivanje, ali to je daleko od lepote u kojoj sam uivala sa Kirilom. Zaspali smo oznojeni i slatko umorni. Opet smo, kao u Plovdivu, zakasnili na doruak. Posle tuiranja, a bilo je vec podne, zamolila sam Kirila da mi omogui kontakt sa roditeljima, odnosno da nazovem telefonom moje u Beogradu. On je naruio broj u Beogradu i za nekoliko minuta telefon se oglasio. Podigla sam slualicu i razumela da neka ena poruuje kako na liniji imam Beograd. ula sam glas mog jadnog oca. Kao da je nekome govorio da se nita ne uje, a onda sam ja poela da viem: - Tata, tata, ja sam. Da li me uje. Tata, javi se, da li me ' uje? - Dete moje, ujem te. Bogu hvala da si se javila. Gde se nalazi? ujem te kao da si u Beogradu. - Nisam, tata, u Beogradu, ali nisam ni daleko. Videemo se za koji dan: Na putu sam prema vama. Sve je u redu, nita nemojte da brinete. Jeste li zdravi, kako su mama i eda? - Dobro smo i ne moemo doekati da te vidimo. Zna li tano kada dolazi da te doekamo na granici? - Ni govora, tata. ja u se javiti kada udem u Srbiju, a ti...u tom asu veza se prekinula. Kiril je pitao elim li da ponovo nazovem ali sam odbila jer sve to sam hela bilo je da ujem mamin i tatin glas. U stvari, mislila sam da kaem tati da obavesti moju prijateljicu Svetlanu da sam se javljala, ali ne mari. Pokuala sam jednom da joj se javim iz Istanbula, ali su mi rekli da je pogrean broj, i to dva puta, to znai da su se njeni ili preselili negde ili su promenili broj. Posle ruka Kiril i ja smo seli u kola i krenuli na sastanak sa njegovim ocem, koji je traio da me vidi. Doekao nas je u luksuznom kabinetu u jednom od boljih, i uredenijih delova Sofije. Bio je to ovek u pedeset i nekoj godini ivota, srednje visine, idealne telesne linije i uopte veorna privlaan. Kiril je genetski povuko na njega. Na oca je imao lepe plave oi i divnu kosu. Samo nekoliko minuta u njegovom drutvu bilo mi je dovoljno da shvatim ono;to se nije moglo sakriti - ja sam se tome oveku svidala, nije skidao oi sa mene. Toga dana obukla sam se prilino izazovno i on me je oima skidao. Bez mnogo uvijanja i bez obzira na Kirilovo prisustvo predloio mi je da ostanem u Sofiji odnosno u Bugarskoj. On e mi, rekao je, obezbediti lep posao u svojoj firmi, luksuzan stan, visoku platu, automobil na raspolaganju. Da nije bilo tog njegovog pogleda pomislila bih da mu je Kiril u meduvremenu javio ta se desilo medu nama i da me sada njegov otac prirema za ulazak u porodicu, preko udaje za svoga sina, ali... U pitanju je bila pouda, koja je izbijala iz svakog njegovog pogleda i pokreta. Oseala sam se neprijatno pred Kirilom, ali nita se nije moglo menjati. Nije me iznenadilo kada je taj ugladeni gospodin poslao Kirila da mu neto donese iz grada. Momak je poznavo svoga oca, osetio je njegove namere i napustio je sobu na ivici besa. - Nisi mi odgovorila, prihvata li posao ili nastavlja put za Beograd - upitao me je njegov otac. - Nastavljam put jo danas, ako mi vi,. naravno, pomognete. - Zna li, devojko, ta se dogada u Srbiji i kako se ivi tamo? Zna li ti gde ide? Srbija je na rubu katastrofe. Tamo se gladuje. Ljudi rade za nekoliko desetina maraka meseno. Zemlja je u potpunoj izolaciji. Nita ne sme da uvozi niti da izvozi. Privreda je unitena, preduzea ne rade. Troe se poslednje rezerve. Ja ti nudim ono to malo ko u Srbiji danas moe i da sanja. - Gospodine, mogu li da budem otvorena - upitala sam ga. - Naravno, moete da budete otvoreni, ja to od vas i oekujem - odgovorio je Kirilov otac, ne skidajui oi sa mene. - Za etiri godine, koliko sam provela izvan moje zemlje sazrela sam vie nego da sam proivela dva ivota. Budite iskreni kao to u i ja biti prema vama i recite mi da li se ja vama dopadam kao ena. U stvari, potvrdite mi ono to ve znam. - Da, devojko. Izuzetno me privlai. Ve dugo nisam video tako lepo stvorenje i, da budem iskren kao to si bila ti, sve ovo ponudeno samo je deli onoga to bi imala ako ostane u Bugarskoj i postane moja ljubavnica. - Neu vam odgovoriti na nain koji vi oekujete. Ja jednostavno ne mogu da ostanem u Bugarskoj, posebno ne za vasu potvrdu, izvan onoga sto vi mozete da predpostavite. - Mogu li da znam koji je to razlog - upitao je.

- Protekle dve noi spavala sam sa vaim sinom Kirilom i beskrajno uivala u tome. U sobi je zavladala grobna tiina. On je i dalje gledao u mene, ali sada pogledom koji je prolazio kroz moje telo. Okrenuo se u konoj fotelji nekoliko trenutaka posmatrao umetniku sliku na zidu, podigao se i proetao po sobi. Kada eli da nastavi put - upitao me je glasom koji' sam jedva prepoznala. Bio je to glas razoaranog, gotovo slomljenog oveka. - Ovoga asa, ako je to mogue. On je pozvao sekretaricu i rekao joj, koliko sam shvatila, da hitno stupi u vezu sa Kirilom i da mu kae da dodje. Ponovo je etao po sobi i posle minut, dva konano prekinuo tu veoma neprijatnu tiinu. - Molim te, nemoj da se ljuti, predji u prostoriju kod moje sekretarice. Moram da obavim nekoliko vanih telefonskih razgovora. Ustala sam i bez rei napustila kabinet. U sobi njegove sekretarice, koja je brzo ustala i ponudila me sokom, bilo je zelenila kao u botanikoj bati. Samo to je jedna starija gospoda donela koka-kolu u sobu je uao Kiril. Gledao je gotovo zapanjeno u mene. Samo je upitao da li je otac unutra, pokazujui na vrata kabineta, a kada je sekretarica klimnula glavom on je uao. Ja sam mirno sedela i poela da pijem kolu. Vreme je prolazilo i posle moda petnestak minuta Kiril je izaao iz oevog kabineta, vrata su ostala otvorena, a trenutak kasnije na njima se pojavio i njegov otac. - Devojko, elim ti sve najbolje. Nadam se da e ve sutra biti u Beogradu i videti svoje roditelje. Drago mi je da sam ti pomogao - rekao je preko Kirilovog ramena. Procenila sam da ne eli ni da se pozdravimo. Ostala sam na mestu, samo sam se podigla i zahvalila mu. - Drago mi je to smo se upoznali. Hvala vam to ste prihvatili molbu vaeg i mog prijatelja Safeta iz Istanbula da mi pomognete na putu do kue, uzvratila sam gledajui ga u oi. On je nekoliko trenutaka izdrao pogled, a onda je brzim pokretima, nakon to je klimnuo glavom i jo jednom poeleo srean put, uao u kabinet i zatvorio vrata za sobom. - Idemo - rekao je Kiril. Pozdravila sam sekretaricu i pola za njim. Stajali smo pred liftom i utali. Isto je bilo dok smo se sputali u prizemlje, ali samo to smo seli u kola Kiril mi je dao do znanja ta osea. - Moe li mi rei ta ste razgovarali ti i moj otac, dok sam bio odsutan? - Nita posebno - rekla sam. - Molim te da bude ozbiljna. Video sam kako te posmatra dok smo sedeli zajedno i znam da me je poslao u grad bez ikakve potrebe. Samo da bi ostao nasamo sa tobom. Medutim, kada sam se vratio sve je bilo drugije. Rekao mi je da te otpratim do granice. ta se dogodilo? - Kirile, ja se tvom ocu dopadam kao ena. - To mi je bilo jasno posle nekoliko sekundi. - Kada si ti otiao, on mi je ponudio sve to hou, samo da ostanem u Bugarskoj. Da, traio je da budem njegova ljubavnica. - I kako se ohladio? ta si mu odgovorila? - Rekla sam da smo nas dvoje prole i pretprole noi bili u krevetu. To je bilo dovoljno. Kiril je udario rukom po volanu i opsovao neto. Bio je vidno ljut. Poeo je da pretie kola po gradu, prolazi kroz crveno, pravi prekraje u saobraaju. Nekoliko puta smo za dlaku izbegli sudar. Zamolila sam ga da smanji brzinu. On je samo odmahivao rukom. Naglo je zakoio kod nekog parka i okrenuo se prema meni. - ta si mu konkretno rekla? - Da smo spavali. - Kako je reaogovao? - Ohladio se u jednom trenutku. Vie ni rei nismo progovorili. Zatraio je od mene da predem u sobu kod sekretarice. Kiril je ponovo pokrenuo kola i nastavili smo vonju. kada sam se ohrabrila da ga upitam kuda idemo on se nasmejao i uzvratio pitanjem, a gde bih ja to elela da idem. - Prema granici - odgovorila sam. - E, pa idemo prema granici, odnosno idemo prema Srbiji - uzvratio je Kiril. Bilo mi je jasno da je prola ona mala kriza u koju smo svi upali usled elje Kirilovog oca da me zadri u Bugarskoj.

Oseala sam da napetost poputa i traila sam od Kirila da mi kae koliko ima kilometara do granice, odnosno gde u ui u Srbiju. - Iskreno da ti kaem, ne znam koliko ima kilometara, ali stii emo brzo. Granicu e prei kod Dimitrovgrada - Postoji li neki plan za koji ja ne znam, a vezan je za vreme posle mog ulaska u Srbiju? Ti zna da se tamo pojavljujern sa engleskim pasoem i da mogu imati problema. Ko e mi verovati da sam Srpkinja bez obzira na jezik, ako nemam isprave, ni line karte, ni jugoslovenskog pasoa, niega. Osudena sam da kaem da sam stranac i da se pozovem na ovaj engleski paso. - I to je dogovoreno. Na granici e te ekati jedan Srbin iz Nia. On je sada u Pirotu. Odvee te do Beograda. Cale mi ree da se uo sa njim jutros. Radi se o oveku koji vie od dve godine saraduje sa nama. Prebacujemo u Srbiju naftu i neke tehnike stvari i to jednim delom preko njega. - Pa zar Srbija nije pod blokadom, kao to ree tvoj ale? - Jeste, ali ko moe da zatvori sve take na granici. Uostalom, koliko mi je poznato otac potplauje i ove iz Ujedinjenih nacija, koji su u Rumuniji i Bugarskoj, zadueni da prate kri li se embargo uveden protiv Srbije. Dajemo im meseno dvadesetak hiljada maraka i sve se odvija po planu. Kako smo se primicali granici na putu je bilo sve vie automobila i autobusa. Nekoliko kilometara pre graninog prelaza stvorena je kolona. Kiril je uspevao da pretekne po desetak i vie kola, da se potom ubaci u kolonu, ali samo nekoliko puta. Postojala je opasnost od sudara, jer vie nisu hteli da nam otvaraju mesto u koloni. Svi su bili Ijuti i nikome se nije ekalo, a jedino je ekanje bilo izvesno. Nekoliko sati bilo nam je potrebno da dodemo do granice, odnosno da je vidimo. Svetla u daljini su govorila da je granica izmedu Bugarske i Srbije veoma blizu. Obuzelo me udno oseanje. etiri godine sam svakog dana sanjala trenutak kada u opet da dodem u Srbiju a sada, na nekoliko stotina metara od Srbije, oseala sam neto udno u sebi: strah od povratka na staro, strah od onoga to me eka u Beogradu, od pitanja na koja u morati da odgovaram, od drutva i rodbine kojima u morati da objanjavam gde sam bila i ta sam radila sve te godine. Zato se nisam javljala? Kiril je utao, kao da je znao ta oseam. Lagano smo se pribliavali graninom prelazu. Guva je bila sve vea, kolona se sporo kretala, pored nas su prolazili peaci sa ogromnim torbama, neki su nosili kanistere sa benzinom, ogromne torbe sa robom. ula su se dovikivanja. - Kirile, nakon to predem granicu, hoemo li se ikada vie videti, kako da shvatim sve ovo to se dogodilo - upitala sam ga ni sama ne znam zato. - Ne znam. uemo se telefonom. Bilo bi glupo da ti se sada opravdavam, ali mislim da je moj otac pokvario neto to je bilo u zaetku. Ti ionako ne bi ostala u Bugarskoj, ak i da sam te ja zamolio i pustio da vreme odlui ta e biti. - Nisam to mislila. U stvari ni sama ne znam ta elim da ujem od tebe, ali sam sigurna da elim da ti kaem kako e dva protekla dana ostati da ive u meni zauvek. Verujem da se nikada vie neemo videti i verujem da se nee naljutiti ako ti kaem da je to bila jedna nekontrolisana strast i nita vie. Sigurna sam u to. Moda je najbolje da se sve zavri ovde, na ovom graninom prelazu. - Da, moda je tako najbolje - rekao je Kiril, udarajui prstima po volanu. Zautali smo ponovo. Sa radija se ulo neki smirujui instrumental, kao naruen za ovakve trenutke. Na granici je Kiril parkirao kola sa strane. Bugarski carinik se udom udio da nemamo u kolima nita. Onda je, verujem, pomislio da na taj nain prikrivamo neto milogo dragocenije od benzina i jevtine robe iz Turske i Bugarske, ali je dodatno ostao zauden kada mu je Kiril rekao da nee prelaziti granicu. ovek je samo slegao ramenima i pokazao mi da mogu krenuti prema jugoslovenskim carinicima. Krenuli smo zajedno. Kiril je nosio kofere i nita nismo razgovarali. Bili smo u koloni ljudi natrpanih putnim torbama i kesama. Desetak metara ispred carinika, u koloni koja se formirala, Kiril mi je pruio ruku. Zagrlili smo se, on me je poljubio u oba obraza, okrenuo se i poao nazad. Zastao je posle nekoliko metara i, gledajui ispred sebe, krenuo prema meni. Sve vreme nisam skidala oi sa njega. - ao mi je zbog okolnosti u kojima smo sreli. Da je drugaije na kolenima bih te molio da ostane. Beskrajno mi je.ao - rekao je Kiril i brzim koracima, gotovo trei, otiao prema bugarskom prelazu. Na rastanak nikoga nije zanimao. Ljudi su bili zaokupljeni svojim problemima: kako preneti skrivenu robu, kako prevariti carinika i utedeti neku paru.

Pruila sam paso i carinik me je ispitivaki pogledao. Tekom mukom uspeo je da na engleskom priupita gde putujem. Odgovorila sam da idern u Beograd, kod prijateljice. On je ponovo zavirivao u paso, a onda je traio da otvorim kofer. Zaudo, samo je pogledao i pruio mi paso nazad. Lagano sam krenula, zajedno sa kolonom Ijudi, prema koloni parkiranih automobila sa strane. Ni sama nisam znala ta da radim. Nisu mi rekli kako izgleda taj Srbin koji je trebalo da me doeka i nadala sam se da su oni njemu opisali kako ja izgledam, a mene, da opet budem neskromna, nije mogue ne primetiti. To posebno vai za mukarce. Stajala sam, okreui se levo desno. Ljudi su prolazili pored mene, neko dete je plakalo, verovatno probudeno iz slatkog sna i majka nikako nije mogla da ga umiri. No je bila hladna, ta no kasnog oktobra 1995. godine, kada sam posle etiri godine ponovo dotakla tlo zemlje koju sam napustila, verujui u bajke. I kada sam, ve gubei nadu, poela da razmiljam o telefonu sa kojeg bi se javila u Beograd, iza leda sam ula glas. - Izvinite, ekate li vi nekoga iz Nia? Okrenula sam se. Ispred mene je stajao ovek u petoj deceniji ivota, u konoj jakni, neobrijan i u svakom pogledu neugledan. - Da - odgovorila sam - a da li vi treba nekoga da odvezete u Beograd? - Treba, pod uslovom da taj neko lepo izgleda i da ima engleski paso, kao to su mi rekli. - Irne mi je Dragan - rekao mi je moj novi domain, pruajui ruku, a posle, uzimajui moje kofere, dodao da su kola u blizini i pozvao me da krenem za njim. Nisam obraala panju na njega. Zelela sam da potpuno iskljuim mozak i da se prepustim oseanjima, obzirom na to da je doao trenutak o kojem sam sanjala etiri godine. Koraamo kroz prohladnu no, nalazim se u zemlji koju volim, dola sam na svoje, tu sam gotovo kod kue, ali nita u meni nije reagovalo na tu istinu. Jesi li ti svesna da si u Srbiji? - govorila sam sebi u besmislenom pokuaju da stvorim uzbudenje tamo gde ga nema. Draganova kola bila su parkirana nekoliko stotina metara od graninog prelaza. Ila sam iza njega korak-dva, on me nita nije pitao, a kroz moju glavu su letele slike Dubaija, Istanbula, lica Gospodara, Ismarovo, Safetovo, Hazilino, Esadovo... Ubacili smo kofere i krenuli njegovim golfom, ija je unutranjost strano zaudarala na duvan. - Sluaj devojko, ja sam preuzeo obavezu da te odvezem za Beograd. Znam poneto o tebi, dovoljno da se ne raspitujem i da te ne gnjavim, mogu da utirn do Beograda, kako hoe, a sada mi reci eli li da spava negde do jutra, pa da onda krenemo dalje, ili hoe da nastavimo put bez stajanja do Beograda. - Ja bih vas molila ovo drugo, samo ako vi moete da izdrite toliko za volanom. - Nita ti ne brini, izdravao sam ja i vee napore i dua putovanja. Znai, idemo u Beograd. - Molila bih smo da negde usput navratimo i da popijemo kafu i au vode. Stvarno imam potrebu da pijem kafu - rekla sam. - To e biti malo tee, vidi koliko je sati, ali ja mislim da emo nai neto u Pirotu, ima tamo kafana koje rade dok je gostiju, a pijanaca se uvek nadje. Uskoro smo bili u Pirotu. Grad je spavao i samo je poneki automobil proao pored nas. Dragan je zaista uspeo da nade neku rupu od kafane, koja je radila celu no. Nisam mogla da biram i seli smo za jedan od desetak stolova. Nedaleko od nas sedela su dvojica mukaraca, ne bih rekla da su bili mnogo pijani, a jedan od njih se neto svadao sa konobarom. Vie je to bio uan razgovor nego svada, ali prijalo mi je da ujem i taj vid komunikacije na mom jeziku. Srpski me je obradovao kad sam se vratila u Istanbul. Razgovori sa Safetom i Esadom bili su puni panje i razumevanja. Bez ijedne psovke. Ova dvojica su kao koijai jedan drugom svata govorili, a kako je to trajalo due vreme, bez povienog tona, zakljuili smo Dragan i ja da se njih dvojica dobro znaju i da im je takav razgovor izgleda neto najnormalnije. Popili smo iznenadujue dobru kafu. Mislim da u kuhinji vie nije bilo nikoga, da je onaj konobar spremio kafu i ne searn se da sam nekada popila taj arobni napitak u slast kao te noi u Pirotu. Sedeli smo najyie desetak minuta, moda pola sata. Dragan je za to vreme puio cigaru za cigarom. Izali smo na ulicu i krenuli. Samo nekoliko stotina metara od toga mesta zaustavila nas je patrola policije. Kola su bila parkirana u jednom malom parku ili umici, ne seam se vie, samo znam da je bilo drvea. Policajac je lagano doao do naih kola, zatraio od Dragana vozaku i saobraajnu dozvolu. Upalio

je baterijsku lampu i detaljno itao i jedno i drugo. Obilazio je kola i kada se vratio do Draganovog prozora, vraajui mu dokumenta nazad, upitao je ko je devojka, pokazujui prstom na mene. Ja sam se sledi.la od straha. Munjevito mi je prola kroz glavu da Dragan,. u ovom sluaju, ne sme da lae jer ako mi zatrae linu kartu ja je nemam, to samo moe da znai privodenje u.stanicu milicije i ko zna ta jo. Dragan je utao nekoliko sekundi i onda,zapanjujue mirno odgovorio. - Ova devojka je strani dravljanin. - Molim - ulo se sa druge strane. - Ona je iz inostranstva, iz Engleske i vozim je u Beograd. - U tom asu policajac je promenio izgled lica, podigao se na prste i zatraio od mene i Dragana da izademo iz kola. Zamolio nas je da pridemo parkiranom policijskom automobilu iz kojeg je izlazio njegov kolega, nasluujui da se neto dogada. Ja sam utala. - Reci joj da pokae paso - obratio se policajac Draganu, a kada je on nekoliko puta ponovio paso, paso, ja sam kao, shvatila o emu se radi i otila do kola, uzela paso i dala oveku u plavoj uniformi. On je dugo zagledao, a potom se obratio Draganu: - Sluaj ti, da ona nije prostitutka? - Ni govora. Ona je student, bila je u Turskoj i Bugarskoj na studijskom putovanju i ja je sada vozim kod njene prijateljice u Beograd. - Nemoj da me zajebava. Kakvo studijsko putovanje. Danas u ovu zemlju ulaze smo verceri i kurve. Reci iskreno, kuda je vodi - bio je nepoverljiv i prost policajac, sada znatno vie obraajui panju na mene, merkajui me od glave do pete. - Najiskrenije govorim, devojka je iz Engleske, ima drugaricu u Beogradu, ja znam roditelje te njene prijateljice. Zamolili su me da je saekam na granici i dovezem do Beograda.To je sva pria. Moda i jeste prostitutka, moda je lekar, pilot, frizer, odkud ja, ovee, znam. Moje je da je prevezem. Evo pa je pitajte, odgovorio je moj pratilac i kada smo sa strahom pomislili da e se posle tih rei sve jo vie zakomplikovati, policajac je, najpre neto opsovao, potom sa pasoem otiao do kola, neto zapisivao i vratio se kroz nekoliko minuta. - Nemam ja sada vremena da proveravam ko ti je ova. To ete da obavite kada svane, u stanici milicije. - ta to znai - upitao je Dragan. - To znai da ete saekati ovde do osam sati i onda otii u stanicu milicije, gde emo proveriti njen identitet. Moete ekati u kolima, moete do hotela ili neke kafane, ako radi. U meni je rastao bes. Bila sam na rubu da mu na srpskom svata kaem, ali znala sam granicu koja se ne sme prei. Dragan je poeo da moli i preklinje, prilazio je jednom, pa drugom policajcu, ali oni su samo odmahivali glavom. Onaj to je razgovarao sa nama otiao je i seo u kola. Dragan je najpre etao gore-dole, irio ruke, psovao, a potom priao policijskim kolima. Ja sam sela u golf i poela da razmiljam kako e sve ovo da se zavri. Uskoro se Dragan vratio, upalio motor i krenuli smo. - Gde idemo, pred stanicu milicije ili u onu kafanu? bila sam pomalo cinina. - Idemo u Beograd - odgovorio je Dragan, izvadio moj paso iz depa i bacio ga meni u krilo. Slatko sam se nasmejala i upitala ga za arobnu formulu preko koje je uspeo da ubedi policajca. - Ma kakva formula i ubedivanja, dao sam mu 200 DEM. Po sto svakome. Ni plata im nije vea. Rekla sam Draganu da imam kod sebe neto novca i da mogu nadoknaditi tetu koju je pretrpeo, podmiujui policajca, nato se on samo nasmejao i rekao da e to nadoknaditi na drugom mestu. -Naplatiu to od onoh tvojih bugarskih prijatelja sa kojima radim, rekao je i nagazio na gas. Na putu nije bilo nikoga i kroz sat-dva bili smo u Niu. Za razliku od Pirota, Ni je izgledao neuporedivo lepe. Vea koliina svetla, i semafori na ulicama. Sve je delovalo drugaije i sve je to u meni razbijalo onaj prvi sumorni utisak koji sam stekla o mojoj Srbiji u prvih nekoliko sati posle prelaska granice. Dragan i ja gotovo da i nismo razgovarali. Pitao me je da li sam gladna, smeta li mi to pui. Samo sam odmahivala glavom i jo dublje tonula u misli koje su mi se rojile u glavi praene razliitim vrstama oseanja. U meni je dominirao strah od trenutka prvog susreta sa roditeljima. Pokuavala sam da zaspim, ali mi nije uspevalo. Poelo je da svie. Gledala sam kroz prozor kako prvi zraci sunca miluju polja na koje se odavno uselila jesen. Dragan je vozio veoma brzo, konstantno iznad 130 kilometara na sat i ve smo bili negde u visini Kragujevca. Ispred nas, na nekoliko stotina metara, kretao se manji kamion. Ne znam zato, ali zagledala sam se u njega i u jednom trenutku shvatila da se neto neuobiajeno

dogada. Kamion je najpre poeo da skree udesno. Dragan je pogledao u mene pokazujui rukom. Kada smo oboje oekivali da kamion sleti sa auto-puta, on se u deliu sekunde spaso izletanja. Voza je naglo savio ulevo i vrtio kamion na sred puta. Mi smo bili tu iza njega, najvie na stotinu metara, Dragan je smanjivao brzinu, a voza kamiona - koji je oigledno bio zaspao - i dalje je imao velike probleme. Otiao je previe ulevo, trgnu udesno, pa ponovo naglo ulevo i udario u ogradu na sredini auto-puta. Odbio se i zaustavio. Dragan je stao na konicu i potom naglo smotao udesno i mi smo se nali na samom rubu puta. Medutim, kada je onako uzbuden nameravao da krene nazad, Dragan je umesto u rikverc ubacio u prvu brzinu i mi smo se nali u jarku. Nije bio veliki, ali anse da se iz njega izvuemo bez neije pomoi bile su minimalne. Do nas je dotrao onaj ovek iz kamiona i poeo da se izvinjava. Dragan je psovao, onaj se i dalje izvinjavao, nato mu je Dragan kazao da prestane i da doveze kamio do ruba puta i izvue nas iz jarka. Tako je i bilo. Na golfu je samo prednja maska bila oteen. Nastavili smo put prema Beogradu. Dragan je gunjdao sledei pedesetak kilometara, spominjao pijance, loe vozae, policiju, neorganizovanu i siromanu dravu... svata je govorio. Proli smo pored skretanja za Poarevac, za Smederevo, Beograd je bio tu - gotovo na dohvat ruke. I tada se sve u meni probudilo. Oseala sam drhtavicu, udno uzbudenje, verujem ak da sam dobila temperaturu. Na onom brdu iznad "Laste", sa kojeg se prua prvi pravi pogled na Beograd, nisam mogla da zadrim suze. Moj rodni grad, moj Beograd, o kojem sam sanjala godinam. elela sam da ga zagrlim, da izadem iz kola i poljubim zemlju pored puta. Milovala sam oima solitere, ljude koji su bili u kolima i na ulicama. Imala sam stranu potrebu da im kaem kako ih sve volim. - Dragane, molim vas da skrenete sa auto-puta na Mostarskoj petlji i da udete u Sarajevsku ulicu, ja u vam rei gde da vozite i gde da stanete - rekla sam iznenadjenom Draganu. Stali smo ispred jedne prodavnice meovitom robom. Ula sam unutra i zamolila od devojke u belom mantilu da mi da kiflu i jogurt. Kada sam trebala da platim nastao je problem, imala sam samo nemake marke i to u apoenima od po 100 DEM. Okrenula sam se da pozovem Dragana, ali on je, to nisam primetila, ve stajao iza mojih leda. Pruio je novac onoj devojci. Izala sam napolje, stala pored kola, otvorila jogurt i poela da jedem. Dragan je stao pred mene i utao kao da je znao ta mi znai taj trenutka. Mnogo puta sam, kao tada, znala ujutro da odem pred zgradu, uzmem kiflu i jogurt, odetam do prve klupe i to na miru pojedem. Taj obiaj nasledila sam od svoga dede. On je to radio otkada ga znam. Posle etiri godine ponovo u mom Beogradu, obavljam taj mali ritual. Znala sam jo u Istanbulu da e mi to biti prvo kada dodem u Beograd. Seli smo u kola i kroz petnaestak minuta bili pred mojim soliterom. Dragan je uspeo da dode do samog ulaza, izvadio je kofere i upitao mogu li sama da ih odnesem do lifta. Odgovorila sam potvrdno i dodala kako bih elela da popijemo kafu zajedno sa mojim roditeljima. - Nemoj da se ljuti, ali neu. Imaete vi o emu da priate i bez mene. Navratiu ovde do jednog prijatelja na Novom Beogradu i idem odmah nazad. Izvini ako neto nije bilo u redu - odgovorio je. - Sve je bilo u redu, ak i ono sletanje sa puta - nasmejala sam se i zahvalila mu. Tako smo se rastali. Doao je najtei trenutak. Gledala sam ispred sebe. inilo mi se da je umesto ulaznih vrata stajao ogroman zid preko kojeg se nije moglo prei. Stajala sam nekoliko minuta, skupljajui snagu da krenem i ko zna koliko bih tu provela da se nisam uplaila dodatne opasnosti, da naide neko od komija. Nisam bila spremna za razgovor. Ula sam u lift, vrata su se zatvorila i ja sam gotovo drhtei pritisla dugme. Iznela sam kofere iz lifta. U hodniku nije bilo nikoga. Iz stana porodice koja je stanovala nasuprot mojima ula se narodna muzika. Prila sam vratima i lagano stavila prst na zvono. Dva puta. ula sam korake i okretanje kljua u bravi. Sekund kasnije stajala sam lice uz lice sa svojom majkom. Ispred mene je stajala ena kojoj je ivot za etiri godine urezao bezbroj novih bora na licu. - Dete moje - uspela je da kae posle ega smo pale jedna drugoj u zagrljaj i dugo, dugo plakale tu na vratima naeg malog stana, iz kojeg sam, verujui da se kroz ivot plovi na ruiastim oblacima, poslednji put izala pre etiri godine. Gledale smo jedna drugu, grlile se, pa opet plakale. Ja sam samo ponavljala "mama draga", a ona "dete moje". ula sam vrata od sobe i videla senku na zidu. Uskoro se pojavio ale. Poleteo je prema nama i tada sam ga prvi put videla da plae. Ula sam unutra, tata je uneo kofere i zakljuao vrata. Seli smo u dnevnu sobu i gledali jeno u drugo. On, mama i ja. Rei su bile suvine. Moerno li u ovorn razgovoru da koristimo jednu od imeninih varijanti tvoga irnena. Uzmimo

Tanja? - Dobro, to moe. - Evo razgovaramo dve godine nakon tvog dolaska u Beograd. Pretpostavljam da je prolo dovoljno vremena da se ponovo ukljui u ivotne tokove u kojima si bila pre 1991. godine. - Ne moe se rei da ivim pod staklenim zvonom, u izolaciji, ali ja vie nemam ono drutvo koje sam imala, prijatelje mogu da izbrojim na prste jedne ruke, nepoverljiva sam prema ljudima, ukljuujui rodake i manje sam drutvena nego pre. Iskustvo koje imam napravilo je od mene zrelu enu. Ja sam prolazila svakoga dana kroz male drame i to je od mene stvaralo neto to ja nisam bila do 1991. godine. Morate imati na umu da sam ja, bez obzira na to ta se dogadalo za etiri godine o kojim govorimo, u tom vremenu doivela uobiajeno bioloko sazrevanje. Sa svim ostalirn postala sam osoba koju, moda i greim, nije lako prihvatiti i zato se verovatno manje druim. - Radi li negde? - Pomaem bratu u vodenju njegove radnje. Ima trgovinu meovitom robom i jedan kiosk. Ja sam mu desna ruka. - Da li on zna gde si bila etiri godine? - Zna gde sam bila, ali ne zna ta sam radila. Moda i to nasluuje. Ceda je vrlo inteligentan ovek. Kada smo se videli prvi put posle moga povratka, a to je bilo nekoliko sati posle moga dolaska u Beograd, on me je odveo u stranu i rekao: ".Ne interesuje me gde si bila i ta si radila, ako ima potrebu, ispriaj mi nekada ako smatra da taj deo tvog ivota treba da ostane tajna neka bude tako". I tako je bilo: Verujem da nikada sa njim neu o tome razgovarati: - Kakva je situacija sa roditeljima po tom pitanju? - Mama sve zna, osim detalja, razume se. Tata je umro pre godinu i prihvatio je priu da sam etiri godine, sa jednom veom grupom Ijudi iz Evrope, bila u nekoj vrsti kunog pritvora u Junoj Americi, u maloj fabrici, u stvari u laboratoriji za preradu droge. Samo me je pitao da li sam uzimala drogu, rekla sam da nisam.i na tome je ostalo: Ponekad sa mamom, kada pijemo kafu; porazgovaram o svemu, ali i to vrlo retko. - Pretpostavljain da si imala vrlo -neugodna pitanja od svojih prijatelja, drugarica sa kojima i bila svakoga dana pre odlaska u Dubaji? - Pa jesam ali moda je srena okolnost to su se dve moje drugarice, sa kojima sam bila, veoma bliska, u medjuvremenu odselile iz Beograda i sada je jedna u vedskoj, a druga u Kanadi, Ostala je trea iz tog kruga, Verica, ali ona je porodina ena, ima klinca od tri godine, ljubomornog mua i retko se nalazimo. Njoj sam rekla da sam biIa malo u Italiji, malo u Americi i da nisam htela da dolazim zbog stanja u zemlji. - Da li izlazi? - Retko, ponekad sa edoin i njegovom porodicom izadem na ruak ili veeru. Odemo do nekog od splavova ili u kadarliju i sluamo muziku, alimo se, mada je Skadarlija za etiri godine, koliko je nisam videla, postaIa neto druga. To je, bre, sada ruglo u gradu. Pretvorila se u disko-klub, u pijacu. Strano. - Nema momka? - Nemam. - Radi li se o strahu od mukaraca? - Da budem iskrena, ne bih mogla da to definiem. - Zar nema potrebu za mukarcem. - Imam, ali to "ubijam" u sebi. Ima mnogo naina. Poto je to reeno u mojoj prii, objavljenoj u "Argumentu", mogu i ovde da kaem. Imala sam, na putu od Turske do Beograda, dve strasne noi u Bugarskoj. Uivala sam u telesnoj ljubavi sa jednim mladim Bugarinom, mladiem mojih godina i posle toga sam imala samo jedan pokuaj, to je prava formulacija seksualnog kontakta u Beogradu. Nije uspelo. - Moe li rei neto o toj beogradskoj vezi? - Radi se o porodinom oveku. Upoznala sm ga u poslu. Bio je izuzetno ljubazan i paljiv, a to mi je trebalo i prihvatila sam poziv na veeru. Posle nekoliko izlazaka proveli smo jedno poslepodne u Interkontinentalu, ali nisam uivala. Covek se trudio, bio je strpljiv, ali nije vredelo. Kajem se to se nisam vie trudila da.prikrijem to moje razoarenje, poto sam ga iskrenou verovatno povredila, ali... Rekla sam mu; dok me je vozio kui, da vie ne elim da se vidamo i posle toga smo se videli samo dva puta. U prolazu. - S obzirom na tvoj atraktivan izgled, pretpostavljam da si opsednuta udvaraima.

- Veina mukaraa pada u istu greku kada su u pitanju lepe i zgodne ene. Mislite da ja oka ne mogu da otvoririti od udvaraa, a nije tako. Veina, ak ogromna veina mukaraca plai se da pride enama koje izgledaju poput mene. Plae se neuspeha. Tano je da mukarci svakodnevno reaguju na moju pojavu, ali nemam nikakvih problema kada je to u pitanju. - Da li si srela nekoga ko ti se svida, sa kim bi mogla da bude zajedno, da ode u krevet, da ga voli? - Pre dva meseca upoznala sam jednog mladia iz Beograda, sada je na etvrtoj godini arhitekture, povremeno se ujemo i mogu ti rei da je vrlo interesantan. Ne spada u lepotane, ali deluje muki. Privlai rne i.povremeno se ujemo, ali nisam sigurna kako e to da se zavri. - U kojoj meri si uspela da zaboravi iskustva iz Dubaija i Istanbula? - To je nemogue zaboraviti. Ne ivim sa tim ba svakoga dana, ali jo uvek esto sanjam taj period ivota, ali u snovima se ono to sam doivela nadograduje, vidiril sebe u slinim situacijama, sa novim ljudima. Redakcija 'Argumenta" dobila je bezbroj pisama kao reakciju na tvoju ispovest. Neke si i proitala. Bilo je Ijubavnih pisama, elje da ti se pomogne, pisama podrke, branih ponuda, ali i osude. Ovo poslednje obrazloeno je tvojim opisirna telesne Ijubavi u Dubaiju, gde si ponekad, po sopstvenom priznanju, uivala sa onirn Arapinom. - Proitala sam vei deo tih pisama. Pazite, to se osude tie, ja ih razumem. To se posebno odnosi na Dubai. Ljudi reaguju u smislu: ta se ona buni, ivela je kao u bajci, imala je ta poeli; apartman, bazen, najbolje parfeme, odeu poznatnih modnih kreatora... Sve je to tano, ali ne sme se zaboraviti da sam ja bila u zatvoru. Bez obzir na komfor, koji smo imale, ono tamo je bio zatvor. Pokuala sam jednom da pobegnem i bila kanjena, surovo kanjena. - Imala si hrabrosti da prizna da si tarno uivala i seksu. - To se dogodilo samo nekoliko puta. Ne radi se o uivanju kako sam imala sa Kirilom, na primer, ali se moe govoriti da je taj seks ponekad prijao. Uostalom, ta oekivati od devojke koja zna da e etiri godine biti na takvom mestu i da e sa njenim telom jedan ovek raspolagati po svojoj elji. Da li sam trebala da se opirem, pa da zavrim ko zna gde? Nije taj ovek bi neiskusan mladi video bi i osetio moje ponaanje, moje odbijanje i ko zna ta bi se tada dogodilo. A kada sam se opustila, u nekoliko sluajeva uivanje je dolo samo od sebe. U Istanbulu je bilo neto drugo, to je grozno, i ne elim da se seam toga. - Jesi li se po dolasku u Beograd ula sa nekom od devojaka, iz harema, moda sa Danijelom iz Splita. Seam se prie da si sa njom izmenila telefone? - Jesmo, ali nismo uspele da uspostavimo pravi contakt. Sve neto posredno. Razgovarala sam sa njenim rodacima. Ona je sada u Italiji, volela bih da se sretnemo, ali ako nam nije sudeno, ta da radim. - Posredstvom 'Argumenta" susrela si devojku iz Novog Sada, koja je u haremu u Dubaiju bila pre tebe. Da li ste jo u kontaktu? - Da, ujemo se svakih desetak dana. Odlazila sam kod nje, ona je bila nekoliko puta u Beogradu. Bila je na sahrani moga oca, krajem 1996. godine. Ostala je dva dana kod nas. U meduvremenu se udala i mislim da je uspela da potisne u sebi ono oseanje koje je nosila u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ona je izuzetno jaka linost. - uje li se sa Safetom? - Da, Safet je sjajan ovek. Njemu dugujem mnogo u ivotu. Naravno da se ujemo. ak smo se i videli. Bio je u Beogradu ovoga leta. Imao je neke poslove u Madjarskoj, javio se iz Budimpete, uzeo je kola od nekog svog prijatelja i doao u Beograd. Prespavao je jednu no u "Hajatu bio je na ruku kod nas, mama je bila presrena to ga je upoznala. Ja sam joj do u detalj ispriala ta je sve Safet radio da bi me izvukao iz Istanbula i ona ga je zavolela kao brata. Na taj ruak je doao i eda, ali bez porodice. Ostali smo do deset navee. Nagovorali smo Safeta, u ali naravno, da se vrati u Srbiju, da ovde pone poslove. Smejao se, kae kasno je za to. - ta je sa Esadom? - I dalje je u Istanbulu. Nije se oenio, a Safet kae da stalno pria o tome. On se, u stvari, plai porodinog ivota, obaveza, a ima i tu dodatnu elju zbog koje e ostati neenja - voleo bi da se oeni nekom devojkom iz Srbije. - Muslimankom? - E, to ne znam, ali mislim da nije vezan iskljuivo za tu elju. da sam ja htela da se udam, oenio bi

se bez razmiljanja. - Sa Kirilom si se ula samo jednorn? - Da samo jednom smo imali krai telefonski razgovor i na tome je zavreno. Ne mislim na njega. Istina, on je ovek koji je u jednom trenutku sve uzbudio u rneni, ali onda se istom brzinom, kao u sluaju jakih kia, sve jo bre smirilo. Bila je to strast i nita vie. - la tvoje prie u "Argurnentu" ostalo je nejasno ta se dogodilo sa haremom, odnosno, sa Gospodarom? - Mislim da to nikada neu sazanati. Ja verujem da je Gospodar umro ili je ubijen, ko zna, a posle toga usledila je rasprodaja njegove imovine, u stvari podela medu njegovim rodjacima. Tako mi se ini, ali ne mogu da tvrdim. Uglavnom, harem se raspao, a devojke su prodate. - ta misli kako su druge zavrile? - Plaim se da su neke od njih isporuene, kroz razne trgovake poslove i preklapanja, ljudima koji su njihove ivote pretvorili u pakao. - U ispovesti spominje i neke Srbe na koje si nailazila. Konkretno, u Dubaiju i Moskvi. Moe li sada da kae o kome se radi? - Radi se o dvoje ljudi. Jedan je poznati srpski biznismen sa kojim sam bila na veeri u Moskvi. On je mislio pretpostavljam, da sam ljubavnica njegovog poslovnog partnera, mog Gospodara, ali pojma nije imao da se radi o devojci iz Beograda. Za onu enu iz Dubaija, koja je tamo jedno a ovde u Srbiji drugo, ovde je pevaica novokomponovanih pesama, nemam nita da kaem. Oni koji prate muika dogadanja na tom polju sigurno znaju o kome se radi. Zato da imenovanjem priinjavam eni neugodnosti? Svako ivi onako kako mu je sudeno ili kako je odabrao da ivi. - Zato si pristala da iznese svoju priu u javnost. - Imala sam potrebu da sve to u seanjima prodem jo jednom. Posle toga, mogu ti rei, da sve manje mislim na Dubai i Istanbul. To mi je dolo kao lek. - Da otkrijemo neke injenice kako si stupila u kontakt sa "Argumentom"? - Razgovarala sam sa majkom jedne veeri i onako uzgred rekla joj kako bih volela da obavestim javnost o opasnostima kojima su izloene mlade lepe devojke u kontaktima sa strancima i sa loim ljudima uopte. Rekla sam da bih volela da. upoznam javnost sa svojim gorkim iskustvom i na taj nain skrenem panju drugima. Na tome smo ostale, ali posle nekoliko dana ona me je onako u prolazu priupitala da li sam ja mislila ozbiljno kada smo govorile o ideji da javno ispriam svoju priu. Rekla sam joj da mi ne pada na pamet, neto je odgovorila da zna jednog od novinara sa kojim moe da razgovara o formi kojoj bi se moja pria pojavila u javnosti. Jasno, ni njoj nije padalo na pamet da otkriva moj, a time i svoj identitet. Zamolila sam je da me pusti nekoliko dana da razmislim, ali sam ve sutradan rekla da pristajem i onda je ona razgovarala sa tim ovekom, koji je kasnije beleio moju ispovest. - Da li si nekad osetila da je neko povezao tebe i devojku iz "Argumenta"? - Desio se jedan neverovatan sluaj. Moja tetka, koja inae ivi u Niu, bila je nedavno kod nas u Beogradu i dok smo ona, mama i ja pile popodne kafu ona se neto zagledala u mene i rekla: - Tanja, ti si ko ona devojka iz harema. Ja sam se sledila. Ta tetka zna da sam bila u inostranstvu nekoliko godina i pomislila sam da ita "Argument" i da je sve povezala. Kada sam konano smogla snage da je upitam kako to iz harema, ona je odgovorila da je uvek kada je sluala prie o haremima, devojke u njima zamiljala u likovima kakav je moj. Dakle, zgodne, mlade, plave. Inae, nisam imala drugih neugodnosti. Mnogo je izuzetno zgodnih i lepih plavua u Beogradu. - Cudno je da po dolasku u Beograd nisi promenila boju kose, oiala se, napravila novi imid? - Zato, ovo je veliki grad. Tako bih moda uspela da pobegnem od drugih ali ne od sebe. Nisam o tome razmiljala. - Nada li se da bih ti jednog dana mogao zazvoniti telefon i da ti neko javi si ipak dobila onaj stan koji su vam obeavali po dolasku u harem? - Dralo me je to skoro godinu dana, ali sada mi i ne pada na pamet. Nema od toga nita. Moda su neke devojke i dobile, ali u vreme kada je Gospodar bio iv. Ma kakvi i ne mislim na to. - Da li si padala u emotivne krize za ove dve godine? - Bilo je problema prvih meseci, ali sam se izvukla sama, bez iije pomoi. Mnogo sam itala. Ja sam itala dnevno po jednu knjigu. Imala sam krizu, kada je tata umro, ali i to smo nekako prevazili kao porodica.

Mama ponekad plae, odemo nedeljom i svecima na groblje, zapalimo svee i plaemo obe. ao mi je aleta, mnogo mi je ao. Bio je divan otac i divan ovek. - ta bi volela da kae za kraj? - Pa... ne znam. Poruila bih svim mladim privlanim devojkama, u stvari svim devojkama, da budu oprezne sa mukarcima, posebno sa strancima. Ono to je nepoznato i novo uvek privlai vie od poznatog, moda zbog opasnosti koje se kriju u tome, ali... Meni je ivot dobro natrljao nos. Trebae mi mnogo godina da vratim veru u mukarce. Poslednjih meseci nekoliko puta sam poelela da imam porodicu, u stvari decu. Ne jedno, ve vie dece i moda je to najbolji dokaz da sam se izvukla iz tog viegodinjeg haosa u koji sam upala. - Izvini, imam jo jedno pitanje, znam da je preko "Argumenta" bilo ponude da se tvoja pria ekranizuje, da se po rtjoj snitni film, ali ti si u startu bila protiv. - Naravno, u tom sluaju moj identitet bio bi otkriven, a ja to ne elim. Ta vrsta slave nije mi potrebna. Mislim da je ovo dovoljno.