Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

DISANJE
i tehnike disanja

SEMINARSKI RAD

Mentor: Vlado Ili

Student: Ljubinka Milanovi

Beograd, oktobar 2009.

Sadraj

1. Uvod 2. Fiziologija disanja 3. Prana i pranajama 4. i 5. Svesno povezano disanje 6. Zakljuak

Uvod

Ljudsko telo je celovit sistem sastavljen iz vie manjih sistema, kao to su sistem za varenje, respiratorni sistem, nervni sistem, limfni sistem, krvni sistem i drugi. Iako su njihove uloge i funkcije veoma razliite, svi ovi sistemi su meusobno tesno povezani inei jedinstvenu celinu - fiziki organizam. Osim fizikog, ovek poseduje i "psihiki organizam" koji je po ezoterinim uenjima takoe sastavljen iz vie komponenti, kao to su "astralno telo", "mentalno telo" ili "duhovno telo". Preovlaujui savremeni pogled na svet, nastao poglavito pod uticajem pozitivistike nauke, oveka posmatra kao spoj fizike i psihike komponente. I dok ezoterijske doktrine, a posebno istonjaki filozofski sistemi, fiziku i psihiku komponentu ljudskog bia tretiraju kao neodvojive delove jedne celine, slkovito reeno kao dlan i nadlanicu iste ake, u zapadnom svetonazoru svest o tesnoj povezanosti ova dva sistema nije toliko razvijena te su oni doskora smatrani za povezana, ali ipak jasno razgraniena podruja. Taj stav naroito je doao do izraaja u medicini, koja je otro odvojila leenje psihe od leenja tela pa je ak, zahvaljui svom racionalnom, pozitivistikom usmerenju, i leenje samog tela izdelila u niz odvojenih specijalnosti (recimo, bubrege lee ak dve vrste specijalista), na taj nain u dobroj meri gubei iz vida celinu. U novije vreme, meutim, i zapadna medicina postepeno menja ovaj kruti stav, uviajui u sve veoj meri tesnu povezanost psihikih i fizikih oboljenja i poremeaja, a naroito otkrivajui psihike uzroke iza sve veeg broja fizikih bolesti tako da je lista takozvanih psiho-somatskih oboljenja sve dua. Pozitivnim promenama u ovom pravcu u velikoj meri doprinosi dokazana efikasnost takozvanih alternativnih medicinskih metoda, naroito onih sa Istoka, meu kojima dominira kineska akupunktura, ije su teorije veinom utemeljene na aksiomu o nedeljivosti psihikog i fizikog bia oveka. Stiui sve vee pravo

graanstva u okvirima savremenog leenja i postepeno postajui sastavni deo oficijalne medicine, ovi metodi veoma utiu na produbljivanje svesti o tesnoj povezanosti tela i psihe. Povezanost telesnih i psihikih funkcija najvidljivija je kod disanja, to se moe zapaziti i u svakodnevnom ivotu. Uznemirenog oveka najlake je prepoznati po ubrzanom disanju, dok je sa druge strane smireno stanje psihe povezano sa mirnim, ravnomernim disanjem. tavie, majka instinktivno prati zdravlje svoje bebe prema tome kako ona die. Sa druge strane, disanje je najosnovnija fizioloka funkcija. Energiju potrebnu za ivot ovek unosi putem vazduha vode i hrane. No, hrana i voda bili bi u tom pogledu potpuno bezvredni bez kiseonika, bez kojeg se ne mogi odvijati metaboliki procesi u organizmu, a koji se unosi disanjem. Pri tom je poznato da bez hrane ovek moe da preivi i vie nedelja, bez vode vie dana ali bez kiseonika jedva nekoliko minuta, to je injenica koja jo vie istie disanje kao primarni i najneophodniji fizioloki mehanizam. Osim toga, poremeaji u funkcijama vitalnih organa, kao to su plua i srce, vrlo direktno se odraavaju u poremeajima disanja. No, po ezoterijskim uenjima, naroito onim sa Istoka, disanje je i mnogo vie od toga. Po njima, ono to se na Zapadu smatra normalnim, zdravim disanjem ni izbliza nije ono najbolje to ovaj proces moe da omogui oveku, jer od disanja ne samo da zavise normalno fiziko i mentalno zdravlje, ve je ono kadro da oveku poslui i kao svojevrsno sredstvo samousavravanja pa ak i da ga povede u svet duhovnosti. Pojedine prakse, od kojih su neke postale sastavni deo savremenih psihoterapijskih postupaka i takozvanih netoda samopoboljanja izgleda da potvruju ovaj stav.

Fizologija disanja

ivot zapoinje prvim udisajem a zavrava se izdisajem. Sva iva bia na planeti Zemlji da bi ivela moraju da diu. Na izvestan nain, die i mrtva priroda. Disanje je spontani, ritmiki mehaniki proces koji se odvija neprekidno i nesvesno, izuzev kod poremeaja svesti. To je kretanje vazduha iz spoljne sredine u plua i obrnuto. Kretanje vazduha nastaje kontrakcijom i relaksacijom miia u pluima. Disanje omoguuje unoenje u organizam i potronju kiseonika i oslobaanje ugljen dioksida. Cilj tog procesa je stvaranje i oslobaanje energije potrebne za ivot. Kiseonik se procesom difuzije preko alveola, hemoglobina i plazme krvi prenosi do tkiva, a zatim u elije u kojima se obavlja aerobni proces. Razmena gasova tj. unoenje kiseonika i izbacivanje ugljen dioksida odvija se istovremeno. Elementi disanja su:

spoljanje disanje unutranje disanje i regulacija disanja

Spoljanje disanje je unoenje vazduha iz spoljne sredine u plua. Sastoji se od aktivne faze - udisaja i pasivne faze - izdisaja. U aktivnoj fazi, udisaju, zid grdunog koa se iri, dijafragma se sputa nanie i zapremina plua se poveava to u njime stvara podruje nieg pritiska pa, budui da je spoljni pritisak vei, vazduh prodire u pua. U pasivnoj fazi, izdisaju, dijafragma se podie navie, a zid grudnog koa se suava, to unutar plua dovodi do poveanja pritiska koji izbacuje vazduh u atmosferu. Kiseonik iz udahnutog vazduha u plunim alveolama difuzijom prelazi u krvotok, a istovremeno ugljen dioksid difuzijom iz venske krvi prelazi u alveole odakle sa izdahnutim vazduhom naputa plua.

Prosean broj disajnih ciklusa u minuti je 12, a zapremina jednog udisaja oko 500 ml pa je prosena koliina vazduha koji u jednom minutu proe kroz plua oko est litara. Unutranje disanje je disanje na nivou tkiva i elija. Ono obuhvata unoenje putem arterijskog krvotoka kiseonika, vezanog labavom vezom za hemoglobin, i izbacivanje ugljen dioksida putem venskog krvotoka. Ovaj mehanizam, poznat je kao metaboliki proces. Metaboliki proces u elijama pretvara molekule glukoze u upotrebnu hemijsku energiju potrebnu za osnovno funkcionisanje tela tj. ivota. Regulacija disanja - Centar za disanje nalazi se u produenoj modini i ponsu. Iz ovog centra neprekidno se emituju impulsi. Krajni cilj disanja je odravanje odreene koncentracije kiseonika, ugljen-dioksida i jona vodonika u telesnoj tenosti. Balans navedenih elemenata veoma utie na celokupno zdravlje organizma. Sistem za disanje obuhvata: - usno-nosni prolaz,
-

drelo,

- grkljan, - dunik, - bronhije, bronihiole, alveolarni duktus i alveple. Funkcije disanja su: - unos kiseonika u telo, - izbacivanje ugljendioksida iz tela, - regulacija telesne temperature, - regulacija acido-bazne ravnotee u telu.

Prana i pranajama

Prana
Na zapadu vlada prilina konfuzija u vezi sa tumaenjem ovog pojma. Najei prevodi su "dah" i "disanje". Meutim, re prana ima mnogo ire znaenje. Jogini pranu smatraju univerzalnom, kosmikom energijom koja se javlja u bezbroj vidova, nalazi se u svim oblicima materije, od najgrubljeg minerala do najvie forme materije - oveka. Celo ljudsko telo, od pojedinih organa do siunih elija, pod kontrolom je prane. Mada se nalazi u svim vidovima materije, ona ipak nije materija. Ona je kosmika energija koja proima i oivljava materiju. Mi pranu apsorbujemo kroz vazduh koji diemo, ali ona nije kiseonik, kroz hranu koju jedemo i tenost koju pijemo, ali ona se ne svodi na hemijske supstance, ve su svi ovi elementi posrednici kroz koje se prana prenosi. Stari Indusi nas ue da je prana sveobuhvatna kosmika energija koja ima bezbroj manifestacija i bezbroj vidova, kao to su gravitacija, magnetizam, elektricitet, toplota, kretanje tela, energija misli i emocionalna energija. U oveijem telu, najvei akumulator prane je manipura akra, koja se nalazi u predelu pleksusa solarisa, dok je najkoncentrisanija prana u ljudskom telu kundalini ili zmijska snaga, smetena u muladhari, osnovnoj ili korenskoj akri koja lei na donjem kraju kime. Po drevnom indijskom uenju, kundalini deluje na koliinu telesne energije i volje za ivot, odnosno na tenju za ouvanjem, preivljavanjem i prizemljivanjem. Sa ovom akrom povezano je sve delovanje na zemaljskom nivou tj. odnos sa zemljom. Ako ona deluje kako treba, ovek osea snanu volju za ivotom koja se odraava u telesnoj snazi i odlunom i vitalnom ponaanju. Ako je prva akra zatvorena ili blokirana, blokirana je i ovekova vitalnost pa se ini da ovek nekako "nije tu". Javljaju se duevni i telesni umor, bezvoljnost, strah, nedostatak samopouzdanja i brojni slini emotivni problemi.

Pranajama - kontrola disanja

Teorija jogina se zasniva na verovanju da postoji tesna veza izmeu disanja i koncentracije snage duha pri emu je disanje neto poput toka zamajca maine-tela. I kao to se u pravoj maini toak zamajac pokree prvi, a zatim se taj pokret prenosi na sve finije i finije mehanizme dok najzad i najfiniji i najsitniji mehanizmi u maini ne ponu da rade, tako i disanje predstavlja primarni pokret tela koji prenosi "pogonsku snagu" na sve suptilnije telesne procese. Za jogine, dakle, najvidljivija manifestacija prane u telu je upravo disanje. Da bi se telo pokrenulo prvo mora da prodie, a zatim se pokreu i svi ostali suptilniji mehanizmi funkcionisanja tela. Drugim reima, "U naem telu, disanje je "svileni konac"; ako ga se doepamo i ako nauimo da ga kontroliemo, mi emo zgrabiti laneni konac nervnih tokova, zatim kanap naih misli i najzad konopac prane ijom emo kontrolom stei slobodu." Jogini nas ue: "Dahom prodiremo u telo, to nam omoguava da opaamo suptilne snage, nervne tokove, koji prolaze kroz celo telo. Kada postanemo kadri da ih opaamo i nauimo da ih oseamo, poeemo da uspostavljamo kontrolu nad njima i zatim nad itavim telom. Poto ti razliiti nervni tokovi pokreu i duh, mi emo najzad dospeti u stanje u kome emo savreno vladati i telom i duhom te e i jedno i drugo postati nae sluge. Znanje je mo. Mi moemo da steknemo tu mo. Pritom, moramo da ponemo od poetka, od pranajame, i da ovladamo pranom." Kontrola daha je sredstvo za upranjavanje pranajame. Ako se zaustavi dah tj. dotok prane u telo obino se zaustavljaju i svi ostali procesi u njemu. Ipak, tvrde jogini, postoje ljudi koji uspevaju da se tako istreniraju da njihovo telo nastavlja da ivi ak i poto je kretanje plua zaustavljeno. Tako, postoje osobe koje mogu da danima ostanu zakopane i da, uprkos tome, ive bez disanja. Filozofija starih Indusa nam kae da pranajama podrazumeva upravljanje kretanjem plua, a to kretanje je spojeno sa disanjem. Meutim, nije disanje to to izaziva kretanje plua, ve naprotiv, to kretanje uzrokuje disanje. Prana pokree plua, a to kretanje plua uvlai, odnosno usisava vazduh kao neka vrsta pumpe Stoga se pranajama ne sastoji u disanju, ve u kontroli te miine snage koja pokree plua. "Ta miina sila, koju nervi prenose miiima, odakle ona prelazi na plua i pokree ih na odreeni nain, jeste prana koju uimo da kontroliemo kroz upranjavanje pranajame. Kada ovladamo ovim delom prane, odmah emo uvideti da, malo po malo, moemo da ovladamo i svim ostalim njenim manifestacijama u telu."

Jogini dalje tvrde da nervni centar koji upravlja respiratornim sistemom, kontrolie itav sistem nervnih tokova. Stoga je, po uenju joge, prvi korak ovladavanje kretanjem plua, to oveku omoguuje da postepeno postane svestan suptilnih pokreta u telu. U obinom ivotu ovek je uglavnom okrenut ka spolja pa samim tim gubi iz vida oseaj unutranjih suptilnih pokreta. A, kada naui da ih osea, on e moi i da ih kontrolie. Ti energetski tokovi prolaze kroz itavo telo, donosei ivot i vitalnu snagu svakom njegovom delu, ali ih ljudi obino ne oseaju, pa ih stoga nisu ni svesni. "Jogin nam kae da moemo da nauimo da ih oseamo. Ako ovladamo kretanjem plua u toku dovoljno dugog vremena, biemo kadri da ovladamo suptilnijim pokretima u telu. " Joga razlikuje tri vrste disanja : 1. Grudno disanje kod koga, pri udisaju, dolazi do podizanja grudnog koa, ramena i kljune kosti, uvlaenja stomaka i podizanja dijafragme. Prilikom grudnog disanja angauje se preteno gornji deo plua, koji je najmanji po zapremini, pa je kod ovakvog disanja ventilacija plua najmanja, a napor najvei. tavie, tvrdi se, da ovakav nain disanja prouzrokuje grub glas, razdraljivost i brzo zamaranje. 2. Trbuno disanje, koje se naziva i duboko disanje, u najveoj meri angauje dijafragmu, bolje je od grudnog disanja, ali i ono samo delimino puni plua, jer njihov gornji deo ostaje neangaovan. 3. Pranino ili potpuno disanje je osnov celokupne pranajame. Ono ispunjava vazduhom cela plua, omoguuje apsorpciju maksimalne koliine kiseonika i najveu ventilaciju plua, a napor pri disanju je najmanji. Evo nekih od osnovnih vebi pranajame koje poetnicima preporuuju indijski uitelji.

Vebe
"Nervni centar koji upravlja organima za disanje na neki nain kontrolie i ostale nerve; stoga je ritmiko disanje neophodno. Disanje kakvo obino upranjavamo, uopte ne zasluuje to ime; ono je vrlo nepravilno. Prva stvar koju treba da nauimo jeste da diemo na pravilan nain - udisaj i izdisaj. To e uskladiti itav sistem. Kada budemo upranjavali tu vebu jedno izvesno vreme, moemo da ponemo da, uz disanje, ponavljamo re "om" ili neku drugu svetu re. U Indiji, umesto da broje jedan, dva i tako dalje, oni, za odmeravanje perioda udisaja i izdisaja, koristimo izvesne simboline rei. Pustimo izabranu re da ritmiki tee unutra i napolje zajedno sa udisajem, odnosno izdisajem i primetiemo da

10

e celo telo postati ritmino. Tada emo nauiti ta je pravi odmor,tako e se i najiscrpljeniji nervi opustiti i smiriti." Sedite na stolicu potpuno prave kime, bez oslanjanje leima na naslon stolice. Kima vrat i glava treba da budu jednoj ravni. Premda nije srasla za kimu, kimena modina se ipak nalazi u njoj. Ako sedite nakrivo, poremetiete kimenu modinu; pustite je da bude slobodna. Svaki put kada sednete nakrivo i pokuate da meditirate, vi sebi inite naao. Grudi, vrat i glava, moraju se uvek drati u jednoj pravoj liniji. Ponite sa laganim udisajem kroz nos u donji deo plua, potiskujui trbuh napolje i nanie; bez ikakvog prekida nastavite da udiete u srednji, a zatim u gornji deo plua ne diui pri tom ramena. Ovakav udisaj tokom vebanja treba da se slije u jedan jedini ravnomeran pokret. Kada ste napunili plua vazduhom, zadrite ga nekoliko sekundi, a zatim ga lagano i ravnomerno izdahnite. Uitelji joge tvrde da se prvi uinak ove vebe primeuje u promeni izraza lica. Otrina crta nestaje, a uz mirnou misli, po licu se razliva izraz smirenosti. Zatim dolazi lep glas. Posle nekog vremena upranjavanja opisane vebe, preporuuje se prelazak na sledeu. Polako napunite plua vazduhom, kroz levu nozdrvu, i u isto vreme koncentriite svoj duh na idu, levi od dva nervna toka koji protiu kroz kimenu modinu. Time, na neki nain, aljete taj nervni tok niz kimeni stub i njime pogaate bazinu akru koja se nalazi u osnovi kime i koja je sedite kundalini. Zatim taj tok zadrite tu izvesno vreme. Zamislite potom da ga polako izvlaite, zajedno sa dahom, kroz pingalu, desni nervi tok koji ide kroz kimenu modinu. Najzad ga polako izbacite kroz desnu nozdrvu. Ova veba je prilino teka. Najlaki nain je da desnu nozdrvu zatvorite palcem, a onda polako udahnete kroz levu. Potom palcem i kaiprstom zatvorite obe nozdrve i zamislite da taj tok aljete na dole i njime pogaate korensku akru. Onda uklonite palac i pustite da dah izae kroz desnu nozdrvu, drei drugu nozdrvu zatvorenu kaiprstom, a potom zatvorite obe nozdrve, kao malopre. Indusi ovako diu od detinjstva i njihova plua su naviknuta na takvo disanje. Za zapadnjake je ono prilino teko. Najbolje je poeti sa etiri sekunde, a kasnije produavati vreme. Udiite, dakle, etiri sekunde, zadrite dah esnaest sekundi, a zatim izdiite osam sekundi. To ini jednu pranajamu. U isto vreme, usredsredite svoj duh na bazinu akru u korenu kime. Imaginacija e vam biti od velike pomoi. "Ovu vebu u kojoj zadravate dah u pluima ne smete da upranjavate previe. Radite je u prvo vreme samo etiri puta ujutru i etiri puta uvee. Zatim ete moi da polako poveavate vreme i broj ponavljanja. Posle

11

izvesnog vremena, primetiete da ste sposobni za to i da uivate u tome. Tako, vrlo paljivo i oprezno, kada osetite da ste sposobni za to, poveajte broj ciklusa sa etiri na est. Ova veba moe da vam nakodi ako je radite nepravilno." Trea veba sastoji se u tome da polako udahnete vazduh i onda ga odmah izdahnete, takoe polako, a zatim sasvim zaustavite dah, koristei iste periode kao u prethodnoj vebi. Jedina razlika je u tome to u prethodnoj vebi dah zadravate unutra, a u ovoj su vam plua prazna, to je lake. "Od tri postupka kontrole disanja, koja su opisana, prvi i poslednji nisu ni teki ni opasni. to vie upranjavate prvi, biete mirniji. Dok diete, ponavljajte Om. Vebu ete moi da radite ak i dok sedite na poslu. To e vam veoma koristiti. Ako vebate naporno, jednoga dana kundalini e se probuditi. Oni koji vebaju jednom ili dva puta dnevno stei e izvesnu mirnou duha i tela i lep glas. Kundalini e se probuditi samo kod onih koji idu dalje. Tada e itava priroda poeti da se preobraava i vrata spoznaje e se otvoriti. Vie vam nee biti potrebno da znanje traite u knjigama; va sopstveni duh postae vaa knjiga, koja sadri beskonano znanje."

12

Po istonjakim ezoterijskim uenjima, cela Vasiona proeta je ogromnoim energetskim poljem koje Kinezi nazivaju i. Vekovnim posmatranjem prirode i oveka i njihovog meusobnog odnosa, kao i kroz intuitivne i nadsvesne spoznaje, drevni mudraci Dalekog Istoka doli su do zakljuka, da ovek svojim fizikim postojanjem zauzima samo mali deo prostora koji se zove univerzum, ali da je ovek u celini zapravo istovetan sa univerzuzmom, odnosno da predstavlja njegov minijaturni odraz pa za oveka esto koriste izraz "univerzum u malom". Na Zapadu ova ideja dola je do izraaja kroz koncept makrokosmos-mikrokosmos (univerzum-ovek). Po tim teorijama, veliki ili spoljani Univerzum poseduje neogranienu energiju. Kao integralni deo te jedinstvene celine, ovek moe da koristi ovu energiju pod uslovom da spozna sloene veze kojima je sa njom povezan i zakonitosti koje tim vezama vladaju. Iz tog poznavanja, na Istoku su nastale discipline ije praktikovanje oveku omoguuje usklaivanje sa Univerzumom i korienje njegovih beskrajnih rezervoara energije. Preduslov za to usklaivanje sa Makrokosmosom jeste da ovek najpre naui da upravlja Mikrosmosom, odnosno svojim sopstvenim latentnim potencijalima. Tako su Stari Kinezi, polazei od osnovne teze da su i Makrokosmos i Mikrokosmos utemeljeni u istoj energiji - i - osmislili razne metode iji je cilj da se koliina energije u telu povea, a kojima je zajednika osnova disanje. Po njima, pomou kontrole udisaja (jin) i izdisaja (jang) ovek u telo unosi i iz spoljne sredine i skladiti ga tan tijenu, centru i energije u ljudskom telu. Na Zapadu najpoznatije tehnike tog tipa su i gong i tai i uan ijim se praktikovanjem moe stei vetina praenja tokova ija i ravnoomerno napajanje celog tela ivotnom energijom, to obezbeuje ne samo fiziko, emotivno i mentalno zdravlje, ve i proirenje svesnosti o oveku i o celokupnoj vasioni, odnosno ono to bismo mogli nazvati duhovni razvoj.

13

PREPORAANJE (REBIRTHING) ILI KUNDALINI JOGA ZAPADA

Preporaanje ili svesno povezano disanje je metod fizikog, mentalnog i emocionalnog leenja i, to je jo znaajnije, metod fizikog mentalnog, emocionalnog i spiritualnog razvoja. On je jednostavan i neverevatno efikasan. Preporaanje je, sredinom sedamdesetih godina prolog veka, otkrio i usavrio Leonard Or, u San Francisku, a tehnika se veoma brzo rairila po svetu. Danas se sa sigurnou zna da ona utie na dva bitna procesa: 1. na brzinu kojom telo izgrauje i odrava zdravo tkivo, sposobno za optimalno obavljanje funkcija i 2. na brzinu kojom se eliminiu raspadni produkti metabolizma iz elija i telesnih tenosti. ovekovo zdravlje i vitalnost zavise od efikasnosti anabolizma i katabolizma, izgradnje i razgradnje tkiva, pri emu je vitalnost organizma tesno povezana sa brzinom eliminacije tetnih i nepotrebnih materija. Ljudsko telo ima uroenu sposobnost samoodravanja i samoienja, ali je u dananjim uslovima ivota, osim tetnim nusproizvodima metabolizma, dodatno optereeno i supstancama za koje nije stvoreno, kao to su alkohol, nikotin, kofein, hemijski dodaci hrani, industrijski i drugi zagaivai iz hrane, vode i atmosfere. Kada se telo ne oslobaa tetnih produkata metabolizma i unetih toksina istom brzinom kojom oni nastaju ili se unose u telo, toksine supstance se gomilaju u telu, ometaju njegovo funkcionisanje i, posle nekog vremena, nastaje bolest, a jedna od posledica ovakve situacije je i prerano starenje. Sa druge strane, ako se organizmu prue valjane materije za izgradnju tkiva i energetsku potronju i ako mu se omogui redovna, brza i potpuna eliminacija tetnih i otpadnih materija, stvaraju se uslovi za dobro zdravlje i odlaganje starosti. U procesu uklanjanja raspadnih produkata metabolizma, koji nastaju u elijama i tenostima tela, kao i unetih toksinih materija, najvaniju ulogu ima disanje. Mnogi ljudi se iznenade kada saznaju da se najvei deo tetnih produkata metabolizma izbaci iz tela upravo preko disanja.

14

Naime, preko defekacije (izmeta) izbaci se samo 3%, preko mokrenja 7%, preko koe 20 %, a ostalih 70% tetnih sastojaka izbacuje se disanjem. Kada se ova injenica ima u vidu, postaje jasno da je pravilno disanje izuzetno vano za normalno funkcionisanje organizma i za njegovo zdravlje. A poto, na alost, veina savremenih ljudi ne die dovoljno pravilno, mnogi terapijski sistemi, naroito oni alternativni, koriste odreene tehnike disanja u terapijske svrhe, pa i savremena zapadna medicina u svoje metode ukljuuje izvesne tehnike disanja (npr. vebe disanja za porodilje), a primenjuju se u i defektologiji, na primer u logopediji u okviru metoda ispravljanja govornih mana. Sa druge strane tesna povezanost disanja sa psihikim procesima i uopte stanjem psihe uslovljava da se tehnike kontrole disanja koriste u brojnim tradicionalnim, ali i savremenim sistemima psihikog i duhovnog razvoja. Jedan od njih je i metod preporaanja ili svesnog povezanog disanja. Izraz ''SVESNO POVEZANO DISANJE" mnogo tanije opisuje ovaj postupak nego izraz "PREPORAANJE". Ovaj drugi naziv, pod kojim je tehnika poznatija, zadran je iskljuivo iz istorijskih razloga. Naime, Leonard Or i njegovi saradnici u prvo vreme su ovaj metod disanja praktikovali u velikim kacama sa vodom ili u malim bazenima. Pri tom su disali kroz disaljku nalik na disaljku koju koriste podvodni ribolovci. Voda je bila zagrejana do temperature ljudskog tela, a poloaj tela u vodi prilikom disanja podseao je na poloaj deteta u majinoj utrobi, takozvani fetalni poloaj. Sve to, uz svesno povezano disanje, dovodilo je kod mnogih praktiara do buenja potisnutih seanja na sopstveno roenje. ovek bi posle izvesnog broja seansi imao doivljaj, "oslobaanja disanja", uz seanja na svoje roenje i veoma snaan doivljaj da je ponovo roen. Tako se ustalio termin preporaanje. Kasnije je kaca sa toplom vodom naputena, jer se isti pa ak i bolji rezultati postiu "suvim" preporaanjem. Seansa preporaanja odvija se u zamraenoj ili blago osvetljenoj sobi. Klijent lei na krevetu, dueku ili prostirci, odeven u iroku, udobnu odeu. Pokraj klijenta sedi trener ili preporoditelj koji kontrolie proces. Tokom jedne seanse klijent die od 45 minuta do sat i po. Klijent treba da ima 10 do 20 seansi sa iskusnim preporoditeljem pre nego to pokua da samog sebe preporodi. Taj postupak se naziva samoproporaanje. Iskusan preporoditelj je neophodan, jer se tokom seanse preporaanja javljaju brojni fenomeni, esto dramatini, udni ili zastraujui. Tako su esta snana emocionalna pranjenja i osveivanje "zaboravljenih"

15

sadraja, a kod poetnika nije retka ni pojava miinih greva u udovima. Preporoditelj tada prua klijentu neophodnu emocionalnu podrku i sigurnost. Stoga se, tokom seanse, izmeu preporoditelja i klijenta stvara izuzetno dubok i prisan emocionalni odnos, a esto i telepatski kontakt. Osim pojedinano, kada preporoditelj radi sa jednim klijentom, preporaanje moe da se radi i grupno pri emu se tokom seanse razvija psihika energija znatno vea nego u individualnoj seansi. Postoje dva naina grupnog rada. Jedan je da iskusan preporoditelj istovremeno radi sa grupom klijenata, a drugi da se grupa podeli na aktivne i pasivne uesnike koji rade u parovima tako to aktivni klijenti rade tehniku preporaanja, a pasivni im daju emocionalnu podrku, odnosno preuzimaju ulogu preporoditelja U toku preporaanja kod poetnika ponekad dolazi do hiperventilacije. Razlog je to to svesno povezano disanje izaziva javljanje potisnutih neprijatnih psihikih sadraja, naroito emocija, pa klijenti iz straha forsiraju izdisaj, a forsirano izdisanje izaziva hiperventilaciju. No, ova neprijatna pojava nestaje ve posle nekoliko seansi. Proporaanje je siguran, metod i, osim u nekoliko poetnih seansi, u kojima moe da doe do bolnog grenja miia, sasvim bezbolan. Leonard Or, tvorac preporaanja, istie da je razlog vezanosti za te stare bolne emocionalne reakcije to to se, kao posledica naeg fizikog raanja, one nesvesno povezuju sa preivljavanjem. Naime, veina ljudi nije zaeta, noena tokom trudnoe, niti roena u atmosferi ljubavi, ve je u te procese upleteno mnogo negativnih stavova, emocija i energije, pa je za mnoge ljude, na nesvesnom nivou, ivot neto ''runo, grubo i kratko", a ljubav nuno povezana sa strahom ili neim jo gorim. Osim toga, kada je tehnoloki napredak omoguio bolji ivot za veinu zapadnjaka i, u vezi sa tim, naizgled bolju medicinsku negu, moderan medicinski tretman onemoguio je majke da u poroaju uestvuju sa ljubavlju. Poroaj se pretvorio u tehnoloku operaciju u kojoj profesionalno medicinsko osoblje uestvuje bez emocija, "za platu", poraajui majke kao na industrijskoj traci. U savrenenoj akuerskoj klinici dete, kada naputa majino telo, ne biva doekano sa ljubavlju i u prijatnoj atmosferi. Naprotiv, doekuju ga zaslepljujua svetlost, jaki zvuci i premoreno i nervozno osoblje. Babica ga udara da bi "poelo da die punim pluima", a potom ga pere hladnom vodom, u oi mu se stavljaju kapi koje ga peku itd. to je klinika modernija i bolje opremljena, to svet na koji dolazi detetu izgleda straniji i bolniji. Metod svesnog povezanog disanja u celini pozitivno utie na ienje psihe, odnosno na eliminisanje psihikih i fizikih optereenja vezanih za ranije traumatske doivljaje. Negativna iskustva ovek po pravilu

16

potiskuje u nesvesno pa je cilj ove tehnike da klijent ponovo proivi traumatske dogaaje, ali ovog puta svesno, i da na taj nain demistifikuje njihov sadraj i "poruke" koje su u njima sadrane, a koje najee imaju viestruki negativan uticaj na njegov ivot. Svako od nas se tokom ivota susree sa tekim trenucima, okirajuim momentima kada nam "stane dah". U tim trenucima uspanieni um utiskuje u nau svest negativne i zastraujue postulate. Oni vremenom bivaju potisnuti i "zaboravljeni", ali se time ne umanjuje njihovo negativno dejstvo pa oni velikim delom utiu na to kako se oseamo ili ponaamo u pojedinim situacijama. Ovaj metod nam omoguava ponovni kontakt sa tim traumatskim dogadjajima. Onog trenutka kada ponovo proemo kroz takav dogaaj i "prodiemo" ga, anulirajui time efekat zastoja daha prilikom samog doivljaja, oslobaa se negativna energija vezana njega, drugim reima negativno optereenje vezano za traumu biva izbrisano, a negativni postulati koje je ona prouzrokovala gube dotadanji uticaj. Osim toga, praktiari preporaanja imaju veoma korisne uvide o sebi, ivotu, kosmosu i to ne samo tokom seanse, ve se ovaj proces nastavlja i kasnije. Oni postaju otvoreniji i mnoge stvari sagledavaju na nov nain, ukljuujui i sopstvene snove. Mehanizam delovanja preporaanja nije sa sigurnou utvren. Po jednoj pretpostavci, svesno povezano disanje stvara u mozgu iste okolnosti koje su postojale za vreme trudnoe, kada je snabdevanje kiseonikom i uklanjanje tetnih produkata preko placente bilo stalno i ravnomerno. Druga mogunost je da ovaj vid disanja ne samo da otvara one delove plua koji su bili paralisani strahom, ve i kapilare u dubini modanog tkiva, u limbinom sistemu (hipokampus i hipotalmus - subkortikalni delovi mozga povezani naroito sa emocijama). Takoe je mogue da ovakvo disanje menja propustijivost krvnih sudova u mozgu, tako da cerebro-spinalna tenost u modanim korama po svom hemijskom sastavu postaje ista onakva kakva je bila za vreme trudnoe i raanja. Savremena nauna istraivanja ukazuju da istovetne okolnosti izazivaju istovetna zbivanja. Tako je mogue da sastav ribonukleinske kiseline u modanim elijama, istovetan sa njenim sastavom u vreme kada su neprijatni utisci nastajali, omoguuje ponovno javljanje tih utisaka i njihovo uklanjanje. Mnogi preporoditelji koji imaju iskustva sa pranajamom i kundalini-jogom zastupaju hipotezu da aktivirana psihika energija na svome putu razbija energetske blokade u nervno-miinom tkivu i oivljava seanja koja su sa njima povezana. Kada se ovek suoi sa tim sadrajima i

17

oslobodi negativnu energiju vezanu za njih, oni prestaju da spreavaju normalno odvijanje psiho-fizikih funkcija i bivaju integrisani u svest. Leonard Or smatra da preporaanje ne samo da poboljava zdravlje ve i dovodi do dubokih i znaajnih promena u linosti, to privlai mnoge klijente. Kroz praktikovanje preporaanja, linost veoma brzo sazreva, pa dolazi do ekspanzije svesti i novog sagledavanja ivota. Najvee promene deavaju se na spiritualnom planu. esto se ponovo bude religiozna oseanja, koja su nekada postojala, ili se javljaju novi religiozni stavovi. Ova vrsta religioznosti obino nema niega zajednikog sa, "zvanininim" institucionalizovanim religijama, sa odlaskom u crkvu i tome slino. Ovu vrstu religioznosti mogli bismo nazvati kosmikom, jer ona nastaje iz oseanja oveka da je u neposrednoj vezi sa kosmosom i njegovim energijama, a ta veza i oseanje istovetnosti koje iz nje nastaje praktikovanjem svesnog povezanog disanja postaju sve jai i dublji. Najzad, zanimljivo je pomenuti da ameriki Navaho Indijanci koriste slian metod u ritualne, terapijske i spiritualne svrhe.

18

ZAKLJUAK

Ve i iz svakodnevnog iskustva znamo da telo vrlo reito "govori". Na osnovu vizuelnog izgleda tela moemo da dobijemo dosta informacija o neijem zdravlju, kao i emotivnom i psiholokom stanju. Izreka Starih Kineza da jedan pogled vredi vie nego hiljadu rei ovde dolazi do punog izraaja. Mada tehnika poredak ljubavi (Ordre of Law) nije bazirana na tehnikama disanja, u porodinim konstalacijama bezbroj puta smo videli sutinski znaaj poloaja koji telo zauzima u prostoru za odvijanje rada. Drugim reima, i ovde je oigledno da fizika komponenta bitno utie na psiholoke procese, upravo kao to je sluaj i kod tehnika zasnovanih na disanju. Mi stres negativne emocije esto prebacujemo na telo, na kome nesvesni um pravi "zapise". Neke od tih zapisa po svemu sudei donosimo sa roenjem, ali mnoge od njih utiskuju negativna iskustva koja smo proiveli. Koristei tesnu povezanost tela i duha, stare istonjake filozofije osmislile su tehnike pomou kojih mogu da se uklone negativne "naslage" iz psihe i iz tela i da se nad oba ta podruja uspostavi svesna kontrola. Na te tradicije oslonjene savremene tehnike, kao to su preporaanje i poredak ljubavi deluju u istom ili slinom pravcu. ienjem te jedinstvene celine, koju ine ovekovo telo i psiha, od prolih trauma, linih, porodinih i kolektivnih, one potpomau uspostavljanje kontrole nad psihofizikim funkcijama i omoguuju zdravije i punije ivljenje.