PONETO O MAKAMA

Posveeno mom Coletu, koga su ubili neznanje i nemar.

PREDGOVOR
Teko je, najtee, voleti nekoga a biti nemoan kada mu je potrebna pomo. Voleti maku, znai biti izloen stalnim stresovima zbog njenog zdravlja. Naalost, bar moje iskustvo je takvo, ta divna stvorenja su izuzetno krhkog zdravlja. Maka je savreno bie, ali prilagoeno ivotu u divljini, u zdravoj sredini koja omoguava zdravu i pravilnu ishranu i ostale uslove za ivot. Toga nema u sredinama u kojima ive ljudi. Potrebno je uloiti poseban napor, to podrazumeva i sticanje odreenih znanja, kako bi se naim voljenim stvorenjima omoguio normalan, zdrav i srean ivot kakav ona zasluuju. Deveti grob u mojoj bati, deveta rana na srcu. Kao i mnogi prethodni, zbog neznanja. Shvatio sam da moram neto da uinim za svoje voljene. Tako je poela potraga po Internetu. Traio sam sve mogue tekstove o makama, koji bi mi pomogli da nauim neto o njima. Neto sam nauio, naravno nedovoljno, ali i to je mnogo vie od onog to sam ranije znao, jer praktino nisam znao nita. Kako postupiti kada Vam veterinar proda prazikvantel tablete i kae Vam da je to sredstvo univerzalno, protiv svih crevnih parazita! (Nemojte da se udite, ovo sam stvarno doiveo. Sreom, taj veterinar ve nekoliko godina ne radi.) Da li do sudnjeg dana ekati da prazikvantel, koji inae unitava iskljuivo pantljiare, uniti sve parazite? Sada bar to znam, i jo poneto. Ova knjiica treba da pomogne da i Vi to saznate. Napravio sam izbor tekstova za koje smatram da mogu da budu od koristi i ostalim makama u ovoj tunoj zemlji. Prevod, koji naravno nije savren, ali verujem da je dovoljno jasan, nalazi se pred Vama. Verovatno ima slovnih greaka, moda, na alost i gramatikih (gimnazijski dani su davno proli, a bavljenje tehnikom teko moe da pomogne u usavravanju jezika), ali i ovakva knjiica e, nadam se, da poslui svrsi.

elim Vam sreu u negovanju Vaih voljenih.

Moram ovo da kaem. 1999. godine kupio sam, videvi oglas u tampi, knjigu Sve o makama. Sve! Iza pretencioznog naslova krije se knjiica u kojoj je to sve obraeno na 22 stranice depnog formata, posle kojih doe jo oko 30 stranica klasifikacije maaka, od ega su vie od polovine slike! Tu je odtampano ime osobe koja je sainila analizu - Simonida Paunovi, zatim lektora - Nada Terzi. Sve je tu, dakle, osim jedne sitnice - pravih informacija o makama. Platio sam je, ako se dobro seam, oko 6,5 evra (u dinarima)! Vidim da se pojavilo novo izdanje, sada je jeftinija, ali s obzirom na to koliko je sadrajna, preskupa je! alosno je to postoje osobe spremne da neiju ljubav i glad za znanjem o voljenim biima zloupotrebe za olako sticanje novca. Zato ova knjiica, to se mene tie, ne kota nita. U meuvremenu sam na Internetu video reklamu za jo jednu knjigu o makama. Kau da je opirna, a nije ni skupa - samo $36. Da, 36 amerikih dolara (zato u dolarima, ne znam).

Ovo je poetak. Materijal koji mi je na raspolaganju obuhvata vie stotina stranica formata A4, gusto tampanih vrlo sitnim slovima. Ja nemam tako puno vremena na raspolaganju, do sada sam proveo 15 meseci prevodei (uz sve ostalo to moram da radim), preveo sam tek polovinu, a vremena je sve manje. Zato je ovo poetna verzija knjiice, koja e (bar elim da bude tako) da narasta, kako budem napredovao sa prevoenjem. inilo mi se nerazumnim da Vam ne ponudim ovo ve sada, jer verujem da je korisno. esto se pominju ameriki veterinari, amerika Uprava za hranu i lekove, ameriko ovo i ono... To je zato to su ovi tekstovi skinuti sa amerikih sajtova na Internetu. To je, opet, zato to jedino Amerikanci i imaju takve sajtove. Uostalom, u toj zemlji postoje desetine miliona kunih maaka koje imaju sav potreban zdravstveni tretman, negu o kojoj mi ne moemo da sanjamo, vakcine i t.d. (korienje skenera ili magnetne rezonance kod ivotinja tamo je neto normalno, ovde i ljudi mogu o tome uglavnom da sanjaju). Veterinarska sluba tamo je najjaa na svetu (ovo se ipak i pre svega odnosi na visokorazvijene urbane sredine). Tamo makama ak i bubrege presauju (samo na Veterinarskom fakultetu kalifornijskog univerziteta Dejvis preko 200 do sada registrovanih transplantacija). Zamislite samo ta o makama zna jedan od autora pojedinih tekstova iz ovog prirunika, veterinar specijalista za sitne ivotinje, koji poslednjih est godina lei SAMO MAKE (a to su hiljade pacijenata)! No, na stranu sva nauka i tehnika kojom ameriki veterinari raspolau. Iz tekstova izbija jedna snana poruka: MAKAMA JE PRE SVEGA POTREBNA NAA LJUBAV. A bar to moemo da im pruimo, ako ve ne moemo vrhunsku negu kakvu moe onaj sreniji deo sveta. Nastojao sam da ispotujem duh tekstova koje sam prevodio i stil njihovih autora. Ako je autor u tekstu 50 puta napisao Vaa maka ja sam to potovao, mada to ponegde izgleda preterano..

NAPOMENA: Delovi teksta pisani manjim i kosim slovima (kurziv, italik) su moji lini komentari i primedbe.

Iskreno Va rzivorad@yahoo.com

O POGLAVLJIMA Ishrana Zbog izuzetne vanosti, ovo poglavlje je stavljeno na prvo mesto. Moda ete ovu knjiicu itati s vremena na vreme, moda neete imati vremena da je proitate odjednom celu, zato je neophodno da naiete na ovaj deo to pre (mnogi ovaj predgovor nee ni proitati, jer obino i ne itaju predgovore). Upamtite: Vaa maka MORA da se hrani pravilno, i MORA to da ini redovno (kasnije ete proitati zato). Ako je volite, potrudiete se oko toga, a ako je ne volite, ova knjiica i nije za Vas. Narod kae: Zdravlje ulazi na usta. Ni za jednu vrstu to ne vai vie nego za maku. Od svih ivih bia koja sreemo u naem okruenju, maka je najosetljivija na ishranu, u tom smislu da njeno zdravlje i, konano, sam ivot, strahovito zavise od PRAVILNE ishrane. Nije dovoljno maki samo napuniti stomak. Ako maka stalno boravi u stanu i nema mogunost da popravi kvalitet ishrane lovom, budite sigurni da ete joj nepravilnom ishranom ugroziti ivot.

Nega Brinuti o maki znai mnogo vie od davanja dovoljno hrane i vode. Igrake, grebalice, macina menta i krevetac, samo su neke od stvari koje Vaoj maki mogu ivot da uine lepim. Mentalno zdravlje Vae make je isto tako vano kao i njeno fiziko zdravlje i to bolje razumete verbalne i neverbalne signale koje Vam ona upuuje, to e vreme koje provodite sa njom biti lepe i sadrajnije. Mentalnim stimulisanjem, vebanjem i negom u okruenju punom ljubavi i bez stresa, odraete je srenom i zdravom kroz dugi niz godina! Nekoliko stranica ovog poglavlja imaju za cilj da objasne izvesne postupke maaka i da, ako su oni neprihvatljivi, daju ideje kako te postupke svesti na najmanju meru. Takoe, dati su saveti koji bi trebalo da pomognu Vaim ljubimcima da uz Vas ive jo lepe. Redosled po kome su tekstovi razvrstani ini mi se loginim - najpre dovodite mae u kuu, koju za to treba prethodno pripremiti. Obezbeujete mu hranu i vodu. Pruate mu zabavu, jer elite da ima lep ivot, zatim uoavate zanimljive stvari u njegovom ponaanju, upoznajete sredstva koje ono koristi za komunikaciju. Zatim se sreete sa raznim potrebama i problemima, za ije reavanje Vam se ovde nude saveti (za koje se nadam da su korisni) i t.d. Buve i krpelji Poznato je da su buve i krpelji velika napast od koje trpe i kuni ljubimci, ali i ljudi koji sa njima ive. To je sasvim dovoljan razlog da unitavanju i potiskivanju buva i krpelja bude posveena najvea panja. Manje je poznato koje sve bolesti ovi napasnici prenose, ljubimcima a takoe i ljudima. Ove bolesti su dodatni razlog za najozbiljnije shvatanje problema koje buve i krpelji donose i za krajnje odlunu borbu protiv njih. Istovremeno, u ovoj borbi nije dozvoljena upotreba svih moguih sredstava za unitenje neprijatelja, jer mnoga od tih sredstava su tetna za make. Crevni paraziti Veoma vano poglavlje, moda je trebalo da bude odmah iza ishrane, ako ne i pre nje. Crevni paraziti se nigde ne tretiraju kao posebna oblast, ve u sklopu bolesti gastrointestinalnog sistema, a u naim humanim zdravstvenim ustanovama obino na odeljenjima za infektivne bolesti. Smatram da je ipak potrebno da budu posebno prikazani, zbog znaaja koji poznavanje ovih stvorenja ima za ivot naih ljubimaca. Crevni paraziti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a u najteem sluaju i ivot Vaeg ljubimca, a Vama da zadaju veliku brigu. Zato je ova poast prikazana posebno. Paljivo proitajte ovo poglavlje, jer je jedno od najkorisnijih u ovoj knjiici. Ako se dogodi da Vaa maka, naroito ako je mlada, dobije kijavicu kojoj teko moe da se objasni poreklo, ako pri kijanju kapljice iz nosia lete na sve strane, oi su upaljene i pune suza, pogotovu ako pone esto da balavi, znajte da su paraziti izvrili invaziju na njen organizam. Plua su puna larvi koje su, putujui krvotokom, dospele u njih i izazivaju luenje sekreta, koji se izliva preko usta i nosne duplje. Oi su takoe pune larvi, koje u nekim sluajevima mogu da dovedu ak i do slepila! Imao sam slino iskustvo (sreom, bez slepila) i verujte da je strano. Redovno sprovodite ienje svojih ljubimaca od ove napasti, koja je strahovito uporna. Time ete da potedite i njih i sebe velikih problema. Imunitet i krv Prilikom opisivanja mnogih bolesti, upotrebljavaju se pojmovi imunitet, imuni sistem i sl. Imuni sistem je jedan od najvanijih delova svakog ivog organizma. Bez imuniteta, jedinka bi bila osuena na vrlo kratak ivot. ak i ako bolest ponekad pone da odnosi prevagu, imuni sistem je uinio mnogo - poveo je borbu, spreio vrlo brz razvoj oboljenja i time nam je omoguio da preivimo dok lekovi ne ponu da deluju. Sa druge strane, esto nismo ni svesni da

smo bili izloeni napadu, jer imuni sistem je u tiini zavrio svoj posao. U ovom poglavlju dat je kratak opis imunog sistema, njegovih sastavnih delova i naina delovanja. Da bi mogla da bude postavljena dijagnoza, kod veine oboljenja neophodno je uraditi analize krvi, kao i kod oveka, uostalom. Zato je potrebno pre poglavlja o bolestima dati mali pregled krvnog sistema maaka i osnovne opise analiza krvi. Prikaz svrhe biohemijskih analiza pomoi e Vam da razumete i eventualne biohemijske analize koje lekar zahteva kada je provera Vaeg zdravlja u pitanju, jer je princip funkcionisanja krvotoka i organa kod make identian sa principima funkcionisanja ljudskog organizma. Naravno, tu je i opis krvnih elija i njihova uloga. Date su normalne vrednosti broja pojedinih krvnih elija (zrnaca) i pojedinih sastojaka u krvnoj plazmi koji se proveravaju biohemijskim analizama. Bolesti Kada se razboli, Vaa maka nee moi da Vam kae da se ne osea dobro. Na Vama lei odgovornost da svakodnevnim paljivim posmatranjem voljenog bia uoite kada se ono ne osea dobro i da pokuate da utvrdite da li je u pitanju eventualno ozbiljna bolest. Ne oklevajte nikada da pozovete svog veterinara i konsultujete se sa njim. Tano je da u naoj provinciji na osobu koja vodi maku na pregled i leenje gledaju kao na sluaj za psihijatra, ali ne obazirite se. Niti je runo niti sramno voleti, a mi volimo svoje mace. Make, za razliku od ljudi, nisu nikada umorne ili neraspoloene. Neraspoloenje kod njih traje samo dok traje razlog koji ga izaziva. Ako primetite da je Vaa maka izgubila dobro raspoloenje, onda je razlog tome najverovatnije bolest. Pogledajte je odmah paljivo. Moda ima neku povredu koja je bolna. Ne dozvolite da se naizgled naivna povreda zakomplikuje, inficira. Ako razlog loeg raspoloenja nije oigledan, Vaa maka je bolesna. Ako ne jede, ak i poto ste joj ponudili neto izuzetno zanimljivo, posumnjajte na bolest. Za maku je vrlo vano da jede redovno. Ne dozvolite da gladuje. Ako samo dva dana maka ne jede (naroito pregojena maka), mogu da nastupe izuzetno ozbiljne posledice po njeno zdravlje, posebno jetru! Pokuajte da je, mazei je, privolite da pone da jede. Jo paljivije je drite na oku, nemojte dozvoliti da slabi dok vi umiljate kako e to samo da proe. Moda i hoe, ali zato rizikovati? Vi volite to stvorenje, zato mu posvetite svoje vreme. Bdite nad njim. Ako vrlo brzo ne pone da uzima hranu, posetite svog veterinara. A ako Vam on, bez ikakvih analiza, kae kako ne vidi nita posebno i da e to da proe samo, beite od njega! To nije veterinar za make, garantujem Vam. Veterinara paljivo odaberite. Mora da bude temeljan. Kod maaka povran pristup moe da dovede do najteih posledica. Mora da bude specijalista za male ivotinje. Maka i krava nemaju nieg zajednikog. Proverite da li je i koliko uspeno leio make. Ako nije, beite. Nemojte da se ui na grekama i to na Vaoj maki. Molim Vas, ne dozvolite da Va ljubimac primi bilo kakvu injekciju ako ne znate ta prima i pre nego to ujete dijagnozu. Mnogi opasni lekovi (n. pr. gentamicin) se olako daju, a i leenje se sprovodi bez prave dijagnoze. Pogrean lek moe bre da upropasti zdravlje Vaeg ljubimca nego bilo koja bolest. Naite OBAVEZNO veterinara koji VOLI ivotinje. On nee da otaljava posao. Bojim se, naalost, da ete ovaj uslov teko moi da ispunite. Ranije sam preporuivao, kada su u pitanju tei sluajevi, odlazak na Veterinarski fakultet. U meuvremenu sam tamo doiveo nekoliko tekih razoaranja i to od samih profesora internih bolesti, tako da ovu preporuku nisam spreman da dajem i dalje. Pred Vama se nalaze kratki, ali vrlo informativni, opisi bolesti od kojih se razboljevaju make, njihovi simptomi i mere prevencije. Narod je lepo rekao: Bolje spreiti, nego leiti. Proitajte ovo poglavlje. Obratite panju na simptome, da biste mogli eventualno da ih uoite na Vaoj maki, ali i na preventivne mere. Potujte sve pobrojane preventivne mere svih navedenih bolesti. Tako ete sigurno i Vi i Vaa maka biti sreniji. Naalost, ovo nije kompletan spisak. Prema statistici, ovo su najee bolesti. Zatim, tekstove o jo nekim bolestima jo nisam stigao da prevedem.

Moram da kaem da me je sve vreme prevoenja jako frustriralo kada sam nailazio na reenice tipa Va veterinar e da ispita ..., Veterinar e odmah da ... i sline. Ja sam najee imao kontakte sa veterinarima koji, kao, negde strano ure, a preduzimaju neto samo kada ih na to naterate. Kome treba veterinar koji uri dok pregleda njegovog ljubimca, pa zato otaljava intervenciju? Beite od veterinara kome nikada nije potrebna analiza krvi da bi postavio dijagnozu, a jo dalje beite od onog od koga i ne ujete dijagnozu, koji potee pric i daje nekakvu injekciju, a da vi nemate pojma koju i zato je daje, jer nee da Vam kae. Klonite se veterinara koji izbegava da razgovara o bolesti Vaeg ljubimca, o terapiji i slino. To je verovatno zato to i ne zna o emu je re, ili je bar nesiguran u sebe i svoje znanje, pa radi nasumice. Za analize krvi koje su, naalost, esto potrebne za tano (i brzo) postavljanje dijagnoze, na raspolaganju su Vam privatne laboratorije. Raspitajte se na koji nain se u toj laboratoriji analize rade. Ako moete da birate, poeljno je da koriste aparaturu koja radi pomou tenih reagenasa, umesto traka, jer ovakva analiza je mnogo pouzdanija. itajui o postavljanju dijagnoze, ili tretmanu kod pojedinih bolesti, videete kako se to radi u svetu. Neko e moda da kae kako je to tamo skupo, ali pitam Vas: ta je skuplje od gubitka voljenog bia? Da li ste ikada bili u prilici da biste rado prodavali imovinu samo da ga spasete? (Uostalom, da li je zaista skupo? Prema statistici, prosena amerika makarska porodica ima godinji prihod vei od 30.000 dolara. Da li je za njih veterinarski pregled od 50 dolara, i to na vrhunski opremljenoj klinici i kod vrhunskog veterinara, stvarno skup?). Postoji neto to me je oduevilo, a o emu sam saznao na mnogim forumima koji okupljaju ljubitelje maaka, a to je da tamo ima puno ljudi koji uzimaju kredit da bi platili leenje koje je ponekad veoma skupo. Tekstovi koji su pred Vama bude nadu da emo i mi jednom moi svojim ljubimcima da pruimo negu koju zasluuju. Lekovi U ovom poglavlju nai ete detaljni prikaz antibiotika koji se uobiajeno koriste kod maaka. Takoe, videete koji antibiotici (i ostali lekovi) su opasni za make, pa ak i zabranjeni. Postoje, naalost, veterinari koji olako, da ne kaem neodgovorno, daju gentamicin, vrlo opasan antibiotik i to ak i u sluajevima gde ne moe da se oekuje da e on uopte da deluje (kao to je sluaj kod tonzilitisa upale krajnika, kod koga je penicilin nezamenljiv, jer u 90% sluajeva, kada je u pitanju bakterijska infekcija, uzronik je Streptococcus pyogenes, ne koga gentamicin ne deluje, ili kod hlamidije, kod koje se normalno daje tetraciklin ili hloramfenikol)! Da ne pominjemo virusne infekcije grla, koje su moda ak i ee od bakterijskih, kod kojih je primena antibiotika besmislena. Ipak, IZBEGAVAJTE DA SAMI ODREUJETE TERAPIJU! Prepustite to veterinaru, kada naete onog kome moete da verujete. Na kraju ovog poglavlja dodat je spisak sa preporukama za doziranje (naravno, kod maaka kod pasa, ljudi i t.d. doze su esto sasvim drugaije) velikog broja lekova koji se koriste za leenje maaka. Preporuke koje ete videti sastavio je Fakultet veterinarske medicine Univerziteta Jeil (Yale), na osnovu poznatih amerikih farmakolokih (veterinarskih) prirunika. Verujem da ovo moe da Vam koristi, jer meni je bilo i te kako korisno. Moraete, na primer, maki koja ima eludani poremeaj da date ranitidin (Ranisan). Koliko? To ete videti ovde. Videete, ponegde u tekstovima pominjem firmu Merck. To je najvea svetska farmaceutska kompanija, u ijem sastavu posluje Merial, koji je najvea svetska veterinarska farmaceutska kompanija (sa filijalama u 159 zemalja sveta). Merck je objavio veterinarski prirunik, sa preko 12.000 (!) tekstova iz oblasti veterine. (Pitajte svog veterinara da li ima ovaj prirunik, ili ga, moda, bar koristi on line, t.j. preko Interneta, adresa je www.merckvetmanual.com). Merck pominjem zbog toga to su neki od saveta za primenu lekova uzeti iz njihovog prirunika, tako da, kada naiete na ime ove kompanije, znate o kome je re.

UVOD
MAKA

Maka je ime koje se u irem smislu primenjuje na sisare mesodere, koji sainjavaju familiju Felidae, a posebno na domau maku, Felis catus. Velike make, koje riu: lav, tigar, jaguar, leopard i sneni leopard, anatomski su vrlo sline meusobno i sainjavaju rod Panthera. Oblaasti leopard (Leo nebulosa, ivi na Sumatri, Javi, Borneu i Tajvanu) i gepard, Acinonyx, su velike make koje ne riu. Srednje velike i male make razni zoolozi svrstavaju u razliit broj rodova, ali u sistemu najee korienom u novije vreme, sve one su svrstane u jedinstveni rod Felis, uprkos velikim varijacijama meu njima. Meu ovim makama su: puma, ris, ocelot, jaguarundi, serval i mnoge sitne vrste opisane imenom maka ili divlja maka, kao to su zlatna maka i evropska divlja maka, kao i domaa maka. Male make su arene, prugaste ili tufnaste. Mnoge mogu da se ukrtaju sa domaom makom, a neke mogu da se pripitome ako su uhvaene mlade. Mnogi su pridevi korieni za opisivanje make. Najuobiajeniji je nezavisna. Make nemaju, kao to svi znamo, vlasnike, ve samo staratelje, kojima one dozvoljavaju da sa njima ive. Za Vas, kao staratelja Vae make, razumevanje ponaanja, problema nege i potencijalnih zdravstvenih problema vaeg majeg prijatelja je veoma vano. Iako su make nezavisne, one se oslanjaju na Vas kada je zdravlje u pitanju. Tekstovi u ovoj knjiici bi trebalo da pomognu u razumevanju najlepih bia u svemiru. ISTORIJA Pre vie od 50 miliona godina zemljom je poela da tumara mala ivotinja nalik na lasicu, koja se zvala Miacis. Veina naunika veruje da je ova ivotinja bila predak dananjih domaih maaka, isto kao to je bila i predak nekih drugih sisara kao to su rakuni, psi i medvedi. Pre oko 40 miliona godina pojavili su se prvi pravi lanovi porodice maaka. Make su pripitomljene u preistorijsko vreme, moda pre oko 5000 godina. (Veruje se da su psi pripitomljeni pre oko 50.000 godina.) Bile su visoko cenjene kao unititelji tetoina, a tako isto i zbog njihovih ukrasnih kvaliteta. Jo 3500 godina pre Hrista, Egipani su pripitomljavali divlje make iz Afrike i ove su postale dragoceni ljubimci kojima su, zbog njihove vetine u lovljenju i ubijanju tetoina kao to su zmije, pacovi i mievi, odavane poasti kroz mnoge oblike umetnosti. Egipatska domaa maka, koja se tokom istorije proirila do Evrope, takoe je koriena i kao pomonik u lovu. Najverovatnije je nastala od libijske make, Felis lybica, ili neke druge severnoafrike divlje make. Savremena domaa maka, Felis catus, verovatno vodi poreklo od ove ivotinje, moda sa primesama drugih divljih vrsta, ili od vrsta pripitomljenih u razliito vreme u drugim delovima sveta.

Oko 1500 godina pre Hrista, make su u Egiptu poeli da smatraju svetim i ako bi osoba ubila maku bila bi osuena na smrt. Egipani su brijali obrve u znak alosti za preminulom makom ljubimicom, a maku bi mumificirali (samo u iskopinama arheolokog nalazita BeniHasan pronaeno je preko 300.000 mumija maaka). Takoe su oboavali i boginju plodnosti i ljubavi po imenu Bastet, koja je imala telo ene a glavu make. Maka je prvi put dola u Evropu i na Srednji Istok oko 1000. godine pre Hrista, najverovatnije sa grkim i fenianskim trgovcima. Antiki Grci i Rimljani su takoe veoma cenili make zbog njihove sposobnosti da kontroliu neeljene glodare. Maka je u Rimu smatrana duhom zatitnikom domainstva i simbolom slobode. Tada su se domae make proirile po celoj Aziji, gde su koriene za zatitu larvi svilene bube od glodara, to je bilo ivotno vano za proizvodnju svile. Ljudi sa Orijenta su se veoma divili misteriji i lepoti make, pa su mnogi pisci i umetnici u Japanu i Kini u svojoj umetnosti slavili ove ivotinje. U srednjem veku, meutim, procvetalo je sujeverje. U Evropi su make dovedene u vezu sa avolom i vetiarenjem, usled ega su stotine hiljada maaka ubijene po nalogu Inkvizicije. Prema nekim procenama, broj maaka je ovim smanjen na svega 10% od prvobitnog. Unitenje ovolikog broja maaka dovelo je do poremeaja ravnotee u populaciji glodara, uveliko doprinosei irenju kuge zvane crna smrt, koju su sa pacova na ljude prenosile buve. Skoro etvrtina stanovnitva Evrope je 1300. godine umrla od kuge. Ne iznenauje injenica da su Evropljani jo jednom poeli da shvataju znaajnu ulogu koju su make igrale u kontrolisanju glodara, pa su one tako postupno povratile svoju popularnost. Trgovci, istraivai i kolonizatori su sa sobom u Novi Svet doneli domae make tokom 17. i 18. veka, a naseljenici su nastavili da nose svoje make dalje prema zapadu. Da li ste znali da je prva uopte izloba maaka odrana u Londonu 1871. a da je prvo maje udruenje osnovano 1887. takoe u Velikoj Britaniji, pod nazivom Nacionalni maji klub Velike Britanije?? ANATOMIJA I OSOBINE Od svih bia koja se hrane mesom, make (rod Felidae unutar reda Carnivora) su najizrazitiji mesoderi i najprilagoenije su za lov i prodiranje plena. Sve make imaju zaobljene glave, kratke njuke, velike oi, osetljive brkove i obrve i uspravno postavljene ui. Imaju kratke, iroke eljusti opremljene dugim onjacima i snanim kutnjacima otrih ivica. Jezik im je prekriven otrim, unatrag povijenim mesnatim izboinama zvanim papile (papillae), koje pomau kod pijenja i kod negovanja krzna. Make imaju pet prstiju na prednjim nogama i etiri na zadnjim. Peti prst je postavljen visoko na cevanici i ne dodiruje zemlju prilikom hodanja, ali se koristi kod nege tela i hvatanja plena. Na krajevima prstiju su snane, otre, povijene kande. Kod svih sem geparda kande mogu da se potpuno uvuku u zatitne korice. Ovaj mehanizam je prepoznatljivo svojstvo familije maaka, iako se javlja u manje razvijenom obliku i kod nekih cibetki. Sve make, izuzev risa i srodnih vrsta, imaju duge repove koji im slue za ravnoteu. Miino-skeletni sistem je krajnje savitljiv, dozvoljavajui makama da savijaju i izvijaju tela na mnogo naina. Veina maaka ima dobar vid i sposobne su da vide dobro i pri slabom svetlu (smatra se da im je noni vid est puta jai od ovejeg); boje vide slabo. ulo sluha im je odlino i, bar kod malih maaka, moe da oseti zvuke do 40.000 Hz, pa i vie. ulo mirisa nije tako dobro razvijeno kao kod psa (ali je ipak 14 puta razvijenije nego kod oveka); njegova osetljivost moe da varira od jedne vrste do druge.

Make su krajnje hitre; na kratka rastojanja mogu da tre bre od ma kog drugog sisara i izuzetni su skakai. Takoe su i dobri plivai, pa pripadnici mnogih vrsta uivaju u kupanju. Sa lakoom se penju na drvee, ali se u ponaanju razlikuju, od gotovo iskljuivo zemaljskog (n. pr. lav) do boravka najveim delom na drveu (n. pr. oblaasti leopard). Veina moe da vreba rtve veoma postojano i u tiini; ak i lav, koji ivi na otvorenom, obino lei sakriven dok ne doe u priliku da zaskoi rtvu. Jedino gepard, najbri sisar, juri svoj plen. Veina maaka su manje ili vie samotnjaci, ali gepardi ive u porodinim grupama, a i lavovi ive u grupama do 30 jedinki. Make ive u vrlo razliitim sredinama, mada su najbrojnije u toplim predelima. ak i jedna vrsta, kao tigar, moe da se prostire od hladnih severnih oblasti do tropskih. Svi kontinenti, izuzev Australije i Antarktika, imaju svoje domae vrste.

10

11

ISHRANA
Paljivo proitajte ovaj tekst, p`omoi e Vam da ne pravite greke u ishrani Vaeg ljubimca, koje obino pravi veina naeg sveta. Takoe, pomoi e Vam da ne nasedate jevtinim marketinkim trikovima kojima pribegavaju izvesni proizvoai gotove hrane za make, ako se za ovu hranu opredelite. Jedan od takvih trikova je i suva hrana sa povrem, koju proizvodi Whiskas. Kau da je veoma traena. Ne nasedajte na ovakve trikove. Ako povre u ishrani predstavlja raznovrsnost za Vas, to je tano, za Vau maku ono ne znai gotovo nita. Bolje kupite proizvod od onog ko Vas ne lae. U tom pogledu, verovatno su najsigurniji proizvodi firmi Royal Canin, zatim Purina, Hill's i Eukanuba. Ja koristim Royal Canin - pogledajte njihove deklaracije i shvatiete zato.

Iznad svega, vano je upamtiti da je Vaa maka mesoder i da zahteva mesnu ishranu. Ovu oigledno samodovoljnu injenicu ljudi, u najboljoj nameri, preesto previaju, nastojei da od svojih ljubimaca naprave svedere ili pak biljodere. Oni polako ubijaju ivotinju, s ljubavlju. Psi su, mada mesoderi u najstroem smislu, u velikom stepenu i svederi i imaju sposobnost da razgrauju i vare i biljne, isto kao i ivotinjske belanevine. Pas moe sasvim uspeno da preivi na istoj hrani kao i ovek, stoga moe da ivi na otpacima sa stola, pa ak i na paljivo uravnoteenoj vegetarijanskoj dijeti. Make, uprkos 5000 godina pripitomljavanja (ili bolje rei zbog samo 5000 godina pripitomljavanja), ostaju strogi mesoderi. Nesposobne su za varenje veine biljnih belanevina. Nema i ne moe ni biti vegetarijanskih maaka! Da dodamo, make u divljini su mesoderi jednakih mogunosti koji prodiru ceo svoj plen: miie, organe, kosti, otpatke, kou... Na taj nain, make konzumiraju ne samo meso i organe plena, ve isto tako i delimino svarenu biljnu hranu koju je plen pojeo. Uz pomo rtvinog procesa varenja, maka je u stanju da izvue hranu iz raznih biljnih izvora. Ovaj razraeni pristup ishrani znai da je maka izgubila sposobnost da stvara razne vitamine, enzime i druge supstance neophodne za ivot, primajui ih direktno iz hrane. Ova lenjost je dovela do toga da makini prehrambeni zahtevi budu korenito razliiti od pseih, to je i razlog da maja hrana bude skuplja od psee. HRANA KAO GORIVO Hrana je gorivo. Svrha hrane, pre svega i nadasve, je da opskrbi telo energijom koja mu je potrebna da bi funkcionisalo. Najvei deo ove energije koristi se da bi telo radilo kao maina. Svi procesi u telu - kretanje, varenje, disanje, kretanje krvi, razmiljanje... zahtevaju energiju, koja sva mora da se dobije iz konzumirane hrane. Ova energija se meri kalorijama (uobiajeno za izraavanje enrgetske vrednosti hrane, zvanina jedinica za merenje svih vrsta energije je vat-sekund ili kilovat-as). Za naunika, kalorija je jedinica toplotne energije; posebno, koliina toplotne energije potrebne da povisi temperaturu jednog kubnog centimetra vode za jedan stepen Celzijusov. To je jasna i konana koliina. Za dijetetiara, kalorija je jedinica potencijalne toplotne energije sadrane u hrani: posebno, koliina potencijalne toplotne energije koja bi podigla temperaturu jednog litra vode za jedan stepen Celzijusov. Stoga je dijetetiareva kalorija hiljadu puta vea od naunikove. Dijetetiareve kalorije se ponekad zovu velike kalorije, da bi se razlikovale od naunikih stvarnih kalorija. Za nas, one e jednostavno biti kalorije.

12

PROMENA ENERGIJE Energija se dobija iz hrane i telo je koristi preko niza hemijskih reakcija. Svim hemijskim reakcijama je potrebna ulazna energija koja ih okida i kontrolie. Bez ulazne energije, nema ni reakcije. Neke hemijske reakcije oslobaaju vie energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj viak energije se skladiti u telu u obliku hemikalija kao to su belanevine, masti i ugljeni hidrati i dostupan je za buduu upotrebu. Druge hemijske reakcije oslobaaju manje energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj deficit energije mora da se nadoknadi iz telesnih energetskih rezervi, razlaganjem uskladitenih hemikalija i oslobaanjem energije. Otpadni proizvodi ovog razlaganja prelaze u krv, pa ih bubrezi filtriraju. DRUGE HRANLJIVE MATERIJE Pored osnovne energije u obliku kalorija, zadatak hrane je da obezbedi sve bitne materije, hemikalije neophodne za ivot. Velika veina ovih materija se dobija razlaganjem i preureenjem molekularne strukture belanevina, masti i ugljenih hidrata iz konzumirane hrane. Ovaj proces je poznat kao sinteza i tehniki je definisan kao formiranje ili graenje sloenijih jedinjenja iz elemenata ili prostijih jedinjenja. Vano je napomenuti da su zaista svi organski molekuli sintetizovani. Molekul glukoze koga je sintetizovala maka, identian je sa onim koga je sintetizovalo drvo jabuke i identian je sa onim sintetizovanim u laboratoriji. Svi molekuli datog tipa su identini: na stranu reklamne poruke, nema apsolutno nikakve razlike izmeu prirodnog vitamina S i sintetikog vitamina S. Oni su identini i izrazi prirodan i sintetiki su u ovom kontekstu nitavni. Kao veina viih organizama, maka je izgubila sposobnost da sintetizuje neke hemikalije koje su joj potrebne za ivot, obezbeujui ih ve gotove iz hrane koju jede. Oito je da te hemikalije moraju da postoje u hrani, ili e maka da se razboli i moda ak i umre. Nasuprot tome, maka svoj vitamin S sama sintetizuje, dok e kod ljudi, na primer, nedostatak askorbinske kiseline (vitamina S) u ishrani, da dovede do stanja poznatog kao skorbut. BELANEVINE Osnovni izvor energije u hrani su belanevine. Kao tela ostalih ivotinja i makino telo su pre svega belanevine, stoga su ogromne koliine belanevina iz hrane potrebne za njegovo odravanje. Tipino, energetski sadraj u majoj ishrani treba da bude najmanje 25 do 30 procenata izveden iz belanevina, od ega skoro sve treba da budu ivotinjske belanevine. Glavni izvori ivotinjskih belanevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mleni proizvodi. Biljne belanevine se obino dobijaju iz pasulja i graka, oraha i itarica. Belanevine, iz kojih se obezbeuju osnovne amino kiseline za miie i tkiva organa, sadre visok procenat otpadnih materija, koje bubrezi moraju da odstrane iz organizma. Kod ishrane istim belanevinama, kao to je ishrana sirovim mesom, nee samo da nedostaju druge vane i ak kritine materije, ve e da budu preoptereeni bubrezi, to moe da dovede do urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega. MASTI Drugi izvor energije u hrani su masti. O mastima se nezaslueno loe pisalo, najvie zbog opsednutosti javnosti vitkim izgledom i potpunog nepoznavanja od ega se sastoji pravilna, dobro uravnoteena ishrana. Ova opsednutost i nerazumevanje su snano ovekoveene u reklamnoj industriji (od onih istih ljudi koji su definisali Tvinkija - lik iz crtaa - kao zdravog, a

13

takoe definisali zdravo kao ono to ne izaziva smrt u roku od 48 sati). Dok je ovakva tendencija i za nae kolektivno zdravlje dovoljno loa, za make moe biti katastrofalna, ako se ista filozofija primeni na njih. Mi bar imamo nekakav izbor. Maka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo vie nego ovek ili pas. 15 - 40 procenata energije koju maka unese ishranom, treba da potie od masti. Za razliku od belanevina, masti imaju malo otpadaka u majem metabolizmu, stoga ne ine tetu bubrezima. Zbog toga, kako maka postaje starija, tako joj pomalo treba poveavati sadraj masti, a belanevine proporcionalno smanjiti. Na ovaj nain, moe da se odri pravilan energetski sadraj, dok se olakava rad ostarelim bubrezima. Klju je u umerenosti, u brzini (tanije u sporosti) i koliini dijetetskih promena. Iznenadne ili nagle promene su posebno teke za stariju maku, dok je ishrana samim mastima isto tako loa kao i ishrana potpuno bez njih. UGLJENI HIDRATI Trei izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i eeri. Kao i masti, tako su i ugljeni hidrati na loem glasu. Ni mi ni nae make ne moemo da ivimo bez ugljenih hidrata: oni su isto tako neophodni za ivot kao i voda. U majoj ishrani se zahteva samo mala koliina ugljenih hidrata, sa svega 5 procenata ukupne energije u tom obliku. Jednostavni ugljeni hidrati, eeri, najlake se asimiluju u sistemu make, dok sloeni ugljeni hidrati, skrob, prolaze kroz njega praktino nedodirnuti. Kuvanje sloenih ugljenih hidrata kao to su krompir, ito, testenine... zapoinje pretvaranje skroba u eer i pomae u procesu varenja. VLAKNA Biljna materija ima jo jednu vanu funkciju, pored energetskog sadraja: pomae da stomak radi glatko, blago abrazivnim i apsorpcionim delovanjem celuloznog sadraja, obino zvanog vlakna. Primetite da dva naizgled suprotna stanja mogu da proiziu iz nedostatka vlakana: konstipacija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka apsorpcionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj maki su u ishrani potrebna. Kao i tako mnogo drugih stvari, potreba za vlaknima i njihovi tipovi su potpuno izopaeni, gotovo do neraspoznavanja, od strane reklamne industrije. Vlakna su jednostavno celuloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi elija (membrane) biljaka. Celuloza je celuloza, nezavisno od njenog porekla. U divljini, maka svu potrebnu celulozu dobija iz stomaka i creva plena. Maka ljubimac mora svu potrebnu celulozu da dobije putem normalne ishrane. Kao zanimljivo odstupanje moe da poslui sledei primer. Mnoge manje divlje make opstaju hranei se uglavnom insektima i ivotinjama koje se njima hrane (guteri i t.d.). Na prvi pogled, pomislilo bi se da takva maka ima u ishrani manjak celuloze i ugljenih hidrata. To nije sluaj, poto su insekti bezskeletna stvorenja pokrivena hitinom, sloenim polisaharidom koji se sastoji od jednostavnog baznog molekula nalik na celulozu (hitin i celuloza su hemijski povezani), vezanim sa raznim jednostavnim eerima, obezbeujui tako istovremeno i vlakna i ugljene hidrate. Dobra stvar te bube! VITAMINI Vitamini i jedinjenja u vezi sa njima su sloeni organski molekuli koji slue kao katalizatori ili inioci u raznim metabolikim procesima. U divljini, maka dobija potrebne vitamine iz svog plena i suneve svetlosti. Domaa maka mora da primi veinu tih vitamina kroz ishranu. Pod nekim uslovima, Va veterinar moe da prepie dopunu.

14

Treba napomenuti neto. Ako je ishrana pravilno izbalansirana i ako je maka mlada i zdrava, dopuna za vitamine je nepotrebna. Davanje vitamina zdravoj maki zapravo moe da dovede do zatrovanosti vitaminima, koja moe da bude veoma opasna, ak i smrtonosna. Na slian nain, nedostatak vitamina moe takoe da bude vrlo ozbiljan. Najbolje reenje je dobro uravnoteena ishrana bez dopuna, ukoliko ih nije prepisao veterinar. Svaki vitamin igra ulogu u zdravlju make. Vitamin A je neophodan za dobar vid, pravilan rast i zdravu kou. Vitamin V1 je potreban zbog dobrog rasta i ukupnog funkcionisanja tela. Vitamin S je vaan za zdravu kou, dlaku i desni, ali je nepotreban u ishrani poto maka sintetie koliko joj je potrebno. Vrlo male koliine vitamina D potrebne su za regulisanje korienja kalcijuma i fosfora, neophodnih za dobre kosti i zube. Vitamin E je potreban za zdrav skelet i reproduktivni sistem. K vitamin potreban je zbog dobrog zgruavanja krvi, ali kao i vitamin S sav potreban sintetizuje maka. Vitamin V12 maki nije potreban, osim u tragovima. MINERALI Kao dodatak belanevinama, mastima, ugljenim hidratima, celulozi i vitaminima, koji su svi sloeni organski molekuli, za ivot su potrebne i izvesne male koliine raznih neorganskih materija. O ivotu se obino misli kako je sastavljen od est elemenata: ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, fosfora i sumpora; istih elemenata koji grade DNK. Velika estorka su prevladavajue komponente ivota, obuhvatajui sve sem delia procenta sve ive materije. Taj deli procenta je takoe vaan. Elementi: gvoe, natrijum, jod, magnezijum, kalijum, mangan i mnotvo drugih, takoe su potrebni u razliitim koliinama. Sve ove neorganske materije zdruene su pod optim imenom minerali. Ponovo, atomi su atomi, pa nema takve stvari kao organski kalcijum, uprkos tvrdnjama reklamera. Kalcijum dobijen iz krenjaka identian je sa kalcijumom dobijenim iz morskih koljki ili kostiju. Kalcijum je element, kao i gvoe, natrijum, jod i t.d., i ne moe da se proizvede vetaki. Svi elementi, izuzev nekoliko koji su kratkog veka trajanja i visoko radioaktivni, kao plutonijum, nalaze se jedino u prirodi (oni kratkog veka trajanja takoe se nalaze u prirodi, ali ne na Zemlji). Minerali, kao i vitamini, su neophodni za sveukupni rad organizma. Tri najvanija minerala su gvoe, kalcijum i fosfor. Gvoe je kljuno za krvotok; ono je heme u hemoglobinu, koji nosi kiseonik iz plua po celom telu (inei krv crvenom). Kalcijum i fosfor su potrebni kostima i zubima, koji zajedno sadre preko 99 procenata telesnog kalcijuma i fosfora, kao i za pravilan rad miia. NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE Kao i svuda, ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tano u glavne grupe; belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. One su ipak bitne za ivot. Jedna takva materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu izmeu masti i ugljenih hidrata, koja je neophodna za zdravu kou i krzno, izmeu ostalog. Ima mnogo takvih neklasifikovanih ali potrebnih materija. POTREBE SVOJSTVENE MAKAMA Vano je upamtiti da je maka - maka, nije i nikada nee biti pas ili ovek, ili ma koje drugo ivo bie. Make su jedinstvene i imaju jedinstvene potrebe. Ba kao to maka ima male, ili nikakve, potrebe za materijama koje su potrebne nama, kao to je vitamin V12, sa druge

15

strane ima jasnu potrebu za drugim, koju mi nemamo, isto kao i drugaije razmere tih materija od onih na koje smo navikli. Ve je pomenuto da je linoleinska kiselina, masna kiselina po sastavu na pola puta izmeu masti i ugljenih hidrata, neophodna za zdravu kou i krzno. Inozitol, na primer, je izrazito potreban maki i mora se nalaziti u njenoj ishrani, dok ga psi i ljudi sintetizuju. Na slian nain jedinjenje taurin (ponekad nepravilno svrstavan u amino kiseline) potreban je izvesnim nonim ivotinjama, kao to su make, zbog dobrog vida. Smatra se da je potreban zbog zdravog tapetum lucidum, tkiva unutar oka koje se ponaa kao pojaava svetla, uveliko poveavajui noni vid i, sluajno, inei da oi odbijaju svetlo. (Novija istraivanja su pokazala da je izuzetno vaan i za pravilan rad sranog miia). Metabolizam make je veoma razliit od pseeg ili ljudskog u svojoj sposobnosti da iisti razne hemikalije iz sistema. Ta metabolika razlika uzrokuje da se make lako otruju stvarima zbog kojih bi pas ili ovek samo slegnuli ramenima. Obian aspirin se kod oveka razlae i izluuje za oko etiri do est asova, dok je maki za to potrebno 38 asova! Ova razlika ini maku visoko osetljivom na salicilatno trovanje. Preobilje izvesnih materija, ili pak nedostatak, esto vode u razliita bolesna stanja i probleme. VODA Ljudi ne misle esto o vodi kao delu ishrane, ali bez nje nema ivota. Oko 70 procenata majeg tela je voda. Maki je dnevno potrebno oko 60ml vode na svaki kilogram telesne mase. U divljini, veina te vode potie od telesnih tenosti plena. U kui bi ovo moglo takoe da vai ako se maka hrani konzerviranom, ili drugom kaastom hranom, ali to nije sluaj sa polusuvom ili suvom hranom. Svee vode, za svaki sluaj, mora da bude uvek dovoljno u makinoj blizini, nezavisno od njene ishrane. Ne zamenjujte vodu mlekom, ili drugim tenostima. Za maku, mleko je hrana, a ne napitak (primedba prevodioca: tek svaka trea odrasla maka moe da vari mleko, kod ostale dve ono izaziva teku dijareju). Jedini napitak za maku je voda. Mnogi ljudi se zgroze kada njihova maka pije iz bare, slivnika, ribnjaka pa ak i toaleta, a nee ni da dodirne svoju lepu, istu posudu za vodu. Jednostavan je razlog za takvo ponaanje; posuda za vodu ima za maku rav ukus, ili ga je imala (make dobro pamte). Ako za trenutak razmislimo na makin nain, alge, mulj, komadii ribe, ak i fekalije su savim prirodne, normalne stvari koje rado prihvata u divljini. Ali hlor! Fuj! Upamtite da Vaa maka ima osetljivo ulo mirisa i moe lako da oseti smradove i mirise koji su za nas izgubljeni, dok ak i mi moemo da osetimo hlor u vodi sa esme. Zato, ako postoji problem sa hlorisanom vodom, ovu treba prvo prokuvati, jer e je to osloboditi lako isparljivog hlora. Takoe, dodavanje 30ml soda-vode na pola litra vode sa esme e zavriti posao. Make vole ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid). PRIRODNA ISHRANA Uvek postoje protivurenosti oko toga od ega se sastoji idealna ishrana. Ostavljajuu po strani takve protivurenosti, bar na trenutak, moemo sa sigurnou da kaemo da bi idealna ishrana bila ona koja zadovoljava sve makine kriterijume. Drugim reima, divlja ishrana: celi mi, vrabac, cvrak, guter i t.d. Nije za oekivanje da e iko u bliskoj budunosti proizvoditi konzervirane seckane mieve, tako da moramo baciti pogled na divlju maku i njen plen.

16

Stvarna, dugotrajna ishrana divlje, ili slobodne domae make, sastoji se od sledeeg:
Materija Voda Belanevine Masti Uglj. Hidrati Pepeo Kalcijum Ostalo Ukupno 70,0% 14,0% 9,0% 5,0% 1,0% 0,6% 0,4% Suvo ----46,7% 30,0% 16,7% 3,3% 2,0% 1,3% Gorivo ----50,0% 32,1% 17,9% ------------Energija ----35,7% 51,5% 12,8% -------------

Kolona ukupno oznaava procentualnu podelu ishrane, ukljuujui vodu koja se nalazi u prehrambenoj materiji, dok kolona suvo oznaava procentualnu podelu iskljuujui vodu. Kolona gorivo oznaava procentualni odnos gorivih namirnica (belanevina, masti i ugljenih hidrata) jedne prema drugoj. Kolona energija oznaava procenat uea u ukupnoj energiji (kalorije), svake od tri vrste gorivih materija. Uoite da masti, koje uestvuju samo sa 9% u ukupnoj ishrani, 30% u suvoj ishrani i 32% kao gorivo, u energetskom smislu uestvuju sa 51.5% od ukupne energije. To je zato to masti sadre 9 kalorija po gramu, dok belanevine i ugljeni hidrati sadre po 4 kalorije po gramu. PRIRODNA ISHRANA MAETA Prirodna hrana maia je majino mleko. Maje mleko je radikalno razliito od mleka veine sisara, posebno krava. Osnovni sastojci po decilitru makinog mleka, poreeni sa ekvivalentnom ishranom odrasle make, pseim mlekom, kravljim mlekom i 20 procentnim mlekom od kravljeg mleka u prahu (hidratizovano mleko) dati su u sledeoj tabeli:
Hrana odraslih Voda vrste materije Kalorije Belanevine Masti Uglj. Hidrati 70,0% 30,0% 187,2 18,8 11,8 3,9 Maje mleko 72,0% 28,0% 147,9 11,4 7,9 7,8 Psee mleko 77,0% 23,0% 119,5 7,5 8,3 3,7 Kravlje mleko 87,0% 13,0% 88,7 3,5 3,9 4,9 Hidrat. Mleko 80,0% 20,0% 115,4 5,8 8,8 8,2

Kalorije su po decilitru mleka, ili ekvivalentne ishrane odraslih. Belanevine, masti i ugljeni hidrati su u gramima po decilitru (100ml). Ugljenohidratni sadraj mleka ustvari je sve laktoza, obino zvana mleni eer.

17

POSEBNI ZAHTEVI Nekim makama je potrebna posebna dijetalna nega. Oigledan primer su maii, bremenite make ili dojilje, starije make i rekonvalescenti. Ako Vam je maka bolesna, ili je to bila, moraete da sledite dijetalna uputstva koja je propisao veterinar. Stanje normalne make zahteva samo normalne varijacije u ishrani. U dananje vreme postoji jaka tenja ljudi da slede tue savete kada je u pitanju ishrana, ak i ako su u pitanju najudnije dijete. To nije ba uvek mudro, ak ni za ljude. A kada smo kod naih maca, jedno pravilo je vrlo prosto: ukoliko savetodavac nije kolovan u veterini ili ishrani maaka, primite svaki takav savet (posebno ako je radikalan) sa krajnjom sumnjom. Zapamtite da su neke komponente u ishrani kritine, ali ne i oigledne, i da vie ne znai uvek i bolje. Kada i najmanje posumnjate dok razmatrate nov nain ishrane za maku, pitajte strunjaka. Normalna ishrana svakog sisara se menja sa starou. Oigledno, maetu koje sisa treba mleko, dok starijoj maki ne treba: mit o makama i mleku je samo mit, u stvari neke starije make e se razboleti ako piju mleko! Manje oigledna je injenica da se ukupni unos kalorija po kilogramu telesne mase i odnos belanevina i masti u ishrani menja sa starou i drugim uslovima. Sledi jednostavna tabela koja daje potrebe prema starosti i stanju:
Kalorije Novoroenad 5 sedmica 10 sedmica 20 sedmica 8 meseci 1 10 godina 15 godina 20 godina Trudnice Dojilje 420 275 220 145 110 90 80 80 275 275 Belanevine 42% 47% 50% 52% 51% 52% 44% 43% 46% 45% Masti 29% 28% 28% 30% 34% 36% 42% 42% 32% 31% Uglj. hidrati 29% 25% 22% 18% 15% 12% 14% 15% 22% 24%

(Da ponovimo: kalorije su po kilogramu telesne mase) DNEVNE POTREBE Mnogo nas ljudi broji kalorije, isto moe da se uini i za maku. Zdravoj odrasloj maki treba 70-90 kalorija po kilogramu telesne mase dnevno. Sledea tabela prikazuje od ega treba da se sastoji maja hrana da bi mogla da se smatra potpunom i uravnoteenom, prema standardu AAFCO (Udruenje amerikih zvaninika za kontrolu hrane). Nivoi sastojaka u tabeli izraeni su na bazi suve materije (SM). Na veini etiketa hrane za make, nivoi su navedeni na bazi kao za jelo. Prevoenje na suvu materiju je jednostavno. Takozvana suva hrana, na primer, ima u sebi 10% vlage, dakle ima 90% suve materije. Na etiketi pie proteina 20%. Sada treba ovih 20% da podelimo sa 0,9 (90% suvo), pa dobijemo priblino 22% i to je procenat belanevina na bazi suve materije.

18

Sastojak Protein Arginin Histidin Izoleucin Leucin Lizin Metionin-cistin Metionin Fenil alanin - tirozin Treonin Triptofan Valin Taurin (slobodni) Taurin (vezani) Mast Linoleinska kiselina Arahidonska kiselina Kalcijum Fosfor Kalijum Natrijum Hlor Magnezijum Gvoe Bakar (slobodni) Bakar (vezani) Mangan Cink Jod Selen Vitamin A Vitamin D Vitamin E Vitamin K Vitamin V1 (tiamin) Vitamin V2 (riboflavin) Vitamin V5 (pantotenska kiselina)

Jedinica (SM) % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg IJ/kg IJ/kg IJ/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg

Za rast minimum 30,0 1,25 0,31 0,52 1,25 1,20 1,10 0,62 0,88 0,73 0,25 0,62 0,10 0,20 9,0 0,5 0,02 1,0 0,8 0,6 0,2 0,3 0,08 80,0 15,0 5,0 7,5 75,0 0,35 0,1 9000,0 750,0 30,0 0,1 5,0 4,0 5,0

Odrasli minimum 26,0 1,04 0,31 0,52 1,25 0,83 1,10 0,62 0,88 0,73 0,16 0,62 0,10 0,20 9,0 0,5 0,02 0,6 0,5 0,6 0,2 0,3 0,04 80,0 5,0 5,0 7,5 75,0 0,35 0,1 9000,0 500,0 30,0 0,1 5,0 4,0 5,0

maksimum 1,50 2000,0 750000 10000 -

19

Sastojak Vitamin V3 (niacin) Vitamin V6 (piridoksin) Folna kiselina Biotin Vitamin V12 (cianokobalamin) Holin

Jedinica (SM) mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg

Za rast minimum 60,0 4,0 0,8 0,07 0,02 2400

Odrasli minimum 60,0 4,0 0,8 0,07 0,02 2400

maksimum -

FABRIKI PROIZVEDENA HRANA Ovo je kratak pregled osnovnih osobina hrane koju moete da kupite po prodavnicama, bar osnovnih nekoliko vrsta. Suva hrana Suva hrana je najmanje skupa od tri tipa i, budui suva, ima dodatnu prednost abrazivnog delovanja, koje pomae da zubi i desni ostanu isti i da smanji taloenje zubnog kamenca (praksa je pokazala da ovo, naalost, nije potpuno tano). Belanevine i masti za ovu hranu dobijaju se iz mesa, ribe, ivine i mlenih proizvoda, umeanih u osnovu od itarica, obino kukuruzno brano. Paljivo balansiranje i dodatak vitamina i minerala uinili su da suva hrana postane dobra i uravnoteena. Ova hrana sadri 10% vode, stoga dugo traje i na polici i u stomaku. Ovo znai da hranu moete da ostavite sve vreme napolju, a maka moe da se poslui manjim obrocima, umesto jednog velikog. Ovo unapreuje probavu. Jedan teoretski nedostatak je predispozicija meu mujacima, posebno kastriranim, da dobiju urinarni poremeaj (poznat kao FLUTD, raniji naziv FUS). Ova predispozicija nije dosad dokazana (niti pobijena), te su veterinari otro podeljeni oko toga. Ukoliko postoji takva predispozicija, to je verovatno zbog malog sadraja vode u suvoj hrani, odatle slabije ispiranje urinarnog sistema. Obezbeivanje adekvatnog izvora ukusne svee vode e negirati takav problem.
(Ako imate kastrirane mujake, potrudite se da nabavite hranu u kojoj nema vie od 0,1% magnezijuma i koja obavezno sadri DL-metioanin, koji se koristi za zakieljavanje urina, to je dobra preventiva protiv stvaranja urinarnog kamena struvita mada i oko zakieljavanja urina ima dosta kontroverzi).

Suva hrana vremenom gubi deo svoje hranljive vrednosti, naroito ako je izloena vazduhu i svetlu. Izbegavajte korienje suve hrane koja je starija od 6 meseci (mada proizvoai najee deklariu rok trajanja od 12 meseci). Ako morate da je skladitite na due vreme, inite to u hermetikim i tamnim posudama.
Moram ovo da kaem. Na suvu hranu se u poslednje vreme die dosta velika povika zbog previsokog sadraja ugljenih hidrata, odnosno skroba u pojedinim vrstama ak 25% pa i vie, to jako odudara od sastava hrane kojom se make prirodno hrane (pogledajte tabelu u odeljku Prirodna ishrana). Pojedine make pod uticajem ove hrane mogu da postanu dijabetiari, pa ovo treba imati u vidu ako se odluite za suvu hranu. Proveravajte svojim makama glukozu u krvi povremeno, pa ako treba promenite joj nain ishrane. To ponekad moe da bude dovoljno za vraanje u normalu.

Meka navlaena hrana Ova hrana ima veu privlanost od suve, takoe i vie kota. Napravljena je sa namerom da navede maku da pomisli da je u pitanju meso, po izgledu i po ukusu, i u tome se prilino uspelo.

20

Kao i za suvu hranu, belanevine i masti se dobijaju iz raznih izvora. Pojedini izvor: meso, riba, ta god, esto se dodatno istie da bi se ojaala aroma. Sadri oko 30 - 35% vode, nasuprot suvoj hrani sa 10% i konzerviranoj sa 70 - 80%. Za razliku od suve hrane, ne suzbija zubni kamenac. Takoe ima prednost minimalnog mirisa i dugog vremena skladitenja. Dobra je za otprilike jedan dan u iniji i ne bi trebalo da se ostavlja napolju due od toga. Vreme skladitenja je ekstremno dugo, poto je obino pakovana u hermetike kese. Pazite, veina ove hrane sadri mnotvo konzervansa za spreavanje kvarenja, zato paljivo itajte deklaracije na pakovanjima. Konzervirana hrana Najskuplja je od sva tri tipa, ali jo uvek je u svetu najpopularnija. Njeni najvei nedostaci su cena i miris. Sadri prvenstveno belanevine i masti iz mesa, ribe, mlenih proizvoda i biljnih izvora, sa dodatkom vitamina i minerala. Veinom su potpune u prehrambenom smislu. Sadraj ugljenih hidrata je, najee, vrlo priblian onom u prirodnoj hrani. Mnogo konzervirane hrane sadri 70%, pa i svih 80% vode, a kao ispuna se esto koristi elatin, da bi vezao to vie vode. Kupac, prirodno, plaa tu vodu i elatin. itajte nalepnice! Ni ova hrana nita ne ini protiv zubnog kamenca. Dobra je, meutim, za one make koje pate od urinarnog poremeaja (FLUTD), zbog niskog sadraja magnezijuma. SVEA HRANA Rasprostranjena je deviza najbolje je svee. To je tano ukoliko je svee istovremeno uravnoteeno, to esto nije. Dobro uravnoteena ishrana za maku, od svee hrane, sastojala bi se od mesa (miinog tkiva) zbog belanevina; zasienih i nezasienih masti (polinezasiene masti, kao one u margarinu, obino se ne nalaze u jelovniku mesodera); eera, skroba i drugih ugljenohidrata; cerealija, trave i izvesnog lisnatog povra zbog celuloze; raznih organa zbog vitaminskog sadraja; kostiju zbog kalcijuma i fosfora; krvi i povra zbog gvoa i mineralnog sadraja; i malih koliina ovog i onog zbog elemenata u tragovima i zadovoljstva. Sve te zahteve zadovoljava proseni mi (naalost, danas nikada niste sigurni da mi nije konzumirao neki od otrova usporenog dejstva, koji e da ugrozi, pa i usmrti Vaeg ljubimca). Poto e veoma malo nas da uzgaja mieve za maju hranu, moemo da uz malo razmiljanja hranimo svoje ljubimce dobro uravnoteenom ishranom od sveih namirnica. Sledee namirnice imaju navedene osobine i efekte: Meso (miino tkivo): ovo je osnovna hrana svakog mesodera. Meso moe da bude govee, konjsko, svinjsko, ovje, pilee, ma koje (ak i mije). Veinu mesa treba lako prokuvati da bi se ubili paraziti, posebno svinjetinu i slatkovodnu ribu. Jeftiniji, masni komadi mesa e takoe da obezbede mast koja je neophodna maki (kupujte najjeftinije mleveno meso, bolje je za maku). Kao posebnu poslasticu, probajte da date svojoj maki pare skoro sirove zeetine ili piletine koje ima temperaturu tela i to kada ona nije posebno gladna, pa gledajte kako se raa lovac. Ona e najverovatnije da mu se prikrada, da ga baca u vazduh, obrui se na njega, pa moda i da ga pojede. Sve je to deo prirodnog poretka. Jetra: make imaju slabost prema jetri. To je razvijena osobina koja garantuje da e jetra plena da bude pojedena i da e maka da obezbedi dovoljno vitamina A i gvoa. U kui

21

e maka da pojede svu jetru do koje moe da doe. Ako joj se da previe jetre, maka e dobiti trovanje A vitaminom, to moe da bude fatalno. Kao i u svemu, klju je u umerenosti. Jetra (posebno junea) bi trebalo lako da se skuva. Kada se jede sirova, esto izaziva dijareju (proliv), a kada je prekuvana, konstipaciju (zatvor). Bubrezi: obino jeftini, bubrezi (posebno junei) predstavljaju dobar izvor gvoa i nekoliko kritinih vitamina. Poto sadre dosta urinske kiseline, trebalo bi ih pre kuvanja drati dva sata i hladnoj vodi. Srce: srce uopte, ali posebno ivinska i zeja srca su favoriti meu makama i obezbeuju prvorazredne belanevine. Ne uklanjajte masno tkivo i srane opne, poto sadre potrebne masti. Plua: imaju malu hranljivu vrednost i ne vredi ih davati. Veina maaka i nee da jede samo plua. Vime: kao i plua, vime ima malu hranljivu vrednost i ne vredi ga davati.

Slezina: esto izaziva dijareju i treba je izbegavati. eludac: dobar za pse i velike make, eludac je obino pretvrd za nae male make. Kaa od eluca je, sa druge strane, odlina, poto je meso omekalo mlevenjem, a orba je uopte dobra. Otpaci: otpaci od sitnih ivotinja, kao to su zeevi, su fini ako su prokuvani lako, da se ubiju paraziti. To je, konano, ono to jedu u divljini. Kosti: kosti su dobra hrana. Kosti veih ivotinja, kao junee, obino su prevelike za maku, ali na primer repna kost moe biti ono pravo. Kosti sitnih ivotinja mogu da se slue lako prokuvane da se pobiju paraziti, ali nemojte da sluite kuvane kosti ptica, posebno dugake kosti, jer od kuvanja postaju krte pa mogu da se smrve te se zaglave u grlu ili probue jednjak ili eludani zid. Kosti svih veliina mogu da se kuvaju pod pritiskom dok ne omekaju, ali to unitava kotanu sr, koju maka smatra najboljim delom. Za obezbeivanje kalcijuma i fosfora moe da se upotrebi kotano brano. Riba: kuvana koata riba je uvek dobrodola. Izbegavajte vee koliine sirove ribe, jer moe lako da dovede do trovanja vitaminom V, posebno ako je u pitanju bakalar, tuna ili druge ribe pune ulja. Ne dajte riblje organe, posebno jetru morskih riba, zbog vika joda. Mleko: mleko je hrana a ne pie (jedino pie za maku je voda). Ova hrana predstavlja odlian izvor kalcijuma i fosfora potrebnih za jake kosti i zube, isto kao i mnogih vitamina i minerala. Nalost, kada odrastu, veliki procenat maaka izgubi sposobnost da vari mleko (odnosno laktozu u njemu ). Da biste ispitali da li Vaa maka podnosi mleko, dajte joj malu iniju mleka a onda posmatrajte kakvu e stolicu imati u narednih est asova. Ako se javi dijareja, maka ne moe da vari mleko, ako stolica ostane normalna, moe. U prodavnicama moe da se nae mleko obraeno bakterijom acidofolus, koje je lake za varenje, poto nosi sa sobom svoj acidofolus, a glavni razlog za nepodnoenje mleka (t.j. laktoze) je upravo nedostatak ove bakterije u organizmu. Jogurt: mnoge make vole ist jogurt a on je, kao i mleko, odlian izvor kalcijuma i fosfora. Za razliku od mleka, jogurt je jedan korak dalje od sveeg. Njega su ve konzumirale bakterije, pa je stoga delimino svaren. To i makama i ljudima omoguava da lako dovre varenje.

22

Maslac: odlian izvor masti, dobar za rast i krzno, maslac je dobra ali neto skuplja poslastica zbog koje bi se make rado usvinjile. Predlaemo povremeno komadi kao posebnu poslasticu. Pavlaka: kombinujui ukuse i dobre strane maslaca i mleka, slatka pavlaka je macin ampanjac! Kao takvu je i tretirajte. Sir: veina sireva e izazvati konstipaciju ukoliko se daju u veim koliinama. Mali komad povremeno je zdrav i poeljan. ini se da make ne mare mnogo za egzotine sireve, odbijene verovatno mirisom plesni (mi ljudi jedemo najprokletije stvari!). Margarin: poto veina margarina imaju ukus kao maslac, make e ga obino tako i tretirati i jee sve to mogu da dobiju. Naalost, margarin nije maslac, i ne sadri kalcijum i fosfor koji ine da maslac makama bude tako koristan. Polinezasiene biljne masti koje se koriste u veini margarina prolaze ravno kroz maku. O margarinu razmiljajte kao o blagom laksativu dobrog ukusa i koristite komadi kao ljupku prevenciju protiv kuglica dlake, ili konstipacije. Jaja: umance sirovog jajeta je korisno i ukusno, obezbeujui belanevine, sumpor, kalcijum, fosfor i mnotvo drugih minerala i vitamina. Sirovo belance, sa druge strane, sadri avidin, koji razgrauje i unitava vitamine V kompleksa. Ako morate svojoj maki da dajete cela jaja, najpre ih skuvajte, to zgunjava belance i unitava avidin. Povre: make jesu mesoderi, ali jedu povre koje se nalazi u elucu i crevima plena. Male koliine biljnog porekla, kao krompir ili testenine, oko 5% ukupne ishrane, mogu de se konzumiraju pod uslovom da je povre najpre prokuvano (kuvanje razlae sloene ugljenohidrate u proste ugljenohidrate i pospeuje varenje). Ako dajete previe povra, ili ga ne kuvate dovoljno, javie se konstipacija ili dijareja, zavisi od vrste. Voe: za razliku od povra, voe prvenstveno sadri proste ugljene hidrate pa ne mora de se kuva. Kao i kod povra, budite umereni, zbog moguih eludanih tegoba. Cerealije: mnoge make ih vole. Ponovo, sa merom, cerealije kao to su zobno brano, penino brano, kukuruzno brano, su sasvim korisne kao izvor ugljenih hidrata. Izbegavajte sirove cerealije, poto maka ne moe da vari skrob. Apsolutno izbegavajte griz (uopte, svaku kau), poto je zaostali sok od kuvanja za maku otrovan!

23

NEGA
PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA KAKO KUU UINITI BEZBEDNOM ZA MAE ILI MAKU Konano je dolo vreme da dovedete kui svoje novo mae ili maku! Koliko god ovaj trenutak bio uzbudljiv za Vas, on je veliki izazov i trauma za maku, bez obzira to su novi dom i porodica puni ljubavi. Unapred osigurajte da prelazak Vaeg novog krznatog lana porodice bude to tii, mirniji i udobniji. Make i maii su po prirodi vrlo radoznali u pogledu okoline, tako da morate da budete sigurni da nema skrivenih puteva za bekstvo. ak i ako ne planirate da maku drite samo u kui, potrebno je da ona najpre navikne na kuu kao na svoj novi dom, gde dobija hranu i sigurnost, pa tek onda da joj dopustite izlazak napolje. Ako imate malu decu, ili iz drugih razloga postoji bojazan da vrata mogu da ostanu otvorena, napravite prikladni podsetnik koji ete da okaite na vrata. Klozetsku olju obavezno drite zatvorenom, zbog maia koje voda veoma esto jako privlai. Staklene i ostale lomljive predmete stavite u vitrine. Vrata maine za pranje drite uvek zatvorenim, a pre svake upotrebe iste za svaki sluaj proverite da mae nije ipak nekako dospelo unutra. Maii nekako posebno vole da istrauju ispod friidera, zato im to onemoguite stavljanjem odgovarajue zapreke. Sve otrovne i opasne materije i predmete sklonite van domaaja Vae make (u domainstvima sa decom ovo je ve reeno). Ovde spadaju sredstva za ienje, proizvodi za auto (kao to je antifriz), mali otri predmeti, otrovne biljke i t.d. Prekrijte strujne prikljunice i sklonite van domaaja elektrine kablove poto make, a posebno maii kojima rastu zubi, vole da ih vau. Obratite panju na lagane stone lampe koje lako mogu da padnu; teke pegle koje mogu da padnu sa daske za peglanje; udobne fotelje u koje maka (ili mae) moe da ue i ugui se, ili bude zarobljena ili teko povreena, pa i ubijena, kada neko sedne u pogreno vreme. Najbolje je drati sobne biljke u posebnoj, zatvorenoj prostoriji, van domaaja make. Biljke od svile su atraktivna i bezbedna zamena. Na ovaj nain maka ne dolazi u dodir sa otrovnim biljem, niti sa moguim parazitima iz zemlje. Sve konce uklonite da maii ne bi mogli da ih progutaju. Odmah pozovite profesionalnog veterinara ako Vaa maka iznenada klone, uestalo povraa ili ima jak proliv, ili pokae znake jake nadraenosti koe, ili usta i grla. Maka koja je postala letargina i izgubila interesovanje za hranu, na jedan dan a pogotovu due, moda je progutala neto potencijalno opasno i potrebna je profesionalna pomo. Ako ste primetili da Vaa maka jede neto za ta sumnjate da je otrovno, ne pokuavajte da je sami naterate da povraa, ve je odvedite veterinaru. Dodir sa liem, stabljikom ili sokom pojedinih biljaka moe da izazove preosetljivost na sunevo svetlo, to moe da dovede do opekotina. Kod maaka, ove biljke mogu da izazovu oticanje i svrab usta i desni, to ponekad moe da bude pogreno dijagnosticirano kao gingivitis. Kijanje i problemi sa oima takoe mogu da budu izazvani dodirom sa ovim biljkama. Budite obazrivi, nisu sve igrake za make bezopasne - posebno pazite na kanape, igle, gumene trake i sitne delove kao to su oi lutaka, koji lako mogu da otpadnu i budu progutani. Naalost, gutanje stranih tela od strane maaka je prilino uobiajeno i esto kobno, a skoro uvek

24

je moglo da se sprei. Uverite se da igrake koje napravite ili nabavite nemaju sitne i otre delove koji mogu da budu progutani. Vaa maka moda veoma voli loptice od alumimijumske folije, jer ih je tako lako kotrljati i proizvode tako lep zvuk na tvrdom podu, ali budite sigurni da ste lopticu vrlo vrsto zbili, tako da komadii ne mogu da budu otkinuti i progutani, a takoe lopta mora da bude dovoljno velika da ne moe da bude progutana cela. Ostale vrste potencijalnih opasnosti po maku i maie ukljuuju sve ono to na sebi ima pantljike, kao to su trgovake papirne ili plastine kese sa ruicama, ak i trake za podizanje roletni. Sve one mogu da budu smrtonosne ako mae zapetlja glavu u pantljiku. Sklanjajte SVE plastine kese od maia. POTREPTINE NABAVITE NA VREME Sigurno ete eleti da imate pri ruci: posude za hranu i vodu (preporuujemo nerajui elik), hranu (nastojte da zadrite vrstu hrane na koju je maca navikla, da biste izbegli nagle promene u ishrani koje mogu da dovedu do meke stolice), kutiju za pesak (pravilno odaberite veliinu i kutiju stavite na pristupano mesto, ali dalje od posuda za hranu i vodu), pesak (treba uvek imati dovoljne koliine suvog, jer maci ne pada na pamet da koristi pesak koji je vlaan)(i kod nas moe da se kupi poseban materijal za ovu svrhu, vrsta zrnaste gline sa sredstvom za dezinfekcjiju, ali za vei broj maaka je isuvie skup), nekoliko grebalica (zgodnih predmeta za otrenje nokata), odmaralite pored prozora i bar jedno maje drvo ili kulu za penjanje, zatim lealjku, igrake, ogrlicu sa identifikacionim priveskom, nosiljku za prevoenje mace (n. pr. do veterinara), etku i zdravu vodu za pie. (Vano ako koristite obian pesak: ne uzimajte pesak iz peanika ili gomila gde su druge ivotinje moda defecirale, jer takav pesak je skoro sigurno zagaen jajima crevnih parazita!) KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOENJE MACE Vrlo je vano da maca bude bezbedna za vreme vonje kolima. Nosiljku moete da obloite mekim ebetom (kada macu preuzimate iz ranijeg doma, zgodno je da ebe sadri miris tog doma, to e da pomogne njenom smirivanju) i stavite nekoliko igraaka unutra. Maca e svakako da bude bezbednija u nosiljci nego ako slobodno tumara po kolima koja se kreu. KUNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA Vaoj maci e trebati izvesno vreme da se privikne na novi dom. Preporuujemo da njenu nosiljku unesete najpre u jednu prostoriju (najbolje da to bude Vaa spavaa soba), i dozvolite joj da se navikne na tu prostoriju u prvih nekoliko dana, sa otvorenim vratima nosiljke. Priajte mekim, prijatnim i ljubaznim glasom i ne prisiljavajte je da izie iz nosiljke dok ne bude spremna. Pokaite joj gde su joj hrana i voda, kao i kutija sa peskom. Dajte joj vremena da se privikne na stvari sopstvenim tempom. Prvi dani nisu vreme za upoznavanje male dece sa macom. To moete da uinite postupno, tek poto se maca srodila sa novom okolinom. Poto je maca upoznala prvu prostoriju, moete postupno da joj dozvolite ispitivanje ostatka kue (vodei rauna da uvek moe da se vrati u prvobitnu odaju, ako se oseti uplaenom), sve dok se potpuno ne odomai. Ne brinite ako prvog dana Vaa nova maca ne jede, malecka e brzo da se stabilizuje. Novo mae e moda da mjaue i deluje uplaeno prvih noi. To je savreno prirodno, poto se nalazi na sasvim novom mestu sa novim ljudima, novim mirisima i t.d. Puno ga milujte i dozvolite da spava sa Vama ako to eli. Ovo je veoma vano vreme za vas oboje, da pokrenete vezu i zaponete njegovo poverenje u Vas, koje e vremenom da raste. Imajte u vidu da je vreme proslava posebno naporno za Vau macu. Guva koja se stvori, galama i urba kod nje izazivaju napetost. Zato nastojte da joj obezbedite miran kutak gde e da se skloni od svega, naroito od nepoznatih ljudi kojih se verovatno boji.

25

VA NOVI ZAJEDNIKI IVOT Poto se maka navikla na kuu, ukljuujui mesta na kojima se nalaze posude za hranu i vodu i kutije sa peskom (za kue sa vie spratova, bar jedna na svakom spratu) i grebalice za otrenje nokata, moete da ponete da je upoznajete sa kunim i porodinim pravilima, u ta e od sada i ona da bude ukljuena. ini se da makama prija postojanost, pa e potovanje vremena kada se hrani, ili igra, biti za nju veoma umirujue, a verovatno i za Vas. Bie mnogo otvorenija za uenje prepoznavanja svog imena, Vaeg glasa, razliitih linih osobina lanova Vae porodice, kunih pravila o skakanju, grebanju i slinom. Kao i ljudi, svaka maka je jedinstvena linost, pa je vano da nemate nerealna oekivanja u vezi sa linou Vae mace. Kako postaje prisnija sa Vama, tako e se sve vie otvarati i ispoljavati svoju individualnost. Pokaite joj da je sada punopravni lan Vae porodice i ona e Vas nagraditi, na svoj sopstveni nain, svojim poverenjem, privrenou i ljubavlju. OSIGURAJTE DOMAINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA 1) uvajte se biljaka koje drite u kui i u dvoritu, ako dozvoljavate maki da izlazi (amerika Asocijacija ljubitelja maaka zagovara dranje maaka u kui sve vreme). Jedenje n. pr. azaleje, oleandera, uskrnjeg ljiljana ili tise moe da bude kobno. 2) Kada istite kuu, nikada ne dozvolite maki da prilazi prostoru gde se koriste ili uvaju sredstva za ienje. Sredstva za ienje imaju razne osobine; od onih da mogu samo da nadrae eludano-crevni sistem, do onih da imaju snano korozivno dejstvo, tako da mogu hemijski da izgore osetljivu sluzokou usta, jednjaka i eluca. 3) Kada koristite mamce za pacove ili mieve, kao i za mrave, pueve i slino, postavite ih na mesta nedostupna Vaim makama. Mnogi od ovih mamaca sadre sastojke slatkog mirisa, koji je vrlo privlaan za make. 4) Nikada ne dajte maki nikakve lekove, osim onih koje je prepisao veterinar. Mnogi lekovi potpuno bezbedni za ljude mogu da budu smrtonosni kada se nepravilno koriste. Jedna jaka tableta paracetamola (febricet) od 500mg moe da ubije maku od preko 3 kilograma. 5) Drite sve lekove van domaaja Vae make. Sredstva protiv bolova, protiv prehlade, lekovi protiv raka, antidepresanti i tablete za mravljenje su jednostavni primeri lekova za ljude koji mogu da budu opasni pa i smrtonosni ak i u malim dozama. Samo jedna polovina tablete naproksena od 200mg moe da izazove ir kod make! 6) Nikada ne ostavljajte okoladu na dohvat. Priblino 30g okolade po kilogramu telesne mase moe da izazove klinike znake trovanja. 7) Mnogi obini proizvodi za domainstvo pokazali su se smrtonosnim za mnoge vrste, ukljuujui make. U takve spada ak i sitan novac (visoka koncentracija cinka), kuglice protiv moljaca (pogotovu ist naftalin), omekivai, deterdent za mainsko pranje sudova, baterije (soli ili alkalije u njima), svi proizvodi sa visokom koncentracijom kuhinjske soli, talog kafe i alkoholna pia. 8) Benzin, motorno ulje, antifriz, treba da se uvaju van domaaja maaka. Samo jedna kafena kaiica antifriza (etilen glikola) moe da bude smrtonosna za maku od 3,5 kilograma! 9) Pre nego to kupite proizvode protiv buva za Vau maku ili domainstvo, konsultujte veterinara (i ovu knjiicu!) o tome koji proizvod da odaberete. Proitajte SVA obavetenja o proizvodu pre nego to ga upotrebite na svom ljubimcu, ili u domainstvu. Ako je proizvod oznaen samo za pse to znai da NIPOTO ne sme da se primeni na makama. Kada koristite sprej, ili dimni unitava buva, udaljite make iz kue za vreme odreeno na pakovanju.

26

10) Kada travnjak ili batu tretirate ubrivima, herbicidima ili insekticidima, uvek udaljite make sa ovih povrina dogod se potpuno ne osue. Upotrebu proizvoda prodiskutujte sa proizvoaem proizvoda. Ove proizvode obavezno uvajte na mestima kojima make nemaju pristup. HRANA I VODA Teko je poverovati da tu ima ta da se naui u vezi sa staranjem o maki - a jo tee je poverovati da ak i neto tako jednostavno, kao to je obezbeivanje hrane i vode za Vau maku, mora paljivo da se razmotri! Moda ste uli da je vano da ne stavite posude za hranu i vodu pored kutije sa peskom. Ovo stoga to, ako ih stavite, posebno hranu, pored kutije sa peskom, maka e biti zbunjena. Ako joj je prostor za hranjenje preblizu kutije sa peskom, moe da odlui da uopte ne koristi ovu kutiju - to nee da bude dobro ni za Vas, ni za nju. Prirodni instink maaka je da obavljaju nune radnje daleko od legla, da bi grabljivce zadrale daleko od potomstva i sebe samih kada su najranjivije. Treba da promislite o izboru mesta u kui za njene posude za hranu i vodu, koja e joj omoguiti da na miru uiva u obrocima i to e je ohrabriti da pije dosta vode. Ako posude stavite u prometni deo kue (kao to je kuhinja), gde uvek ima puno aktivnosti, buke i prometa, nee joj biti udobno i bezbedno, pa tako moda nee uzimati dovoljno hrane i vode. Vreme njenih obroka mora biti vreme mira i tiine, tako da uiva u jelu. Sa malo kreativnosti i razmiljanja, doi ete do idealnog mesta za hranjenje, a kada to postignete, ne menjajte lokaciju. Make su u potpunosti sklone navikama i najvie vole kada im je okruenje postojano. Upamtite, takoe, da kako Vaa maka stari, ili bude povreena na neki nain, moraete da joj omoguite lak pristup hrani (izbegavajte stepenice i slino). Ako u istoj kui imate pse i make, ili make sa posebnim dijetalnim zahtevima, moraete da ih hranite zasebno, pa posvetite izvesno vreme proveri da li su sve ivotinje jele i pile. Postoje psi kojima se posebno dopada maja hrana, kao to i pojedine make jedu pseu hranu ako im se ukae prilika, a to NIJE zdravo za njih! Psi i make imaju vrlo razliite prehrambene zahteve, zato moraju da se hrane odvojeno (vidite poglavlje o ishrani ). Postoje dve kole u razmatranju kako hraniti make. Jedna je samohrana metoda, kod koje make uvek imaju hranu i doputeno im je da jedu kad poele (upamtite: make bi trebalo uvek da imaju sveu vodu, bez obzira na nain hranjenja). Drugi nain je hranjenje urednim obrocima, gde se maka hrani nekoliko puta dnevno. Osim ako Vaa maka nije ugojena, ili ima problem sa prejedanjem ako ima stalni pristup hrani, mnogi veterinari i strunjaci za ponaanje preporuuju samohranu metodu zbog mnogo razloga (upamtite: make nikada ne treba da jedu hranu za pse!): - Make su po prirodi prefinjene u ishrani. One ne vole da jedu 2 ili 3 ogromna obroka, ve mnogo manjih tokom celog dana. - Maja tela su vrlo neefikasna u preradi uskladitene masnoe. Kao i ljudi, ako make ostanu bez hrane dui vremenski period, morae da upotrebe mast i belanevine uskladitene u telu. Njihova tela, meutim, nisu u tome tako dobra. Maka koja nije jela ak vrlo kratko vreme, dan ili dva, moe ponekad da pretrpi oteenje jetre. - Ako je maka hranjena samo nekoliko puta dnevno, postoje izgledi da e u vreme hranjenja da bude vrlo gladna, pa e da jede i vie nego to joj je potrebno. Ovo e da stvori ugojenu maku, ili maku koja se prejeda pa zatim povraa (obiaj orgijanje-proiavanje). Naravno, ako imate ugojenu maku, ili maku kojoj je potrebna posebna dijeta, mogu da Vam zatrebaju mogunosti koje u takvim sluajevima prua hranjenje pravilnim obrocima.

27

Ako se pitate koja metoda bi bila najbolja za Vau maku, posavetujte se sa svojim veterinarom i vidite koju metodu on preporuuje, (ili jednostavno izvrite probe nekoliko dana pa sami utvrdite ta joj najvie odgovara). VODA ZA PIE Preporuujemo filtriranu ili flairanu vodu (ali ne mineralnu!) - kako za ljude, tako i za ljubimce. Voda iz vodovoda, bunara posebno, sadri esto razne parazite ili hemikalije. Upotreba filtrirane ili flairane vode otklanja mogunost tetnog delovanja na zdravlje. Make su posebno vrlo izbirljive kada je voda u pitanju i pie mnogo vie ako je voda svea (IZUZETNO je vano da maka pije to vie vode, u protivnom postoji opasnost od pojave urinarnih problema). Voda koja je dugo stojala gubi kiseonik to joj daje ukus bajatosti, koji make ne vole. POSUDE Suoimo se sa injenicom da je za maku hranjenje jedna od najomiljenijih stvari. Iako je makama stvarno malo potrebno kada je ve u inijama, sve ono to treba preduzeti dok se do toga doe je veoma vano. 1) Posude za hranu i vodu moraju sve vreme da budu iste. 2) Voda uvek mora da bude svea, dostupna i hladna. 3) Nastojte da koristite staklene, keramike ili eline posude. Protivno popularnom verovanju, mnoge make ne vole ukus plastike i mnogo su srenije kada ne jedu iz plastinih posuda. Posude svakako perite vruom vodom i deterdentom. 4) Kao i Vi, Vaa maka voli da obeduje u miru. Stoga, drite posude za hranu i vodu na manje prometnim, mirnim mestima. 5) Mada mnogi ljudi vole da dre sve maje stvari na okupu, NEMOJTE da drite posude za hranu i vodu blizu posude za nudu. Uostalom, da li biste Vi voleli da vam trpezarijski sto bude blizu toaleta!? Make ije posude za hranjenje stoje blizu posude za nudu imaju problem sa neprikladnim obavljanjem nude (poto ne ele da idu blizu svojih posuda za hranu i vodu, idu na neko drugo mesto, kao to je Va kau), ili ne jedu. Izbor posuda je veliki, zato ne oklevajte da obezbedite Vaoj maci onu pravu! SIMPTOMI DA JE MAKA PROGUTALA STRANO TELO I TA INITI Ako primetite komad vunice, audio trake, kanapa i sl. kako proviruje iz anusa Vae make, NE pokuavajte da ga izvuete! Moda je obmotano oko creva Vae make i povlaenjem je moete ubiti! Umesto toga, HITNO odvedite maku veterinaru! Ostali simptomi koji mogu da se jave, ak i ako se ne primeuje strano telo: maka ima oteano disanje, povraa ili pokuava da povraa, kalje, krvari iz usta ili anusa, gri se, peni na usta ili jako balavi, ili ima nateen jezik. Svaki od ovih simptoma zahteva TRENUTNU veterinarsku intervenciju i negu. MLEKO I MAKE U reklamama i TV emisijama vidimo make kako piju mleko. Znaajna injenica je da veina maaka ne podnosi laktozu. To znai da one ne mogu da svare eere koje mleko sadri. Mleko, takoe, ima veoma mali, ili nikakav, prehrambeni znaaj za make. U sutini, maka hranjena samo mlekom e da umre zbog nepravilne ishrane. Ipak, veina maaka VOLI ukus mleka, ta onda initi?

28

Kvaka je da make uvek imaju pristup sveoj, hladnoj vodi. Sve dok Vaoj maki laktoza nije nepodnoljiva, mleko nee da bude loe za nju ako se daje kao povremena poslastica. Prvi korak je da utvrdite da li Vaa maka voli mleko. Ako ga voli, onda utvrdite da li podnosi laktozu. Dajte maki malo mleka, zatim je posmatrajte sledeih nekoliko asova. Ako ne podnosi laktozu, dobie dijareju i moda e imati bol u stomaku, a ako ne dobije dijareju (smatra se da je dovoljno vreme posmatranja 6 asova), onda sme da pije mleko. Ukoliko maka ne podnosi laktozu, moraete da joj dajete specijalno pripremljeno mleko (mleko preraeno bakterijom acidofilus, koja unitava laktozu u njemu; ako nemate ovakvo mleko, dobar je i jogurt, naravno ako se dopada maki). PODSTICANJE APETITA Ba kao i ljudi, make treba da jedu kada su bolesne. Naravno, takoe kao ljudi, ponekad kada su bolesne, uzimanje hrane je poslednje to ele da ine. Vrlo je vano, posebno kod sluajeva hepatikog lipidozisa, da make odre unoenje kalorija. Ako Vaa maka celog dana nije jela, momentalno se obratite veterinaru. Nedostatak apetita je pokazatelj bolesti, a make mogu da dobiju oteenje jetre kada ne jedu, makar samo dan ili dva (ako su pregojene). Kada Vaa maka prestane da jede, telo e poeti da koristi svoju mast kao gorivo. Na nesreu, make nisu ba dobre u korienju uskladitene masti i stoga mast moe poeti da se akumulira u elijama jetre. Ako Vaa maka treba da jede ali to odbija, prvo pozovite veterinara. U meuvremenu, moete pokuati sa nekoliko stvari: 1) Hranite iz ruke. Ponekad sam in linog dodira, dok Vam je maka bolesna, pomae da pone da jede. Sedite i priajte svojoj maki, mazite je i polako pokuajte da je navedete da jede. 2) Dajte joj posebnu hranu. Ponekad e hranjenje rukom, hranom koju ona najvie voli, pospeiti apetit i glad. 3) Zagrejte hranu. Ponekad jednostavno zagrevanje (sone) hrane pomae da ona zamirie jae i bude privlanija za Vau maku. 4) Ako maka nee sama da jede, moete da probate hranjenje pricem. Moete koristiti bilo medicinski, bilo poslastiarski pric. Moete izmeati sonu hranu sa malo vode u mikseru za voe, a zatim pricem prinuditi maku da jede. Ovo inite samo kada maka uopte nee da se hrani sama. 5) Postoje mnogi lekovi koji mogu da se daju za stimulisanje apetita. To su diazepam, oksazepam, periaktin, flurazepam i slini (ovo su ustvari lekovi za umirenje, koji kao sporedni
efekat imaju poveanje apetita, ali kod maaka ak mogu da dovedu i do oteenja jetre! Verovatnoa da se ovo dogodi je izuzetno mala, ali svakako treba razmotriti rizik. Meutim, diazepam zaista deluje i to u roku od nekoliko desetina minuta, ako se daje peroralno, odnosno nekoliko desetina sekundi, ako se daje parenteralno. Zato, ako imate veliki problem i maka mora hitno da projede, onda ...) U poslednje vreme dosta veliku popularnost je

stekao mirtazapin (remeron), koji je efikasan u izazivanju apetita, ali bez znaajnih neeljenih efekata . Naravno, NIKADA NE DAJTE NIKAKVE LEKOVE AKO VAM IH NIJE PREPISAO VETERINAR. 6) Kao krajnju meru, moete umetnuti cev (tubu) u eludac Vae make i hraniti je kroz cev. U sluaju hepatikog lipidozisa, gde je neophodno da maka jede da bi preokrenula stanje, ovo moe biti jedini nain.

29

ZABAVA I IGRAKE U Americi, maka je i zvanino zamenila psa kao najpopularnijeg kunog ljubimca. Vie porodica ima maku nego psa - i veina porodica sa makom ima vie od jedne make, koje sa njima dele njihov dom. Kako sve vie ljudi shvata visoke rizike koje u ovo moderno vreme njihovim makama donosi slobodno tumaranje unaokolo (statistike su vrlo mrane - make na slobodi i make koje povremeno ive u kui ali slobodno izlaze bez ovekovog nadzora sada ive proseno samo 2 do 3 godine, dok je proseni ivot iskljuivo kunih maaka 16 do 17 godina), u nameri da sauvaju ivot, zdravlje i sigurnost svojih maaka, dre ih strogo u kuama. (Od nedavno i
ja spadam u ovu grupu. Sloboda koju su moje make donedavno uivale bila je sloboda da umru - otrovane, zgaene i Bog zna kako jo! Dok su bile na takozvanoj slobodi, moje make nisu doivljavale starost veu od 2 godine, jer previe zlotvora je oko nas. Sada su u kui, moda malo nezadovoljne, ali svakako bezbednije. Da ne pominjem rasprave sa susedima zbog njihovih ljubljenih bata! Da, budite sigurni da ima mnogo ljudi koji manijaki izgrabuljanu zemlju u bati vie vole od ma kog ivog stvora!). Nije koincidencija da su ove

promene dovele do porasta problema u ponaanju maaka, kao to su samosakaenje, preterano lizanje krzna, obeleavanje urinom i fekalijama i buno, nasilno oglaavanje - sve bez oitog medicinskog razloga. Ovaj fenomen nije ogranien na kune make, ve se takoe javlja u zoolokim vrtovima i drugim mestima gde su make zatvorene. Strunjaci za ponaanje iz zoolokog vrta u San Dijegu otkrili su, meutim, da svakodnevna primena nekih bezopasnih, kreativnih izazova kod njihovih zatvorenika, indokineskih tigrova, stimulie ove make i fiziki i psihiki, tako da su sreniji i ive due, bez ispoljavanja istog nasilnog ponaanja, kako to ine njihovi domai maji roaci. Dosada, samoa i nedostatak izazova mogu da budu krajnje optereujui za make. Make su po prirodi radoznale, drutvene i vole da se igraju, pa kada im ivoti postanu tako izolovani, bez pustolovina koje mogu da posmatraju ili uestvuju u njima, bez ikave neprilike u koju mogu da se uvale ili bez novih stvari u okolini koje bi istraile, mogu da postanu deprimirane, pa moda i da vie ne vide svrhu svog ivota. Ovo, naravno, moe da dovede do letargije i poveane prijemivosti za bolesti. Pa, kakve su opcije za obezbeenje vie stimulansa za Vau kunu maku? Dve kljune rei, oko kojih se veina strunjaka za ponaanje maaka slae, jesu: raznolikost i sluajnost. Upamtite da kune make, ostavljene same ceo dan, ne uju glasove svojih ljudi, ne viaju ih, nema ni posetilaca, ni zvonjave telefona, niti tapanja po glavi i milovanja. esto, relativno jednostavno reenje je - nabaviti jo jednu maku! Brinuti o dve make nije mnogo tee nego brinuti o jednoj, a one su jedna drugoj najbolje drutvo kada su ljudi van kue. Mogu da se hrvaju, prave poteru jedna za drugom, ureuju jedna drugoj krzno, razgovaraju, spavaju zajedno i t.d. Jo jedno reenje su - IGRAKE! Razliite igrake, davane sporadino a zatim skrivane izvesno vreme, da ne izgube dra novog, jesu nunost za kune make. Igrake, naravno, ne moraju da budu skupe. Veina maaka vole da love zguvanu aluminijumsku foliju i grickaju plastine slamke za pijenje. Moete da pokuate sa skrivanjem omiljenih igraaka Vae make, pre nego to izjutra iziete iz stana, omoguavajui joj tako lov na blago, koji e da angauje njenu ljubav prema lovu. (Treba da budete sigurni da je videla kako skrivate bar neke od igraaka!) Nova zanimljiva igraka, ispunjena majom mentom zabavljae je satima. Probajte sa ukljuivanjem u odreeno vreme dana, kada ste odsutni, televizora (ili video rekordera), na sportskim kanalima ili programima sa ivotinjama, to e moda Vaoj maci biti zanimljivo (primedba prevodioca: ba danas, na dan prevoenja ovog teksta, bila je gran-pri moto trka, to ja inae ne proputam, ali sam malo toga video jer je moja Mala Cveta sve vreme lovila motorae po ekranu ). Ili, neka radio bude tiho ukljuen nekoliko dana u sedmici. Upamtite - RAZNOLIKOST i SLUAJNOST!! Takoe pokuajte sa putanjem Vae make u kupatilo kada niste kod kue, prethodno uklonite sve opasne i otre predmete. Ping-pong loptice i druge male lopte u suvoj kadi mogu da predstavljaju veliku zabavu, isto kao i kockice leda, dok se ne otope! Mnoge make takoe uivaju u penjanju u kartonske kutije i iz njih. Ako imate malu punjenu ivotinju koju ste

30

spremni da rtvujete, pogotovu ako ona ima noge i rep, lako moete da otkrijete kako ju je Vaa maka usvojila i neguje je! Dobro pravilo kod igraaka je da uvek imate jednu igraku za negovanje i jednu za vrebanje i ubijanje. Ne moemo da zaboravimo vanost nametaja za make i potrebu Vae make da se penje, istrauje razliite visine i povrine i t.d. Dobra visoka stelaa za maku, sa raznim povrinama za grebanje, takoe e uveati kod Vae make oseaj za teritoriju i znaajno doprineti kvalitetu njenog ivota. Postavljanje lealjki u prozore takoe e poveati mogunost za osmatranje spoljanjeg sveta, to doprinosi razbijanju monotonije. Igranje sa makom, posebno pred spavanje, moe da bude zabava za oboje i da pomogne Vaem nonom lovcu da se smiri i spava u toku noi! Na kraju, re opomene u vezi sa igrakama - obezbedite da Vaa kua bude bezbedna za macu kada se radi o stvarima koje ona moe da smatra privlanim, ali koje su u stvari za nju tetne, kao to su spajalice, gumice za tegle, pera, opruge, ili ma koji drugi predmet koji maca moe da proguta. to se tie mekih igraaka, neka budu oznaene kao bezbedne za decu do tri godine, tako ste sigurni da ne sadre opasnu ispunu. Upamtite da je Vaa domaa maka genetski jo uvek vrlo blisko povezana sa svojim divljim precima. Dogod je naa obaveza da svoje ljubimce maie i make sauvamo zdravim i stoga ih drimo u kui, treba da potujemo potrebu ovih fantastinih bia da koriste svoj prirodni instinkt da vrebaju, love, prihvataju izazove, istrauju teritoriju - ukratko, da budu zdrave, srene i aktivne make! Evo nekoliko jednostavnih igraaka iz domae radinosti, koje su pored toga i veoma jevtine (ak besplatne): 1) Uzmite staru kasetu za film, ili boicu za lek (naravno, dobro ispranu), ispunite ih spajalicama za papir i bezbedno zatvorite lepljivom trakom. Vaa maka e voleti ovu malu, bunu igraku, laku za ukanje. 2) Zatvarai plastinih boca za napitke takoe mogu da budu veliki pobednik. Maka ih lako grize i hvata, jednostavni su za bacanje u vazduh i kotrljanje. 3) Kada sledei put budete imali balon sa helijumom, okaite o njega kanapom oteanu igraku, tako da bude 7 - 8 centimetara iznad poda. Vae make e voleti da prave poteru za igrakom, naroito zbog njenog laganog i glatkog klizanja preko sobe. 4) Nabavite laserski pokaziva, nije skup, a make e poludeti pokuavajui da ulove malu crvenu taku (provereno, jurenje do ludila). PONAANJE ivot sa makom je uvek avantura, samo ako odvojite vreme za posmatranje, ako razmiljate i pitate se o nekim oaravajuim stvarima u ponaanju, uoenim kod maeta ili make u toku samo jednog jedinog dana. A kada imate vie od jedne make u svom domu, naravno da tada postoje svi drugi interaktivni oblici ponaanja, koje ete posmatrati i uditi im se! U jednu stvar moete da budete sigurni - make SVE ine sa razlogom! Ponekad, u ove razloge je moda ukljueno neto to mi ljudi ne opaamo, ujemo ili mu oseamo miris; a ponekad taj razlog moe da bude, jednostavno i udesno, deo genetike i instinktivna minka divne ivotinje koju zovemo maka. Evo nekih najuobiajenijih ponaanja koja su mnogi staratelji maaka opazili i moda se pitali o razlozima koji stoje iza tog ponaanja, kao i o najboljem nainu da se na takvo ponaanje odgovori.

31

UBACUJE OMILJENE IGRAKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU Da li je Vaa maka ikada spustila omiljenu igraku, ili gumenu lopticu u posudu za vodu? Ili, da li ste ikada poli da joj dopunite posudu sa hranom i pronali u sred nje neki, maki omiljeni, predmet? To bi moglo da znai da Vaa maka pokuava da pronae sigurno mesto za svoje omiljene stvari. esto se dogaa da je predmet koji zavri u posudi za hranu ili vodu, onaj isti u kome je maka koji as ranije uivala, moda ak zajedno sa Vama. U divljini, make esto nose svoj plen do svog legla, gde ga kriju od grabljivaca. Make koje ive u kui nemaju takvo leglo, zato esto gledaju na posude za hranu i vodu kao na najsigurnija mesta u okviru njihove teritorije. MESI VAS APAMA Mnogi ljudi shvataju da, kada njihova maka mesi njihov stomak apama, ona ustvari ispoljava svoju ljubav prema njima. Maka e pri tom obino imati vrlo poseban, pun ljubavi izraz na svom licu i moda e da prede. Maka je tada ponovo u kontaktu sa svojim instinktom maeta, kada je to isto radila sa svojom majkom i ima isto oseanje udobnosti i topline kakvo je imala kao mae kada je bila sa svojom majkom. Maii esto mese bradavice svojih majki da bi time podstakli luenje mleka. Radei Vam ovo, maka izraava svoju ljubav prema Vama kao majinskom liku. Ako Vam je ovo ponaanje neudobno zbog nokata, onda ih skratite (ovo vai samo za make koje borave iskljuivo u kui, napolju su im nokti i te kako potrebni), a moete da imate pri ruci neki pekir koji ete da podmetnete. Nemojte nipoto da odbijate makine izlive ljubavi i nenosti. Kako se oseate kada se Vama tako neto dogodi? IZNENADA ZAITI KADA JE MAZITE Ponekad moe da se desi da maka zaiti na Vas, pa ak pokua i da Vas ogrebe ili ugrize, oito bez upozorenja, usred neega to ste smatrali prijatnim maenjem ili milovanjem. Ne znai da Vas maka vie ne voli! Takvo ponaanje je najee jedini nain koji ona poznaje da bi Vam stavila do znanja da joj je dosta maenja i milovanja - moda je potrajalo mnogo due nego to ona voli. Po svoj prilici, verovatno ste je mazili mnogo due nego obino, ili ste poeli da razmiljate o neemu i to Vas je spreilo da primetite kako joj je maenje postalo neudobno. LIE ILI VAE FOTOGRAFIJE I PLASTINE KESE Ovo ponaanje je teko objasniti, a neke make su mu naklonjenije od drugih. Veina strunjaka za ponaanje maaka dola je na pomisao da neke make nalaze da je laki miris plastike i povrine fotogtafija jednostavno neodoljiv. ODLUUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOI Moda je Vaa maka sluala mnogo pesama u kojima se kae no je pravo vreme? Svakako da je neprijatno kada Vam se maka ovako ponaa. Znajte da je makama u divljini no prevashodno vreme za lov, zato joj instinkt govori da nou treba da bude aktivna. Galopiranje preko nametaja i udaranje u sve to joj se nae na putu je moda njen nain na koji trai plen! Drugi kljuni razlog zbog koga se maka ovako ponaa je da je, kada su lanovi njene ljudske porodice ceo dan odsutni, razumno izabrati dan za spavanje i dremku, tako da moe da bude budna i aktivna kada je ljudska porodica kod kue! Maii i mlade make posebno mogu da budu aktivni u toku noi. Potrudite se da provodite sa svojom makom vreme pre i posle posla i kad god moete u toku dana. Posebno je dobro zamorite igrom pre spavanja. Ako imate samo

32

jednu maku i ona insistira na ovakvom ponaanju, razmislite da joj nabavite majeg drugara, tako da joj preko dana ne bude dosadno i da moe da utroi neto od energije koju sada uva za no. GREBE APAMA STAKLO NA PROZORIMA Na ovaj nain Vaa maka najverovatnije testira staklo, da bi se uverila da je ono efikasno odvaja od onoga to kroz njega vidi. Ponekad, ona moe da vidi ili uje stvari koje je svakako zanimaju i koje bi volela da istrai, kao to su druge make, druge ivotinje, potencijalni plen kao leptiri ili ptice, ljudi, automobili, razni pokretni pa i nepokretni objekti. Na ovaj nain moda izraava svoju frustraciju to ne moe kroz staklo. Kako se kae, vredi pokuati! CVOKOE ZUBIMA NA PTICE Veina maaka proizvodi ovaj prepoznatljivi zvuk cvokotanja rezervisan, ini se, posebno za situacije kada ugledaju ptice ili sitne ivotinje, bilo napolju ili na televiziji. Ovo je verovatno povezanije sa instinktom nego to moemo da shvatimo. Mnogi specijalisti za ponaanje maaka su primetili slinost ovog zvuka sa posebnim vratnim ugrizom koji koriste make u divljini, koji je namenjen za brzo i efikasno ubijanje ptica i sitnih glodara, pre nego to dou u priliku da se bore. Maii i mladunci u divljini imaju priliku da vebaju ovaj ugriz; make koje ive u kui mogu samo da pokau uzbuenje, ili moda frustraciju (pomeanu sa uzbuenjem) kada vide potencijalni plen koji ne mogu da dosegnu. Mnogo puta moete da primetite kako rep Vae make postaje nakostreen, ili se izvija na poseban nain, to prati ovaj cvokoui zvuk. POKUAVA DA ZAKOPA POSUDU SA HRANOM Ponekad posle jela, ili jednostavno kada joj date posudu sa hranom, Vaa maka e moda pokuati da Vam stavi do znanja da joj se hrana ne dopada tako to e nastojati da je zakopa! Ovo ponaanje moe takoe da se javi zbog nezadovoljstva mestom na koje je posuda stavljena, ali moda i zato to ba i nije gladna pa zato pokuava da zakopa svoju hranu (na koju gleda kao na plen), da bi je sauvala za kasnije. VIE VOLI VODU DIREKTNO IZ ESME Nije udo, make takoe vole sveu vodu. Voda koje tee iz esme je vrlo privlana njihovim ulima sluha i vida, verovatno i ulu mirisa. ak i ako posuda za vodu Vae make deluje isto, bakterije mogu vrlo brzo da se skupe, naroito na keramikim ili plastinim posudama. Nastojte da uvek koristite posude od nerajueg elika (rostfraj), kako za hranu tako i za vodu. Takoe, menjajte vodu to ee, pritom posudu vrlo temeljno isperite. Voda koja je odstojala, ak i samo nekoliko asova, gubi kiseonik; make su dovoljno bistre da znaju kako svea voda ima u sebi puno kiseonika, to posebno vai za sveu vodu koje tee iz slavine (naravno,
ako nema miris hlora).

TRLJA GLAVU O VAS ILI VAU OBUU Vaa maka ima posebne lezde koje lue miris, koje su smetene na raznim delovima njenog tela, ukljuujui oblasti pod koom na bradi i oko oiju. Kada se maka glavom trlja o vas, ona Vas ustvari obeleava svojim mirisom, kao znak drugim makama da ste vi njeni! Primetiete da je Vaa maka, kada se ovako ponaa, u raspoloenju punom ljubavi, miroljubivosti i zadovoljstva. lezde na njenom licu oslobaaju ono to se naziva facijalni feromoni, zvani jo i hormoni sree! Treba da se oseate poastvovanim kada se Vaa maka ovako ponaa, jer time pokazuje duboka oseanja prema Vama.

33

NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE Ovakvo ponaanje ukazuje na maku kojoj je dosadno! Makama je potrebna igra i uvebavanje lovake tehnike. Maka koja ivi iskljuivo u kui (posebno ako je pripadnik aktivne vrste), bez prikladnih igraaka, majeg nametaja i drugih predmeta i situacija koje je stimuliu, moe da oseti da ste vi jedina prilika za uvebavanje ovih vetina. Moe da zapone da razvija lovake igre skrivanjem iza nametaja, van Vaeg vidokruga i da saeka da doetate do njenog skrovita gde e da Vas zaskoi. Vano je da razumete da Vaa maka nema nameru da Vas povredi i da je verovatno sasvim nesvesna kada se to dogodi. Maki koja se ovako ponaa potrebno je vie grebalica i penjalica i slinog nametaja, a takoe joj mogu biti od koristi pliane ivotinje koje e da povlai uokolo, kao i prikladan maji krevetac u obliku ivotinje, koji e da joj stvori utisak drutva i sigurnosti koju prua mama ili roak. Maki, koja ipak nastavi sa ovim ponaanjem, koristio bi pravi maji drugar, koji e se igrati i odmarati sa njom i pomoi da sagori neto od energije koju poseduje. Najee se ovako ponaaju mujaci i tu su u pitanju izvesni seksualni impulsi, ak i kada je mujak sterilisan. Vano je da shvatite da Vaa maka samo pokuava da Vas uvue u igru i to prihvatite na pravi nain. ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM Ako Vaa maka grebe pod oko kutije sa peskom, naroito ako to ini neposredno posle upotrebe kutije, najverovatnije pokuava da Vam kae kako joj se neto u vezi sa posudom ne dopada; ne dopada joj se kvalitet peska; miris peska; vrsta posude; poloaj kutije; ili neto tome slino. Jedini nain koji moe da smisli da bi Vam to pokazala je da pokua da zakopa prostor oko kutije, ili samu kutiju. Ako je sa kutijom sve u redu, uskoie u nju, uraditi to treba, zakopati urin ili fekalije, zatim iskoiti napolje i nastaviti prethodni posao. POKUAVA DA SISA ODEU ILI PREDMETE Ovo ponaanje se najee opaa kod maeta, ili make, koji su prerano uzeti od majke ili odbijeni od sise. Imajte u vidu da su, kao i ljudi, make posebne linosti, nekima je zbog emocionalnih razloga potrebno da provedu vie vremena sa svojim majkama nego to je to potrebno drugima. Make najee prerastu ovakvo ponaanje kada su starije; neke, meutim, to nikada ne uine. Moete pokuati da odbijete maku od takvog ponaanja premazivanjem predmeta koje rado sisa neim to ima za nju gadan ukus (paprika, sprej za kosu, miris limuna), vodei rauna da ta materija nije tetna za maku! ini se da je najbolji nain da se prekine, ili bar umanji, ovo sisanje i vakanje, odravanje maaka u dobrom raspoloenju i stanju psihike oputenosti. Poznato je da napetost dovodi do ovakvog ponaanja. Nipoto ne viite na maku kada vae predmete, jer to poveava njenu napetost, samim tim i potrebu da vae. Obezbedite maki neke igrake koje e moi da vae bez ikakve tete. Ponekad glad navede maku da vae stvari, tako zamilja da stvarno neto jede. Znajte da je vakanje elektrinih kablova i slinih predmeta najee izraz makine zabrinutosti zbog toga to se odvajate od nje. SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO Na ovaj nain pojedine make (neke vrste su mu naklonjenije od drugih) nastoje da zadovolje svoj prirodni nagon za donoenjem. U divljini, make love plen, zatim ga donose na sigurno mesto pre nego to ga pojedu. Kod kunih maaka, izazov je stvoriti sigurne i smislene naine za lov i donoenje. Stoga su neke make razvile nain za uivanje uzimanjem sitnih predmeta kao to su njihove igrake, ali i nakit ili druga svojina oveka, i donoenjem na odreeno mesto.

34

NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUE Neke make su, naravno, prave prialice i sve vreme se oglaavaju. Ako je Vau maku pregledao veterinar i ona nema nikakvih zdravstvenih problema, a ipak pokuava da Vam privue panju stalnim mjaukanjem, krajnje je vreme da obratite panju i da pokuate da shvatite ta to ona pokuava da Vam kae! Moda je gladna; moda usamljena; moda kutija sa peskom nije dovoljno ista po njenom ukusu; moda u kui, ili u ponaanju ukuana, ima promena koje je uznemiravaju. Upamtite - Vaa maka takoe ima oseanja, i treba da nastojite da na stvari gledate iz NJENOG ugla, a ne Vaeg. POLAKO MIRKA NA VAS Ovo je vrlo zabavno za posmatranje, jer obino znai da je Vaa maka tog trenutka vrlo zadovoljna i bezbrina. Poneko sedne tiho i uzvrati mirkanje i esto je to ono poslednje, slatko oputanje posle koga maka sasvim zatvara oi, sigurna da joj je ljubav uzvraena i pada u blaeni san. UJEDA Maii izmeu 3 sedmice i 8 meseci dobijaju i gube zube i imaju vrlo jaku potrebu da grizu. Kao i bebe, maii se raaju bez zuba, prve zubie dobijaju u dobu od 3-4 sedmice, zatim gube ove prve zube i dobijaju stalne zube u uzrastu od oko 8 meseci. Trik nije spreiti ih da grizu, ve im obezbediti prikladne predmete za to. Za nae maie koristimo plastine slamke za pijenje i od samog poetka ih uimo da su one savrene za grienje, dok su delovi ljudskog tela zabranjeni. Neke make poinju da grizu zbog pogreno usmerene agresije, to je mogue potisnuti dovoenjem majeg drugara, obezbeivanjem vie igraaka i zabave, prikladnog majeg nametaja i stvaranjem stimulativnijeg okruenja. Dobar nain da maku odviknete da Vas ujeda je da joj, im to pokua, snano dunete u lice i odmah izgovorite odluno NE!. VALJA SE NA LEIMA I POKAZUJE TRBUH Vaa maka Vam stavlja do znanja da Vam potpuno veruje, poto Vam izlae najranjiviji deo tela. To ne mora obavezno da znai da hoe ekanje po stomaku, ve samo da je sa Vama potpuno komotna. Kod nesterilisanih maaka, ovo moe da znai da je spremna za parenje. HRE Ako hre dok spava, maka je potpuno oputena. NJUI VAS Make u divljini njue jedna drugu u znak pozdrava i da bi se upoznale. Ako Vam maka njui lice, smatrajte to pozdravom i nainom pokazivanja da Vam maka veruje i da joj se dopadate. Mnogi prijatelji maaka se spuste na pod i dodirom noseva se pozdravljaju sa svojom ljubimicom. MAJA KOMUNIKACIJA Make moda ne mogu da govore ljudskim jezicima, ali zato raspolau sa mnogo drugih naina na koje mogu da Vam govore. Make su razumne ivotinje, probleme reavaju kao i sve visoko razvijene vrste. Make mogu da komuniciraju sa Vama i inie to ako im

35

dozvolite da se izraze, ako im odgovorite i nastojite da shvatite ta one hoe da kau. Nauite ta razni signali Vae make znae, tako da Vi i Vaa maka moete redovno da komunicirate. To e ne samo da unapredi Vau vezu sa makom i Vau maku da uini srenom, ve e da Vam omogui da itate makine signale, tako da ete znati kada Vaa maka eli da se igra ili pak da bude ostavljena na miru. REP Rep je verovatno jedan od najboljih komunikacionih indikatora koji make imaju. Moete proitati gotovo svako maje oseanje i misao gledajui njen rep. Rep savijen u luk i najeen: Vaa maka je uplaena i spremna je da napadne u samoodbrani. Jeenje je instinktivno, poto ini da maka izgleda vea. Rep potpuno uspravljen i najeen: Vaa maka je naljuena, agresivna i spremna da napadne. Rep potpuno uspravljen i podrhtava: na ovaj nain rep se pokree kada maka obeleava teritoriju urinom; meutim, ako Vam je maka sterilisana, rep e svejedno da pokree ovako kada je pozdravite, samo to nee biti nikakvog obeleavanja. To je njen nain da Vam kae zdravo, evo tvoje ljubljene make. Rep potpuno uspravljen i nepokretan: besramni pozdrav. Tako majka maka pokazuje maiima da joj pregledaju zadnjicu. Rep potpuno uspravljen, ali vrh povijen u stranu: zainteresovana za neto; srena je i prijateljski raspoloena. Vaa maka je veoma

Rep lagano dignut i povijen kao znak pitanja: maka je uzbuena. Rep povijen nadole, a zatim unatrag: maka Vam je vrlo oputena i zadovoljna. Rep miran, ali vrh mu podrhtava ili se trza: Maka Vam je blago naljuena. Moe da napadne ako trzanje postane dovoljno estoko. Rep estoko iba levo-desno: Maka samo to ne napadne neto, ovi pokreti se vide za vreme borbi ili igre. Ovo nije isto kao klimanje repom kod pasa. Rep stoji postrance: maka upuuje seksualni poziv (ovo obino ine samo enke u parenju). Rep stoji nisko i najeen je: Vaa maka je snano uplaena. Rep stoji nisko i udenut je izmeu zadnjih nogu: maka pokazuje pokornost, ili poraz. UI Maje ui su jo jedno sredstvo za izraavanje oseanja. Ui okrenute napred i pomalo u stranu: Maka Vam je oputena i srena. Ui vrlo uspravne i okrenute napred: Vaa maka slua neto to je vrlo zanima. Ui nervozno vikaju: maka Vam je uzbunjena i nervozna. Ui poravnate sa glavom: maka Vam je preplaena i moe da napadne (ovo je instinkt za zatitu uiju za vreme borbe). Ui unazad ili izmeu opomene i defanzivnog poloaja: Maka je agresivna i moe da napadne. Ui okrenute u stranu: maka Vam je veoma ljuta i neraspoloena.

36

LEA / KRZNO Maje krzno, uopteno, je prilino postojano; meutim, ako primetite svoju maku kako kao luk savija lea i jei se, moete biti uvereni da Vam je maka preplaena i u defanzivi. U ovom trenutku moe da napadne. MJAUKANJE Make mogu da proizvedu preko 100 razliitih glasova (psi mogu samo 10). Ovi zvuci ukljuuju razliita mjaukanja, predenja, grgljanja i pitanja, koja se javljaju u razliitim tonovima i oktavama, i mogu da znae mnogo stvari. to vie priate sa svojom makom, to e vie i ona da uzvraa i da proiruje svoj renik. Pravi prijatelj e vremenom da naui ta njegovoj maki znai svaki od ovih zvukova. Sluajui maku i odgovarajui joj, vremenom moete da ponete pravi razgovor, sa razumevanjem jedno drugog. To e pomoi da se veza izmeu Vas i Vae make razvija, a Vau maku e privui da bude jo izraajnija. REANJE / ITANJE Reanje i/ili itanje znai samo jedno - Vaa maka razmilja poslovno i eli da odstupite. Ako Vaa maka rei ili iti na Vas, ne poguravajte stvar ili ete biti napadnuti. ZENICE Maje zenice se najee menjaju sa koliinom svetla u prostoriji. Meutim, ako maka postane previe uzbuena, ili pak ljuta, njene zenice e da postanu veoma uveane, nezavisno od koliine svetla. OI Oi Vae make takoe mogu mnogo da Vam kau o tome ta Vaa maca misli: irom otvorene oi: maka je probuena i spremna da ode. irom otvorene oi koje pomalo cakle: Vaa maka se osea pomalo obesno. Poluzatvorene oi: Vaa maca je oputena i spremna za ponjave. Ovo takoe moe da znai da Vam je maka bolesna, ako joj oi izgledaju ovako ak i kada je razbuena. Zatvorene oi: oigledno, spavanje. Namigivanje/mirenje: dugo, sporo mirenje znai da je Vaa maka zadovoljna i oputena. PREDENJE Jedna od najveih stvari koju staratelj moe da uje od svoje make je predenje. Ta duga, duboka grmljavina stavlja nam do znanja kada su nae make zaista srene, oputene i zadovoljne. Ili, jesu li? I zato naa dragocena maca uopte prede? Kako maka prede? Iako je mnogo istraivanja posveeno pronalaenju kako to mehanizam za predenje radi, potpun odgovor jo uvek ne znamo. Postoji nekoliko aktuelnih teorija o tome kako make predu. Ove teorije ukljuuju postojanje neispravnih glasnih ica, grenje grlenih miia i proticanje krvi koje pojaava dijafragma. Zato maka prede?

37

Ljubitelji maaka su odavno zakljuili da make predu kada su srene i zadovoljne. Koji staratelj e da se poali to mu maca prede dok je eka po stomaku? Ali, takoe je poznato da make predu kada su povreene, kada trpe bol, za vreme poroaja ili kada su bolesne. Ovo je navelo istraivae na pretpostavku da je mnogo toga povezano sa predenjem, ne samo oseaj blaenstva. Novoroeni maii su slepi i gluvi (oi im se obino otvaraju izmeu 5. i 10. dana ivota, a otprilike u isto vreme poinju i da uju). Tako se na predenje gleda kao na nain na koji majka pomae svojim maiima da je pronau, tako da mogu da sisaju, budu negovani i t.d. Iako mae ne moe da vidi ili uje svoju mamu, moe da oseti vibracije njenog predenja. Primeeno je da maii stari samo jednu sedmicu takoe predu. Mnogi veruju da ovo rano predenje pomae u uspostavljanju veze izmeu majke i maia i pomae im da komuniciraju i da se meusobno poveu. Kako odrastaju, make nastavljaju da predu i moete da ih vidite kako predu u raznim prilikama i zbog raznih razloga. Kako je ranije pomenuto, make esto predu kada su srene i zadovoljne, ali takoe moete da ih vidite da predu kada su uplaene, povreene ili kada trpe bol. Rezultati novih istraivanja izloeni u lanku Dejvida Harisona pod naslovom Otkrie: tajna veza predenja i majih devet ivota mogu da nam daju nove odgovore! U toku prouavanja utvreno je da make predu frekvencijama izmeu 27 i 44 Hz (herca). Druge, velike make (pume, gepardi i t.d.), predu izmeu 20 i 50 Hz. Poznato je da izlaganje frekvencijama od 20-50 Hz pomae jaanje kostiju i olakava njihov rast. Stoga predenje moe da se smatra majim prirodnim mehanizmom za ozdravljenje, slino ultrazvinom tretmanu kome se ljudi podvrgavaju zbog mnogih bolesti. A kako su velike make (preci naih domaih maaka) morale brzo da se oporave od rana i bolesti da bi preivele u prirodi, predenje je veoma korisna osobina za opstanak, ako je zaista nastalo kao mehanizam za isceljenje. Nije udo to je ova zadivljujua osobina zadrana kod mnogih velikih maaka i ak preneta na nae pripitomljene make. Make kao maine za ozdravljenje?! Ova nova teorija bi mogla da objasni zato e kune make koje su povreene, u nevolji ili bolesne, da predu isto kao i one koje su srene i zadovoljne. Ovo takoe baca novu svetlost na pojavu da majka i njeni maii predu. Pored toga to im tako pomae da je pronau, takoe im pomae i da rastu jaki i zdravi. A maii mogu da reprodukuju majino predenje da pospee rast sopstvenog tela. Prouavanja su takoe pokazala da staratelji maaka, posebno starije osobe, imaju nii krvni pritisak i due ive od onih koji nemaju make. Moe li predenje nae make da pomogne u naem ozdravljenju? Svakako je potrebno izvriti jo istraivanja da bi se potpuno rasvetlila tajna arobnog predenja i da bi se otkrile sve koristi od predenja. A do tada, odrite make u dobrom raspoloenju i neka predu, to moe da bude od koristi i njima i Vama. PRVA POMO Ovaj lanak je napisan sa namerom da onima koji su prvi put postali staratelji make bude vodi, a iskusnima podsetnik, o osnovnim smernicama za ouvanje zdravlja kod hitnog sluaja. UVEK se konsultujte sa svojim veterinarom pre nego to svojoj maci prepiete bilo koji lek, ili ako samo imate ma kakvu brigu ili pitanje o zdravlju Vae mace. NIKADA nemojte da dajete maki lekove namenjene ljudima, a da se prethodno ne posavetujete sa veterinarom. Ako Vaa maca ima ili tek dobija hronino stanje poremeaja zdravlja, kao to je maji dijabetes ili maja leukemija i t.d., preporuujemo da se vode pisane beleke o svim datim lekovima, kao i sve druge beleke o stanju majeg organizma kao to je hidracija, puls, apetit, rad eluca i creva, isto kao i nivo energije i temperament, a isto tako i lino miljenje o optem stanju Vae mace. Ovo nee samo da Vam pomogne da shvatite ta najvie pomae Vaoj maci, ve e da se pokae neprocenjivim za veterinare koji e sa Vama i Vaom macom da rade u budunosti.

38

PRIBOR ZA PRVU POMO Svaka kua sa makom treba da ima jedan ovakav!!! Uverite se kako svaki lan porodice zna gde se ovaj pribor nalazi i da takoe zna kako pozvati Vaeg veterinara 24 asa dnevno zbog hitnog sluaja (!). (Moram da Vam kaem da sam ovde, pre nego to sam upoznao profesora
Trailovia sa Veterinarskog fakulteta, najee imao posla sa veoma vanim likovima do kojih nije bilo lako dopreti ni danju, kamo li nou. Da im je znanje bar priblino aroganciji i samoljublju, ne bi oveku ni bilo krivo. ) Evo ta

treba da se nalazi u priboru: - Broj telefona Vaeg veterinara i svi brojevi za hitne sluajeve. - Vata. Najbolje je imati paketi vate i malo tufera. - Gaza u rolni i jastuii od gaze. - Zavoj. - Vodonik peroksid (3% hidrogen za dezinfekciju) - Hidrokortizon mast. - Manje makaze, sa zaobljenim vrhovima. - Sterilni rastvor za ispiranje oiju, nekodljiv za make. - Pincete. - ista, bela pamuna arapa. Vrlo je korisna da se navue preko povreene ape, to pomae da rana i Vai podovi ostanu isti dok se ne zaustavi krvarenje. - Rektalni termometar (preporuujem Vam da nabavite neki od novih termometara koji mere temperaturu za samo 3 sekunde, jer mace nisu ba strpljive kada treba da im se meri temperatura). - pricevi (raznih veliina). Vrlo su korisni za davanje oralnih lekova i prisilno hranjenje maaka i maia koji su suvie slabi da jedu sami. - Nekoliko limenki hrane za bebe, po mogunosti sa ukusom jagnjetine (najprivlaniji za make) (dobro se uverite da ova hrana sluajno ne sadri crni luk, jer je on otrovan za make) - Lek protiv dijareje, za make, koji je prepisao veterinar. - Loptasti pric (sisaljka), za usisavanje sluzi iz nosa i usta. - Jaka svetiljka, za pregled make. KAKO DAVATI LEKOVE TABLETE Najpre, probajte sa namotavanjem pekira oko grudi Vae make, tako da su joj noge i ape blokirane pekirom. Poloite aku na koren makinog nosa, palcem i srednjim prstom obuhvatite njenu njuku, pa ih smestite iza gornjih onjaka. Blago joj pritisnite usne na zube da je naterate da opusti vilicu, zatim drugom rukom brzo ubacite tabletu na koren njenog jezika, to dublje moete (verovatno ete morati malo da pogurate prstom dublje u grlo, inae e tableta da bude izgurana jezikom i ispljunuta). Drite joj usta zatvorenim i neno joj gladite grlo dok ne vidite da guta. Ako oblizuje nos, znaete da ste bili uspeni!! Drugi nain da se osigurate da maka proguta tabletu jeste da je prepadnete laganim duvanjem u lice.
(Ovo je tehnika koju ja koristim i do koje sam doao tokom vremena: Pripremite pric sa 3-5ml vode, u zavisnosti od toga ta maka treba da proguta. Za kapsulu e Vam trebati svih 5ml. pric postavite na dlan i obuhvatite ga domalim i malim prstom, tako da palac moe lako da potisne klip kada za to doe vreme. Tabletu drite palcem i kaiprstom. Drugom rukom uhvatite maku za kou na vratu i odignite je od podloge da se oslanja samo vrhovima apa zadnjih nogu, pa joj zabacite glavu unazad tako da su usta okrenuta prema gore. Ako Vam se ini da je ovo grubo, setite se da majka na taj nain dri maie kada ih prenosi i da je to neto sasvim normalno. Maka e vrlo malo da se opire u ovom poloaju, jer je on urezan u njenu podsvest, a i usta e da budu delimino ve otvorena. Sada samo treba srednji prst ruke u kojoj je tableta staviti izmeu vilica, najbolje blizu ugla usana, pa dodatno njime otvoriti usta u koja ubacite tabletu. Tabletu ubacite to dublje u drelo, ako treba malo je i pogurajte kaiprstom, inae e vetim pokretima jezika da bude vrlo brzo izbaena iz usta. Odmah potom sledi stavljanje prica sa vodom u ugao usana i postupno ubrizgavanje. Vodite rauna da svakim pokretom palca ubrizgate samo po 0,5ml vode, jer vea koliina lako moe da ode u dunik. Voda koja dospe u grlo make trenutno izaziva nagon za gutanjem i tableta biva progutana. Utroite svu pripremljenu vodu ak iako maka proguta

39

tabletu ve sa prvim gutljajem, zato to e inae ona da zastane u jednjaku. Videete, vrlo brzo ete da steknete potrebnu rutinu i oseaj za pravilno ubrizgavanje vode i nadalje nee biti problema.)

Za tablete koje imaju neprijatan ukus ili miris, moete da pokuate sa mrvljenjem tablete i stavljanjem u praznu kapsulu. Neki ljudi izvetavaju o uspehu koji su imali stavljanjem komadia maslaca ili hrane za bebe na kapsulu. Vi i Vaa maca ete verovatno morati malo da eksperimentiete sa razliitim nainima pre nego to doete do onog koji daje najbolje rezultate. Posle davanja tablete moraete da motrite na maku neko vreme, da se uverite da nije povratila. TENOSTI Koristite pric koji ete neno da stavite u ugao usta make, pa ubrizgajte tenost u usta. Moda e biti potrebno da ovo ponovite nekoliko puta, u zavisnosti od koliine tenosti koju treba da joj date (ako treba da date 2ml, najbolje je to uiniti bar u etiri poteza po 0,5ml). Ako joj odjednom date previe, ona e jednostavno da je ispljune, ili e njen jezik refleksno da izgura viak napolje, a moe da ode i u dunik. Ako je maka suvie tvrdoglava, moete da probate da sednete na nju, da je neno opkoraite tako da su joj lea vrsto uglavljena meu Vae butine i upotrebite jednu ruku da joj otvorite usta, dok drugom stavite pric i ubrizgate lek (Ili probajte magini zahvat koji sam
Vam malopre preporuio i koji otklanja potrebu za rvanjem ili uvijanjem u pekir).

MALI SAVETI Ako Vaa maka posle uzimanja tablete povraa, moete da probate sa davanjem nekog privlanog zalogaja posle tablete. To e da stavi dobar ukus u macina usta i pomoi e joj da zaboravi tabletu. Moete da nabavite pitolj za tablete u lokalnoj prodavnici opreme za ljubimce (na alost, ja ovo nisam nigde video, Amerika je ipak daleko). ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUU BOLEST) 1. KAALj Kod maaka je kaalj vrlo redak i svaku maku koja ima kaalj morao bi to pre da pregleda veterinar. Kaalj moe da ukae na srano oboljenje. 2. KRV U POVRACI ILI URINU Ovo je znak unutranjeg krvarenja. 3. BLEDO RUIASTE ILI BELE DESNI Pritisnite makine desni prstom. Ako odmah po prestanku pritiska usled koga su pobelele ne povrate ruiastu boju, ovo bi moglo da ukae da je Vaa maka izgubila veliku koliinu krvi i/ili da pati od unutranjeg krvarenja. 4. MLITAVOST Mogla bi da bude znak mnogih bolesti, a takoe i unutranjeg krvarenja. 5. UESTALO PIJENJE I URINIRANJE 6.IZNENADNE PROMENE APETITA 7. ZNATAN GUBITAK TEINE, NAGAO ILI POSTEPEN Anoreksija (gubitak apetita) bi mogla da bude simptom mnogih bolesti, a naroito bi mogla da ukae na bolest jetre.

40

8. NEOBINO KRATAK DAH I UBRZANO DISANJE 9. BILO KAKVA GRUDVA U KOI MAKE

PROVERITE MAKIN DAH Miris makinog daha ponekad moe da ukae na zdravstveno stanje na koje inae ne biste bili upozoreni. Na primer, ako Vaa maka ima dah koji mirie na urin, to bi moglo da znai da boluje od bubrene bolesti. Ako ima slatkast, ili miris na voe, to bi moglo da ukae da je moda postala dijabetina (ovo je pogotovu tano ako pije velike koliine vode i ee urinira nego obino). Poremeaji jetre se ponekad otkrivaju kada maka ima dah koji jednostavno neispravno mirie, a takoe je zdruen sa povraanjem, gubitkom apetita, oticanjem trbuha i uticom oiju ili desni.

PROVERAVAJTE HIDRACIJU VAE MACE Najlaki nain da se proveri hidracija make je da se utine, vrsto ali neno, koa izmeu makinih lopatica i da se podigne ravno navie i da se u trenutku putanja uvrne. Koa koja je dobro vlana vratie se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. to due se koa vraa na svoje mesto, to je Vaoj maki potrebno vie tenosti. Kod teko dehidriranih maaka moete, sa Vaim veterinarom, da odluite da ubrizgate rastvor (obino 5% glukoza ili Hartmanov rastvor) pod kou.

PROVERAVAJTE PULS VAE MACE Normalna brzina otkucaja srca za make je 110 - 150 otkucaja u minutu, a puls je najlake pronai unutar makinih butina, gde se noge spajaju sa telom. Naravno, podrazumeva se puls u mirovanju. (Kupite stetoskop, nije skup a najlake je meriti puls direktnim sluanjem srca. Poto su obino nestrpljive, makama se puls meri na 15 sekundi, pa se izbrojani otkucaji pomnoe sa etiri). VETAKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO OIVLJAVANJE Vetako disanje je potrebno kada zbog oka, davljenja, guenja, povrede ili bolesti, Vaa maka prestane da die. Mnogo puta, kada prestane disanje i srce e uskoro da stane, tako da bi trebalo da znate kako da izvedete vetako disanje, isto tako i KPO (kardio-pulmonarno oivljavanje) (proitao sam u nekim dnevnim novinama kako je, negde u Evropi, vatrogasac kardio-pulmonarnim oivljavanjem spasao ivot maki koju je, bez znakova ivota, naao u zapaljenoj kui u ijem gaenju je uestvovao). ta treba proveriti pre izvoenja vetakog disanja: - Die li jo uvek Vaa maka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se diu i sputaju. Takoe moete prislanjanjam obraza na makin nos da osetite disanje. - Ima li Vaa maka puls? To moete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije (smetene u preponi), proverom vratne ile ili oslukivanjem srca. Upotrebite tabelu da utvrdite ta je neophodno izvesti:

41

Puls - da Disanje - da Disanje - ne Vetako disanje

Puls - ne Masaa srca KPO

VETAKO DISANJE: 1) Poloite maku na ravnu povrinu desnom stranom dole. 2) Otvorite joj usta i oistite ih od svih stranih tela, sluzi ili povrake. Ako je nemogue dosegnuti smetnju, izvedite Hajmlihov zahvat*. 3) Izvucite jezik napred i zatvorite usta. Drite rukama makinu njuku zatvorenom i stavite usta na makin nos. 4) Dunite neno u makine nozdrve. Dunite onoliko snano koliko je potrebno da doe do dizanja grudi. 5) Diite u nos ivotinje brzinom od 15 do 25 udisaja u minutu. 6) Nastavite dok maka ne pone sama da die, ili dok srce jo radi.

*Ovu tehniku razvio je ameriki hirurg Henri J. Hajmlih, za isterivanje hrane ili drugih objekata koji blokiraju disanje kod svesne rtve. Tehnika ukljuuje pritiskanje abdomena nizom brzih, snanih zamaha: 1) Kleknite na tlo i drite maku jednom rukom ispod pazuha i grudi. Maka bi trebalo da stoji uspravno na zadnjim nogama, leima oslonjena na Vae grudi. 2) Pesnicu druge ruke postavite tano ispod zadnjeg rebra, gde je smetena dijafragma. 3) Brzo potisnite navie dva-tri puta. To e isterati vazduh u dunik, isterujui to god da je blokiralo put vazduhu.

KARDIO-PULMONARNO OIVLJAVANJE (KPO) Kardio-pulmonarno oivljavanje je potrebno kada iz razloga kao to je ok, davljenje, zadavljivanje, povreda ili bolest, maki prestane disanje i rad srca. KPO je kombinacija tehnika vetakog disanja sa tehnikama masae i pokretanja srca. Uopteno, kada disanje prestane, uskoro prestaje i rad srca i obratno, stoga je KPO najee primenjivana procedura za spasavanje ivota u takvoj prilici. KPO moe da izvede bilo sama osoba, bilo dve osobe, mada je naravno lake kada su dve - jedna da izvodi masau srca, druga vetako disanje. Moda ete posvetiti malo vremena utvrivanju gde se kod Vae mace nalazi grudna kost i bedrena arterija, pre nego to nastupi stvarna potreba da to znate?

PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI PRE IZVOENJA KPO: Die li jo uvek Vaa maka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se diu i sputaju. Takoe moete prislanjanjam obraza na makin nos da osetite disanje.

42

Ima li Vaa maka puls? To moete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije smetene u preponi, proverom vratne ile ili oslukivanjem srca.

TEHNIKA IZVOENJA: Dve osobe: 1) Poloite maku postrance na ravnu povrinu. 2) Jedna osoba treba da daje disanje usta na nos. Prvo oistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povrake. Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama drite vilicu zatvorenom. Neno duvajte u makine nozdrve, onoliko snano koliko je potrebno da vidite kako joj se grudi diu i sputaju. Izdiite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu. 3) Druga osoba treba da klekne iza make u nivou ramena. Poloite vrhove prstiju i palac sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tano iznad i iza pregiba. 4) Pritiskajte grudni ko oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu. 5) Ako je mogue, ne prekidajte masau srca dok izvodite vetako disanje. 6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja. 7) Nastavite dok srce ne proradi i maka pone da die slobodno, ili dok od prekida rada srca ne proe svih 30 minuta. Jedna osoba: 1) Poloite maku stranom na ravnu povrinu. 2) Kleknite iza make oko nivoa ramena i upotrebite jednu ruku za davanje disanja usta na nos: Prvo oistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povrake. Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama drite vilicu zatvorenom. Neno duvajte u makine nozdrve, onoliko snano koliko je potrebno da vidite kako joj se grudi diu i sputaju. Izdiite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu. 3) Prstima druge ruke obuhvatite maku sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tano iznad i iza pregiba. 4) Pritiskajte grudni ko oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu. 5) Ako je mogue, ne prekidajte masau srca dok izvodite vetako disanje. 6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja. 7) Nastavite dok srce ne proradi i maka pone da die slobodno, ili dok od prekida rada srca ne proe svih 30 minuta.

43

TROVANJE Mnoge stvari koje se normalno nalaze u Vaoj kui su otrovne za Vau macu. Efekti gutanja otrovnih materija razliiti su, zavisno od veliine ivotinje, ta je i koliko jela ili pila pre gutanja, brzine metabolizma make, relativne vlanosti i stanja uhranjenosti i opteg zdravstvenog stanja make. Ako mislite da je Vaa maka progutala neto otrovno ne pokuavajte da izazovete povraanje, umesto toga zovite odmah svog veterinara ili macu momentalno odvedite u slubu hitne pomoi (da li sanjam?), ukoliko nije predaleko. Nekoliko obinih materija otrovnih za make: Azaleja Antifriz Aspirin Acetomenifen (tilenol, paracetamol, n. pr. febricet) Beli luk Benzil alkohol Benzin Benzokain (koni anestetik, n. pr. lanakain) Boja Brljan Vitamini (ako ih nije prepisao veterinar) Gvoe Groe (naroito suvo) Difenbahija Duvan Zmajevo drvo (Dracaena draco) ubrivo (vetako) Boina zvezda (Euphorbia pulcherrima) Zelenkada Ibuprofen (brufen) Izbleiva Imela Insekticidi i pesticidi Jerusalimska vinja (Solanum pseudocapsicum) Kaktusi Kaladijum Kukuta Listovi paradajza Lukovice (ukljuujui i crni luk) Makovi Marihuana Paradajz (100 grama sveeg paradajza moe da usmrti maku) Plavi metilen (nekad korien kod urinarnih infekcija) Mnogi lekovi za ljude Motorno ulje Nona frajla Olovo okolada Orasi Otrov za glodare Otrovni brljan Pastrnak Pasuljaste biljke

44

Paukova trava (rod Chlorophytum) Petrolej Peurke Pogreno korieni proizvodi protiv buva i krpelja Rododendron Svaki lek, ako Vam ga nije prepisao veterinar Svekrvin jezik Sredstva za ienje u domainstvu Terpentin Tilenol Tisa Uskrnji ljiljan Fenazopiridin (koristi se sa sulfa-preparatima za ljude) Fenitoin (n. pr. dilantin, koristi se kod epilepsije i sl.) Filodendron Fosfor Heksahlorofen (ima ga u nekim sapunima) Hlorisani ugljovodonici (lindan, hlordan i t.d.) Ciklame ista cevi afram Simptomi trovanja: promene na koi ili boji usta podrhtavanje miia disajne promene poveano balavljenje, ili suva usta suvo podrigivanje povraanje letargija uznemirenost trljanje usta o povrine grebanje po licu ili ustima dijareja ili konstipacija Tretman: Ako posumnjate da je Vaa maka pojela neto otrovno, pozovite veterinara ili idite i hitnu (veterinarsku) pomo, ako do tamo moete brzo da stignete. Isto tako, moete da pozovete i policiju (naravno ne u ovoj zemlji, gde policija ne dolazi pre nego to se dogodi ubistvo). Imajte na umu da iznueno povraanje NIJE dobra ideja ako je Vaa maka progutala neto kao ista cevi ili kiselinu, jer e to da naini vie tete nego koristi vraanjem hemikalije natrag u usta. Zato pozovite veterinara pre nego to ma ta preduzmete. Ako on zatrai da izazovete povraanje uiniete to, a posle ete maki da date to vie mleka ili vode (moda e biti potrebno da koristite pric). Mere predostronosti: Sve potencijalne opasnosti sklonite van domaaja. Zapamtite, make mogu da skau i skakae svuda. Zato, ako je potrebno, zakljuajte ormane sa otrovnim materijama.

45

ZADAVLJIVANJE Make mogu da se zadave kada pokuaju da progutaju neto to je preveliko za njih i to im se zaglavi u grlu. Ako je Vaa maka bez svesti, primenite KPO. Ako je maka svesna, moete pokuati sa otvaranjem usta i izvlaenjem predmeta prstima, ili pak sa Hajmlihovim zahvatom, ukoliko je predmet dublje u grlu. Simptomi: guranje ape u usta klonulost Ako moete da dosegnete zaglavu: otvorite usta i izvucite jezik napolje, potraite u ustima strani predmet i pokuajte da ga odglavite prstima, kletima ili pincetama. Ako na moete da dosegnete zaglavu: primenite Hajmlihov zahvat (videti Vetako disanje). AGRESIVNOST Kada je agresivnog ponaanja dosta? Kune make, iako pripitomljene verzije, jo uvek su roaci velikih maaka, a sa tim su zadrale neto od agresivnog ponaanja veih i divljih maaka. Mnogi staratelji se ale da imaju maku koja grize i grebe. Njihove ruke i noge priaju o agresivnoj maki! ta initi kada imate maku koja grize i grebe? Make, uopteno, ispoljavaju takvo agresivno ponaanje zbog brojnih razloga. Iako to moe biti frustrirajue, ima nade. Upamtite da se Vama ne dopada ponaanje, a ne maka, zato ne urite sa otuivanjem make ako je pomalo problematina. Veina problema sa agresivnou kod maaka ima vrlo jednostavna reenja koja, uz malo vremena i energije mogu pomoi Vaoj maki da bude slatka, ljupka maza kakvu elite. Ako oseate da je Vaa maka prekomerno agresivna i da primena datih saveta ne pomae, potrebno je posavetovati se sa veterinarom ili pak strunjakom za ponaanje. Make, kao lavovi, pokazuju znake dominacije i teritorijalnosti prema drugim makama u domainstvu, pa e dominantna maka najverovatnije biti i agresor u kui. Nikada ne bi trebalo da pokuate da prekinete hijerarhiju kod vaih maaka. Meutim, ako Vaa maka pone da bude previe agresivna prema Vama ili drugoj maki u Vaoj kui, verovatno treba da interveniete i probate da pomognete agresivnoj maki da se umiri. Upamtite, postoji fina crta izmeu dominantne make i prekomerno agresivne make. Razliku ete uoiti po brazgotinama i ujedima na Vama i Vaim ostalim ljubimcima. Najjednostavniji nain za ograniavanje agresivnosti je pomaganje Vaem ljubimcu da ispolji tu agresivnu energiju na drugaiji, zdraviji nain, tako to ete mu pomoi da smanji potrebu za agresivnou. Vaa maka moe biti agresivna zbog mnogo razloga: 1) 2) 3) 4) Postupate sa svojim makama protivno njihovoj ve utvrenoj hijerarhiji Teritorijalizam Materinski/oinski instinkti Vreme parenja

46

5) 6) 7) 8) 9) 10)

Dosada/elja za igrom Bolest Genetska predodreenost Nije prikladno socijalizovana Strah ili preusmerena agresivnost Nepravilno itanje makinih signala

Hijerarhija: U kuama sa vie maaka, meu njima e biti uspostavljena hijerarhija u dominaciji. To se obino ogleda u tome kako se Vae make postavljaju vertikalno. Uopteno, Vaa dominantna maka e zahtevati da sedi na najvioj moguoj taki. Morate da se povinujete ovim zakonima i da postupate sa makama shodno tome. Vodite rauna da uvek hranite i mazite najpre dominantnu maku. Ako samo priate svojim macama, opet morate prvo da se obratite onoj dominantnoj. Pomalo je uvek favorizujte, ako ikako moete. To moda izgleda nepravedno, ali tako je to u majem svetu, a same Vae make su to odabrale. Ako probate da idete protiv ovog sistema i odaberete dominantnu maku sami, a da ona stvarno to nije, pravi dominator nee biti srean i poee sa agresivnim ponaanjem da bi odrao svoj poloaj. Teritorijalizam: Make su po prirodi teritorijalna bia. To potie od njihovih predaka, koji su morali da tite svoju teritoriju da bi preiveli. Iako Vaa kuna maka ne mora to da ini da bi preivela, one e svejedno da ispoljava takvo ponaanje. Obezbedite da Vaa maka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate vie maaka). Svaka maka bi trebalo da ima svoje sopstvene igrake, leaj, prostor za spavanje i odmor i t.d. Ako maka osea da nema odgovarajuu teritoriju ili ako osea da je njena teritorija prisvojena, moe da se javi agresivno ponaanje. Materinski / oinski instinkt: Maka koja tek to je postala majka, ili otac (zavisno od rase), bie VRLO zatitniki raspoloena prema svojim mladim. Ako se postavite izmeu roditelja i deteta, moi ete da iz prve ruke vidite malo agresivnog ponaanja! Parenje: Maka u vreme parenja moe da postane vrlo agresivna, poto je njen instinkt da pronae par po svaku cenu. Ne samo zbog agresivnosti, ve i zbog mnogih drugih razloga, trebalo bi da sterilizujete svoje make kada su u uzrastu od oko 6 meseci. Dosada: Misliti kako su make potpuno samodovoljne i da im nismo potrebni ni zbog ega drugog sem hrane, vode i skrovita, netano je. Nai ljubimci od nas oekuju podsticaje u obliku igre i razgovora. U divljini moete videti make kako se stalno igraju sa drugim makama i to je u stvari vrlo vaan deo njihovih aktivnosti, poto im pomae da naue da se bore i napadaju plen, podstie intelektualni razvoj, ui ih prikladnim drutvenim vetinama a takoe i koordinaciji i proceni trenutka. Vaim makama je takoe potrebno to vreme igranja. Treba da provedete najmanje dva sata dnevno igrajui se sa Vaim ljubimcem (samo vodite rauna da ga ne uite grubostima). to vie stimuliete um svoje make i uite je da istrauje i igra se, to vie e Vaa maka biti srena i samodovoljna. Make koje nemaju oduke za svoju kreativnu energiju mogu da postanu agresivne iz dva razloga. Prvi je da im to pomae da oslobode tu energiju, a drugi je da im to pomae da privuku panju koju ele od Vas. Ako Vaa maka ima obiaj da vas ogrebe dok prolazite pored nje, ili da skae na Vas i napada Vas bez razloga, moda je to zato to je eljna panje.

47

Bolest: Mnoge make koje imaju zdravstvene probleme (od buva do bubrene bolesti), e ispoljavati agresivnost. Ako ne moete da naete ni jedan drugi razlog za agresivnost Vae make, trebalo bi da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. Genetska predodreenost: Kao i ljudi i make imaju linosti za koje imaju genetsku predodreenost. Neke make su po prirodi agresivne. Ako imate agresivnu maku moda ete poeleti da tu agresivnost umanjite postupajui sa njom kao sa dominantnom, sterilisati je, obezbediti joj dovoljno teritorije i stimulisati je igrom. Ako oseate da ste pokuali sve a jo uvek imate prekomerno agresivnu maku, moete da razmislite o odlasku do veterinara koji e Vaoj maki dati sredstva za umirenje. Nedovoljno socijalizovana: Socijalizacija je in poduavanja make kako da postane drutvena ivotinja. Ako je Vaa maka onaj tip koji ujeda kad god joj priete, mrzi da je drite ili dodirujete i koja u svakoj prilici sike na Vas, onda Vi imate loe socijalizovanu maku. To je verovatno potomak naputene make, beskunice, koji nije imao pravi kontakt sa ljudima. Takva maka mora najpre da bude socijalizovana pre nego to postane prihvatljiv ljubimac. Kune make takoe mogu da se vrate takvom ponaanju ako su naputene, ako se sa njima loe postupa ili su zapostavljene. Socijalizacija nije strano teak posao ali trai vreme. NE ODUSTAJTE, JER STRPLJENJEM POMAETE NESRENOM BIU, A NAGRADA JE ZNAAJNA: DOBIETE LJUBIMCA KOJI E ZNATI DA VAS CENI. Strah ili preusmerena agresivnost: Mnogi staratelji su bili rtve ovakve vrste agresije, koja se javlja kada je maka ve u stanju preuzbuenosti ili straha, a ovek se umea. To se dogaa kada pokuate da prekinete borbu maaka, ako ometete maku dok vreba plen, ili ako je Vaa maka u borbenom raspoloenju. Najbolje je ne meati se u ovakve stvari (osim naravno ako oseate da Vam je maka u opasnosti i da morate da je zatitite). Nepravilno itanje makinih signala: Make, kao i ljudi, imaju razliita raspoloenja o kojima nas obavetavaju pomou uiju, oiju, repova, poloaja tela, glasa i krzna. Ako se Vaa maka nalazi u raspoloenju u kome ne eli da se igra ili da bude uznemiravana, to e Vam staviti do znanja. Moe da iba repom, povije ui unazad i t.d. Ako ne potujete to to Vaa maka govori pa pokuate da je uzmete, ili je pomilujete dok je u loem raspoloenju, moete da dobijete uku, itanje ili grebanje. Najbolji nain da se takve situacije izbegnu je da nauite ono to ona govori. Ako to uinite, znaete kada Vaa maka eli ljubav i panju, a kada samo eli da bude ostavljena na miru. DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAAKA Make u domovima sa vie maaka e vrlo brzo meu sobom da uspostave hijerarhiju. To je opte prihvaeno stanje reda u majem svetu i u njega staratelji ne treba da se meaju. U takvoj hijerarhiji jedna maka e da zauzme vrhovni poloaj. Takva maka e biti poznata kao, da tako kaemo, alfa vuk. Maka sa najniim statusom poznata je kao izgnanik (parija). Ovaj poredak je normalan i u njega se ne treba uplitati.

48

Ovakav sistem se obino uspostavlja kroz nekoliko borbenih igara izmeu raznih maaka u kui. Ova hijerarhija moe da se vidi u svakodnevnom ivotu maaka. Vaa dominantna maka bie prva na hranjenju, prva kada se igrate, prva kojoj morate da posvetite panju i t.d. Dominantna maka e da se postavlja na najvie mesto u sobi (visina je u majem svetu jednaka potovanju), dok ostalim makama preostaju manje visine. Mnoga dananja prihvatilita imaju puno kula sa vie nivoa i razne objekte razliite visine, tako da make mogu da ispolje dominaciju dok su u prihvatilitu. Zapamtite takoe da su make bia sklona navikama. Vole rutinu i okruenje sa to manje stresa. Za njih je ova uspostavljena hijerarhija deo njihove rutine i navika. Ako im se ne dozvoli da se ovako ponaaju, bie pod stresom i bie zabrinute. Ne pokuavajte da idete protiv ovog sistema. Vaa dominantna maka nije zla ili gazda, samo potuje instinktivne zakone. Mada to ponekad moe da bude naporno, potujte hijerarhiju koju su make uspostavile. Dominantnu maku tako i tretirajte, uvek prvo njoj dajte poslasticu ili hranu, prvo nju mazite... Idui protiv sistema nateraete dominantnu maku da postane agresivna u pokuaju da povrati svoju ulogu. Make ija dominacija je ugroena mogu da ispolje: obeleavanje urinom probleme sa kutijom sa peskom ujedanje i grebanje agresivno ponaanje itanje

Dominantnost je jedan od razloga zbog koga uzimanje druge make da bi se igrala sa Vaom prvom makom nije uvek najbolja ideja. Dominantnoj maki nee da se svidi nova maka u kui i to e da pokae i Vama i novoj maki. Ovo je posebno teka situacija ako novoj maki ne odgovara poloaj izgnanika. Ovo je razlog zbog koga mnogi staratelji odjednom primete da njihova stara, uvek prijateljski raspoloena i neproblematina maka, odjednom pone da urinira van kutije kada u kuu dovedu novo mae! Ako usvajate drugu maku, neka bude suprotnog pola. Pravilno zdruene make obino prihvate jedna drugu, ali budite spremni i na mogunost de se to nikada ne desi i da e morati sve vreme da budu razdvojene. TERITORIJA Make imaju instinkt da omee i obelee teritoriju. Ovo ponaanje je mnogo izraenije kod nesterilizovanih mujaka i dominantnih maaka u domainstvu; meutim, sve make mogu da ispolje teritorijalizam. Postarajte se da Vaa maka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate vie maaka). Svaka maka bi trebalo da ima svoje sopstvene igrake, krevetac, prostor za spavanje i odmor i t.d. Make koje ne oseaju da poseduju dovoljno teritorije, ili oseaju da im je teritorija ugroena, mogu da ispolje agresivno ili dominantno ponaanje i da prskaju urinom. Klasian primer za ovo je kuna maka, koja kroz prozor vidi u dvoritu maku lutalicu. Vaa kuna maka moe da pone da se ponaa teritorijalistiki (prska urinom i slino), poto je videla lutalicu. Teritorijalnost se ispoljava na sledee naine: Agresivnou Grebanjem Obeleavanjem Prskanjem urinom Borbom Ako kod svoje make uoite ovakvo ponaanje, moete da ga umanjite pomaui joj da smanji svoj teritorijalistiki instinkt i potrebu za teritorijom. To postiete drei je u okruenju u kome se osea sigurnom i udobno, drei neeljene provalnike van kue i van vidokruga. Uvek neka ima dovoljno hrane, vode i teritorije koja moe da se nazove njenom sopstvenom. Takoe, ako imate vie maaka, potujte hijerarhiju koja je uspostavljena meu

49

njima. Uvek tretirajte dominantnu maku kao glavu porodice. Takoe, postarajte se da Vam sve make budu sterilisane. Time umanjujete sukobe meu njima, a i omoguavate im zdraviji ivot. SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO PRANJENJE) Make su vrlo iste ivotinje koje vole naviku tako da, kada Va mali krznati prijatelj pone da obavlja svoje potrebe na mestima drukijim od kutije sa peskom, moete da budete sigurni da neto nije u redu. Ovaj problem moe da znai ozbiljno oteenje zdravlja, kao to je infekcija bubrega, gastritis ili rak, pa sve do jednostavnog problema u ponaanju, koji lako moe da se ispravi. Ako Vaa maka ima problem sa kutijom sa peskom (posebno ako istovremeno pokazuje i znakove bolesti) najpre treba da konsultujete svog veterinara, da biste iskljuili svaki medicinski razlog kao pozadinu problema. Ako je utvreno da je maka zdrava, a ipak pravi incidente, onda to moete mirno da svrstate u problematino ponaanje. Razlozi za neprikladno pranjenje mogu da budu sledei: - Kutija je previe prljava da bi se normalno koristila. Make su vrlo iste i ako je kutija prljava, nai e drugo mesto. - Kutija je na prometnom mestu. Make nee da idu u WC na buna ili zakrena mesta, zato kutiju drite negde gde je tiho i mirno. - Kutija je premala/prevelika. Kutija treba da je dovoljno velika (ne prevelika) da maka moe da stane u nju i pomera se u njoj, a pesak ne bi trebalo da bude dublji od 5cm. - Sam pesak se ne dopada maki. Maka moe da ima sklonost ka odreenom kvalitetu peska, a ta sklonost se javlja u mladosti. Ako je u pitanju maka koju ste nabavili kao ve poodraslu, pokuajte da saznate na ta je navikla i da joj udovoljite. - Kutija je preblizu hrani ili vodi. Make nee da se hrane i idu u WC na istom mestu, zato razdvojte ove dve oblasti. - Promenili ste mesto kutiji i Vaa maka ima problem da upamti to novo mesto. Poto se maka jednom navikne na mesto na kome se kutija nalazi, nastojte da ga vie ne menjate. Ako morate da menjate mesto, budite strpljivi dok maka ne navikne na novo. - Kutija nema dva puta za lako bekstvo. Make vole kada mogu da vide dva ista pravca za bekstvo dok su u kutiji, ovo je instinktivno oseanje koje potie od elje da ne postanu zalogaj i to u neprikladnom trenutku. - Druge make takoe koriste ovu kutiju (u kuama sa vie maaka), a Vaa maka eli da ima svoju sopstvenu. Opte pravilo bi bilo da imate po jednu kutiju za svaku maku u kui. - Vaa maka ne voli da urinira i defecira u istoj kutiji. Ako je tako, probajte da imate dve kutije i esto ih istite. - Vaa maka trai da se pari pa vri obeleavanje urinom. Zbog mnogo drugih razloga, pored ovog navedenog, steriliite (ili kastrirajte) maku/maka. - Maka vam je previe agresivna i obeleava. Probajte da saznate razlog za preveliku agresivnost i stiajte je. Vaa maka moda osea da joj je teritorija napadnuta pa je obeleava. Da li ste moda nabavili novu maku ili drugog ljubimca? Moe li Vaa maka da vidi druge make kroz prozor? Da li se u kui neto promenilo? - Vaa maka obeleava da ispolji svoju dominaciju u kui. Ovo moe da se dogodi ako u kuu doe nova maka, ili sa Vaom makom postupate protivno prirodnoj hijerarhiji u kui.

50

- Vaa maka ima loe iskustvo sa kutijom i boji se da ide tamo. Ovo je jedan od razloga da ne gurnete nos svoje make u greku a zatim je bacite u kutiju. Svako loe iskustvo sa kutijom samo e da doprinese da je maka jo vie izbegava. - U makinom ivotu se javio veliki stres, kao to je preseljenje u novu kuu, ili se u kui pojavilo novo dete, ili je doneta nova maka. U ovom sluaju takoe moe da bude potrebno da maku ponovo nauite da ide u kutiju. Ako je Vaa maka napravila greku prilikom pranjenja, NEMOJTE da je odvlaite na mesto zloina i da joj njuku trljate u fekaliju ili je na drugi nain kanjavate! Mnogi staratelji vole da posle incidenta stave maku u kutiju i viu na nju. Osim ako maku niste uhvatili na delu, sva je prilika da ona nee imati pojma zato je kanjena, niti e moi da dovede u vezu fleku na tepihu sa upadanjem u probleme ako ne bude koristila kutiju. Sve to e znati jeste da je korienje kutije ili odlazak u WC jedan opasan trenutak koji dovodi do kazne. Ovo e samo da pojaa problem jer e maka jo vie da izbegava kutiju. U veini sluajeva problematino ponaanje, kao u napred navedenim sluajevima, moe da se ispravi jednostavnim izmenama na kutiji ili kvalitetu peska. Meutim, ako oseate da ste sve isprobali a Vaa maka jednostavno nee da koristi kutiju, moda e biti potrebno da je ponovo uvebate kako da je koristi. Ovo nije teko, ali moe da oduzme vreme i strpljenje. Ponovo pokaite maki kutiju i to kako se ona koristi, dajui joj nagrade i poslastice kada uradi kako treba. Takoe posmatrajte maku da uoite znake da hoe u WC, pa ako ih vidite odnesite je do kutije i zatim joj dajte poslastice ako kutiju upotrebi. Moe takoe da bude potrebno da primenite tehnike odbijanja da biste maku spreili da ide u WC na nova, omiljena mesta. Potrudite se da dobro oistite takva mesta sredstvom koje odstranjuje miris majeg urina, to e verovatno pomoi da se maka ne vraa na mesto zloina, da tako kaemo. Uobiajena sredstva nee da obave posao. Iako prostor Vama moda lepo mirie, ukoliko ne upotrebite prikladno sredstvo on e maki jo uvek da mirie na urin. A ako mirie kao kutija za pesak, maka e vrlo verovatno tako i da ga tretira. OBELEAVANJE Make u divljini obeleavanje koriste kao nain da komuniciraju jedna sa drugom. Proces obeleavanja moe da poprimi nekoliko razliitih oblika. Make najee raspre urin po povrini da bi je obeleile. Maji urin sadri masnu supstancu koja pomae da se urin prilepi za predmete. Ovo je takoe sastojak koji ini da maji urin ima svoj poseban i jak miris. Takoe moe da se javi obeleavanje fekalijama, mada manje esto. Make takoe poseduju lezde za miris na podbratku, na slepoonicama, oko oiju, ispod uiju, oko anusa, u korenu repa i izmeu apa. Miris takoe moe da se izlui iz svih ovih oblasti. Dobar primer za ovo je kada maka grebe predmete. Ovaj postupak ne samo da ostavlja njihov miris, ve takoe stvara i vizuelne oznake drugim makama, da ih vide i da znaju. Make oba pola (mada mujaci ee obeleavaju nego enke) obeleavaju kao znak drugim makama da je izvesna teritorija njihova i da su one dominantne make u kraju. Maka koja je u teranju i mujak koji joj odgovara puno e da obeleavaju dok su u potrazi za parom. Prilino je jednostavno odvii maku od loe navike da grebe (vidite odeljak o grebanju) i da obeleava urinom i fekalijama (oba, meutim, zahtevaju vreme i strpljenje). U veini sluajeva sterilizacija make e biti dovoljna da zaustavi obeleavanje. Ako ovo ne rei problem, potrudite se da maku uverite da joj je teritorija bezbedna i da je njena dominacija (ili poloaj u hijerarhiji) sigurna. Ovo znai da ete morati da otkrijete zbog ega ona obeleava (ima li u kui nove make, moe li kroz prozor da vidi drugu maku, da li ste upravo nabavili novog

51

ljubimca, da li dajete prednost drugoj maki koja nije dominantna) a onda da pokuate da se iz tog ugla borite sa problemom. Ako je vaa maka makar i malo obeleavala u prolosti, moraete da uklonite sve znake obeleavanja upotrebom posebnog rastvora za suzbijanje mirisa (u jednom tekstu sam naiao na tvrdnju da e i deterdent za pranje rublja sa enzimima da zavri posao ). Iako Vi moda imate oseaj da ste potpuno oistili prostor i da on lepo mirie, make imaju prefinjeno ulo mirisa i vrlo je verovatno da e taj prostor jo uvek da smatraju oznaenim, osim ako niste primenili rastvor za uklanjanje mirisa koji je predvien za maji urin i sprej (raspreni urin). Sve dok prostor ne bude zaista ist, maka e da odlazi tamo i da ponovo obeleava. Takve proizvode moete da nabavite u prodavnici za ljubimce. Napomena: Make mogu da obeleavaju zbog bolesti. Stoga, pre nego to ponete sa pokuajima da obeleavanje suzbijete posmatrajui ga sa stanovita majeg ponaanja, odvedite maku veterinaru da biste otklonili svaku sumnju. PRSKANJE URINOM Kao to je veini staratelja maaka poznato, maji sprej je jedan od najneprijatnijih mirisa uopte. Sprej ustvari nastaje kada maka pomea malo urina sa lezdanim sekretom zvanim feromon. Ovo se dogaa dok urin prolazi preko genitalne oblasti. Ovo je takoe razlog to make imaju veoma uoljiv poloaj dok prskaju (stoje uspravno i zadnjice dignu visoko u vazduh, umesto da unu, kako to ine dok uriniraju). Ako Vaa maka ne zauzima takav poloaj onda ona moda urinira, a ne prska. Ako je tako, vidite tekst Neprikladno pranjenje. Razlog broj jedan da make prskaju je taj to su u teranju (enke), ili ele da se pare (mujaci). enke e da prskaju da bi privukle mujaka. Mujaci e da oznae spoljne granice svoje teritorije, da bi omeili prostor u kome e da nau svoj par. U takvom sluaju, sterilizacija Vae make bi trebalo da bude dovoljna da zaustavi prskanje. Make mogu da prskaju i zbog bolesti. Stoga, pre nego to ponete sa ispravljanjem prskanja sa stanovita ponaanja, treba najpre da odvedete maku veterinaru i odbacite svaki mogui zdravstveni problem koji bi mogao da bude krivac. Neki od razloga za prskanje su sledei: - Javio se trenutak velike napetosti (stres), koji je uzrujao Vau maku (preseljenje, veliko okupljanje u kui, graevinski radovi na kui i t.d.). - Dominantno ponaanje - Teritorijalistiko ili agresivno ponaanje Klasini primer dominantnog ili teritorijalistikog ponaanja je kada u kuu dovedete novu maku. Ako Vaa maka oseti da joj je dominantni poloaj ugroen, moe da otpone da prska (ak i ako je sterilisana), da pokae ko je gazda i ija je stvarno ta kua. Druga klasina situacija je kada maka koja ivi u kui pone da kroz prozor via slobodne make u dvoritu. Oseajui se ugroenom i teritorijalnom, maka poinje da prska. U ovakvim prilikama pokuajte da smanjite potrebu Vae make da prska, dovodei je u uverenje da je njena teritorija bezbedna, da je njen dominantni poloaj (ili poloaj u hijerarhiji) siguran i nivo napetosti Vae make odravajte to niim. Na primer, ako ste u kuu doveli novu maku, moda e da bude potrebno da postojeoj maki pomognete da prihvati novog ljubimca i da shvati da je njen poloaj u kui jo uvek bezbedan. Ako se zbio neki dogaaj koji je stvorio napetost (selidba n. pr.), moda ete morati da ponovo uvebate maku da prihvati novo okruenje kao bezbedan, postojan dom, u kome nema napetosti.

52

Takoe e da bude potrebno da uklonite sve tragove mirisa upotrebom specijalnog rastvora za suzbijanje mirisa. (Vidite pasus o uklanjanju mirisa u prethodnom tekstu.) Maji urin i sprej sadre amonijak, snanog i postojanog mirisa koji se teko uklanja. Uobiajeno ienje nee potpuno da ukloni miris, bar ne do onog stepena kada maka vie nee moi da ga oseti (make imaju krajnje osetljivo ulo mirisa). U nastojanju da uklonite sve tragove mirisa, bie neophodno da koristite poseban rastvor. Ovakav rastvor razlae amonijak i druge sastojke zasnovane na belanevinama, koji se nalaze u urinu, u hemikalije koje e Vaa maka da ignorie. Vrlo paljivo sledite uputstvo za upotrebu ovih proizvoda. Mnogo puta e biti potrebno da ponovite tretman dok potpuno ne uklonite miris. Ako ne moete da utvrdite koja mesta su poprskana urinom, upotrebite ultraljubiastu svetiljku. Pod svetlom ove svetiljke, ta mesta e da imaju svetlo utu boju. Ovu svetiljku moda moete da iznajmite u lokalnoj prodavnici za ljubimce. GREBANJE Make ne grebu samo da bi unitile stvari u kui, ve zbog vie razloga: - Uklanjaju spoljne korice nokata i turpijaju/otre nokte. - Ostavljaju miris na predmetima da ih obelee. - Grebanjem prave vidljive znake tako da ih druge make vide. Ako ne elite da Vam maka grebe nametaj morate da joj date odgovarajuu alternativu kao to je za tu svrhu posebno napravljena grebalica, a takoe morate da nauite maku kako da je koristi. Ona moe da se napravi od talasastog kartona, materijala za zastiranje (itison i sl.) i od drveta. Ako Vaa maka voli da grebe pod, onda joj dajte grebalicu koja moe da se prostre po podu, a ako voli da se isprui na zadnjim nogama, dajte joj visoku kulu na ijem vrhu je grebalica. Ako Vam je maka nenaviknuta na grebalicu, bie potrebno da je uvebate tako da radije izabere grebalicu nego nametaj. To moete da postignete sledeom kombinacijom: - utrljajte valerijanu na grebalicu da biste privukli maku - pokaite maki kako da koristi grebalicu, tako to ete da pravite odgovarajue pokrete rukom dok Vas ona posmatra (ne hvatajte je za ape da biste njima grebali, make ne vole da budu uhvaene za ape, tako da time moete samo da je uplaite) - podignite maku i odnesite je do grebalice kad god vidite da grebe na pogrenom mestu - poprskajte je vodom kad god grebe na pogrenom mestu, a uvek je nagradite kada to radi gde treba - prekrijte mesta koja maka rado grebe dvostrano lepljivom trakom, ili nekim drugim sredstvom, kako je objanjeno u tekstu o tehnikama odbijanja Ne razmiljajte o uklanjanju kandi Vae make, jer to je krajnje surovo. Uklanjanjem kandi, pogotovu kod make koja slobodno boravi napolju, Vi ete da: - uklonite njen glavni odbrambeni mehanizam - unitite njenu sposobnost da brzo pobegne od opasnosti - oteate pa ak i onemoguite skakanje i penjanje - uklanjanje kandi moe da ugrozi njenu ravnoteu - maka moe da postane deprimirana jer je izgubila odbranu i nije vie tako dobra u skakanju i tranju - make mogu da imaju probleme sa kutijom sa peskom posle uklanjanja kandi, jer oseaj peska na apama moe da bude neprijatan - uklanjanje kandi moe da bude rizino, poto maka mora da bude pod anestezijom, a postoji i rizik od infekcije dok ape zaceljuju.

53

TRUDNOA U svetu odgajivaa maaka, enka se obino naziva kraljica. Njen ciklus parenja (teranje) se nauno naziva estrus. Trajanje estrusa i uestanost ciklusa zavisi od mnogih inilaca, kao to su geografski inioci i okruenje (temperatura i trajanje obdanice), starost i opte stanje zdravlja kao i genetski inioci. Kada kraljica jednom zapone teranje, ono moe da potraje nekoliko dana, pa do 2-3 sedmice. Neke kraljice, kada jednom dostignu polnu zrelost i otponu teranje, ne izlaze vie iz ciklusa sve dok se ne spare sa zrelim mujakom, ili ne budu sterilisane. Veina kraljica e naizmenino da ulaze u ciklus i izlaze iz njega za vreme glavne sezone parenja (decembar do avgusta), dobijajui nagon za parenje priblino svake druge sedmice. Razliite kraljice e razliito da ispoljavaju znake teranja. Za razliku od kuja, make retko pokazuju znake vaginalnog krvarenja za vreme estrusa. Ponaanje im se, meutim, jako menja, pri emu veina kraljica postaje vrlo govorljiva i glasna i ispoljava pojaane znake oseanja. Mogu da se valjaju uokolo po podu ili isprue po podu ispred Vas dok hodate; neprekidno ele da budu sa Vama i da budu glaene, a kada ih mazite po leima podii e visoko zadnji deo i mesie svojim apama. Kako odrediti kada treba pariti enku? Mnogi odgajivai, kao i veterinari, imaju o tome razliite stavove. Uvek je poeljno pustiti da kraljica potpuno odraste i sazri, fiziki i emocionalno, pre nego to pokuate da je uinite majkom. Obino se preporuuje da saekate da Vaa kraljica napuni godinu i da ima dva ciklusa teranja pre nego to je parite. Postoje sluajevi kada nije u njenom interesu, medicinski, da tako dugo eka na parenje. inioci kao to je rasa, broj i jaina ciklusa teranja, mogu da igraju znaajnu ulogu kod ove kritine odluke. Uzgajivai finih pedigriranih maaka hodaju po tankoj crti izmeu onog to misle da je najbolje za njihovu kraljicu i nepaljivog stvaranja problema za kraljicu previe se upliui u ono to bi u prirodi bio normalni splet okolnosti. Neke kraljice, ako ne bi bile parene a imaju tri ili vie ciklusa teranja, naroito ako su oni krajnje jaki, mogle bi da postanu podlone stanju koje je poznato kao cistini jajnici. Kada se jednom na jajniku stvori cista, takve kraljice obino postaju sterilne i nesposobne da ostanu trudne. Meutim, njih je sve jedno mogue sterilizacijom osloboditi nagona i stvoriti divne ljubimce. enke maaka su poznate po indukovanoj ovulaciji, to znai da sam in parenja stimulie njene jajnike da izbace jajne elije. Veini enki je potrebno 3-4 parenja u periodu od 24 asa da bi se javila ovulacija. Ponovo, mnogo inilaca ovde mogu da odigraju ulogu i odgajiva treba da pazi ne samo na dobrobit kraljice, ve takoe i na zdravlje i dobrobit mujaka (pastuva). Ako se mujak i enka dobro slau, nema hitne potrebe da se razdvoje posle parenja. Mi bismo sreni par ostavljali zajedno sve do sedmicu pre poroaja! Kada kraljica ostane trudna prestaje teranje i mujak vie nee pokuavati da se pari sa njom. Neki uzgajivai ostavljaju kraljicu sa mujakom 1-2 dana, dok drugi vole da budu sigurniji da je kraljica trudna, pa im daju da budu zajedno po 4 dana. Trudnoa kod maaka traje izmeu 60 i 67 dana, proseno 63 dana. Vrlo je vano na kalendaru obeleiti dan kada ste se osvedoili da se Vaa kraljica sparila sa mujakom, jer e to za Vas biti primarni nain da odredite kada e doi vreme poroaja. Otprilike 3 sedmice posle parenja, trudnica e pokazati izvesne prve fizike znake trudnoe, kao to su uveane i ruiaste bradavice i veliko poveanje apetita i uopte zanimanje za hranu. Va veterinar bi trebalo da je u stanju da paljivo opipa njen trbuh (to se zove palpacija) i da otkrije sve male fetuse ( dvojica mojih veterinara nisu to mogli ni dve sedmice pre poroaja!). Neke kraljice e imati nekoliko epizoda povraanja - maja verzija jutarnje bolesti. Veina trudnih kraljica postae vrlo ljubazna, elee da sa Vama budu bliske i nastojae da od Vas dobiju ljubazna uveravanja da e sve da bude u redu!! Treba da oekujete da e Vaa kraljica traiti i jesti vie hrane za vreme trudnoe i dojenja, nego to je inila prethodno. Jedan od naina da se uverita da dobija dovoljno hrane ja da je uestalije hranite. Potrebna je neverovatna koliina hrane da bi se stvorili a zatim i dojili maii

54

i ako kraljica ne dobija dovoljno hrane hranljivi sastojci e da budu troeni iz njenih tkiva to e da ugrozi njeno zdravlje. Nekoliko dana pre poroaja, moda ete poeleti da dodajete malo kalcijuma u njenu vlanu hranu. Dodatni kalcijum za make moete da dobavite u veini velikih prodavnica za ljubimce, kao i veim prodavnicama hrane (!!!) Trudnim makama je potrebno malo posebne nege. Postarajte se da je sve vreme drite u kui i na istom, bezbednom mestu. Uverite se da joj je kutija sa peskom uvek potpuno ista, da bi se izbeglo irenje zaraze; i moda ete hteti da preete na krau kutiju kako njen stomak bude rastao. Obezbedite joj udobna, mekana mesta za odmor, neka se odmara puno i uinite sve to moete u pokuaju da atmosferu oko nje odrite mirnom, bez napetosti. Za vreme poslednjih par sedmica trudnoe, a nekad i ranije, budua majka e obino da potrai bezbedno mesto gde e da donese potomstvo na svet. To je vreme kada treba da joj predstavite leglo i poroajno mesto, ako to ve niste uradili. Ako vaa kraljica ne prihvati mesto koje ste joj odabrali za poroaj, moda e biti potrebno da je pritvorite u veliki kavez ili kakav ograen prostor, ili malo kupatilo, vei plakar i t.d. Mnoge kraljice ustvari vole ovaj pritvor gde mogu da se skrase i prepuste svojoj dunosti. Mesto koje ste joj odabrali treba da bude tiho i usamljeno, daleko od strke i zbrke, a svakako daleko od takmienja i drutvene napetosti koja potie od blizine ostalih ivotinja. Leglo treba da bude dovoljno veliko za Vau kraljicu, da moe da se pokree i okrene u njemu i da moe potpuno da ustane, ali ne toliko veliko da ne izgleda kao privatno, nalik na peinu, bezbedno sklonite. Kartonske kutije se esto koriste i odlina su legla. Prednja strana treba da bude visoka bar 20-25cm, da bi zadrala maie unutra, a da ipak omogui kraljici da ulazi i izlazi. Nemojte da koristite plastine kutije, jer bilo je izvetaja o izgubljenom nakotu zbog hemikalija u plastici. Stavite unutar kutije nekoliko slojeva mekih i istih, dobro upijajuih pekira i pustite kraljicu da kopa po njima i napravi od njih leglo. Kada se maii rode, lako je izvui gornje, zaprljane pekire, bez velikog uznemiravanja majke i novoroenih maia. Imajte pri ruci, sve na jednom mestu tako da Vam bude lako da ih uzmete kada kraljica pone da se poraa, sledee: - malu nosiljku, ili kutiju koja se otvara odozgo - tufere natopljene alkoholom - mali hemostat (sredstvo za zaustavljanje krvarenja) - dodatne pekire za presvlaenje posteljine u leglu - belenicu i olovku - beini telefon i broj hitne veterinarske slube (!!!) - malu, preciznu vagu - loptastu gumenu sisaljku - jaku svetiljku - doksapram hidrohlorid (stimulans disanja, daje se intravenozno). POROAJ Svaka enka, ili kraljica, je razliita, a ak i ista kraljica moe da ima razliita iskustva sa svakim nakotom. Kako e njen poroaj da se odvija zavisi od mnogih inilaca, ukljuujui njenu starost, zdravlje, genetiku, koliko maia nosi, veliinu i poloaj maia u materici, da li joj je ovo prvi kot i t.d i t.d. Neka kraljica e da postane razdraenija i nemirnija kada ponu rani trudovi; neka e imati lagani sluzavi vaginalni ekskret; a takoe moete da primetite kako mnogo ee pokuava da opere i oisti genitalije. Kada poroaj ozbiljno pone, znaci e obino da budu nervoza i dahtanje. Kraljice esto izgube interesovanje za hranu u poslednja 24 asa pre poetka poroaja. Takoe im, obino, padne rektalna temperatura ispod 37,8C. Pad temperature moe naizmenino da se javlja nekoliko dana pre poroaja, ali temperatura e obino da bude konstantna u poslednja 24 asa. Kada pone poroaj, neke kraljice

55

e da odu pravo u svoje leglo i da se zakopaju u pekire; neke e da isputaju krike i elee da ostanu pored Vas. Neke kraljice imaju relativno lagane poroaje, dok druge budu zaista ozleene i kriknu sa svakim roenim maetom. Kada primetite da se Vaa kraljica napinje da istisne mae napolje, znai da ima kontrakcije i jake trudove. Ukupno vreme poroaja moe da bude od nekoliko asova do 24 asa ili vie, pri emu e majka maka normalno da ima izmeu maia nekoliko predaha i odmora od trudova. Mada veina kraljica poroaj prebrodi bez komplikacija, odgajivai ele da uvek budu na oprezu i spremni da asistiraju svojim kraljicama ako bi im zatrebalo. Ako i ima problema tokom poroaja, to je obino kod kraljica koje se prvi put poraaju. Maii se obino raaju sa glavom napred; meutim, poroaji kada se maetu prvo pojavi rep javljaju se u oko 40% sluajeva i kod maaka se isto tako smatraju normalnim. ini se da kratkodlake make i rase sa mravim ili iljastim tipovima glava imaju lake i bre poroaje, dok make sa veim, zaobljenim glavama uglavnom imaju due poroaje. Svako mae u kraljici je zatvoreno u njegov sopstveni zatitni omota (vodenjak) koji je deo posteljice. Posteljice obino bivaju izbaene posle roenja maia. Ako se poroaj odvija normalno, nekoliko jaih kontrakcija e da istisnu mae napolje; trebalo bi da izae iz poroajnog kanala u roku od deset minuta od kako se pojavilo (bilo sa glavom ili sa repom napred). Posle svakog roenja, majka bi trebalo da lie novoroenetovo lice. Njen otri jezik pocepae zatitni omota i otkriti maetova usta i nos. Ovo snano kupanje koje majka obavlja stimulie cirkulaciju, terajui mae da zaplae i pone da die, a istovremeno pomae da se novoroene osui. Majka maka e da raskine pupanu vrpcu tako to e da je pregrize oko 2-2,5cm od tela maeta. Zatim, verovatno e da pojede posteljicu, koja e obino da izae ili zakaena za mae, ili pak da bude izbaena posebno. Za majku maku je normalno da pojede posteljicu, mada to ne ine sve kraljice. Smatra se da posteljica sadri vane hranljive sastojke, moda laksative, kao i vane hormone koji pomau da se stimulie luenje mleka. Svako mae, kao to je napomenuto, sa raa uvijeno u zatitni omota, providan i ispunjen tenou. Kada mae krene kroz poroajni kanal, ovaj omota ponekad bude prvi istisnut, tako da kao rezultat nastaje neka vrsta balonia koji se pojavi pre maeta. Ponekad jaina kontrakcija veoma ispuni baloni tenou i sprei normalno napredovanje maeta kroz poroajni kanal. Desi li se ovo, utinite baloni izmeu nokata palca i kaiprsta (takoe moete da koristite tanki tufer sa alkoholom ili komad sterilne gaze) da biste neno probuili omota. Ovo omoguava isticanje neto tenosti i mae bi trebalo brzo da izie, poto je smanjen pritisak balonia. Normalno je za kraljicu da probije posteljini omota i oisti maie; meutim, majke prvorotke mogu da budu preplaene celokupnim iskustvom i da ne znaju ta da rade. Ako se zatitni omota ne ukloni u roku od nekoliko minuta posle poroaja, mae e da se ugui, zato treba da budete pripravni da interveniete. Maetovo lice treba da bude obrisano toplom, navlaenom krpom ili istom gazom, da bi se uklonio omota i maetu omoguilo da die. Zatim snano istrljajte mae mekim, toplim pekirom (nastojei da to je mogue vie simulirate nain na koji bi ga majka normalno okupala svojim jezikom), da biste kod maeta podstakli cirkulaciju i osuili ga. Pupana vrpca koja spaja mae sa posteljicom treba da se podvee ivaim ili zubnim koncem i presee makazama koje su sterilisane alkoholom. Vrpcu treba presei 2-2,5cm od tela maeta. Saekajte nekoliko minuta poto ste podvezali vrpcu, zatim je paljivo presecite. Kada ujete hrapav zvuk koji proizvodi novoroene dok pokuava da die, proverite unutar njegovih usta da sluajno nema rascepljena nepca, otvor koji spaja usnu i nosnu duplju. (Ovo stanje je obino praeno i stvaranjem mehuria vazduha u nosu i nesposobnou da sisa.) Ponekad, novoroeni maii mogu da udahnu tenost u plua, koju moete da uklonite sledeim postupkom. Prvo, mae treba da drite u aci sa licem izmeu prva dva Vaa prsta. Glavu treba drati vrsto ovom rukom, a telo drugom. Ustanite i napravite rukama spor, promiljen pokret nanie, tako da se mae pritom spusti izmeu Vaih nogu, zatim ga ponovo vratite natrag. Gravitacija e da pomogne da tenost i sluz isteknu iz plua. Ovaj proces moe da se oproba nekoliko puta, dok plua ne zazvue isto. Ako mae dobija dovoljno kiseonika, njegov jezik e da

56

bude izmeu ruiastog i crvenog. Plaviast jezik ukazuje na nedovoljno kiseonika u pluima i postupak treba da se ponovi. Moe da bude od koristi ako pripremite za novoroene maie manju, istu i suvu kutiju (inkubator), presvuenu toplim pekirom. (Pekir moe lagano da se zagreje u mikrotalasnoj penici.) Poto se mae stabilizuje i pupana vrpca podvee i presee, treba ga staviti u inkubatorsku kutiju dok majka ne zavri poroaj. (Sa iskusnom kraljicom, moda uopte nee biti potrebe da radite sve ovo, jer ona e znati kako da nastavi sa brigom o novoroenim maiima, ak i za vreme poroaja.) Toplota je od sutinske vanosti za novoroene maie, tako da elektrini pokriva, ili topla boca sa vodom moe da se postavi ispod kutije. Ako se koristi elektrini pokriva, treba ga staviti na najmanju snagu, pokriti pekirom i postaviti ISPOD kutije da se izbegne pregrevanje. Boca tople vode treba takoe da se prekrije pekirom. Zapamtite, novoroeni maii najverovatnije nee moi da se sklone od izvora toplote pa ih je lako povrediti na ovaj nain. Majku i njen porod bi trebalo da pregleda veterinar u roku od 24 asa posle zavrenog poroaja. Ova poseta treba da proveri da li je majka obavila potpun poroaj i da proveri novoroenad. Majka moe da primi injekciju (obino oksitocin) za skupljanje materice, izbacivanje bilo kakvog sadraja zaostalog od poroaja i za stimulisanje stvaranja mleka. Majka e 3-7 dana posle poroaja imati sukrviavi vaginalni iscedak, to je savreno normalno. Meutim, ako je iscedak ekstremno jak ili potraje due od jedne sedmice, obavezno treba da je pregleda veterinar zbog moguih problema. Mada je veina poroaja bez problema, ako kraljica ima jake trudove, sa snanim kontrakcijama i napinjanjem za vreme od jednog asa, ali bez rezultata, definitivno treba de se zabrinete i pozovete veterinara za savet. To moe da bude jednostavan problem gde e Vam veterinar posavetovati da mae rukom dovedete u poloaj bolji za raanje. Meutim, ovo moe da znai i da je mae preveliko za poroaj, ili je zaglavljeno u poroajnom kanalu, ili to moe da znai ak i pocepanu matericu. Ponekad je kraljici potreban i carski rez, a ponekad joj je potrebno vie strune pomoi nego to Vi moete da joj pruite. Poroaj moe da se prekine i veterinar e da da injekcije oksitocina i/ili kalcijuma, da bi ponovo pokrenuo kontrakcije. Uzgred, ako bi Vaoj kraljici bio potreban carski rez, pod uslovom da Va veterinar ne pronae nita loe na samoj materici, inae zdrava i jaka kraljica moe da bude veoma sposobna za normalne poroaje u budunosti, mada bi njene trudnoe trebalo vrlo paljivo pratiti. Kraljica moe da raa svoje maie u intervalima od priblino 15 minuta, ili pak da pauzira as ili vie izmeu dva maeta. Sve dok izgleda oputeno - ne paniite. Produeni period tekih, neproduktivnih trudova zasluuje paniku. Ako majka ima duge pauze izmeu dva novoroeneta, stavite po jedno mae za izvesno vreme kod nje, da ga okupa i podoji, ako to eli. Ponekad e prisustvo maeta koje sisa da pomogne grenju njene materice i ak olaka raanje njegovog sledeeg brata ili sestre. Prosfesionalnu pomo treba razmotriti ako se desi bilo ta od sledeeg: 1) Dvadeset minuta jakih trudova bez raanja; 2) Deset minuta jakih trudova je prolo od kada se u poroajnom kanalu pojavio deo maeta ili mehur ispunjen tenou; 3) Majka ispolji iznenadnu depresiju ili primetnu letargiju; 4) Majina telesna temperatura premai 39,4C mereno rektalno; 5) Iz kraljiine vagine curi svea krv due od 10 minuta. Teak poroaj, poznat kao distocija, moe da se okona sa ili bez hirurgije. Stanje majke, veliina kota, veliina i poloaji maia su faktori koje iskusni veterinari koriste za donoenje odluke. Ovo je jedan od vanih razloga da ne pustite kraljicu da se bori i potpuno izmori pre nego to zatraite pomo veterinara. Mogue ja da majka maka rodi svoj nakot nekoliko dana prerano. Maii mogu da budu mali, mravi i da imaju malo ili nimalo dlake. Mogue je da preive, ali potrebna im je

57

ogromna koliina nege, budui da su izloeni hladnoi i esto veoma slabi i nesposobni da gutaju. Neki mogu da sisaju, ali su toliko slabi da ih treba pridravati pored majke. Maii koji ne sisaju mogu da se hrane malim pricem, boicom, ili pomou creva umetnutog u eludac. Oprema i uputstva za ove postupke mogu da se dobiju od veterinara(?) Nedonoad treba utopljavati. Majka maka moe da obezbedi dovoljno toplote pod uslovom da im stalno bude blizu, ali na to ne treba da raunate i kao dodatnu meru predostronosti treba da obezbedite ambijentalno grejanje iz elektrinog pokrivaa podeenog na manju snagu, pokrivenog pekirom i postavljenog ISPOD kutije. Temperaturu u kutiji treba odravati izmeu 29,5C i 32C, ali kutija treba da je dovoljno velika da maii mogu da se udalje od izvora toplote ako im postane neudobno. Nije neobino da jedno do dva maeta u kotu budu mrtvoroeni. Ponekad e mrtvoroeno mae da prekine kraljiine trudove i da dovede do distocije. U ostalim prilikama mrtvo mae e da se rodi normalno i kraljica e da nastavi sa raanjem ostatka svog nakota. Majke make instinktivno znaju kada je mae mrtvoroeno i obino ignoriu ovakvo mae da bi sauvale energiju za brigu o sposobnim potomcima. Iako je vrlo tuno imati mrtvoroeno mae, obino nema naina da se sazna uzrok (osim ukoliko ne postoji oigledna nenormalnost) bez slanja fetusa u laboratoriju za patologiju na kompletnu autopsiju koja obuhvata kulture tkiva i virusne i bakterijske kulture. ak i tada, ponekad nema odgovora, mada je za odgajivae mir u dui zbog otklanjanja sumnje u uroene defekte i virusne i bakterijske infekcije, esto neprocenjiv. Kada se patoloka studija vrati bez poznatog uzroka smrti, kraljiini hormonalni nivoi (posebno nivo progesterona) su sledea mogua oblast gde treba traiti uzrok raanja mrtvoroeneta. Osim to ete da uivate u Vaim novim maiima, paljivo motrite na majku zbog pojave bilo kakvog neuobiajenog krvarenja ili izluivanja. Takoe proverite da li prikladno doji. Prvih nekoliko dana maii e od kraljice da primaju vani kolostrum, koji je vodnjikava supstanca puna vitalnih materija i antitela. Posle prvih nekoliko dana kraljica e da dobije mleko koje e da bude primetno u njenim dojkama. Maii bi trebalo da imaju pune stomaie i da ne plau neprekidno, niti da pokazuju druge znake problema. Prvih nekoliko sedmica ivota maii bi trebalo uglavnom da sisaju i spavaju. Majka maka e voditi rauna o stimulisanju svojih maia da uriniraju i da prazne creva i sama e da isti njihove male zadnjice. Ali, ako se mleko ne pojavi, bie potrebno da pomognete hranei flaicom, da biste spasli maie. Kada se rode, maii treba da su teki oko 85-110 grama, i svakodnevno treba da dobijaju u teini. Krajem prve sedmice, trebalo bi da su udvostruili teinu sa kojom su roeni. Ako posumnjate u zdravlje maia ili majke make, UVEK zatraite profesionalnu, veterinarsku pomo. MAJUNI MAII (STARATELjSKA BRIGA) Najbolja mogua majka svakog maeta je... njegova sopstvena majka! Meutim, postoje trenuci kada ja ljudska intervencija, razliitog stepena, neophodna da bi se spasao ivot maeta. Ovi trenuci mogu da se jave kada majka maka (zvana kraljica) rodi preveliki broj maia da bi prikladno mogla da se o svima stara, ili kada nema dovoljno mleka da ih hrani. U nekim sluajevima, kraljica moe da dobije neku infekciju, kao to je mastitis zbog koga ne moe da doji, ili moe ak i da umre. Kada kraljica mora da se porodi carskim rezom, to obino poremeti prirodni tok mleka, a i potrebno je dati joj izvesno vreme da prezdravi pre nego to se maiima dopusti da sisaju. Ponekad, sami maii mogu da obole od virusne ili bakterijske infekcije koja poremeti njihov instinkt da sisaju, ili nisu u stanju da sisaju zbog zapuenog nosa, ili ne mogu da namiriu majku ili njeno mleko. (Kamo sree da sam ovo znao kada mi je trebalo, jer upravo se poslednji od navedenih sluajeva desio malianima moje sirote Angeline ). Retko, kraljica moe da napusti svoje potomstvo, ili da odbaci maie. Kada su siroad, ili spaeni maii, bez svoje prirodne majke, sledea najbolja stvar za njih je da se pronae druga enka koja ve doji svoj nakot. Naravno, ovo nije uvek mogue i kada je takav sluaj, VI postajete majka. Va krajnji cilj je da obezbedite da mae, ili maii, izrastu u jaku maku, zdravu i punu ljubavi. Trebae Vam mnogo vremena i panje da biste

58

postigli ovaj cilj; meutim, Vaa posveenost e biti nagraena jednim od iskustava koja najvie obogauju ivot. Kada podiete Vae maie, bie potrebno da se usredsredite na tri glavne oblasti. Treba najpre da stvorite za njih toplo, suvo, isto i bezbedno okruenje; treba da ih hranite najzdravijom hranom koju moete da naete i to u pravilnom koliinama i u pravo vreme za njihov optimalni rast i razvoj; i treba da posvetite panju svim faktorima koji doprinose da maii dobiju prikladnu ukupnu negu. Maiima je potrebna ljubav, i to PUNO ljubavi! Bez svoje majke, oni gledaju u Vas oekujui tu ljubav, kao i vostvo. Beleite. Stvarno nam se dopada ideja o voenju to detaljnijih beleaka o napretku svakog pojedinog maeta. Biete strano zauzeti brigom o njima i beleenje njihovih teina, hidracije, izgleda stolice i opteg izgleda obezbedie Vam neprocenjive informacije o njihovom rastenju. MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI Treba da budete sigurni da Vam se pri ruci nalaze prave potreptine. Bie potrebno da napravite inkubator (ili leglo); takoe e da Vam bude potrebno elektrino jastue; sobni termometar; sterilini tuferi ili gaza; precizna vaga; set za dojenje sa boicama, cuclama i etkom za pranje; tenost sa elektrolitima (moe n. pr. Hartmanov rastvor); visokokvalitetna zamena za majino mleko (prah je mnogo ekonominiji, manje se rasipa, i moete da pripremite sve rastvor kad god Vam zatreba) (Sada i kod nas moe da se kupi zamena za maje mleko, u prahu. Skupo je. Nekada smo morali da
pribegavamo sirotinjskom nainu. U poglavlju Ishrana prikazan je sastav mleka make. To moe da poslui kod stvaranja zamene u domaoj radinosti. Ja lino sam imao dobar rezultat hranei meavinom pasterizovanog kravljeg mleka i pavlake (sa 20% masti) - slatke ili kisele, sve jedno - u odnosu dva dela mleka i jedan deo pavlake. Verovatno tu nedostaje dosta bitnih sastojaka, ali mae preivi, a to je najvanije. Moda nije loe u prah izmrviti vitaminskomineralne tablete za make, pa dodati u mleko sa pavlakom ); i, u sluaju da treba da hranite kroz crevo,

trebae Vam nekoliko priceva raznih veliina (2,5 do 20ml) i crevo za hranjenje, koje moe da se nabavi u veterinarskim klinikama. PRAVLJENJE INKUBATORA (LEGLA U KUTIJI) Inkubator, ili kako ga zovemo, leglo u kutiji, treba da je bezbedno, isto, suvo mesto gde e maii da dobiju silnu koliinu sna koja im je potrebna za rast i razvitak u nekoliko prvih, kritinih sedmica. Leglo ne mora da bude savreno, pa upotreba kartonske kutije sasvim lepo vri posao! Toplota e biti posebno, ivotno vana u prve dve sedmice ivota maia, poto oni nisu u stanju da drhte, pa ne moete da znate kada im je hladno. Kada koristite elektrino jastue postavite ga na najslabije grejanje i dobro ga zamotajte u pekire i nepromoive prostirke. Jastue postavite ISPOD same kutije, pod jednu stranu ili ugao legla, tako da maii mogu da se premeste u hladniji deo ako im postane pretoplo. Leglo treba da bude na tihom, skrovitom mestu, sa stranicama dovoljno visokim da maie zadre unutra i veliinom dovoljnom da omogui malo vebanja. Obezbedite da maii ne mogu da se zaglave ispod pokrivaa u uglovima legla, ili da ne mogu da se podvuku pod pekire i dospeju direktno na grejno jastue (zato preporuujemo da ono bude ispod kutije, a ne u njoj). Neki odgajivai preporuuju da se blizu legla postavi otvoreni sud sa vodom, da bi vazduhu obezbedio malo vlanosti. Idealna temperatura vazduha za maie: do 7 dana starosti je od 31 do 33C ; od 8 do 14 dana izmeu 27 i 29C ; od 15 do 28 dana je 27C ;

59

od 29 do 35 dana je 24C , a od 35 dana nadalje je 21C . HRANJENJE POMOU BOICE Hranjenje maeta pomou boice zahteva posebne boice i cucle za tu svrhu (Opet Neno stavite cuclu maetu u usta najbolje dok se odmara na stomaku - zatim polako povucite boicu navie tako da glava maeta bude malo podignuta a vrati izduen dok sisa. Gledajte, prema nivou mleka u boici, da li mae stvarno sisa.
neto to mi moda ne moemo da nabavimo; snaite se, to bar umemo ).

Koliko hraniti? Stvarno je bolje u prvih nekoliko dana da mae bude pothranjeno, nego prehranjeno. Mae koje hranite boicom obino e i samo da prestane da sisa kada je sito. Ako, meutim, primetite da mu mleko curi iz nosa, znai da je otvor na cucli prevelik. (Ako mae nastavi da ima mehurie mleka u nosu svaki put kada ga hranite, potrebno je da ga veterinar paljivo pregleda, da budete sigurni da su mu nepca pravilno razvijena.) Pre davanja maetu, treba da zagrejete mleko (t.j prikladnu zamenu za mleko), na temperaturu od 38C (priblino temperaturi tela make), a to ete da uradite stavljanjem boice u toplu vodu, radije nego u mikrotalasnu penicu, jer ona moe da stvori vrele take u meavini. Dobar nain hranjenja je upotrebom prica za injekcije (bez igle, naravno!) Za novoroene, pa do 1. sedmice starosti, koristite pric od 3ml i hranite svaka 2 sata. Sa 1 semicom, spremni su za 6ml svaka 3 sata, a sa 3 sedmice prebacite ih na 12ml i hranite bar na svaka 4 sata. Proseni obrok za mae staro 3 sedmice moe da varira od jednog do tri puna prica od 12ml, ako je malecni vrlo gladan!! Posle svakog hranjenja, treba da drite mae prislonjeno na Vae rame i neno ga ljuljukkate da podrigne. Druga tehnika je da mae drite tako da su mu lea oslonjena na Vae grudi, neno ga milujui podbratkom dok istovremeno trljate njegov stomai. Preporuuje se da mae ravnomerno dobija u teini 10g dnevno, ali nemojte da Vas iznenadi ako mae zastane na nekoj teini dan-dva, a zatim iznenada uznapreduje. Posle hranjenja, podrigivanja i merenja maeta, proverite da li treba promeniti posteljinu u leglu i da li je temperatura pravilna. Zatim vratite mae u leglo, da moe da spava. Pravilno nahranjeno mae obino e da spava do sledeeg hranjenja. PODSTICANJE PRANJENJA Maii e normalno da imaju par vrstih, ukastih stolica u toku dana, ukoliko su pravilno hranjeni. Takoe, posle svakog hranjenja, bie potrebno da neno masirate i stimuliete analnu i genitalnu oblast sterilnom vatom natopljenom toplom vodom. To e navesti mae da urinira i pokrenue mu pranjenje creva i vrlo je vano da nastavite sa ovim sve dok mae konano ne pone samostalno da koristi kutiju sa peskom, ak i ako znamo da veina maia moe da kontrolie stomak u uzrastu od 10 dana. Imajte na umu da Vae mae creva verovatno nee da prazni redovno posle svakog hranjenja, a ponekad moda preskoi itav dan. To je u redu sve dok mae raste, dobro jede i ne pokazuje nikakve znake problema, kao i dok urinira. Mladi maii moraju da se tite od bolesti!! UVEK perite ruke pre i posle uzimanja maia i UVEK perite i steriliite boice, cucle, etke ili creva za hranjenje, vrelom vodom, posle svake upotrebe!! Ako Vai maii nisu primili kolostrum svoje majke (vodnjikavo mleko koje kraljica stvara u prvih par dana posle poroaja), postoji poveani rizik za Vae maie poto nisu primili antitela koja postoje u kolostrumu. U ovom sluaju, odvajajte ih od ostalih ivotinja.

60

DIJAREJA / KONSTIPACIJA ta znai mekana i uta stolica? Ovo moe da oznai blagi sluaj prehranjenosti. Pokuajte sa razreivanjem hrane za 1/3 dok se stolica ne vrati u normalu, zatim postupno pojaavajte hranu do pune jaine. ta znai mekana i zelenkasta stolica? Ovo bi bio pokazatelj da se hrana prebrzo kree kroz probavni sistem maeta i u se ne apsorbuje, a verovatno je u vezi sa umerenom prehranjenou. Razblaite hranu. ta sa stolicama koje izgledaju kao sir? Ili je hrana prejaka, postoji jaka prehranjenost, ili mae moda ima bakterijsku infekciju. Proverite sa veterinarom, koji e Vam moda savetovati da jainu hrane prepolovite, a moda otponete sa antibioticima. Ako je mae ozbiljno dehidriralo, moe da primi rastvor glukoze pod kou. Maii sa konstipacijom ili imaju stolicu sa naporom? U ovom sluaju treba da pojaate hranu i da hranite malo manjim koliinama, ali ee. Ako mae ima nateen stomak i ako creva nisu pranjena vie od jednog dana, moda treba da mu date da popije mineralno ulje (parafinsko ulje, 10 kapi na 100g telesne teine). (Pazite kada dajete parafinsko ulje, jer je bez mirisa i
ukusa, pa ga maka vrlo lako udahne u plua, poto ga ne osea. U pluima ono moe da dovede do veoma tekih upala, poto se uopte ne razgrauje u organizmu. Zato se preporuuje da se parafinskom ulju pre davanja daju ukus i miris dodavanjem nekoliko kapi sirupa, moda malo ribljeg ulja i sl. Iz mog iskustva najbolje je riblje ulje, jer se dva ulja potpuno meaju, to sa uljem i sirupom nije sluaj. Osim toga, miris i ukus ribljeg ulja su tako jaki da je dovoljna vrlo mala koliina. Ja sam, u meuvremenu, digao ruke od parafinskog ulja i sada dajem samo laktulozu, dva puta dnevno po 0,75ml/kg telesne mase. Pokazalo se da je to dovoljno. ). Sa veterinarom prodiskutujte da li bi

trebalo primeniti klistir sa toplom sapunjavom vodom. HRANJENJE KROZ CREVO Ponekad je hranjenje kroz crevo jedini nain da se spase ivot maeta. Hranjenje kroz crevo treba da se primeni samo kao poslednji izlaz da se mae spase i u poetku treba da se izvede sa iskusnim veterinarom ili veterinarskim tehniarem, iako je mnogo ljudi ovo nauilo iz tehnikog prirunika sa odlinim ilustracijama. Ponekad su maii preslabi da sisaju iz boice, zbog dehidracije, prehlade ili bolesti i potrebno je da se izvede hranjenje kroz crevo. Koristiete istu hranu kao i za hranjenje boicom, a koliina hrane se uglavnom proraunava po obrascu 28ml dnevno na 100g telesne teine. Kako poeti? Poloite crevo preko tela maeta i pronaite maetovo poslednje rebro. Tu se nalazi eludac maeta. Oznaite crevo vodootpornim markerom ili lepljivom trakom, tako da znate koliko treba da ga potisnete da biste dospeli do eluca. Crevo privrstite na pric one veliine koja odgovara uzrastu maeta i zagrejte hranu na 38C stavljanjem prica u toplu vodu. Sedei korak. Proverite da nema velikih mehurova ili depova u pricu sa hranom. Mae umotano u mali, isti i suvi pekir drite uspravno, jednom rukom. Kraj creva navlaite hranom, onda VRLO NENO uvedite crevo preko maetovog jezika u njegovo grlo. Laganim, sporim ali ustaljenim pokretom ugurajte crevo dok ne dostignete ranije napravljenu oznaku. Pre nego to ubrizgate hranu, potisnite vrlo malu koliinu i saekajte samo nekoliko sekundi. Ako mae momentalno pone da kalje, crevo ste uvukli u maetov dunik umesto u eludac i morate ponovo da pokuate. Kada ste sigurni da je crevo u elucu, ubrizgajte hranu vrlo polako. Kada je hrana ubrizgana presavijte crevo da biste spreili vraanje hrane u njega, pa ga polako izvucite iz maeta. Kada steknete malo iskustva i samopouzdanja, itav postupak hranjenja pojedinog maeta trajae dva do dva i po minuta. Kada maie hranite kroz crevo ne morate da ih terate da podrignu, ali svakako moete, ako elite to dodatno dodirivanje i milovanje posle hranjenja. Hranjenje kroz crevo starijeg maeta ili bolesnog odraslog. Dobro umotajte mae ili maku u pekir, da spreite da Vas ogrebe. Porazgovarajte sa veterinarom o upotrebi cevi od tvrde plastike, koju biste stavili u usta tako da mae ili maka ne mogu da Vas ujedu. Na ovaj

61

nain, crevo za hranjenje moete da uvedete kroz ovu cev, pa zatim dalje kroz grlo ivotinje, a da ivotinja ne moe da Vas ugrize, niti da pregrize gumeno crevo. Najei problemi. Hranjenje kroz crevo nije tako jednostavno za izvoenje i moe da izazove ozbiljne i kobne komplikacije kao to je zapaljenje plua (ako pogreite pa hranu ubrizgate u plua) i aspiracija i konstipacija/blokada creva. Ovo je krajnji izlaz, ali je esto veoma efektan nain da se pokua spasavanje maeta. UVOENJE VRSTE HRANE Maii ak i iz istog kota mogu da se iroko razlikuju u tome kada e poeti da prihvataju vrstu hranu (proces odbijanja od dojenja). U starosti od oko etiri nedelje, veina maia ispoljava neko zanimanje za vrstu hranu. Postarajte se da ovo odbijanje od dojenja tretirate kao pozitivno iskustvo, tako da mae ne bude uplaeno. Ponite tako to ete malo hrane da stavite na prst. Ako mae ne pone da je lie, onda treba da natrljate njome njegova usta, pazei da hranom ne zatvorite nos i onemoguite disanje. Mae e sigurno da se oblie i na taj nain da uzme hranu. Vano je upamtiti koliko je probavni sistem maeta nean i kako lako moe da se poremeti. Vrlo sporo, upotrebom prsta, nastavite da radite na novoj vetini maeta da uzima vrstu hranu, ohrabrujui mae da lie hranu sa Vaeg prsta. Sledei korak je da dodate malo blago zagrejane hrane za bebe u maetovu hranu, pravei tako od nje kau. Neki od vas su moda uli da je hrana za bebe opasna za maie zbog suenog luka koji se nalazi u njoj; veina proizvoaa hrane za bebe je izbacila taj sastojak (ali ipak proverite za odreenu vrstu hrane da li je to tano). Hrana za bebe je pogodna zbog mirisa koji prija maiima i ohrabruje ih da jedu, kada su mladi ili bolesni pa ne mogu dobro da osete mirise, ili nisu svesni gladi. Budite strpljivi. Neki maii ne ispoljavaju zanimanje za vrstu hranu sve do starosti od sedam sedmica... ovo je krajnost, ali moe da se dogodi. Nastavite rad sa maetom najmanje etiri puta dnevno istovremeno ga hranei boicom ili pricem da budete sigurni da mae dobija dovoljno hrane. Kako mae polako otpone sa prihvatanjem vrste hrane, taku mu postepeno uvodite u ishranu onu hranu kojom ete da ga hranite ubudue. Takoe se postarajte da maetu obezbedite visokokvalitetnu suvu hranu koja e da mu bude UVEK dostupna. Neki maii e da daju prednost suvoj hrani i uivae da ekaju zubie i da krckaju hrskave komadie. DRUGE PREPORUKE Proveravajte da Vae mae nije dehidrirano. Najlaki nain da se proveri hidracija maeta je da se utine, vrsto ali neno, koa izmeu maetovih lopatica i da se podigne ravno navie i da se u trenutku putanja uvrne. Koa koja je dobro vlana vratie se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. to due se koa vraa na svoje mesto, to je Vaem maetu potrebno vie tenosti. Kod teko dehidriranih maia moete, sa Vaim veterinarom, da odluite da ubrizgate rastvor (obino 5% glukoza ili pak Hartmanov rastvor) pod kou. RAZVITAK MAETA Prvih dvanaest nedelja u ivotu maeta su vrlo vane kada se govori o razvitku. Za vreme ovog perioda ceo nakot bi trebalo da ostane zajedno sa majkom, tako da mogu da naue pravila o tome kako biti maka! Ovaj tekst e Vas provesti kroz faze kroz koje mae prolazi. Odmah po roenju i prva sedmica Maii se raaju slepi i gluvi, tako da moraju da se oslone na ulo mirisa da bi nali majku i sisali. Nekoliko prvih dana po roenju glavni zadatak maeta je da jede, spava i da ga

62

majka neguje. U ovom periodu treba maie da prepustite majci, nema potrebe da ih uzimate i ak treba da se trudite da ih ne uzimate osim ako nije apsolutno neophodno. Izmeu petog i desetog dana ivota oi maia e poeti da se otvaraju i oni e poeti da posmatraju svoj novi svet. Mogu da pokuaju da hodaju kada progledaju, ali bie vrlo trapavi; ovo je normalno. Ne brinite za ienje materinske kutije, ni samih maia, majka e to da radi. Maii treba da su pri roenju teki oko 85-110 grama i treba da napreduju izmeu 85 i 140 grama sedmino. Mogue je da majka pone da seli maie po stanu ako je nezadovoljna poloajem materinske kutije. Ovo je instinktivno nastojanje majke da obezbedi maiima sigurnost. Ako pone ovo da radi, NE VRAAJTE maie u kutiju. Ovo e samo da uzruja majku, jer e pomisliti da su joj maii nestali! Popustite majinim eljama. Druga i trea sedmica Do ovog trenutka maii bi trebalo da su sposobni da gledaju, a poee i da uju. Poee da lutaju i etaju okolo, ali bie vrlo nestabilni. Ne brinite, brzo e da napreduju u tome. Sledite majine elje, ali ete verovatno moi da uzimate maie. Ne preterujte u tome i ako se majka ikada naljuti na Vas zbog preteranog diranja njenih beba, odmah prestanite. Maii jo treba da sisaju kod majke i da od nje dobijaju sve to im je potrebno. Treba da razgovarate sa veterinarom o ienju od parazita i o vakcinaciji (proitajte tekst o vakcinaciji). Maii koji su jako zaraeni crevnim parazitima mogu da umru. Mnogim maiima je potrebno nekoliko ienja, zato obavezno o planu ienja razgovarajte sa veterinarom. etvrta i peta sedmica Do ovog vremena maii e da naue da vrlo lepo hodaju, a moda e poeti i da koriste kutiju za pesak. Potrudite se da za maie nabavite odgovarajuu kutiju (pliu i manju od majine); ovu kutiju moete da drite negde u blizini materinske kutije. Majka bi trebalo da naui decu kako se kutija koristi. Pustite je da to sama radi i samo odravajte potpunu istou kutije. Neka zubii ponu da rastu! Maii e poeti da dobijaju zube u ovom periodu. Majci ovaj rast nee da se dopadne, poto ih jo doji, pa e da smanji vreme dojenja. Stavite malo hrane i iniju sa vodom za maie blizu materinske kutije. Samo nemojte da budu pored kutije sa peskom. Maie treba da hranite kvalitetnom hranom, specijalno izraenom za njih. esta i sedma sedmica Do kraja ovog perioda svi maii bi trebalo da su ve odbijeni od dojenja i da jedu hranu iz svojih inija. Svako mae bi trebalo da je teko oko 400-500 grama. Do dvanaeste sedmice maii bi trebalo da preu na potpunu ishranu suvom (ili kakvom drugom) hranom posebno proizvedenom za maie. Maii e sa majkom da otponu uvek vano igranje. Igra je vrlo vana za pravilnu socijalizaciju maia, zato ih pustite da se igraju i istrauju! Kao i deca, to vie se igraju i istrauju, to vie e da napreduju, mentalno i intelektualno! Nastavite da uzimate maie samo onoliko koliko majka doputa. To e da im pomogne da se naviknu na svoje ljudske partnere i postanu bolji ljubimci. Osma i deveta sedmica Maii e da nastave sa uenjem i istraivanjem i bie tipini maii - znatieljni za sve i ulazie svuda. Pustite ih da istrauju, igraju se i dirajte ih onoliko koliko majka dozvoli. Poeete bolje da shvatate kako e maii da izgledaju kada odrastu. Boja oiju i krzno postae do ovog trenutka onakvi kakvi e verovatno i konano da ostanu.

63

Maii i dalje mnogo ue od majke i zato ih jo ne treba odvajati. Mnogi uzgajivai nastoje da prodaju maie pre 12 sedmica starosti. Nemojte kupovati maie ovog uzrasta. To nije dobro za mae, a kako mae nije potpuno socijalizovano, moe da se desi da imate vie problema sa njegovim ponaanjem nego ako ga nabavite u uzrastu od 11-12 sedmica. Druga je stvar ako usvajate mae iz prihvatilita. U tom sluaju ne oklevajte ni trenutak, jer sirotanu je oajniki potrebna pomajka pa e Vas da prihvati u toj ulozi. Deseta do dvanaesta sedmica Maii e poeti da postaju nezavisniji jedni od drugih, kao i od majke. Mogue je da im je potrebna neka zavrna vakcinacija, ali uglavnom su ve vakcinisani, zdravi i potpuno socijalizovani. U ovom periodu i samo tada, moete da razmotrite prelazak maeta u novi dom. VAKCINISANJE I IENJE OD PARAZITA Sve make treba vakcinisati, ak i one strogo kune. Make mogu da pobegnu. Neke bolesti koriste mieve, buve ili druge insekte kao prenosioce i nije im potrebno prisustvo drugih maaka. Prirodne nepogode, zemljotres i sl., mogu da ostave maku van kue. ienje od crevnih parazita se takoe podrazumeva. Stoga se preporuuje sledee: 3 sedmice 6 sedmica 9-10 sedmica fekalni pregled fekalni pregled FHV/FCV/FPV* vakcina ELISA test na FeLV FeLV vakcina fekalni pregled FHV/FCV/FPV vakcina FeLV vakcina vakcina protiv besnila fekalni pregled FeLV vakcina i fekalni pregled fekalni pregled FHV/FCV/FPV vakcina (ponavljati godinje) FeLV vakcina (ponavljati godinje) vakcina protiv besnila (ponavljati prema propisima) fekalni pregled

12-14 sedmica

6 meseci 12 meseci 16 meseci

*FCV = maji kalicivirus FHV = maji herpes virus (ranije zvan maji rinotraheitis virus) FPV = maji panleukopenia virus FeLV = maji leukemija virus FIP = maji infektivni peritonitis. Vakcinacija je godinja, ali njegna efikasnost i bezbednost su pod znakom pitanja. Razgovarajte sa veterinarom. FHV/FCV/FPV injekcija za make obino sadri i vakcinu protiv hlamidije, to je jo jedna bolest disajnih organa. Izbegavajte ovu kombinaciju, jer vakcina protiv hlamidije moe da stvori komplikacije koje su mnogo tee od same (inae blage) bolesti. Uoite da se ovde i ne preporuuje vakcina protiv hlamidije (zbog pomenutog razloga). Takoe, FHV/FCV vakcina sme

64

da se daje samo potpuno zdravim makama, kada ste sigurni da maka ve nije zaraena nekim od ovih virusa. U protivnom, mogu da nastanu veoma ozbiljne komplikacije. VANA NAPOMENA: Kada je vakcinacija u pitanju, treba znati da je bilo sluajeva pojave sarkoma izazvanih vakcinacijom (izmeu 1 i 4 sluaja na 10000 vakcinisanih). Do ove pojave dolazi prvenstveno kod vakcinacije protiv besnila i protiv virusne leukemije. Zato do nje dolazi nije poznato. Na mestu davanja vakcine obino se javi otok, koji normalno nije vei od par centimetara. Otok se povue za najvie jedan mesec. Ako je otok previe veliki, ili traje due od mesec dana, obavezno posetite veterinara. Ovi sarkomi brzo deluju i vreme je dragoceno. U roku od 12 sedmica posle davanja vakcine (ako sa stvorio sarkom) treba ukloniti sarkom i okolno tkivo. Prethodno treba uraditi biopsiju i dobiti patoloki nalaz, da bi se utvrdilo da li je tumor sarkom, ili eventualno benigna vrsta. Do ovakvih pojava je dolazilo nezavisno od proizvoaa vakcine. Dakle, treba dobro (u dogovoru sa Vaim veterinarom) izvagati korist od vakcine i potencijalnu opasnost. Da li ja maka lutalica ili ivi samo u kui, da li dolazi u kontakt sa drugim, eventualno zaraenim ivotinjama? Ovo su pitanja od kojih e zavisiti odluka o vakcinaciji.
(Poslednjih godina, vacinacija svake godine nala se pod velikim znakom pitanja. Mnogi strunjaci osporavaju potrebu za godinjim vakcinisanjem, pa ak tvrde i da je tetno. Uostalom, ni kod ljudi se vakcinacija ne vri svake godine - obavi se u ranom detinjstvu i gotovo. Imunitet steen protiv virusa obino traje tokom celog ivota, dok je protiv bakterijskih oboljenja potrebna periodina revakcinacija, ali ne svake godine)

STERILIZACIJA Zbog problema prenaseljenosti kunih ljubimaca, sterilizaciji svojih maca pribegava vei broj ljudi nego ikada ranije. U Sjedinjenim Dravama svake godine eutanazijom biva usmreno preko 10 miliona pasa i maaka, zato to za njih ne moe da se nae dom. A ogromna veina ovih ivotinja su savreno zdrave, prijateljski raspoloene i mlade. Zbog ovoga mora da se posveti velika panja spreavanju neplaniranog razmnoavanja, ili razmnoavanja ako nema ve spremnih domova koji ekaju na bebe. Najbolje reenje ovog problema je sterilizacija ljubimaca. Postoje dodatne prednosti za staratelja ljubimaca koji je primenio ovu proceduru na svoje ljubimce: ove prednosti ukljuuju, u veini, dui i zdraviji ivot ljubimaca; poboljano ponaanje i veu vezanost za njihovu ljudsku porodicu; poveanu bezbednost, jer sterilisani ljubimci su manje naklonjeni tumaranju ulicama, gde bivaju povreeni ili ak izgube ivot u traganju za parom; nema neeljenih maia; manja tenja sterilisanih ljubimaca da obeleavaju ili oteuju nametaj, kao i znaajno smanjenje mnogih medicinskih problema kao to su rak dojke i materine infekcije, koji su prilino uobiajeni kod nesterilisanih maaka. Jednostavno reeno, sterilizacija uklanja sposobnost ivotinje da se razmnoava. Sterilizacija enki ukljuuje hirurko uklanjanje enkine materice i jajnika. Kod mujaka, uklanjaju se testisi. Oba zahvata se izvode pod potpunom anestezijom i smatraju se relativno sigurnim, rutinskim i bezbolnim (uvajte se Petrujkia, profesora na Veterinarskom fakultetu, kod njega je ova operacija sve samo ne sigurna). Obino se ivotinja oporavi u roku od jednog dana od operacije. KORISTI OD STERILIZACIJE VAE MAKE Postoje mnoge koristi zbog kojih bi valjalo sterilisati maku. Kod enki, sterilizacija e da ih sprei da prolaze kroz nove cikluse teranja. Nesterilisane enke normalno ulaze u teranje nekoliko puta godinje, a ovi ciklusi mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko sedmica i ukljuuju takvo ponaanje kao to je prskanje urinom (da, i enke takoe mogu da prskaju), obeleavanje urinom, zavijanje (urlikanje) kao i neka druga nerado viena ponaanja. Sterilizacija mujaka pre nego to postigne zrelost gotovo uvek spreava razvoj ponaanja vezanog za parenje, to ukljuuje prskanje urinom i obeleavanje teritorije i elju da tumara naokolo traei partnerku (to se tie obeleavanja, moje iskustvo je da sterilizacija mujaka ne daje ba uvek eljeni rezultat). To

65

samo po sebi dovodi maku u veliku opasnost da se povredi, ili ak izgubi ivot (od udarca autom, n. pr.); da postane predmet ljudske surovosti; da se zarazi od drugih maaka, pogotovu u borbi. STERILIZACIJA ENKI Najee, preporuuje se da se enski maii steriliu u uzrastu od est meseci, pre prvog teranja. Operacija, zvana ovariohisterektomija, ukljuuje anesteziju, posle koje veterinar pravi rez kroz koji uklanja jajnike i matericu. Hirurki rez se zatim zatvara ili neapsorbujuim avom (koji zatim mora da se ukloni posle 7-10 dana); ili potkonim avom koji se sam postepeno razlae u telu. Postoji jo jedan zahvat, koji se zove podvezivanje jajovoda, koji enku ini sterilnom, ali je ne spreava da ulazi u teranje i privlai mujake. Zbog tog razloga, podvezivanje jajovoda nije posebno popularno! esto nas pitaju da li enka moe da se sterilie iako je u sred ciklusa teranja. Dok veina veterinara voli da izvede operaciju na makama koje nisu u teranju, neki e da je steriliu i tada. esto se to dodatno naplauje, jer je za operaciju potrebno vie vremena i panje zbog poveanog snabdevanja materice krvlju za vreme ciklusa teranja. Ipak, sterilizacija za vreme teranja je mnogo bolja od ekanja i moda nastajanja neeljenih posledica po maku, kao to je neeljena trudnoa, bolest ili povreda dobijena od drugih maaka dok luta u potrazi za mujakom. STERILIZACIJA MUJAKA Drugi naziv za sterilizaciju mujaka je kastracija. Mujaci se obino steriliu u uzrastu izmeu 5 i 9 meseci, pre nego to otpone sa obiajem da prska urinom. Sterilizacija ukljuuje uklanjanje izvora polnih hormona i elija sperme, a to su testisi. Dva zaseka su obino tako mala da avovi nisu ni potrebni. Naravno, maak se alje kui istog dana. STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE Postoji jo jedan postupak za spreavanje plodnosti kod mujaka, a to je vasektomija. Iako ostavlja mujaka sterilnim, ona ne utie na nivo testosterona, sve dok je spermatika arterija netaknuta. Drugim reima, maak na kome je primenjena vasektomija moe da se pari, ali ne moe da stvara maie. Ovaj postupak se retko koristi kod mujaka domaih maaka, zato to je takav maak i dalje teritorijalan, bori se, luta i jo uvek prska urinom koji ima veoma jak miris. Vasektomija je valjan nain za kontrolu naseljenosti u kolonijama maaka lutalica. KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA STERILIZACIJU? Najbolje vreme je pre nego to ivotinja dostigne zrelost. Mnogi strunjaci tvrde da je uzrast od est meseci idealno vreme za sterilizaciju. Meutim, izvrena su mnoga prouavanja koja pokazuju da zdravi maii, sterilisani ve u uzrastu od est sedmica, sasvim dobro to podnose. Oporavak ovako mladih maia je vrlo brz i do sada nisu utvrene nikakve znaajne tetne posledice. Sterilizaciju zdravih maia i tenaca jo u ranoj mladosti odobravaju mnoge humanitarne, ali i strune organizacije, ukljuujui Humanitarno drutvo Sjedinjenih Drava, Ameriko veterinarsko udruenje, Ameriko humanitarno udruenje i Udruenje ljubitelja maaka. Neki ljudi ipak oseaju da mae treba da bude vee i jae pre nego to se podvrgne potpunoj anesteziji koja je neophodna da bi se operacija izvela, kao i da dopuste vie vremena za razvoj urinarnog sistema. Posavetujte se sa svojim veterinarom i drugim profesionalcima iz oblasti

66

veterine kojima verujete, da Vam pomognu da utvrdite pravo vreme za sterilizaciju Vaeg maeta ili make. A kada govorimo o makama, osim ako Vaa maka nema zdravstveni problem, sterilizacija se smatra bezbednom u SVAKOM uzrastu! JO RAZLOGA ZA STERILIZACIJU Mnoge porodice bi volele da njihova deca iskuse udo raanja tako to e da puste da njihova ljubljena maca ima jo jedan kot. Meutim, kada milioni porodica ovako postupe, gledamo ogroman broj maaka koje bivaju usmrene eutanazijom zbog narastajue prenaseljenosti. Vaa biblioteka i televizija su veliki izvori ove vrste naobrazbe, a takoe, pronaite poznate odgajivae pa vidite hoe li da dozvole Vaoj deci posetu kada ima mladih maia. NOVE TEHNOLOGIJE Postoji postupak sterilizacije koji se trenutno iroko koristi u Evropi, ali retko u Sjedinjenim Dravama. Ova ekonomina metoda se zove sterilizacija na levom boku, a ukljuuje pravljenje malog reza kroz boni trbuni zid make. U osnovi, ova tehnika ukljuuje ulazak kroz bok ivotinje, nasuprot eludanog predela ivotinje. ivotinji se izbrije levi bok, a veterinari u Engleskoj i Francuskoj su otkrili da je ovaj postupak mnogo jeftiniji, krai i za maku bezbedniji. Ova tehnika je originalno razvijena za primenu na makama lutalicama, koje je trebalo pustiti u divljinu u roku od 48 asova posle operacije. Za mujake postoji nova tehnologija zvana hemijska sterilizacija, koja izgleda veoma obeavajue. Patentirani hemijski sterilizator zove se Neutersol i injekciona je supstanca, koja se sastoji od neutralizovanog cink arginina. Jednom ubrizgan, preparat maka ini sterilnim neprekidno za vreme od sedam dana, bez bola, problema ili neeljenih pojava. Preparat se ve koristi sa uspehom van Sjedinjenih Drava, ali za upotrebu u Sjedinjenim Dravama jo ga nije odobrila FDA (Uprava za hranu i lekove). PERUT Iako ovo nije tako esta pojava, make mogu da imaju perut. Perut moe da bude znak nadraaja koe, suve koe, alergije, infekcije, ili ozbiljnije bolesti tako da, ako Vaa maka ima perut, moda elite da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. Ako sa Vaim veterinarom iskljuite sve zdravstvene razloge, onda Vaa maka verovatno ima obinu staru perut! Ako je tako, postoji nekoliko stvari koje pomau da se perut svede na minimum. - Odravajte vlanost koe i krzna Vae make. Moete povremeno da joj date MALO ulja od tune, svakih par sedmica. - Svakodnevno etkajte maku, ili bar nekoliko puta sedmino. Make imaju blizu korena dlake lojne lezde, koje lue masnou. eljanjem pomaete da se ova masnoa razastre po celom krznu.

Kupajte maku. Ima ampona za make, predvienih za suvu kou i protiv peruti. Kupajte je jednom sedmino (ili koliko esto Vam dozvoli).

67

PROBLEMI SA ZUBIMA Jedna od najboljih stvari koje staratelj make moe da uini da bi se uverio u opte zdravlje svog ljubimca jeste da rutinski proverava zube, desni i usnu duplju. Make su, budui da ne mogu kao mi da iste same svoje zube, izloene brojnim problemima sa zubima. Mae poinje da dobija mlene zube u uzrastu od 2-4 sedmice. Kada ovi postanu dovoljno otri da povrede majku za vreme dojenja (oko etvrte sedmice), ona e poeti da odbija maie. Zatim ove zube zamenjuju trajni, u uzrastu od 3-4 meseca. Zdrava odrasla maka e imati 30 zuba - sekutia, onjaka, pretkutnjaka i kutnjaka. Make kojima su zubi zaputeni patie od sledeih problema: naslage na zubima (plak) karijes gubitak ili lomljenje zuba gingivitis (bolest desni) parodontoza rak usne duplje

Iako neki od ovih problema ne zvue opasno, dokazano je da bakterije iz majih usta prodiru u krvotok oteujui bubrege, srce i jetru ako se ne tretiraju kroz dugi period vremena (znamo da isto vai i za ljude). Naslage na zubima su osnovni uzronik bolesti desni i prvi korak ka dentalnim problemima. One se sastoje od ostataka hrane, pljuvake i bakterija. Zalepe se za povinu zuba i mogu da se uklone jedino mehanikim sredstvima. Ako se ne uklone pretvorie se u zubni kamenac (kalcifikacija) ve u roku od 48 asova. Kamenac moe da ukloni jedino veterinar. Stoga je najbolje da uklonite naslage pre nego to postanu kamenac. Naslage koje zaista ine tetu zubima i desnima nalaze se ispod linije desni. Bakterije u naslagama se razmnoavaju i napadaju desni i kost, pa kako infekcija nagriza leite zuba, ovaj postaje raskliman. Make od slomljenih ili izgubljenih zuba mogu da dobiju gnojenje ili infekcije. Najbolji nain za izbegavanje problema sa zubima je da zaponete redovno sedmino ienje zuba. Takoe nastojte da od samog poetka (poto je odbijeno od dojenja) hranite mae suvom hranom. Ako posumnjate na bilo koji problem sa zubima (ili desnima), odvedite maku veterinaru. Ako je sve u redu, bar moe da obavi profesionalno ienje zuba. Simptomi: zadah gubitak apetita gubitak teine uto/smee/crni zubi oteene, crvene desni nedostaje zub, ili je slomljen Tretman: Ako ne istite redovno zube svoje make, ili to nikada niste ni radili, trebalo bi da je odvedete veterinaru na prvi pregled. On e moda da je stavi pod anesteziju. Naalost, make ne umeju da budu mirne za vreme ienja zuba. Veterinar e da oisti maki zube i ukloni sve naslage i kamenac i pregledae joj zube i desni traei bilo kakve nepravilnosti.

68

Kod kue, trebalo bi da oistite maki zube jednom sedmino. Trebalo bi da otponete sa ovim jo dok je maka mlada i inite to vrlo lagano, kako bi se ona navikla na ienje. Mere predostronosti: Redovno (sedmino) istite maki zube. etkica mora da bude mekana. Nabavite pastu koja nema (za makino shvatanje) neprijatan miris. Odlino sredstvo za ienje je sodabikarbona sa malo vode. Naviknite maku na etkicu tako to ete da kapnete malo soka od ribe (iz konzerve, na primer) na etkicu, pa je pustite da to njui i lie. U poetku, ienje zuba neka traje samo nekoliko sekundi, dok ne stekne naviku. Kada maka navikne na ienje zuba, preite posle ienja na masau desni. To podstie proticanje krvi kroz desni i odrava ih u dobrom zdravlju. Koristite specijalnu, suvu hranu, jer ona se mnogo manje zadrava na zubima. STRES Make ne vole napete situacije i slabo se snalaze u njima. Za vreme velike napetosti one su mnogo podlonije bolestima (i podlone vraanju napada bolesti od koje trenutno boluju) i mogu iznenada da ponu da ispoljavaju sledee ponaanje: Prskanje urinom Neprikladno pranjenje Problemi sa kutijom za pesak Agresivno ponaanje Grebanje Obeleavanje Ujedanje Skakanje Depresija ili osamljivanje Loe line higijenske navike Pokuajte da izbegnete ili da Vaem ljubimcu bar umanjite stresnu situaciju. Ponekad sama situacija ne moe da se izbegne (n. pr. selidba), ali moete da umirite ljubimca za to vreme. Evo liste uobiajenih situacija koje makama stvaraju napetost: Preseljenje Odmor (maka je svesna Vaeg odsustva i zabrinuta je) Praznici Skupovi Deca u kui Gosti Druge ivotinje u kui Veliko spremanje Renoviranje kue Put do veterinara, ili drugo putovanje Glasna muzika TRAVA Kao i ljudima, makama je ponekad potrebno neto oporo da im pomogne da odre probavni sistem u zdravlju. Zbog ovog razloga make uivaju da povremeno jedu travu i zelenie. To ine i kada ele da podstaknu povraanje kojim izbacuju dlake nakupljene u elucu prilikom

69

ureivanja krzna. Omiljena im je vlaknasta trava, dugih listova, kao kod mlade penice. Morate mnogo da pazite da Vaa maka, traei travu koju e da gricka, ne naie na onu koja je poprskana pesticidima, ili pak na neku od mnogobrojnih biljnih vrsta koje su otrovne za make. Najbolje je da, ako ikako moete, odvojite jedan deo bate (ili saksiju u stanu) i zasejete travu koju e Vaa maka da gricka, a koja je za nju bezbedna. Pogodan za sejanje je ovas, koga moete da zasejete i zimi, u saksije, tako da Vaa ljubimica i preko zime ima potreban zeleni. MACINA MENTA Poznato je da jedna vrsta mente (maja menta, Nepeta cataria) natera make da polude (slino korenu valerijane)... Pa, kako ona to deluje? Maja menta je trava iz prirode, iz familije mente, koja deluje kao halucinogen. Nije onda udo to make poblesave! Ne brinite, ne stie se zavisnost. Ako se koristi previe esto, izgubie uticaj na maku. Neke make ne ispoljavaju zanimanje za maju mentu; meutim, veina maaka je voli! Ako uspete da nabavite seme ove mente, moete da je uzgajate u uglu svog dvorita. To e pomoi da Vaa maca manje luta po susedstvu, jer e biti privuena majom mentom i elee da se to vie zadrava pored nje. NOSILjKE Postoje razni tipovi nosiljki za make, ukljuujui kartonske, meke i vrste nosiljke. Kartonske mogu da poslue jednokratno, ili za retko prenoenje. Mada ekonomine, nisu tako jake i udobne kao one druge. Ako esto prenosite Vau maku, verovatno bi trebalo da investirate u jai, vrsti ili meki model. Tako Vaa maka moe da stekne naviku na istu nosiljku; a ta nosiljka e biti stabilnija i udobnija za Vau malenu. I vrste i meke nosiljke obezbeuju puno prozora tako da maka moe da razgleda okolo. Mogue je da e Vam dozvoliti da na ovaj nain maku prevozite i autobusom. Kada birate veliinu nosiljke, neka bude jedan i po put vea od Vae make. Treba omoguiti maki da lepo legne, da se uspravi i da se okrene. Kada nabavite nosiljku, ostavite je da maka moe da je onjui i navikne se na nju. Moete da stavite neke igrake, ebence ili druge poznate mirise u nosiljku. to god da uradite, neka ima za cilj da se Vaa maka u nosiljci oseti sigurnom i kod kue. Ako nabavite korienu nosiljku, obavezno je operite antibakterijskim sapunom i toplom vodom. KREVETII ZA MAKE Spavanje je definitvno maji prioritet, jer make spavaju u proseku 16 asova dnevno. Zato ete moda eleti da investirate u pliani i udobni krevetac za Vau omiljenu macu. Naravno, make su udljive pa mogu jednostavno da dignu nos na lep i skupocen krevet. Meutim, veina maaka uiva da se izleava na udobnom krevetu, danju i nou. Uoite gde Vaa maka voli da se izleava tokom dana (i noi, ukoliko ne spava sa Vama), pa postavite novi krevet na to mesto. Svi su izgledi da e Vaa maka voleti svoje novo mesto za spavanje.

70

Kada nabavljate krevet, neka bude mek, plian i dovoljno veliki da Vaa maka moe potpuno da se sklupa ili pak isprui u njemu. Make, za razliku od pasa, vole krevete koji imaju visoke ivice i pokrivke, gde lepo mogu da se sklupaju. OGRLICE Make bi, kao i psi, trebalo da nose neku vrstu ogrlice sa priveskom za raspoznavanje, ak i make koje ive stalno u kui. Nikad se na zna kada kuna maka moe iznenada da pobegne iz kue kroz otvorena vrata ili prozor. Tada je teko oekivati povratak make. Izaberite ogrlicu i privezak koji su vrlo lagani. Ako je ogrlica teka, maka e mrzeti ovaj novi nakit i verovatno e nastojati da ga na svaki nain skine. Uverite se da ogrlica pristaje maki. Ako je labava, maka e verovatno da pronae nain da je skine, ako je tesna bie neudobna. Dobro je ako moete da umetnete dva prsta izmeu ogrlice i vrata make. Privezak treba da sadri sledee informacije: ime make (naroito ako ona zna da je to njeno ime), Vae ime, broj telefona i adresu. Obavezno koristite ogrlicu za make, ne za pse. Ogrlice za make su napravljene tako da maka, u sluaju da se zakai za neto (grana drveta, ograda i sl.) moe da se izvue iz ogrlice, dok psea uvek stoji vrsto. Ako nameravate da kupite ogrlicu protiv buva, proverite da li je moda Vaa maka alergina na nju ( ili je moda njeno delovanje
zasnovano na preparatu koji nije preporuljiv za primenu kod maaka, jer je za njih otrovan! Vidite poglavlje Buve i krpelji).

TEHNIKE ODVRAANJA Protivno popularnom verovanju, make je vrlo lako uvebati, tako da svoje make moete nauiti i koja mesta u kui su van dozvoljene granice. Probajte neki od datih saveta i sa neto truda i strpljenja Vaa maka moe biti uvebana bolje nego bilo koji pas koga znate! Napomena: ako nastojite da zaustavite prskanje urinom, probleme sa posudom za nudu, ili grebanje, pogledajte odgovarajue odeljke. 1) Ako Vaa maka skae na mesta koja smatrate neprikladnim (police, stolovi...), postavite pitanje Da li moja maka ima dovoljno visokih mesta?. Moda je to zato to nema dovoljno visokih mesta na koja moe da ide. Makama su potrebna visoka mesta za sedenje. Ako nemate maju kulu, ili visoku grebalicu, nabavite jednu i vidite da li moete da nauite maku da je koristi kao novo mesto za skakanje. 2) Uputite maki odluno ne kada se ponaa na neeljen nain. Nikada ne kanjavajte maku, niti prekomerno viite ili je plaite. Ovo e samo nauiti Vau maku kako ste Vi vrlo ivano bie koga treba da se kloni i da ga ne voli. Ako esto niste kod kue ovaj metod nee biti uspean, jer neete uvek zatei maku na delu, stoga nee konstantno ni dobijati odbijajuu poruku. 3) Upotrebite boicu (nekodljivog) spreja da poprskate maku svaki put kada se ponaa na neeljen nain. Loa strana ovog postupka je to maka moe Vas povezati sa gadnim mlazom koji dobija. 4) Bacite neki predmet (lagano! Vi samo pokuavate da stavite maki do znanja da je njeno ponaanje pogreno, ne elite da je prekomerno uplaite ili povredite), kao to je smotana arapa, blizu make. To e je blago uplaiti i pomoi joj da shvati da je ponaanje koje je upravo

71

sprovela strogo zabranjeno. To istovremeno dovodi u vezu` pljusku po glavi sa arapom, a ne sa Vama. 5) Postavite dvostranu lepljivu traku preko povrine koja je nedozvoljena maki. Maka e mrzeti taj oseaj pod apama i prestae da odlazi tamo. 6) Postavite aluminijumsku foliju preko zabranjene povrine. Mnoge make mrze taj oseaj pod nogama. 7) Postavite naopako okrenute miolovke po zabranjenoj zoni, pa ih prekrijte komadom votane hartije ili neim slinim. Kada maka pree preko votane hartije, bie neoekivano uplaena. Posle izvesnog vremena shvatie da ta oblast donosi mnogo vie nevolja nego to zavreuje. Ovaj metod moe da bude nezgodan, zato budite paljivi da se maka sluajno ne uhvati u miolovku 8) Dobro oistite oblast rastvorom koji neutralie mirise, ako pokuavate da zadrite maku dalje od mesta koje je oznaila urinom. To e ukloniti sav miris, pa mesto nee vie biti zanimljivo za maku Upotrebom nekog od ovih trikova Vaa maka e prestati da odlazi preko crte za nekih 4 - 6 sedmica. Ako ove metode ne deluju, bie potrebno da konsultujete specijalistu za ponaanje, ili Vaeg veterinara, za pomo. KAKO ODABRATI VETERINARA Izbor pravog veterinara igrae vrlo vanu ulogu u buduem ivotu Vae make. Primenite ove kriterijume koji e da Vam pomognu da odaberete pravog: Istraivaki akreditivi - Nemaju svi veterinari isti nivo znanja, ni zalee. Proverite gde je Va veterinar pohaao kolu, kakav je student bio i koji nain rada primenjuje, odnosno koje konferencije poseuje da bi ostao u toku sa medicinskom naukom. Da li je Va veterinar linost - Da li objanjava stvari? Da li je lako razgovarati sa njim, je li uglaen, pun znanja i savremen? Ne bojte se da pitate. A ako Va veterinar ikada izazove nelagodnost kod Vas kada treba neto da pitate, razmotrite odustajanje od njega. Ima li ordinacija Vaeg veterinara 24 asovno deurstvo - Make se ne razboljevaju uvek od 7-15 asova, zato proverite da li je Va veterinar spreman da Vam prui ovu vrstu usluge. Da li je veterinar blizu Vae kue - Najgore to moe da Vam se desi je da morate da idete na dugu vonju (to moe da odnese dragoceno vreme) da biste stigli do veterinara. Kada se javi hitan sluaj, ono to elite ja da Vau mazu to pre odvedete veterinaru. Koliki su trokovi - Ima li Va veterinar razumne cene? Obino dobijete onoliko koliko platite, zato se uvajte previe jeftinih usluga. Meutim, potrebno je da pritom naete veterinara koga moete da platite. Kakva je sama ordinacija - Posetite ordinaciju i proverite da li je ista, organizovana i da li su tamo ljubazni. Ako osetite neprijatnost, znajte da e da je oseti i Vaa maca! Politika - Kakva je politika Vaeg veterinara u pogledu dozvole boravka u ordinaciji za vreme pregleda i poseta ljubimcu pre i posle operacije. Dozvoljava li da posmatrate operacije? Doputa li da uzmete uee u negovanju i ozdravljenju ljubimca? Kakva mu je politika u vezi sa eutanazijom (neki veterinari olako predlau eutanaziju, drugi pokuavaju sve pre nego to

72

napuste ivotinju) i da li se ovakva politika poklapa sa onim to Vi oseate? Sve ovo mogu da budu veoma vana pitanja na koja ete jednom morati da odgovorite. Pribavite reference - Pitajte prijatelje, kolege i familiju za preporuke. Ako neko kome verujete veruje odreenom veterinaru, postoje izgledi da ete i Vi moi da mu verujete. ZNACI UPOZORENJA Kada posetiti veterinara? Naalost, nai ljubimci ne mogu da nam kau kada se loe oseaju, niti mogu sebi da zakau pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoi znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede ivotinju veterinaru. Imajte na umu da su make veoma vete u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo esto, dok Vi primetite da je maka uopte bolesna, bolest moe da postane ozbiljna. Ako se pitate da li treba da vodite maku veterinaru, uvek je bolje pogreiti teei preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje poinju kao beznaajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po ivot ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene veterinarskog pregleda... Bie mnogo jevtinije ako maku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da ekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije. Potrebno je da znate ta je za Vau maku normalno. Vodite rauna o tome koliko esto voli da jede i da pije, koliko esto ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno priljiva i da li esto prede... Svaka maka je razliita i ono to je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajui normalno ponaanje svoje make, moete da budete sigurni da ete uvek moi da uoite vanredno ponaanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaa maka fanatino ista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada pone da pravi incidente, moda pokuava da Vam time neto kae. Normalno nena i ljubazna maka moe, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Maka koja normalno defecira jednom dnevno, moe da pone to da ini svega nekoliko puta sedmino, ili moe da ima malo krvi u stolici. Svaka fina promena linosti, ponaanja, obiaja u odravanju line higijene, igranju, hranjenju ili pranjenju creva, koja pokazuje odstupanje od uobiajenog, moe da bude znak da je Vaoj maki potrebno da je pogleda veterinar. Da bi sve bilo tee, make su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Make mogu da preive sa samo 1/3 bubrenih funkcija. Takoe, mogu da preive sa samo 20% normalnih funkcija jetre. Uobiajen simptom, koji moe da proe neproveren, je gubitak telesne teine ili apetita (obavezno nabavite tanu vagu, prikladnu za merenje make i redovno kontroliite macinu teinu). Za razliku od ljudi, make ne dre dijetu tako da, ako maca mravi, neto sigurno nije u redu. Maka koja ne jede, poinje da razgrauje sopstvene zalihe masti. Naalost, maji metabolizam je u tome lo, pa u ovakvom sluaju lako moe da doe do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatikog lipidozisa (zvanog masna jetra). esto maka pone da mravi zbog jednostavnog problema kao to je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, naalost, ba i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, maka moe da zavri sa hepatikim lipidozisom koji moe da bude opasan po ivot. Znaci upozorenja na moguu bolest Gubitak apetita ili telesne teine Povean apetit ili telesna teina Smanjena aktivnost Razdraljivost Letargija Pojaana e

73

Smanjena e Pojaano mjaukanje ili reanje Skrivanje i nedrutvenost Bilo kakva promena linosti u odnosu na normalnu Bilo kakva promena ponaanja u odnosu na normalno epanje, ili oigledan bol dok se kree Bol od dodira Dezorijentisanost Dehidracija Promena u irenju zenica ili udno ponaanje zenica Problem pri korienju vetine kretanja Suzne ili vodnjikave oi Izraeni trei kapci Tvrd i napregnut stomak Nos curi Lo zadah Buve ili krpelji Kijanje Teko disanje ili kaalj Poviena temperatura (preko 39,4C) Dijareja (proliv) Konstipacija (zatvor) Krv u urinu Krv u stolici Pojaano uriniranje Napor pri uriniranju ili defekaciji Jak miris urina Neprikladno pranjenje Ranice na koi Blede desni i/ili ui Povraanje Ma kakvo gnojenje Rana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari Gubitak krzna ili njegov lo izgled Isto vai i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje. ALERGIJE NA MAKE Alergija je moda najrairenije hronino stanje zdravlja u svetu, prema Enciklopediji Britanika, i smatra se da jedan od etvoro ljudi hronino pati od alergije. Alergija je preosetljivost, ili nenormalna reakcija, na materije koje nisu tetne za veinu ljudi. Alergija je krajnje ozbiljan zdravstveni problem, koji naglo narasta u razvijenom svetu. Materije koje izazivaju alergije zovu se alergeni ili antigeni. injenica je da imuni sistem uvek biva umean, u pokuaju da nas odbrani od ovih, obino bezopasnih, materija koje ine razliku izmeu alergijske reakcije i ma kog drugog tipa reakcije. Osnovni bioloki mehanizam iza svake alergijske bolesti je skoro identian. Alergije mogu da se unesu u telo na etiri razliita naina: kroz nos, grlo i plua (kao kod materija noenih vazduhom, koje udiemo); preko usta i sistema za varenje (kao kod hrane, tenosti i lekova koje gutamo); preko materija i hemikalija koje dolaze u dodir sa naom koom (kao biljke, kozmetika, deterdenti i t.d.) i preko tkiva pod koom (kao to su ubrizgane vakcine, medikamenti, ivotinjski ujedi ili ubodi insekata).

74

Ponovljeno izlaganje alergenu prouzrokuje oslobaanje antitela, koja se prikainju za povrinu posebnih elija nazvanih mast elije (mast elije su te koje su odgovorne za alergijske reakcije). Mast elije reaguju oslobaanjem niza hemikalija koje izazivaju irenje krvnih sudova, dok se vazduni putevi u pluima skupljaju. Ova vrsta imunog odgovora zatim poziva napadake elije da unite materiju koja navaljuje na telo, koja, u stvari, uopte NE INI stvarnu tetu telu. Tako najvanije napadake elije izazivaju upalu, u nastojanju da odbrane telo od alergena, ili uoenog napadaa. Ovaj odgovor sasvim dobro deluje kada je materija agresor stvarno tetna, ali je veoma opasan kada se odnosi na alergen potpuno bezopasan za nealergine osobe. TIPOVI ALERGENA UGARCI IZ KUNE PRAINE (GRINJE): Kapi koje proizvode milioni ovih siunih bia, koja dele nae domove sa nama, mogu da izazovu probleme alerginim ljudima, kao to mogu biti i najvaniji aktivator astme. Ovi paraziti posebno bujaju u spavaim i dnevnim sobama, poto vole tople, vlane uslove, a ive na odbaenim elijama koe koje svakodnevno rasipamo. PLESNI: Razbacujui spore u atmosferu, plesni mogu da budu isto tako i u vezi sa astmom, kao i da izazivaju polensku groznicu ak i po zavretku sezone polena. POLEN: Polenska groznica je stanje izazvano najverovatnije alergijom na polen. Od prolea do jeseni trave, drvee i korov oslobaaju stotine vrsta polena. Geografski faktor ima znaajnu ulogu, kao i faktor okoline, kao to je globalno zagrevanje. HRANA: Alergije na hranu su mnogo manje uobiajene nego to moda pretpostavljate; meutim, kod nekih ljudi mogu da prouzrokuju vrlo opasne reakcije. Posebno su kikiriki, jaja, mleko i riba poznati kao izazivai problema kod alerginih ljudi. LJUBIMCI: Sva toplokrvna stvorenja rasipaju alergene koji lake od ostalih mogu da izazovu simptome astme ili rinitisa. DODATNI UZRONICI: Vrlo mali procenat ljudi je toliko osetljiv na izvesne ubode pele ili ose da moe da ispolji po ivot opasne reakcije, pa moraju potpuno da izmene nain ivota. Ostali mogui alergeni za ljude sklone alergiji su izvesni medikamenti, hemikalije, metalni nakit, biljke, pa ak i suneva svetlost. Ko i zato dobija alergije? ini se da je primarni odreujui faktor da li e osoba da razvije alergiju ili ne istovremeno genetski i posledica okruenja. Ako imate bliske roake koji pate od alergije ma koje vrste, velika je verovatnoa da potiete iz atopijske porodice (atopija je tip preosetljivosti koju karakterie trenutna fizioloka reakcija, sa prelaskom tenosti iz krvnih sudova u tkiva, pod dejstvom alergena). Ovo znai da ste nasledili potencijal da proizvodite IgE (imunoglobulin E, materija koju oslobaaju pomenute mast elije) nivoa viih od normalnih, kao odgovor na dodir sa alergenom. Jedini nain da postanete alergini na neku supstancu je da budete izloeni toj supstanci. esto se misli da prvih nekoliko meseci ivota mogu da budu posebno vani u ovom smislu, isto kao i to gde odrastate. Primer koji se ponekad navodi je da e ljudi u Sjedinjenim Dravama mnogo lake da budu alergini na kikiriki, poto je maslac od kikirikija vrlo uobiajena hrana u ovoj zemlji, dok e ljudi roeni u vedskoj verovatnije da budu alergini na lososa, koji se tamo jede u velikim koliinama. Postoje dokazi da genetiki osetljivi ljudi roeni u sezoni polena

75

mnogo ee pate od polenske groznice. Posebno je vano za bebe iz atopijskih porodica da budu dojene, poto majino mleko titi od razvoja alergije. Kod naunika postoji jasno izraena razlika izmeu izvora alergije i izvora nadraaja. Niko, meutim, ne zna potpunu priu o tome zato se svaka od njih razvija i o raznim oblicima koje poprimaju. ta su alergije na ljubimce? Osetljivost na ivotinje je jedna od najee vienih alergija. Make su te koje prouzrokuju najvie alergijskih reakcija, ali bilo koja ivotinja sa krznom ili perjem takoe moe da postane okida za simptome kao to su crvene, svrbee, vodnjikave oi; zapuen nos; svrab u nosu; kijanje; oteano disanje; hronina upala grla, ili svrab u grlu; kaalj, teko disanje, ili svrab koe. Smatra se da je alergen na koji osetljivi ljudi najee reaguju supstanca Fel d 1, koja se stvara u lojnim i pljuvanim lezdama make (Fel d 1 skraeno od Felis domesticus, t.j. domaa maka). Perut, koju ivotinje neprestano rasipaju u okolni prostor, sastoji se od siunih, mikronskih estica koje se lepe na nametaj, zavese i tapete i mogu da stvore problem alerginim ljudima. estice Fel d 1 koje lebde u vazduhu iste su veliine kao kapi lekova za bronhije koje stvaraju inhalatori sa ciljem da prodru u bronhijalne membrane... tako da nije nikakvo udo to alergija na make moe da dovede do astme!! Fel d 1, koja dolazi od masnih sekreta (loj), moe da se zadri mesecima, pa i godinama nakon to je maka napustila odreeni prostor. Zanimljivo je da enke rasipaju MANJE koliine alergena nego mujaci, a opet kastrirani mujaci rasipaju znatno manje alergena od nekastriranih. Novija istraivanja su pokazala da, nezavisno od rase ili pola make, mnogo vie ljudi reaguje na make tamne dlake. Kako iveti sa alergijom? Pretpostavlja se da je posedovanje ljubimca dobro za Vas... Na kraju, istraivanja su pokazala da staratelji ljubimaca ive due od drugih ljudi, verovatno zato to briga o ljubimcu umanjuje napetost svakodnevnog ivota. Naunici su postigli dramatian napredak u razumevanju i tretmanu alergena noenih vazduhom. Vano je zapamtiti da su alergije kumulativne; znai, izgrauju se. Ljudi mogu da imaju razliite stepene osetljivosti na razliite alergene. Praina, plesan, polen, boja, parfemi, kozmetika i mnoge druge supstance mogu da pokrenu reakciju, a da li osoba ima ili nema simptome, zavisi od toga koliko mnogo ovih alergena postoji u njenom okruenju u odreenom trenutku. Upamtite da je ovo faktor koji se stalno menja, koji zavisi od mnotva uslova koji postoje u kunom ambijentu. Ima smisla, dakle, da se smanji izlaganje ostalim alergenima koji pokreu napade kod ljudi koji su alergini na svoje ljubimce. Svaka alergina osoba ima prag tolerancije koji je jedinstven za nju, a iznad koga se javlja akutna alergijska reakcija. Sve dok je Vaa ukupna izloenost ispod tog praga, neete imati reakciju. Ponekad je posedovanje enke, ili kastriranog mujaka, dovoljno da odri alergen ispod praga osetljivosti. Mnogi ljudi alergini na make vremenom su postali imuni na alergijske simptome koji potiu od njihovih sopstvenih maaka; meutim, i dalje su alergini na ostale make. Stvari koje moete da uradite u kui da biste smanjili izloenost: Obzirom da se alergeni koji potiu od maaka raznose kroz vazduh i prodiru svuda po kui, moete da uradite nekoliko stvari koje e smanjiti rezervoare alergena. Smanjite koliinu tepiha u kui, posebno u spavaoj i sobi za boravak... nauite da volite drvene podove! Prekrijte dueke i jastuke nepropusnim prekrivaima i smanjite broj presvuenog nametaja, posebno u spavaoj sobi. Neka neko drugi usisava prostorije, ili koristite usisivae sa efikasnim filterima. ta sa lekovima protiv alergije? Postoje mnogi novi lekovi (bez neprijatnih uzgrednih efekata), kao to su steroidni sprejevi za nos, koji smanjuju alergijske upale u nosu i pomau smanjenju bronhijalnih upala koje dovode do kalja, tekog disanja i stezanja u grudima.

76

Plus, sada postoji i nekoliko proizvoda koji se primenjuju na same make, koji smanjuju perutanje i rasipanje alergena. Injekcije Mada ne kod svakog, primeuju se znaajna poboljanja kod oko 80% ljudi koji se podvrgnu imunoterapiji. Nedostatak je to je ovaj postupak naporan, jer se injekcije daju dva puta sedmino u periodu od est meseci, zatim na svake tri do etiri sedmice u toku tri do pet godina. Naalost, zbog prirode terapije, este su neeljene reakcije, mada su ozbiljne neeljene reakcije veoma retke. Ovo je zbog toga to je serum koji dobijate u injekcijama sainjen od ekstrakta materija na koje ste alergini. Stoga, mada ova imunoterapija nije lek za alergije, smatra se da je efektna jer tretira uzrok alergijske reakcije, ne samo simptome. Kupajte maku! Nova studija, nainjena u Centru za astmu i alergijske bolesti Univerziteta Virdinije (u arlotsvilu), ukazuje da esto kupanje make umanjuje rasipanje alergena (Fel d 1). Kupanje treba obavljati svake dve do etiri sedmice. Kupanje sapunom i vodom, gde maku polivate, smanjuje za 44% protein koji izaziva alergiju, dok kupanje tako to je maka cela u vodi smanjuje ovaj protein za 79% u sedmici posle kupanja. Sintetika epitopska* vakcina: Vakcina se sastoji od dva peptida amino kiseline 27, dobijenih iz Fel d 1. Veina pacijenata u studiji (71%) pokazala je poboljanje, a naknadna studija je pokazala da je 75% ovih ispitanika to poboljanje zadralo tokom perioda od sedam i po meseci. Molekularni biolozi su klonirali mnoge glavne alergene i identifikovali su specifine T-elijske epitope koji su u vezi sa ovejim imunim reakcijama. Ovo je rezultovalo poveanim razumevanjem alergijskih reakcija i uloge koju T elije igraju u ovim reakcijama. Epitopska vakcina predstavlja novi pravac i nadu u terapiji protiv alergija. *Epitop: materija koja odreuje antigen (trodimenzionalni ablon na delu povrine antigena). Prepoznaju ga limfociti. ZOONOZE Zoonoze, takoe zvane i zoonotike bolesti, su bolesti koje mogu da budu prenete sa ivotinja na oveka. Veina bolesti su specifine za pojedine vrste. Ljudi ne mogu da se zaraze majim gripom, uprkos legendama koje tvrde suprotno. Veina zoonotikih bolesti moe da se izbegne dobrom higijenom - dezinfekcija zagaenih povrina, pranje ruku posle dodirivanja zagaenog materijala (i samih maaka) i noenje gumenih rukavica da bi se spreilo prodiranje zaraznih materija kroz rane na koi. Veina ovih bolesti nisu ozbiljna pretnja za oveka i lekar ih jednostavno tretira. Nekolicina je opasnija, naroito za osobe slabog imunog sistema, dok je samo mali broj nesporno opasan, na primer besnilo. Uobiajeni primeri zoonoza su toksoplazmoza (protozoa), psitakoza (virus) i dermatofitoza (gljivica). Toksoplazma je protozoa koja sa maaka, ali i mnogih drugih izvora, moe da se prenese na ljude. Trudnica koja dobije toksoplazmozu rizikuje da rodi bebu sa uroenim nedostacima. Psitakoza je infekcija gornjih disajnih puteva, koja se obino dobija od papagaja. Infekcija hlamidijom kod ptica, kod ljudi moe da izazove zapaljenje plua. Mada se kod zdravih odraslih osoba jednostavno lei, zapaljenje je opasno za vrlo mlade, vrlo stare i one iji imuni sistem je slab. Psitakoza takoe kod maaka izaziva hlamidijske infekcije oiju i disajnih organa. Dermatofitoza je gljivino kono oboljenje koje je za veinu ljudi pre razdraujue nego li opasno, mada moe da izazove i krastavost (zbog stalnog eanja) i moe da bude znaajno kod osoba slabog imuniteta. Ovo je kratak i jednostavan vodi kroz zoonotike bolesti koje mogu da se prenesu sa make na oveka, koji je namenjen starateljima. Vie informacija o svakoj od ovih infekcija

77

moete dobiti pretraivanjem Interneta. Ako ste zabrinuti, Vai veterinar i lekar dae Vam informacije. Opasne zoonoze su ipak vrlo retke! Mnogi staratelji su verovatno imali neke zoonotike bolesti, uopte ne primeujui simptome. GLJIVINE INFEKCIJE Gljivine infekcije ljudi su zauujue uobiajene: ustobolja, atletsko stopalo i t.d. U ovom lanku, zanima nas samo gljivino oboljenje dermatofitoza, koje moe da se prenese sa make na oveka. Dermatofitoza Ovo je verovatno najuobiajenija zoonoza maaka. Veterinari koji tretiraju make sa ovom boleu navikli su da viaju staratelje sa crvenim, krastavim, svrbeim flekama na koi. Mada se ova bolest jo naziva i prstenasti crv (engleski ringworm), nije u pitanju crv ve gljivica; ona normalno izaziva krune krastave ozlede (koje esto svetle fluorescentnim svetlom pod ultraljubiastom lampom). Neke vrste ne svetle, pa moraju da se rasejavaju u laboratoriji da bi se dobila dijagnoza. Na nesreu (staratelja), ak do 40% maaka moe da ima ovu gljivicu, ne pokazujui ikakve simptome. Velika je neugodnost iskoreniti spore iz domainstva. Tretman make sprovodi se obino tabletom (ponekad prskanjem tenou, ili kupanjem). Tretman ljudi je obino kremama protiv gljivica. Ljudska verzija se verovatno od strane staratelja esto pogreno zamenjuje za ekcem, pa ostaje netretirana. BAKTERIJSKE INFEKCIJE Bakterije su obino sekundarni infektivni uzronici koji prate virusne ili mikobakterijske infekcije. Bakterije mogu da se nau u dijareji, koja je efikasno sredstvo za prenoenje zaraze (vrste stolice zakopane u pesku su manje zarazne). Uobiajene zoonotike bakterije ukljuuju vrste kampilobakter, streptokoke i stafilokoke; uglavnom reaguju na antibiotike. Meutim, neki odgajivai maaka sada rutinski daju svojim makama antibiotike, u pokuaju da umanje bolesti u uzgajivanici. Ovo vodi u stvaranje vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike. Sa problemima otpornih bakterija ve su se sreli u industrijskoj proizvodnji stoke i ivine, izazvanim prevelikim brojem ivotinja na premalom prostoru i davanjem preventivnih antibiotika. Maji konjunktivitis moe da bude izazvan mnogim stanjima, ukljuujui bakterijske ili virusne infekcije; konjunktivitis izazvan stranim telom moe da vodi u sekundarnu bakterijsku infekciju. Poto neke od ovih klica takoe mogu da zaraze i ljude, mudro je razmotriti osnovnu higijensku predostronost kada ste u dodiru sa makom koja ima konjunktivitis. Veina sluajeva se lako tretira, kako kod maaka tako i kod ljudi, kapima ili mastima za oi koje esto sadre isti aktivni sastojak! Uporne streptokokne infekcije kod maaka mogu kod staratelja da izazovu tonzilitis i faringitis. Pasterela (Pasteurella) je verovatno najuobiajenija bakterijska zoonoza, koju u ustima nosi i do 75% maaka. Rane od ujeda make uvek treba paljivo oistiti antiseptikom ili antibiotikim sredstvom, pa namazati antibiotikom mau. Ma koji znak upale rane, trajnije oticanje ili temperaturu, treba prijaviti lekaru, jer mogu da budu potrebni oralni antibiotici. Veina zdravih odraslih osoba podnee ujed bez tretmana; ali Vi ne elite da rizikujete zdravlje. Salmonela (Salmonella) je vie prisutna u fekaliji maaka hranjenih sirovim mesom, ili onih koje love divlje ptice. Infekcija sledi put fekalija-usta (istite kutiju za pesak i poeete usnu ne perui prethodno ruke).

78

Bartoneloza Zove se jo bolest majeg grebanja. Izaziva je bakterija Bartonella henselae (ranije zvana Rochalimaea henselae). Bakteriju prenose maje buve. Izaziva ozlede limfnih vorova i moe da bude vrlo ozbiljna kod osoba sa slabim imunitetom. Kod zdravih mladih ljudi terapija antibioticima obino dovodi do izleenja, bez komplikacija. ienje bakterija kod zaraenih maaka moe da zahteva dugotrajnu primenu antibiotika, a maka moe beskrajno da bude stalno ili povremeno zaraena. Prouavanja u Sjedinjenim dravama pokazala su da 20-40% maaka nose ovu bolest. Ovaj procenat e biti drugaiji u drugim zemljama, zahvaljujui tome kakvi su obiaji u dranju maaka. Bolest je prvi put opisana 1950. godine i pobudila je znaajnu panju u sledeih dvadeset godina, sa stotinama prijavljenih sluajeva u medicinskoj literaturi. Rani pokuaji da se utvrdi uzronik bolesti su bili neuspeni i dijagnoza je pravljena na klinikim kriterijumima, kao to je limfadenopatija i istorija kontakta sa ivotinjom, pozitivni rezultat testa koe, negativni laboratorijski nalazi za druge uzroke limfadenopatije i/ili karakteristina histopatologija biopsije limfnih lezda. Kod zdravih ljudi, bolest se obino svodi na samoogranienu infekciju i obino se dijagnoza postavi prekasno da bi se preduzela ma kakva akcija (t.j. telo ve dri stvar pod kontrolom u vreme kada doktor uzme uzorke). Postoji bar osam vrsta bakterije Bartonella od kojih se za etiri (B. bacilliformis; B. elizabetbae; B. henselae i B. quintana) zna da izazivaju bolest kod ljudi. B. henselae se smatra uzronikom bolesti majeg grebanja, mada francuske studije ukazuju i na B. quintana. Bartonella je uspean parazit velikog broja sisara utoliko to obino ne izaziva efekat bolesti kod domaina. Bolest se vidi samo kada dospeju u pogrenog domaina (t.j. u oveka). Teko da su make jedini izvor zaraze. Drugi mali sisari nose Bartonella bakteriju, ali ljudi ee imaju kontakt sa makama nego sa drugim nosiocima tako da krivica uglavnom pada na make. U 10% sluajeva bolesti, nije bilo kontakta sa makom. Heliobacter pylori Heliobacter pylori nalazi se takoe i kod maaka. Ovaj organizam izaziva eludane ireve kod ljudi i spona maka-ovek izazvala je paniku meu starateljima maaka sredinom 1990. Nalazi se u elucu. Nagovetava se da moe da se prenese na ljude ako maka eta po povrini za pripremanje hrane, a ne izvri se dezinfekcija pre nego to se hrana priprema. Preporuuje se jednostavna higijena, ukljuujui zadravanje maaka dalje od stolova i sl., mada nije poznato koji procenat maaka nosi ovu bakteriju. Campylobacter Campylobacter jejuni je normalna crevna flora kod mnogih maaka, koja buja kada su prisutni crevni paraziti, posebno kod maia. Glavni izvor zaraze i za ljude i za make je preko nedokuvanog ivinskog mesa. Mada retko ozbiljna kod ljudi, za decu predstavlja veu opasnost, kao i za starije i osobe sa smanjenim imunitetom. Simptomi su: dijareja (uvek); temperatura, drhtavica, a moe da se javi i povraanje. Preventiva se sprovodi noenjem rukavica kada se radi sa majim fekalijama, i spreavanjem dodirivanja oblasti lica telima sumnjivih maia. Tretman je retko potreban, ali ako primetite simptome, obratite se lekaru. PROTOZOE Maje vrste kokcidije i ardije ne ine se zaraznim za ljude. ardija izaziva dijareju kod maaka i treba biti normalno predostroan kada se obavlja ienje; make i ljudi se normalno zaraavaju sa istog izvora (zagaene vode), a ne jedni od drugih. Panja medija je ponekad usmerena na toksoplazmu, vrstu protozoe koja moe da izazove ozbiljne nedostatke kod jo neroenih beba. Toksoplazmozu, bolest maaka i drugih vrsta sisara, izaziva protozoa Toxoplasma gondii. Protozoe su jednoelijske ivotinje i, mada je infekcija toksoplazmom prilino esta,

79

stvarna bolest koju ovaj parazit izaziva je relativno retka. Toksoplazmoza je detaljno opisana u poglavlju Crevni paraziti. MIKOBAKTERIJE Tuberculosis Mikobakterija tuberculosis i njoj srodne mikobakterije koje izazivaju tuberkulozu mogu da zaraze make i da se prenesu na ljude. To je posebno opasno za ljude sa slabim imunim sistemom, n.pr. sa sidom (virus HIV). Poto kod maaka nema potpuno efikasnog tretmana, preporuuje se eutanazija, da bi se smanjio rizik za ljude. To je, meutim, kod maaka retka bolest. VIRUSI Veina virusa su krajnje specifini za vrstu. Maji virus gubitka imuniteta, maji infektivni peritonitis i virus maje leukemije ne mogu da izazovu bolest kod ljudi. Maka ne moe da dobije oveju kijavicu, mada postoje indicije da psea infekcija koronavirusom moe kod maaka da podstakne infektivni peritonitis, a oveji grip moe da zarazi make. Kao i besnilo, postoji nekoliko majih virusnih infekcija koje mogu da izazovu bolest kod ljudi. Rotavirusi izazivaju dijareju kod brojnih vrsta; infekcija je obino prolazna i izleiva lekovima protiv dijareje. Rotavirusi mogu da prelaze sa vrste na vrstu i mada se pogoene make ne smatraju zaraznim za ljude, trebalo bi nositi gumene rukavice, dezinfikovane zbog predostronosti, kada se iste povrine zagaene dijarejom. Besnilo Besnilo je virusna infekcija koja se iri putem pljuvake, t.j. preko ugriza ili preko pljuvake koja dospe na otvorenu ranu. Napada centralni nervni sistem izazivajui mnoge simptome (ukljuujui promene u ponaanju) i skoro uvek je kobno. Dokumentovani sluajevi oporavka kod ljudi su krajnje retki. Nosioci postoje, ali su neuobiajeni. Postoje vakcine za make i za ljude, ali takoe se zahteva i tretman posle izlaganja zarazi. Divljim ivotinjama mogu da se daju oralne vakcine, da bi se ograniilo irenje meu sisarima. Zaraena ivotinja koja je ujela oveka mora da se ubije i donese na nekropsiju, da bi se utvrdilo da li je bila zaraena besnilom. Zaraene make uglavnom ispoljavaju pasivni oblik bolesti i retko poinju da ujedaju u besu (klasina slika bolesti), stoga prenoenje sa make na oveka nije uobiajeno. Maja leukemija Potencijalna prenosivost ovog virusa rasvetljena je 1994. na univerzitetu Kembrid, u radu koji je u vezi sa virusima izazivaima raka. Kod maaka, virus maje leukemije izaziva leukemiju, limfomu (rak), anemiju i slabljenje imuniteta. Veina maaka umire zbog slabljenja imuniteta. Prema veterinarskim podacima iz 1989. godine, u Velikoj Britaniji je oko 18% bolesnih i 5% zdravih maaka bilo pozitivno na ovaj virus. Postavljeno je pitanje da li je limfoblastina leukemija kod dece bila izazvana ovim virusom. injenice su sledee: prvo, virus se meu makama prenosi bliskim kontaktom. Drugo, virus u laboratorijskim uslovima moe da zarazi i da se razmnoava na elijama drugih vrsta - u laboratoriji, virus je bio sposoban da se razmnoava u ovejim elijama kotane sri. Tree, prijavljeni su mnogi sluajevi raka ili leukemije kod ljudi i istovremeno kod njihovih ljubimaca. Virus se u velikim koliinama nalazi u pljuvaci, krvi i urinu zaraenih maaka. Zarazan je meu makama koje ive u bliskom kontaktu, a prenosi se lizanjem, grebanjem i ujedima. Make takoe mogu da liu, ogrebu ili ugrizu oveka, izlaui ga tako virusu. Moe li virus da se razmnoava u ovejem tkivu van laboratorije?

80

Postoje tri vrste, ili podgrupe, virusa maje leukemije: A, B i C. 1993. je demonstrirano da podgrupe B i C mogu da rastu u elijama oveje kotane sri. Meu makama, virus se iri preko podvrste A. Podvrste B i C se javljaju mutacijom ili rekombinacijom podvrste A, ali nisu lako prenosive meu makama. Mada su ova dva tipa (B i C) u petrijevim posudama naterana da preu barijeru meu vrstama, oni su relativno nezarazni i nema dokaza da do zaraze moe da doe u prirodi. Sluajevi jednovremenog oboljevanja od limfoma ljudi i njihovih ljubimaca smatraju se koincidencijom. Imunoloki (seroloki) testovi nisu pruili dokaze o prenosivosti virusa sa make na oveka, niti su pacijenti sa razliitim malignim tumorima imali antitela za ovaj virus. Sva ova ispitivanja imala su mali broj uzoraka, ali kada se posmatraju zajedno, nema dokaza da virus maje leukemije moe da zarazi ljude. Maji virus gubitka imuniteta (maja sida) Ovaj virus se od humanog virusa razlikuje viroloki, patoloki i epidemioloki. Mada nema dokaza da ovaj virus moe da zarazi ljude, preporuuje se da osobe sa potisnutim imunitetom smanje kontakt sa zaraenim makama. Rizik se, ipak, smatra krajnje malim i za veinu pacijenata koristi od druenja sa makom daleko prevazilaze ma koji rizik. Hlamidija i psitakoza Kod maaka hlamidija izaziva konjunktivitis i, ree, simptome respiratornih (disajnih) poremeaja. Kod ljudi moe da izazove zapaljenje plua; meutim, infekcija kod ljudi (psitakoza) je uglavnom od papagaja i ostalih ptica u kavezima. Boginje Maje kravlje boginje (Vaccinia) su neobian virus, koji kod maaka izaziva ozlede koe. Ne postoji vakcina i tretman se sastoji od primene antibiotika zbog sekundarnih bakterijskih infekcija. Make su izvor gotovo polovine svih zaraza kravljim boginjama kod ljudi; u Velikoj Britaniji godinje ima dva do tri prijavljena sluaja kravljih boginja. Prenoenje sa make na oveka moe da se sprei osnovnim higijenskim merama. Kod ljudi se infekcija obino ogranii na pojedinanu ozledu na ruci ili licu (posle diranja zaraenom rukom). SPOLJANJI PARAZITI Izvesni paraziti mogu da se prenesu sa make na oveka. Najuobiajenije su buve. Neki ljudi su osetljiviji na ujede buva od drugih. Krpelji, za razliku od buva, ne naputaju maku za koju su zakaeni. CREVNI PARAZITI Larve nekih crevnih parazita mogu da prodru u organizam oveka. Larve gliste Toxocara cati mogu da prodru u organe, a larve gliste Ancylostoma prodiru pod kou, gde izazivaju upale. SLOBODNJAK ILI KUNA MAKA? Ne moemo da poreknemo da mnoge make uivaju napolju (dok neke mrze spoljni svet, a druge za njega ne pokazuju zanimanje). Make, koje kretnja uzbuuje, vole da sede i

81

posmatraju ptice koje preleu, gledaju bube kako se kreu, travu i drvee koji se lelujaju na vetru, da se sunaju, a ko jo moe da zaboravi mnotvo mirisa koji postoje napolju? Niko nee da porekne da mnoge make procvetaju napolju, jer spoljni svet je mesto gde je akcija. Sa druge strane, ne moe da se porekne da ima ne malo opasnosti koje vrebaju slobodnjaka. A suoeni sa ovim opasnostima, moramo da se zapitamo da li je makama zaista potrebno da budu napolju i da li ono to dobijaju od spoljnog sveta ima veu teinu od opasnosti? Mada o makama esto mislimo kao o minijaturnim divljim ivotinjama, roacima lavova i tigrova koji mogu da se brane u spoljnom svetu, treba da shvatimo da smo pripitomili obine domae make. Njihovo pripitomljavanje nije trajalo onoliko dugo kao pripitomljavanje pasa, zato u naim kunim makama jo uvek moemo da vidimo ostatke velikih maaka, ali kroz godine pripitomljavanja odgajili smo make koje su izgubile mnoge divlje osobine, kako bi postale bolji ljubimci. Ovim su nae mace ljubimice izgubile mnoge prirodne instinkte potrebne za preivljavanje u spoljnom svetu. Pogledajte na primer lovaki instinkt. Ljudi esto misle da je njihovim kunim makama, kao i divljim, potrebno da lutaju ili love. Divljim makama, pravim grabljivcima, potrebno je lutanje da bi lovile i ubijale, ali one ubijaju jedino ono to e da pojedu. Pripitomljene make lutaju iz zabave i zbog igre, a kada love onda veoma retko, ako uopte to ine, pojedu svoj plen. To je znak da su, mada uivaju u lutanju i lovu, izgubile instinkt ili potrebu za tim. Kune make su takoe izgubile mnogo od svog prirodnog imuniteta prema izvesnim bolestima kojih ima u spoljnom svetu. Dovoljno je zanimljivo da mnoge velike make u Africi imaju pozitivne testove na FIV (maja sida), ali retko, ako je to uopte i mogue, vidite veliku maku koja pati od posledica virusa ili bolesti. Zato? Zato to su se njihova tela prilagodila ivotu sa virusima, tokom stotina i hiljada godina ivljenja sa njim u divljini. Pa zato je FIV tako veliki problem za nae kune make? Zato to su izgubile otpornost prema ovom virusu u procesu pripitomljavanja. Uoite, molim Vas, da se FIV najee via kod slobodnjaka, zato to se prenosi putem krvi (uglavnom preko rana od borbi). Postoji razlog to kune make ive u proseku 12-15 godina, dok slobodne ive proseno samo dve godine. Ove se sreu sa opasnostima da nestanu, budu izloene obesti ljudi i dece, automibilima na ulici, klopkama, otrovnim materijama ili biljkama koje mogu da pojedu ili popiju, drugim makama i drugim ivotinjama sa kojima mogu da se bore. Kod slobodnjaka, sreemo se sa najeom pojavom bolesti kao to su virusni gubitak imuniteta (maja sida), infektivna leukemija i infektivni peritonitis, a ovo su bolesti od kojih nema leka. Iako su neki slobodnjaci sreni da poive do svojih desetak godina, to naalost nije pravilo, pa veina slobodnjaka umre u mladosti, bolnom smru od povreda, bolesti ili trovanja. Pogledajmo, meutim, drugu stranu medalje: zagovornici dranja maaka napolju protestuju kako je surovo drati make unutra gledajui ih kako zure kroz prozor, elei da budu napolju gde ima tako puno zabave. A i da je neprirodno drati ih unutra. Ali medicinske, faktike i statistike injenice pokazuju da, iako dranje make napolju ima jednu moguu prednost (zabavu kroz igru napolju), ima i bezbroj nedostataka, a takoe nema ni dokaza koji bi poduprli tvrdnju da je makama iz bilo kog razloga potrebno da budu napolju. Nalazi takoe pokazuju da veina maaka toliko uiva da bude napolju zato to je unutra prilino dosadno (a mnogi staratelji ne provode dovoljno kvalitetno vreme sa svojim ljubimcem), a ne zbog prirodne potrebe. Stoga se potrudite da Vaa kua maki bude podjednako zanimljiva kao to bi joj bilo napolju. Igrajte se sa njom bar 2 asa dnevno i neka uvek bude pri ruci puno igraaka, kula za penjanje i grebalica, tako da maka moe da se zabavlja i kada se ne igrate sa njom. Postoji razlog zbog koga se veina strunjaka za make, veterinara i ljubitelja maaka slau da je dranje make u kui ukupno bolje za zdravlje i sigurnost ivotinje. Prvi neprirodni korak bio je pripitomljavanje make, a sada kada smo ih pripitomili, treba da snosimo odgovornost za njih, kao to inimo sa psima. Ali ta sa makom koja izgleda zaista uiva u izlascima, ili starateljem koji kae da je njegova maka drugaija i da joj je potrebno da bude

82

napolju? Postavimo ovo pitanje: Da li dranje make unutra znai da ona nikada ne moe da uiva u spoljnom svetu? Svakako ne! Jedan kompromis je da se napravi ograeni prostor unutar dvorita, tako da to postane bezbedna, ograena luka. Upamtite da je glavni problem sa putanjem make da tumara uokolo taj to e da se susree sa opasnostima od drugih ivotinja, bolesti, povrede, ljudi i automobila. Stoga, ako je dvorite ograeno tako da maka ne moe da ga napusti, a ni druge ivotinje ne mogu da uu, Vi imate savreni kompromis. Vaa maka sada moe da uiva u arima spoljnog sveta, a pri tom je bezbedna i zdrava. (Po vrhu ograde treba postaviti pletenu icu nagnutu prema unutranjosti pod uglom od 45 stepeni, na isti nain je treba postaviti oko drvea koje je blizu ograde, da maka ne bi mogla da ode koristei drvo za preskakanje.) Takoe, ako imate balkon, moete da postavite neke biljke (vodite rauna da nisu otrovne), macinu travu, igrake i kulu za penjanje, stvarajui tako mini dvorite za Vaeg ljubimca. Ovo e da joj omogui da na bezbedan nain onjui mirise, proiri vidike i da se suna. Na kraju, ako ivite u stanu, pa nemate dvorite a ni balkon, moete maku da izvodite u etnje parkom. Moete da je nauite da eta sa amovima. A ako zna svoje ime i uvek je spremna da doe kad je pozovete, moete da je etate i bez amova. Vodite rauna da ne naleti na druge ivotinje, posebno pse! Da podvuemo: postoje faktiki i statistiki dokazi da ima previe opasnosti koje potiu od doputanja maki da luta uokolo kad poeli, bez pratnje i kontrole, da bi bilo vredno biti slobodnjak. Ba kao to ne biste pustili dete da besni po gradu sa ljudima koje sluajno sretne, ali putate ga na okupljanje u kui bliskog prijatelja, tako isto moete da pustite maku u etnju ako e to da bude po bezbednom prostoru kao to je dobro ograeno dvorite, balkon, ili da je Vi sami izvedete u etnju po parku. Kao staratelj, morate da shvatite da su make pripitomljene i da Vi snosite odgovornost za njihovu bezbednost, dugovenost i zdravlje, isto kao i za njihovu sreu. Iako bismo u savrenom svetu mogli da pustimo nae make da uivaju u slobodnom tumaranju i injenju to im je drago, moramo da budemo realistini i da shvatimo opasnosti od takvog postupanja, tako da pronaemo kompromis koji ih ini srenim i bezbednim. KAKO ODREDITI POL MAETA Jedno od osnovnih pitanja koje ljudi postavljaju kada nabave mae (osim ako ga nisu nabavili u prodavnici ljubimaca gde im je to reeno), jeste da li je u pitanju deak ili curica! Pa, kako da odredite pol maeta? Najlaki nain je da pokuate da uoite testise. Ako ih vidite, jasno je da je to momak! Meutim, ako je mae vrlo mlado, moda se oni jo ne vide. Stoga je najbolji nain za utvrivanje pola da se izmeri rastojanje izmeu dva otvora (anus/vagina ili anus/penis). Vagina kod enke e biti vie vertikalni prorez nego to je to otvor za penis kod mujaka i bie dosta blii anusu. Penisov otvor e biti okrugliji i bie dalje od anusa. Stoga mujakovi delovi izgledaju kao : (dvotaka) i prilino su udaljeni, dok enkini izgledaju kao ; (taka-zarez). KAKO ODREDITI STAROST MAETA Starost maia moete vrlo priblino da odredite na nekoliko naina. Ako jo uvek imaju svoju pupanu vrpcu, verovatno su stari izmeu 1 i 3 dana. Ako su im oi jo uvek zatvorene, stari su verovatno manje od 10 dana. Sa 10 dana oi bi trebalo da su otvorene. Otvorite

83

im usta i pogledajte zube. Vidite li vrkove koji se pomaljaju? Oko 2 sedmice. Pokuavaju li da stoje? Verovatno 2 do 3 sedmice. Poinju li da se igraju? Starost im procenite na 4 sedmice. POREENJE STAROSTI MAKE I OVEKA
Make, naalost, ive krae od nas. Videli ste, verovatno, da se u nekim tekstovima u ovoj knjiici pominje da proseni ivot kunih maaka traje 16-17 godina. Najdue je poivela jedna arena gospoa maca, mislim da je to bilo u Velikoj Britaniji, i to pune 34 godine!

Imajui ovo u vidu, sigurno ste se bar nekada zapitali koliko bi to godina imala Vaa maca prevedeno u oveje godine. uli ste od mnogih da jedna maja godina vredi 7 ovejih. Poto stvar nije tako jednostavna, evo tabele koja Vam pomae da odredite ljudske godine Vae mace (isto vai i za pse). Podatke je obezbedio kalifornijski univerzitet Dejvis, a zasnovani su na iniocima koji su povezani sa starou, kao to su rast zuba i kostiju i polna zrelost.
Starost make ili psa 3 meseca 6 meseci 1 godina 2 godine Za svaku sledeu godinu ... 18 godina 20 godina 21 godina Odgovarajua starost oveka 5 godina 10 godina 15 godina 24 godine ... dodati 4 godine 88 91 godina 91 96 godina 96 106 godina

MALE ZANIMLJIVOSTI ulo mirisa make je 14 puta jae od naeg. U svojim telima make imaju 244 kosti, oko 40 vie nego ovek. U svakom uhu maka ima 32 miia. Makama se znoje samo jastuii na apama. Make nisu lovci po prirodi. Tome ih ue njihove majke. enke mogu da dostignu zrelost za samo 5 meseci, mujaci za 9 do 12. Make razlikuju boje, ali znatno slabije od oveka. Brkovi maki slue da proceni da li je prolaz dovoljno irok za nju. Najvei broj novoroenih maia u jednom nakotu iznosio je 19. Maka i ovek u mozgu imaju identine oblasti odgovorne za emocije. Nauno je dokazano da milovanje make sniava krvni pritisak. Ako je maka uplaena, smiriete je stavljajui joj ruku preko oiju i uiju.

84

85

BUVE I KRPELJI
BUVE IVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOENJE BOLESTI

Buve su insekti koji pripadaju redu Siphonaptera, to znai da su beskrilni. U svetu postoji preko 2000 vrsta buva. Vole odvojeni ivot i ne ukrtaju se. Buve imaju veliki uticaj na ivotinje (i ljude) zbog bolesti koje prenose. Neke od najvanijih vrsta su: Xenopsylla cheopis je poznata kao pacovska buva i prenosilac je bubonske kuge. Poznata kao crna smrt, bubonska kuga je u srednjem veku usmrtila 200 miliona ljudi. Ime pacovska buva znai da je pacov najomiljenija hrana, ali moe to da bude i Va pas, ili Vi. Ni make nisu bezbednije. Echidnophaga gallinacea je poznata i kao tropska kokoja buva. Gozbe najradije prireuje na pticama, ali takoe zna da obeduje i na ivotinjama. Pulex irritans je oveja buva. Malo je udno, ali voli i svinje. Meutim, ako joj nisu dostupni ni ljudi ni svinje, gozbu e da napravi na psima i makama. Ctenocephalides felis je buva domaih maaka, ali ustvari vie voli pse. Ovo je najea buva kod pasa i maaka. Ctenocephalides canis je psea buva. Uprkos imenu, takoe se hrani na ljudima, makama i drugim ivotinjama. Sve ove buve imaju omiljene domaine, ali takoe e da se hrane i na psima i makama. Sa tako ogromnim nizom buva koje mogu da napadaju pse i make, lako je razumeti zato je teko kontrolisati njihov broj. Anatomija i ivotni ciklus buve Buve su insekti, dugi 2-8mm, ije je telo podeljeno u tri dela: glava, grudi i stomak. Na grudni deo su privrena tri para nogu. Nemaju krila. Najuoljivija je njihova smea do mahagoni boja i bono spljoteno telo. Neto su manje od zrna susama. Vratimo se nogama; zadnji par je znatno uvean to im daje fantastine skakake sposobnosti. Buve imaju oi i antene koje registruju toplotu, vibracije, ugljen dioksid, senke i promene u strujanju vazduha, to sve nagovetava da je u blizini mogui obrok. enke i mujaci hrane se krvlju ivotinja. Mogu nekoliko meseci da ive bez hrane. U razvitku buve postoje etiri faze: jaja, larve, pupe i odrasle. Mujak i enka se spare i posle dva dana enka pone da polae jaja. Jaja esto polae na ivotinji, ali poto nisu lepljiva, padaju u okolni prostor. Pored jaja, enka ostavlja velike koliine izmeta (buvlje smee). Kada se navlai, on se rastapa u crvenu boju; to je stoga to je prvenstveno svarena krv.

86

Buva snese 30-50 jaja dnevno, uglavnom u grupama od 3 do 15. Buva u toku ivota (nekoliko meseci do dve godine, zavisno od vrste) moe da proizvede 400-1000 jaja. Poto vrlo brzo dostiu polnu zrelost, 25 odraslih enki buve mogu da proizvedu etvrt miliona buva za samo trideset dana! Dva dana (ili vie, zavisi od temperature) poto je jaje poloeno ono se izlee i larva, koja izgleda kao mali crv, poinje da se hrani izmetom koji je ostavila majka. Larva prolazi kroz nekoliko faza razvitka za oko nedelju dana. U to vreme larve poinju da proizvode auru i nazivaju se pupa. aura je lepljiva i esto biva prekrivena finom prljavtinom ili peskom i moe da se nae duboko u tepihu ili u pukotinama. Za nedelju dana pupa se razvija u odraslu jedinku i naputa auru kada oseti vibracije, ugljen dioksid ili toplotu, to im govori da je ivotinja domain u blizini. Za ceo ivotni ciklus treba 15 dana, ali pupa moe da ostane uspavana pod negostoljubivim uslovima (n. pr. hladnoa) i da produi ciklus na preko jedne godine. Ovo je vano upamtiti kada se planira kontrola buva. Simptomi koje izaziva buva i dijagnoza zaraze buvama Sami ujedi buve mogu da se ne primete na nekim ivotinjama, kod drugih mogu da izazovu laki nadraaj, ili da proizvedu jak svrab, crvenilo, gubitak dlake pa ak i gnojenje kod tree grupe. Ove velike ozlede izaziva preosetljivost prema buvljoj pljuvaci i naziva se dermatitis izazvan alergijom na buve (FAD, engleska skraenica, prihvaena i od veine naih veterinara). Veliki broj buva moe da izazove malokrvnost, naroito kod maia. Poznato je da su neke ivotinje umrle zbog velike anemije. Dijagnoza zaraze buvama moe da se postavi ako se na ivotinji pronau odrasle buve, ili buvlje smee (opisano ranije). Bolesti koje prenose buve Buve mogu da prenesu sledee bolesti: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Pantljiaru Dipylidium caninum (psea pantljiara) Hemobartonelozu (Haemobartonellosis), koja napada crvena krvna zrnca Parazita (nematodu) Dipetalonema reconditum Kugu, koju izaziva bacil Yersinia pestis Tifus, koji izaziva Rickettsia typhi Tularemiju, koju izaziva Francisella tularensis Dermatitis od alergije na buve Prouavanja su pokazala da u pljuvaci buve postoji preko 15 alergena. Svaki od njih je sposoban da kod osetljive make izazove alergijski odgovor. Uprkos napretku u kontrolisanju buva, alergije na buve jo uvek predstavljaju est problem. Poto jednom razviju alergiju, make (i psi) retko postaju ponovo neosetljivi. Make koje nisu osetljive na buve retko dobijaju oteenja usled alergije, ali esto se ujedu tamo gde ih je buva ugrizla. Rasa ili pol nisu od znaaja za postojanje osetljivosti. Simptomi: Alergija na ujed buva je sezonska, pogorava se leti, kada su buve na vrhuncu. Make sa alergijskim dermatitisom mogu da imaju irok spektar simptoma, ukljuujui soivasti dermatitis koga karakteriu sitne crvene kraste, simetrini gubitak dlake (alopecija), eozinofilske naslage i linearne granulome.

87

Dijagnoza: Dijagnoza moe da se postavi na osnovu vidljivih znakova kombinovanih sa prisustvom buva, ili putem intradermalnog testa. Ovo je vrlo efikasna alatka za dijagnostiku za ovu alergiju, mada mogu da se jave neki lani negativni rezultati. Neke make sa alergijskim dermatitisom nemaju pozitivan intradermalni test. Tretman: Tretman pre svega ukljuuje preduzimanje mera da buve ne dou u dodir sa makom. Preduzima se i smanjenje osetljivosti, za ovo je potreban veterinar - dermatolog. Ne ini se da je ova mera naroito efikasna, jer za ovo nema dovoljno dobrih proizvoda. Suzbijanje buva i prevencija Kada je re o buvama, klju uspeha je prevencija. Pitajte bilo koga ko je imao problem sa buvama - on je sada zduni zagovornik prevencije (i ja sam meu njima). Kontrolisanje i eliminisanje ve postojeeg problema sa buvama iziskuje mnogo vremena i napora, a moe i da postane vrlo skupo ako se previdi ma koji od potrebnih koraka. Pokuaj da se kontrolie broj buva na naim mazama je proces u vie koraka. Odrasle buve provode veinu vremena na ivotinji, ali buvlja jaja, larve i pupe nalaze se u mnotvu u okruenju, kao to su tepisi, ilimi, posteljina a i trava. Ne postoji uspean program za kontrolu buva koji ne obuhvata i okruenje. Da bismo imali uspean program za kontrolu buva, moramo da: - odstranimo buve iz unutranjeg okruenja, - odstranimo buve iz spoljanjeg okruenja, - uklonimo buve sa ljubimaca, - zadrimo buve daleko od nas. Kontrola buva je oteana injenicom da postoje mnoge divlje ivotinje koje slue kao rezervoari buva. Maje buve mogu da zaraze preko 50 ivotinjskih vrsta irom sveta. Lisice, akali, neki glodari, tvorovi i lasice su vrste na kojima buve nalaze utoite. Kontrola buva je dodatno oteana i injenicom da su neke buve razvile otpornost prema nekim proizvodima za njihovu kontrolu, naroito organofosfatima. Moete da pomislite kako ste uklonili sve buve, kada se one iznenada ponovo pojave. To ne mora da bude zato to ste bilo ta uradili pogreno. To moe da bude zato to se izlegao izvestan broj pupa koje su bile uspavane. Upamtite, pupe buva mogu da budu uspavane mesecima, zatiene aurom, otporne na veinu insekticida. Bie Vam potrebno da tretirate okruenje i ivotinju sve dotle dok se te pupe ne izlegu. Sastojci u proizvodima za kontrolu buva mogu da budu razliiti i da sadre otrove za odrasle jedinke, hemikalije koje ubijaju nezrele oblike, regulatore rasta insekata / potiskivae razvoja, ili kombinacije pomenutih. Izbor proizvoda treba da zavisi od stepena zaraenosti buvama; rasom, zdravstvenim stanjem i starou ljubimca; okruenjem; prisustvom drugih ljubimaca; posebnim porodinim potrebama (mladi, astmatiari ...). Kontrola buva u unutranjem okruenju Kontrola buva unutar stana obuhvata mehaniko uklanjanje svih faza u razvitku buve, ubijanje svih zaostalih odraslih jedinki i spreavanje nezrelih oblika da se razviju. 1) Da mehaniki uklonite sve faze buve, usisajte stan temeljno, vreicu iz usisivaa stavite u plastinu vreicu i bacite je (jo bolje, spalite je). Usisavanje mora da bude sistematino svakodnevno prometne oblasti, nedeljno ostale. Procenjuje se da usisavanje moe da ukloni svih

88

50% buvljih jaja. NEMOJTE da u usisiva dospeju kuglice protiv moljaca ili ogrlice protiv buva, poto mogu da se jave otrovna isparenja. 2) Upotrebite otrov za odrasle jedinke da ubijete preostale odrasle buve. On moe da bude u obliku praka za tepih, dima ili spreja. Ponekad moraju da se upotrebe kombinacije ovih proizvoda. Dimna sredstva su posebno dobra za velike otvorene prostore. Sprejevi mogu da dostignu mesta koja dimna sredstva ne mogu. Paljivo odaberite proizvod koji koristite, uzimajui u obzir prisustvo dece, riba, ptica, osoba sa astmom i t.d. Veterinar moe da Vam pomogne u izboru prikladnog proizvoda (meni je veterinarka hladno prodala permetrinski praak protiv buva, a videete kasnije da je permetrin (piretroid) ZABRANJEN za make). 3) Da spreite razvoj nezrelih oblika bie potrebno da koristite sprejeve i dimna sredstva, koji sadre regulator rasta insekata. Mnogi sprejevi i dimna sredstva sadre i otrove za odrasle i regulatore rasta. 4) Ne zaboravite da nedeljno operete posteljinu Vae maze i da prostor obradite regulatorom rasta insekata, a po mogunosti i otrovom za odrasle. 5) Ne zaboravite, takoe, da oistite i obradite Va automobil, nosiljku za maku, garau i podrum i svako drugo mesto gde Vaa maza provodi vreme.
Sprovedeno je istraivanje koje je pokazalo da tromesena primena preparata Frontline na ljubimcima u domainstvu, bez ikakvog dodatnog tretmana, uspeno dovodi do unitavanja buva i u unutranjem okruenju. Kako? Dovoljno je da buve, koje su se u meuvremenu izlegle iz jaja ili pupa skoe na ljubimca i odmah budu zatrovane i unitene! Kada sam itao brouru o tome, u vreme kada se Frontline pojavio kod nas, mislio sam da je u pitanju preterana reklama. Kasnije sam se lino uverio da je to tano i stoga Vam ovaj preparat preporuujem od sveg srca.

Kontrola buva u spoljanjem okruenju Kontrola buva u spoljanjem okruenju obuhvata obradu dvorita i prostora oko boravita ljubimaca. Buve vole vlane prostore, tople i senovite i gde ima organskog materijala. Bie posebno tamo gde ljubimci provode veinu svog vremena. Usredsredite se na takva mesta. Sakupite sve organske materije kao to je lie, slama, trava, reznice i t.d. da biste rasturili buvlja boravita i omoguili da sredstva protiv buva i krpelja nesmetano prodiru. Prilikom odabiranja sredstva treba, kao i uvek, voditi rauna da ne sadri hemikalije koje su opasne za make. Zato moe da Vam bude od koristi kratki prikaz hemikalija najee korienih za suzbijanje buva i krpelja. Pogledajte ta sadri sredstvo koje elite da koristite, pa u prikazu proverite da li je ono bezopasno za make. Ako sredstvo sadri hemikalije za koje ne znate da li su bezopasne, NE KORISTITE GA. Kontrola buva na Vaem ljubimcu Postoji vie naina da na Vaem ljubimcu primenite proizvod za kontrolu buva i krpelja, ukljuujui one koji se koriste jednom meseno, sprejeve, prakove, ampone, ogrlice, ili oralne, odnosno injekcione proizvode. Normalno je videti ive buve na ljubimcu odmah posle primene sredstva. Kod svakog proizvoda koji se primenjuje direktno na ljubimca, neophodno je da buve proetaju kroz krzno da bi dole u dodir sa insekticidom. Tada e da skoe sa ljubimca i da uginu u travi, ili na podu. Pojavljivanje buva moe da se nastavi ak i mesecima posle primene sredstva, zavisno od buvlje populacije. Sredstva za primenu jednom meseno: Ovi insekticidi se nanose na malu povrinu na vratu ivotinje i verovatno su najjednostavniji proizvodi za primenu, a uopte najdue traju. Neki ubijaju buve i krpelje, dok drugi samo buve. Neki pored insekticida sadre i regulatore rasta, zato proverite etiketu. Primeri: BioSpot, Advantage, FrontlineTopSpot.

89

Sprejevi: Sprejevi za kontrolu buva i krpelja mogu da budu u obliku aerosola ili boica sa pumpicom. Veina maaka vie voli boice sa pumpicom, jer itanje aerosola moe previe da zvui kao itanje druge make. Ako morate da koristite aerosol, bie korisno ako prvo poprskate krpu, a onda maku natrljate tom krpom. Kada koristite sprej, nije potrebno da ljubimca natopite njime, ve samo da poprskate sve delove tela. Oko oiju i uiju nanosite sprej primenom loptice od vate koju najpre poprskate. Koliko esto ete da koristite sprej zavisi od proizvoakog uputstva. Radite na dobro provetrenom mestu. Prakovi: Jednostavni su za upotrebu, ali mogu da naprave nered. Ako Vi ili Va ljubimac imate astmu, prakovi moda nisu najbolji izbor, poto mogu de se udahnu. Koristite ih u dobro provetrenom prostoru. Kupke: Primenjuju se na celu ivotinju. Imaju izvesno produeno dejstvo. Vodite rauna da ne dospeju u ui i oi. Sve u svemu, nisu ba pogodni za make, jer je njihova sklonost prema kupanju nadaleko poznata. amponi: Vai isto to i za kupke. Ogrlice: Mogu da budu efikasne, ali moraju da se pravilno upotrebe. Da bi se dobio pravi stepen udobnosti, treba da moete da provuete dva prsta izmeu ogrlice i vrata Vaeg ljubimca. Posle pravilnog postavljanja, otsecite sav viak. U protivnom, sam ljubimac ili druge ivotinje mogu da pokuaju da vau ovaj kraj. Proitajte uputstvo da vidite trajnost ogrlice, jer mnoge gube efikasnost ako se ukvase i slino. Proveravajte da li se ispod ogrlice javlja nadraenost koe. Da li ogrlica sadri preparat koji je dozvoljen za make? Moda ete morati da odaberete neki drugi proizvod. Oralni i injekcioni proizvodi: Proizvod koji sadri sredstvo za suzbijanje razvitka insekata dostupan je u obliku tableta i kao injekcioni. Tablete sa daju jednom meseno; injekcija se daje svakih 6 meseci. Upamtite, ovi proizvodi ne ubijaju odrasle buve, tako da ako ima buva (a ne samo jaja i larvi), MORATE da upotrebite neto to e da ih ubije. eljevi za buve: Ljudi ih esto previaju kao koristan alat za uklanjanje buva. Potpuno su neotrovni pa su najbolje sredstvo za upotrebu na bolesnim, trudnim ili mladim ljubimcima. Odaberite ealj sa bar 12 zuba po centimetru. Oeljajte ljubimca, a zatim sakupljene buve istresite u vodu sa deterdentom, koji e da ih pobije. Nedostatak ovog metoda je to zahteva puno vremena, a nije efikasan kod maaka koje su preosetljive na ujed buve. PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA Najbolji nain za kontrolisanje buva je prevencija. Hemikalije koje imaju osobinu da odbijaju buve su piretrini i permetrin (permetrin, t.j. piretroidi, NE SMEJU da se upotrebljavaju na makama). Korienje proizvoda koji sadre ove insekticide zadrae buve na odstojanju i spreiti nastajanje problema. Redovna upotreba regulatora rasta insekata smanjie rizik od pojavljivanja i naseljavanja buva. Ako se Va ljubimac igrao sa drugim ivotinjama, ili je bio na mestima gde moe da se pretpostavi da ima buva, posle igre ga odmah treba oistiti od buva koje je moda tom prilikom nakupio. Potpuno eliminisanje buva kod ljubimaca koji se slobodno kreu i redovno borave van kue je teko. Kod ovakvih sluajeva jedino efikasno sredstvo su preparati koji se jednom meseno nanesu na kou na vratu make (najbolji su oni na bazi fipronila, n.pr. Frontline), koji e dovoljno da tite maku, ali nee spreiti donoenje buva u kuu.

90

KRPELJI IVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOENJE BOLESTI Krpelji nisu insekti kao buve, muve ili vake, ve su aranidi, kao pauci. Na svetu postoji priblino 850 vrsta krpelja. Naunici su krpelje na osnovu njihove strukture klasifikovali u dve familije. Familija Argasidae sadri krpelje argaside, koji su mekog oklopa. Njihovom telu nedostaje tvrda ljuska, koja je spoljni zatitni prekriva koga neki krpelji imaju. Argasidi takoe imaju glavu sa donje strane i kada se gledaju odozgo glava ne moe da im se primeti. Druga familija krpelja zove se Ixodidae i ovi krpelji imaju tvrd spoljni pokriva. Anatomija i ivotni ciklus krpelja Svi krpelji imaju tri para nogu u nezreloj fazi ivota i etiri kad odrastu. Oni gamiu, ali ne mogu da lete. Krila ne postoje. Krpelji poseduju ulni aparat zvan Halerov organ. Ova struktura osea miris, toplotu, vlanost - i Vas. Eto kako krpelji pronalaze izvor hrane. Oni se penju na visoku travu i kada osete ivotinju u blizini, uspuzaju se na nju. Ishrana krpelja se sastoji od krvi i samo krvi. Vae krvi, psee krvi, maje krvi, i to vie krvi. Krpelj usadi delove svoje vilice u kou ivotinje (ili vau kou) i sisa krv. Osim za ishranu jaja, krpelju je krv potrebna za napredovanje u svakoj fazi u nizu u njegovom ivotnom ciklusu. Veina krpelja su ono to nazivamo krpelj tri domaina, to jest, za vreme njihovog razvitka koji traje dve godine hrane se na tri razliita domaina. Svi krpelji imaju etiri faze ivotnog ciklusa: jaje, larva, nimfa i odrasli. Pogledajmo ivotni ciklus jelenjeg krpelja, kao primer. Odrasle enke jelenjeg krpelja u prolee polau jaja na zemlju. Svaka enka krpelja poloi priblino 3000 jaja. Kasnije u leto (zavisno od vlage i temperature), jaja se izlegu u larve. Larve, koje su manje od take na kraju ove reenice, pronau ivotinju (prvi domain, obino ptica ili glodar), ive od njegove krvi nekoliko dana, onda se otkae i padnu natrag na zemlju. Kod jelenjeg krpelja ovo se obino dogaa u avgustu. U zemlji dobro uhranjena larva prelazi u drugu fazu, koja se zove nimfa. Nimfe ostaju neaktivne tokom zime i u prolee se aktivnost nastavlja. Nimfa sada nalazi ivotinju (drugog domaina - glodara, kunog ljubimca, oveka) i ponovo se hrani. Jednom dobro nahranjena, nimfa se otkainje i pada nazad na zemlju. Ovde se preobraava u odraslu jedinku. I mujak i enka sada nalaze novu ivotinju (treeg domaina - glodara, jelena, kunog ljubimca ili oveka), hrane se krvlju i pare se. Dobro uhranjeni padaju opet na zemlju. Mujak umire, dok enka preivljava zimu i u prolee polae jaja, upotpunjujui ciklus. Ako odrasli ne mogu da nau ivotinju domaina da se hrane u jesen, preivee u trulom liu do sledeeg prolea, kada e se hraniti, pariti i proizvesti jaja. Druge vrste krpelja mogu da imaju drugaiji sezonski raspored aktivnosti nego jelenji krpelj, koji je uzet samo kao jedan primer. Bolesti koje prenose krpelji Krpelji mogu da prenose sledee bolesti: 1) Babeziozu (piroplazmozu) 2) Citozoonozu 3) Erlihiozu

91

4) 5) 6) 7)

Hemobartonelozu Hepatozoonozu Lajmsku bolest Tularemiju Uklanjanje krpelja

Da biste uklonili privrenog krpelja, upotrebite par pinceta finog vrha (ili specijalni instrument za uklanjanje krpelja). Ovo Vam omoguava uklanjanje krpelja bez gnjeenja njegovog tela. Ovo je vano jer ne elite da smrvite krpelja i naterate tetne bakterije da napuste krpelja i preu u krvotok. Uhvatite krpelja za glavu ili delove vilica ba tamo gde prodiru u kou. Ne hvatajte krpelja za telo. Povucite vrsto i ravnomerno, bez trzanja, direktno napolje. Ne uvrite krpelja dok ga povlaite. Primena metoda kao to je vazelin, vrela ibica ili alkohol NEE da natera krpelja da odstupi. U stvari, ovi nadraaji mogu da nateraju krpelja da izlui jo vie zarazne pljuvake u ranu. Posle uklanjanja krpelja, uronite ga u alkohol, da biste ga ubili. Krpelji se NE UBIJAJU putanjem u toalet. Oistite ugriznu ranu dezinfekcionim sredstvom. Ako elite, moete da upotrebite i mast sa kombinovanim antibioticima. Dobro operite ruke. Ne koristite prste za uklanjanje ili bacanje krpelja. NEMOJTE da gnjeite krpelja prstima. Sadraj krpelja moe da bude uzronik bolesti. Posle uklanjanja krpelja nije neobino da se javi reakcija na koi. Malo spreja sa hidrokortizonom pomoi e da se ublai nadraenost, ali moe da proe sedmica, pa i vie, dok mesto ne zaceli. U nekim sluajevima ujed krpelja moe da postane neprekidni oiljak, ostavljajui elavu povrinu. Ovaj nadraaj koe potie od razorne pljuvake krpelja. On nije posledica otkidanja glave krpelja. Ne brinite zbog glave krpelja koja ostaje u koi; to se retko deava. Oteklina nastaje zbog otrovne pljuvake, ne zbog otrovne glave. SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU BUVA I KRPELJA Verovatno ni jedna oblast veterine nije toliko naglo napredovala kao kontrola buva i krpelja. Buve su postale otporne na mnoge proizvode, a sa eksplozijom broja buva, potrebni su ogromni napori da bi se uspostavila kontrola. Krpelji mogu da prenesu mnoge bolesti, tako da kontrola krpelja takoe dobija sve vie panje. Dananji insekticidi za kune ljubimce su nainili veliki napredak i otkriven je veliki broj raznih smesa. Cilj ovog lanka je da objasni neke uobiajene aktivne sastojke koji se nalaze na etiketama raznih ampona, kapi, sprejeva, pudera i t.d. Piretrini Piretrini su najee korieni insekticidi u dananjim proizvodima za kontrolu buva i krpelja, a koriste se kao insekticidi preko 100 godina. Piretrini su prirodni ekstrakti napravljeni od cvetova biljaka roda hrizantema. Ove biljke rastu u prirodi na Srednjem istoku, Evropi, Japanu i

92

najvanije, u Keniji. Postoji est razliitih piretrina: piretrin I i II, cinevin I i II i jasmolin I i II. U proizvodima za kontrolu buva i krpelja se uopteno nazivaju pyrethrin t.j. piretrin. Nain delovanja: Piretrini deluju na nervni sistem insekata to ima za rezultat ponovljeno i produeno paljenje nerava. To se postie delovanjem na protok natrijuma izvan nervnih elija. Primena: Piretrini se koriste za kontrolu krpelja, buva, vai i komaraca. Uglavnom se nalaze u proizvodima koji se direktno primenjuju na ljubimca. Proizvodi za domainstvo obino sadre ili piretrine, kombinaciju piretrina i permetrina, ili piretrine plus sinergist. Sinergisti su hemikalije koje pospeuju delovanje drugih lekova. Sinergist najee korien sa piretrinima je piperonil butoksid. Bezbednost: Hidroliza i razlaganje svih piretrina stomanom kiselinom je lako, tako da je otrovnost koja sledi usled gutanja od strane ljubimaca vrlo niska. Trovanja, mada retka, ipak se javljaju. Maka (ili pas) zatrovana piretrinima e obino da balavi, drhti, povraa i moda da se ukoi. Znaci trovanja e uglavnom da nestanu posle 24 asa. Ni posle niza godina upotrebe u jednoj velikoj veterinarskoj bolnici (u kojoj rade autori teksta - prim. prev.) nije bilo ni jednog sluaja trovanja piretrinom, tako da se smatra da su piretrini najbezbedniji sastojci koji postoje. Ako treba tretirati mlade, dojilje ili trudne ivotinje, treba se opredeliti za smesu na bazi piretrina. Piretroidi (n. pr. permetrin) Piretroidi su sintetike piretrinske smese. To znai da su proizvedeni u laboratoriji i nisu ekstrakti prirodnog bilja. Tri uobijena sintetika piretrina su aletrin (allethrin), rezmetrin (resmethrin) i permetrin (permethrin). Prva dva se obino koriste za ubijanje leteih insekata, dok se permetrin koristi za kontrolu buva i krpelja. Permetrin sporije deluje od prirodnih piretrina, ali ima due dejstvo. Nain delovanja: Piretroidi, kao i piretrini, utiu na nervni sistem insekata, prouzrokujui ponavljana paljenja nerava. Primena: Koriste se za kontrolu buva, krpelja, vai i komaraca. Kao dodatak unitavanju ovih parazita, takoe deluju odbijajue. Zbog toga to permetrini due traju od piretrina, obino se nalaze u sprejevima i drugim proizvodima namenjenim sporijem, ali dugotrajnijem dejstvu. Permetrini se rastvaraju u uljima, ali ne i u vodi. To se koristi za pospeivanje raznoenja piretroida po telu ivotinje i za produavanje njegove aktivnosti, n. pr. jednomesena kapaljka za pse. Piretroidi NE SMEJU de se koriste na makama, pogotovu maiima. Piretroid koji se esto koristi kod zatite okruenja od buva je fenvalerat. Bezbednost: Piretroidi se tee razgrauju od piretrina, to njihovu otrovnost, mada je mala, ini veom od otrovnosti piretrina. Kao i kod bilo kog pesticida, neke ivotinje mogu da ispolje privremenu osetljivost tamo gde je proizvod primenjen. Pacijent sa trovanjem piretroidom e da balavi, drhti, povraa i moda da se koi. Ako se ovo desi, konsultujte svog veterinara. Kada se primenjuju na spoljnom okruenju, piretroidi su vrlo bezbedni jer ih tlo ne upija. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da e fenvalerat izazvati problem jedino u sluaju prosipanja. Organofosfati ( i organokarbamati) Organofosfati su jo jedna klasa hemikalija koje imaju iroku primenu kao insekticidi, u poljoprivredi ali i kod ljubimaca. Obino korieni organofosfati i organokarbamati obuhvataju dihlorvos, citioat, diazinon, malation, karbaril (sevin), fention i prolat.

93

Nain delovanja: Organofosfati deluju blokiranjem inhibicije nerava, t.j. kada je prisutan organofosfat nerv koji je upaljen e nastaviti da bude upaljen. Primena: Organofosfati se koriste za kontrolu termita i imaju mnoge primene u poljoprivredi, ukljuujui kontrolu parazita kod stoke. Ima ih i u proizvodima za kontrolu mrava. Organofosfati i organokarbamati NE SMEJU da se koriste na makama. Bezbednost: Organofosfati i organokarbamati su klasa insekticida koji e najverovatnije da izazovu toksine reakcije kod ljubimaca. Ako se na ivotinju primene na nivou koji izaziva toksinost (ili ih ona proguta), ivotinja e da doivi nervnu poremeenost. Takva ivotinja e da balavi, drhti, tetura se, moda da se koi. Postoji protivsredstvo za suzbijanje ovih efekata. Imidakloprid Ovo je jo jedan novi insekticid koji je u drugaijoj klasi hemikalija. Proizvod Advantage sadri imidakloprid. Nain delovanja: Kao veina insekticida, imidakloprid utie na rad nervnog sistema. On blokira nervne prijemnike. Unitava buve, ali na krpelje nema uticaj. Primena: Najee se koristi kao insekticid za jednomesenu upotrebu kod maaka i pasa. Mea se sa uljnim nosaem i smeta se u koren dlake, odakle se polako oslobaa. Bezbednost: Spada u bezbedne hemikalije, ali kao i kod ostalih insekticida, neki ljubimci mogu da razviju osetljivost na ovaj proizvod. Arilheterocikli (n. pr. Fipronyl) Fipronyl je najee korieni proizvod u ovoj relativno novoj grupi sintetikih insekticida, kao to je Frontline TopSpot. Nain delovanja: Arilheterocikli blokiraju prolazak hlora kroz elije nervnog sistema insekata i ovo rezultuje paralizom. Primena: Fipronyl se obino koristi kao jednomeseni insekticid na makama i psima, za unitavanje buva i krpelja. Fipronyl se uglavnom mea sa uljnim nosaem a supstanca se sakuplja u korenu dlake, odakle se postupno oslobaa. Bezbednost: Kao i kod ma kog pesticida, neke ivotinje mogu da pokau privremenu osetljivost na mestu primene proizvoda. Neke ivotinje mogu da razviju mnogo snaniju osetljivost i ako je tako, treba konsultovati veterinara.
Frontline se danas smatra jednim od najbezbednijih preparata, zato ga preporuuju i na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Piretrini su, naravno, najbezbedniji, ali teko da ete kod nas uspeti da naete i jedan proizvod zasnovan na piretrinima, osim toga piretrini ne pruaju produenu zatitu kao Frontline (1 mesec). Naalost, Frontline je za nae prilike relativno skup (pakovanje za maku, od 0,5ml, kota oko 5 evra). ta ako imate vei broj maaka? Evo saveta: kupite pakovanje za najveeg psa (4,02ml, sastav proizvoda apsolutno identian sa onim za make) i jedan pravi insulinski (zbog izuzetne preciznosti) pric sa iglom. Probuite iglom foliju na zgodnom mestu, usisajte 0,5ml preparata, skinite iglu i na preporueno mesto (koa na vratu) istisnite preparat. (Naravno, zadrite maku izvesno vreme, jer ako je odmah pustite ona e snanim treenjem glave da otrese neto preparata.) Ponovite postupak za ostale make. Na ovaj nain ste namirili 8 maaka po ceni od oko 8,5 evra, jer ovo ogromno pakovanje kota samo toliko! Ako imate manje od 8 maaka, slobodno rupicu napravljenu iglom zalepite selotejpom, pa preparat sauvajte za idui mesec.

Regulatori rasta i potiskivai razvitka Ovo su relativno nove komponente proizvoda protiv buva i krpelja. Regulatori rasta obuhvataju metopren, fenoksikarb i piriproksifen. Potiskivai razvitka obuhvataju lufenuron i diflubenzuron.

94

Nain delovanja: Ove supstance se razlikuju od tradicionalnih sastojaka proizvoda protiv buva u tome to je njihova glavna aktivnost protiv nezrelih oblika buve. Supstance iz prve grupe imitiraju mladalake hormone rasta buve. Ovaj hormon spreava buvu da se razvije u zreliji (vii) oblik. Kada se nivo mladalakog hormona rasta smanji, oblik larve sazreva. Supstanca spreava sazrevanje i tako nezreli oblici ne mogu da se preobraze, pa nastupa smrt. Potiskivai razvitka spreavaju sintezu supstance zvane hitin. Hitin je neophodan za formiranje tvrdog spoljnog omotaa buve. Bez hitina, nema ni buve. Primena: Primetili ste da ove supstance ne unitavaju odrasle buve, tako da za potpunu delotvornost treba da se koriste zajedno sa proizvodom koji ubija odrasle buve. Ako postoji mali rizik od zaraze buvama, ove supstance mogu da budu dovoljne za spreavanje te zaraze. Meutim, ako problem buva ve postoji, ili je rizik visok, najbolje je koristiti takoe otrov za odrasli oblik. U ovom trenutku nema efikasnih regulatora rasta i potiskivaa razvitka koji bi delovali na krpelje. Bezbednost: Poto ove hemikalije imitiraju hormone insekata i menjaju proces koji iskljuivo postoji kod insekata, one su krajnje bezbedne. Amitraz Amitraz je sastojak koji se koristi u kapaljci, protiv uge. Takoe se pokazao visoko efikasnim kada se koristi kao sastojak u pseim ogrlicama protiv krpelja. Ima malo, ili nikakvo, dejstvo na buve, tako da se koristi samo protiv krpelja. Nain delovanja: Amitraz pripada grupi medikamenata zvanih formamidini i sastojak je u preventivnim ogrlicama. Formamidini ubijaju krpelje delovanjem na njihove nerve. Primena: Amitraz se pokazao sposobnim da ubije krpelje koji su postali otporni na tradicionalnije smese, kao to su organofosfati. Amitraz se dobro rasprostire po celoj koi, ak i kod velikih pasa. Veinu krpelja amitraz usmrti pre privrenja, ili ako se zakae, bivaju usmreni u roku od 24 asa, spreavajui na taj nain prenoenje lajmske bolesti. Ogrlice protiv krpelja koje sadre amitraz mogu da se koriste istovremeno sa mnogo drugih proizvoda protiv buva i krpelja, samo najpre treba proveriti ta pie na etiketama ovih proizvoda. Bezbednost: Ogrlice koje sadre amitraz su vrlo bezbedne ako se koriste pravilno. Ogrlica mora da se postavi tako da moete da stavite dva prsta izmeu ogrlice i vrata ivotinje - ni manje ni vie. Viak koji preostane morate da odseete. Selamektin Nain delovanja: Selamektin unitava insekte blokiranjem prenosa nervnih signala. Preparat ulazi u krvotok kroz kou. Tu se zadrava, titei od bolesti sranog crva, prolazi do gastrointestinalnog trakta gde moe da usmrti neke crevne parazite, pa prelazi u lojne lezde i zatim na dlaku i kou, gradei zatitu protiv buva i izvesnih konih parazita i krpelja. Primena: Selamektin je lokalni insekticid koji se koristi za tretman i prevenciju buva, unog ugarca, nekih unutranjih parazita i nekih vrsta krpelja i za prevenciju bolesti sranog crva. Preko 98% buva na ljubimcu biva usmreno u roku od 36 asova posle primene. Bezbednost: Selamektin je bezbedan za upotrebu na mladim mujacima i enkama i trudnim enkama i dojiljama. Ne koristite ga na tencima i maiima koji su stari manje od 6 nedelja. Oprezno ga koristite na bolesnim, slabim ili omravelim ivotinjama, ili ivotinjama sa oteenom ili nadraenom koom.

95

Nitenpiram Nitenpiram je doputen za unitavanje buva kod pasa i maaka. Nain delovanja: Nitenpiram utie na rad provodnika nervnog sistema insekata, blokirajui nervne prijemnike (receptore). Upotreba: Doputa se za upotrebu kod pasa i maaka starijih od 4 nedelje i teih od 900 grama. Nitenpiram poinje da ubija odrasle buve koje su na ivotinji u roku od 30 minuta. Vrni efekat po primeni sredstva je oko 3 sata za psa i oko 4 sata za maku. To je vrlo korisno u nekim okolnostima, kao pre operacija. Takoe pomae da ljubimci ne donesu buve sa izlobi, ili izleta do parka. Ljubimcu moe da se da tableta pre odlaska u park, ili pre povratka kui sa udaljene izlobe. Sve buve na Vaem ljubimcu bie mrtve u roku od nekoliko asova. Preparat se izluuje iz tela u roku od 24 asa. Bezbednost: Preparat se pokazao veoma bezbednim. Bezbedan je za tenad i maie stare 4 nedelje ili vie, teke 900 grama ili vie, isto kao i za trudne kuje ili dojilje.

96

97

CREVNI PARAZITI
Moram da se izvinim itaocima zbog naziva nekih parazita. Svi nose latinska imena (jer tako je i u tekstovima koje sam prevodio), dok neki pored toga nose i nazive kakve imaju na engleskom, samo to su ovi prevedeni (na primer kukiaste gliste). ao mi je ako ovi nazivi ne odgovaraju domaim, ali ja domae nazive nisam uspeo da saznam. Odatle nazivi koji su samo prevedena engleska imena. Izdvojene su dve posebne grupe parazita - nematode (oble gliste) i cestode (pantljiare), jer se sa njima najee i sreemo.

NEMATODE U klasifikaciji ivog sveta to izgleda ovako (prema "Encyclopaedia Britannica", na nekom
drugom mestu ete moda da naete drugaiju klasifikaciju):

Carstvo Animalia (ivotinje) Potcarstvo Eumetazoa Kolo Aschelmintes Klasa Nematoda Potklasa Secernentea Red Ascaridida Rod Toxocara Vrste: Toxascaris leonina

Toxocara canis Toxocara cati Red Strongylida Rod Ancylostoma Vrste: Ancylostoma tubaeforme Ancylostoma brasiliense Ancylostoma caninum Familija Strongyloididae Rod Strongyloides Vrste: Strongyloides tumefaciensis Strongyloides stercoralis Potklasa Adenophorea Red Enoplida Rod Trichinella Vrste: Trichinella spiralis Rod Trichuris Vrste: Trichuris vulpis Trichuris campanula Trichuris serata Ovako su klasifikovane oble gliste sa kojima vodimo borbu za zdravlje svojih ljubimaca, ali i ljudi koji su u dodiru sa njima.

98

VALJKASTE GLISTE (Toxascaris leonina, Toxocara cati, Toxocara canis) Valjkaste gliste, esto zvane askaride, su najei paraziti probavnog trakta maaka i pasa. Postoje 3 vrste valjkastih glista koje napadaju make ili pse i sve imaju domaineprenosioce.
Vrsta Toxascaris leonina (lavlja valjkasta glista) Toxocara cati (maja valjkasta glista) Toxocara canis (psea valjkasta glista) Pas, lisica Primarni domain Domainprenosilac

Pas, maka, lisica i drugi Mali glodari divlji mesojedi Maka Mali glodari, gliste iz zemlje Mali glodari bube,

Sve ove valjkaste gliste su iroko rasprostranjene. Od velikog su znaaja za mlade ivotinje i u odgajivanicama. Poto mogu da izazovu bolest kod ljudi, takoe su veoma vane i za nae zdravlje. ak i ptice i gmizavci mogu da imaju valjkaste gliste, mada su one drugaijeg roda i vrsta nego to su one kod maaka i pasa. Odrasle valjkaste gliste ive u tankom crevu domaina i njihova jaja su veoma slinog izgleda. Sve valjkaste gliste su plodne i zaraena ivotinja moe svakodnevno da sa fekalijama izbacuje milione jaja. Valjkaste gliste se, meutim, razlikuju svojim ivotnim ciklusima. Ove razlike su vrlo vane kada se radi o unitavanju ovih parazita kod naih ljubimaca. T. leonina: Od svih valjkastih glista, ova ima najprostiji ivotni ciklus. Poto ivotinja proguta zarazna jaja, ona se izlegu i larve sazrevaju unutar tankog creva i njegovih zidova. Odrasla enka gliste polae jaja koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja postaju zarazna poto provedu u spoljnoj sredini bar 3-6 dana. ivotinje se zaraavaju tako to pojedu neto to je zagaeno zaraznim fekalijama. Mievi mogu da odigraju ulogu domaina prenosioca. Glodar proguta jaja, ona se izlegu i larve se sele kroz tkiva glodara. Ako mesojed pojede glodara, larve se oslobaaju u probavnom sistemu mesojeda i razvijaju se u odrasle gliste unutar tankog creva. T. cati: Ove gliste imaju mnogo sloeniji ivotni ciklus i vrlo delotvoran nain za prenoenje svoje vrste sa generacije na generaciju. Pogledajmo. ivotinja moe da se zarazi sa T. cati na nekoliko naina: gutanjem jaja, gutanjem domaina-prenosioca ili preko larvi u mleku. Gutanjem jaja: Poto je maka progutala jaja, ova se izlegu i larve prodiru u zid tankog creva. Larve se sele kroz sistem krvotoka i odlaze ili u respiratorni sistem, ili u druge organe i tkiva tela. Ako prodru u telesna tkiva, mogu da se uaure (okrue se zidom i postanu neaktivne). U tkivima mogu da ostanu uaurene mesecima pa i godinama. Ova seoba se najee via kod starijih maaka. Kod vrlo mladih maia, larve se sele iz krvotoka u respiratorni sistem, odakle bivaju iskaljane i zatim progutane i tako se vraaju u eludac. Tamo larve sazrevaju u odrasle jedinke. Odrasle gliste polau jaja koja iz ivotinje bivaju izbaena sa fekalijama. Jajima T. cati je potrebno da ostanu u spoljnoj sredini 10 - 14 dana pre nego to postanu zarazna.

99

Gutanjem domaina-prenosioca: Ako maka proguta domaina-prenosioca, kao to je glista iz zemlje ili buba, koje imaju u sebi uaurene larve, seoba larvi je slina kao kada su progutana jaja. Larve se oslobaaju iz domaina-prenosioca poto je ovaj progutan. Larve ulaze u krvotok i prelaze bilo u razna tkiva, bilo u respiratorni sistem. Isto vai i ako maka pojede domaina-prenosioca kao to je mi. Larvama preko mleka: U vreme pre poroaja uspavane larve majke mogu da ponu sa seobom u mlene lezde i mleko. Maii mogu da se zaraze preko mleka dok su dojeni. Progutane larve sazrevaju u crevu maeta. Ako larve budu izbaene sa fekalijama maeta pre nego to sazru, one mogu da zaraze majku dok lie mladunca. Otprilike 4 nedelje poto je maka pojela zarazna jaja, odrasla glista je zrela u crevu ivotinje i pojavljuje se nova generacija jaja. T. canis: ivotni ciklus T. canis je slian ivotnom ciklusu T. Cati. U dodatku seobi u mlene lezde, larve koje su bile uspavane u majinim tkivima mogu da se presele preko materice i posteljice i zaraze fetus tenca. Ovo se zove prenoenje in utero. Larve ulaze u plua fetusa. Kada se tenac rodi, iskaljae larve i one e sazreti u njegovom crevu. Zbog toga tako mnogo tenaca ima valjkaste gliste - zaraeni su pre roenja! Upamtite, za sve valjkaste gliste, jaja moraju da ostanu u tlu, ili drugoj sredini, danima pa i nedeljama pre nego to postanu zarazna. Larve uaurene u domainovim tkivima mogu da ostanu uspavane itav domainov ivot. Tabela saima naine na koje se razne valjkaste gliste prenose:
Vrsta gliste T. leonina T. cati T. canis Jajima, putem Larvama, preko Larvama, preko Larvama, preko gutanja mleka posteljice prenosioca Da Da Da Ne Da Da Ne Ne Da Da Da Da

Odrasle gliste su dugake obino 7-10 cm, mada neke gliste T. canis mogu da budu dugake i do 18 cm. Odrasle mogu da se vide u fekalijama ili povraci. Gliste su na poprenom preseku okrugle i pomalo lie na pagete. enka T. canis moe da proizvede 200.000 jaja dnevno. Jaja se prepoznaju u fekalijama. Za izdvajanje jaja iz ostatka stolice koristi se rastvor u kome ona isplivaju i uzorak se mikroskopski ispita. Vrlo mala razlika u izgledu jaja tri vrste valjkastih glista omoguava iskusnim osobama da ih razlikuju. Iznenaenje! Moe da se desi da jaja T. cati naemo u pseoj stolici. Kako je to mogue? Pas je poinio poharu maje kutije sa peskom i pojeo fekalije (da, ponekad znaju to da urade). Jaja prolaze kroz sistem za varenje psa i nau se u stolici. Simptomi: U crevu domaina valjkaste gliste apsorbuju hranljive materije iz hrane koju je ivotinja pojela, utiu na varenje i mogu da otete crevo. ivotinje blago zaraene valjkastim glistama moda uopte i ne pokau ma kakve znake bolesti. ivotinje sa teim zarazama mogu da oslabe, dobiju ispoeno krzno i postanu trbuaste. Neke mogu da budu anemine i da povraaju, ili pak imaju dijareju ili konstipaciju. Ree, kod teih zaraza, valjkaste gliste mogu da izazovu oteenje creva. Kod nekih ivotinja moe da se primeti kaalj zbog seobe larvi u respiratorni sistem. Kod mladih ivotinja selidba larvi T. canis moe da dovede do zapaljenja plua. (Ako se

100

veliki broj larvi nakupi u pluima ona poinju da lue veliku koliinu sekreta, koji se izluuje u usnu i nosnu duplju. Maka jako intenzivno kalje i kija, izbacujui kapi ovog sekreta na sve strane i to moe da Vas zavara i navede na pomisao da je u pitanju jaka kijavica. Oi su pri tom upaljene i pune suza. Ne gubite vreme, odmah pristupite leenju Vaeg ljubimca od crevnih parazita.) Tretman: Postoji veliki broj preparata koji ubijaju valjkaste gliste. Veina, meutim, ubija odrasle gliste a ne deluje na larve koje se sele, ili su uaurene. Zbog toga veina proizvoaa ovih preparata preporuuje da se postupak ienja od parazita ponovi 2-4 nedelje posle prvog tretmana. Do tog vremena veina larvi, koje su se selile za vreme prvog tretmana, vratila se u crevo gde sada mogu da budu ubijene drugim tretmanom. Uobiajeni preparati i njihova delotvornost protiv valjkastih glista prikazani su na kraju poglavlja. Mere predostronosti: Jaja valjkastih glista su krajnje otporna prema uslovima u okruenju i u zaraenom tlu mogu da opstanu mesecima, pa i godinama. Ljubimce treba onemoguiti da progutaju zemlju ili ma ta drugo zaraeno jajima ovih parazita. Zbog zoonotikog potencijala valjkastih glista, a i da biste zatitili svog ljubimca i ostale, treba ukloniti sve izvore zaraze. Diskusija o ienju okoline data je malo kasnije. T. canis i T. cati predstavljaju znaajnu opasnost po zdravlje ljudi. Samo u Sjedinjenim dravama hiljade ljudi budu zaraene svake godine. Kako se ljudi zaraze? Zaraze se gutanjem zaraznih jaja iz tla ili sa svojih ruku ili nekog drugog objekta. Velika koliina jaja moe da se nakupi u zemljitu gde se makama i psima dozvoljava defekacija. Jaja su lepljiva, pa mogu da se nakupe na rukama i pod noktima ljudi. Deca i ostale osobe sa nedovoljno higijene su najizloeniji zarazi. Upamtite, jajima Toxocare je potrebno da budu u zemlji oko dve nedelje pre nego to postanu zarazna, tako da direktni kontakt sa zaraenom ivotinjom uglavnom ne dovodi do prenoenja zaraze. Mladi, meutim, mogu neprestano da zagauju celi prostor oko kutije sa peskom i ak da imaju zarazna jaja zalepljena za krzno. Ako ovek proguta jaja Toxocare, larve koje e da se izlegu mogu da se sele kroz tkiva. Larve se najee sele u jetru, plua i mozak. One mogu da izazovu teka zapaljenja i mehanika oteenja ovih organa. Ova bolest zove se visceral larva migrans. Znaci bolesti ukljuuju uveanu jetru, povremenu temperaturu, gubitak teine i apetita i uporni kaalj. Mogu da se razviju astma ili zapaljenje plua. Jedinstveni oblik ove bolesti je ocular larva migrans. Larve se sele u oko i mogu da izazovu gubitak vida pa i potpuno slepilo. Obino se javljaju kod dece starosti 7-8 godina, dok se seoba u druge organe javlja kod dece starosti 1- 4 godine. Razlog zbog koga se javlja ova razlika u uzrastima je nepoznat. Da bi se spreilo zaraavanje ljudi, krajnje je vana higijena. Uite decu, posebno, da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvolite im da se igraju na mestima gde psi i make mogu da defeciraju. Ne dozvoljavajte ivotinjama da peanike ili bate koriste umesto kutija sa peskom. istite ljubimce od parazita prema preporukama, odravajte istou okoline i kontroliite populaciju glodara. Za sve odgajivanice (ali i domainstva sa velikim brojem maaka) trebalo bi utvrditi dobar program za kontrolu valjkastih glista. Glavni izvori zaraze su larve kod dojilja, jaja u okruenju i larve u tkivima domaina-prenosilaca. Sve ovo treba ukljuiti u dobar program kontrole.

101

Medicinski tretman i izolacija: Vrlo teko je ukloniti uaurene larve iz enki u nastojanju da se sprei prenoenje na potomstvo. Budui da maii mogu da budu zaraeni tokom dojenja ali ne in utero, zaraze po roenju mogu da se spree blagovremenim uklanjanjem crevne infekcije majke. Tretman okoline: Kavezi treba da su nepromoivi tako da su laki za ienje. Sav fekalni materijal bi trebalo ukloniti, jer organski materijal smanjuje dejstvo rastvora za ienje. 10% rastvorom izbleivaa bi trebalo poprskati, ili sunerom oprati prostor. Ovo bi trebalo raditi bar jednom nedeljno. Isto vai za kutije sa peskom. Rastvor izbleivaa ne ubija jaja, ve skida njihov lepljivi spoljanji sloj i omoguava njihovo lake uklanjanje. Sve fekalije koje se nalaze napolju treba svakodnevno sakupljati. Ako tlo postane zagaeno, skoro jedina alternativa je njegovo uklanjanje i zamena, ili prevrtanje do dubine od 2030 cm. Zbog toga to mievi i ostali sitni glodari mogu da budu izvor zaraze, treba ih unitavati. KUKIASTE GLISTE (Ancylostoma Uncinaria) Kukiaste gliste (ankilostome) su meu najeim crevnim parazitima pasa i maaka (posebno tenaca i maia) i mogu da izazovu teke bolesti ukljuujui anemiju i ozbiljnu dijareju. One imaju strukture nalik na zube, ili pak ploice-sekae, kojima se privruju za crevni zid i hrane se krvlju ivotinje. Uobiajena imena kukiastih glista i ivotinje koje one zaraavaju dati su u tabeli:
Latinski naziv A. tubaeforme A. braziliense U. stenocephala A. caninum Prevedeni naziv Maja kukiasta glista Maja i psea kuk. glista Severna psea kuk. glista Psea kukiasta glista Zaraeni domain Maka Pas, maka, lisica, ovek Pas, maka, lisica Pas, lisica, ovek (creva)

Ovi paraziti mogu kod oveka da izazovu konu bolest zvanu larva migrans. Kukiaste gliste su iroko rasprostranjene, mada je A. braziliense uobiajenija u suptropskim i tropskim predelima, a U. stenocephala na hladnijem severu. Njihov ivotni ciklus ima neobian preokret - ivotinje mogu da se zaraze gutanjem larvi, ali i zaraenim tlom i vodom; jedenjem zaraenog domaina-prenosioca; pomou larvi koje prodiru kroz kou i larvi koje zaraavaju fetuse ili mladunce preko materice, odnosno mlenih lezda. Odrasle gliste ive u tankom crevu gde se privruju i hrane domainovom krvlju. Odrasle legu jaja koja odlaze napolje sa fekalijama. Za 1-3 nedelje jaja se izlegu i oslobaaju se larve. One su odlini plivai koji putuju preko kinih kapi ili rose na liu i ekaju da maka naie. Larve prodiru u domaina bilo tako to ih ovaj proguta, bilo ukopavanjem u domainovu kou. Preko koe: Larve koje ulaze kroz kou sele se preko krvotoka u plua i traheje i bivaju zatim iskaljane i progutane. Privruju se za crevni zid i tako zaokruuju svoj ivotni ciklus. Putem gutanja: Larve mogu da budu progutane sa zaraenom hranom ili vodom, sa vlanih povrina, ili preko domaina-prenosioca koji je zaraen larvama. Veina progutanih

102

larvi obino odlazi u creva gde i ostaju. Izvestan broj, meutim, moe da se seli kroz telesna tkiva i na kraju u traheje, odakle bivaju iskaljane i progutane. Neke larve e da prekinu seobu i da se uaure u miiima. Putem materice i mleka: Larve koje se uaure u miiima mogu kasnije da se presele u matericu trudne ivotinje i zaraze fetuse. Takoe mogu da preu i u mlene lezde dojilje i zaraze maie koji sisaju. Simptomi: Kukiaste gliste mogu da izazovu teka oboljenja. Hranei se krvlju domaina koja prenosi kiseonik, kukiaste gliste mogu da izazovu jaku anemiju. Sluzokoa, n.pr. desni, postae bleda, ivotinja e postati slaba i ponekad e se javiti crna, kao katran spolica. Rast mladih ivotinja je ometen a krzno moe da postane slabo i suvo. ivotinje mogu zbog infekcije da oslabe i eventualno umru. Kukiaste gliste u svojoj pljuvaci proizvode antikoagulant (materiju koja spreava zgruavanje krvi) tako da se na mestu gde je kukiasta glista prikaena domainova krv ne zgruava. Ako se glista pomeri, da bi se zakaila na drugom mestu, prvo mesto moe da nastavi da krvari, ponekad ozbiljno. Dijagnoza se postavlja nalaenjem jaja u fekalijama. Kod vrlo mladih ivotinja moe da se javi jako oboljenje pre nego to zrele gliste ponu da polau jaja. Dijagnoza tada mora da se postavi procenjivanjem znakova bolesti. Odrasle gliste su male, dugake su 12-18 milimetara i retko se primeuju u stolici zbog svoje veliine i sposobnosti da se vrsto prikae za crevni zid. Ove gliste mogu da zaraze i oveka. Mogu da prodru kroz povrinu koe oveka (obino preko bosih stopala) i zatim se sele kroz nju izazivajui kono oboljenje. Javljaju se oteenja u obliku crvenih linija pod koom, ponekad se rasprskavajui na povrini koe. Ova oteenja izazivaju jak svrab. Larve e obino da uginu posle nekoliko nedelja i stanje bolesti e da nestane. U teim sluajevima larve mogu da naprave prolaz kroz kou i prodru u dublja tkiva. Mogu da izazovu oboljenje plua i bol u miiima. Prijavljeni su sluajevi ljudi koji su dobili crevnu infekciju pseim kukiastim glistama. Uglavnom, ovi zaraeni ljudi ne pokazuju klinike znake bolesti. Tretman: Uobiajeni preparati za unitavanje crevnih parazita i preporuke kada i kako tretirati prikazani su na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: Da bismo spreili zarazu kukiastim glistama, treba da upamtimo da se ivotinje zaraavaju ili preko zagaenog zemljita i vode, ili preko svojih majki. Tretman okoline: Larve kukiastih glista mogu da ive nekoliko nedelja u hladnoj, vlanoj zemlji, ali brzo uginu prilikom zamrzavanja ili u vrelim i suvim uslovima. Dvorita i kutije sa peskom treba svakodnevno istiti. Ako na povrinama ima fekalnog materijala, treba ga ukloniti, jer organski materijal umanjuje dejstvo sredstava za ienje. Rastvor izbeljivaa (10%) je dobro sredstvo za ienje. Sve fekalije u dvoritu svakodnevno treba sakupljati. Spaljivanje povrinskog sloja zemlje moe da uniti larve.

103

Medicinski tretman i izolacija: Kao i kod svake infekcije, ivotinje zaraene kukiastim glistama treba drati odvojeno od ostalih, sve dok se njihova infekcija ne izlei. Pregled stolice treba sprovesti u vreme kada maii prestanu da sisaju, 4-8 nedelja posle poslednjeg tretmana, za vreme redovnog godinjeg pregleda i kod enki pre parenja. Neki vlasnici se opredeljuju za redovno ienje od crevnih parazita. Mnogi veterinari preporuuju da se ivotinje iste od parazita bar jednom godinje. Da bi se spreilo zaraavanje ljudi, krajnje je znaajna dobra higijena. Posebno nauite decu da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvoljavajte deci da se igraju na mestima gde psi i make moda defeciraju. Ne dozvoljavajte makama da koriste peanike ili batu umesto kutije sa peskom. Osobe koje imaju dodir sa tlom, posebno kroz dui vremenski period, na primer vodoinstalateri ili elektriari koji postavljaju podzemne instalacije, treba izmeu sebe i tla da postave nepropustan materijal. (Zaraza kukiastim glistama kod ljudi esto se naziva vodoinstalaterski svrabe). Osobe koje se sunaju, posebno one koje lee na vlanom pesku ili zemlji takoe su izloene velikom riziku da budu zaraene. ivotinjama ne treba dozvoljavati da defeciraju na plaama, a ljudi ne bi trebalo da bosonogi etaju po pesku. KONASTE GLISTE (Strongyloides) Konaste gliste su paraziti mesojeda i oveka. Strongyloides tumefaciensis je maji parazit a S. stercoralis moe da zarazi make i pse. Misli se da svaka vrsta domaina, to jest maka i pas, biva zaraena razliitom vrstom ili varijetetom parazita. Znamo, meutim, da S. stercoralis moe da se prenese sa oveka na psa i sa psa na oveka. Ime konaste dolazi odatle to su ove gliste, iako relativno dugake (2mm), debele svega 0,035mm. Ovo je neobina glista. Postoje dva njena oblika: parazitski i oblik zvani slobodno ivei, to znai da moe lepo da ivi i razmnoava se i izvan domaina. Drugi jedinstveni aspekt konastih glista je da su parazitski oblici iskljuivo enke. Jesmo li pobudili Vau panju? Razliite vrste konastih glista zaraavaju konje, svinje, preivare kao to su krave i jeleni, gmizavce i druge divlje ivotinje. Ima ih i u Africi, gde zaraavaju zebre i babune. enka gliste ivi u crevu domaina, gde polae jaja. Znaajno je da jaja mogu da se razvijaju ak i ako ih nije oplodio mujak. U stvari i nema odraslih mujaka. Jaja se izbacuju sa fekalijama ili se izlegu u larve u crevu, pa onda izbacuju napolje. Ove larve mogu da se razviju bilo u zarazne parazitske larve, bilo u slobodno ivee gliste ma koga pola. Zarazne larve ulaze u novog domaina tako to ih on proguta, ili pak kroz kou. One se zatim sele u plua, putuju do traheja i bivaju iskaljane pa progutane. Slobodno ivee gliste se pare, ali ne stvaraju nove slobodno ivee larve, ve samo zarazne larve koje moraju da uu u domaina da bi preivele. Veruje se da jaina i trajanje zaraze, vrsta i starost domaina i stanje domainovog imunog sistema utiu na razvitak larvi. Neke larve koje se sele mogu da ostanu u tkivima psa. Kod kuje, ove larve mogu da nau put do mlenih lezda i zaraza moe da bude preneta direktno na tence, preko mleka. Ovo je jedan od razloga to tenci i kao vrlo mladi mogu da imaju jake zaraze.

104

Simptomi: S. tumefaciensis kod maaka uglavnom ne izaziva oboljenje, ve kod nekih jedinki mogu u debelom crevu da se stvore beli vorii. Ako se ovo desi, moe da se razvije hronina dijareja. Veina zaraza kod pasa nije oigledna, ili izaziva samo blagu dijareju. Zaraze kod mladih tenaca mogu da postanu krajnje ozbiljne, pa i kobne. Kod njih moe da se javi dijareja ili znaci respiratornih bolesti, ukljuujui jako zapaljenje plua. Dijagnoza se postavlja tako to se u fekalijama, mikroskopskim pregledom, nau jaja ili, mnogo ee, larve. Pokretljive larve se esto najbolje vide tako to se uzorak fecesa jednostavno nanese na ploicu i pogleda kroz mikroskop. Rastvori koji se koriste za rutinski pregled fekalija deformisae larve i uiniti ih teko prepoznatljivima. Na uzorku fecesa mogue je izvesti poseban postupak za koncentrovanje larvi, to olakava opaanje. Ovo se naziva Baermanova tehnika. Tretman: Do nedavno najei lek za tretman zaraze konastim glistama bio je tiabendazol, mada nije odobren za make od strane FDA (Uprava za hranu i lekove). Danas se preporuuje tretman fenbendazolom i ivermektinom, mada ni njih FDA nije odobrila. Preporuuje se da se ivermektin (1% rastvor) da oralno, u dozi od 0,8 mg/kg (etiri puta vie od uobiajene doze). Ovaj tretman moda mora da se ponovi. Uglavnom, ovi lekovi nisu korisni za uklanjanje larvi koje su uaurene u tkivima. Mere predostronosti: Larve konastih glista ubijaju niske temperature ili suva okolina. Imperativ je da se ivotinje dre u suvom i istom. Kao i kod drugih parazita koji se prenose fekalijama, dvorite i kutiju sa peskom treba odravati istim. Osobe koje su u dodiru sa fekalijama treba strogo da se pridravaju pravila higijene. BIASTE GLISTE (Trichuris vulpis ...) Biaste gliste (Trichuris vulpis, Trichuris campanula) su uobiajene kod pasa i ima ih irom sveta. Trichuris serata se javlja kod maaka, ali retko. Biaste gliste su ime dobile zbog oblika, slinog biu. Prednji deo gliste je veoma tanak, zadnji je zadebljan. Biaste gliste ive u debelom crevu i slepom crevu. Pas ili maka se zaraavaju tako to konzumiraju hranu ili vodu zagaenu jajima biaste gliste. Poto su progutana, jaja se izlegu i kroz tri meseca larve sazru u odrasli oblik u slepom i debelom crevu, gde usta ukopaju u zid creva i hrane se krvlju. Odrasle gliste polau jaja koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja moraju da provedu u zemljitu oko 1 mesec da bi sazrela i postala sposobna da izazovu zarazu. Simptomi: Znaci zaraze se menjaju u zavisnosti od broja glista u crevu. Mali broj glista ne izaziva znake, ali vei broj moe da dovede do zapaljenja crevnog zida. Upaljeno crevo stvara veliku koliinu sluzi. Ponekad se javlja krvarenje u crevu, koje moe da dovede do anemije. ivotinje mogu da imaju dijareju i da gube teinu.

105

Kod vrlo tekih zaraza gliste mogu da probiju zid creva i zapaljenje koje usled toga nastupa dovodi do prirastanja creva za telesni zid. ivotinje koje imaju ovo stanje mogu uestano da liu svoj desni bok, gde se deava prirastanje. Bilo je sluajeva zaraavanja ljudi sa T. vulpis. ea zaraza kod ljudi je vrstom T. trichuria, ovejom biastom glistom. Dijagnoza se postavlja nalaenjem jaja u fekalijama. Ova jaja treba razlikovati od jaja gliste koja zaraava beiku (Capillaria plica) i C. aerophila, parazita respiratornog sistema, ali ija jaja mogu da se nau u fekalijama. Tretman: Za preparate, videti tabelu na kraju ovog poglavlja. TRIHINELA (Trichinella spiralis) Bolest izazvana Trichinell-om spiralis nije znaajna kod ljubimaca, mada se javlja. Trihineloza moe da bude znaajna bolest kod ljudi i zato je ukljuen ovaj kratki prikaz. Odrasla glista trichina ivi u tankom crevu. Ona ne stvara jaja, ve ive larve koje prolaze kroz crevo i sele se po telu. Larve esto svoj put zavravaju u miinom tkivu gde stvaraju zid oko sebe (uaure se) i tu mogu da ostanu godinama, uspavane ali ive. ivotinja se zarazi jedui miie (meso) ili druge organe zaraene ivotinje. Uglavnom su svinje izvor zaraze za ivotinje i ljude. Uaurene larve u svinji mogu da ive i do 11 godina. Simptomi: Znaci bolesti se uglavnom ne vide, ni kod domaih, ni kod divljih ivotinja. Ljudi, pak, mogu da postanu teko bolesni i ak umru. Kada su odrasle gliste u crevu, osoba moe da povraa, ima dijareju, povienu temperaturu i bude utuena. Kada se larve sele izazivaju upalu krvnih sudova. Moe da se javi hemoragija (krvarenje) pod korenom nokata i beonjaama. Kada se larve uaure u miiima dolazi do jakih zapaljenja, bola i slabosti. U najteim sluajevima mogu da se jave zapaljenje plua, zapaljenje mozga (encefalitis) i otkazivanje srca. Trihinoza ljudi se najee otkriva za vreme perioda kada su larve uaurene u miiima. Simptomi koji su sa ovim povezani uglavnom dovode ove osobe lekarima. Dijagnoza se obino postavlja analizom krvi, koja bi ukazala na zapaljenjske procese i dokazala oteenje miia. Tretman: Nekoliko lekova je efikasno u unitavanju larvi u miiima, ukljuujui mebendazol (koji se i inae koristi za unitavanje nematoda). Trihinele ima irom sveta. Bila je mnogo ea pedesetih godina. 1950. je otkriveno da se svinje zaraavaju jedui otpatke u kojima ima sirovog mesa. Povedena je kampanja za obrazovanje stanovnitva, koja naroito ukazuje na vanost kuvanja mesa, posebno svinjskog, na temperaturi (u unutranjosti mesa) od bar 70C. Zamrzavanje moe da uniti larve T. spiralis. Komade mesa tanje od 15 cm treba zamrznuti na temperaturi od -15C bar 20 dana da bi se larve ubile.

106

CESTODE Cestode (pantljiare) su gliste klase Cestoda u okviru kola Platyhelminthes. Ova klasa se deli na dve potklase, Cestodaria i Eucestoda, a ovoj drugoj pripadaju rodovi koji parazitiraju kod sisara. Pantljiare su pljosnate, segmentirane gliste. Sastoje se od glave, vrata i segmenata. Glava obino ima sisaljke ili miine kanale koji omoguavaju pantljiarama de se privrste za crevo ivotinje. Svaki segment pantljiare ima svoje sopstvene organe za razmnoavanje. Novi segmenti se neprestano stvaraju u predelu vrata, dok oni sa repa bivaju odbaeni kad sazru. Ovi zreli segmenti sadre veliki broj jaja koja su esto grupisana u pakete. Segmenti mogu esto da se primete blizu anusa psa ili make. Ovi segmenti mogu da se pokreu ako su nedavno izbaeni ili, ako su osueni, izgledaju kao zrna nekuvanog pirina ili semenke krastavca. Infekcije pantljiarom se obino primeuju kada se ovi segmenti pronau na ivotinji. Sve pantljiare maaka i pasa imaju ivotne cikluse koji ukljuuju domainaposrednika. To su obino buve, ribe i domae ivotinje kao ovce i svinje. Svi odrasli oblici ovih pantljiara ive u probavnom sistemu make ili psa. Zanimljivo je da same pantljiare nemaju probavni sistem, ve apsorbuju hranljive materije kroz kou. Najuobiajenije pantljiare maaka i pasa: Dipylidium caninum (psea pantljiara) Vrste Taenia (tenija) Echinococcus granulosus i E. Multiocularis (ehinokokus) Diphyllobotrium latum (deverikina pantljiara) Spirometra mansonoides (spirometra) PSEA PANTLJIARA (Dipylidium caninum) Odrasli oblik D. caninum ivi u makama, psima, lisicama i moda u ljudima. Nalazi se irom sveta. Domaini-posrednici su buva ili vaka. Odrasla glista, koja moe da bude dugaka do 50 cm, ivi u tankom crevu. Segmenti puni jaja se izbacuju sa fekalijama. Dok su topli, segmenti su aktivni, ali kako se sue oni se raspuknu i oslobaaju jaja iz svoje unutranjosti. Vaka ili buva pojedu ta jaja. Unutar insekta jaja se razvijaju u nezreli oblik. Kada pas ili maka pojedu insekta, nezreli oblik se razvije u odraslu glistu i ivotni ciklus je dovren. Simptomi: Kod tekih zaraza, moemo da primetimo bol u trbuhu ili nervozu kod ivotinje. ivotinja moe da povraa i ponekad da ima greve. Smatra se da grevi potiu od otrova koje pantljiara stvara. Aktivni segmenti oko analnog predela mogu ivotinju da nateraju da ih lie, ili da trlja ovaj predeo po podu. Obino su deca ta koja se zaraze ovom pantljiarom tako to progutaju larvu buve ili odraslu vaku. Uglavnom, kod ljudi se simptomi viaju retko. Kod jakih zaraza mogu da se jave bol u trbuhu, dijareja i svrab u analnom predelu.

107

Dijagnoza zaraze D. caninum se postavlja pronalaenjem pokretnih segmenata, osuenih segmenata ili opaanjem jaja u fekalijama ukoliko je segment pukao. Tretman: Najei tretman je prazikvantelom. Doza se odreuje u miligramima po kilogramu telesne mase. Ne moe da se koristi kod trudnih ivotinja. Takoe je delotvoran epsiprantel, ali ne moe da se koristi kod tenaca i maia mlaih od 7 nedelja. Mebendazol ne deluje. Vie detalja dato je na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: Najvanije mere predostronosti su kontrola buva i vai. Na tritu ima dosta proizvoda koji u ovu svrhu mogu da se koriste. Preporuuje se tretman ne samo ivotinja, ve i okoline, da bi se unitilo to vie buva i njihovih larvi. VRSTE TENIJA (Taenia) Postoji 9 glavnih vrsta pantljiare tenija, od kojih 7 imaju za konane domaine pse i make. ivotni ciklusi raznih vrsta tenije su slini. Plodni segmenti gliste izbacuju se sa fekalijama psa ili make. esto se jaja oslobaaju iz segmenata pre izbacivanja. Domainposrednik proguta ova jaja koja su odmah zarazna. U domainu-posredniku se u tankom crevu oslobaa embrion i nezreli oblik se seli kroz telo u razne organe, zavisno od vrste tenije. Nezreli oblik formira malu kesu ispunjenu tenou, zvanu beika, koja ga okruuje i obezbeuje ishranu. Kada beiku proguta konani domain oslobaa se glava pantljiare koja se privruje za zid creva, raste i segmentira se.
Latinsko ime T. saginata T. solium T. hydatigena T. krabbei T. multiceps T. ovis T. pisiformis T. serialis T. taeniaformis Domain ovek ovek Pas, medved Pas Pas Pas Pas Pas Maka Domain-posrednik Stoka Svinja Ovca, koza, svinja, marva, jelen Irvas Ovca Ovca, koza Kuni, glodari Kuni, zec Glodari

Psi ili make mogu da ostanu zaraeni godinu ili due i pantljiara moe da dostigne duinu do 2 metra. Simptomi: ak i kod jakih zaraza, malo je znakova zaraze sem pruritisa (svraba) oko analnog predela i pronaenih segmenata prilepljenih za krzno ivotinje. Retko se javljaju crevne smetnje. Uglavnom, domain-posrednik pokazuje mnogo vie znakova bolesti od krajnjeg domaina.

108

Zbog toga to se jaja esto oslobaaju iz segmenata pre nego to se segmenti izbace sa fekalijama, glavna metoda za postavljanje dijagnoze je mikroskopski fekalni pregled. Sva jaja tenija su slina, a identina su jajima ehinokokusa. Tretman: Vrste tenije su mnogo prijemivije na antihelmintike od ostalih vrsta pantljiare. Efikasni tretmani ukljuuju prazikvantel i epsiprantel, kao i mebendazol. Mere predostronosti: Prevencija mora da se zasniva na zabrani makama i psima da jedu sirovo meso i iznutrice i da love divlje ivotinje. Nezreli oblici u domainu-posredniku se unitavaju zamrzavanjem ili kuvanjem. Vana je kontrola glodara. EHINOKOKUS (Echinococcus granulosus, E. multiocularis) Psi i divlji kanidi slue kao konani domain za E. granulosus. Biljojedi, kao to su ovce, su domaini-posrednici. Lisice, make i psi su konani domaini za E. multiocularis, a leminzi i tekunice su domaini-posrednici. Ljudi takoe mogu da slue kao domaini-posrednici za obe vrste ehinokokusa. Zaraza kod ljudi izaziva teku, ponekad smrtonosnu bolest zvanu ehinokokoza. Domain-posrednik proguta jaja ehinokokusa koja su izbaena sa fekalijama konanog domaina. Jaja se izlegu i nezreli oblik prodire u zid creva domaina-posrednika i seli se u razne organe, obino u plua i jetru. Razvijaju se velike ciste, prenika 5-12,5 cm, koje sadre hiljade zaraznih, granulastih oblika. Kada konani domain proguta ciste, svaki od zaraznih oblika koji se nalazio u cistama moe da se razvije u odraslu pantljiaru koja je obino dugaka manje od 7 mm. Odrasle gliste se privruju za tanko crevo gde mogu da ive do dve godine. Simptomi: Kao i kod pantljiara Taenia, konani domain retko pokazuje znake bolesti, osim ako pantljiare nisu prisutne u velikom broju. Obino ni domain-posrednik ne pokazuje znake zaraze. Jaja ove pantljiare se ne izbacuju ravnomerno sa stolicom. Ako se pronau jaja, prosto je nemogue razlikovati ih od jaja Taenia, koja je mnogo ea pantljiara. Tretman: Prazikvantel u dozama od 5 mg/kg se obino koristi za tretman maaka i pasa zaraenih ehinokokusom. (Domai proizvoa Zdravlje iz Leskovca svoj proizvod Helmivet (mebendazol) deklarie kao efikasan protiv ehinokokusa). Vie informacija o preparatima za tretman nai ete na kraju ovog poglavlja. Mere predostronosti: Kontrola ehinokokusa zasniva se na spreavanju maaka i pasa da jedu delove ili pak cele domaine-posrednike. ivotinje ne smeju da se hrane iznutricama ili nekuvanim mesom. Mora da se kontrolie populacija glodara.

109

Ljudi postaju sluajno zaraeni tako to pojedu namirnice zaraene jajima ehinokokusa. Ovo moe da se dogodi konzumiranjem zagaenog bilja kao to su lenici, jagode i slino. Ruke mogu da se zagade batovanskim poslovima, ili na drugi nain, od zemlje koju su zagadile maje, ili pak psee, lisije ili fekalije drugih kanida. Dobro operite voe i povre, a ruke obavezno sapunom. Znaci zaraze mogu da ne budu primetni sve dok ne prou godine od gutanja zaraznih jaja. Ljudi, za razliku od ivotinja, esto ispoljavaju znake zaraze ehinokokusom i znaci su razliiti, zavisno od zaraenog organa. Parazitski tumori mogu da se razviju u mozgu, srcu, pluima i jetri. Ako bi ovi tumori kod oveka prsli, mogao bi da se javi anafilaktiki ok. Kod ljudi zaraenih ehinokokusom, operacija je najei tretman. Novije terapije lekovima kao to je albendazol i albendazol sa prazikvantelom esto se primenjuju zajedno sa hirurgijom, ili samostalno ukoliko hirurgija nije opcija. DEVERIKINA PANTLJIARA (Diphyllobotrium latum) Kao i druge pantljiare, D. latum ivi u tankom crevu konanog domaina, to ukljuuje make, pse, lisice, medvede, ostale mesojede i oveka. Za razliku od ostalih ve opisanih pantljiara, ona ima dva domaina-posrednika. Odrasle gliste, koje mogu da dostignu duinu od 10 metara, nalaze se u tankom crevu konanog domaina. Umesto da odbacuje segmente pune jaja, jaja D. latum se izbacuju kroz male materine pore koje ima svaki segment. Segmenti koji su izbacili sva jaja esto se odbacuju u lancima, umesto pojedinano. Poto su jaja poloena, potrebno je da ostanu u vodi 8 dana pre nego to postanu zarazna za prvog domaina-posrednika, jednu vrstu slatkovodnih ljuskara. Unutar ovih domaina embrioni D. latum se razvijaju u drugostepene larve. Sitne ribe esto progutaju ove ljuskare, pa se u njima razvija trea faza larvi. Velike ribe zatim pojedu male pa se treestepene larve premetaju u njihova tkiva. Konani domain se zarazi tako to pojede neku od ovih riba, sitnih ili krupnih, svejedno. Iako odrasla pantljiara moe da poraste vrlo velika, kod maaka i pasa ima minimalnih znakova zaraze. U ljudima, odrasla pantljiara moe da ivi i do 20 godina. D. latum iz crevnog sadraja apsorbuje veliku koliinu vitamina V12. Rezultat je nedostatak vitamina V12 kod nekih ljudi. Vitamin V12 je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, pa njegov nedostatak moe da dovede do kobne anemije. Simptomi: Jako zaraeni ljudi takoe mogu da imaju dijareju, oteenja creva i unih kanala i ponekad mogu da imaju simptome trovanja. Diajgnoza se uglavnom postavlja nalaenjem jaja u fecesu. Mora da se vodi rauna jer postoji slinost sa jajima pantljiare spirometre, kao i plunog parazita Paragonimus kellicotti.

110

Tretman: Tretman prazikvantelom je esto pravi izbor kod maaka i pasa. Iako ga FDA nije odobrila za ovu svrhu, uobiajena je i prihvaena praksa da se ovaj lek koristi u ovu svrhu. Doze koje se preporuuju variraju. Ljudi se tretiraju prazikvantelom i niklozamidom. Mere predostronosti: Prevencija se sprovodi spreavanjem ivotinja da jedu sveu ili nedokuvanu ribu. PROTOZOE KOKCIDIJA (Coccidia) Kokcidija su protozoe (jednoelijski organizmi) koji se razmnoavaju u crevnom sistemu pasa i maaka, najee kod maia i tenaca mlaih od est meseci, kod odraslih ivotinja iji imuni sistem je oslabljen ili kod ivotinja koje su na drugi nain izloene pritisku (promena vlasnika, prisustvo druge bolesti). Kod pasa i maaka, veina kokcidija je roda Isospora. I. felis i I. rivolta su najee vrste kod maaka. Nezavisno od toga koja vrsta je prisutna, o bolesti uglavnom govorimo kao o kokcidiozi. Kako mae odrasta, ono razvija prirodni imunitet prema dejstvu kokcidije. Kao odrasla jedinka, moe da nosi kokcidiju u svojim crevima, izbacuje ciste (uaurene larve) sa svojim fekalijama, ali da ne osea nikakvo dejstvo. Mae se ne raa sa kokcidijom u svojim crevima. Meutim, poto je roeno, mae je esto izloeno fekalijama svoje majke i ako ona izbacuje sa njima zarazne ciste, mlade ivotinje e verovatno da ih progutaju i kokcidija e da se razvije u njihovim crevima. Poto mladi maii, obino oni mlai od est meseci, nemaju imunitet prema kokcidiji, organizmi e da se reprodukuju u velikom broju i parazitirae u crevima mlade ivotinje. Ovo esto ima opasne efekte. Od izlaganja kokcidiji u fekalijama do razvitka bolesti treba oko 13 dana. Veina maia koji boluju od kokcidije su stoga stari dve nedelje, ili vie. Iako je veina infekcija rezultat prenoenja sa majke, ovo nije uvek sluaj. Svako zaraeno mae je zarazno za druge maie. U odgajivanicama, prihvatilitima, bolnicama za ivotinje i t.d. razborito je izolovati te koji su zaraeni od onih koji nisu. Simptomi: Prvi znak da ivotinja pati od kokcidioze je dijareja. Ona moe da bude izmeu blage i veoma jake, zavisi od stepena zaraze. Mogu da budu prisutni krv i sluz, posebno kod sluajeva koji su jako napredovali. ivotinje koje su jako pogoene mogu takoe da povraaju, izgube apetit, postanu dehidrirane i, u nekim sluajevima, umru od ove bolesti. Veina zaraenih maia koje su autori sretali bili su u starosnoj grupi od etiri do dvanaest nedelja. Mogunost kokcidioze treba uvek uzeti u obzir ako se u ovoj starosnoj grupi jave retke stolice ili dijareja. Mikroskopskim pregledom stolice treba da se pronau ciste, to potvruje dijagnozu. Iako su mnogi sluajevi uglavnom blagi, nije neobino videti da jake, krvave dijareje prouzrokuju dehidraciju pa ak i smrt. Ovo je najee kod ivotinja koje boluju, ili su zaraene, od drugih parazita, bakterija ili virusa. Kokcidioza je veoma zarazna, posebno meu

111

mladim maiima. itava uzgajalita mogu da postanu zaraena, sa maiima raznih starosnih grupa koji su istovremeno pogoeni. Tretman: Treba pomenuti da napetost igra ulogu u razvoju kokcidioze. Nije neobino da naizgled zdravo mae stigne u svoj novi dom i posle nekoliko dana dobije dijareju, sa dijagnozom kokcidije. Ako je mae bilo u novom domu krae od trinaest dana, onda je imalo kokcidiju pre dolaska. Upamtite da je period inkubacije oko trinaest dana. Ako je mae sa novim vlasnikom bilo nekoliko nedelja, onda je kokcidiji bilo izloeno po svoj prilici posle dolaska u novi dom. Autori ovo naglaavaju jer su bili umeani u sudske sporove oko toga ko je odgovoran za trokove leenja, odgajiva ili vlasnik. Obino je kokcidija bila prisutna, da bi se ispoljila za vreme perioda privikavanja na novi dom. Na sreu, kokcidija se lei. Lekovi kao sulfadimetoksin i trimetoprim-sulfadijazin su efikasni u leenju i prevenciji kokcidije. Poto ovi lekovi ne ubijaju ove organizme, ve pre suzbijaju njihovu sposobnost razmnoavanja, odstranjivanje kokcidije iz creva nije brzo. Zaustavljanjem protozoine sposobnosti da se reprodukuje, mladunetu se omoguava da razvije sopstveni imunitet i ukloni organizme. Obino je potreban tretman lekovima od pet ili vie dana. Mere predostronosti: Zbog toga to se kokcidija prenosi putem fekalija ivotinje nosioca, veoma je vano sprovoditi strogu sanitaciju. Sav fekalni materijal mora da bude uklonjen. Hrana i voda nipoto ne smeju da budu zagaeni fekalijama. U svako doba treba da bude obezbeena ista voda. Veina sredstava za dezinfekciju ne deluje uspeno na kokcidiju; sagorevanje fekalija i ienje parom, potapanje u kljualu vodu ili 10% rastvor amonijaka su najbolji naini za ubijanje kokcidije. Kokcidija podnosi zamrzavanje. Bubavabe i muve mogu mehaniki da prenesu kokcidiju sa jednog mesta na drugo. Mievi i sline ivotinje mogu da nose kokcidiju i, kada ih maka ulovi i pojede, bude zaraena. Stoga je kontrola insekata i glodara veoma vana u prevenciji kokcidioze. Psee i maje vrste kokcidije ne mogu da zaraze oveka. ARDIJA (Giardia cati) ardija su protozoe koje ive u tankim crevima pasa i maaka. Nalaze se u mnogim delovima sveta. Infekcija ardijom se naziva ardijaza. Mnoge stvari o ovom parazitu ne znamo. Strunjaci se ne slau oko toga koliko vrsta ardije postoji i koja od njih napada koje ivotinje. Veterinari se ak ne slau ni oko toga koliko su infekcije ardijom uobiajene i kada ih treba tretirati. Uglavnom, smatra se da je infekcija ardijom uobiajena, ali bolest je retka. Mnogo toga o ivotnom ciklusu jo ne znamo. ardija se razmnoava deobom. Maka postaje zaraena jedui cistini oblik parazita. U tankom crevu cista se otvara i oslobaa aktivni oblik koji se naziva trofozoit. Ovaj poseduje flagele, strukture nalik na dlaku, koje se kao bi pokreu levo-desno, omoguavajui im da se kreu unaokolo. Prikainju se za zid creva i razmnoavaju deobom na dva. Posle neznanog broja deoba, u nekom stupnju, na neznanom mestu, ovaj oblik stvara oko sebe zid (pretvara se u cistu) i prelazi u fekalije. ardija u fekalijama moe da zagadi okolinu i vodu i zarazi druge ivotinje i ljude.

112

Simptomi: Veina infekcija ardijom su asimptomatine. U retkim sluajevima u kojima se bolest javlja, uglavnom su zaraene mlae ivotinje i uobiajeni znak je dijareja. Dijareja moe da bude akutna, povremena ili hronina. Zaraene ivotinje obino ne gube apetit, ali mogu da gube teinu. Fekalije su obino nenormalne, blede, loeg mirisa i deluju masno. U crevima ardija spreava pravilnu apsorpciju hranljivih materija, oteuje fino tkivo creva i utie na varenje. Dijagnostika: ardijaza je vrlo teka za dijagnostiku zbog toga to su protozoe toliko male a i ne prenose se sa svakom stolicom. esto je potrebna serija testova stolice (jedan test dnevno, tri dana). Posebni dijagnostiki testovi, pored rutinskog pregleda stolice, neophodni su za identifikaciju ardije. Postupci koje koristimo za identifikaciju oblih (Toxocara) i kukiastih glista (Ancylostoma, Uncinaria), ubijaju aktivni oblik ardije i koncentriu cistini oblik. Da bi se video aktivni oblik, moe na mikroskopskoj ploici da se pomea sa vodom mala koliina stolice i pregleda sa velikim poveanjem. Poto ovaj oblik ima flagele, moete da ih vidite kako se pomeraju unaokolo. Aktivni oblici se mnogo ee pronalaze u retkoj stolici. Ako ikada imate priliku da pod mikroskopom vidite aktivni oblik ardije, iskoristite je! To je stvorenje zanimljivog izgleda. Krukastog je oblika i njegova anatomija doprinosi da lii na lik iz crtaa, sa oima, nosem i ustima. Kada se jednom vidi, ne zaboravlja se. Ciste se mnogo ee nalaze u vrstim stolicama. Za odvajanje cisti od ostatka stolice koriste se specijalni rastvori. Deo rastvora koji sadri ciste se zatim ispituje mikroskopski. Testovi koji utvruju prisustvo antigena ardije u fekalijama su sve dostupniji. Mnogo tee se izvode, skuplji su, a njihova preciznost moe da ne bude vea od drugih metoda. U budunosti e ovi testovi, nadamo se, biti savreniji tako da emo mnogo tanije moi da postavimo dijagnozu infekcije ardijom. Sada treba protumaiti rezultate testa. To za Vaeg veterinara moe da predstavlja dilemu. Ono to vidite (ili ne vidite), nije uvek tana predstava onog to imate. Negativan test moe da znai da ivotinja nije zaraena. Takoe moe da znai da ima premalo ardije u uzorku stolice koja je ispitana. Negativni rezultati testa su uobiajeni kod zaraenih ivotinja. Ako se javi negativan test, veterinar e esto da sugerie ponavljanje ispitivanja stolice bar jo dva puta, na razliitim uzorcima uzetim razliitih dana. Ponovljeni testovi su esto neophodni za konano pronalaenje organizma. ta sa pozitivnim testom? ardija moe da se nae kod mnogih maaka, sa i bez dijareje. Ako pronaemo ardiju, da li je ona uzrok dijareje, ili je samo koincidencija da smo je pronali? ivotinja moe zaista da ima dijareju prouzrokovanu bakterijskom infekcijom, dok smo ardiju (u ovom sluaju bezopasnu) sasvim sluajno pronali. Rezultate testova uvek treba tumaiti u svetlosti znakova, simptoma i istorije bolesti. Tretman: Evo nas opet; tretman je takoe kontroverzan. Pitanje je kada tretirati. Ako je ardija naena kod make koja nema simptome, treba li je tretirati? Poto ne moemo da znamo da li G. cati moe da zarazi oveka, esto nastupamo sa oprezom i tretiramo asimptomatiki zaraenu ivotinju da bismo spreili mogui prelazak na ljude. Ako jako sumnjamo na infekciju ardijom, ali ne moemo da naemo organizam, treba li u svakom sluaju da tretiramo? To se esto ini. Poto je esto teko utvrditi postojanje ardije u fekalijama maaka koje imaju dijareju, ako nema drugih oitih uzroka dijareje, esto tretiramo ivotinju za ardijazu.

113

Postoji nekoliko tretmana za ardijazu; neki od njih nisu odobreni od strane FDA (amerika Uprava za hranu i lekove) za tretman ardijaze kod maaka. Jedan od njih je metronidazol, ali on je stara praksa. Dobra stvar u vezi sa ovim lekom je da takoe ubija neke tipove bakterija koje mogu da izazovu dijareju. Tako, ako je dijareja izazvana bakterijama a ne ardijom, mi ipak ubijamo uzronika i eliminiemo simptome. Na alost, metronidazol ima neke nedostatke. Utvreno je da nije 100% efikasan. Sumnja se da je teratogen, zato ne sme da se daje trudnim ivotinjama. Na kraju, ukus mu je veoma gorak tako da mnoge ivotinje odbijaju da ga piju, posebno make. Hinakrin hidrohlorid je korien ranije, ali nije ba efikasan i moe da proizvede neeljene efekte kao to je letargija, povraanje, anoreksija (gubitak apetita) i poviena temperatura. Furazolidin se koristi efikasno u tretmanu ardijaze kod maaka. Moe da izazove povraanje i dijareju i ne sme da se koristi kod trudnih maaka. Noviji lek, albendazol, pokazao se 50 puta efikasnijim od metronidazola i 10 - 40 puta efikasniji od hinakrin hidrohlorida, prilikom ubijanja ardije u laboratoriji. Nije odobren za make. Primeeni su neki ozbiljni neeljeni efekti albendazola, ukljuujui oteenje kotane sri. Poto takoe moe da izazove uroene defekte, ne sme da se koristi kod trudnih ivotinja. U novom malom prouavanju, fenbendazol se pokazao efikasnim u tretmanu ardijaze kod pasa, ali nije odobren za primenu kod maaka. Sada dolazimo do jo jedne nepoznanice. Mogue je da ovi tretmani samo uklanjaju ciste iz fekalija a ne ubijaju svu ardiju u crevima. Ovo znai da je, ak iako je fekalni pregled posle tretmana negativan, organizam jo uvek prisutan u crevima. Ovo je posebno tano kod starijih tretmana. Stoga tretirane ivotinje jo uvek mogu da budu izvor zaraze za ostale. Tabela saima prethodne informacije:
Preparat Metronidazol Hinakrin hidrohlorid Albendazol Furazolidin Doza 12-25mg/kg dvaput dnevno, 5 dana 6,5mg/kg dvaput dnevno, 5 dana 25mg/kg dvaput dnevno, 2 dana 4,5mg/kg dvaput dnevno, 5-10 dana Primena kod trudnih maaka, ili maia Ne Ne Ne Ne

Mere predostronosti: Ciste mogu da ive nekoliko nedelja do nekoliko meseci izvan domaina u vlanoj i hladnoj okolini. Stoga travnjaci, parkovi, tenare i druge povrine koje mogu da budu zaraene ivotinjskim fekalijama, mogu da budu izvor zaraze za Vaeg ljubimca. Treba da drite svog ljubimca podalje od prostora zagaenog fekalijama drugih ivotinja. To nije uvek lako. Kao i kod drugih parazita sistema za varenje, prevencija irenja ardije se usredsreuje na testiranje i tretman zaraenih ivotinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje ili ubijanje organizama u okruenju. Rastvor lizola, izbleivaa ili amonijaka su efikasni protiv ardije. Na kraju, moe li ardija da zarazi oveka? To je jo jedna nepoznanica. Postoje mnoge vrste ardije i strunjaci ne znaju da li one zaraavaju samo specifine domaine. Izvori nekih infekcija kod ljudi povezani su sa dabrovima i drugim divljim i domaim ivotinjama. Dok

114

ne spoznamo drugaije, razumno je smatrati zaraene ivotinje sposobnim da prenesu ardiju na ljude. Moda ste uli o epidemijama ardije koje su se javile zbog pijenja zagaene vode. Zaraza gradskih izvora vode obino se dovodi u vezu sa divljakim izlivima oveka. U seoskim sredinama, dabrovi se najee okrivljuju za zagaivanje jezera i potoka. Epidemije ardije su se takoe javljale u dnevnim boravcima, sa decom koja su imala higijenske navike ispod optimalnih. TOKSOPLAZMA (Toxoplasma gondii) Toxoplasma gondii se nalazi irom sveta i moe da zarazi gotovo svaku toplokrvnu ivotinju ili pticu kao i ljude. Infekcija ovim parazitom, zvana toksoplazmoza, kod ljudi moe da bude vrlo ozbiljna. Toxoplasma gondii moe da se prenese sa trudne ene na njen fetus i izazove abortus ili uroene nedostatke. Kod dece i odraslih moe da izazove druge znake i ponekad je kobna. Moe da izazove teke bolesti kod osoba sa slabim imunim sistemom, kao to su one koje su podvrgnute hemoterapiji ili zaraene virusom HIV. Razmatranja u SAD pokazuju da je zaraeno 30% maaka i 25-50% ljudi (infekcija bez, ili sa vrlo malo simptoma). Make su jedini primarni domain T. gondii; one su jedini sisari kod kojih se Toxoplasma prenosi fekalijama. Kod make, reproduktivni oblik T. gondii ivi u crevu i oociste (jajoliki nezreli oblici) izlaze iz tela sa fekalijama. Oociste moraju da budu u okruenju 1-5 dana pre nego to postanu zarazne. Vano je upamtiti ovo kada raspravljamo o prevenciji zaraze. Make prenose T. gondii u svojim fekalijama nekoliko nedelja poto su zaraene. Oociste mogu da preive i nekoliko godina u okruenju i otporne su na veinu dezinfekcionih sredstava. Domain-posrednik, kao to su glodari ili ptice, ili druge ivotinje kao pas ili ovek, proguta oociste i one se sele u miie i mozak. Kada maka pojede zaraeni plen-posrednika (ili deo neke vee ivotinje, na primer svinje), parazit se oslobaa u makinom crevu i ivotni ciklus moe da se ponovi. Kod ma kog toplokrvnog domaina T. gondii takoe moe da se prenese in utero (preko posteljice) i preko mleka. Sve u svemu, glavni izvori zaraze za maku su nekuvano meso (obino svinjsko), zaraeni plen, ili in utero odnosno kao mae preko mleka. Ljudi, psi i ostali sisari obino se zaraze preko mesa, nekuvanog mleka od zaraenih koza ili sluajnim gutanjem dela majih fekalija sa ruku ili namirnica. T. gondii moe da izazove bolest kod pasa i maaka; mnogo ee se primeuje kod maaka. Znaci toksoplazmoze kod ljubimaca su nespecifini: groznica, gubitak apetita, potitenost. Sledei znaci mogu da se jave u zavisnosti od toga da li je zaraza akutna ili hronina i gde se T. gondii nalazi u telu: u oku moe da izazove upalu; u pluima zapaljenje plua; u srcu aritmije; u probavnom sistemu povraanje, dijareju, bol u trbuhu i uticu; u nervnom sistemu padavicu, paralizu i gubitak nervnih funkcija; u miiima ukoenost i atrofiju. Maii mogu da se rode mrtvi ili bolesni. Kod ivotinja, kao i kod ljudi, bolest je ea kod onih sa oslabljenim imunim sistemom. Make sa toksoplazmozom treba ispitati na zaraze takvim virusima kao to je maja leukemija, virus gubitka imuniteta (maja sida) i maji infektivni peritonitis. Kod pasa, uznemirenost moe da izazove gubitak imuniteta i omogui T. gondii da se razvije. Toksoplazmoza moe da bude znaajan izaziva abortusa kod ovaca.

115

Merenje antitela prema T. gondii u krvi je najbolji nain postavljanja dijagnoze. Ponekad u fekalijama mogu da se nau oociste, ali one su toliko sline nekim drugim parazitima da ovo ne moe da bude pouzdan metod za dijagnostiku. Osim toga, make izbacuju oociste samo na kratko (oko 2-3 nedelje), a esto se dogodi da ih ne izbacuju kada pokazuju znake bolesti. Za tretman toksoplazmoze koristi se antibiotik klindamicin. Meu lekovima koji se jo koriste su pirimetamin i trimetoprim/sulfadijazin. Oko 60% ljubimaca koji boluju od toksoplazmoze mogu da se oporave zahvaljujui tretmanu. Oporavak je manje izvestan kod ivotinja koje su mlade ili imaju jako oslabljen imuni sitem. Bubavabe i muve mogu da poslue kao domaini-prenosioci T. gondii, nosei maji fekalni materijal u svojim telima. Kontrola ovih napasti moe da pomogne u spreavanju irenja T. gondii. ivotinje ne bi trebalo hraniti sirovim mesom ili kostima niti im treba dozvoliti da preturaju po smeu. Poto T. gondii moe da se nae u nepasterizovanom kozjem mleku, ljubimcima ne treba dozvoliti da ga piju. Make kojima se doputa da tumaraju okolo, mogu da se zaraze preko ulovljenog plena kao to su mievi i ptice, tako da je najbolje make drati u kui. Fekalije treba uklanjati iz posude sa peskom svakodnevno i prikladno ih unititi. Posude za pesak redovno perite vrelom vodom. Psima ne treba dozvoliti pristup posudama sa peskom za make. Ljudi mogu da se zaraze bilo in utero (u materici), bilo sluajnim gutanjem oocisti. Ako se T. gondii prenese na fetus preko materice zaraene trudne ene rano u trudnoi, vrlo je mogu spontani pobaaj. Ako se zaraza javi u kasnijem periodu trudnoe (10-24 nedelje), dete moe da ima ozbiljne ili ak kobne uroene poremeaje ukljuujui hidrocefalus, slepou i mentalnu zaostalost. Veina zaraenih trudnica nema simptome. Priblino 60% zaraenih trudnica e da prenese zarazu na svoje fetuse. Ljudi zaraeni preko progutanih oocisti mogu da postanu utueni i da imaju groznicu, uveane limfne vorove i, ree, upalu srca. Dijagnoza se uglavnom postavlja serolokim (krvnim) testovima. Odgovori na neke nedoumice: Vlasnici maaka, kao ni veterinari, nemaju znaajno vei rizik od zaraze T. gondii nego to ima ostatak populacije. U SAD, mnogo je verovatnije da ljudi postanu zaraeni jedui sirovo meso, nego od baratanja majim fekalijama. Takoe se zaraavaju jedui neoprano voe i povre. Ne usredsreujte se samo na make! Nije verovatno da ete da se zarazite milujui zaraenu maku. Oociste se ne lepe za krzno kao jaja valjkastih glista. Maka e, ureujui krzno, uglavnom ukloniti sve oociste pre nego to postanu zarazne. Nije verovatno da moete da se zarazite majim ugrizom ili grebanjem. Ma kako udno izgledalo, zdrava maka koja je na testu pozitivna na T. gondii je verovatno bezbednija od one koja je negativna. Da objasnimo ovo. Make koje su pozitivne bile su izloene toksoplazmozi. Razvile su jak imunitet prema T. gondii, to znai da je vrlo malo verovatno da ponovo postanu zaraene i ponu da izbacuju oociste, ukoliko bi bile ponovo izloene zarazi u toku godine nakon prve zaraze. Preko polovine maaka koje su bile zaraene imaju imunitet ak do 6 godina. Negativne make, meutim, nemaju imunitet ili zatitu protiv zaraze T. gondii. Ako se zaraze, izbacivae oociste koje mogu da zaraze ljude i druge ivotinje.

116

Trudnice bi trebalo da zapamte da je, na primer u SAD, izlaganje T. gondii preko hrane mnogo ee nego preko majih fekalija, meutim, oba su mogua. Trudnice i one koje planiraju trudnou trebalo bi da sa svojim lekarima odlue da li je potrebno obaviti testove na T. gondii. Prevencija toksoplazmoze: Ne jedite nekuvano i nedovoljno kuvano meso. Meso treba da bude kuvano bar 20 minuta na temperaturi (u unutranjosti) od 70C. Ne pijte nepasterizovano mleko. Ne jedite neoprano voe i povre. Posle rada sa sirovim mesom perite toplom sapunicom ruke i povrine na kojima se priprema hrana. Kada radite u bati nosite rukavice, posle toga operite ruke. Pre jela operite ruke (naroito deca). Peanike za decu pokrivajte. Ne pijte vodu iz prirode, osim ako je prokuvana. Ne hranite make sirovim ili nedovoljno kuvanim mesom. Takoe im nemojte davati nepasterizovano mleko. Ne dozvolite makama da love ili tumaraju uokolo. Ne dozvolite makama da batu ili prostor za igru dece koriste umesto kutije sa peskom. Svakodnevno uklanjajte fekalije iz kutija sa peskom i perite kutije vrelom vodom. Kontroliite populaciju glodara i ostalih potencijalnih domaina-posrednika. Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom ne treba da iste kutije sa peskom. MANJE ZNAAJNI PARAZITI GNATOSTOMA (Gnathostoma) Jaja naputaju telo sa fekalijama, ali im je potrebno da budu u vodi da bi se razvila u larve. Jaje se izlee i larva pliva unaokolo dok je malena vodena buva ne pojede. Larva se razvija u vodenoj buvi dogod ovu ne pojede riba. Samo malo, nismo jo ni blizu zavretka! Larva se u ribi razvija u konani nezreli oblik. Ribu zatim pojede neto vee i larva biva osloboena i moe da se seli kroz tu ivotinju. To moe da traje i traje. Konano, maka pojede ivotinju koja sadri larvu i ova je ponovo slobodna. (Parazitolozi sa univerziteta Kornel opisuju sluaj psa koji je zaraen gnatostomom jedui mrtvu tropsku ribu iz akvarijuma). Ali ekajte, ona ne ostaje u elucu ve prolazi kroz eludani zid i seli se u jetru, miie, vezivna tkiva. Posle tri meseca larva se vraa u eludac, gde se kao odrasla jedinka kai na eludani zid. Za vreme selidbe zrele larve kroz tkiva mesojeda mogu da nastanu velika oteenja. U elucu oko zrele gliste mogu da se stvore vorovi. Oni narastaju, mogu da puknu i sadraj eluca moe da se izlije u stomanu duplju. Ovo izaziva jako zapaljenje koje se zove peritonitis i koje moe da bude kobno. Tretman: Tretman gnatostome je nepoznanica, mada postoje neki izvetaji koji ukazuju da albendazol moe da bude efikasan.

117

Moe li gnatostoma da zarazi oveka? Larve koje se sele naene su pod koom gde stvaraju tunele koji se razvijaju u gnojna zapaljenja. Larve takoe mogu da se sele do oka ili mozga, izazivajui ogromna oteenja. FIZALOPTERA (Physaloptera) Vrste fizaloptere nalaze se irom sveta i zaraavaju tako razliite ivotinje kao to su jeevi, golubovi i majmuni. Odrasla fizaloptera izgleda kao skraena verzija valjkaste gliste i to je ono to stvara izvesnu zabunu. Ako se nae u pseoj ili majoj povraci, lako moe da se pomisli da je valjkasta glista. Jaja fizaloptere kao i valjkastih glista se nalaze u fekalijama, ali se razlikuju po izgledu. Odrasla glista se prikainje za eludani zid maaka i pasa i njena jaja odlaze u fekalije. Bube progutaju jaja koja sadre larve. Pas ili maka koji pojedu insekta postaju zaraeni. Ne smatra se da je fizaloptera ozbiljan uzronik oboljenja, ali u nekim sluajevima moe da izazove krvarenje u elucu. Kod jakih zaraza moe da doe do povraanja, gubitka apetita i pojave crne, kao katran, stolice. Nema poznatog tretmana, meutim, noviji preparati kao fenbendazol mogu da budu efikasni. IENJE OD PARAZITA KOLIKO ESTO Strateko ienje je praksa koju preporuuje Ameriko udruenje veterinara parazitologa (AAVP) i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

* tenci
Otponite tretman sa 2 nedelje, ponovite ga u 4, 6 i 8 nedelja starosti. Posle toga upotrebite preventivni lek protiv sranog crva, koji je takoe efikasan protiv kukiastih i oblih glista.

* Maii
Kod maia, poto se ne javlja prenatalna infekcija, izluivanje jaja poinje kasnije nego kod tenaca i u nekim podrujima rizik od valjkastih i kukiastih glista kod maaka je srazmerno manji; ienje maia moe da otpone sa 6 nedelja starosti i treba da se ponovi sa 8 i 10 nedelja. Dojilje Tretirati jednovremeno sa mladima. Odrasli psi i make Tretirati redovno zbog preventive. Motrite na parazite u okolini i uklanjajte ih. Novousvojene ivotinje Tretirati odmah, zatim nakon 2 nedelje i potom prema gornjim preporukama.

118

Fekalni pregled Fekalni pregled bi trebalo izvesti odmah po odbijanju maia od dojenja, 4-8 nedelja posle poslednjeg tretiranja zaraze, u vreme redovnog godinjeg pregleda i pre parenja enki.

*Autori ovih tekstova preporuuju vlasnicima novousvojenih maia i tenaca da

pribave istoriju ienja od parazita svog novog ljubimca i da kontaktiraju svog veterinara u vezi sa dodatnim ienjem, ako je potrebno. PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN CREVNIH PARAZITA
Sastojak Dihlorofen/toluen Dihlorvos Febantel/prazikvantel Fenbendazol Mebendazol Soli piperazina Pirantel pamoat/prazikvantel Prazikvantel Epsiprantel Deluje na V, K, T, P V, K, T, P V, K, B, T, P V, K, B, T V, K, B, T V V, K, T, P T, P T, P Minimalna starost/teina > ili = 1,1 kg > ili = 1,1 kg > ili = 0,9 kg nema granice nema granice > ili = 6 nedelja > ili = 4 nedelje ili 0,7 kg > 6 nedelja > 7 nedelja

Znaenje oznaka u koloni deluje na: V - valjkaste gliste (Toxocara) K - kukiaste gliste (Ancylostoma, Uncinaria) B - biaste gliste (Trichuris) T - pantljiare tenija (Taenia) P - psea pantljiara (Dipylidium caninum)

119

KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM

Limfni i imuni sistemi su vrlo tesno povezani. Da bi funkcionisali, oba zahtevaju onaj drugi. Limfni sistem filtrira i uklanja otpatke iz tela. Imuni sistem je najvei deo odbrambenog sistema tela, i proizvodi elije i izvesne proteine zvane antitela, za borbu protiv infekcije. Krv se sastoji od nekoliko razliitih tipova elija i proteina. Crvene krvne elije (krvna zrnca) daju krvi boju a odgovorne su za transport kiseonika i ugljen dioksida u i iz tkiva tela. Drugi sastavni deo krvi su bele krvne elije (zrnca), koje slue za borbu protiv infekcije. elije treeg tipa, trombociti, krue krvotokom. Oni su odgovorni za zgruavanje. Crvena i bela krvna zrnca i trombociti se stvaraju u kotanoj sri. U dodatku elijama, krv se jo sastoji i od tenog dela bogatog proteinima, koji se zove plazma. LIMFNI SISTEM Jedan od naina na koji se telo bori protiv bolesti je limfni sistem, koji filtrira i uklanja otpatke iz tela. Male, okrugle lezde, zvane limfni vorovi, odgovorne su za glavninu rada limfnog sistema. Limfni vorovi su meusobno povezani nizom cevi (limfni sudovi) nazvanih limfatici, koji grade veliku mreu po celom telu. Slezina, veliki organ smeten u trbunoj duplji, takoe je povezana sa limfaticima. Limfni sudovi sakupljaju neke od masnih produkata varenja. Takoe sakupljaju tenosti koje su iz krvnih sudova pobegle u tkiva. Ovi produkti i tenosti se zajedniki nazivaju limfa. Limfa se prenosi u sve vee i vee sudove, dok se sve zajedno ne okupe u grudima i unesu limfu u velike vene koje vode ka srcu. Tenosti sakupljene po tkivima u telu se filtriraju kroz limfne vorove dok ne produe dalje u limfatike i izmeaju se sa masnim produktima varenja u velikim limfnim kanalima. Limfni vorovi filtriraju elijske otpadne proizvode i strani materijal u tenosti, ukljuujui potencijalno opasne infektivne estice kao to su bakterije i virusi. IMUNI SISTEM Imuni sistem je sistem opstanka i odbrane tela. On prepoznaje strane supstance (one koje ne pripadaju telu t.j. viruse, bakterije, polen) prema njihovim molekularnim svojstvima i odstranjuje ih iz tela. DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG SISTEMA Imuni sistem moe da se podeli na dva funkcionalna dela, na osnovu toga koliko su specifine njihove funkcije. Ta dva dela su nazvana uroeni imuni sistem i adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem.

120

Uroeni imuni sistem: Svi organizmi, ak i drvee, imaju neto to bi moglo da se smatra uroenim odbrambenim sistemom. Za drvee to bi bila njegova kora, za pse i make njihova koa, a za bakteriju to bi bio elijski zid oko nje. Uroeni imuni sistem je prva linija odbrane. On je nespecifian, znai stvoren je da manje ili vie zadri sve napolju. On je i neprilagodljiv, znai da se njegova delotvornost ne menja sa ponovljenom izloenou stranoj materiji. Kao dodatak koi, stomana kiselina, sluz u respiratornom sistemu i specijalne hemikalije u pljuvaci, takoe su deo ovog uroenog sistema. Postoje takoe izvesne elije u telu, zvane fagociti (derai) u koje spadaju elije zvane monociti i makrofage (doslovce, veliki derai!) i one pripadaju uroenom imunom sistemu. Ove elije e da jedu sve strano to im se nae na vidiku. Srednjevekovni zamak bi bio dobra analogija sa uroenim imunim sistemom. Visoki zid zamka i anac oko njega su napravljeni da skoro sve zadre napolju. Igraju istu ulogu kao koa, sluz i stomana kiselina. U ancu imamo aligatore, koji e kao makrofage u telu, pojesti skoro sve. Adaptivni imuni sistem: Kao dodatak uroenom imunom sistemu, psi, make i ostale ivotinje, ukljuujui oveka, imaju adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem. Ovaj sistem titi telo od specifinih stranih napadaa, gradei razliite taktike prema razliitim napadaima. Delovi adaptivnog sistema komuniciraju jedan sa drugim i razvijaju pamenje o raznim napadaima sa kojima se sukobljavaju. U naoj analogiji sa zamkom, adaptivni sistem bi se sastojao od streliara, kopljanika, tobdija i maevalaca. Svi oni koriste razliita sredstva i tite od onih napadaa za koje su najbolje opremljeni. Pamte prethodne bitke i mogu da unaprede brzinu i efikasnost kojom brane zamak. Zajedniki rad: Uroeni sistem je prva linija odbrane. Ako je napada zaustavljen uroenim sistemom, nee da se javi nikakva bolest. Ako, meutim, napadaa ne moe da zaustavi uroeni sistem, aktivira se adaptivni sistem. Ako je on uspean, telo e da se oporavi. Adaptivni sistem e takoe da zadri seanje na napadaa. Tako, ako bude ponovo izloen napadu istog, adaptivni sistem e da pokrene veu i bru odbranu, obino predupreujui bolest. Ako ni uroeni ni adaptivni sistem nisu efikasni, moe da doe do smrti. ELIJE IMUNOG SISTEMA to bolje nauimo o tome kako radi imuni sistem, to bolje emo da razumemo igrae. elije imunog sistema sve polaze iz kotane sri, ali sazrevaju na razliitim putevima. Od granulocita, neutrofili i eozinofili imaju sposobnost da gutaju strane elije i druge materije, dok od agranulocita tu osobinu imaju monociti. Oni su fagociti (derai). Kao deo uroenog imunog sistema, razgrauju i ubijaju strane napadae. Takoe mogu da slue i kao deo adaptivnog sistema predstavljanjem delova napadaa (antigeni) ostalim elijama adaptivnog sistema, upozoravajui ih na prisustvo napadaa. Limfociti imaju ivotni ciklus slian ivotinjskom. Raaju se u kotanoj sri. Kako sazrevaju, tako se obrazuju. Neki od njih odlaze u lezdu timus (razliitu od tiroidne lezde) i tamo se obrazuju. Ovi se nazivaju T elije (T od timus). T elije aktiviraju ostale elije odbrambenog sistema. Ostali limfociti se obrazuju u razliitim oblastima. Kod pticae oblast naziva bursa, pa se takvi limfociti zovu B (be) elije. Bursa je modifikovani deo creva. Sisari ovaj deo nemaju, pa umesto u njega elije odlaze u zametkovu jetru ili ostaju u kotanoj sri gde se obrazuju. Tako B kod B elija moe da bude i namesto bone marrow - kotana sr (eng.). Ove elije proizvode antitela.

121

Jednom naobrazovani, B i T limfociti se zatim zapoljavaju i kreu se kroz telo tamo gde ima posla. Imaju tendenciju da se okupljaju u limfnim vorovima i slezini. O naobrazbi limfocita bie vie rei napred. IMUNI ODGOVOR ta su antigeni? Antigeni su molekularne strukture na povrini takvih estica kao to su bakterije, virusi i polen. Antigene telo prepoznaje kao strano i oni ga podstiu da se od njih brani. Antigeni imaju razliite veliine i oblike. Takoe imaju i posebnost. To znai da e sve bakterije, ili virusi, ako su istog tipa imati iste, ili skoro iste antigene. Virus na svojoj povrini uglavnom ima nekoliko razliitih vrsta antigena. Isto vai za bakterije, parazite i t.d. Naobrazba limfocita i prepoznavanje antigena: Svaki limfocit, bilo B ili T tipa, obrazuje se za prepoznavanje jednog posebnog antigena, koji ima izvesni oblik i veliinu. Obrazovane B i T elije koriste receptore (prijemnike) antigena na svojoj povrini za prepoznavanje antigena. Antigen i receptor se uklapaju kao brava i klju. Neki limfociti, na primer, imae samo receptore za odreeni antigen (nazovimo ga A1) na parvovirusu. Drugi limfociti e imati samo receptore za hipotetiki antigen A2 na parvovirusu. (Telo moe da raspozna mnogo antigena na jednom napadau i da odgovori na svaki od njih.) Druga populacija limfocita ima receptore za specifine antigene na bakteriji salmonela. Trei jedino raspoznaju odreeni antigen na polenu trave. Kada razmislite o tome, zaista je zapanjujue. Na svetu ima miliona antigena, a tela sisara proizvode razliite limfocite koji prepoznaju svaki od njih. elije ivotinjskih tela takoe sadre antigene. B i T elije su nauene da ih ignoriu i da ih smatraju za svoje. Razliite krvne grupe kod ljudi: A, B, AB i 0 proistiu iz razliitih antigena na crvenim krvnim zrncima. Tako e B i T elije ljudi sa krvnom grupom B prepoznati antigen A koji se nalazi na crvenim krvnim zrncima grupe A kao strani. B-elijski odgovor antitelima i imunost telesnih tenosti: Kada receptor B elije prepozna i prikai se za antigen za koji je napravljen (opet emo upotrebiti hipotetiki A1), to je znak B eliji da pone da gradi odbranu. B elija proizvodi molekule zvane antitela (koja su proteini) za borbu protiv bolesti. B elije koje proizvode antitela takoe se nazivaju i plazma elije. Ponekad se antitela oznaavaju kao imunoglobulini. Antitela na sebi imaju prijemne povrine koje e da se poveu sa antigenima A1. Na svakom antitelu postoje dva takva mesta, koja se nazivaju spojke za antigen. Spoj antigena i antitela se naziva imuni kompleks. Spojke za antigen nisu 100% specifine. Ovo znai da iako je antitelo stvoreno u odgovor na jedan antigen, u ovom sluaju antigen A1, ono e biti sposobno da se prikai i na drugi antigen, n.pr. antigen A2. Moete da shvatite kako to sve moe da se dogaa ako ste ikada sastavljali slagalicu. Moete obino da naete po nekoliko komada koji se skoro uklapaju, ali samo jedan se uklapa potpuno. Receptori antigena ponekad mogu da se poveu sa antigenima koji se skoro uklapaju, umesto sa onim antigenom za koji su stvoreni. Kada se dogodi, ovo se naziva unakrsna reakcija. Unakrsne reakcije mogu da budu problem prilikom izvoenja laboratorijskih analiza. Recimo da analizirate krv ivotinje da biste utvrdili da li ima antitela za na hipotetiki A1. Recimo takoe da e antitela za antigen koji emo nazvati B1 (koji je iz savim razliitog organizma), takoe da se poveu sa A1. Ako krv nae ivotinje ima antitela za A1, test e biti pozitivan, ali ako krv ne sadri antitela za A1, a sadri antitela za B1, test e takoe da izgleda pozitivan. U ovom sluaju lano pozitivan. U telu povezivanje antigena i antitela moe da ima za rezultat : - neutralizovanje otrova, ako je antigen bio na otrovu - deaktiviranje virusa, ako je antigen bio na virusu

122

- aktiviranje niza proteina (zvanog komplement) za ubijanje elija; antitelo i komplement zajedno mogu da razloe bakterije i tako ih unite. - prikazivanje antigena (i ono na ta je on prikaen) mnogo privlanijim za fagocite. Ovo se naziva opsonizacija. Antitelo povezano sa antigenom je kao senf na hrenovkama fagocite e ih jesti sa veim uivanjem! T-elijski odgovor i elijski imunitet: Kada se receptor na T eliji povee sa antigenom on aktivira T eliju. Neke T elije e da se prikae na stranog napadaa koji nosi taj antigen i razorie ga. Druge T elije e da postanu aktivne i stvarae materije zvane limfokini. Ovo su hemijski glasnici za makrofage i ostale fagocite, koji ih dozivaju da dou na jelo. Memorija: Bilo da je odgovor tela prvenstveno tenostima (preko antitela) ili elijski, izvesne T i B elije postaju memorijske elije. Ove elije pamte izlaganje odreenim antigenima koji su bili na stranoj materiji. Ovo je mehanizam pomou koga vakcinacija pomae u zatiti tela od bolesti. Ako maka na primer primi kombinaciju vakcina koja sadri panleukopeniju, rinotraheitis i kalicivirus, bie stvorene 3 grupe memorijskih elija: jedna grupa pamtie antigene panleukopenije, druga rinotraheitisa i trea kalicivirusa. Ove memorijske elije pomau telu da odgovori mnogo bre i jae, ako ikada ponovo bude izloeno antigenu za koji ima memoriju. Na primer, ako je maka vakcinisana protiv panleukopenije, a zatim posle 3 - 4 nedelje ponovo vakcinisana protiv panleukopenije, odgovor tela na drugu vakcinaciju bie mnogo vei i mnogo bri nego posle prve vakcinacije. Ovaj bri i jai odgovor se nauno naziva sekundarni odgovor. Za ovaj efikasniji odgovor treba zahvaliti memorijskim elijama. Ove memorijske elije nisu proizvedene trenutno. Vremenski period izmeu izlaganja antigenu (bilo vakcinacijom ili putem infekcije) i stvaranja memorijskih elija je 2-3 sedmice. Memorijske elije stvorene protiv nekih bolesti ive dugo, dok elije za neke druge bolesti mogu da imaju vrlo kratak vek. Poto memorijske elije ne ive zauvek, u nekim sluajevima potrebno je da revakciniemo ivotinju da bismo proizveli novu generaciju memorijskih elija. Za neke bolesti to je svake godine, za druge 3 godine ili due. Kada govorimo o trajanju imuniteta (vreme za koje je ivotinja zatiena), mi zapravo govorimo o tome koliko ivi dovoljan broj memorijskih elija i koliko dugo ostaju antitela tako da je ivotinja jo uvek zatiena. DVA NAINA DA SE STEKNE IMUNITET AKTIVNI I PASIVNI Postoje dva naina na koje ivotinja moe da stekne imunitet, aktivni i pasivni nain. Aktivni imunitet: Kada su ljudi ili ivotinje na prirodan nain ili vakcinacijom izloeni organizmu koji izaziva bolest, antigeni na organizmu stupaju u interakciju sa elijama imunog sistema ivotinje. B elije stvaraju antitela da unite organizam. T elije se aktiviraju i takoe pomau u uklanjanju organizma. Kada jedinka ima imuni sistem koji je sposoban da je efikasno zatiti od organizma koji izaziva bolest, kae se da poseduje imunitet na taj organizam. Kada sopstveni imuni sistem ivotinje obezbeuje tu zatitu, govorimo o aktivnom imunitetu. Pasivni imunitet: Kada ivotinja primi odbrambene mehanizme druge ivotinje (antitela i/ili limfocite), pre nego da razvije sopstveni odbrambeni sistem, govorimo o pasivnom imunitetu. Primeri pasivnog imuniteta ukljuuju antitela koja fetus prima preko posteljice, antitela koja novoroene prima od majke preko kolostruma*, protivotrove za tretman zmijskog ujeda i presad kotane sri koja pomae u zameni limfocita. Nedostatak pasivnog imuniteta je u tome to telo ivotinje nema sposobnost da je obnovi (osim u sluaju presada kotane sri). Kako se antitela koja je ivotinja primila troe kroz

123

prirodno starenje, ili bivaju iskoriena unitavanjem organizma koji izaziva bolest, telo ivotinje ne moe da ih zameni. Meutim, u sluaju aktivnog imuniteta, kada imuni sistem ponovo doe u dodir sa istim organizmom, proizvede se jo vie antitela. Aktivni imunitet je veit, dok pasivni nije.

*Kolostrum: prvo mleko, postoji samo 36 - 48 sati po roenju. Visokokoncentrovana meavina molekula antitela, vitamina, elektrolita i hranljivih materija.

ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA Imuni sistem ne funkcionie uvek pravilno. Ponekad reaguje na pogrenu stvar (autoimunitet), drugi put reaguje prejako (preosetljivost), a nekad jednostavno uopte ne reaguje (potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta). Autoimunitet: Kod autoimuniteta imuni sistem grekom vidi neki deo sopstvenog tela kao strani i poinje da ga napada. Obe vrste elija, T i B, mogu da budu umeane u autoimunitet. ta izaziva autoimunitet? Kod razvijanja nekih tipova autoimuniteta ulogu moe da igra genetika. Neki lekovi mogu da izmene molekularni izgled elija. Neki lekovi se kae za crvena krvna zrnca, inei da zrnce izgleda strano. Tada telo napada crvena krvna zrnca izazivajui autoimunu hemolitiku anemiju. Kao sa nekim lekovima, u nekim sluajevima kompleksi antigen - antitelo mogu da se veu za elije i izazovu isti fenomen - telo napada elije poto izgledaju kao strane. U nekim sluajevima ubijanje ovih elija moe da prati veliki broj upala. Smatra se da ovaj tip autoimune reakcije doprinosi reumatoidnom artritisu. Greke u naobrazbi T i B elija mogu da ih uine nesposobnim za razlikovanje stranog i svog. Autoimune bolesti su svrstane u dva tipa: one kod kojih su antitela usmerena na odreeni organ i one kod kojih je napadnut vei broj oblasti. Preosetljivost: Preosetljivi imuni sistem je onaj koji preterano reaguje na nadraaj. Kao dodatak T i B elijama, razne druge elije mogu takoe da budu aktivirane za vreme imunog odgovora. Ove elije proizvode hemikalije kao to su histamini, koji mogu da otete mnoge delove tela. Kod preosetljivosti, telo proizvodi previe antitela, pogrenu vrstu antitela, veliki broj kompleksa antigen - antitelo, ili antitela za protein koji nije stvarno stran. Kao dodatak, moe da bude aktiviran preveliki broj elija za proizvodnju histamina i drugih hemikalija. Postoje etiri glavna tipa preosetljivosti. Potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta: Izvesni lekovi i organizmi koji izazivaju bolest mogu da potisnu imuni sistem. Kod presaivanja organa i u nekim sluajevima autoimunih bolesti mi elimo da potisnemo imuni sistem, pa koristimo razne lekove za postizanje tog cilja. Kod nekih infekcija parazitima, kao to je malarija, trihineloza ili lajhmanijaza, strani organizam moe da potisne imuni sistem preko razliitih mehanizama, omoguavajui organizmu da raste i mnoi se u oveku ili ivotinji. Nedostatak imuniteta moe da se javi kao rezultat genetske greke kod razliitih rasa maaka i pasa. Neke virusne infekcije (n.pr. maji virus gubitka imuniteta) mogu takoe da izazovu gubitak imuniteta. Novoroenad koja nisu primila dovoljne koliine kolostruma imaju nedostatak imuniteta i u velikoj su opasnosti da budu ozbiljno zaraena mnogim bolestima. Loa ishrana, koja dovodi do nedostatka vitamina A i E i selena, kao i ograniene koliine belanevina i kalorija, mogu da dovedu do potiskivanja imunog sistema.

124

ZAKLJUAK Imuni sistem je neverovatan odbrambeni mehanizam koji titi telo od mnogo vrsta uzronika koji izazivaju bolesti ukljuujui bakterije, viruse, otrove i parazite. Uroeni deo imunog sistema, ukljuujui kou, je prva linija odbrane, nespecifian je i obezbeuje zatitu od mnogih stranih napadaa. Adaptivni (prilagodljivi) deo imunog sistema je mnogo specifiniji, reaguje na jedinstvene molekule zvane antigeni i koristi antitela i elijski imunitet da oslobodi telo stranih materija. Adaptivni deo imunog sistema moe da upamti prethodna izlaganja stranoj materiji i da reaguje bre i jae kod ponovnog izlaganja. Telo moe da stekne imunitet prenosom sa druge ivotinje (pasivni imunitet), ili sopstvenim izlaganjem i reagovanjem na stranu materiju (aktivni imunitet). Ponekad imuni sistem moe da radi pogreno i da ili napada sopstveno telo (autoimunitet), pretera u reakciji (preosetljivost), ili da reaguje nedovoljno (nedostatak imuniteta ili potisnutost). KRV I ANALIZE KRVI Bilo da je u pitanju ovek, pas, maka, ili ak i ptica ili lasica, kada je bolestan, njegovi lekari obino vade uzorak krvi i vre neke analize da pomognu u odreivanju dijagnoze. Ove analize su uglavnom jednog od dva tipa. Prvi tip je krvna slika, koja odreuje broj i tipove prisutnih krvnih zrnaca (elija). Nauka koja se bavi ovim, elijskim delom krvi, zove se hematologija. Drugi tip analize je biohemijska analiza koja meri koliine razliitih elektrolita, enzima ili hemijskih jedinjenja u tenom delu uzorka. Ponekad ove analize pribavljaju malo informacija o sluaju, ali mnogo tipinije, one su najbri i najbolji alat za dijagnostiku koji je dostupan doktoru. SASTOJCI KRVI Krv se sastoji od tenog dela plus razliitih krvnih elija. Njena uloga je da prenosi hranljive materije i kiseonik do elija; otpatke i ugljen dioksid do organa odgovornih za njihovo uklanjanje ili razlaganje; takoe i da brani telo od bakterija, virusa i drugih organizama. Teni deo krvi naziva se plazma, ako krv nije zgruana, a serum ako jeste. Ovaj teni deo, bez elija, je uglavnom boje slame ili svetlo-ute boje. Teni deo krvi se koristi u hemijskim analizama. Svaka kap krvi sadri doslovno milione krvnih elija. Mada uzorak uzet za krvnu sliku moe da izgleda mali, on sadri tako ogroman broj elija da je odlian i taan pokazatelj ukupnog broja ovih elija naenih u krvotoku. Krvna slika se odnosi na koliine i tipove crvenih i belih krvnih elija (zrnaca) i trombocita. Crvene krvne elije (zrnca) Pogledajmo najpre crvena krvna zrnca. Ona su siuni teglei konji zadueni za prenos kiseonika do tkiva. Ona sadre molekule hemoglobina. Kiseonik koji je unet u naa tela se povezuje sa hemoglobinom dok crvena krvna zrnca prolaze kroz plua. Crvena krvna zrnca zatim isporuuju kiseonik svim ostalim elijama u telu, a ugljen dioksid vraaju natrag do plua. Crvena krvna zrnca se stvaraju u kotanoj sri. Kotana sr stalno proizvodi nova crvena krvna zrnca poto je njihov ivotni vek samo oko 90 dana (kod maaka, kod ljudi je 120 dana ). Telo moe brzo da odgovori da bi odralo broj crvenih krvnih zrnaca prisutnih u krvnim sudovima. Telo meri njihov broj jednostavnim proraunavanjem koliine kiseonika koji se isporuuje tkivima. Ako nema dovoljno kiseonika, onda telo to vidi kao potrebu za jo crvenih krvnih zrnaca. Ako je brzo potrebno vie crvenih zrnaca, onda e u krvotok iz kotane sri da bude osloboeno vie nezrelih elija (zvanih retikulociti). Ako je, meutim, prisutan odgovarajui broj elija, to e da uspori oslobaanje novih.

125

Hematokrit: Kod krvne slike odreujemo broj crvenih zrnaca na nekoliko naina. Najbri i najlaki (i najslikovitiji ) nain zove se hematokrit, koji je poznat i kao zapremina grupisanih zrnaca. Krvni uzorak se stavlja u malu epruvetu i unosi u centrifugu. Ova naprava vrti epruvetu nekoliko hiljada obrtaja u minutu. elije su tee od plazme pa se grupiu na dnu epruvete. Tada se odreuje procenat udela elija u ukupnoj koliini krvi u epruveti. Normalna vrednost za make je 29 - 50%. Ako je zapremina grupisanih zrnaca mala, ima manje crvenih zrnaca u telu nego to bismo oekivali. Ovo stanje je poznato kao anemija. Kod jakih sluajeva anemije, ivotinja bi verovatno imala blede desni i sluzokou u ustima i izgledala slabo i umorno jer bi njeno telo dobijalo manje kiseonika nego to mu je potrebno. Anemije su dalje klasifikovane kao regenerativne i neregenerativne. Kod prvih, ako je broj crvenih zrnaca manji od normalnog, telo odgovara oslobaanjem novih retikulocita u krvotok. Kod neregenerativne anemije, ima vrlo malo, ili nimalo, nezrelih crvenih zrnaca u uzorku i telo nastavlja sa gubljenjem crvenih zrnaca, a nova ne proizvodi. Neregenerativna anemija je vrlo, vrlo ozbiljna i brzo postaje pretnja po ivot. Ako je zapremina grupisanih zrnaca vea od 55, kae se da je uveana. Ovo se via kod dehidriranih ivotinja, poto njihova krv postaje koncentrovanija. To se primeuje i u drugim uslovima, kao to su neki sluajevi oka, reakcija na veliku visinu (vazduh je rei pa je manje kiseonika, stoga se vie crvenih zrnaca puta u opticaj), plunih bolesti i t.d. Upamtite, sve to umanjuje koliinu kiseonika koji stie u tkiva, dovee do poveanja broja crvenih krvnih zrnaca. Broj crvenih krvnih zrnaca: Moemo takoe da merimo stvarni broj crvenih krvnih zrnaca u datoj koliini krvi. Ovo je mnogo tee izvesti nego hematokrit. Daje se kao stvarni broj elija u jednom mikrolitru. Normalna vrednost je, proseno, 6.1 - 11.9 x 106 (znai miliona) 12 crvenih krvnih zrnaca u mikrolitru, odnosno 6.1 - 11.9 x 10 (biliona) u litru, zavisi od toga kako koja laboratorija prikazuje. Hemoglobin: Konaan nain za procenu krvne slike je odreivanje prisutnog hemoglobina. Kod nekih anemija broj crvenih zrnaca moe da ne bude nizak, ali ako krvna zrnca sadre manju koliinu hemoglobina od normalne, znaci anemije mogu da budu sasvim jaki. Normalni nivo hemoglobina je 90 - 156 g/l.

Bele krvne elije (zrnca) Drugi najvei tip krvnih elija su bele krvne elije (zrnca), koje su takoe poznate kao leukociti. Ima ih mnogo manje nego crvenih zrnaca. Na svaki leukocit prisutan u uzorku bie normalno 600 do 700 crvenih zrnaca. Glavna uloga belih zrnaca je da brane telo od napadakih organizama kao to su bakterije, virusi i gljivice. Postoje razliiti tipovi leukocita i broj belih krvnih zrnaca je zbir svih tih razliitih vrsta. Normalni broj belih zrnaca kod make je 5500 19500 u mikrolitru, odnosno 5,5 19,5 x 109 (milijardi) u litru. Broj leukocita se normalno povea kada se telo bori protiv jakih infekcija ili kada je optereeno metabolikim otrovima (pacijent sa akutnim bubrenim oboljenjem, sa otpadnim materijama koje mu se gomilaju u telu e normalno imati uveani broj leukocita). Kao dodatak ovome, kada je krajnje uzbuena (ako preterano uzbudimo ili uplaimo ivotinju kada uzimamo uzorak krvi) bela krvna zrnca e da budu osloboena u krvotok i nivo e da im poraste. Broj leukocita e da bude manji ako je ivotinja oslabljena dugom, iscrpljujuom boleu, ili kod nekih virusnih infekcija. Bela krvna zrnca se dele u dve grupe u zavisnosti od toga kako reaguju sa nekim bojama koje se koriste za njihovo bolje uoavanje pod mikroskopom. Postoje granulociti (imaju granule koje apsorbuju boju) i agranulociti. U granulocite spadaju neutrofili, eozinofili i bazofili, dok su agranulociti limfociti i monociti.

126

Granulociti Neutrofili: Neutrofili se takoe stvaraju u kotanoj sri. Zrele elije imaju viestrano jezgro i nazivaju se segmentirane elije, dok nezrele elije imaju jednostrano jezgro i nazivaju se tapiaste. tapiasti neutrofili su, dakle, mlai od segmentiranih. Ove elije funkcioniu tako to u stvari gutaju bakterije koje izazivaju bolesti, kao i druge sitne estice. U prisustvu bakterijske infekcije njihov broj u periferijskoj krvi raste, kotana sr oslobaa u krvotok vie mladih elija i procenat tapiastih raste u odnosu na segmentirane. Normalan broj zrelih neutrofila je izmeu 2500 i 12500 u mikrolitru. Normalno za tapiaste je priblino 100 do 300 u mikrolitru. Kada ukupni broj neutrofila naraste, to je obino znak bakterijske infekcije ili nekog oblika ekstremne napetosti. Ako broj tapiastih drastino naraste u poreenju sa segmentiranim, to se smatra jaom reakcijom jer telo oslobaa sve vie i vie nezrelih elija u krvotok da bi se odbranilo od infekcije. Kod veine virusnih infekcija ukupni broj neutrofila se smanjuje. Eozinofili: Eozinofila normalno ima manje nego neutrofila. Oni se takoe stvaraju u kotanoj sri i njihov normalan broj je 100 do 1200 u mikrolitru. Takoe imaju sposobnost da gutaju strane estice. Njihov broj u krvotoku se poveava kada ivotinja pati od infekcije parazitima, ili ima alergije. U uslovima koji prouzrokuju ekstremno ili produeno optereenje (stres), broj eozinofila se smanjuje. Bazofili: Poslednji od granulocita su bazofili. Ovo su najmanje uobiajeni od svih leukocita. U mnogim uzorcima uopte ih nema. Funkcija im je nepoznata, a takoe nastaju u kotanoj sri. Agranulociti Limfociti: Od svih agranulocita, najobilniji su limfociti. Normalno ih ima 1500 7000 u mikrolitru. Stvara ih i oslobaa u krvotok limfoidno tkivo, kao to su limfni vorovi, slezina i t.d. Nisu sposobni da jedu ili gutaju organizme, ali svoju funkciju odbrane tela ispunjavaju na druge naine. Limfociti mogu da se po svojim funkcijama podele u dve vee grupe - B (be) elije i T elije, ali jedni od drugih ne mogu da se razlikuju pod mikroskopom. B elije proizvode antitela, koja su proteinski molekuli koji se kae na napadake organizme i tako ih unitavaju. T elije aktiviraju druge elije i pomau im da unitavaju viruse i drugi strani materijal. Kada se broj limfocita smanji to se naziva limfopenija i esto se opaa u poetnim stadijumima infekcija, ili posle upotrebe kortikosteroida kao prednizon. Postoje i druge situacije kada se javlja smanjeni broj limfocita, ali one su prilino neuobiajene. Poveanje broja limfocita ne dogaa se tako esto kao to bi se oekivalo, ali je primeeno kod produenih bolesti. Primer za ovo bio bi kada se bakterijska ili virusna infekcija jako produe, ili kod izvesnih autoimunih bolesti. Uobiajeni uzrok poveanja broja limfocita je leukemija, to je rak sistema za proizvodnju krvnih elija, koji je obino fatalan. Monociti: Monociti se razvijaju i skladite u slezini i kotanoj sri. Normalno ih ima svega 0 do 850 u mikrolitru. Takoe imaju sposobnost da gutaju strane materije, kao to su infektivni organizmi. Oni dodatno izluuju razne proteinske molekule koji pomau u proiavanju upaljenih i nadraenih tkiva. Njihov broj se ne menja bitno osim ako nije u pitanju stanje kancerozne leukemije koja utie na njihove elije. Trombociti Poslednja komponenta koju pominjemo kada govorimo o krvnoj slici su trombociti. Oni igraju vitalnu ulogu u formiranju ugruaka. Da bismo shvatili njihov znaaj, zamislimo veliku posekotinu koja bi mogla da krvari do smrti ukoliko se ne bi stvorio ugruak. Mi u stvarnosti stalno krvarimo. Mikroskopski krvni sudovi u naim telima esto pucaju, ali mi to ne primeujemo zato to se u roku od nekoliko sekundi formira ugruak i gubitak krvi je beznaajan. Trombociti i belanevina zvana fibrinogen su odgovorni za popravke svih oteenih krvnih sudova. ak i ako nikada ne bi bilo posekotina na povrini naih tela, bez trombocita i fibrinogena koji zajedniki deluju, mi bismo zbog unutranjih krvarenja iskrvarili do smrti u roku od nekoliko dana. Ako bi

127

broj trombocita bio snien, to bi moglo da znai ili da je telo iskoristilo veliki broj njih za formiranje ugruaka, ili da im je broj mali pa je ivotinja u velikoj opasnosti ako bi do krvarenja dolo u bliskoj bubunosti. NORMALNE HEMATOLOKE VREDNOSTI KOD PASA I MAAKA * Jedinica Hematokrit Hemoglobin Crvena k. z. Bela k. z. Neutrofili Limfociti Monociti Eozinofili Bazofili Trombociti % g/l x106 /l /l /l /l /l /l /l /l Pas 40 - 59 140 - 200 5,6 - 8,7 6.000 - 17.000 3.000 - 12.000 530 - 4.800 100 - 1.800 0 - 1.900 <100 145 - 440 Maka 24 - 45 80 - 150 5 - 10 5500 - 19500 2500 - 12500 1500 - 7000 0 - 850 100 - 1200 <100 300 - 800

*Normalne vrednosti mogu da se donekle razlikuju od jedne laboratorije do druge. Ove vrednosti su prema laboratoriji Veterinarskog fakulteta u Beogradu. BIOHEMIJSKE ANALIZE
U tekstu ete da vidite jedinice ka to je mg/dl i, shodno tome, vrednosti sasvim razliite od onih u tabeli. To je zato to se kod nas (i u Evropi) koriste drugaije jedinice (na primer, mmol/l) nego u Americi.

Biohemijske analize ukljuuju analizu velikog broja hemijskih sastojaka u jednom uzorku. Koliine ovih hemikalija mogu da pokau mnogo stvari o raznim organima. Veina biohemijskih analiza u veterini proveravaju elektrolite u krvi i tragaju za oboljenjima jetre, bubrega i pankreasa. Krv je kombinacija krvnih elija i tenosti. Krvna slika se odnosi na elijski deo krvi i odreuje koliine razliitih vrsta crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita i hemoglobina. Biohemijska analiza se odnosi na teni deo krvnog uzorka, iz koga su uklonjene elije. Da bi se dobio teni deo, elije se puste da se zgruaju u epruveti a zatim se ova vrti u centrifugi. Ugruak se tako staloi na dnu a teni deo ostaje pri vrhu. Tenost koje ostaje po uklanjanju ugruka zove se serum. Ovaj deo se koristi za biohemijske analize. Manje analize pojedini veterinari mogu da izvedu i u svojim ordinacijama, ako poseduju odgovarajue vetine. Potpune analize vre se u laboratoriji, esto u humanoj zdravstvenoj ustanovi. Ovde se mala koliina seruma unosi u aparaturu, gde se delii ovog seruma analiziraju na sadraj raznih komponenata. Rezultati svih testova se objedinjavaju i tampaju na jedinstvenom obrascu. Da bi se olakalo razumevanje, obrazac obino sadri i oekivane normalne vrednosti za odreene vrste. Tipina veterinarska biohemijska analiza meri sledee: glukozu u krvi ureu i azot u urei kreatinin

128

kalcijum ukupne belanevine albumin globulin ukupni bilirubin alkalne fosfataze holesterol natrijum kalijum SGPT (ALT) SGOT (AST) CKP (CK)

Lepo bi bilo rei da su svi veterinari veliki dijagnostiari. Istina je da ih mnogo puta svake godine biohemijska analiza spasava. Ona nas esto odvede do dijagnoza koje nismo ni pomislili da razmatramo u okviru svoje liste moguih poremeaja. Ponekad je mogue da veterinar ispituje Vaeg ljubimca svaka dva sata u roku od tri dana a da nema nikakav trag za razumevanje problema. U ovakvoj situaciji biohemijska analiza ima nesumnjivu vrednost. Ponekad su njeni rezultati od male koristi u procesu postavljanja dijagnoze ali ovo je vrlo, vrlo retko. Opisi pojedinanih analiza Glukoza u krvi: Kada telo troi ugljene hidrate, ono ih pretvara u glikogen, koji se skladiti u jetri. Kad je jedinki potrebna energija, glikogen se pretvara u glukozu, koja ulazi u krvotok i prenosi se kroz telo. Stoga je glukoza u krvi mera nivoa ishrane ivotinje, ali mnogo ee se koristi za proveru metabolizma i fizioligije. Ako je rezultat nii od oekivane normalne vrednosti, ivotinja ima nizak nivo eera i kae se da je hipoglikemina. Ako je rezultat vii, ivotinja pati od hiperglikemije. Malo povien eer u krvi esto se javlja kod ivotinje pod stresom, ili ako je vrlo uzbuena zbog uzimanja uzorka krvi. Ovo se naroito javlja kod maaka, kod kojih smo esto viali rezultate preko 160 samo zbog uzbuenja. (Odlazak veterinaru je za maku vrlo stresna situacija. Stoga se smatra da vrednost do 10 mmol/l pre ukazuje na stres nego na hiperglikemiju. ) Meutim, ako je rezultat izrazito visok (>180mg/dl), to je znak da ima problema. U ovom trenutku, u radu bubrega dolazi do prekoraenja praga. (Dok bubrezi filtriraju krv, oni treba da spree gubitak glukoze preko urina. Meutim, kad se jednom dostigne ovako visok nivo, sposobnost bubrega da zadre glukozu biva prevaziena i eer se preliva u urin.) Najei uzrok ovoga je dijabetes. Puno ime ove bolesti je diabetes mellitus. U ovim okolnostima telo ne proizvodi dovoljno insulina, koji je potreban da bi glukoza mogla da prodre u elije. Kod nedovoljne proizvodnje insulina, glukoza ostaje u krvi. Urea i azot u urei: Belanevine koje ivotinje koriste u svojoj ishrani su veliki molekuli. Uzgredni proizvod njihovog razgraivanja u organizmu je smesa urea, koja sadri azot. Ona nije od koristi organizmu i izluuje se kroz bubrege. Ako bubreg ne radi pravilno i ne preiava krv od ove smese, ona e se nagomilati do visokog nivoa. Kada se ovo dogodi ljudima, kae se da su uremini i verovatno e biti poslati na dijalizu. Kada je rezultat azota u urei visok, to je pokazatelj da azotni otpaci belanevina nisu uklonjeni iz tela. Mada je oboljenje bubrega glavni razlog za prouavanje nivoa azota u urei, mogu da postoje i drugi uzroci ovog povienja. Znaajna povienja azota u urei vidimo kada je pacijent dehidriran, poto u organizmu nema dovoljno tenosti za pravilan rad bubrega. Dodatno, ako bilo ta izazove smanjen dotok krvi u bubrege, oni ne mogu da izvre odgovarajue preiavanje krvi, pa e azot u urei da se povisi.

129

Nii nivoi azota u urei od normalnog primeuju se kod oboljenja jetre. Ovaj organ je jedno od prvih mesta gde se razgrauju belanevine. Ako do ovog razgraivanja ne doe, azotni otpaci e imati nivo nii od normalnog. Kreatinin: Kreatinin se takoe koristi za merenje sposobnosti preiavanja koju imaju bubrezi. Jedino bubrezi lue ovu materiju i ako se ona nagomila do nivoa vieg od normalnog, to je znak smanjene ili oteene funkcije ovih organa. Kalcijum: Kalcijum je mineral koji se u postojanom nivou nalazi u krvotoku. Za vreme trudnoe ili dojenja, nivo kalcijuma moe da postane ozbiljno snien kod bolesti zvane eklampsija. Dodatno, izvesni lekovi, tumori i t.d. mogu da utiu na nivo kalcijuma. Vano je uoiti da nenormalni nivo kalcijuma u krvi brzo dovodi do ozbiljnih sranih i miinih poremeaja. Ukupne belanevine: Nivo ukupnih belanevina je kombinovana mera za dva molekula belanevina, albumin i globulin. Albumin normalno proizvodi jetra. esto vidimo snien nivo albumina kada ivotinja dobija neprikladnu ili siromanu ishranu, ili posle hroninih infektivnih bolesti kod kojih su njihove zalihe iskoriene a nisu jo zamenjene. Termin globulini ukljuuje imunoglobuline koje stvara imuni sistem, kao deo odbrane tela od bakterija i virusa. Kod izvesnih bolesti, kao maji infektivni peritonitis, mogu da se jave povieni globulini. Povieni nivo belanevina obino je znak dehidracije. Bilirubin: Bilirubin je uzgredni proizvod razlaganja hemoglobina. Hemoglobin je molekul u sastavu crvene krvne elije, odgovoran za prenos kiseonika do tkiva. Kada krvne elije umru, ili budu unitene, hemoglobin se oslobaa i brzo razlae u jetri odakle biva izluen kao bilirubin. Stoga, nivo bilirubina moe da bude vii od normalnog kada se razlae preveliki broj crvenih krvnih zrnaca ili ako je jetra bolesna i nesposobna da oisti krv od bilirubina. Ako postoji zaepljenje u jetri ili unom kanalu, pa bilirubin ne moe da se odvede u creva, nivo u krvi e takoe da se povisi. Alkalna fosfataza (AP): Serumska alkalna fosfataza pripada klasi smesa pod imenom enzimi. Ovo su molekuli belanevina ija funkcija je da pomau u razliitim hemijskim reakcijama. Mada nivo alkalne fosfataze varira kod razliitih vrsta ivotinja, alkalna fosfataza ima vii nivo kod nekih oblika raka i nekih miinih i bolesti jetre. SGPT (ALT): Serumska glutaminska piruvinska transaminaza (SGPT), takoe se naziva alaninska aminotransferaza (ALT). To je enzim vaan za rad jetre. Uveanje obino znai da se elije jetre iz nekog razloga razgrauju. Jetra moe da bude kancerozna, da ima u sebi infekciju, da bude zaguena sa previe krvi (kao kod slabog srca), da otkae ili bude iscrpena kao kod ciroze, ometena u radu tako da otpadne materije i toksini koje ona isti iz krvi ne mogu da budu uklonjeni iz tela kroz uni kanal i t.d. U osnovi, sve to oteuje jetru ili njenu sposobnost da radi pravilno e da povisi SGPT. Mada se ALT nalazi i u nekim drugim organima (bubrezi, srce, miii i pankreas), do njegovog uveanja najee dolazi zbog oteenja jetre. SGOT (AST): Serumska glutaminska oksaloacetatska transaminaza (SGOT), takoe se naziva aspartatska aminotransferaza (AST). To je enzim koji se nalazi u jetri, srcu, skeletnim miiima, bubrezima, pankreasu, slezini, pluima, crvenim krvnim zrncima i mozgu. Odreivanje nivoa AST pomae pre svega u dijagnostici oboljenja jetre. U sluaju bolesti ili povrede dolazi do unitavanja elija i AST se oslobaa u krv. Koliina AST je u direktnoj vezi sa brojem oteenih elija, a rezultat zavisi od toga kada se test obavlja. Do porasta dolazi 8 asova posle oteenja, vrhunac se dostie nakon 24-36 asova, dok nakon tri do sedam dana dolazi do povratka na normalu. Ako je oteenje elija hronino, AST e da ostane uveana. CKP (CK): Kreatinska fosfokinaza, naziva se jo kreatinska kinaza (CK), je enzim koji se uglavnom nalazi u srcu, mozgu i skeletnim miiima. Kada je njen nivo povean, to obino znai povredu ili stres jedne ili vie ovih oblasti. Merenje nivoa ovog enzima se koristi za

130

dijagnostiku sranog udara, utvrivanje uzroka bola u grudima, utvrivanje obima oteenja miia, otkrivanje ranog dermatomiozitisa i polimiozitisa i otkrivanje nosilaca distrofije miia. Amilaza i lipaza: Enzimi pankreasa. Njihov nivo u krvi ukazuje na stanje pankreasa. Ukoliko je uvean, znai da je pankreas oboleo. Holesterol: Holesterol nema istu konotaciju kao to je ima u humanoj medicini. Otvrdnjavanje i ometanje krvnih sudova srca nije uobiajen problem u medicini maaka. Odstupanje holesterola od normale je pre znak nekih drugih bolesti. ivotinje kod kojih tiroidne lezde ne rade pravilno esto imaju povien holesterol. ivotinje koje su izgladnele mogu da imaju nii holesterol od oekivanog. Natrijum i kalijum: Nivoi natrijuma i kalijuma se tumae zajedno. Njihovi nivoi mogu da budu ozbiljno poremeeni kod bolesti adrenalnih lezda, srca ili bubrega, usled raznih lekova i t.d. Obrnuto, promene u njihovim nivoima mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih sekundarnih problema kao to je spreavanje pravilnog rada srca, nerava i bubrega. Zakljuak U poreenju sa krvnom slikom, koja posmatra elijske komponente krvi, biohemijska analiza esto nudi vie informacija u vezi sa specifinim dijagnozama. Napred navedeni testovi omoguavaju direktnu procenu zdravlja jetre, bubrega, adrenalnih lezda, imunog sistema i t.d. Takoe, kao dodatak pomoi pri postavljanju dijagnoze, biohemijska analiza je od koristi u odreivanju prognoze. U nekim sluajevima, meutim, do dijagnoze se dolazi posmatranjem promene raznih parametara tokom nekog vremenskog perioda. Kao i krvna slika, biohemijska analiza je samo slika pacijentovog tela u jednom vremenskom trenutku. Oitavanja u toku 24 sata mogu da budu veoma razliita, pa ak i u toku jednog sata. Veterinar uvek mora da uzme u razmatranje sve to utie na pacijenta i, takoe, kako to moe da utie na rezultate analiza. BIOHEMIJSKE ANALIZE -NORMALNE VREDNOSTISastojak Glukoza Urea Kreatinin Ukupni bilirubin ALT AST AP CK Pankreasna amilaza Ukupni holesterol Trigliceridi Ukupni proteini Albumini Globulini Jedinica mmol/l mmol/l mol/l mol/l Jedinica/l Jedinica/l Jedinica/l Jedinica/l Jedinica/l mmol/l mmol/l g/l g/l g/l Normalno 3 - 6,7 3,3 - 10 70 - 140 0 8,55 10 - 50 26 - 59 do 90 59 - 527
nema dijagnostiki znaaj

1,8 3,9 0,6 - 1,3 55 - 75 21 - 32 19 - 48

131

NAPOMENA: Normalne vrednosti su date prema tabeli koja se koristi na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.

132

BOLESTI

UPAMTITE DOBRO: NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAKI LEKOVE PREDVIENE ZA LEENJE LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U KOGA IMATE POVERENJE! MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAKE (na primer aspirin koji, ako se da u dozi na kakvu ste navikli kod ljudi, moe da usmrti maku)!

Poto e na narednim stranicama da budu pominjani uzronici bolesti smatram da je, radi boljeg razumevanja, poeljno u najkraim crtama opisati osnovne meu njima.

BAKTERIJE Bakterije su takozvani prokariotski jednoelijski mikroorganizmi (koji nemaju elijsko jezgro obavijeno membranom i organele). Prema obliku, dele se na tri grupe: koke (sferne) bacili (tapiaste) spirohete (zakrivljene) Prema reagovanju na boju koja slui za izdvajanje bakterija od podloge (Gramova boja, koja ustvari ukazuje na razlike u strukturi povrine elije bakterije), dele se na dve grupe: gram pozitivne gram negativne Prema sredini u kojoj ive i razmnoavaju se dele se na dve grupe: aerobne (ive u sredinama gde ima kiseonika) anaerobne (ive u sredinama bez kiseonika) Postoje i drugi kriterijumi podele, ali kada se govori o bakterijama, uglavnom se koristi neki od ova tri. PROTOZOE Protozoe su takozvani eukariotski jednoelijski organizmi (sa jasno odreenim elijskim jezgrom). Postoji preko 65000 vrsta, od ega su vie od polovine fosili. Oko jedne treine ivih vrsta protozoa su paraziti. U biolokom smislu, protozoe nisu prirodna grupa gde su organizmi povezani meusobno, ve su pre zbirka organizama.

133

VIRUSI Virusi nisu ni biljke, ni ivotinje, ni prokariotske bakterije. Klasifikovani su kao zasebno carstvo. Oni su najmanji organizmi, toliko mali da mogu da zaraze ak i bakterije! Ustvari, ak i ne mogu da se smatraju organizmima, u tom smislu da ne mogu ni da se razmnoavaju niti da imaju metabolike procese bez uea domainove elije. Da bi postojali, potreban im je domain, odnosno domainove ive elije. Svaki virus se sastoji od nukleinske kiseline i proteina. Infektivni, vanelijski oblik virusa zove se virion. Virus koji napada koristi nukleotide i amino kiseline domainove elije za stvaranje sopstvenih nukleinskih kiselina i proteina. Infektivni deo virusa je, ustvari, njegova nukleinska kiselina, dezoksiribonukleinska (DNK) ili ribonukleinska kiselina (RNK), ali nikada obe. Virusi obino lee uspavani u elijama domaina, a njihova DNK moe, u pogodnom trenutku, da se integrie u DNK hromozoma domainove elije. Replikacija genoma elije u ovom sluaju dovodi do replikacije virusove DNK, tako da nova elija od poetka sadri DNK virusa. Virusi su podeljeni u 20 familija, od ega je 7 familija DNK virusa i 13 familija RNK virusa. DNK virusi svoju DNK integriu u DNK domainove elije, dok RNK virusi posle aktiviranja u napadnutoj eliji najpre pretvaraju svoju RNK u DNK koristei za to enzim zvani reverzna transkriptaza, pa onda ovu DNK integriu u DNK elije domaina.

ALERGIJE KOD MAAKA Make mogu, kao i ljudi, da budu alergine. Mogu da budu alergine na buve, hranu, proizvode iz okruenja ili ak da im alergija bude u vezi sa stresom. Koji god da je alergen, te se alergije ispoljavaju kao crveni osip koji svrbi (alergije na hranu mogu da se ispolje istovremeno kao osip na koi i kao upala organa za varenje). Prvi korak u oslobaanju od alergije, ili stavljanju ove pod kontrolu, je pronalaenje na ta je Vaa maka alergina. Ovo, naravno, moe da bude vrlo varljivo. Izazivai alergija kod maaka: buve i ostali paraziti ogrlice protiv buva plesni polen biljke trava hemikalije u domainstvu hemikalije u amponu ivotinjske belanevine iz hrane konzervansi iz hrane hormonska neravnotea

Simptomi: stalno eanje crvena, upaljena koa gubitak dlake infekcija krastava ili ugava koa

134

Tretman: Najbolja stvar koju moete da uinite ako posumnjate da Vaa maka ima alergiju je da je odvedete veterinaru ili veterinaru-dermatologu (utorkom i etvrtkom, popodne, na Veterinarskom fakultetu), koji moe da izvede niz alergijskih testova. Kada jednom izolujete alergen, Vaa maka moe ili da bude podvrgnuta otklanjanju osetljivosti, ili da jednostavno izbegavate alergen. (Videti takoe: Dermatitis ) ANEMIJA Hemolitika anemija je opte stanje kod koga je sposobnost krvi da prenosi kiseonik smanjena. Crvena krvna zrnca poseduju komponentu za prenos kiseonika zvanu hemoglobin. Ako se broj crvenih krvnih zrnaca u telu smanji, smanjie se takoe i koliina hemoglobina. Ovo stanje zove se anemija i ono liava elije kiseonika koji im je potreban za preivljavanje. ivotni ciklus crvenog krvnog zrnca je sledei: crvena krvna zrnca se stvaraju u kotanoj sri, a zatim se oslobaaju u krvotok. Tamo obavljaju svoje funkcije i posle oko tri meseca umiru i zatim se sakupljaju u slezini gde se unitavaju. Kada se ovaj proces prekine ili promeni (bilo kada u ivotnom ciklusu), moe da nastane anemija. Mnogo je razloga zbog kojih maka moe da postane anemina, ukljuujui rak kotane sri ili smanjenje proizvodnje u kotanoj sri, unutranje krvarenje, infekciju, autoimuni poremeaj, endo (crevne) i ekto (kone) parazite, nedostatak gvoa, vitamina V9 i V12 i t.d.. Simptomi: letargija smanjenje apetita gubitak teine blede ili bele desni (desni su, uopte, ruiaste) dehidracija dijareja nekontrolisano uriniranje ubrzano ili teko disanje

Tretman: Ako Vaa maka ima ma koji od gornjih simptoma, odmah je odvedite veterinaru zbog tretmana. Veterinar treba da utvrdi uzrok anemije i zavisno od uzroka tretman moe da bude u rasponu od antibiotika do primene dijetetskih dopuna, pa i do transfuzije krvi. Mere predostronosti: Make koje ive u kui, koje su mnogo manje u dodiru sa boleu ili parazitima, imaju mnogo manji rizik od anemije. Dranje make u kui i pravilna ishrana su najbolje mere predostronosti protiv anemije. Maja infektivna anemija je krvna bolest koju izaziva bakterija familije Rickettsiaceae, Haemobartonella felis. H. felis se kai za makina crvena krvna zrnca. Tada makino telo raspoznaje ova zrnca kao nenormalna i poinje da ih unitava u slezini. Rezultat je taj da maka ima veliki gubitak crvenih krvnih zrnaca i stoga jaku anemiju. Nije konano dokazano kako maka dobija ovu bolest; meutim, postoji nekoliko teorija. Trenutno se ova bolest smatra veoma zaraznom i smatra se da veina maaka koje imaju

135

ovu bolest, imaju je od roenja, ili su je dobile putem ugriza, ogrebotine, ili nekim drugim prenoenjem krvi od zaraene ivotinje. Maka takoe moe da dobije bolest ako je ujede buva, komarac, krpelj ili kakav drugi parazit koji ovu prenosi. Mnogo normalnih maaka ima parazita hemobartonelu na malom broju crvenih krvnih zrnaca. To ne ukazuje da one obavezno imaju infektivnu anemiju. Uopteno, ako maka samo jednom ima stres na neki nain (druga infekcija, druga bolest, preseljenje u novu kuu, novi ljubimac u kui), parazit moe da bude aktiviran. Izgleda da postoji visoka prijemivost na ovu bakteriju u sluajevima maaka koje imaju infektivni peritonitis ili virusnu leukemiju, pa ako Vaa maka ima bilo koju od ovih bolesti i izgleda posebno letargina, moda elite da je testirate na infektivnu anemiju. Simptomi: letargija depresija gubitak teine smanjen apetit blede ili bele ui ili desni utica dehidracija dijareja nekontrolisano uriniranje ubrzano ili teko disanje

Tretman: Ako sumnjate da Vam maka ima infektivnu anemiju, veterinar bi trebalo da izvadi krv i obavi test na prisustvo hemobartonele. Hemobartonela krui krvotokom u ciklusima, tako da je moda neete videti samo jednim testom. Od trenutka infekcije do prvog pokazivanja u krvi, parazitu je potrebno 8-23 dana, posle toga krui krvotokom u intervalima. Stoga testiranje moe da bude varljivo, a poslednja stvar koju elite da radite aneminoj maki je da joj vadite jo krvi, poto je ona ve i sama dovoljno unitava. Poto je jednom utvreno da Vaa maka ima infektivnu anemiju, bie joj odreena terapija antibiotikom iz grupe tetraciklina i, verovatno, prednizon ili drugo sredstvo za suzbijanje imunosti (zbog autoimunosti). Maki e moda biti potrebna jedna ili vie transfuzija krvi, zavisno kada je bolest primeena i koliki je broj crvenih krvnih zrnaca Vae make. Maki e takoe moda trebati da se da tenost (glukoza 5%), potkono ili intravenozno, ukoliko je dehidrirala. Najmanje to treba da uradite je da se uverite da Vaa maka pije puno vode, dok se oporavlja od infektivne anemije. Ako se bolest uoi dovoljno rano, procenat uspeha je vrlo visok. Imajte na umu da, ako Vaa maka ima hemobartonelu, nikada je se nee osloboditi. Uvek e biti nosilac i uvek treba da imate u vidu da moe da zarazi i druge make, a moda i da proe kroz ponovljene epizode infektivne anemije. Da je zatitite od buduih novih napada bolesti, bie potrebno da maku drite u kui, dajete joj zdravu hranu, sve druge zdravstvene probleme tretirate to je bre mogue i redovno je vakciniete. Mere predostronosti: Poto se ova bolest smatra zaraznom sa krvi na krv, drite maku podalje od opasnosti borbe sa nepoznatim makama. Takoe odravajte maku u dobrom zdravlju i, ako Vaa maka ima ma koji zdravstveni problem (grip, buve i t.d.) odvedite je veterinaru. Obezbedite da Vaa maka ima kvalitetnu uravnoteenu ishranu i uvek iste inije kao i posudu sa peskom.
NAPOMENA: Infektivna anemija je kod nas (prema Dr. Radmili Resanovi, profesorki na katedri za bolesti mesojeda na Veterinarskom fakultetu) veoma retka bolest.

136

ARTRITIS Artritis je degenerisanje sastava skeleta (zglobova). Izmeu svake dve kosti se nalazi materija zvana hrskavica, koja ih podmazuje i ima ulogu jastuka meu njima. Kada se hrskavica izlie do krajeva kostiju, mogu da se pojave kotani iljci i zadebljanje kosti. To e izazvati bol, oteklinu, upalu i ukoenost u zglobovima. Kao i kod ljudi, kod maaka postoje dva tipa artritisa. Osteoartritis je degenerativno stanje hrskavice koja prekriva krajeve kostiju. Ovaj tip artritisa javlja se sa godinama i upotrebom zglobova. Osteoartritis se uglavnom javlja kod starijih maaka, ali moe da se javi i kod mlaih, do sredovenih maaka, ukoliko je maka imala ozbiljnu bolest ili kakav lom zglobova. Reumatoidni artritis je autoimuno stanje kod koga telo napada sopstvene zglobove i tkivo, to se pretvara u artritis. Mada retko, ovo stanje moe da se vidi kod maaka svih doba starosti. Simptomi: nevoljno hodanje smanjeno kretanje hramanje, ili favorizovanje jedne strane tela letargija poviena temperatura gubitak apetita oigledan bol i nelagodnost

Tretman: Tretman e zavisiti od toga da li Vaa maka ima osteoartritis ili reumatoidni artritis. Mogu da joj budu prepisani steroidi, lekovi protiv upale, ili antibiotici. Meutim, NIKADA nemojte davati maki aspirin, acetaminofen ili ibuprofen (brufen)! Ovi lekovi, mada se obino koriste za leenje artritisa kod ljudi, mogu da budu SMRTONOSNI za make. Mere predostronosti: Nastojte da odrite maku u dobrom zdravlju i da bude aktivna. Prevelika teina je optereenje za zglobove i kosti. ASTMA Astma je hronino zapaljenjsko disajno oboljenje, izazvano stezanjem vazdunih puteva u pluima. Taan uzrok maje astme nije poznat. Obolele make mogu da prolaze kroz periode krajnje tekog disanja i mnoge imaju periode tekog kalja. Astmatiki napadi se obino vraaju i teko ih je, gotovo nemogue, predvideti. Izmeu napada moe da proe mnogo meseci, ali mogu da se jave i vie puta dnevno. Va veterinar mora da ispita Vau maku, da pokua da utvrdi alergen koji izaziva astmu. U veini sluajeva nije mogue otkriti alergen. Ako bi bilo mogue utvrditi alergen, onda bi se uestanost napada mogla smanjiti sklanjanjem make dalje od alergena. Alergeni mogu da ukljuuju zagaivae, prainu, dim i slino. Simptomi: - teko disanje - suvi kaalj

137

Tretman: Potreban je pregled da bi se utvrdilo koji je uzrok astme. Iako astma nije izleiva, moe da se tretira injekcijama na bazi steroida, ili tabletama, koje pomau u otvaranju bronhijalnih cevi. Va veterinar e odrediti tok aktivnosti na smanjenju uestanosti napada. Ako Vaa maka ima jak napad astme, posebno starija maka, hitno je odvedite veterinaru. Mere predostronosti: Odravajte kuu istom, pokuavajui da smanjite koliinu praine, polena i dima sa kojima bi maka dola u dodir. Poveavanje vlanosti takoe moe da koristi. Ako Vaa maka ima respiratornu infekciju, NEMOJTE da je ostavite bez tretmana. Hronini bronhitis moe da dovede do astme. Na prvi znak astmatinog napada odvedite maku veterinaru na ispitivanje i tretman. BESNILO Besnilo je akutna virusna infekcija centralnog nervnog sistema. Obino je prenose divlje ivotinje ukljuujui tvorove, akale i lisice. Virus se via u pljuvaci i drugim telesnim tenostima. Stoga make najee dobijaju besnilo kada ih ugrize ili ogrebe zaraena ivotinja, ili ako imaju otvorenu ranu koju zaraena ivotinja lie. Virus e tada da putuje od rane do mozga i centralnog nervnog sistema. Infekcija i upala centralnog nervnog sistema je ta koja izaziva tipine simptome besnila. Maka e uglavnom da pone da pokazuje znake besnila oko etiri do osam sedmica poto je zaraena. Najpre e da se ponaa vrlo udno u odnosu na normalno ponaanje. U poetku moe da postane vrlo nemirna, razdraena i mogue ja da e da se izoluje na dug period. Zatim e da ue u vrlo bolnu fazu telesnih greva (ukljuujui gr grla dok pokuava da pije, odatle dolazi izraz hidrofobija), jaku agresivnost i moguu paralizu. Za besnilo nema leka. Simptomi: padavica grevi delirijum bol jaka e grevi grla kada pokua da pije nezainteresovanost za hranu udno ponaanje

Tretman: Najbolji tretman je preventiva. Ako posumnjate na besnilo, vodite maku odmah veterinaru. Mere predostronosti: Va ljubimac treba da se vakcinie protiv besnila u uzrastu od 3 do 6 meseci. Posle toga revakcina moe da se daje godinje ili trogodinje. (Obratite panju na tekst o opasnostima od pojedinih vakcina.)

138

BOLESTI JETRE Jetra je veoma vaan organ u telu. Ona je jedan od najveih organa kod make i smetena je iza donjih rebara sa desne strane tela. Jetra je povezana sa tankim crevom preko unog kanala koji prenosi u (koja se stvara u jetri) do creva. Sva krv koja naputa eludac i creva mora da proe kroz jetru, pre nego to stigne do svog cilja u ostalim delovima tela. Tako na jetru moe da se gleda kao na glavni industrijski centar koji prerauje hranljive materije i krv u oblike koji su za ostale delove tela jednostavniji za upotrebu. Sama po sebi, jetra ima izuzetne rezervne mogunosti, isto kao i deo mogunosti regeneracije. Ove dve osobine su divna stvar koja odrava Vau maku zdravom uprkos bolesti, ali istovremeno to znai da, kada jednom primetite problem, moda je ve oteeno 70 do 80% jetre. Stoga, ve na prvi znak problema, vodite maku veterinaru na pregled. Jetra ima brojne funkcije u telu, ukljuujui: Proizvodnju krvnih enzima, krvnih belanevina i koagulanata Proizvodnju ui i metabolizam unih soli Metabolizam holesterola i belanevina Skladitenje glikogena i drugih hranljivih materija Odravanje koncentracije eera u krvi Aktiviranje B vitamina Hormonsku regulaciju

Make mogu da dobiju pet razliitih bolesti jetre. Holangitis ili holangiohepatitis karakterie infekcija ili upala unih kanala i/ili jetre. Ova upala moe eventualno da dovede do oteenja jetre. Ova bolest jetre se obino javlja u sprezi sa drugim bolestima, kao to je maji infektivni peritonitis, maja sida i maja virusna leukemija. Postoji nekoliko razloga za pojavu holangitisa: Infektivna bolest (infektivni peritonitis, maja sida ) Parazitski uslovi (n. pr. toksoplazmoza) Bakterijska infekcija jetre ili unih kanala Pankreatitis Metabolika bolest

Hepatiki lipidozis ili bolest masne jetre se javlja kada se u jetri nakupe masne naslage. Ovo se obino javlja kada maka iz nekog razloga prestane da jede (ovo se obino dogaa u sprezi sa nekom drugom boleu). U ovom trenutku telo e da otpone sa korienjem svojih masnih naslaga. Na nesreu, make nisu graene za uspeno korienje masnih naslaga pa stoga moe da doe do gomilanja masti u jetri. Hepatiki lipidozis se obino ne javlja kao primarni problem, ve kao reakcija na neki drugi poremeaj. Ovo je najei poremeaj jetre kod maaka. Prosena starost u kojoj se javlja je 8 godina, mada je bilo sluajeva oboljenja kod maaka starih samo 1 godinu. Najveem riziku su izloene debele make, make koje dobiju anoreksiju (na primer usled napetosti), kao i one koje usled neke bolesti dobiju hroninu anoreksiju. Make jako bolesne od hepatikog lipidozisa moraju da budu hospitalizo-vane. U ostalim sluajevima, daleko bolja je kuna nega, ali ona zahteva veliki trud. Najpre treba otkloniti sve razloge napetosti (koja doprinosi anoreksiji) i sprovoditi neprekidno hranjenje i tenu terapiju. Visoko hranljiva ishrana na bazi velike koliine belanevina, koja zadovoljava makine energetske potrebe, je neophodna. Oteenje otrovom nastaje kao posledica trovanja, dejstvom bakterijskih toksina ili zbog nedostatka krvi u jetri. Simptomi ovakvog oteenja javljaju se naglo i neophodna je trenutna reakcija.

139

Portalni antovi (mostovi) se javljaju kada cirkulacija u jetri nije potpuno funkcionalna. Ovo moe da nastane kada se formiraju nepravilni spojevi izmeu arterijske i venske krvi (tzv. portalna vena spaja jetru sa crevima, odatle naziv poremeaja ). Kada do ovoga doe, krv ne odlazi u jetru ve prolazi pored nje i stoga jetra ne moe pravilno da obavlja svoje funkcije. Ovo je obino uroeno stanje. Rak jetre takoe moe da se javi, mada je kod maaka redak. Postoji nekoliko vrsta raka kod maaka koji imaju tendenciju da se proire na jetru, ukljuujui rak pankreasa. Simptomi: utilo koe i beonjaa nateen trbuh ispunjen tenou dijareja povraanje vrlo ut urin gubitak apetita gubitak teine letargija razdraljivost padavica

Tretman: Ako Va veterinar posumnja na bolest jetre, uradie analize krvi (insistirajte na njima), da bi proverio nivoe: ALT (alaninska aminotransferaza). Do porasta dolazi kada su elije jetre oteene dovoljno da dolazi do curenja kroz elijske membrane i oslobaanja ovog enzima. Do ovoga moe da doe zbog akutnog napada na jetru otrovima, bakterijskom infekcijom, nedovoljnim snabdevanjem krvlju, oteenjem unih kanala ili zbog hepatikog lipidozisa. AST (aspartatska aminotransferaza). Njen porast, u sprezi sa ALT moe da pomogne u potvrivanju da postoji bolest jetre. U osnovi, potrebno je da postoji blokada unih kanala koja izaziva odumiranje elija jetre, da bi se oslobodila AST. Test na ovaj enzim moe da pomogne u ukazivanju na uzrok oteenja jetre i pokae da li postoji odumiranje elija u sprezi sa oteenjem elija. AP (ALP, SAP: alkalna fosfataza u serumu). Ovaj enzim se obino nalazi u sprezi sa oteenjem unih puteva. (Pogledajte objanjenje analiza u poglavlju Krv, limfni i imuni sistem.) Bilirubin. Ovo je pigment ui i njegovi uveani nivoi mogu da ukau na problem sa jetrom ili nemogunost jetre da pravilno razgrauje bilirubin. Nivoe glukoze, uree, albumina, globulina i une kiseline. Funkcija jetre moe da se oceni primenom testa reakcije na unu kiselinu. Rentgen i ultra-zvuk mogu da ukau na veliinu jetre i da daju uvid u specifina oteenja jetre ili une kese. Naravno, biopsija jetre je jedini potpuni nain za utvrivanje bolesti jetre. Tretman je razliit i zavisi od posebnog tipa bolesti jetre i njene jaine. Ako Vaa maka ima holangitis, tretman e se verovatno sastojati od antibiotika i potporne terapije, kao to je dehidroholna kiselina, ako su nivoi bilirubina visoki. esto se daju stimulansi apetita (kod maaka se najee koristio diazepam), a mnogi veterinari takoe preporuuju primenu kortikosteroida, ili drugih imunosupresivnih (za potiskivanje imuniteta) lekova. Vano je da se pokua sa utvrivanjem uzroka holangitisa, ako je to mogue, poto promene u ishrani make mogu da budu od pomoi, to zavisi od tanog uzroka problema sa jetrom.

140

Poto kortikosteroidi mogu da budu veoma opasni za make sa hepatikim lipidozisom, vrlo je vano da se pre poetka tretmana uradi biopsija jetre. Ako Va veterinar ne izvodi ovaj postupak, zamolite ga da Vas uputi specijalisti za interne bolesti maaka (Veterinarski fakultet). Dobra praksa je da se uvek pre biopsije urade analize krvi i rentgensko snimanje, da bi bili sigurni da nema drugih faktora koji doprinose stanju make. Makama sa holangitisom mnogo bolje prija ishrana kvalitetnim belanevinama i u manjim koliinama. Svim makama sa obolelom jetrom treba davati male, ali to ee obroke. Make koje su teko obolele od hepatikog lipidozisa moraju da budu hospitalizovane. Kuna nega je ipak kod ove bolesti najdelotvornija, ali zahteva veliki stepen posveenosti i napora. Najpre treba otkloniti sve razloge koji stvaraju napetost (to izaziva anoreksiju) i sprovoditi vrlo redovno hranjenje, zdrueno sa tenom terapijom (obino 250 mililitara fiziolokog rastvora dnevno). Dijetalna terapija je glavno sredstvo za tretman ove bolesti i za cilj ima preokretanje anoreksije i same bolesti jetre. Ishrana bogata belanevinama i energijom treba da zadovolji makine energetske potrebe. Za stimulisanje apetita, kao i kod holangitisa, koristi se obino diazepam. Kod mnogih maaka sa masnom jetrom povraanje je tako veliki problem da mora hirurkim putem da se umetne crevo (tuba) u eludac, da bi se omoguilo hranjenje. Postoje tri tipa creva, a sva prolaze kroz jednjak; prvo prolazi kroz nos, drugo kroz vrat a tree kroz abdomen. Ako na vreme primetite znake bolesti, tuba moda nee da bude potrebna. Svakih nedelju - dve treba kontrolisati stanje bolesti pomou krvnih analiza, a svakodnevno pratiti teinu make. Poveanje teine ukazuje na oporavak. Napredak bi trebalo da se primeti dve do tri nedelje posle zapoinjanja tretmana. Mere predostronosti: Najbolja mera je odravanje normalne teine make pomou zdrave ishrane. Mada ne postoji jasna, 100% veza, debele make imaju veu sklonost prema problemima sa jetrom, naroito ako u nekom trenutku pretrpe nagli gubitak teine. Zato, ako je Vaa maka debela i elite da je podvrgnete dijeti, inite to vrlo oprezno i strpljivo. Maka sme da gubi najvie 1,5% svoje teine nedeljno. Izbegavajte izlaganje Vae make napetim situacijama, koje bi mogle da dovedu do gubitka apetita i naglog mravljenja (imajte u vidu da je maka krajnje osetljivo bie i njena predstava o napetosti je daleko sloenija nego naa; za maku moe da predstavlja veliko uzbuenje ono na ta se mi ljudi i ne osvrnemo). BRONHITIS Bronhitis je upala bronhija (vazdunih puteva u pluima). One mogu da dobiju upalu zbog mnogo razloga ukljuujui respiratornu infekciju, alergene ili nadraujue materije. Bronhitis moe da se javi u dva razliita oblika. Akutni bronhitis uopteno izaziva virusna infekcija, javlja se brzo i obino je kratkotrajan, ako se pravilno tretira. Make sa akutnim bronhitisom imae nadraajni, suvi, bolni kaalj, koji je istrajan i proizvodi uto-zelenu pljuvaku. Takoe mogu imati osrednje povienu temperaturu. Hronini bronhitis e, obino, da se javi posle ponovljenih napada akutnog bronhitisa. Simptomi su slini onima kod akutnog bronhitisa, ali ovaj tip e da traje mnogo due. Pogoravaju ga duvanski dim i teki uslovi u okruenju, kao to su vazduh zagaen hemikalijama i praina. Zbog optereenja koje hronini bronhitis stvara respiratornom sistemu, zidovi bronhija mogu da zadebljaju. To e da uini da maka bude mnogo prijemivija za druge infekcije i moe da dovede do astme, emfizema ili upale plua.

141

Simptomi: kaalj teko disanje kijanje uto-zeleni ispljuvak poviena temperatura letargija gubitak apetita

Tretman: Ako posumnjate na bilo koju respiratornu infekciju ili bronhitis, odmah vodite maku veterinaru. Maki e najvie da prija da bude u toploj sobi sa navlaenim vazduhom, sa estim inhalacijama pare iz isparivaa. To e da pomogne u omekavanju inficirane sluzi u bronhijama. Takoe mogu da budu prepisani antibiotici, da zatite od svake trenutne ili potencijalne infekcije. Posle napada akutnog bronhitisa, morate da pazite na sve kasnije prehlade ili respiratorne infekcije, ili ma kakve promene u pljuvaci. Mere predostronosti: Maku uvajte u kui i u toplom, posebno zimi. Nastojte da svedete na najmanju meru prainu, polen, alergene i dim. Ako posumnjate na ma kakvu respiratornu infekciju, odmah vodite maku veterinaru. BUBRENE BOLESTI Bubreg je organ od najveeg znaaja u telu. Njegov glavni posao je da filtrira krv i izdvaja otpadne metabolike proizvode iz tela (urin, ureu i kreatinin), da uklanja otrove iz tela, da regulie vodu i elektrolite u telu (Na, K, Mg, Cl, HCO3, PO4), da proizvodi eritropojetin (stimulie proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u kotanoj sri) i da proizvodi renin (enzim krvnog pritiska). Ako iz bilo kog razloga bubreg ne funkcionie pravilno, otrovi e brzo da se nagomilaju u telu. Maka moe da postane anemina i da ima probleme sa elektrolitima ili krvnim pritiskom. Moe da bude preplavljena nakupljenim otrovima. Bolest bubrega moe da bude ili akutna ili hronina. Bubreni problemi su uobiajeniji kod izvesnih rasa maaka (persijske ili bengalske), kao i kod starijih maaka. Ako imate stariju maku, moda ete poeleti da otponete sa redovnim godinjim pregledima zbog hroninog otkazivanja bubrega, kao i da je hranite hranom posebnog sastava, koja pospeuje zdravlje bubrega i urinarnog trakta. AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA Akutno otkazivanje bubrega se javlja kada doe do akutnog ometanja bubrene funkcije. Osnovna jedinica grae bubrega je nefron i kod akutnog otkaza nefroni iznenada odumiru, pa u tom sluaju bubreg nema vremena da kompenzuje nastalu tetu. Takva nagla oteenja mogu da nastanu zbog gutanja izvesnih lekova ili otrova (na primer antifriza), smanjenja dotoka krvi u bubreg zbog dijabetesa ili blokade bubrenih arterija, infekcije bubrega ili drugih infektivnih bolesti, ili povrede bubrega. Ovo je vrlo ozbiljan poremeaj. Ako se ne lei, maka e umreti, meutim ako se tretira brzo i agresivno mogue je povratiti neke od bubrenih funkcija.

142

HRONINO OTKAZIVANJE BUBREGA Ovo je, naalost, vrlo est i ozbiljan poremeaj kod maaka. Hronino otkazivanje bubrega je progresivna bolest kod koje nefroni bivaju polako razarani. U ovom sluaju bubreg e lagano da kompenzuje ovaj gubitak; meutim, ovo je dugotrajna i kobna bolest kod maaka. Uzroci hroninog otkazivanja bubrega mogu da budu brojni, od starosti, ili genetike predodreenosti, do tumora bubrega. Ako Vaa maka ima ovaj poremeaj, bie potrebno da se postarate da joj kvalitet ivota odrite to viim, to je mogue due. Make mogu da ive mesecima, pa i godinama sa ovim poremeajem, uz pravilan tretman, medicinsku panju, ljubav i brigu. Imajte u vidu da make mogu da preive sa samo 1/3 funkcije bubrega. Tako je mogue da do trenutka kada primetite problem Vaa maka ve pretrpi znaajno oteenje bubrega. Stoga, ve kod prvog znaka problema, odvedite maku veterinaru na pregled. Simptomi: gubitak apetita i teine poveana e pojaano uriniranje nekontrolisano uriniranje povraanje dijabetes visok krvni pritisak zadah iz usta letargija

Tretman: Veterinar e da postavi dijagnozu uzimanjem uzorka krvi i urina. Biohemijska analiza e da pokae eventualno visoke nivoe azota u urei, kreatinina i fosfora. U urinu e da bude potraena ma kakva infekcija, gubitak proteina i sposobnosti koncentrovanja (nesposobnost koncentrovanja urina je dobar pokazatelj bubrenih problema). Veterinar e moda poeleti da naini i rentgenski ili ultrazvuni snimak, da pogleda same bubrege, jer bubrezi sa problemima su obino smanjeni i nepravilnog oblika. Tretman bubrega koji su otkazali je obino trostruk. Prvi cilj je da se odre niski nivoi otrova (kreatinina i uree). Najbolji nain da se ovo postigne je putem terapije tenostima i promenom ishrane, odnosno obezbeivanjem ishrane koja stvara manje otpadnih materija prilikom varenja. Tenosti e da omogue bolje ispiranje postojeih otrova. Make mogu da primaju tenost bilo intravenozno, bilo potkono; uestanost ovakve terapije zavisi od razvoja bolesti. Poinje da preovlauje dijaliza, mada je jo uvek skupa i nije iroko dostupna. Drugi cilj je da se ogranii nivo fosfora u telu, jer on komplikuje problem. Postoje lekovi koji vezuju fosfor u crevima i oni se obino preporuuju. Trei cilj je spreavanje stomanog ira koji moe da se javi u sluaju povienih uremikih otrova. Zavisno od sekundarnih problema sa kojima se maka suoava (anemija, visok krvni pritisak) moe da bude prepisana odgovarajua terapija. Make koje primaju kombinovanu terapiju tenostima i lekovima mogu da ive sreno, od vie meseci do godina, posebno ako je bolest uoena na vreme, zato motrite na svoje make (posebno one starije). Na ma koji znak problema sa bubrezima, vodite maku veterinaru. Mere predostronosti: Najbolja odbrana je dobra ishrana. Neka Vaa maka jede kvalitetnu hranu, posebno napravljenu za zdravlje bubrega i urinarnog trakta (one sadre manje soli i fosfora) ( Za hranjenje

143

svojih starijih maaka ja koristim Royal Canin "Mature", pa je preporuujem i Vama).

Neka uvek bude puno svee vode. Ako je maka starija od 8 godina, svake godine je vodite na kontrolu bubrega. GASTRITIS Gastritis je zapaljenje ili oteenje tkiva eluca. Ovo moe da bude razultat delovanja ma koga od sledeih uzroka: infektivna bolest gutanje stranog tela (n.pr. igrake) alergija na hranu dijetetska netolerancija (n.pr. nepodnoenje laktoze) jedenje pokvarene hrane unoenje otrova ili lekova

Ako Vaa maka ima gastritis, odmah je vodite veterinaru. Gastritis moe da bude pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema i ako ostane neproveren moe da dovede do ira, hroninog gastritisa i poremeaja eluca. Simptomi: povraanje krv u povraci ili stolici gasovi podrigivanje smanjen apetit smenjeno pijenje vode dijareja grenje uznemirenost razdraljivost letargija gubitak apetita

Tretman: Va veterinar e da ispita maku uzimanjem uzorka krvi ili urina, a moe da se uradi i rentgensko snimanje, da bi se videlo ima li u elucu gasova ili stranog tela. Zavisno od uzroka gastritisa, veterinar e da prepie neto od sledeeg: 1) tenosti, za borbu protiv dehidriranosti, 2) antibiotike, 3) anti-emetike protiv povraanja, 4) sredtvo protiv bolova. Takoe moe od Vas da zatrai da za 24-36 asova obustavite davanje hrane, dok se eludac ne vrati u normalu. Mere predostronosti: Maku hranite ustaljeno, zdravom hranom, izbegavajte promene u ishrani. Takoe izbegavajte da maku izlaete stresu. Nastojte da sve materije koje mogu da budu otrovne za maku drite van njenog domaaja. Posude za hranu i vodu redovno dezinfikujte.

144

GINGIVITIS Plazmacitno-limfocitni stomatitis je kod maaka hronino stanje koje rezultuje ekstremnim gingivitisom i gubitkom zuba. (Gingiva je ivica desni, koja okruuje zube, gingivitis je njeno zapaljenje). Postoji nekoliko stvari koje izazivaju ovu bolest, ali krajnji rezultat je uvek isti. Make sa stomatitisom esto imaju u ustima pokvaren zadah, jako balave i oteano jedu. Hronini bol u ustima rezultuje smanjenjem apetita i gubitkom teine. Pregled zuba i desni otkriva krajnje jak gingivitis, posebno oko gornjih zadnjih kutnjaka. Desni e da izgledaju ogrubelo i oteeno i lako e da krvare. Kako bolest napreduje, desni e da se odvajaju od korena zuba i koren e poeti da se razgrauje, to dovodi do gubitka zuba. Biopsije oteenog tkiva desni otkrivaju plazma elije i limfocite, odatle i ime bolesti. Ove elije su prisutne u sluajevima hronine upale i otkrivaju ne posebnu bolest, ve pre nekontrolisanu imunu reakciju. Kada se javi ovaj stepen upale, sekundarna invazija bakterija je vrlo uobiajena. Bakterijska infekcija stvara pokvareni zadah i moe da dovede i do navale bakterija na krvotok, preko koga dolazi do infekcije drugih organa kao to su bubrezi, srce i jetra. Istraivai nisu bili u stanju da izoluju ni jedan uzrok ove bolesti, mada je u mnogim od ovih sluajeva izolovan kalicivirus. Infekcije kalicivirusom kod maia izazivaju male plihove na jeziku i desnima. Sumnja se da su mnoge make hronino zaraene ovim virusom, sa povratnim infekcijama koje izazivaju ekstremni gingivitis. Bolesti koje izazivaju potiskivanje imunog sistema mogu da dovedu do hroninog stomatitisa. Mnoge make sa infekcijom maje virusne leukemije i majeg virusa gubitka imuniteta (FIV, maja sida) takoe imaju i ekstremni gingivitis. Takoe postoje i mnogi nepoznati inioci koji bi mogli da igraju ulogu kod ove bolesti, kao to je jaka reakcija na bakterije koje postoje u plaku (naslage organskih materija na zubima). Jake ozlede koje se viaju kod maaka sa ovom boleu nagovetavaju da je u njenoj osnovi najverovatnije kombinacija dva ili vie napred navedenih inilaca. Limfocitno-plazmacitni stomatitis se javlja kod mladih odraslih i kod starijih maaka. Maii razvijaju mladalaki gingivitis koji izaziva zadah iz usta i zapaljene desni, ali sa agresivnom kunom negom veina maia e da preraste ovaj gingivitis u roku od 2 godine. Izveteno je o nekoliko sluajeva razvoja mladalake parodontoze. Ova bolest poinje pre uzrasta od 9 meseci i, za razliku od mladalakog gingivitisa dovodi do stvaranja prekomernog plaka i tartara, koji se taloe na zubima. Simptomi: - upala desni - odbijanje hrane - zadah iz usta Tretman: Za tretman hroninog stomatitisa korieni su razliiti metodi, sa razliitim rezultatima. Na alost, na duge staze, odgovor na tretman je slab. Kamen temeljac svakog pristupa tretmanu je potpuno ienje zuba pod anestezijom. Vano je dospeti ispod linije desni i postaviti dugotrajni gel za dezinfekciju. Terapija antibioticima daje privremeno olakanje i kontrolisae najezdu bakterija na tkivo desni. Terapija kortikosteroidima, protiv upale, koriena je sa meovitim rezultatima. Imunostimulans, kao imunoregulin, takoe je korien sa nekim uspehom. Vaenje svih pretkutnjaka i kutnjaka ini se kao jedini tretman koji obezbeuje dugotrajno olakanje ovim makama. Vano je da svi koreni budu odstranjeni, da bi se uklonila mogunost zapaljenja. Ova opcija se primenjuje kada su svi napred pomenuti tretmani omanuli. Vano je upamtiti da ove make imaju jake bolove i da odbijaju da jedu; obezbeivanje prikladne

145

prehrambene potpore je od osnovnog znaaja. Postoji na tritu nekoliko vrsta visokokalorine meke hrane, koja obezbeuje ovu ishranu. Mere predostronosti: Poto je odgovor na tretman slab, ima smisla kontrolisati hronini gingivitis preventivnim merama. Poto se kalicivirus javlja kao mogui inilac koji doprinosi ovoj bolesti, vano je u kui kontrolisati infekcije gornjih respiratornih puteva. Maie treba vakcinisati protiv kalicivirusa u 6 sedmica, 9 i 12 sedmica starosti i treba ih odvajati od ostalih maia i odraslih dok se vakcinacije ne zavre. Sve odrasle u kui takoe treba redovno vakcinisati protiv kalicivirusa. Kao dodatak, treba obaviti testove na maju leukemiju i FIV. Svaku pozitivnu maku treba izolovati. Sve odrasle koji imaju hronini gingivitis, ili stvaraju potomstvo koje kasnije razvija hronini gingivitis, treba sterilisati. Ako se gingivitis javio, onda je rani agresivni tretman vaan za kontrolu bolesti. Zube treba pregledati sedmino, poto gingivitis poinje da se javlja u uzrastu od 12 sedmica. Posebnu panju obratite na pretkutnjake i kutnjake. Ako je gingivitis prisutan, treba zapoeti agresivnu kunu negu sa antiseptikim gelom za povrinsku primenu. Takoe treba primeniti i antibiotike, ako postoji zadah ili bol u ustima. GOJAZNOST Gojaznost je, meu bolestima koje potiu od ishrane, bolest broj jedan. Priblino 40% (amerikih) maaka je medicinski gojazno. Gojaznost se definie kao telesna teina koja je 20%, ili vie, iznad idealne. Najbolji nain da utvrdite da li je Vaa maka gojazna, jeste da joj opipate rebra. Treba da budete u stanju da, dodirujui bokove make, osetite svako pojedino rebro, pod koom i tankim slojem sala ispod nje. Takoe treba da budete u stanju da ispratite svako rebro do kime. Ako ne moete da napipate makina rebra, ili da ih ispratite do same kime, Vaa maka je debela. Prevelika teina dovodi ljubimca u opasnost od mnogih bolesti, kao to je dijabetes, kardiovaskularne bolesti, bolesti disajnih organa, jetre, povean je rizik od anestezije prilikom eventualnih hirurkih zahvata i rizik od skeltno-miine disfunkcije. Make dnevno jedu izvestan broj kalorija. Takoe vebaju (igraju se i t.d.) da bi sagorele izvestan broj kalorija. Ako unesu vie kalorija nego to potroe, dobie u teini. Poto je teko maku podvrgnuti dijeti (posebno ako imate vie maaka u kui), uvek je lake ne dopustiti ljubimcu da postane gojazan. Gojazne make su takve zbog jednog ili vie navedenih razloga: prejedanje, ili neprikladno hranjenje nedostatak vebe nasledne predispozicije hormonska neravnotea

Ako mislite da Vaa maka ima hormonski poremeaj, kao hipotiroidizam, koji izaziva problem sa teinom, treba da je odvedete veterinaru zbog dijagnoze. Simptomi: nemogunost da se na dodir osete rebra naslage sala na leima, repu, grudima i kimi odsustvo prepoznatljivog struka nema nabora na stomaku

146

Tretman: Ako je Vaa maka poveala teinu zbog hormonskih ili medicinskih razloga, veterinar e propisati tretman bolesti, to e pomoi i kod problema sa teinom. Ako je Vaa maka gojazna jednostavno zato to se prejeda, ili nedovoljno veba, onda je vreme za dijetu! Imajte na umu da treba da konsultujete svog veterinara pre nego to otponete bilo kakav dijetalni program. Evo nekih dijeta na koje moete da stavite svog ljubimca: 1) Niskokalorina kabasta dijeta. Ovo e da popuni eludac Vaeg ljubimca, dok dobija manje kalorija. 2) Dajte mu manje obroke. Ovo moe da bude oteano ako imate vei broj maaka, ili ako praktikujete metod samohranjenja (hrana je uvek dostupna, jede koliko kome treba ). 3) Ukinite poslastice i davanje otpadaka sa stola. Ako ba elite da date poslasticu, neka to bude neto niskokalorino. Ba kao to ljudi, koji su na dijeti, vole ponekad poslasticu, tako isto je vole i make! 4) Postarajte se da Vaa maka dobije dovoljno vebe i vremena za igru. Moda je potrebno da joj date i malo dodatne vebe i igranja, da pomogne u sagorevanju jo malo te masti i tih kalorija! Vodite rauna o tome da ne dolazi u obzir rigorozna dijeta i naglo smanjenje telesne teine! Maka sme da slabi najvie 1,5% sedmino. Znai, maka od 6 kilograma za jednu sedmicu sme da oslabi najvie 90 grama. Mere predostronosti: Najlake je ako Vaa maka nikada ne dobije teinu veu od idealne, zato pokuajte da ja sve vreme zadrite na toj teini. Hranite je kvalitetnom, ne previe kalorinom hranom, sa puno celuloze i potrudite se da uvek ima dovoljno prilike za vebu. DERMATITIS Dermatitis je opti naziv za predstavljanje ma koje vrste upale koe. Tip upale moe da se kree od svrabne koe do osipa, peruti, pa sve do jako inficirane i oteene koe. Dermatitis moe da se razloi u nekoliko optih grupa. Alergijski dermatitis je nadraaj koe zbog alergijske reakcije. Ima mnogo alergena na koje maka moe da bude alergina, od ampona do hrane. Ako je Vaa maka alergina na neto, moe da ima i vie od same nadraenosti koe. Vaa maka moe da pone da ispoljava disajne probleme (kaalj ili kijanje) koji su povezani sa alergijom. Kontaktni dermatitis se javlja kada maka doe u dodir sa neim to nadrauje kou. To moe da bude bilo ta, od tenosti za ienje do ogrlica protiv buva. Parazitski dermatitis je tip dermatitisa koji se razvija usled navale parazita. Neke make su stvarno alergine na tu napast, ali veina e stvoriti dermatitis zbog eanja u nameri da uklone napast. U ovom sluaju dermatitis je simptom veeg problema, pre nego to je problem sam po sebi. Ako utvrdite da Vaa maka ima dermatitis, jedan pogled na kou trebalo bi da Vam omogui da utvrdite ima li Vaa maka neku vrstu parazita (buve ili sline), ili jednostavno ima nadraenu kou. U svakom sluaju, to pre treba da je pogleda vetrinar. Bez obzira koji je uzrok dermatitisa, kod make e obino da se razvije svrabni osip koji se sastoji od crvene, nateene koe. Ako maka ea ove delove, moe da ozledi kou stvarajui otvorenu ranu koja moe da se inficira. Make mogu toliko snano da se eaju da nee da povrede samo kou, ve e i okolna dlaka da im otpadne. Kada osip jednom postane inficiran, Vaoj maki poinju da prete mnogo ozbiljniji problemi. Parazitski dermatitis, ako se ne tretira, moe da dovede do anemije. Simptomi: - prekomerno eanje/lizanje

147

eanje/lizanje neprekidno istog predela eanje/lizanje dok ne prokrvari nadraenost perut gubitak dlake letargija (neki paraziti sisaju maki krv ostavljajui je aneminom)

Tretman: Ako sumnjate da Vaa maka ima ma koji od gornjih tipova dermatitisa, odmah je vodite veterinaru (posebno ako imate mae). Dermatitis moe da vodi u infekciju i anemiju, ako ostane neproveren. Ako Vaa maka ima alergijski, ili kontaktni dermatitis, moe da joj bude dat krem ili kupka, koji e da umanje svrab i bol i, mogue je, antibiotici, da je zatite od bilo koje infekcije koe. Veterinar e Vam takoe pomoi da ustanovite alergen, ili drugi uzrok reakcije. Tada ete morati da pokuate da umanjite izloenost toj supstanci. Ako Vaa maka ima parazitski dermatitis, veterinar e Vam verovatno dati neku vrstu ampona protiv buva, ili drugi preparat koji e pobiti parazite i njihova jaja. Mere predostronosti: Nastojte da Vam maka bude dobro negovana i ista. Ako imate maku koja boravi van kue, moda bi trebalo povremeno da joj proverite krzno i ee da je kupate zbog zatite od parazita. ak i maki koja ivi u kui dobro ini kada je negovana. Takoe odravajte kuu istom i bez potencijalnih alergena, ili materija koje mogu da izazovu nadraaj koe kod Vae make. To ukljuuje toksine i korozivne materije. Koristite samo veterinarski potvrene ampone i ogrlice. DERMATOFITOZA Ovo je gljivino oboljenje. Potie od gljivice koja ivi na keratinu (koji se nalazi u koi, dlaci i noktima). Tri vrste ovih gljivica obino zaraavaju make. To su Microsporum canis (ova je daleko najei uzrok infekcije kod maaka), Trichophyton mentagrophytes (dobija se obino preko glodara) i Microsporum gypseum/fulvum (dobijaju se najee kontaktom sa sporama u tlu). Zaraza se uglavnom iri putem kontakta sa drugom zaraenom ivotinjom, ili kontaktom sa sporama gljivice (artrospore). Spore su veoma otporne i mogu da ive u okruenju i do 18 meseci. Zato tretman mora da ukljui i temeljno ienje kue, da bi se uklonile spore koje mogu ponovo da zaraze Vas ili maku. Ovo moe da se uradi ienjem razreenim hlornim (0,5%) izbleivaem. Mora da se oisti sav nametaj, prostirke i t.d. Temeljno usisavanje (a zatim unitavanje filterske vreice iz usisivaa) takoe dosta pomae. Ako moete, bacite svu macinu posteljinu na kojoj je spavala kada je bila zaraena. Dermatofitoza je najea zoonotika bolest, to znai da moe da se prenese sa ivotinje na oveka, a brzina njenog irenja raste. Zato povedite rauna o linoj zatiti. Make mogu da budu asimptomatiki prenosioci pa, ako imate vie maaka od kojih jedna ima dermatofitozu dok ostale izgledaju bez simptoma... moda elite da i njih testirate, za svaki sluaj. Dermatofitoza se uglavnom via kod maia pre nego to im se imuni sistem potpuno razvije, ili kod odraslih kojima je iz nekog razloga oslabio imunitet (bolest, stres ili poremeaj).

148

Simptomi: gubitak dlake u obliku krugova gubitak dlake u nepravilnim oblicima krastava koa crvenilo ili svrab deformisani nokti

Tretman: Ovo je esto bolest koja sama prestaje, u toku od nekoliko meseci. Meutim, ovo nije uvek sluaj (posebno ako Vaa maka nema zdrav imuni sistem) i stoga se daje lek da pomogne telu da se zalei bre i da pomogne da se zaustavi irenje gljivice. Ako posumnjate da Vaa maka ima dermatofitozu, odmah je odvedite veterinaru. On moe da primeni test Vudsovom lampom, u kome se malo zaraene dlake/koe/nokta stavi pod lampu. Povrine zaraene sa M. canis e da svetle. Takoe, moe da pregleda dlaku i kou pomou mikroskopa. To je brz i lak nain da se utvrdi da li maka ima ovu infekciju, meutim, to zahteva malo vie strunosti od ispitivaa poto su delii gljivice mali i ponekad teki za raspoznavanje. Najpouzdaniji nain da se uverite da Vaa maka ima ovu infekciju je da se uzme komadi koe i na njemu uradi gljivina kultura. Tretman se obino sprovodi primenom antigljivinih rastvora za spoljnu upotrebu, ili davanjem oralnih lekova. Aktuelna otkria pokazuju da oralni lekovi, bez obzira koliko je zaraza jaka, daju bolje rezultate. Budite, u svakom sluaju, strpljivi. Ako Vaa maka ima ovu infekciju, mogu da budu potrebne sedmice, pa i meseci, dok je se Va ljubimac ne otarasi. Jedini nain da budete sigurni da je to postignuto je da Va veterinar na kraju tretmana ponovo obavi test. Mere predostronosti: Najbolja preventiva je dranje ljubimca u istom okruenju i podalje od ostalih ivotinja koje bi mogle da imaju dermatofitozu. Ako je maka ve inficirana, temeljno istite kuu zbog spora, a takoe testirajte (i po potrebi tretirajte) sve ostale ivotinje u kui. DEHIDRACIJA Zdrave ivotinje zahtevaju sve vreme veliku koliinu vode u svojim telima. Slino oveku, voda sainjava 60 - 70% makine telesne mase. Ova voda odrava njihova tkiva vlanim i prenosi bitne hranljive materije kroz telo. Minerali kao kalijum i natrijum prenose nervne impulse kroz telo i gubitak ovih elektrolita moe da izazove ozbiljne probleme. Dehidracija nastaje kada maka izlui vie vode nego to unese u organizam. Maka moe da dehidrira iz mnogo razloga ukljuujui bolest, povienu temperaturu, infekciju, povraanje, dijareju, dijabetes i problem sa bubrezima. Moete da kaete kada Vam je maka dehidrirala ako uradite test tipanje. Uhvatite deo koe na makinim leima i odignite je, pritom je malo uvrnuvi, zatim je pustite i posmatrajte koliko je koi potrebno da se vrati u normalan poloaj. Koa treba da bude krajnje elastina i da se trenutno vrati natrag. Ako joj je potrebno sekund ili dva, Vaa maka je verovatno dehidrirala. Simptomi: suv nos suva usta ili oi test tipanje jaka e

149

- letargija Tretman: Ako Vam je maka dehidrirala, odvedite je veterinaru da utvrdi uzrok dehidracije. Ako dehidracija nije ozbiljna moe da se tretira jednostavnim davanjem maki vie vode. Ako je dehidracija izazvana prethodnim stanjem ili boleu, Va veterinar moe to da utvrdi i uputi Vas kako da zbrinete to stanje. Uvek treba da brinete o tome da Vaa maka pije dovoljno tenosti i neka uvek ima u blizini iniju svee i iste vode. Mere predostronosti: Motrite da li Vaa maka pije dovoljno vode. Ne pretopljavajte kuu. Opte stanje zdravlja Vae make treba uvek da bude dobro. DIJABETES Diabetes mellitus (grki diabainein = prolaziti kroz i latinski mellitus = zaslaen medom) je hormonalni poremeaj kod koga pankreas ne proizvodi insulin pravilno. Insulin je neophodan za varenje glukoze koja je elijama u telu potrebna za pravilan rad. Jednostavna analiza krvi ili urina, koja meri nivo glukoze, dovoljna je da utvrdi da li maka ima dijabetes. Postoje dva tipa dijabetesa. Tip I, ili od insulina zavisni dijabetes, je najozbiljniji oblik i napada do 75% maaka sa dijagnozom dijabetes. Ovaj tip dijabetesa je uzrokovan nesposobnou pankreasa da proizvodi insulin. Za ovu bolest nema leka. Stoga insulin mora da se daje injekcijama. Tip II dijabetesa, ili dijebetes nezavistan od insulina, je manje ozbiljan od tipa I. Najei uzrok ove bolesti je neprekidno konzumiranje previe eera (ugljenih hidrata), tokom dueg vremenskog perioda. Stoga je ovaj tip uopte povezan sa starijim makama prekomerne teine, pa moe da se kontrolie putem smanjenja teine, odgovarajuom dijetom i, moda, oralnim lekovima. Procenjuje se da 25% maaka sa dijabetesom pati od ovog tipa dijabetesa. Ne postoji pouzdan, praktini test za utvrivanje kom tipu pripada Vaa maka. Zato se maka tretira poetnom dozom glipizida ili gliburida i prati se nivo glukoze u krvi, pa se procenjuje da li je dolo do odgovora na terapiju ili ne. Ako je dolo do odgovora, tretman se nastavlja (ponekad i godinama), sve dok je delotvoran. Jedan od problema sa oralnim tretmanom je taj to neke make imaju samo privremeni odziv. Dva tipa su razliita, ali je rezultat isti. Kod tipa I nemate uopte insulin, dok kod tipa II imate previe usporeno luenje insulina. U oba sluaja zavravate sa nivoima eera u krvi koji su previsoki. Oba su vrlo ozbiljne bolesti koje iziskuju medicinsku panju i, ako ostanu neleene, obe mogu da dovedu do oteenja bubrega, slepila, kome i smrti. Simptomi: gubitak teine veoma povean apetit poveano pijenje vode pojaano uriniranje

Tretman: Zavisno od tipa i jaine dijabetesa, Vaoj maki e trebati insulinske injekcije, lekovi za regulisanje glukoze ili promene u ishrani i nainu ivota. Va veterinar moe da Vas podui kako da dajete insulinske injekcije ukoliko bude neophodno.

150

Moda e Vaa maka morati da smanji teinu i prebaci se na ishranu sa vie vlakana a manje kalorija. Moda e biti potrebno da se maka hrani u ciklusima, samo u odreeno doba dana, to e pomoi da se nivo glukoze odrava stabilnim tokom dana i noi. Mere predostronosti: Neka Vaa maka bude uvek zdrava i ima normalnu teinu. Hranite maku hranom sa vie vlakana a manje kalorija. Motrite na makinu teinu, pogotovu da se ne povea.
Ukoliko Vas dijabetes posebno zanima, obratite mi se (moju e-mail adresu imate). O dijabetesu posedujem tekstove mnogo sadrajnije od ovog (o insulinu, tehnika davanja injekcija i sl.), ali sam smatrao da je ovaj dovoljan da poslui osnovnoj svrsi ove knjiice.

DIJAREJA Dijareja se javlja kada ima vika tenosti i vode u probavnom sistemu. Stoga stolica postaje tena. Dijareja obino nije problem sama po sebi, ve je simptom veeg problema. Dijareja moe da se javi iz mnogo razloga ukljuujui: - uzimanje pokvarene ili bakterijama zagaene hrane - iznenadne promene u ishrani - trovanje hranom - infektivne inioce u telu (virusni, bakterijski ili gljivini) - laktozu ili drugu nepodnoljivu hranu - parazitsku infekciju - lekove u sistemu (steroidi, antibiotici i t.d.) - otrove u telu (vetako ubrivo i t.d.) - ozbiljnu bolest kao oboljenje jetre, bubrega, upala organa za varenje, hipertiroidizam, bolest pankreasa, panleukopenija i rak - stres Debelo crevo e normalno da absorbuje vodu iz stolice dok ova prolazi kroz njega. Ako stolica prolazi prebrzo, ili ako probavni trakt lui tenost, maka moe da ima dijareju. Ako primetite da Vam maka ima dijareju, treba da je odvedete veterinaru i, moda, da ponesete uzorak stolice sa sobom, ako je mogue. Simptomi: tena stolica letargija (zbog gubitka tenosti i elektrolitskog debalansa) dehidracija krv u stolici

Tretman: Prvi korak je da se utvrdi koji je uzrok dijareje. Veterinar moe da uzme uzorak krvi i obavi analize da utvrdi prisustvo virusa i bakterija. Takoe moe da analizira uzorke stolice i urina zbog eventualnih drugih bolesti koje bi mogle da izazivaju dijareju. Ako je Vaa maka dehidrirala zbog dijareje (maii i neke make vrlo brzo mogu da dehidriraju zbog gubitka vode kod dijareje), veterinar moe da joj da tenost, intravenozno ili potkono.

151

Ako je Vaa maka u svakom drugom pogledu zdrava, veterinar moe da Vam predloi da obustavite obroke na 24 ili 36 asova, a onda da date jedan mali obrok. Ako je dijareja prola, onda je verovatno bila zbog stresa, prederavanja ili prostog nepodnoenja odreene hrane. Mere predostronosti: Odravajte maku i njeno okruenje istim koliko god je mogue. Neka joj posude budu oiene od bakterija. Takoe, vodite rauna da maka jede uravnoteenu ishranu i da to manje bude izloena stresu. ENDOKRINA ALOPECIJA Endokrina alopecija je poremeaj koe kod koga dolazi do velikog opadanja dlake. U normalnim okolnostima vlasi krzna e rasti i eventualno otpadati, u kom sluaju nove vlasi izrastaju kao zamena za izgubljene. Kod alopecije (elavosti) nove vlasi ne izrastaju kada stare otpadnu. Tada ete videti kako se pojavljuju elava mesta. Takav gubitak dlake se obino via na trbuhu, butinama i donjoj strani repa. Gubitak dlake je simetrian. Endokrini sistem je kontrolni centar tela. Ovaj sistem kontrolie hormone koji se oslobaaju u telo. Onda hormoni reguliu razne funkcije tela. Izvesni hormoni endokrinog sistema su u vezi sa rastom dlake. Kada se jave nenormalni nivoi ovih hormona dolazi do ove vrste elavosti, poznate kao endokrina alopecija. Postoji takoe slian poremeaj koji se zove psihogena alopecija. Ovo stanje izaziva elavost na slian nain kao i endokrina alopecija, meutim, uzrok je sasvim razliit. Psihogena alopecija je opsesijom iznueni poremeaj nastao usled nekog stresa ili brige u ivotu make. Uzrok stresa moe da bude bilo ta, od preseljenja u novu kuu do dovoenja u kuu nove ivotinje. Ovaj stres izaziva pojaano ureivanje krzna (lizanje) do pojave elavosti. Simptomi: - simetrina elavost na trbuhu, butinama i repu Tretman: Endokrina alopecija je dijagnoza koja se obino postavlja poto su iskljueni svi drugi mogui uzroci. Tretman se obino sastoji od hormonske terapije, antidepresanata ili lekova protiv zabrinutosti. ELUDANI POREMEAJI eludac je upalj organ nalik na vreu, koji se nalazi izmeu jednjaka i tankog creva. U elucu se zadrava hrana dok se obavlja varenje eludanim sokovima. Svarena hrana se zatim apsorbuje u telo. Ono to se ne absorbuje u elucu alje se u creva da bi se ili absorbovalo, ili izluilo iz tela. Make mogu da imaju razne eludane probleme: infekcije ireve (kod maaka su retki) rak (redak) muninu (obino simptom druge bolesti) povraanje (obino simptom druge bolesti)

152

Ako posumnjate da Vaa maka ima ma kakav eludani problem, treba da je odvedete veterinaru na pregled. Make mogu da imaju infekciju eluca, ali u veini sluajeva simptomi eludanog problema e da budu znaci veeg problema. Simptomi: nedostatak apetita povraanje dijareja gubitak teine

Tretman: Va veterinar e da primeni rentgensko snimanje sa barijumom, ili gastroskop, da bi potraio ma kakve nenormalnosti na tkivu eluca, ir ili neko oteenje. Takoe moe da bude neophodna i biopsija eluca, da bi se iskljuila svaka vrsta raka. Mere predostronosti: Starajte se da Vaa maka dobija uravnoteenu i zdravu ishranu, visokog kvaliteta. Takoe, redovno perite posude za hranu i vodu, zbog bakterija. ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA Zapaljenje grla (faringitis) se obino javlja kao deo virusne infekcije gornjih respiratornih puteva, pa se primenjuju mere koje su tamo opisane. Zapaljenje krajnika (tonzilitis) je veoma retko, izuzev kao deo "majeg gripa", odnosno infekcije gornjih respiratornih puteva. ZAPALJENJE PLUA Zapaljenje plua je infekcija plua izazvana bakterijama, virusom ili gljivicama. Obino se dobija udisanjem sitnih kapi koje sadre tetne viruse ili bakterije. Stoga je zapaljenje plua mnogo puta komplikacija usled neke druge bolesti, kao to je virusna leukemija, ili FIV (maja sida). Zapaljenje plua se obino via kod maia, odraslih kojima je smanjen imunitet, ili starijih maaka. Zapaljenje plua je obino znak da Vaa maka ima infekciju plua, prehladu ili kakvu drugu bolest koja se proirila na plua. Ako sumnjate da Vaa maka ima zapaljenje plua, odmah je vodite veterinaru. Simptomi: kratak dah kijanje teko disanje temperatura (preko 39,4 S) kaalj koji proizvodi uto-zelenu pljuvaku kaalj koji proizvodi krv

153

Tretman: Va veterinar e da postavi dijagnozu snimanjem plua i grudi rentgenom, sluanjem makinog disanja i ispitivanjem uzorka pljuvake iz grudi. Ako maka ima zapaljenje plua, tretman e da zavisi od toga ta ga je tano izazvalo. Tada e Vaa maka da bude tretirana antibioticima i moda nekim drugim medikamentom, zavisno od uzroka. Bie joj potrebno to vie leanja, poto plua treba rasteretiti. Probajte da maki odredite sobu odvojenu od ostalih, jer zapaljenje plua je zarazno. Oporavak je spor proces, pa maki moe da treba est do devet sedmica pre nego to se vrati u normalu. ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE Malo je stvari koje mogu da frustriraju vie nego kada Vaa maka pati od hroninih napada povraanja i dijareje. Povraanje i dijareja izazivaju dehidraciju, a ako ostane netretirana, ona moe da postane opasna po ivot. Stoga, svaku maku koja ispoljava takve znake bi trebalo da pregleda veterinar. Mnogo je moguih uzroka povraanja i dijareje, ali zapaljenje organa za varenje je kod maaka uobiajen gastrointestinalni problem. Mada mogu da budu pogoene make svih starosnih doba, sredovene i starije su mnogo prijemivije na ovaj poremeaj. Zapaljenje organa za varenje opisuje grupu hroninih gastrointestinalnih poremeaja. Bolest mikroskopski karakterie prodiranje zapaljenskih elija u tkivo (sluzokou) digestivnog trakta (sistema za varenje). Uzrok bolesti je nepoznat, ali mikroskopske promene u tkivima (histopatologija) ukazuju da imunoloki faktor igra znaajnu ulogu. Nauna imena data raznim oblicima ove bolesti lome jezik, ali ona ustvari opisuju svojstva bolesti. Na primer, najuobiajeniji oblik bolesti kod maaka zove se limfocitnoplazmacitni enterokolitis. Prevedeno, ovo znai da su primarni tipovi zapaljenjskih elija prisutnih u sluzokoi limfociti (tip belih krvnih elija) i plazma elije (elije koje stvaraju antitela). Manje uobiajeni oblici zovu se eozinofilni, neutrofilni i granulomatozni, zavisno od toga koje zapaljenjske elije dominiraju. Enterokolitis se odnosi na zapaljenje tankog i debelog creva, koje se javlja kod ovog oblika bolesti. U sluajevima gde se zapaljenje javlja samo u tankom crevu, bolest se zove enteritis (karakteristina za enteritis je t.zv. dijareja tankog creva stolica je tena ali bez ikakvog neprijatnog mirisa, obino ima miris hrane koju maka jede, jer je u pitanju potpuno nesvarena hrana ); u sluajevima kada oboli samo debelo crevo, zove se kolitis; gastritis u onim sluajevima gde preovladava zapaljenje eluca. Da bi iskljuio ostale uzroke gastrointestinalnih bolesti, Va veterinar e da sprovede dijagnostiki test koji moe da ukljui krvnu sliku, biohemijske analize krvnog seruma, nivo tiroksina u serumu, test na virus leukemije i maje side, analizu urina, fekalni pregled zbog parazita i bakterijskih uzronika, dijetetsku proveru i radiografiju i/ili ultrazvuk trbuha. (Imao sam
sluaj enterititsa, sa dijarejom tankog creva. Moj tadanji veterinar je nekoliko dana davao injekcije sulfonamida koji se uglavnom smatra zabranjenim za make sve dok nije dolo do teke alergijske reakcije, zatim je odustao od bilo kakve terapije. Analize? Izvinite, ta su to analize? Maku mi je na kraju izleio profesor Trailovi i to preko telefona! Predloio mi je terapiju koja je navedena na kraju ovog teksta i ona je bila delotvorna ve pri kraju prve sedmice dolo je do prestanka dijareje, iako je pre toga trajala itav mesec!)

Konani sud daje se na osnovu mikroskopskog pregleda malog komada crevnog tkiva (biopsija sluzokoe). Uzorci tkiva mogu da se dobiju hirurkim putem (laparotomija), ili prilikom endoskopije. Mada oba postupka iziskuju potpunu anesteziju, izbor jednog od njih zavisi od brojnih faktora, ukljuujui dostupnu opremu. Simptomi: - povraanje

154

dijareja gubitak teine normalan/povean apetit kranje creva podrigivanje crna, kao katran stolica zadah iz usta pojaana e bol u trbuhu

Kod tekih sluajeva, gubitak teine moe da bude ogroman. Prilikom povraanja, retko ima ostataka hrane, ve se povraka obino sastoji od sluzi pomeane sa unim sokom. Tretman: Kod veine maaka, kombinacija dijete i medicinske terapije e uspeno da rei problem zapaljenja organa za varenje. Poto ne postoji jedinstven, najbolji tretman, Va veterinar e moda da isproba nekoliko razliitih kombinacija sa ciljem da utvrdi najbolju za Vau maku. DIJETA: Osetljivost na antigene u hrani doprinosi kod nekih maaka gastrointestinalnim zapaljenjima, tako da promene u ishrani esto donose simptomatino olakanje. Efikasna dijetetska terapija za make sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom sastoji se od domae hrane sastavljene od belanevina i ugljenih hidrata. Komercijalne, hipoalergijske dijete nisu efikasne. Potrebno je paljivo sainiti dijetetsku istoriju, da bi se utvrdilo koje sastojke je maka tokom ivota jela. Tada moe da se sastavi ishrana od onih sastojaka koje maka nikada nije jela. Za vreme dijetetskih proba (idealno pet do est sedmica), maka ne sme da konzumira nita osim te specijalne hrane i vode. Ako se stanje za ovo vreme popravi, moete da pokuate sa prelaskom na komercijalnu hranu zasnovanu na belanevinama koje su isprobane. Dodavanje ishrani vie celuloze moe da bude od koristi, popravljanjem balansa tenosti u crevima i smanjenjem dijareje. MEDICINSKA TERAPIJA: Za tretiranje zapaljenja organa za varenje kod maaka uobiajeno je da se koriste kortikosteroidi. Ovi lekovi imaju jako dejstvo na zapaljenja, a takoe potiskuju prejak imuni odgovor. Dodatno, kortikosteroidi mogu da stimuliu apetit i pojaaju apsorpciju natrijuma i vode u crevima. Najee se koriste oralni prednizon i prednizolon, zbog kratkog trajanja dejstva i dobavljivosti u obliku tableta prikladnih veliina. Ako je neophodno, mogu da se koriste i injekcioni kortikosteroidi, ako maka teko prihvata tablete ili previe povraa. Ako se koristi samo prednizolon, napredak bi trebalo da se primeti u prvih nedelju dve dana terapije. Veini maaka sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom bie potrebna doivotna prednizolonska terapija da bi se spreilo ponavljanje bolesti. Antibiotici, kao metronidazol ili tilozin, mogu da budu korisni u kombinaciji sa kortikosteroidima. Kod malih doza, neeljeno dejstvo metronidazola nije uobiajeno, ali moe da se javi gubitak apetita i povraanje. Jako balavljenje se javlja kao dosta esta reakcija posle progutane tablete, verovatno zbog neprijatnog ukusa leka. Ako je dominantni problem zapaljenje debelog creva (kolitis), esto se koristi lek sulfasalazin.
Terapija koja se najee preporuuje (za prosenu maku od 4,5 kg) je sledea: 1) Oralni prednizon (Pronizon tablete - Galenika), prve 2 sedmice dva puta dnevno po 5mg (1/4 tablete), zatim sledee 2 sedmice jednom dnevno 5mg, potom 4 sedmice svakog drugog dana po jedna doza od 5mg.

155

2) Oralni metronidazol (Orvagil tablete - Galenika), dva puta dnevno po 60mg (1/4 tablete od 250mg), u trajanju od 2 do 4 sedmice, prema potrebi.

INFEKCIJE UHA Infekcije uha su vrlo uobiajene kod maaka. Make mogu da dobiju nekoliko razliitih tipova infekcije uha. Mogu da dobiju infekcije od bakterija ili gljivica; ovaj tip se uopteno naziva Otitis Externa. Takoe mogu da dobiju infekcije izazvane kvasnim elijama u uhu. Uopteno, infekcija uha se javlja kada bakterija spolja prodre u ve oslabljen uni kanal. Kanal moe da bude oslabljen i da izgubi sposobnost da se bori protiv infekcije iz mnogo razloga ukljuujuu alergije, konu bolest, strana tela u uhu, parazite, tumore, infekciju srednjeg uha, vlagu, ili povredu od grebanja ili ujeda. Simptomi: tamno votano luenje neprijatan miris krv ili gnoj upala ili crvenilo esto eanje prekomerno treenje glave

Tretman: Va veterinar e najpre da ispita izluevinu iz uha, da bi eliminisao une parazite kao uzrok infekcije. To e da uini primenom otoskopa. Svaki dati lek treba da dosegne koren problema, zato je prvi korak ienje to je mogue vie naslaga i une masti. Ako je toga previe, moda e biti potrebna potpuna anestezija. Tada e ui da budu oiene dezinfikujuim rastvorom. Maka e da dobije kapi za ui i antibiotike za oralnu primenu. Ako se infekcija ne suzbije blagovremeno, moe da dovede do oteenja bubne opne. Ovo moe da izazove infekciju srednjeg uha, gluvou i probleme sa ravnoteom. Stalno treenje glave moe da izazove stvaranje krvnog podliva u unoj koljci, koja mora da se ukloni hirurki. Mere predostronosti: istite ui Vaoj maki (ali ne previe, jer prekomerno ienje moe da stvori predispoziciju za Otitis externa). Takoe vodite rauna da uni kanali budu dobro osueni posle svakog kupanja. Na kraju, poto su jedan od primarnih uzroka unih infekcija alergije, starajte se da Va ljubimac bude odmah leen od svake alergije, im pone da se ea. Na kraju jedna stvar, ne istite ui preduboko bilo kakvim predmetom. Make imaju sklonost ka naglim pokretima, pogotovu kada im neko eprka po uima, a Vi svakako ne elite da otetite svom ljubimcu unutranje uho ili uni kanal. Radije koristite lopticu vate. INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA Infekcije gornjih respiratornih puteva su kod maaka krajnje uobiajene, a veina ovih infekcija u dananje vreme potie od herpes virusa i kalici virusa. Na ovoj listi postoji i pridolica koji naglo narasta, a to je Chlamydia psitacci (nalikuje bakteriji). Ove infekcije se

156

ponekad nazivaju maji grip ili maje zapaljenje plua; meutim, ovo nisu ispravni nazivi za ove infekcije. Ove infekcije su krajnje zarazne i veoma uobiajeno za sve make u kuama sa vie maaka je da postanu zaraene. Dok maji herpes virus u okruenju moe da se odri 18 asova, a kalici virus 10-18 dana, oni u majem respiratornom sistemu opstaju vrlo dugo. esto virus nestaje pa se ponovo vraa poto ak za 80% maaka koje su se oporavile od akutne upale respiratornih puteva postoji verovatnoa da e da postanu hronini nosioci i moi e da zaraze osetljive make i maie. Pritom, nosioci majeg kalicivirusa predstavljaju veu pretnju od nosilaca herpes virusa. Simptomi: kijanje suzne oi nos curi kaalj teko disanje ir na usni (ponekad) konjunktivitis

Tretman: Na sreu, veina maaka koje dobiju ove infekcije se potpuno oporave ako dobiju trenutnu i potpunu veterinarsku negu. Mnoge make primaju antibiotike da bi se zatitile od sekundarnih bakterijskih komplikacija. Za vlasnika je vano da paljivo motri na maku, da bi reagovao ako primeti da maka ne jede ili ne pije, poto ove infekcije veoma smanjuju sposobnost make da namirie i da oseti ukus hrane. Kao poslednju meru, neki odgajivai su poeli da koriste proces zvan nebulizacija (nebula = oblak), koji raspruje lek kroz vazduh, odakle se duboko inhalira u namuena plua make. Mere predostronosti: Nastojte da zadrite maku dalje od onih maaka za koje sumnjate da imaju infekciju. Za veinu ovih infekcija postoje vakcine, a neke studije pokazuju da intra-nazalna (kroz nos) vakcina moe da prui najbolju zatitu. (Bilo je, meutim, nekih ozbiljnih problema u vezi sa upotrebom nekih intranazalnih vakcina, pa ih treba koristiti samo uz preporuku veterinara, a i tada uz veliku predostronost.) Same vakcinacije nee, meutim, potpuno da eliminiu nastupe infekcija. KATARAKTA Katarakta se esto javlja kod ivotinja i moe da pogodi ljubimce ma kog doba. Kataraktu ete prepoznati kao plavo-sivu obojenost soiva (soivo je normalno tamno i isto). Soivo se nalazi u zaptivenoj kapsuli. Kada stare elije odumiru, bivaju zarobljene u kapsuli. Vremenom, elije se nagomilaju, inei da soivo izgleda zamagljeno i neprozirno. Zbog toga slike koje maka vidi izgledaju zamrljane i magliaste. Katarakta ne izaziva nikakav bol, ali e da smanji sposobnost make da vidi jasno, pogotovo nou, i moe da dovede do kratkovidosti (to je suprotno od onog kako make normalno vide). Katarakta se obino javlja sa godinama, ali takoe moe da bude izazvana poremeajima metabolizma, kao to je dijabetes, ili da bude posledica nasleene sklonosti ili degenerativne bolesti mrenjae.

157

Simptomi: - plavo-sivo zamuenje soiva Tretman: Kataraktu moe hirurki da ukloni veterinar-oftalmolog. To e popraviti vid Vae make. Mere predostronosti: Veinom se katarakta javlja jednostavno sa godinama, meutim, moete da pomognete u prevenciji ako maku drite u kui, da biste smanjili povrede oka u borbama. Takoe brinite o makinom optem zdravlju i pravilnoj ishrani. Katarakta i dijabetes su obino povezani. KOLITIS Kolitis je zapaljenje debelog creva. Mogu da ga prouzrokuju bakterije, stres, paraziti i t.d. Meutim, obino nema uoljivog uzroka zapaljenja. Veina maaka nema ozbiljan zdravstveni rizik. Rektalni pregled, uz biopsiju zida debelog creva, uglavnom e da potvrdi dijagnozu. Fekalni pregled, zbog parazita kao to je ardija ili kokcidija, treba obaviti u svakom sluaju. Simptomi: Veina maaka sa kolitisom izgledaju i oseaju se normalno. Jednostavno, esto imaju sluz i povremeno mrlje krvi u fekalijama. U teim sluajevima moe da se javi povraanje. Neke make mogu da imaju jak bol prilikom defekacije, zbog zapaljenja, pa mogu da pokuaju da zaustave defekaciju, to dovodi do konstipacije. Moe da sa javi ili dijareja ili konstipacija, ali bez razlike proces defekacije nije normalan. Tretman: Blage dijete e da pomognu da se debelo crevo odmori i zalei. Ponekad, maka mora da bude na blagoj, lako svarljivoj dijeti do kraja svog ivota. Kod bakterijskih uzronika pomoi e antibiotici. Kod hroninog kolitisa moe da se pribegne dugotrajnoj primeni sulfapreparata (sulfasalazin). Kod maaka mogu da se primene i steroidi, kao to je prednizolon, koji smanjuju zapaljenje (Merck preporuuje metronidazol i prednizon). KONJUNKTIVITIS Konjunktivitis je infekcija u epitelu ili sluznici onog kapka (konjunktiva). Gornji, donji i trei oni kapak imaju konjunktivu. Kod zdrave make konjunktiva nee biti vidljiva, meutim, inficirana konjunktiva e da postane crvena, upaljena i oteena. Oko moe veoma da suzi i lui iscedak, koji e biti bistar pa do ute boje, a gustina ove tenosti e da se menja od prilino tenog do gustog. Ako ovo stanje potraje, oko e da se skori stvrdnjavanjem te tenosti. Uzroci konjunktivitisa: 1) Nadraujue materije, povrede (t.j. borba maaka) i strana tela izazivaju iznenadnu pojavu konjunktivitisa. U veini sluajeva tretman je jako efikasan, poto se ukloni uzronik.

158

2) Najuobiajeniji uzroci konjunktivitisa kod maaka su infektivni inioci. Ovi mogu da budu virusi, (obino neki od virusa maje prehlade - maji herpes virus, takoe zvan i maji rinotraheitis virus, i maji kalici virus), bakterije i grupa organizama koji nalikuju na bakterije (najee hlamidija). 3) Bolesti zasnovane na imunoj reakciji. Ove bolesti su kod maaka retke, ali zato su teke za leenje. Delovanje na simptome je esto jedina realistina opcija. Konjunktivitis moe da se tretira prikladnim lekovima (kapi ili mast, koji sadre antibiotike i medikamente protiv upale), ali ako se ostavi neizleen infekcija moe da se proiri na drugo oko, organe za disanje i druge delove tela. U ekstremnim sluajevima neizleeni konjunktivitis moe da izazove ozbiljno oteenje oka ili slepilo. Konjunktivitis je takoe zarazan, tako da ako imate druge make u kui, one takoe imaju rizik od dobijanja konjunktivitisa. Ako je uzronik konjunktivitisa hlamidija, onda e simptomi najverovatnije da se jave najpre samo na jednom oku, a kasnije e da se proire i na drugo. Ako je uzronik kalici virus, ili herpes virus, simptomi e jednovremeno da se jave na oba oka. Konjunktivitis takoe moe da bude simptom ozbiljnijih infekcija kod make, stoga, ako primetite ma koji od pobrojanih simptoma, odvedite maku veterinaru na ispitivanje. Simptomi: oko suzi iscedak iz oka crvenilo i upala oka gnojenje oka

Tretman: Veterinar e prepisati odgovarajui tretman, za poetak verovatno deksametazonneomicin kapi i/ili rastvor borne kiseline. Ako je uzrok konjunktivitisa hlamidija, tretman e verovatno biti injekcionim ili oralnim antibiotikom (tetraciklin ili hloramfenikol). Mere predostronosti: Mnogi maii dobijaju konjunktivitis zbog kontakta sa bakterijama u majinoj materici. Mada je ovakav konjunktivitis kod maia moda neizbean, moete da smanjite uestalost kod odraslih dranjem make u kui i u istom okruenju. KONSTIPACIJA Make, kao i ljudi, ponekad mogu da dobiju konstipaciju. Konstipacija moe da bude simptom mnogo veeg problema, ukljuujuu rak creva, rak debelog creva, smanjenu funkciju jetre, hipotiroidizam i drugo. Naravno, Vaa maka moe da ima starinski zatvor zbog jednostavnog nedostatka biljnih vlakana u ishrani, loptica krzna ili dehidracije. Kao opte pravilo, make defeciraju jednom dnevno. Svaka maka ima svoju sopstvenu definiciju ta je to redovno. Ako primetite da se, kada je u pitanju posuda sa peskom, obiaji Vae make razlikuju od normalnih, odvedite je veterinaru, kako bi eventualno odbacio sve to bi bilo ozbiljnije od jednostavne konstipacije. Simptomi: - uznemirenost

159

nadimanje nadraenost gubitak apetita povraanje oigledan nedostatak defekacije

Tretman: Va veterinar e pregledati maku, kako bi utvrdio ima li ozbiljnijeg problema koji bi izazivao konstipaciju. Ako maka ima staromodni zatvor, veterinar moe da prepie neku vrstu vlaknaste (celulozne) dopune, ili moe da razmotri makinu ishranu pokuavajui da prirodno povea sadraj vode i vlakana u ishrani. Postoje komercijalne zamene za vlakna, a i davanje 3ml maslinovog (ili parafinskog) ulja svakog drugog (pa ak i treeg) dana moe da pomogne (lino iskustvo). Naravno, uvek pre nego to date neki domai lek, konsultujte veterinara. (Pogledajte
napomenu u tekstu MAJUNI MAII (STARATELJSKA BRIGA), odeljak DIJAREJA/KONSTIPACIJA, strana 61)

Mere predostronosti: Uverite se da Vaa maka pije puno vode. Kao to svi znamo, make mogu da budu vrlo izbirljive, zato posudu za vodu odravajte uvek istom i punom. Mnoge make ne vole ukus plastike, zato gledajte da hranu i vodu drite u porcelanskim ili staklenim posudama. Takoe, vodite rauna da se Vaa maka hrani dobrom i zdravom hranom (videti: Ishrana). Hrana mora obavezno da sadri biljna vlakna. Make takoe dobiju konstipaciju zbog loptica progutanih dlaka, zato dobro negujte i redovno eljajte maku. Veba, ako make ive stalno u kui, e pomoi zdravlju njihovih trbuha, zato nastojte da svakodnevno omoguite maki neku vrstu vebe. MAJA VIRUSNA LEUKEMIJA Virus maje leukemije je RNK virus iz familije retrovirusa (Retroviridae) i danas je najvei uzronik smrtnosti kunih maaka. Virus maje leukemije specifino zaraava elije kotane sri, crvena krvna zrnca i limfocite. Maji virus leukemije (u daljem tekstu FeLV) se izluuje sa telesnim tenostima (pljuvaka, suze, moda urin i fekalije). Virus leukemije na preivljava dobro van tela, tako da je potreban dodir sa telesnim tenostima (deljenje posuda za hranu, pesak i sl.) zaraene make, da bi maka i sama postala pozitivna na virus. Mnoge make, iako izloene virusu, postaju imune na njega i ak ga ne nose u svojoj krvi ili kotanoj sri. Druge make prenose virus (i na testu e se pokazati pozitivnim), ali ne postaju bolesne. One mogu da proive dug i zdrav ivot kao prenosioci virusa. Meutim, one su prenosioci i mogu da zaraze ostale make u kui. Obino takve make, izuzev pod dejstvom stresa ili poremeaja imuniteta, nikada ne pokau znake bolesti. Maka, kod koje se javila bolest, moe da preivi nedelje, mesece pa i due, uz pravilan tretman. Oko 30% maaka koje dou u dodir sa virusom, pokazae znake bolesti. Make zaraene virusom FeLV mogu da dobiju tri primarne bolesti: 1) leukemiju ili rak belih krvnih zrnaca, 2) limfosarkome ili rak limfoidnoe materije i 3) bolesti koje su u vezi sa poremeenim imunim sistemom (anemije, respiratorne infekcije i t.d.). Ne postoji lek za infektivnu leukemiju ali moete, uz napor, ljubav i panju, da pomognete svojoj maki da ivi lep i zdrav ivot dui vremenski period. Do sada nije poznato da FeLV moe da se prenese na oveka i ini se da nema povezanosti izmeu bolesnika od AIDS-a i FeLV. Meutim, ovo nije konano dokazano tako da, ako imate AIDS moda ete eleti da budete vrlo paljivi kada dodirujete maku sa FeLV.

160

Simptomi: letargija depresija gubitak teine smanjen apetit dijareja krv u stolici nekontrolisano uriniranje povraanje uveani limfni vorovi disajne tegobe pojaano pijenje pojaano uriniranje sekundarna infekcija hronine bolesti rak bolest jetre/bubrega utica neuroloki problemi

Tretman: Veterinar e izvaditi krv Vaoj maki i uraditi odgovarajuu analizu, ili vie njih (u Ako se na testu pokae da je Vaa maka negativna, to moe da znai da je virus jo uvek u vrlo ranom stadijumu, ili da je virus u takvoj fazi da se nije video u krvi u vreme testa. Stoga, ako Vaa maka ima sve simptome i ako su oni neobjanjivi drugom boleu, a na testu je bila negativna, moda ete poeleti da je kasnije ponovo testirate.
naim uslovima, jedino Veterinarski fakultet).

Trenutno, nema leka za ovu bolest. Ako imate maku koja je pozitivna na FeLV treba da budete vrlo marljivi pri tretiranju svih sekundarnih infekcija i simptoma. Ovo e pomoi da maku odri zdravom, jakom i da joj produi ivot. Neke terapije koje se koriste za direktnu borbu sa virusom, su hemoterapeutski preparati i antivirusni lekovi (ukljuujui interferon). Pronaeno je da ovo, u nekim sluajevima, dovodi do privremenog poputanja. Nekim makama moe da koristi terapija steroidima (prednizon), poto ovo moe da smanji broj belih krvnih zrnaca i nenormalnih ili kanceroznih krvnih zrnaca i da potisne imunu reakciju zasnovanu na elijama. Drugi lekovi koji se koriste za tretman FeLV (neki su polemini) ukljuuju AZT (antivirusni lek koji se koristi da smanji navalu virusa), imunoregulin (stimulie elijski odgovor imunog sistema) i stafilokokal A (stimulans imunog sistema koji moe ali ne mora da bude od koristi). Najbolji pristup danas je, ini se, tretiranje svih sekundarnih infekcija, dok se istovremeno daju interferon i prednizon. Mere predostronosti: Za FelV postoji vakcina, za koju je utvreno da je razumno uspena. (Proitajte tekst o ini se da je ona najbolja odbrana koja danas postoji. Pre nego to unesete u kuu neku novu maku, testirajte je i vakciniite. Godinje moete da dajete revakcine - pojaivae. Osim toga, ako moete drite maku u kui, da biste smanjili mogunost dolaska u dodir sa FeLV pozitivnom makom.
vakcinaciji, da biste se obavestili o opasnostima koje neke vakcine donose ).

Poto je FeLV zarazna bolest, ako imate FeLV pozitivnu maku, eleete da zatitite ostale make u kui. Najbolja stvar je da sve one budu vakcinisane, a FeLV pozitivnu drite odvojeno od ostalih. Poto ete imati kontakt sa obe grupe, pazite da ne prenesete bolest. Perite ruke kad god prelazite od bolesne make do zdravih. Vodite rauna o pljuvaci koja moe da Vam se nae na odei. Takoe treba rutinski dezinfikovati kuu sredstvom koje e ubiti sve viruse koji se nalaze slobodno u kui.

161

MAJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA (MAJI AIDS) FIV (engl.-maji virus gubitka imuniteta) je RNK virus iz grupe lentivirus, familija retrovirusa. Kada virus FIV naputa eliju domaina, on je ubija. FIV specifino napada CD4+ T elije (postoji vie tipova T elija) i makrofage, koje su elije koje proizvode elijski imuni odgovor u telu. Nakon poetne infekcije FIV-om, stvara se veliki broj viriona i shodno tome veliki broj T elija i makrofaga biva ubijen. Ovo e kod make da stvori simptome nalik na grip (poviena temperatura i uveani limfni vorovi). Imuni sistem e da prepozna ovaj virus u telu i proizvodie antitela i razne tipove T elija da bi ga ubio. Posle bitke, koju imuni sistem obino dobije, preostae samo mali procenat T elija zaraenih virusom u latentnom (uspavanom) stanju. Mnogi vlasnici maaka ak i ne primete ovu fazu bolesti, zato to kratko traje i uglavnom prolazi sama od sebe. U ovom trenutku maka e da bude asimptomatina (i ovakva moe da ostane mesecima, pa i godinama). Virus se tada polako premeta u druge delova tela (obino u limfne vorove), polako se razmnoavajui i ubijajui T elije. Za ovo vreme Vaa maka moe tu i tamo da dobije poneku infekciju, ali nita toliko strano. Svaki put kada maka dobije infekciju, T elije e da se umnoe da bi se borile protiv nje, a poto se virus FIV integrisao u DNK T elija, on e takoe da se razmnoava. Tako maka ulazi u neku vrstu kvake 22. to vie infekcija maka dobije, to vie T elija se aktivira, to stvara vie virusa, koji ubija vie T elija. Kako T elije u telu polako nestaju, maka je sve prijemivija na vee infekcije. Kada jednom nivo T elija padne ispod izvesne take, maka se smatra obolelom od majeg AIDS-a. Kada se ovo dogodi, ona obino padne kao rtva sekundarne bolesti protiv koje telo ne moe da se bori. Trenutno se smatra da se FIV prenosi jedino putem ujeda, poto se zna da zaraene make virus raznose svojom pljuvakom. Ne smatra se da virus sa jedne make na drugu moe da se prenese sluajno (lizanjem, deljenjem hrane, dodirivanjem nosevima, zajednikim kutijama za pesak). Mada je tano da je bolje biti siguran nego alostan, pa zato treba drati FIV pozitivnu maku zasebno. FIV je, mada se ponaa slino kao i HIV, genetiki i strukturno razliit od HIV i ne moe da bude prenet na ljude. FIV se sree kod maaka svih starosti i rasa. Meutim, najee se sree kod mujaka lutalica, koji dolaze u dodir sa mnogo drugih maaka i esto ulaze u borbe (ovo ima smisla, poto se smatra da se ova bolest prvenstveno prenosi ujedima). Simptomi: hronina infekcija koe hronina infekcija beike hronina infekcija gornjih disajnih puteva hronina bolest desni hronini konjunktivitis ma kakva sekundarna infekcija koja ne prolazi slabo krzno uveani limfni vorovi poviena temperatura gubitak teine letargija dijareja neuroloki znaci

Tretman: Test koji se izvodi za pronalaenje bolesti se zove ELISA test i trai prisutstvo antitela. Ovaj test je oko 90% pouzdan, a moe da da lano negativan rezultat. Stoga, ako Vaa

162

maka ima sve simptome, ali se sa ELISA testa vrati kao negativna, ipak je verovatno da ima FIV. Moete da zatraite da se izvre dodatni testovi (n. pr. IFA). Ovakvi testovi su, uglavnom, mnogo taniji, ali su i mnogo skuplji a potrebno je i vie ekati na rezultat. Ako je maka jednom dobila virus, imae ga uvek. U ovom trenutku nema leka. Glavni metod leenja je tretman sekundarnih infekcija. Make mogu da poive veoma dug i sadrajan ivot, zavisno od toga koliko je bolest jaka i koliko se o njima starate. Dobra ishrana, minimalna napetost, ista kua (to manje bakterija u okruenju) i terapija lekovima bie deo ukupnog nastojanja da Vaa maka ostane to zdravija, kroz to dui period vremena. Upamtite, ako Vaa maka ima FIV, najvei problem sa kojim ete da se suoavate je taj to je njen imuni sistem oslabljen. ivei sa tim, nastojte da maku sklonite od svega to moe da izazove njenu bolest, a ako se to ipak dogodi, tretirajte bolest to pre moete. Takoe, poto je FIV veoma zarazna bolest, drite Vau maku u kui, kako ne bi mogla da zarazi druge make, a samim tim ni one nee moi njoj da prenesu bilo koju zarazu. Kod ljudi sa HIV-om, postoje mnoge terapije lekovima koje se obino koriste, ukljuujui antivirusne (ograniivai reverzne transkriptaze, ograniivai proteaze) i antiretrovirusne (hidroksiurea). Nije potpuno poznato da li ovi lekovi mogu da budu od koristi makama sa FIV-om. Mnogi vlasnici koriste kombinacije nekih od ovih lekova i imaju sa njima veliki uspeh. Neki drugi polemini lekovi za tretman FIV-a ukljuuju imunoregulin (stimulie imuni odgovor zasnovan na elijama) i acemanan (ekstrakt biljke Aloe vera - aloja, za koji se pokazalo da stimulie imuni sistem). Mere predostronosti: Osigurajte maki kvalitetnu ishranu bogatu belanevinama. Sauvajte je od uea u borbama i od nepoznatih ivotinja. Ako moete, drite je u kui, gde su anse da bude zaraena nikakve. MAJI INFEKTIVNI PERITONITIS Maji infektivni perironitis (u daljem tekstu FIP - prim. prev.) izaziva korona virus (RNK klasa virusa). FIP virus se integrie u elije organizma (bolest je nazvana po infekciji belih krvnih zrnaca u peritoneum-u - trbunoj maramici). Poto je jednom zaraeno, telo e da stvara elijski imuni odgovor. Takav odgovor ukljuuje makrofage, citotoksine T elije i ostale koje razaraju elije koje sadre virus. Ako takav odgovor ne ukloni sa uspehom virus iz sistema, znatno smanji koliinu virusa ili omogui maki da postane imuna tako da moe da preivi i sa virusom u telu, maka e da pokrene odgovor antitelima. Kod takvog odgovora e biti stvorena antitela, da trae i unitavaju virus i elije koje ga sadre. Odgovor antitelima je taj koji ustvari izaziva simptome bolesti i ak moe da ubije maku. Stoga make koje mogu da pokrenu efikasan elijski odgovor i tako izbegnu odgovor antitelima, obino mogu da ive sa boleu, ili da je pobede, dok ivotinje koje dou do take kada se pokree odgovor antitelima obino pokazuju znake bolesti. Kod prosene make, ako e bolest uopte da se razvije, simptomi bolesti e se razviti u toku dve nedelje. Najee e samo vrlo mlade, vrlo stare, izloene stresu ili imuno poremeene make postati bolesne usled izlaganja virusu. Trenutno se javljaju mnoga razmatranja o tome kako se virus prenosi i iri. Poznato je da make izluuju virus u pljuvaku i fekalije. Tokom mnogo vremena mislilo se da se virus prenosi sluajnim kontaktom sa pljuvakom ili fekalijama, ili sa majke na maie. Stoga se smatralo da u odgajivanicama, ili kuama sa vie maaka, mogu da se zaraze sve ivotinje. Meutim, nova prouavanja pokazuju da to moda uopte ne moe da bude sluaj. Ta prouavanja sugeriu da se FIP dobija kroz mutacije drugih korona virusa u FIP virus. Ove hipoteze su zasnovane na brojnim studijama koje pokazuju da FIP virus nije mnogo stabilan u okruenju i da pod dejstvom hemikalija za ienje biva snano deaktiviran, da strogo kune make koje su bile

163

testirane kao FIP negativne, iznenada mogu da postanu FIP pozitivne i da je infekcija maaka u kuama sa vie maaka u kojima postoji jedna FIP pozitivna sporadina i ograniena (broj maaka koje postanu FIP pozitivne odgovara broju maaka koje bi i onako postale zaraene zbog mutacije). Naravno, dok se konana prouavanja ne zavre, najbolje je FIP pozitivnu maku drati odvojeno. Postoje dva tipa FIP-a, vlani i suvi. Obe bolesti e da utiu na vie organa u telu (bubrege, jetru, oi, mozak, plua, stomak, nervni sistem) i mnogi simptomi mogu da budu nespecifini i da variraju od jednog sluaja do drugog. Vlani je vrlo progresivan i karakterie ga sakupljanje tenosti u raznim delovima tela (pluima, grudima, stomaku). Zaraena maka moe da ima oteen trbuh i oteano disanje. Suvi oblik karakteriu nespecifini simptomi kao poviena temperatura, gubitak apetita, letargija i neuroloki problemi. Takve make mogu da imaju problem sa hodanjem ili pokretanjem i mogu da imaju deformaciju oka kod koje se jedna zenica rairi i tako ostane. Simptomi: - poviena temperatura (veina veterinara se slae da je FIP najvei uzronik hronine poviene temperature nepoznatog porekla) - letargija - depresija - gubitak teine - ogrubelo krzno - povraanje - dijareja - oteen trbuh (kod vlanog FIP-a) - deformacija oka (jedna zenica potpuno rairena) - teko hodanje ili pokretanje - nekontrolisano uriniranje - teko disanje - anemija - neuroloki problemi (padavica, paraliza, promene ponaanja, problem sa ravnoteom) - problemi sa bubrezima (otkazivanje) - problemi sa jetrom (otkazivanje) Dijagnoza: Naalost, testovi za FIP su u najboljem sluaju nepouzdani. Zato je vrlo vano tretirati simptome, ne test. Stoga, ako Vaa maka ima sve simptome FIP-a i ne postoji drugo objanjenje za njenu bolest, ak iako su testovi negativni, tretirajte ja kao za FIP. Make koje su testirane kao negativne, mogu to da budu iz vie razloga: 1) maka nije ni bila izloena virusu 2) maka ima bolest ali antitela su aktivna u pokuaju da ubiju virus 3) imuni sistem je toliko slab zbog bolesti da vie ne proizvodi antitela 4) antitela su trenutno u rast/propadanje fazi i nema ih u velikom broju. Slino tome, ako je Vaa maka testirana i pokazalo se da je FIP pozitivna, a ipak nema simptome, nemojte da je smatrate bolesnom i nemojte da je tretirate kao bolesnu. Vaa maka moda jeste bila izloena FIP-u i ima antitela, ali nema bolest, ili moda ima antitela za FECV (Feline Enteric Corona Virus - stomani korona virus), blagi virus koji izaziva dijareju. Standardni test za FIP (test na antitela u serumu) jednostavno proverava postojanje antitela za korona virus, ne posebno samo za FIP. Rezultat takvog testa bie u obliku relacije (na primer 1:4000). Ovo znai da toliko puta moete da razredite serum na pola i jo uvek da vidite prisustvo virusa. to je vei drugi broj, to je

164

vie antitela prisutno. Drugi naini testiranja FIP-a, koji ponekad mogu da budu taniji, ukljuuju, ali nisu ogranieni samo na njih: - Test imunooksidaze - pronalazi elije zaraene virusom u tkivu, radije nego samo slobodni virus ili antitela za virus. - Lananu reakciju polimeraze - test prisustva virusa, ne antitela. Meutim to je test prisustva korona virusa uopte. - Nivoe proteina u serumu - visoki nivoi ukupnih proteina u serumu i mali A:G odnos (odnos albumina prema globulinima) mogu da budu znak da maka ima FIP, jer ovo izaziva svega nekoliko bolesti. - Analizu trbune i grudne tenosti - ako Vaa maka ima vlani FIP, ili suvi sa neto akumulirane tenosti, ispitivanje odreenih karakteristika tenosti moe da naznai jaku kandidaturu za FIP. - Rentgensko snimanje grudi i trbuha - ovo moe da potvrdi prisustvo tenosti kod FIP-a. - Broj belih krvnih zrnaca - kako se bela krvna zrnca stvaraju u imunom odgovoru, za borbu sa FIP-om, visok nivo BKZ moe da nagovesti da je FIP jedna od mogunosti (mnoge make, meutim, imaju normalan nivo BKZ dok imaju FIP). Tretman: Veina veterinara e da Vam kae da je FIP skoro uvek fatalan i da nita ne moete da uinite sem eutanazije. Mada je FIP esto fatalan, postoje tretmani koje moete da probate da biste pomogli svom ljubimcu da natera virus da popusti, ili da stvori simbiozu sa virusom, tako da oboje ive sasvim sreno, ili da jednostavno ivi kvalitetnim ivotom mesecima, pa i godinama posle dijagnoze. Cilj tretmana bi trebalo da bude da pojaa elijski imuni odgovor i potisne imuni odgovor antitelima. I dok potiskivanje bilo kog dela imunog sistema ini maku prijemivom za mnoge bolesti, morate da nastojite da Vam maka bude to je mogue vie zatiena i zdrava za ovo vreme, kako ne bi dobila koju drugu bolest. Takoe smanjite stresove u makinom ivotu, odravajte je srenom i hranite je kvalitetno. Moda e biti preduzete i mere protiv nekih simptoma izazvanih FIP-om, kao to je anemija ili problemi sa bubrezima. Lekovi koji mogu da se koriste da bi se postigao gornji cilj ukljuuju interferon, prednizon ili druge kortikosteroide, antibiotike, citostatike i antivirusne medikamente. Mere predostronosti: Postoji vakcina za FIP; meutim, ova vakcina je vrlo protivrena i nije bila odobrena, jer moe da izazove mnogo tee sluajeve FIP-a. U ovom trenutku ne moemo da zastupamo upotrebu takve vakcine. MAJI UROLOKI SINDROM Maji uroloki sindrom (raniji naziv, sada se naziva poremeaj donjeg urinarnog trakta kod maaka) je optiji naziv za zbir problema koji ukljuuju: - cistitis (upala beike) - uretritis (upala uretre) - rak urinarnog trakta (tumor beike ili uretre) - traumu urinarnog trakta (udar kolima, pad i t.d.). - uretralna zaepljenja, koja se sastoje od mekanih materijala koji su podloni raznim uticajima a sadre minerale, elijske otpatke i belanevine. Mnoge stvari svojim

165

sadejstvom proizvode zaepljenja: virusi, bakterije, fizika neaktivnost, napetost, nain ishrane, smanjeno pijenje vode, gustina urina i pH faktor urina. - kamenje u uretri/beici (uroliti), koje se stvara ako se dovoljno dugo taloe kristali ili minerali. Ovo kamenje se uglavnom sastoji od magnezijum amonijum fosfata (struvit), ili kalcijum oksalata. Ovo kamenje nadrauje tkivo uretre ili beike i moe delimino ili potpuno da blokira urinarni trakt. Ova bolest moe da se javi kod maaka ma kog doba, mada su starije mnogo prijemivije. Poznato je da se ovaj sindrom javlja kod gotovo 30% domaih maaka u toku njihovog ivota. Takoe, mujaci su vei kandidati za pojavu sindroma od enki, zahvaljujui anatomiji enke, t.j. duoj i tanjoj uretri (stoga bakterije spolja tee mogu da prodru). Mujaci su kandidati i za ponavljanje blokade. Ponekad moe da doe do taloenja materijala du uretralnog zida, to dovodi do neprekidnog suavanja kanala. Ovakve make mogu da budu kandidati za operaciju nazvanu perinealna uretrostomija. Ovo treba da bude poslednji izlaz, jer kada je operacija uraena, mnogo su lake infekcije urinarnog trakta zbog smanjenja razmaka izmeu anusa i novog uretralnog otvora. Utvrivanje uzroka poremeaja urinarnog trakta je klju za tretman; meutim, veoma je teko otkriti pravi uzrok bolesti. U stvari, u 50% sluajeva pravi uzrok se ne pronae. Za takve make se kae da imaju idiopatski poremeaj donjeg urinarnog trakta. Nije 100% jasno zato make dobijaju bilo koji od pobrojanih problema. Misli se da je jedan od uzroka nain ishrane. Smatra se da hrana bogata magnezijumom pomae stvaranje mineralnih naslaga. Bazna sredina kod urinarnog trakta (suprotno od kisele) pogodna je za stvaranje struvita. Danas se mnoge vrste hrane za make prave tako da odravaju pH faktor urina niskim, kao i nivo magnezijuma u telu. U koncentrovanom urinu se lake stvaraju mineralne naslage. Stoga budite sigurni da Vaa maka pije dosta svee vode (zato se potrudite oko kvaliteta, sveine i ukusa vode - prim. prev. ), da bi urin bio razreen. Misli se da je napetost (stres) jo jedan od potencijalnih uzroka. U stvari, prouavanja su pokazala da prethodna napeta situacija ima i te kako veze sa nastalim poremeajem urinarnog trakta. Ne oklevajte da zovete veterinara ako posumnjate na ma koju vrstu uretralne blokade (pogledajte donje simptome). Ako maka ne moe da urinira, bubrezi postaju nesposobni da izlue otrove iz krvi i odre ravnoteu tenosti i elektrolita. Kada se ovo dogodi, maka moe da umre u roku od 48 asova, zbog previsokog nivoa toksina u krvi ili elektrolitske neravnotee (to dovodi do otkazivanja rada srca). Simptomi: odbija da urinira oteno uriniranje esto uriniranje, sa malo urina uriniranje izvan kutije sa peskom tvrda ili puna beika lizanje genitalnog predela krv u urinu

Tretman: Ako posumnjate na urinarni sindrom, odmah vodite maku veterinaru. On e uzeti uzorak urina (samo na Veterinarskom fakultetu - prim. prev.), proverie prisustvo kristala i odredie pH faktor. Moe da se uradi i rentgenski snimak, zbog kamenja ili blokada. Ako Vaa maka ima poremeaj, moe da joj bude potrebna kateterizacija ili hirurki zahvat za uklanjanje blokade. Ako je maka dehidrirala ili ima neravnoteu elektrolita, primie terapiju sa tenou (obino 5% rastvor glukoze), bilo potkono ili u venu. Lekovima e da se zakiseli urin, borie se protiv bakterijske infekcije, ublaie se bol i povratiti funkcija

166

bubrezima. Verovatno e da bude prepisana i dijeta koja treba da obezbedi dobro zdravlje urinarnog trakta.(Imam lino iskustvo sa nekoliko sluajeva cistitisa nepoznatog porekla kod mojih kastriranih
mujaka, od kojih je jedan bio izuzetno jak, tako da je doveo do potpunog prekida uriniranja. Ovde moram da zahvalim svom veterinaru Vojkanu Trudiu za obavljeno punktiranje beike, ime je mom ljubljenom maku Mazi spasao ivot! Mogu da Vam posavetujem upotrebu velikih doza oralnog prednizona - Pronizona- od ak 15mg dnevno podeljenog u dve doze, za vreme od bar 7 dana, za saniranje izuzetno jake upale koja dovodi do blokade urinarnog sistema. Takoe treba da Vam napomenem da Merck-Merial tvrdi da, kada se koristi specijalna hrana za podrku urinarnom traktu, ne treba koristiti dodatna sredstva za zakieljavanje urina, jer ih ova hrana ve sadri. Posedujem vei broj tekstova o ovim problemima, pa ako Vam je potrebno moete da zatraite da ih prevedem i poaljem Vam ih).

Mere predostronosti: ini se da je najbolje odravati zdravlje urinarnog trakta nainom ishrane. Hranite maku samo visokokvalitetnom hranom, sa malim sadrajem magnezijuma (i sa dodatkom DLmetionina za zakieljavanje urina). Vodite rauna da Vaa maka pije puno vode. Takoe, kutije sa peskom moraju da budu iste, kako bi se smanjila mogunost bakterijske infekcije. Dva najea poremeaja urinarnog trakta su cistitis (upala mokrane beike) i uretritis (upala uretre, kanala kojim se mokraa izbacuje iz beike) i oni su posebno opisani. CISTITIS Cistitis je opti naziv koji se odnosi na nadraaj mokrane beike. Pod uticajem visokog nivoa bakterija i kristala (najei kristali prisutni u urinu zovu se struviti), tkivo beike postaje upaljeno. Ovi kristali mogu da naprave kamenje, ili mogu da postanu dovoljno veliki da blokiraju uretru. U takvim sluajevima maka moe da umre zbog otkazivanja bubrega, usled visokog nivoa toksina u telu. Meutim, ako se rano otkrije i pravilno tretira, veina maaka nee da dospe do ovog stanja. Cistitis moe da bude znak bolesti donjeg urinarnog trakta, pa ako primetite ma kakve promene u uriniranju Vae make, odmah je vodite veterinaru. Simptomi: esto uriniranje sa malom koliinom urina krv u urinu uriniranje van posude sa peskom nelagodnost za vreme uriniranja (mjaukanje, krici) poviena temperatura

Tretman: Veina sluajeva cistitisa lako se tretiraju antibioticima. Veterinar e uzeti uzorak urina i analizirati ga na prisustvo bakterija i kristala. Zavisno od toga ta je pronaao, odabrae terapiju. U retkim sluajevima Vaoj maki e trebati hirurki zahvat da bi se uklonile blokade, ili popravila teta na uretri. Meutim, ovo je retko. Mere predostronosti: Vodite rauna da Vaa maka pije puno vode, jer e to pomoi u izbacivanju bakterija. Odaberite posudu za vodu koja nee imati nikakav ukus koji bi maku odvraao. Posudu sa peskom drite to je mogue istijom, bez bakterija. Ne samo da time ograniavate irenje bakterija, ve je poznato da mnoge make zadravaju urin ako im posude nisu iste, a to takoe moe da dovede do infekcije. Za zdravlje urinarnog trakta, hranite maku zdravom hranom, koja ujedno sadri to manje magnezijuma (magnezijum uestvuje u stvaranju urinarnog kamena struvita).

167

URETRITIS Uretritis je upala uretre, cevi koja vodi urin iz beike van tela. Veina sluajeva uretririsa je izazvana infekcijom uretre, ali uretritis takoe moe da bude izazvan traumom ili jakim nadraajem uretre. Veina sluajeva uretritisa bie reena pravilnim tretmanom antibioticima. Ako Vaa maka ima ma kakav problem sa uriniranjem, odvedite je veterinaru, da bi utvrdio da li se radi o uretritisu ili teem problemu sa kamenom u beici, cistitisom ili kakvim drugim poremeajem. Simptomi: odbija da urinira oteano uriniranje esto uriniranje, sa malo urina bolno uriniranje uriniranje izvan kutije sa peskom krv u urinu

Tretman: Veterinar e da proveri uzorak urina zbog eventualne infekcije ili kristala. Prisustvo kristala moe da bude pokazatelj da Vaa maka ima cistitis ili uroloki sindrom. Poto se utvrdi uretriris (a cistitis bude odbaen), Vaoj maki e biti odreena terapija antibioticima koja e da poniti infekciju. Mere predostronosti: Budite sigurni da Vaa maka pije puno vode, poto to pomae da se speru sve bakterije koje mogu da budu u sistemu. Make mogu, kao to znamo, da budu krajnje izbirljive, zato neka im posude za vodu uvek budu potpuno iste i napunjene. Mnoge make mrze ukus plastike, zato nastojte da im posude za vodu (i hranu) budu od rostfraja ili stakla (porcelan ima lou osobinu da isprska, pa se u pukotinama zadravaju bakterije i neprijatni mirisi). Kutija sa peskom neka je uvek ista. Tako bakterije ne mogu da se ire, sem toga mnoge make zadravaju urin, jer ne vole da ulaze u neiste kutije. Hranite maku samo visokokvalitetnom hranom, koja ima niski sadraj magnezijuma i doprinosi sniavanju pH faktora urina (zakieljavanje urina, obino se za to koristi Dl-metionin). NEKONTROLISANO URINIRANJE Ovo moe da znai bilo malo kapanje posle uriniranja u kutiji, bilo kapanje urina tokom celog dana. Vaa maka ak moe i da ne bude svesna da urinira, kada se ovo dogodi. Ovo je razliito od pojaanog uriniranja, obeleavanja ili prskanja. Poremeaj moe da se javi zbog raznih razloga, od kojih je jedan starosno doba. Kako maka stari, stezni miii oko uretre slabe i tako moe da se javi kapanje. Razlog moe da bude i povreda, stres, bolest ili infekcija urinarnog trakta, kamen u urinarnom traktu, povreda kimene modine, povreda mozga ili drugi neuroloki problemi. Ako posumnjate na nekontrolisano uriniranje, odmah odvedite ljubimca veterinaru. On e prvo da potrai eventualnu bolest koja uzrokuje ovu pojavu, a isto tako e da proveri nije li u pitanju i prekomerno uriniranje ili infekcija urinarnog trakta.

168

Simptomi: - kapanje urina Tretman: Zavisno od uzroka, veterinar moe da propie razliit tretman: hirurki zahvat za popravku uretre, uklanjanje kamena ili blokade, lek protiv zapaljenja ili infekcije uretre, ili tretman neuroloke povrede. Mere predostronosti: Hranite maku kvalitetno, hranom koju je preporuio veterinar. Maku drite u okruenju bez stresa, posebno oko kutije sa peskom. Na kraju, ako Vaa maka ima bilo koju vrstu infekcije beike ili problem sa urinarnim traktom, odmah je vodite veterinaru. ak i obina infekcija gornjih respiratornih puteva moe da dovede do nekontrolisanog uriniranja ako se ne tretira pravilno i blagovremeno. ONI HERPES Oni herpes je infekcija oka izazvana majim herpesvirusom. Herpesvirus je obino uzrok ponovljenih sluajeva konjunktivitisa i/ili postojanih gnojenja ronjae (ronjaa je prozirni, kruni i sferino ispupeni prednji deo oka, koji titi soivo i zenicu). Slino herpesu kod ljudi, kada maka postane zaraena herpesvirusom, nikada vie ne moe da ga se otarasi. Stoga e Vaa maka, jednom zaraena, uvek da bude nosilac virusa. To znai da e moi da zarazi druge make koje nisu na njega imune, a takoe moe uvek nanovo da se i sama razboljeva. Virus e obino da ostane uspavan u telu i stvarae bolest samo u vreme kada je maka pod stresom, ve bolesna, ili sa imunitetom oslabelim na neki nain. Ovaj virus moe ne samo da zarazi oko, ve i da izazove bolest (gornjih) disajnih organa (maji virusni rinotraheitis) i mnogo drugih bolesti (ukljuujui i oboljenje pankreasa). Oni herpes stvara iste simptome i vrstu bolesti kakva se via kod bakterijskog konjunktivitisa. Ako Vaa maka ima konjunktivitis na koji uobiajeni antibiotici ne deluju i ako ima stalne navale konjunktivitisa koji, ini se, nikako ne prolazi, moda je zaraena majim herpesvirusom. Glavna razlika izmeu konjunktivitisa izazvanog bakterijama i konjunktivitisa izazvanog virusom je ta to je virusni konjunktivitis tee tretirati (antibiotici deluju na bakterije, ne na viruse), nikada stvarno ne prolazi i obino se javlja kao hronina bolest. Napomena: maji herpesvirus je specifian za make, tako da ne moete da se zarazite. Simptomi: oko suzi izluevina iz oka crvenilo i upala oka gnojenje u oku zamuenje oka

Tretman: Oni herpes je teko tretirati. Najvie zbog toga to tretman maku ne oslobaa virusa. Poto nije neuobiajeno da se za vreme prisustva herpesvirusa jave i sekundarne bakterijske infekcije, Va veterinar e Vaoj maki moda da prepie i antibiotike. Stoga moete da uoite

169

nekakav poetni napredak zbog tretmana antibiotikom, meutim, ovaj napredak je kratkog veka, ukoliko i virus nije takoe pobeen. Moda e biti prepisani i antivirusni lekovi. Mere predostronosti: Najbolji nain za spreavanje infekcije ja dranje make u kui i redovno vakcinisanje. Takoe, ako u kuu donesete novu maku, pre nego to je pustite da se drui sa starom uverite se da je zdrava. PADAVICA Padavica je iznenadno, nekontrolisano i esto veoma snano bacakanje tela. Mnogo odreenije, padavica je nevoljno grenje telesnih miia. Padavica je znak da je neto vrlo loe u vezi sa telom i, ako Vaa maka ima makar samo jedan takav gr, treba je odmah odvesti veterinaru. Ako Va veterinar ne poseduje znanje u vezi sa padavicom kod maaka, potraite drugog veterinara, najbolje nekog ko je specijalizovao neurologiju. Make mogu da dobiju padavicu zbog raznih razloga koji obuhvataju: povredu glave, bolest, zarazu, tumor, alergiju, epilepsiju i trovanje. Zato je vano dopreti do razloga za pojavu padavice, poto veina uzroka padavice moe i treba da se tretira. Padavica je opasna i sama po sebi, poto za vreme napada ivotinja moe da se ugui ili povredi. Postoji mnogo razliitih vrsta padavice. Moete da pomognete veterinaru da odredi vrstu padavice i tako mu omoguite da pronae uzrok, tako to ete da mu kaete to vie moete o padavici i o istoriji Vae make. Kada Vaa maka ima padavicu, potrudite sa da upamtite (ili zabeleite) svaki detalj, ukljuujui: kako biste opisali pokrete tela za vreme napada da li se telo uvijalo (ako jeste, koji udovi) da li su se miii trzali (ako jesu, gde) koji delovi tela su se pokretali koliko su udovi bili ukrueni za vreme napada da li su oi bile rairene i da li su se pokretale da li je maka balavila ili penila na usta koliko je napad trajao da li je gubljena svest kako je maka disala za vreme napada da li je bilo gubitka kontrole nad beikom/crevima

Tretman: Va veterinar bi trebalo da obavi uroloki pregled, kao i neke analize krvi zbog bolesti kao infektivni peritonitis, virusna leukemija, maja sida i toksoplazmoza i da proveri funkcionalnost jetre. Padavica i epilepsija su kod maaka retke, stoga mnogim veterinarima nisu mnogo bliske. Ako izgleda da Va veterinar ne zna puno o padavici, pronaite drugog, najbolje specijalistu. Na osnovu uzroka padavice, Va veterinar e prikladno da tretira razlog koji je u korenu ove pojave. Ako je razlog idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznatog porekla), onda e da prepie lekove za umirenje (mnogim makama se prepisuje fenobarbital).

170

PANKREATITIS Pankreas je lezda koja je kod pasa i maaka smetena ispod eluca i duodenuma (dvanaestopalano crevo, prvi deo tankog creva). Pankreas ima dve funkcije: 1) egzokrinu - da stvara enzime potrebne za varenje hrane i 2) endokrinu - da stvara hormone, ukljuujui hormon insulin, koji olakavaju preuzimanje i skladitenje glukoze (eer) i amino kiselina (belanevine). Pankreatitis je zapaljenje pankreasa, koje izaziva isticanje enzima za varenje, dok pankreas bukvalno poinje da vari sebe samog. Naime, enzimi pankreasa nalaze se u neaktivnom obliku. Do njihovog aktiviranja dolazi kada dospeju u crevo, meutim, usled poremeaja mogu da se aktiviraju u samom pankreasu. Pankreatitis moe da bude akutni (iznenadan) ili hronini (koji se dogaa za vreme dueg perioda). Oba oblika su vrlo ozbiljni i mogu da predstavljaju pretnju za ivot, posebno akutni oblik. U veini sluajeva, uzrok bolesti nije poznat. Pankreatitis moe da se javi i kod maaka i kod pasa, ali je uobiajeniji kod pasa, posebno akutni oblik. Make mnogo ee imaju hronini oblik, stvarajui upalu koja sporo napreduje i neodreene znake bolesti. Postavljanje dijagnoze moe da bude teko. Smatra se da kod maaka obolelih od pankreatitisa nema bola u trbuhu. Veina maaka sa pankreatitisom pati od gubitka apetita, gubitka teine i razliitih nedostataka energije. Mnoge uriniraju mnogo ee nego obino. Takoe, abnormalnosti u krvnim analizama kod maaka sa pankreatitisom nisu tako postojane kao to su kod pasa, to oteava postavljanje dijagnoze. Mada tani uzroci nisu poznati, postoje identifikovani faktori rizika. Evo nekih potencijalnih faktora rizika: insekticida - bakterijska ili virusna infekcija Va veterinar e da oceni istoriju bolesti Vaeg ljubimca (t.j. da li je iao u smee, jeo mnogo ljudske hrane i t.d.), obavie temeljni fiziki pregled i verovatno e uraditi analizu krvi, da bi iskljuio druge bolesti i proverio enzime pankreasa (test pankreasne amilaze). (Prof. D. Trailovi istie da pankreasna amilaza kod maaka ima mali, gotovo nikakav, dijagnostiki znaaj. ) Takoe je mogua radiografija ili ultrazvuni pregled, kojima se iskljuuje strano telo u elucu ili crevima, kao i druge gastrointestinalne bolesti odnosno stanja. Pankreas pod zapaljenjem obino je uvean i okruen tenou. Simptomi: Simptomi mogu da variraju od blagog stomanog poremeaja do kolapsa i smrti. Veina ivotinja ispoljava znake stomanih poremeaja, kao to su: tipanje) povraanje odbijanje hrane bol u stomaku (?) poviena, ili pak sniena telesna temperatura dijareja potitenost dehidracija, koja se procenjuje po upalim oima, suvim ustima i suvoj koi (test hiperlipidemija (visok sadraj masnoe u krvi) masna hrana (okida za hiperlipidemiju) gojaznost (posebno kod pasa) trauma (n. pr. udarac automobilom) druga bolest, koja pogoduje nastanku - t.j. kuingova bolest, dijabetes zagaena hrana ili voda izvesni lekovi ili otrovi - t.j. neke vrste diuretika, antibiotika i organofosfatnih

171

Ovi znaci nisu specifini za pankreatitis i mogu da se vide kod mnogih poremeaja organa za varenje. Svi, ili samo neki od njih, mogu da budu primeeni kod pojedinog pacijenta sa pankreatitisom. Make mogu da budu posebno teke za postavljanje dijagnoze zbog neodreenih znakova koje ispoljavaju kod hroninog pankreatitisa - potitenost i slab apetit se redovno viaju, a gastrointestinalni znaci kao povraanje, dijareja i/ili bol viaju se povremeno. Tretman: Tretman za ovu bolest je potporni, znai da obino nema direktnog uzroka i leka, ve se ivotinji daje potpora dok se oporavlja od bolesti. Veterinari e da se pobrinu o potrebama ivotinje za hranom i tenou i pokuaju da preduprede druge bolesti (infekcija, dijabetes i t.d.) dok pankreas ostavljaju na miru da se sam oporavi. Klju je u odmaranju pankreasa i gastrointetinalnog sistema, a to znai bez hrane i vode 24-36 asova (za to vreme ivotinja mora da prima fizioliki rastvor - najbolje Hartmanov rastvor - zbog tenosti i elektrolita, obino pod kou, mada postoji miljenje da je delotvornije intravensko davanje, ali to je dodatna muka za Vaeg ljubimca). Ovo zavisi od ozbiljnosti pojedinog sluaja. Verovatno e da bude potrebno propisati dijetu sa malo masnoe i dosta celuloze, koja e da pomogne u oporavku Vaeg ljubimca i spreavanju kasnijih ponovnih pojava pankreatitisa. Mere predostronosti: Jedna od mera predostronosti bila bi ishrana sa kontrolisanim sadrajem masnoe (masnoe mora da bude, zbog esencijalnih masnih kiselina - linoleinske i arahidonske). Optije mere predostronosti, zbog mnogo nepoznanica u vezi sa ovom boleu, teko je propisati. PANLEUKOPENIJA Maja panleukopenija je takoe poznata i kao maji infektivni enteritis. To je veoma zarazna bolest, izazvana virusom iz familije parvovirusa, koji se prenosi kroz telesne sekrete i tenosti i moe da preivi sedmicama pa i mesecima izvan tela. Virus panleukopenije napada makinu kotanu sr, limfoidno tkivo i tkivo creva. U telu moe da izazove razliite probleme, ukljuujui sekundarnu infekciju, anemiju, oteenje imunog sistema i infekciju ili oteenje gastrointestinalnog sistema. Panleukopenija uglavnom napada jedino maie, ivotinje oteenog imuniteta i vrlo stare. Panleukopenija je bolest koja se brzo razvija, tako da samo make kod kojih je rano otkrivena mogu da preive. Meutim, virus maku moe da ubije vrlo brzo pa je, ako sumnjate da Vaa maka ima ovu bolest, odmah odvedite veterinaru. Simptomi: depresija gubitak apetita gubitak teine vrzmanje oko posude sa vodom, bez pijenja temperatura letargija povraanje dijareja dehidracija

172

Tretman: Va veterinar e da uradi analizu krvi da bi potvrdio prisustvo virusa i smanjenje broja belih krvnih zrnaca (panleukopenija). Tretman je ogranien na podrku, da bi se pomoglo maki da ojaa sopstveni imuni sistem i sauva ga dovoljno za borbu protiv virusa. Trenutno nema lekova za ubijanje samog virusa. Poto ne moete da ubijete virus, najbolje to moete da uinite je da pomognete maki da ubije ma kakvu sekundarnu infekciju i podrite imuni sistem da se izbori sa virusom. Tako e Vaa maka verovatno da prima tenosti, transfuziju krvi (zavisno od toga da li je malokrvna) i antibiotike za borbu protiv sekundarnih infekcija. Ako Vaa maka ima panleukopeniju, moraete da dezinfikujete kuu kako joj ne biste pogorali stanje, ili zarazili druge make u kui. Zaraena maka treba da bude odvojena od ostalih maaka u kui. Na nesreu, veina dezinfekcionih sredstava ne ubija panleukopeniju. Bie Vam potrebno sredstvo za ienje sa izbeljivaem (aktivni hlor) da biste prikladno ubili virus. Mere predostronosti: Najbolja preventiva protiv ove bolesti je vakcinacija. Takoe, nastojte da maku drite u kui i tako ograniite izlaganje nevakcinisanim ili zaraenim makama. PROBLEMI SA ANALNIM LEZDAMA Povlaenje ili trljanje analnog predela po tepihu ili podu obino je izavano jednim od dva razloga - pantljiarama, ili problemom sa analnim kesama. Analne kese su dve male lezde koje se nalaze na suprotnim stranama anusa. Povezane su sa anusom preko malih kanala i lue tamnu materiju neprijatnog mirisa. Kese su u samom anusu i sline su lezdama za luenje mirisa kakve ima tvor. Misli se da su te lezde nekada imale ulogu u obeleavanju pomou mirisa. Domae make, mada su zadrale analne kese u manje razvijenom obliku, su izgubile sposobnost da ih prazne po elji. Make prazne svoje analne kese nevoljno, kada prazne creva (defeciraju). Kada se analne kese ne prazne pravilno, moe da se javi problem. Simptomi: - trljanje anusa - prekomerno lizanje anusa - izgrebana oblast repa Tretman: Smatra se da se analne kese poremete tako to doe do zapuavanja, usled ega se materijal unutar njih zgusne i stvrdne. To e izazvati nadraenost i upalu, to izaziva bol i svrab u analnom predelu. Tretman se sastoji u pranjenju kesa rukom i odstranjivanju stvrdnutog materijala. Kako se stvrdnuta materija poveava i zaepljenje nastavlja, u kesama se razmnoe bakterije. To moe da dovede do infekcije kesa, to moe da bude vrlo bolno. Va veterinar mora da isprazni inficirane kese. Kao dodatak intervenciji, moraju da se prepiu i antibiotici, da prekinu infekciju. Ako se infekcija produi moe da se javi zagnojenost. Ako Vaa maka ima zagnojeni ir na analnoj kesi, ovaj moe da se provali tako da ete blizu makinog anusa videti

173

gnoj, moda i krv. Zagnojena kesa moe da bude krajnje bolna. Bie potrebno drenirati ir hirurki, uz pranjenje lezda i prepisivanje antibiotika. Kod maaka koje imaju hronian problem sa ovim kesama, moda e biti potrebno da se one odstrane hirurki. RAK elije raka su bile normalne elije koje su, iz nekog razloga, postale nemormalne. Ove elije, za razliku od normalnih, nastoje da rastu i ubace se u okolna tkiva. Za elije raka koje se ire na druge oblasti preko sistema krvotoka, ili limfnog sistema, kae se da su metastazirale. Rak kod ivotinja postaje sve ei (poto nai ljubimci sve due ive) i moe da se javi u ma kom dobu. Kod ivotinja rak najee napada plua i jetru, pa se bolest koja je nastala na nekom drugom mestu, esto iri na ove organe. Rak moe da poprimi oblik tumora koji mogu da se vide ili osete, ali su oni esto u telu, ili napadaju limfni sistem. Rak moe brzo da se iri i zato rano otkrivanje moe znaajno da doprinese tretmanu. Zavisno od toga gde je rak, moda moete da osetite grumen negde na telu. Ako bilo kada otkrijete grumen koji je nov, ili koji se poveao, morali biste da odvedete maku veterinaru na pregled. Nije jasno ta izaziva rak, ali mnogo uticaja ima okruenje, ishrana, radijacija i genetska predodreenost. Simptomi: grumen koji se vidi ili moe da se oseti grumen koji vremenom menja veliinu, oblik ili boju gubitak apetita letargija povraanje gubitak teine promene na krznu promene u stolici ili urinu dijareja nekontrolisano uriniranje oteano disanje zadah slabost nenormalno curenje iz oiju, nosa, uiju ili usta rane koje ne zarastaju

Tretman: Ako posumnjate na rak, odmah odvedite maku veterinaru. On e proveriti da li je zaista. Prvi korak u dijagnozi je analiza krvi. Veterinar e obratiti panju na sve nenormalnosti koje ste naveli i, zavisno od analize krvi, predloie dalje analize. Uobiajena sredstva za dijagnostiku su rentgen, ultrazvuk i biopsija. Ako maka zaista ima rak, zavisno od vrste i od stepena bolesti, tretman varira i moe da ukljui: terapiju lekovima, hirurki zahvat za uklanjanje mase, hemoterapiju, zraenje. Neki veterinari takoe mogu da preporue imunoterapiju. Treba da porazgovarate sa svojim veterinarom o promenama u ishrani koje treba uiniti. Ako se bolest rano uoi, stepen preivljavanja kod maaka je vrlo dobar i ini se da make ne primaju tretman (hemoterapija i zraenje) tako teko kao ljudi.

174

Mere predostronosti: Preventiva kod raka je teka, poto uzrok mnogih vrsta bolesti nije poznat. Najbolje to se moe ja da se maka odrava u dobrom zdravlju i dobro da se hrani. Rak moe da bude i genetiki, pa treba proveriti i istoriju majke. SRANA OBOLJENJA Make retko imaju tipine srane napade sa kojima smo mi ljudi tako bliski. Meutim, make mogu da imaju ono to se naziva kardiomiopatije ili bolesti sranog miia. One ukljuuju: 1) Hipertrofinu kardiomiopatiju (najei maji problem sa srcem) - kada se delovi sranog miia (najee leva komora) uveaju i zadebljaju. 2) Kongestivnu (nagomilanu) slabost srca - kada srce ne moe da pumpa krv dovoljno efikasno za funkcionisanje tela. 3) Srane aritmije ili nepravilne otkucaje srca - kada srce tu i tamo preskoi otkucaj. 4) Tromboembolijsku bolest - kada se tromb (krvni ugruak) otkai i putuje krvotokom. Sranoj bolesti obino treba nekoliko nedelja do nekoliko meseci da bi se razvila do ozbiljnog stepena. Prvih nekoliko nedelja Vaa maka e da izgleda i ponaa se potpuno normalno. Eventualno, poeete da opaate kako je letargina, ili ima slab apetit. Pred kraj razvoja bolesti, maka e da ima problematino disanje i bie izloena riziku od krvnih ugruaka koji mogu da se zaglave u krvnim sudovima po celom telu. Najee mesto gde se zaglavljuju je tamo gde se aorta deli pre nego to pree u zadnje noge. Maka moe da izgleda paralizovana ili kao da ima slomljenu nogu, ali stvarnost je da u nogu ne odlazi dovoljno krvi i kiseonika. Ako maka ima ugruak, oteena oblast nee imati puls i postae hladna i plaviasta. Niko nije siguran zbog ega make dobijaju srane bolesti. Neki misle da moda postoji genetska predispozicija i da su izazvane nasleenim genetskim poremeajem. U prolosti, kardiomiopatije su sasvim esto viane zbog nedostatka taurina (esencijalna amino kiselina). Meutim, sve komercijalne vrste hrane danas su obogaene taurinom, da bi se izbegao ovaj problem. Simptomi: letargija slab apetit ubrzano disanje kratak i "plitak" dah ubrzan rad srca neaktivnost paraliza nogu (zbog ugruka)

Tretman: Kongestivna slabost srca je hronini poremeaj i stoga, ako ga uoite rano i rano ga tretirate, Va ljubimac moe da proivi dug i srean ivot. Veini maaka dijagnoza e biti uspeno postavljena jednom od sledeih tehnika: rentgen, ehokardiogram, elektrokardiogram, sonogram, ili analiza krvi. Ako se sumnja da Vaa maka ima oboljenje srca, verovatno e biti

175

izvrene i druge analize, da se iskljue drugi uzroci bolesti srca, kao to je bolest bubrega, hipertiroidizam ili bolest jetre. Ako Vaa maka ima srano oboljenje, moe da se primeni jedan od sledeih tretmana (tretmani se veoma iroko razlikuju, zavisno od individualnih simptoma koje maka ima): 1) lek za srce da pobolja rad srca (beta blokatori ili blokatori kalcijum kanala) 2) diuretici za make sa kongestivnom slabou srca 3) lekovi za smanjenje krvnog ugruka. Verovali ili ne, make mogu da imaju ak i pejsmejkere. Ako mislite da Vaa maka moda ima problem sa srcem, to pre posetite svog veterinara. Danas postoje mnoge opcije za make sa kardiomiopatijama, ali bolest morate da uoite rano i da je to pre tretirate. Mere predostronosti: Vodite rauna da se Vaa maka zdravo hrani i da esto veba. Maca u dobroj formi e mnogo tee da dobije srane smetnje, ak i ako za poetak ima slabo srce. Ako sami spremate hranu, ili kupujete hranu slabijeg kvaliteta, pokuajte da obezbedite potrebni taurin, da biste spreili pojavu kardiomiopatije usled nedostatka taurina. UNI UGARAC Uni ugarci, siuna stvorenja nalik na pauka, takoe poznata kao Otodectes Cynotis, su spoljanji paraziti uobiajeni kod pasa i maaka. Ovaj tip parazita je veoma zarazan i moe da se iri sa jednog na drugog ljubimca u kui putem dodira. Uni ugarac ivi zakopan u uni kanal. Makino uho e da odgovori na ovaj nadraaj proizvodnjom vie une masti. Poto se parazit hrani unom mau, ovo samo dalje proiruje problem. Paraziti izazivaju jak svrab i stoga e Vaa maka da trese glavu i neprestano da se ea; u stvari, toliko jako da e da napravi gnojave kraste i dalju infekciju. Paraziti se obino pojavljuju kod maia dok njihov imuni sitem nije jo dovoljno jak da stvori otpornost prema njima. Meutim, make svih doba starosti mogu da dobiju ove parazite. Vrlo je vano tretirati ih to je pre mogue. Ako se ne iskorene, mogu da izazovu ozbiljne probleme kao to je sekundarna bakterijska infekcija i gluvoa. Simptomi: esto eanje prekomerno treenje glave eanje pri emu se una koljka trlja preko uha crveno - smea ili crna votana naslaga u uhu neprijatan miris

Tretman: Veterinar treba najpre pod mikroskopom da pregleda iscedak iz uha, ili da pogleda uho otoskopom. Takoe e da proveri postoje li sekundarne infekcije ili ranice u uhu. Ako se utvrdi postojanje parazita, potrebno je ui temeljno oistiti kiselim rastvorom i lekovima protiv parazita. Za ovo ienje e moda biti neophodna potpuna anestezija. Dobiete kapi za uho, ili lekove koji se koriste oko 2 do 3 nedelje. Ako Vaa maka ima bilo kakvu sekundarnu infekciju, dobie lekove i za nju. Imajte na umu da se pomenuti paraziti mogu nai i slobodni, u okruenju. Ako Vam je kod make utvreno postojanje parazita, najbolje je da sve ostale ljubimce tretirate istovremeno,

176

da biste bili sigurni kako ste uklonili sve parazite. Protiv buva i ovih parazita treba da tretirate i ljubimce i okruenje (dobro ienje tepiha i nametaja). Mere predostronosti: Kua mora da bude to istija, bez naslaga finih komadia tepiha, mebla i slinog. Ako bilo koji Va ljubimac ima buve ili druge parazite, temeljno oistite kuu od njih. Poto mnogi paraziti mogu da ive ne samo na Vaim ljubimcima, ve slobodno u kui, samo oslobaanje Vae make od parazita moe da ne bude dovoljno. Dobro usisajte kaue i tepihe. Moda je dobro da hemijskim sredstvima unitite parazite u kui (pri tom dobro vodite rauna da su hemikalije koje ete da koristite uglavnom smrtonosne za make, zato make morate privremeno da sklonite na sigurno!). Moda ete eleti da jednom nedeljno kupate maku amponom protiv buva, naroito ako ona boravi van kue i dolazi u kontakt sa drugim makama. HIPERTIROIDIZAM Hipertiroidizam se definie kao previe aktivna tiroidna lezda (t.j. proizvodi suvie tiroidnog hormona). Tiroidna lezda se nalazi u vratu, blizu traheje (dunike cevi) i ako je uveana moe da se oseti. Bolest moe da se javi kao rezultat tumora (benignog ili malignog) na tiroidnoj lezdi, ili kao rezultat poveanja lezde. Nejasno je zato se sama tiroidna lezda uvea. Ovo je jedan od najuobiajenijih endokrinih poremeaja kod maaka, isto kao to je jedna od bolesti koje preovladavaju kod starijih (preko 8 godina). Tiroidna lezda kontrolie metabolizam u telu. Tako, ako Vaa maka ima hipertiroidizam, njen metabolizam je ubrzan. To samo po sebi i nije problem, ali moe da dovede do drugih zdravstvenih problema kao to je zamor srca, povieni krvni pritisak, kardiomiopatija (srana bolest), otkazivanje bubrega, aritmije i ubrzan rad srca. Simptomi hipertiroidizma su slini onima kod nekih vrsta raka, bolesti bubrega ili dijabetesa - koji su svi ozbiljni problemi. Stoga, ako Vaa maka ima ma koji od donjih simptoma, odvedite je odmah veterinaru zbog tane dijagnoze. Tiroidni problem moe lako da se dijagnosticira jednostavnom analizom krvi. Simptomi: povraanje ee nego jednom sedmino gubitak teine pojaana e pojaano uriniranje dijareja pojaan apetit prevelika aktivnost

Tretman: Trenutno postoje tri naina za tretiranje hipertiroidizma: 1) Tretman radioaktivnim jodom. Ovo je zapanjujue jednostavan postupak, koji zahteva samo injekciju pod kou. Hiperaktivne elije u tiroidnoj lezdi apsorbuju radioaktivnu materiju koja ih uniti. Priblino normalne elije ostaju neoteene. Uspenost je 90 do 95% posle jednog tretmana. Ovaj metod poinje da preovladava, mada je jo uvek skup (750 do 1000 USA $) i izvodi se samo u nekim gradovima.

177

2) Hirurki zahvat za uklanjanje nenormalnog tiroidnog tkiva i oteenih renjeva tiroidne lezde. Ovo moe da bude teak postupak, posebno za starije make koje nisu tako dobri kandidati za anesteziju. Hirurka opcija se esto ini uspenom na poetku, ali bolest kasnije moe da se ponovi. 3) Oralni medikament (metimazol), koji blokira proizvodnju tiroidnog hormona, ali nita ne ini po pitanju uzroka. Ovaj lek moe da se daje dva puta dnevno, do kraja makinog ivota. Najvei problem sa ovim lekom je taj to mnoge make teko podnose neeljene efekte. Ova opcija moe da izgleda kao najjevtinije reenje, ali tokom vremena trokovi nabavke leka se nagomilavaju i mogu da prevaziu cenu tretmana radioaktivnim jodom. Hipertiroidizam je bolest koja moe da se kontrolie, ako se rano primeti i pravilno tretira. Ako ne tretirate maku, umree od komplikacija. Mere predostronosti: Poto se smatra da je hipertiroidizam nasledan, nema stvarnih mera predostronosti protiv ove bolesti. Stoga je najbolja mera rano otkrivanje bolesti. HIPOTIROIDIZAM Hipotiroidizam se definie kao smanjena aktivnost tiroidne lezde i kod maaka je krajnje redak. Dijagnoza moe da se postavi jednostavnom analizom krvi. Simptomi: gubitak dlake suva koa poveanje telesne teine letargija i zamor razdraljivost

Tretman: Makama sa hipotiroidizmom daju se dodatni hormoni. Ovo uglavnom popravlja problem. Mere predostronosti: Vai isto to i za hipertiroidizam. HLAMIDIOZA Infekcija organizmom Chlamydia psittaci, koji nalikuje na bakteriju, u poslednje vreme postaje sve ei uzrok konjunktivitisa kod maaka. Dijagnoza hlamidioze se obino zasniva na klinikim simptomima, isto kao i na medicinskoj istoriji make. Nekoliko testova moe da otkrije Chlamydia psittaci u izluevini majeg oka i da potvrdi dijagnozu. Uzorak se uzima komadom vate ili gaze, sa sluzokoe oka. Inae, simptomi konjunktivitisa se kod hlamidioze obino javljaju najpre samo na jednom oku, a tek kasnije se proire i na drugo. Bris oka: uzorak se boji specijalnom bojom, koja slui za razlikovanje struktura unutar jezgra elija zaraenih bakterijom. Ove strukture su najbrojnije tokom prvih 4-7 dana klinike bolesti.

178

Bakterio-kultura: (elije rastu u posebnoj sredini, tako da bakterije mogu da se identifikuju) moe da se izvede, ali teko je razlikovati C. psittaci od normalnih bakterija respiratornog trakta. Imunofluorescentni ogled (IFA test): koristi posebne proteine oznaene fluorescentnim hemikalijama za utvrivanje antigena C. psittaci. Ako su prisutni antigeni, ima i bakterija. Diferencijalna dijagnoza: Kliniki simptomi hlamidije su slini onima kod drugih infekcija gornjih respiratornih puteva. Stoga treba razlikovati sledee: - Make sa infekcijom kalici virusom obino imaju ulcerativni stomatitis (zapaljenje usta koje izaziva gnojenje na jeziku i usnama) i veoma je verovatno da imaju upalu plua. Poto je izazvana virusom a ne bakterijom, ne reaguje na antibiotike. Simptomi konjunktivitisa se obino javljaju istovremeno na oba oka. - Make sa rinotraheitisom (herpes virus) obino imaju jaku kijavicu (za razliku od povremenog kijanja), mnogo jai razvoj konjunktivitisa i gnojni keratitis (zapaljenje ronjae prozirnog, krunog i sferino ispupenog prednjeg dela oka, koji titi soivo i zenicu). Takoe ne reaguje na antibiotike, poto je izazvan virusom. Simptomi konjunktivitisa se, kao i kod kalici virusa, obino javljaju istovremeno na oba oka. Neke make sa simptomima gornje respiratorne infekcije mogu da imaju zapaljenje plua koje je izazvano drugom vrstom bakterija, to bi trebalo da bude prepoznatljivo na rentgenskom snimku plua. Simptomi: - konjunktivitis - slaba kijavica Tretman: Hlamidioza je obino dovoljno blaga da moe da se tretira antibioticima u vanbolnikom leenju. Za tretiranje infekcije obino se prepisuje tetraciklin (ili hloramfenikol) mast za oi. Mada je hlamidija osetljiva na ove antibiotike, make uglavnom treba tretirati nekoliko sedmica, ponekad ak 6 sedmica. U domovima sa vie maaka, mogue je da sve treba da budu tretirane. Oi i nozdrve make treba istiti od izluevine. Zaraene make treba izdvojiti od ostalih, da bi se spreilo irenje infekcije. Neki veterinari preporuuju vakcinisanje zaraenih maaka. Vakcina ne spreava pojavu bolesti, ali moe da smanji njenu jainu i trajanje kada se ova javi, ali neke make mogu da ispolje negativnu reakciju na vakcinu, koja je obino ozbiljnija od same bolesti. Sem toga, hlamidija izaziva samo oko 5% infekcija gornjeg respiratornog sistema. (Stoga se u Americi vakcinisanje protiv hlamidije vie ne preporuuje.) Mere predostronosti: Make koje ive u domovima sa veim brojem maaka treba da budu vakcinisane. Make treba vakcinisati prilikom prve posete veterinaru, a zatim godinje. (Da li vakcinisati ili ne, odluite sami, imajui u vidu prethodnu napomenu). Veterinari uglavnom preporuuju da se make koje ive same u kui (i ne lutaju) ne vakciniu, jer je pojava bolesti u tom sluaju krajnje retka.

179

HORNEROV SINDROM Hornerov sindrom je poremeaj nervnog sistema, koji izaziva simptome na oima. Ovaj poremeaj se obino javlja posle oteenja simpatikog nerva koji vodi do oka. Ovo moe da bude posledica povrede nerva, virusne infekcije, tumora ili kakve druge mase koja vri pritisak na nerv, ili zapaljenja nerva. Poto nerv putuje od mozga niz vrat, pa preko grudi do oka, povreda mozga, grudi ili vrata moe da dovede do Hornerovog sindroma. Zahvaljujui ovom specifinom oteenju, oi poinju da primaju nenormalne nervne signale. Zahvaljujui, pak, ovim signalima, mogu da se jave neki od ovih simptoma: prekomerno smanjenje ili kontrakcija zenica oka (miozis), zenice razliite veliine, vidljiv trei oni kapak, oputeni oni kapci ili one jabuice tonu u orbitalnu duplju (enoftalmos). Ovi simptomi se obino vide samo na jednoj strani, mada i obe mogu da budu pogoene. Hornerov sindrom sam po sebi nije opasan po ivot i obino sam nestane. Simptomi: skupljanje zenice zenice razliite veliine vidljiv trei oni kapak oputeni oni kapci tonjenje one jabuice u orbitalnu duplju

Tretman: Tretman Hornerovog sindroma se obino oslanja na tretiranje uzroka koji je u osnovi povrede nervnog sistema. Zavisno od uzroka povrede, ovo moe da ukljui stvari kao to je smanjenje oticanja nerava, uklanjanje mase koja utie na nerve, tretiranje virusne infekcije koja utie na nerve i t.d. Ako sumnjate da Vaa maka ima Hornerov sindrom ili ma koji drugi problem sa oima, posetite veterinara zbog pregleda i tane dijagnoze. IR ir moe da se definie kao otvorena ranica na telesnom tkivu. ir moe da se javi u ustima (desni), na tkivu eluca ili sistema za varenje. Kao i svaka otvorena ranica na telu, ir brzo postane nadraen, upaljen i bolan, ukoliko se ne tretira. Moe da se javi zbog mnogo razloga od alergija do kontaktnog dermatitisa, infekcije parazitima ili bakterijom. ir u ustima moe da bude teak za otkrivanje, poto veina ljudi ne pregleda svakodnevno usta svojih maaka. Meutim, ako primetite ma kakvu promenu u ponaanju svoje make, posebno promene u jedenju i pijenju, pogledajte u usta. irevi u digestivnom traktu mogu da budu nemogui za otkrivanje, meutim, ako Vaa maka ima ir na elucu ili digestivnom traktu, njen nain ishrane e da se promeni. Ako posumnjate na ir, odmah konsultujte veterinara. ir brzo postane dodatno nadraen, a ako je virusnog ili bakterijskog porekla moe i da se proiri na druge delove tela. Simptomi: promene u nainu jedenja i pijenja letargija oigledan bol razdraljivost

180

Tretman: Veina ireva moe da se tretira promenom ishrane i antibioticima ili drugim lekovima. U vrlo retkim sluajevima moe da bude potrebna hirurgija za uklanjanje ira. Mere predostronosti: Drite maku u istom okruenju, bez parazita. Hranite je zdravom i uravnoteenom hranom. Posude treba da su uvek iste. Ako maka dobija alergije, sklanjajte je od potencijalnih alergena. ZNACI UPOZORENJA Ovaj tekst nalazi se i u poglavlju "Nega", ali poto smatram da je izuzetno vaan, evo ga i ovde, jer prirodno pripada poglavlju o bolestima. Kada posetiti veterinara? Naalost, nai ljubimci ne mogu da nam kau kada se loe oseaju, niti mogu sebi da zakau pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoi znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede ivotinju veterinaru. Imajte na umu da su make veoma vete u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo esto, dok Vi primetite da je maka uopte bolesna, bolest moe da postane ozbiljna. Ako se pitate da li treba da vodite maku veterinaru, uvek je bolje pogreiti teei preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje poinju kao beznaajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po ivot ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene veterinarskog pregleda... Bie mnogo jevtinije ako maku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da ekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije. Potrebno je da znate ta je za Vau maku normalno. Vodite rauna o tome koliko esto voli da jede i da pije, koliko esto ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno priljiva i da li esto prede... Svaka maka je razliita i ono to je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajui normalno ponaanje svoje make, moete da budete sigurni da ete uvek moi da uoite vanredno ponaanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaa maka fanatino ista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada pone da pravi incidente, moda pokuava da Vam time neto kae. Normalno nena i ljubazna maka moe, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Maka koja normalno defecira jednom dnevno, moe da pone to da ini svega nekoliko puta sedmino, ili moe da ima malo krvi u stolici. Svaka fina promena linosti, ponaanja, obiaja u odravanju line higijene, igranju, hranjenju ili pranjenju stomaka, koja pokazuje odstupanje od uobiajenog, moe da bude znak da je Vaoj maki potrebno da je pogleda veterinar. Da bi sve bilo tee, make su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Make mogu da preive sa samo 1/3 bubrenih funkcija. Takoe, mogu da preive sa samo 20% normalnih funkcija jetre. Uobiajen simptom, koji moe da proe neproveren, je gubitak telesne teine ili apetita (obavezno nabavite tanu vagu, prikladnu za merenje make i redovno kontroliite macinu teinu). Za razliku od ljudi, make ne dre dijetu tako da, ako maca mravi, neto sigurno nije u redu. Maka koja ne jede, poinje da razgrauje sopstvene zalihe masti. Naalost, maji metabolizam je u tome lo, pa u ovakvom sluaju lako moe da doe do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatikog lipidozisa (zvanog masna jetra). esto maka pone da mravi zbog jednostavnog problema kao to je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, naalost, ba i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, maka moe da zavri sa hepatikim lipidozisom koji moe da bude opasan po ivot.

181

Znaci upozorenja na moguu bolest Gubitak apetita ili telesne teine Povean apetit ili telesna teina Smanjena aktivnost Razdraljivost Letargija Pojaana e Smanjena e Pojaano mjaukanje ili reanje Skrivanje i nedrutvenost Bilo kakva promena linosti u odnosu na normalnu Bilo kakva promena ponaanja u odnosu na normalno epanje, ili oigledan bol dok se kree Bol od dodira Dezorijentisanost Dehidracija Promena u irenju zenica ili udno ponaanje zenica Problem pri korienju vetine kretanja Suzne ili vodnjikave oi Izraeni trei kapci Tvrd i napregnut stomak Nos curi Lo zadah Buve ili krpelji Kijanje Teko disanje ili kaalj Poviena temperatura (preko 39,4C) Dijareja (proliv) Konstipacija (zatvor) Krv u urinu Krv u stolici Pojaano uriniranje Napor pri uriniranju ili defekaciji Jak miris urina Neprikladno pranjenje Ranice na koi Blede desni i/ili ui Povraanje Ma kakvo gnojenje Rana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari Gubitak krzna ili njegov lo izgled Isto vai i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje.

182

LEKOVI
UPAMTITE DOBRO: NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAKI LEKOVE PREDVIENE ZA LEENJE LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U KOGA IMATE POVERENJE! MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAKE!

ANTIBIOTICI AMINOPENICILINI (AMPICILIN, AMOKSICILIN) Pregled Aminopenicilini su veoma bezbedni antibiotici, koji se esto daju kod infekcija nepoznatog porekla, ili dok se eka na laboratorijske rezultate. Moraju da se daju bar 7 - 10 dana, zbog efikasnosti; ako se daju krae vreme, infekcije lako mogu da se ponove. Davati jedino ako je prepisao veterinar i to tano prema uputstvu. Zajedniki nazivi (generika imena) Ampicilin, Amoksicilin, Ciklacilin, Hetacilin, Bakampicilin Tip leka Klasa penicilinskih antibiotika. Postoje 4 klase penicilina, prema njihovoj sposobnosti da ubijaju razliite tipove bakterija. To su: Prirodni penicilini i penicilini otporni na penicilinazu Aminopenicilini Penicilini proirenog spektra Pojaani penicilini Oblik i skladitenje Kapsule, sirup i injekcije. uvati na sobnoj temperaturi. Poto je sirup pripremljen (prah je razmuen u vodi), uvati u friideru do 14 dana. Poto je injekcija pripremljena, uvati u friideru do 12 meseci, ili na sobnoj temperaturi do 3 meseca.

183

Indikacije Tretman osetljivih bakterijskih infekcija. Opta informacija Penicilini su ubitani za bakterije. Aminopenicilini, takoe zvani i penicilini irokog spektra, ili ampicilinski penicilini, imaju poveanu aktivnost prema mnogim vrstama gram negativnih aerobnih bakterija, koje ne ubijaju prirodni penicilini, ili penicilini otporni na penicilinaze. Nisu tako korisni protiv anaerobnih bakterija kao to su to prirodni penicilini. Amoksicilin i ampicilin su esto prvi izbor kod nepoznatih infekcija, ili dok se eka na bakterioloki nalaz. Aminopenicilini nisu efikasni protiv bakterija koje proizvode penicilinazu ili beta-laktamazu. Doziranje i nain primene Ampicilin: Psi i make 22 - 33 mg/kg svakih 8 asova oralno. Amoksicilin: Psi i make 11 - 22 mg/kg svakih 12 - 24 asa, oralno. Duina tretmana zavisi od uzronika i odgovora na tretman. Oralni amoksicilin se bolje apsorbuje od strane gastrointestinalnog trakta nego ampicilin. Za bolju apsorpciju ampicilina davati 1 as pre jela ili 2 asa posle. Moe da se daje sa hranom, ako se eli smanjenje neeljenih efekata kao to je povraanje. Amoksicilin moe da se daje sa hranom. Neeljeni efekti Nedostatak apetita, pojaano luenje pljuvake, povraanje ili dijareja. U sluaju alergijske reakcije, moe da se javi osip, groznica, promene kod krvnih elija, uveani limfni vorovi, gubitak koordinacije, ubrzano ili oteano disanje, oticanje lica ili udova. Kontraindikacije/Upozorenja Osobe preosetljive na peniciline ili beta-laktam antibiotike, kao to su cefalosporini, ne smeju da rukuju penicilinima, poto alergijske reakcije mogu da se jave i od samog dodira. Ne primenjivati kod pacijenata preosetljivih na peniciline ili beta-laktam antibiotike, kao to su cefalosporini. Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa nije preporuljivo da se koriste kod trudnih ivotinja, mada nisu uoena tetna dejstva na fetus. Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene posebno kod vrlo malih ivotinja, koje mogu da dehidriraju ili da imaju bubrene ili srane poremeaje. Interakcije sa hranom i lekovima Nisu za upotrebu sa bakteriostatikim lekovima, kao to je eritromicin ili tetraciklini, poto ove vrste lekova zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi penicilini mogli da ih ubiju. Koristite oprezno sa antikoagulantima. Ampicilin moe da umanji efikasnost atenolola (leka za srce). Ampicilin moe da izazove lane pozitivne rezultate glukoze u urinu. Predoziranost/Trovanje Moe da se javi povraanje ili dijareja. U sluaju alergijske reakcije koriste se steroidi.

184

CEFALOSPORINI Pregled Cefalosporini si bezbedni i uobiajeni antibiotici. esto su prvi izbor za tretman bakterijskih infekcija. Neeljeni efekti su retki, iako oralni oblici mogu da poremete stomak. Ubija mnoge razliite tipove bakterija. Zajedniki naziv (generiko ime) Cefalosporin Tip leka Baktericidni antibiotik. Oblik i skladitenje Tablete, kapsule, sirup i injekcije Tablete i kapsule: uvati na sobnoj temperaturi u zaptivenoj kutiji Sirup: uvati u friideru do 14 dana Indikacije Tretman gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija koe, urinarnog trakta, respiratornog trakta, kostiju i zglobova. esto se koristi kod kritino bolesnih ivotinja, ili za tretman infekcije u oekivanju bakterijskog nalaza. Opta informacija FDA* odobrava upotrebu nekih cefalosporina kod pasa i maaka, ali ne svih. Cefalosporini prve generacije najee se koriste kod pasa i maaka. Ceftiofur se koristi samo za velike ivotinje. Cefalosporini si baktericidni; ne koristiti ih sa bakteriostatikim antibioticima. Doziranje i nain primene Psi i make: cefaleksin: 11 - 33 mg/kg svakih 8 - 12 asova, oralno. Duina tretmana zavisi od uzronika i odgovora na tretman. Neeljeni efekti Retki. Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. Ree se javljaju osipi, svrab, oteano disanje, promene na krvnim elijama, ili alergijska reakcija. Moe da izazove balavljenje, snano disanje, uzbuenost kod pasa ili groznicu i povraanje kod maaka. Intramuskularne (IM) injekcije mogu da prouzrokuju bol na mestu davanja i sterilne ireve. Intravenozna (IV) injekcija moe da prouzrokuje upalu vene na mestu davanja.
*FDA (Food i Drug Admimistration) Uprava za hranu i lekove

Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih (alerginih) na njih. Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na peniciline jer mogu da reaguju na oba. Osobe preosetljive na oba tipa leka ne smeju da rukuju njima. Mada nisu dokumentovane nenormalnosti fetusa, ne koristiti ako je mogue kod trudnih ivotinja ili dojilja, jer cefalosporini prolaze do fetusa i prelaze u mleko.

185

Interakcije sa hranom i lekovima Ne koristiti sa drugim lekovima koji deluju na bubrege poto istovremena primena poveava rizik njihovog oteenja. Koristiti oprezno kod ivotinja koje primaju antikoagulante. Ne koristiti sa bakteriostatikim antibioticima, poto oni smanjuju rast bakterija, a cefalosporinima je potrebno da bakterije rastu da bi ih ubili. Izvesni neeljeni efekti mogu da se smanje ako sa daje sa malom koliinom hrane. Predoziranost/Trovanje Moe da se javi povraanje ili dijareja. Kod velikih doza pri dugoj upotrebi, moe da doe do oteenja jetre ili bubrega, poremeaja krvi, ili oteenja nervnog sistema. Predoziranost ili duga upotreba mogu takoe da izazovu pozitivan rezultat testa za bolesti izazvane imunitetom. ENROFLOKSACIN Pregled Relativno nov antibiotik koji se koristi za tretman mnogih tipova bakterijskih infekcija. NE KORISTITI kod pasa koji rastu, trudnih ivotinja ili dojilja, poto tetno deluje na razvoj zglobova. Neeljeni efekti kod odraslih su retki. Zajedniki naziv (generiko ime) Enrofloksacin Tip leka Hinolonski (fluorohinolonski) antibiotik. Oblik i skladitenje Tablete, injekcije, kapi za oi uvati na sobnoj temperaturi u zaptivenim kutijama, zatieno od svetla. Indikacije Tretman osetljivih gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija, posebno urinarnog trakta, prostate, gastrointestinalnog sistema, jetre i plua. "Bajtril" kapi za uho se koriste za tretiranje osetljivih infekcija uha kod pasa. Doziranje i nain primene Psi: 5 - 20 mg/kg oralno, svaka 24 asa; moe da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na 12 asova. Make: 3.9 - 5 mg/kg dnevno, oralno; moe da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na 12 asova. NE PREKORAIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod maaka! Napomena: Ne mrvite tabletu, jer je veoma gorkog ukusa. Neeljeni efekti Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje, dijareja, padavica kod ivotinja sa poremeajem centralnog nervnog sistema, alergijske reakcije ili zbunjenost.

186

Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod ivotinja koje su preosetljive (alergine) na ovaj, ili druge hinolonske antibiotike. NE PREKORAIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod maaka! Vee doze mogu da dovedu do poremeaja u vidu ili ak slepila. Moe da dovede do problema u razvitku kostiju i zglobova mladih ivotinja koje jo rastu, posebno pasa. Ne koristiti kod trudnica ili dojilja, iz istog razloga. Ne koristiti kod ivotinja sa poremeajem centralnog nervnog sistema, jer moe da dovede do padavice. Ne dozvolite da ivotinja postane dehidrirana, jer to moe da dovede do formiranja kristala u urinu. Bajtril kapi: Nije potvrena bezbednost kod pacijenata sa puknutim bubnim opnama. Minimalna aktivnost protiv anaerobnih (koje rastu u odsustvu kiseonika) bakterija. Interakcije sa hranom i lekovima Ne koristiti bar 2 asa posle davanja lekova protiv kiseline ili sukralfata, zato to e da bude smanjena apsorpcija. Ne davati sa vitaminsko-mineralnim preparatima. Ne davati sa hranom. Predoziranost/Trovanje Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. ERITROMICIN Pregled Eritromicin je antibiotik koji se koristi za tretman izvesnih tipova dijareje, konih infekcija i infekcija prostate. Obratite se svom veterinaru ako Va ljubimac dobije dijareju, povraanje ili izgubi apetit dok prima eritromicin. Zajedniki naziv (generiko ime) Eritromicin

Tip leka Antibiotik Oblik i skladitenje Tablete, kapsule, sirup i injekcije uvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj kutiji, zatieno od svetla. Sirup uvajte u friideru. Indikacije Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

187

Opta informacija FDA je odobrila samo injekcije za upotrebu kod pasa i maaka, mada je uobiajena i prihvaena praksa da se takoe koriste i ostali oblici. Postoji nekoliko hemijski razliitih oblika eritromicina. Obino je bakteriostatian, ali u visokim dozama moe da bude i baktericidan. Doziranje i nain primene Psi i make: 5 - 20 mg/kg oralno, svakih 8 asova. Duina tretmana zavisi od razloga za tretman i odgovora na tretman. Neeljeni efekti Moe da se javi gubitak apetita, povraanje ili dijareja. Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod pacijenata koji su na njega osetljivi. Ne koristiti kod trudnih ivotinja ili dojilja. Koristiti oprezno kod pacijenata sa boleu jetre. Interakcije sa hranom i lekovima Ne koristiti u kombinaciji sa klindamicinom, linkomicinom, hloramfenikolom ili penicilinom. Moe da izazove narastanje nivoa teofilina ili digoksina do granice toksinosti, i moe da povea nivoe terfenadina tako da moe da izazove jake srane smetnje. Vreme krvarenja moe da se povea ako se koristi sa varfarinom. Moe da umanji metabolizam metil-prednizolona (steroida). Fenitoin moe da uvea nivoe eritromicina. Hrana umanjuje apsorpciju eritromicina, ali moe da bude potrebno davanje manjih obroka zajedno sa lekom, da bi se smanjili neeljeni efekti. Predoziranost/Trovanje Nisu uobiajeni. Moe da se javi nedostatak apetita, povraanje ili dijareja. PENICILINI PROIRENOG SPEKTRA Pregled Penicilini proirenog spektra su ree korieni antibiotici. Prepisuju se za izvesne bakterijske infekcije kada su drugi antibiotici neefikasni. Postoje mnogi oblici penicilina, tako da doziranje uveliko varira. Uvek primenu i doziranje penicilina kod Vaeg ljubimca proverite kod svog veterinara. Neprikladne doze i vreme tretmana, ili predoziranost, mogu da izazovu znaajne probleme. Zajedniki nazivi (generika imena) Alfa-karboksipenicilini: karbenicilin, tikarcilin Acilaminopenicilini: piperacilin, azlocilin, mezloksilin Tip leka Klasa penicilinskog antibiotika.

188

Oblik i skladitenje Tablete i injekcije Indikacije Tretman osetljivih bakterijskih infekcija. Opta informacija FDA ih nije odobrila za primenu kod pasa i maaka, ali se koriste u nekim sluajevima kada drugi antibiotici nisu efikasni (n. pr. infekcije pseudomonasom). Drugi penicilini se mnogo ee koriste. Penicilini su baktericidni. Penicilini proirenog spektra tretiraju sline infekcije kao aminopenicilini, ali imaju dodatnu aktivnost protiv veeg broja gram negativnih bakterija. Osetljivi na umrtvljivanje od strane bakterija koje stvaraju penicilinazu i beta-laktamazu. Doziranje i nain primene Kontaktirajte veterinara. Neeljeni efekti Moe da se javi gubitak apetita, balavljenje, povraanje ili dijareja. U sluaju alergijske reakcije, moe da se javi osip, groznica, promene na krvnim elijama, uveani limfni vorovi, gubitak koordinacije, ubrzani rad srca, ubrzano disanje, oteano disanje ili oticanje lica i udova. Kontraindikacije/Upozorenja Osobe preosetljive (alergine) na penicilin ili betalaktam antibiotike ne smeju da rukuju penicilinima jer su alergijske reakcije mogue od samog kontakta. Nije za upotrebu kod pacijenata preosetljivih na penicilin ili beta-laktam antibiotike. Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa se savetuje da se ne koriste kod trudnih ivotinja, iako nisu prijavljene tetne posledice po fetus. Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene, posebno kod vrlo malih ivotinja koje mogu da dehidriraju ili imaju poremeaje bubrega ili srca. Karbenicilin je kod ljudi doveden u vezu sa problemima sa krvarenjem. Interakcije sa hranom i lekovima Nije za upotrebu sa bakteriostatikim lekovima, kao to je eritromicin ili tetraciklini, poto ovi lekovi zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi ih penicilin ubio. Probenicid moe da uvea nivoe penicilina u serumu. Koristiti oprezno sa antikoagulantima, kao to je heparin. Za najbolju apsorpciju, davati 1 as pre jela ili 2 asa posle. Moe da se da sa hranom ako je potrebno da se smanje neeljeni efekti, kao povraanje. Predoziranost/Trovanje Moe da se javi povraanje, ili dijareja. U sluaju alergijske reakcije koristi se epinefrin ili steroidi.

189

GENTAMICIN Pregled Gentamicin je injekcioni antibiotik koji se koristi za tretiranje teih infekcija. Moe da bude toksian za ui, vestibularni sistem (sistem za ravnoteu) i bubrege. Zajedniki naziv (generiko ime) Gentamicin Tip leka Aminoglikozidski antibiotik Oblik i skladitenje Injekcije. uvati na sobnoj temperaturi. Indikacije Tretman osetljivih bakterijskih infekcija. Opta informacija FDA ga je odobrila za upotrebu kod pasa i maaka. Aminoglikozidi su baktericidni. Obino se daje u bolnikom leenju, poto je injekcioni. Koristi se za tretman gram negativnih aerobnih bakterija. Koristiti sa oprezom, poto se razvija otpornost na gentamicin. Doziranje i nain primene Psi i make: 2,2 - 4,4 mg/kg svakih 8 asova, kao intrevenozna, intramuskularna ili potkona injekcija. Neki veterinari daju vee doze jednom dnevno. Duina tretmana zavisi od razloga za tretman i od odgovora na tretman. Neeljeni efekti Moe da doe do oteenja bubrega, gubitka sluha, ili poremeaja ravnotee. Takoe moe da se javi oticanje lica, bol na mestu davanja, alergijske reakcije, povraanje, dijareja, krvni poremeaji ili poremeaji jetre. Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na aminoglikozide. Neefikasan protiv veine anaerobnih (koje ive bez kiseonika) bakterija. Ne koristiti kod ivotinja kojima je sluh vaan za obavljanje njihovog posla (vojni psi, policijski psi, psi osmatrai, psi uvari i td.), poto slabljenje ravnotee ili sluha moe da bude nepovratno. Ne koristiti kod ivotinja sa obolelim bubrezima, poto ova grupa lekova moe da pogora bolest. Nije za primenu kod trudnih ivotinja ili dojilja. Nije za upotrebu kod ivotinja sa miastenijom gravis ili drugim neuro-muskularnim poremeajima. Nije za upotrebu kod ivotinja sa groznicom ili dehidracijom. Rani znaci toksinosti ukljuuju gubitak sluha i ravnotee.

190

Interakcije sa hranom i lekovima Ne koristiti sa diureticima, poto to poveava rizik od oteenja bubrega. Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima. Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolest ravnotee ili bubrenu bolest. Ne koristiti sa optim anesteticima. Nisu poznate interakcije sa hranom. Predoziranost/Trovanje Rani znaci toksinosti ukljuuju gubitak sluha i ravnotee i povraanje. Mogu da se jave simptomi bubrene bolesti, ukljuujui poveano ili smanjeno pijenje vode, gubitak apetita, povraanje, depresiju, komu i smrt. NAPOMENA: Gentamicinski proizvodi su takoe navedeni kao lekovi za oko, uho i kou. KANAMICIN Pregled Kanamicin je antibiotik koji se najee koristi kao sastojak lekova za dijareju. Vee doze mogu da dovedu do slabljenja sluha i ravnotee i oteenja bubrega. Zajedniki naziv (generiko ime) Kanamicin Tip leka Aminoglikozidski antibiotik Oblik i skladitenje Sirup, tablete i injekcije, uvati na sobnoj temperaturi. Indikacije Tretman osetljivih bakterijskih infekcija. Opta informacija Odobren od strane FDA za primenu kod pasa i maaka. Kanamicin je baktericidan. Koristan u tretmanu mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Otpornost na kanamicin se sporo razvija. Doziranje i nain primene Psi i make: 5,5 mg/kg svakih 12 asova, najbolje kao potkona injekcija. Ne tretirati due od 5 dana. Neeljeni efekti Moe da izazove bol na mestu ubrizgavanja, pogotovu ako se daje intramuskularno. Bizmut subkarbonat koji se koristi u nekim kombinacijama moe da izazove zatamnjenje jezika i

191

stolice, to moe da se protumai kao melena (krv u stolici). Produena oralna upotreba bizmutovih soli kod drugih vrsta je dovedena u vezu sa encefalopatijama, sa simptomima koji mogu da ukljue nedostatak apetita, trzanje miia, konfuziju, greve i komu. Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod pacijenata preosetljivih na aminoglikozidske antibiotike. Ne koristiti kod pacijenata podvrgnutih optim anesteticima. Ne koristiti kod pacijenata sa bubrenim oboljenjem ili dehidracijom. Ne koristiti kod ivotinja kojima je sluh vaan zbog posla koji obavljaju, jer oteenja sluha i ravnotee mogu da budu trajna. Nije za primenu kod trudnih ivotinja ili dojilja. Rani znaci trovanja ukljuuju gubitak ravnotee i povraanje. Pacijente ispod 2,5 kilograma, ili vrlo mlade kuie ili maie tretirajte oprezno, jer preporuena doza moe da dovede do oteenja bubrega ili sluha. Tretiranje crevnih infekcija Salmonelom moe da rezultuje produenim odbacivanjem mikro-organizama. Interakcije sa hranom i lekovima Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima. Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolesti sistema za ravnoteu ili bubrene bolesti. Ne koristiti sa diureticima jer to poveava rizik od bubrenih oboljenja. Predoziranost/Trovanje Rani znaci trovanja ukljuuju gubitak ravnotee i povraanje. Mogu da se jave simptomi bubrenih oboljenja, ukljuujui poveano ili smanjeno pijenje, zatim gubitak apetita, povraanje, depresija, koma i smrt. TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN, TERAMICIN) Pregled Tetraciklini su antibiotici dostupni u mnogo oblika. Ne ubijaju bakterije, ve usporavaju njihov rast. Ne koristiti kod trudnih kerua, dojilja ili kuia. Zajedniki nazivi (generiko ime) Doksiciklin, Oksitetraciklin, Tetraciklin Tip leka Bakteriostatiki antibiotik Oblik i skladitenje Tablete, kapsule, sirup, prah za injekcije i kao kapi za oko. Ukoliko proizvia nije odredio drugaije, proizvod treba uvati u zaptivenoj kutiji, zatien od svetlosti, na sobnoj temperaturi. Nakon to je prah razmuen u destilisanoj vodi, treba ga uvati na sobnoj temperaturi najdue 12 asova, za koje vreme ga treba utroiti.

192

Indikacije Tretman spiroheta (organizmi kao kod lajmske bolesti), hlamidije, rikecije (kao erlihioza) i gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Neke bakterije razvijaju otpornost na tetracikline. Tetraciklin se sa promenljivim razultatima koristio za smanjenje facijalnih suznih mrlja, iako nije odobren za ovakvu upotrebu. Opta informacija Tetraciklini su od strane FDA odobreni za primenu kod pasa i maaka. Oksitetraciklin je odobren za krupne ivotinje. Doksiciklin nije odobren za upotrebu u veterinarskoj medicini, ali je uobiajena praksa da se oksitetraciklin i doksiciklin koriste kod pasa i maaka. Tetraciklini su bakteriostatiki, to znai da utiu na ciklus rasta bakterije, obezbeujui telu vreme da se bori protiv infekcije. Doziranje i nain primene Make: Oksitetraciklin i tetraciklin 20 mg/kg svakih 8-12 asova, oralno. Doksiciklin 4,5 mg/kg svakih 12 asova, oralno. Tip i trajanje tretmana zavise od bolesti koja se tretira i odgovora na tretman. Neeljeni efekti Moe da se javi povraanje, dijareja ili gubitak apetita. Make imaju vee probleme sa podnoenjem tetraciklina i takoe mogu da pokau znake bola u stomaku, groznice, gubitka dlake i depresije. Ree se javlja osetljivost na svetlost, oteenje jetre i poremeaji krvi. Kontraindikacije/Upozorenja Ne koristiti kod ivotinja preosetljivih na njih. Ne koristiti kod trudnih ivotinja ili dojilja, ili ivotinja koje rastu, jer moe da uspori rast kostiju i oboji zube mladih ivotinja. Koristiti oprezno kod ivotinja sa bolestima jetre ili bubrega, ili kada se koriste drugi lekovi koji ugroavaju ove organe. Interakcije sa hranom i lekovima Proizvodi koji se daju oralno, kao antacidi, vitamini, minerali... mogu da umanje apsorpciju tetraciklinskih antibiotika. Proporuuje se davanje ovih proizvoda bar 3 asa pre ili 2 asa posle tetraciklina. Kod ljudi, tetraciklin je uzrokovao poveanje nivoa digoksina (leka za srce) u serumu, to moe da traje i nekoliko meseci posle prestanka korienja tetraciklina. Oksitetraciklin i tetraciklin se najbolje apsorbuju na prazan stomak. Doksiciklin se apsorbuje ak i sa hranom u stomaku. Neeljeni efekti mogu da se umanje ako se daje sa hranom. Predoziranost/Trovanje Nije oubiajeno posle oralnih predoziranja. Moe da se javi povraanje, nedostatak apetita ili dijareja.

193

DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA OBJANJENJA NEKIH LATINSKIH SKRAENICA KOJE SE OBINO KORISTE U FARMAKOLOGIJI: TM - telesna masa IM - intramuskularno - daje se u mii IV - intravenozno - daje se u venu SC - subkutano- daje se pod kou PO - peroralno - daje se kroz usta, t.j. pije se sid - jednom dnevno bid - dva puta dnevno tid - tri puta dnevno qid - etiri puta dnevno q - na svakih ... (na primer q12h znai na svakih 12 asova) qod - svakog drugog dana NAPOMENA: dati nazivi su t.zv. generika imena lekova i pod ovim imenima oni su poznati u celom svetu. Trgovaki nazivi zavise od proizvoaa (n.pr. Galenika cefaleksin prodaje pod imenom Palitreks). LEKOVI PROTIV INFEKCIJA
Amikacin 5-7 mg/kg TM IM, IV, bid (Boothe, 1996) (5-7mg na kilogram telesne mase, u mii ili venu, dva puta
dnevno)

15 mg/kg TM IM, IV sid (Boothe, 1996) Amoksicilin 11-22 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986) 11 mg/kg TM IM, SC sid (Kinsell, 1986) 11-22 mg/kg TM IM, PO, SC q8-12h (Boothe, 1996) 7 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996) Amoksicilin klavulanat 13,75-20 mg/kg TM PO bid, tid (Boothe, 1996) Amfotericin B 0,25-0,5 mg/kg TM 2-3 puta nedeljno, naizmeninih dana, sporo IV, sa 5% dekstroze i vode (Kinsell, 1986) Ampicilin Ampicilin natrijum: 6,6 mg/kg TM IV, IM q8-12h (Kinsell, 1986) Ampicilin trihidrat: 6,6-17,6 mg/kg TM IM, SC q8-12h ili 22-66 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986) 22 mg/kg TM IV, PO, SC tid (Hawkins, 1996) 5-10 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996) 10-50 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996) Cefazolin 15-25 mg/kg TM IM, IV, SC q4-8h (Boothe, 1996) Cefotaksim 20-80 mg/kg TM IM, IV qid (Boothe, 1996) Cefoksitin 10-30 mg/kg TM IM, IV, SC qid (Boothe, 1996) Cefaleksin 35 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986) 20-40 mg/kg TM PO tid (Hawkins, 1996) 10-30 mg/kg TM PO q6-8h (Boothe, 1996) 10 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)

194

Cefalotin 40-80 mg/kg TM dnevno IM, IV, podeljeno u doze q8-12h (Kinsell, 1986) 20-40 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Hawkins, 1996) 15-35 mg/kg TM IM, IV, SC q6-8h (Boothe, 1996) Hloramfenikol palmitat 33-44 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986) 25-50 mg/kg TM PO bid (Carr, 1997) 50 mg/cat PO q4-6h (Booffie, 1996) Hloramfenikol sukcinat 10 mg/kg TM IM, IV q12h (Kinsell, 1986) 50 mg/cat IM, IV, SC q4-6h (Boothe, 1996) Ciprofloksacin 5,2 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996) 5-15 mg/kg TM IV, PO bid (Boothe, 1996) Klindamicin (Klindamicin) 11 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996) Doksiciklin 5-10 mg/kg TM PO bid (Hawkins, 1996) Enrofloksacin 2,5-5 mg/kg TM PO q12-24h (McKellar, 1996) 2,5-5 mg/kg TM IM, SC kao udarna doza (McKellar, 1996) 5 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996) 5 mg/kg TM IV bid (Hardie, 1995) Eritromicin 11-22 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986) Gentamicin 4,4 mg/kg TM IM, SC q12h prvog dana, onda sid (Kinsell, 1986) 2,2 mg/kg TM SC tid (Senior, 1996) 6 mg/kg TM IV sid (Hardie, 1995) Grizeofulvin 20 mg/kg TM PO sid u toku 6 sedmica, ili 140 mg/kg po jednom svake sedmice u toku 6 sedmica (Kinsell, 1986) Hetacilin 25 mg/kg TM PO tid (Senior, 1996) Imipenem/cilastatin 3-10 mg/kg TM IM, IV q6-8h (Boothe, 1996) 2-7,5 mg/kg TM IM, IV tid (Boothe, 1996) Kanamicin 5-7,5 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996) 5,5 mg/kg TM SC q12h (Kinsell, 1986) Ketokonazol 10-20 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986) Linkomicin 22 mg/kg TM PO q12h ili 15 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986) 10 mg/kg TM IM q12h (Kinsell, 1986) 11-22 mg/kg TM sporo IV u 5% glukozi ili normalnom fiziolokom rastvoru (Napomena: terapiju ne produavati preko 12 dana, moe da izazove pseudomembranski kolitis) (Kinsell, 1986) Marbofloksacin 2 mg/kg TM PO, SC sid (McKellar, 1996) Metronidazol 10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)

195

Minociklin 5-12,5 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996) Neomicin 11-15,5 mg/kg TM PO q6-24h (Kinsell, 1986) Nitrofurantoin 2,2-4,4 mg/kg TM PO q8h sa hranom (Kinsell, 1986) Norfloksacin 22 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996) Orbifloksacin 2,5-5 mg/kg TM IM sid (McKellar, 1996) Oksitetraciklin 20 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997) Penicilin Penicilinn G, prokain: 40,000 J/kg TM IM q24h (Kinsell, 1986) Sulfametazin 50 mg/kg TM PO, IV q12h 12,5% rastvor (Kinsell, 1986) Tetraciklin 22-55 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986) 22 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997) Tikarcilin 75-100 mg/kg TM IV q6-8h (Boothe, 1996) Tobramicin 2 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996) Trimetoprim/sulfadijazin 11 mg/kg TM sid (Kinsell, 1986) 15 mg/kg TM IM, PO bid (Hawkins, 1996) Tilozin 2,2-11 mg/kg TM IM q12-24h (ne meati ni sa jednim drugim rastvorom) (Kinsell, 1986) 22- 4 4 mg/kg TM dnevno, PO podeljeno na 3- 4 doze (Kinsell, 1986)

ANALGETICI I SEDATIVI
Acepromazin 0,1-0,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986) 1,1-2,2 mg/kg TM PO prn (Kinsell, 1986) Alfaksalon/alfadolon 9 mg/kg TM IM (Flecknell, 1987) Antipirin 100 mg/kg TM IM, IP, SC (Borchard et al., 1990) 500 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990) Aspirin 10 mg/kg TM PO q48h (Jenkins, 1987) Buprenorfin 0,005-0,01 mg/kg TM SC, IM q12h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987) 0,005-0,01 mg/kg TM IV, SC q8-12h (Flecknell, 1996) Butorfanol 0,4 mg/kg TM SC q6h (Jenkins, 1987) 0,22 mg/kg TM IM (Short, 1997) 0,4-1,5 mg/kg TM PO q4-8h (Hansen, 1996) 0,4 mg/kg TM SC q3-4h (Flecknell, 1996)

196

Butorfanol i acepromazin (respektivno) 0,1-0,4 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995) Karprofen 4 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996) Hlorpromazin 1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986) Dijazepam 1 mg/kg TM IV do maksimalnih 5 mg (Kinell, 1986) Fentanil 25-g flaster za telesnu masu veu od 3 kg (Hansen, 1996) Fluniksin 1 mg/kg TM PO, IV q24h (Haskins, 1987) 0,3 mg/kg TM IM (Kinsell, 1986) Ibuprofen 5 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987) Ketamin 10-30 mg/kg TM IM, IV (Kinsell, 1986) Ketoprofen 1-2 mg/kg TM IM, IV, SC sid (Hellyer i Gaynor, 1998) 1 mg/kg TM PO posle prva 24 h koji slede injekciju (Hellyer i Gaynor, 1998) Meklofenaminska kiselina 2,2 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987) Medetomidin 10-40 g/kg TM W (Ko et al., 1997) 40-80 g/kg TM IM (Ko et al., 1997) Meperidin 2-10 mg/kg TM SC, IM q2h (Jenkins, 1987) 2-4 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986) Midazol i ketamin (respektivno) 5-10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Mama, 1998) Morfijum 0,1 mg/kg TM SC, IM q4-6h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987) 0,1 mg/kg TM IM, SC q6-7h; koristiti oprezno (Kinsell, 1986) Morfijum i acepromazin (respektivno) 0,2-0,5 mg/kg TM IM i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995) Nalbufin 1,5-3 mg/kg TM IV q3h (Flecknell, 1996) Oksimorfon 0,4-1,5 mg/kg TM SC, IM, IV (Jenkins, 1987) 0,2 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997) Oksimorfon i acepromazin (respektivno) 0,05-0,15 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995) Pentazocin 2-3 mg/kg TM SC, IM, IV q4h (Jenkins, 1987) 8 mg/kg TM IP q4h (Flecknell, 1985) 1-3 mg/kg TM SC, IM, IV; IV trajanje 2-4 h (Kinsell, 1986) Pentobarbital natrijum 2-4 mg/kg TM IV za sedaciju (Kinsell, 1986)

197

Fenilbutazon 15 mg/kg TM IV q8h (Haskins, 1987) 10-14 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986) Ksilazin 1,1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986) 2,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)

ANESTETICI
Hlorni hidrat 300 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990) Hloraloz 75 mg/kg IV (Borchard et al., 1990) Fentanil i metomidat (respektivno) 0,02 mg/kg TM IM i 20 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996) Ketamin i acepromazin (respektivno) 20 mg/kg TM IM i 0,11 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996) Ketamin i medetomidin (respektivno) (nije za vee hirurke zahvate) 7 mg/kg TM IM i 80 g/kg TM IM (Flecknell, 1996) 2-3 mg/kg TM IV i 30-50 g/kg TM IV (Ko et al., 1997) 3-5 mg/kg TM IM i 40-80 g/kg TM IM (Ko et al., 1997) Ketamin i midazol (respektivno) 10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996) Medetomidin i butorfanol (respektivno) (nije za vee hirurke zahvate) 30-50 g/kg TM IV i 0,1-0,2 mg/kg TM IV (Ko et al., 1997) 40-80 g/kg TM IM i 0,1-0,2 mg/kg TM IM (Ko et al., 1997) Metoksifluran 3% da izazove; 0,5% inhalacijom za odravanje (Kinsell, 1986) Pentobarbital natrijum 30 mg/kg IV za izazivanje anestezije (Kinsell, 1986) Safan (alfadolon i alfaksalon) 9 mg/kg TM IV inicijalno, praeno viestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za odranje anestezije (iz informacije o proizvodu) 18 mg/kg TM IM inicijalno, praeno viestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za odranje anestezije (iz informacije o proizvodu) Tiletamin/zolazepam 7,5 mg/kg TM IM i 7,5 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)

LEKOVI PROTIV PARAZITA

Bunamidin 25-50 mg/kg TM PO; jednokratna doza, daje se na prazan stomak (Kinsell, 1986) Dihlorvos 11 mg/kg TM PO (Kinsell, 1986) Dietilkarbamazin 55-110 mg/kg TM PO jednom, za askaride ponavljati 10-20 dana (Kinsell, 1986) Fenbendazol 33 mg/kg TM PO sid tokom 5-7 dana (Kinsell, 1986) Ivermektin 400 g/kg TM SC (Clyde, 1996a)

198

Metronidazol 10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996) Piperazin (adipat i citrat) 1,9 g/kg TM PO; ponoviti kroz 10-21 dana (Kinsell, 1986)

OSTALI LEKOVI
Acetilcistein 140 mg/kg TM IV jednom, zatim ponavljati q6h 70 mg/kg TM IV ili PO do 7 tretmana (Kore, 1997) Alkuronijum 0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) Aloksan 750 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990) Alprazolam 0,1 mg/kg TM tid (Dodman, 1995) Aminofilin 10 mg/kg TM IM, IV q8-12h: za IV primenu, rastvoriti u 10-20 ml fiziolokog rastvora ili 5% rastvoru dekstroze u vodi i ubrizgati polako (Kinsell, 1986) Amitriptilin 5-10 mg ukupne doze PO (Borchard et al., 1990) 2-4 mg/kg TM sid-tid (Dodman, 1995) 0,5-1 mg/kg TM PO sid, bid (Shanley i Overall, 1995) Atenolol 6,25-12,5 mg/kg TM PO q12-24h (Anonymous, 1994) Atipamezol 0,3-0,5 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996) Atrakuronijum 0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) 0,2-0,25 mg/kg TM IV poetna doza; 0,1-0,15 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995) 0,25 mg/kg TM IV udarna doza praena sa 3-8 g/kg TM/min IV infuzijom (Lukasik, 1995) Atropin 0,05 mg/kg TM IM, IV, SC q6h (Kinsell, 1986) Bretilijum 15 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990) Buspiron 2-4 mg/kg TM PO bid (Dodman, 1995) 0,5-1 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995) Katopril 0,5-2 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994) Hlorpromazin 1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986) Cisaprid 0,1-1 mg/kg TM PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997) Klomipramin 1-1,5 mg/kg TM PO sid (Dodman, 1995) 0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995) Deksametazon 0,125-0,5 mg sid ili podeljen u doze IV, IM, PO (Kinsell, 1986) Deksametazon natrijum fosfat 1-5 mg/kg TM polako IV (Schultz, 1989)

199

Dietilstilbestrol 0,05-0,1 mg dnevno PO (Kinsell, 1986) Diltiazem 7,5 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994) Difenhidramin 4 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986) 1,1 mg/kg TM IV (smatra se velikom dozom, Kinsell, 1986) Doksapram 5-10 mg/kg TM IV; moe da se ponovi posle 15-20 min (Kinsell, 1986) Edrofonijum 0,5 mg/kg TM IV (Lukasik, 1995) Esmolol 0,25-0,5 mg/kg TM IV sporo davati; 50-200 g/(kg min) infuzija (Anonymous, 1994) Fluoksetin 0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995) Furosemid 2 mg/kg TM IV q12h do maksimalne ukupne doze od 5 mg (Kinsell, 1986) 2-4 mg/kg PO q8-12h (Kinsell, 1986) Galamin 1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) Glikopirolat 11 g/kg ili 0,55 ml/10 kg TM IM Heparin 1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986) Levalorfan Vai za svaku vrstu: dati 1 mg levalorfana (do maksimalnih 0,5 mg/kg TM) za svakih 50 mg datog morfijuma (Green, 1982) Metilprednizolon 1 mg/kg TM IM sedmino (Kinsell, 1986) Metoklopramid 0,2-0,5 mg/kg TM PO tid (Washabau i Hall, 1997) Mineralno ulje 2-6 ml PO (Kinsell, 1986) Nalorfin 1 mg/kg TM IM, IV, SC; ne vie od 5 mg po dozi (Kinsell, 1986) Nalokson 0,04 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997) Naltrekson 2-4 mg/kg TM sid (Dodman, 1995) Neostigmin 40-60 g/kgTM IV (Lukasik, 1995) Omeprazol 0,7 mg/kg TM PO sid (Washabau i Hall, 1997) Ne preporuuje se (Kore, 1997) Oksitocin 5-10 J IM, IV, SC (Kinsell, 1986)

200

Pankuronijum 0,06 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) 0,03-0,1 mg/kg TM IV poetna doza; 0,015-0,05 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995) 0,1 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990) Prednizolon Za produenu primenu, 2-4 mg/kg TM PO qod (Kinsell, 1986) Za potiskivanje imuniteta, 3 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986) Za alergiju; 1 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986) NAPOMENA: prednizolon je prirodni metabolit prednizona, tako da su ova dva kortikosteroida praktino ista stvar, dakle ono to vai za prednizolon vai i za prednizon. Propranolol 0,5-1 mg/kg TM PO tid (Jacobs, 1996) Ranitidin 1-2 mg/kg TM IV, PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997) 1-2 mg/kg TM IM, PO bid, tid (Hall i Washabau, 1997) 2,5 mg/kg TM IV bid (Kore, 1997) 3,5 mg/kg TM PO bid (Kore, 1997) Sukcinilholin 0,06 mg/kg TM putem neprekidne IV infuzije (Kinsell, 1986) Sukralfat 250 mg na ivotinju PO bid, tid (Kore, 1997) Suksametonijum 0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) Tubokurarin 0,4 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) Vekuronijum 0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996) 0,01-0,1 mg/kg TM IV poetna doza; 0,005-0,04 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995) Vitamin B kompleks 1-2 ml IM, IV, 1-2 puta nedeljno (Kinsell, 1986) Vitamin C 100 mg/day PO (Kinsell, 1986) 25-75 mg IM, IV, SC (Kinsell, 1986) 100 mg PO q8h za zakieljavanje urina (Kinsell, 1986) Vinstrol-V (Stanozolol) 10-25 mg IM sedmino (Kinsell, 1986)

201

SADRAJ

PREDGOVOR.............................................................................................................1 O POGLAVLJIMA.....................................................................................................................2 UVOD........................................................................................................................7 MAKA......................................................................................................................................7 ISTORIJA..................................................................................................................................7 ANATOMIJA I OSOBINE.........................................................................................................8 ISHRANA.................................................................................................................11

HRANA KAO GORIVO..................................................................................................................11 PROMENA ENERGIJE.................................................................................................................12 DRUGE HRANLJIVE MATERIJE................................................................................................12 BELANEVINE.............................................................................................................................12 MASTI............................................................................................................................................12 UGLJENI HIDRATI......................................................................................................................13 VLAKNA........................................................................................................................................13 VITAMINI......................................................................................................................................13 MINERALI....................................................................................................................................14 NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE..........................................................................14 POTREBE SVOJSTVENE MAKAMA.........................................................................................14 VODA.............................................................................................................................................15 PRIRODNA ISHRANA..................................................................................................................15 PRIRODNA ISHRANA MAETA.................................................................................................16 POSEBNI ZAHTEVI......................................................................................................................17 DNEVNE POTREBE......................................................................................................................17 FABRIKI PROIZVEDENA HRANA............................................................................................19 SVEA HRANA.............................................................................................................................20

NEGA......................................................................................................................23 PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA..................................................................23

KAKO KUU UINITI BEZBEDNOM ZA MAE ILI MAKU...................................................23 POTREPTINE NABAVITE NA VREME.....................................................................................24 KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOENJE MACE.....................................................................24 KUNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA.......................................................................24

VA NOVI ZAJEDNIKI IVOT............................................................................................25

OSIGURAJTE DOMAINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA....................................................25 HRANA I VODA............................................................................................................................26 VODA ZA PIE..............................................................................................................................27 POSUDE........................................................................................................................................27 SIMPTOMI DA JE MAKA PROGUTALA STRANO TELO I TA INITI..................................27

MLEKO I MAKE...................................................................................................................27 PODSTICANJE APETITA.......................................................................................................28 ZABAVA I IGRAKE..............................................................................................................29 PONAANJE...........................................................................................................................30

UBACUJE OMILJENE IGRAKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU.......................................31 MESI VAS APAMA......................................................................................................................31 IZNENADA ZAITI KADA JE MAZITE.....................................................................................31 LIE ILI VAE FOTOGRAFIJE I PLASTINE KESE................................................................31 ODLUUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOI....................................................................31 GREBE APAMA STAKLO NA PROZORIMA.............................................................................32 CVOKOE ZUBIMA NA PTICE.................................................................................................32 POKUAVA DA ZAKOPA POSUDU SA HRANOM.....................................................................32 VIE VOLI VODU DIREKTNO IZ ESME..................................................................................32 TRLJA GLAVU O VAS ILI VAU OBUU....................................................................................32 NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE....................................................................................33 ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM......................................................................................33 POKUAVA DA SISA ODEU ILI PREDMETE..........................................................................33 SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO.................33 NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUE................................................................................34 POLAKO MIRKA NA VAS..........................................................................................................34

202

UJEDA..........................................................................................................................................34 VALJA SE NA LEIMA I POKAZUJE TRBUH...........................................................................34 HRE............................................................................................................................................34 NJUI VAS....................................................................................................................................34

MAJA KOMUNIKACIJA......................................................................................................34 PREDENJE.............................................................................................................................36 PRVA POMO.........................................................................................................................37

PRIBOR ZA PRVU POMO..........................................................................................................38 KAKO DAVATI LEKOVE..............................................................................................................38

ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUU BOLEST)..................................................................39 VETAKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO OIVLJAVANJE.................................40 TROVANJE.............................................................................................................................43 ZADAVLJIVANJE...................................................................................................................45 AGRESIVNOST.......................................................................................................................45 DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAAKA...................................................................47 TERITORIJA..........................................................................................................................48 SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO PRANJENJE)......................................49 OBELEAVANJE....................................................................................................................50 PRSKANJE URINOM.............................................................................................................51 GREBANJE.............................................................................................................................52 TRUDNOA............................................................................................................................53 POROAJ...............................................................................................................................54 MAJUNI MAII (STARATELJSKA BRIGA).....................................................................57
MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI....................................................................................58 PRAVLJENJE INKUBATORA (LEGLA U KUTIJI)....................................................................58 HRANJENJE POMOU BOICE.................................................................................................59 PODSTICANJE PRANJENJA....................................................................................................59 DIJAREJA / KONSTIPACIJA......................................................................................................60 HRANJENJE KROZ CREVO........................................................................................................60 UVOENJE VRSTE HRANE......................................................................................................61 DRUGE PREPORUKE...................................................................................................................61

RAZVITAK MAETA..............................................................................................................61 VAKCINISANJE I IENJE OD PARAZITA.......................................................................63 STERILIZACIJA.....................................................................................................................64

KORISTI OD STERILIZACIJE VAE MAKE.............................................................................64 STERILIZACIJA ENKI..............................................................................................................65 STERILIZACIJA MUJAKA.........................................................................................................65 STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE..................................................................................65 KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA STERILIZACIJU?...................................................................65 JO RAZLOGA ZA STERILIZACIJU............................................................................................66 NOVE TEHNOLOGIJE.................................................................................................................66

PERUT....................................................................................................................................66 PROBLEMI SA ZUBIMA........................................................................................................67 STRES.....................................................................................................................................68 TRAVA....................................................................................................................................68 MACINA MENTA...................................................................................................................69 NOSILJKE..............................................................................................................................69 KREVETII ZA MAKE.........................................................................................................69 OGRLICE................................................................................................................................70 TEHNIKE ODVRAANJA......................................................................................................70 KAKO ODABRATI VETERINARA..........................................................................................71 ZNACI UPOZORENJA............................................................................................................72 ALERGIJE NA MAKE..........................................................................................................73
TIPOVI ALERGENA.....................................................................................................................74

ZOONOZE...............................................................................................................................76
GLJIVINE INFEKCIJE...............................................................................................................77 BAKTERIJSKE INFEKCIJE..........................................................................................................77 PROTOZOE...................................................................................................................................78 MIKOBAKTERIJE........................................................................................................................79 VIRUSI..........................................................................................................................................79 SPOLJANJI PARAZITI..............................................................................................................80 CREVNI PARAZITI......................................................................................................................80

203

SLOBODNJAK ILI KUNA MAKA?....................................................................................81 KAKO ODREDITI POL MAETA...........................................................................................82 KAKO ODREDITI STAROST MAETA.................................................................................83 POREENJE STAROSTI MAKE I OVEKA.......................................................................83 MALE ZANIMLJIVOSTI........................................................................................................83 BUVE I KRPELJI.....................................................................................................85 BUVE.......................................................................................................................................85
IVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOENJE BOLESTI.....................................................85 PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA............................................................................89

KRPELJI.................................................................................................................................90
IVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOENJE BOLESTI.....................................................90

SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU BUVA I KRPELJA......................................91 CREVNI PARAZITI..................................................................................................97 NEMATODE............................................................................................................................97

VALJKASTE GLISTE....................................................................................................................98 KUKIASTE GLISTE...................................................................................................................101 KONASTE GLISTE...................................................................................................................103 BIASTE GLISTE........................................................................................................................104 TRIHINELA................................................................................................................................105

CESTODE..............................................................................................................................106
PSEA PANTLJIARA...............................................................................................................106 VRSTE TENIJA...........................................................................................................................107 EHINOKOKUS............................................................................................................................108 DEVERIKINA PANTLJIARA...................................................................................................109

PROTOZOE...........................................................................................................................110
KOKCIDIJA.................................................................................................................................110 ARDIJA......................................................................................................................................111 TOKSOPLAZMA..........................................................................................................................114

MANJE ZNAAJNI PARAZITI.............................................................................................116

GNATOSTOMA............................................................................................................................116 FIZALOPTERA............................................................................................................................117

IENJE OD PARAZITA.....................................................................................................117
KOLIKO ESTO...........................................................................................................................117 PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN CREVNIH PARAZITA....................................................118

KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM..............................................................................119 LIMFNI SISTEM...................................................................................................................119 IMUNI SISTEM.....................................................................................................................119

DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG SISTEMA...................................................................119 ELIJE IMUNOG SISTEMA......................................................................................................120 IMUNI ODGOVOR......................................................................................................................121 DVA NAINA DA SE STEKNE IMUNITET - AKTIVNI I PASIVNI -........................................122 ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA...................................................................................123 ZAKLJUAK................................................................................................................................124

KRV I ANALIZE KRVI..........................................................................................................124

SASTOJCI KRVI..........................................................................................................................124 NORMALNE HEMATOLOKE VREDNOSTI KOD PASA I MAAKA *...................................127 BIOHEMIJSKE ANALIZE...........................................................................................................127 BIOHEMIJSKE ANALIZE -NORMALNE VREDNOSTI-...........................................................130

BOLESTI................................................................................................................131
BAKTERIJE.................................................................................................................................131 PROTOZOE..................................................................................................................................131 VIRUSI........................................................................................................................................132

ALERGIJE KOD MAAKA...................................................................................................132 ANEMIJA..............................................................................................................................133 ARTRITIS..............................................................................................................................135 ASTMA..................................................................................................................................135 BESNILO...............................................................................................................................136 BOLESTI JETRE...................................................................................................................137 BRONHITIS..........................................................................................................................139 BUBRENE BOLESTI..........................................................................................................140
AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA........................................................................................140 HRONINO OTKAZIVANJE BUBREGA....................................................................................141

204

GASTRITIS............................................................................................................................142 GINGIVITIS..........................................................................................................................143 GOJAZNOST.........................................................................................................................144 DERMATITIS........................................................................................................................145 DERMATOFITOZA...............................................................................................................146 DEHIDRACIJA......................................................................................................................147 DIJABETES...........................................................................................................................148 DIJAREJA.............................................................................................................................149 ENDOKRINA ALOPECIJA...................................................................................................150 ELUDANI POREMEAJI.................................................................................................150 ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA........................................................................................151 ZAPALJENJE PLUA............................................................................................................151 ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE................................................................................152 INFEKCIJE UHA..................................................................................................................154 INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA..........................................................154 KATARAKTA.........................................................................................................................155 KOLITIS................................................................................................................................156 KONJUNKTIVITIS................................................................................................................156 KONSTIPACIJA.....................................................................................................................157 MAJA VIRUSNA LEUKEMIJA..........................................................................................158 MAJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA (MAJI AIDS)......................................................160 MAJI INFEKTIVNI PERITONITIS.....................................................................................161 MAJI UROLOKI SINDROM.............................................................................................163
CISTITIS......................................................................................................................................165 URETRITIS.................................................................................................................................166

NEKONTROLISANO URINIRANJE....................................................................................166 ONI HERPES......................................................................................................................167 PADAVICA............................................................................................................................168 PANKREATITIS....................................................................................................................169 PANLEUKOPENIJA..............................................................................................................170 PROBLEMI SA ANALNIM LEZDAMA...............................................................................171 RAK........................................................................................................................................172 SRANA OBOLJENJA..........................................................................................................173 UNI UGARAC....................................................................................................................174 HIPERTIROIDIZAM.............................................................................................................175 HIPOTIROIDIZAM...............................................................................................................176 HLAMIDIOZA.......................................................................................................................176 HORNEROV SINDROM.......................................................................................................178 IR.........................................................................................................................................178 ZNACI UPOZORENJA..........................................................................................................179 LEKOVI..................................................................................................................181 ANTIBIOTICI........................................................................................................................181
AMINOPENICILINI (AMPICILIN, AMOKSICILIN)..................................................................181 CEFALOSPORINI.......................................................................................................................183 ENROFLOKSACIN.....................................................................................................................184 ERITROMICIN............................................................................................................................185 PENICILINI PROIRENOG SPEKTRA......................................................................................186 GENTAMICIN.............................................................................................................................188 KANAMICIN...............................................................................................................................189 TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN, TERAMICIN)...................................................190

DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA....................................................................................192

LEKOVI PROTIV INFEKCIJA....................................................................................................192 ANALGETICI I SEDATIVI..........................................................................................................194 ANESTETICI...............................................................................................................................196 LEKOVI PROTIV PARAZITA......................................................................................................196 OSTALI LEKOVI.........................................................................................................................197

205