Razvoj raunara: od kalkulatora do mrenog povezivanja

Ciljevi
ta

je raunar i ta moe da uradi Naini na koje raunar ima presudan uticaj u savremenom ivotu Istorija razvoja savremenih raunara Trendovi razvoja savremenih raunara Fundamentalne razlike izmedju raunara i drugih vrsta maina Odnos izmedju hardvera i softvera

Ciljevi
osnovnih klasa raunara u dananjoj upotrebi i njihova osnovna upotreba Kako Internet menja nain upotrebe raunara i informacionih tehnologija uopte Dananje informaciono doba Socijalni i etiki uticaj informacionih tehnologija na drutvo
Pet

1. Istorija raunara

1621. god. Vilijam Otred (William Oughtred) engleski matematiar koji je izmislio kruni klizni lenjir. To se smatra prvim analognim raunarskim ureajem.

1642. god. Blez Paskal (Blaise Pascal) napravio je prvi automatski kalkulator. Njegova maina, nazvana Paskalina (Pascaline) se zasnivala na zupanicima. Napravio je 50 primeraka za prodaju, ali su raunovoe odbijale da ih koriste jer su se bojali da e izgubiti posao.

1673. god. Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz) dizajnirao je novi tip mehanikog kalkulatora baziranog na nazubljenim cilindrima, koji se sada zove Lajbnicov toak. Ureaj je mogao da sabira, oduzima, mnoi i deli.

1804. god. ozef akar (Joseph Jacquard) izmislio je kartice sa rupama koje su se koristile u ureaju za tkanje. Kartice su se koristile da propuste odreene niti, a da blokiraju ostale. Iako njegov razboj nije direktno povezan sa raunarima, ideju buenih kartica je kasnije preuzeo arls Bebid kao prvi mehaniki metod unoenja informacija u raunar.

arls Bebid (Charles Babbage)

1822. god. arls Bebid (Charles Babbage) napravio je prvu mainu za raunanje konanih razlika. Izgradja ureaja je bila finansirana od strane britanske vlade, a namena je bila da reava polinomne jednaine. Bila je toliko osetljiva da se ee kvarila nego to je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove maine da izrauna ogromnu koliinu novca koja je potroena na njenu gradnju.

arls Bebid (Charles Babbage)

Bebid je kasnije razvio analitiku mainu koja je bila dizajnirana kao pravi mehaniki raunar. Iako nikada nije bila napravljena, maina se sadravala pet bitnih elemenata za budue raunare:

ulazni ureaj medijum za smetanje brojeva za obradu (memorija) jedinicu za obradu (aritmetikologika jedinica) kontrolnu jedinicu da upravlja zadacima koji e se izvravati (upravljaka jedinica) izlazni ureaj.

1833. god. Augusta Ada (grofica od Lavlejsa) - amater matemetiar i bliski prijatelj arlsa Bebida. Ada je prva dala nacrt programa koji bi se izvravao u analitikoj maini. Ovo je bio prvi put da je koncept raunarskog programa bio predloen, pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer.

1886. god. Herman Holerit (Herman Hollerith) razvio je mainu za raunanje koje je koristila buene kartice za elektronsko brojanje. Ovaj ureaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi). Runo brojanje bi trajalo itavu deceniju (rezultati prethodnog popisa su se obraivali runo i proces je trajao 7 godina). 1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. 1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala International Business Machines (IBM).

1936. god. Alan Tjuring (Alan Turing) napisao je rad o hipotetikom digitalnom raunaru, koji je kasnije nazvan Tjuringova maina. Postavio temelje modernog raunarstva. Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio tzv. bombe (mehaniki ureaji), a zatim kolose (elektrini ureaji) koji su razbijali nemaku ifru (Enigma maina).

Enigma

Nemaki ureaj za kriptovanje i dekriptovanje. Tjuringov kolos je uspeno dekriptovao poruke ifrovane Enigmom.

Prvi digitalni raunar?

1939-1942. god. napravljen je raunar ABC (Atanasoff-Berry Computer) koji su dizajnirali dr Don Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na dravnom univerzitetu u Ajovi (Iowa State University). 1941. god. napravljen i predstavljen raunar Z3, koji je dizajnirao i napravio nemaki inenjer Konrad Zuse.

ABC

Z3
600 releja u numerikoj jedinici 1600 releja u memorijskoj jedinici frekvencija rada 5, 3 Hz ulaz decimalna tastatura izlaz 4 cifre, sijalice teina 1 tona potronja struje 4 kW

2. Generacije raunara
6 generacija raunara Razlika je pre svega u tehnoloskim osnovama Granica izmeu 4., 5. i 6. generacije nije jasna ima preklapanja

Prva generacija

1944. god. napravljen je Mark I prvi raunar opte namene. Korien je na Harvardu 15 godina.

150000 raznih komponenti 5 tona

Prva generacija

1946. god. napravljen je Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC). Sastojao se iz 18000 elektronskih cevi i 70000 otpornika. Troio je 160 kW.

Prva generacija

1951. god. napravljen je UNIVAC (Universal Automatic Computer). Karakteristike:

programi smeteni u memoriju (1000 memorijskih elija), ureaj spoljne memorije na magnetnoj traci, ulazno/izlazni ureaji (tastatura, buene kartice, tampa) 54000 elektronskih cevi

Druga generacija

Pojava tranzistora:

smanjenje dimenzija smanjenje potronje el. energije poveanje brzine 4 KB memorije ulaz - prekidai

Tipian predstavnik IBM 1401

Trea generacija

Pojava integrisanih kola:

smanjenje dimenzija smanjenje potronje ubrzanje rada

Tipian predstavnik IBM System/360

tastatura, diskovi 8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB

etvrta generacija

Pojava VLSI (Very Large Scale Integration) kola:

milioni komponenti u integrisanim kolima mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inenjer Ted Hoff) - Intel 4004 smanjenje dimenzija, potronje ubrzanje

Tipian predstavnik IBM PC raunar:

8086 mikroprocesor 64 KB memorije (max 640 KB) 360 KB flopi disk 10 MB hard disk

etvrta generacija

80286 procesor

16 bita 16 MB RAM 6 MHz 12,5 MHz 134000 tranzistora 32 bita 16 MHz 40 MHz 4 GB RAM 275000 tranzistora 32 bita 25 MHz 100 MHz 4 GB RAM 1,2 miliona tranzistora

PENTIUM procesor (ime ne prati seriju 80xxx zbog prava AMD-a na mikrokod):
P1
3,1 miliona tranzistora 60 MHz 166 MHz

80386 procesor

P2
7,5 miliona tranzistora 233 333 MHz

P3
9,5 miliona tranzistora 650 MHz 1,4 GHz

P4
55 160 miliona tranzistora! 1,4 GHZ 3,4 GHz

80486 procesor

Peta generacija
Izraziti paralelizam. Primena vetake inteligencije. Virtuelna realnost. Intenzivan razvoj raunarskih mrea.

esta generacija
Optika. Bioipovi. Dramatian razvoj raunarskih mrea poboljanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.

ivot bez raunara

Raunari vie nisu luksuz nego potreba Raunari i njihova primena su ukljueni u sve aspekte svakodnevnog ivota

27

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

dananji raunar sledi osnovni plan projektovan od strane Babbage-a i Lady Lovelace Raunar je neverovatno mnogostrano i prilagodljivo sredstvo
Svaki
Moe

da sabira brojeve, ali istovremeno i da lansira interkontinentalne balistike rakete

28

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Svi raunari uzimaju na ulazu neke ulazne informacije tzv. ulaze i daju izlazne informacije tzv. izlaze

29

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Mnogostranost raunara se zasniva na:

Fiziki deo raunara Softveru: Instrukcije koje govore hardveru kako da transformiu ulazne podatke u zahtevani izlaz
Hardveru:

30

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Prvi

realni raunari: 1939: Konrad Zuse je kompletirao prvi programabilni digitalni raunar opte namene

31

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

U

gotovo isto vreme Britanska vlada je formirala super tajni tim matematiara i ineenjera za razbijanje nacistikih vojnih ifra

1943: Tim predvodjen matematiarem Alan Turing-om je kompletirao Kolos, koji su mnogi smatrali za prvi elektronski digitalni raunar

32

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

1939:

John Atanasoff sa Ajova Stejt Univerziteta je razvio uredjaj koji se mogao smatrati za prvi elektronski digitalni raunar, Atanasoff-Berry Computer (ABC)

33

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

1944:

Zahvaljujui donaciji IBM vrednoj jedan milion dolara, profesor sa Harvarda, Howard Aiken je razvio raunar Mark I

34

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

John Mauchly i J. Presper Eckert su pomogli Americi da u toku II svetskog rata konstruie mainu za raunanje tabela trajektorija za nove topove; maina se zvala ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) Posle rata, Mauchly i Eckert su startovali privatnu kompaniju Sperry i napravili UNIVAC I, prvi komercijalni raunar opte namene

35

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Evolucija

i ubrzanje

cevi su koriene u prvim raunarima Tranzistori zamenjuju elektronske cevi poev od 1956 Od sredine 60 tih godina tranzistore zamenjuju integralna kola
Elektronske

36

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Integrisana kola omoguavaju: Poveanje pouzdanosti Smanjenje dimenzije Veu brzinu Veu efikasnost Nie cene

37

Raunar u perspektivi: ideja koja se neprekidno razvija

Mikroraunarska
1971:

revolucija

Intelovi inenjeri su konstruisali prvi mikroprocesor Mikroraunarska revolucija poinje 1970: Apple Commodore Tandy Stolni (desctop) raunari nisu u potpunosti zamenili velike raunare, koji takodje doivljavaju promenu

38

Raunari danas: kratka taksonomija

Mainframes

i Supercomputer-i Mainframes
Koriste

se u velikim organizacijama, kao to su banke i avioprevoznici za velike raunarske poslove

39

Raunari danas: kratka taksonomija

Superraunari
Za

mone korisnike kojima je potreban pristup najbrim i najmonijim raunarima

40

Raunari danas: kratka taksonomija

Serveri,

Radne stanice i PC (personalni raunari)

Raunari namenjeni za obezbedjivanje softverske podrke i drugih raunarskih resursa drugim raunarima u okviru date mree

Serveri

41

Raunari danas: kratka taksonomija

Radne

stanice

Moni stolni raunari sa masivnom raunarskom snagom koji su prevashodno namenjeni krajnjim interaktivnim aplikacijama

42

Raunari danas: kratka taksonomija

Opsluuju jednog korisnika u datom trenutku Uobiajene primene obuhvataju:
PC:

obrada teksta, raunovodstvo, igre, sluanje muzike i gledanje video sadraja

43

Raunari danas: kratka taksonomija

Prenosivi

raunari: maine koje nisu vezane za stolove

Notebooks

(laptops) Handheld computers (PDAs)

44

Raunari danas: kratka taksonomija

Ugradjeni

raunari

Raunari posebne namene: raunari namenjeni iskljuivo za unapred specificirane zadatke

Kontrola temperature i vlanosti Monitorisanje rada srca Monitorisanje kunog sistema obezbedjenja od provale AUTOMOBILI

45

Povezivanje raunara: Internet revolucija

Pojava

raunarskih mrea

Local-Area

Networks (LANs) lokalne mree Wide-Area Networks (WANs) regionalne mree Eksperimentalna mrea formirana 1969, nazvana ARPANET, u narednom periodu se transformie u Internet

46

Povezivanje raunara: Internet revolucija

Eksplozija

Interneta
pota

Elektronska

E-mail softver

World Wide Web Transformacija Interneta od tekstualnog u multimedijalno okruenje, koje obuhvata slike, animacije, zvuk i video. Web browseri - programi koji slue kao navigacioni prozori na Web-u

47

Povezivanje raunara: Internet revolucija

Hipertekst linkovi

Povezuju milione Web stranica kreiranih od razliitih autora Privatne unutar-organizacijske mree zasnovane na Internet tehnologiji

Intranet

Mreni

raunari boksovi

Osiromaeni raunari namenjeni uglavnom za terminalski rad Omoguavaju pristup Internetu preko TV aparata

Set-top

48

U informacionom dobu

U toku istorije drutva imali smo:

Poljoprivredno doba Industrijsko doba

Sada imamo novo, informaciono doba:

Sve vie ljudi zaradjuje za ivot radei na raunarima

49

iveti sa raunarima
Obrazloenje:

Razjanjenje

tehnologije
Raunarska

pismenost ve unapredjuje na svakodnevni ivot i profesionalni rad

Primene:

Raunari u akciji

Aplikacije:

omoguavaju upotrebu raunara za specificirane namere

50

iveti sa raunarima
Implikacije:

Socialna i etika pitanja Personalna privatnost ugroena centralizovanim bazama podataka i raunarskim mreama Rizik od kriminala zasnovanog na visokoj tehnologiji i tekoama zatite osetljivih podataka Tekoe u definisanju i zatiti intelektualne svojine u uslovima digitalnog doba Rizik od otkaza raunarskih sistema

52

iveti sa raunarima
Opasnost

od automatizacije i dehumanizacije rada Zloupotreba informacija u politike i ekonomske svrhe Opasnost zavisnosti od kompleksne tehnologije Kraj privatnosti Zamagljivanje realnosti Evolucija inteleigencije Pojava bio-digitalne tehnologije

53

Pronalaenje budunosti

Hardver: osnova svakog novog projekta Softver: naredni korak, koji daje vrednost hardveru Servisi: najuspeniji sadanji poslovni pristup Nain ivota: raunari postaju deo naeg naina ivota

54

3. Osnovni pojmovi

Hardver (tehnika podrka)

oprema koja predstavlja fiziku (materijalnu) realizaciju bilo kog sistema koji obavlja odreene funkcije. sveukupnost instrukcija, programa i drugog operativnog orua koji se generie, aktivira i koristi na razne naine da bi omoguio hardveru da rei dati problem i obavi eljene poslove.

Softver (programska podrka)

Organizacija hardvera

Elementi:
memorija, procesor,

upravljaka

jedinica, aritmetiko logika jedinica, registri, ultra brza memorija.

ulazno-izlazni podsistem, periferijski ureaji.

Memorija

Slui za prihvat, uvanje (pamenje, memorisanje) i predaju podataka i programa. Element koji pamti elementarnu informaciju (1 bit) je memorijski element. Memorijski elementi se udruuju u memorijsku eliju (memorijsku lokaciju). Skup memorijskih elija je memorijski modul (blok). Memorijski modul je najee adresibilan.

adresa je jedinstveni prirodan broj dodeljen svakoj eliji.

Podela memorije

Sa aspekta pristupa:

sa sekvencijalnim (serijskim) pristupom (magnetna traka, buena traka, ...) sa ciklikim (periodinim) pristupom (hard disk, floppy disk, CDROM) sa proizvoljnim (sluajnim) pristupom (RAM Random Access Memory). promenljiva memorija (RAM memorija)

Sa aspekta mogunosti promene:

statika - ne mora da se osveava, dinamika mora da se osveava.

PROM Programmable Read Only Memory, EPROM Erasable PROM, EEPROM Electrically EPROM).

polupromenljiva memorija

stalna memorija (ROM Read Only Memory)

Podela memorije

Po nainu smetanja sadraja:

adresne (pristup mem. eliji preko adrese), bezadresne (asocijativne mem., stek mem., ...).

klju sadraj

asocijativna memorija stek

Memorija u raunaru

Operativna memorija Ultra brza memorija Jedinice spoljne memorije (masovna memorija):

floppy disk, hard disk, CD-ROM, DVD, USB pocket drive, ZIP drive, ...

Procesor

Funkcije:

izvrava operacije obrade podataka definisane programom vri upravljanje raunarskim procesima i interakcijama izmeu pojedinih jedinica raunara aritmetiko-logika jedinica, upravljaka jedinica, registri, ultrabrza memorija.

Elementi:

32-bitni, 64-bitni,...

Aritmetiko-logika jedinica
Izvrava aritmetike operacije (sabiranje, oduzimanje,...), logike operacije (konjukcija, disjunkcija, negacija, ...), pomeranje bitova, itd. Elementi:

kombinacione mree (sabirai), registri u kojima se uvaju operandi, meurezultati i rezultati operacija, pomoni registri (statusni registar, i dr.)

Upravljaka jedinica
Upravlja pojedinim koracima u obradi podataka i to na osnovu informacija sadranih u instrukciji koju upravljaka jedinica zahvata iz memorije. Sinhronizuje U/I jedinice, memoriju i aritmetiko-logiku jedinicu. Dva pristupa:

direktan (hardverski) i mikroprogramski.

Registri

Vrste:
radni, upravljaki.

Ultrabrza memorija
Veoma brza i veoma skupa. Operativna memorija je sporija, ali je cena nia. Posledica: izmeu operativne memorije i procesora se nalazi ultrabrza memorija. Registri procesora se takoe mogu smatrati za ultrabrzu memoriju. Ovaj koncept se primenjuje i kod sporijih periferijskih jedinica (bafer).

Ulazno-izlazni podsistem

Omoguuje razmenu poruka izmeu raunara i spoljnog sveta. Naini realizacije:

programirani U/I, sistem prekida, direktan memorijski pristup (DMA Direct Memory Access).

Programirani U/I

Procesor stalno:
proverava status periferijske jedinice uzima/alje podatke iz/ka periferijskoj jedinici

Mana: troi puno procesorskog vremena. Retko se koristi.

Sistem prekida

Sistem prekida (interrupt) omoguava da se:

regularan program prekine ako se pojavi odreeni dogaaj, upravljanje prenese na program zaduen za obradu tog dogaaja, i po zavretku tog programa nastavi sa izvrenjem regularnog programa

Koristi se kod prenosa manje koliine podataka. Sporo kod prenosa velikog broja podataka.

Direktan memorijski pristup

Periferijska jedinica sama upisuje podatke u operativnu memoriju (ili ita iz nje), bez intervencije procesora. Zavretak posla se prijavi procesoru upotrebom prekida. Korisno kod prenosa velikog broja podataka (tu su i programirani U/I i sistem prekida spori).

Periferijske jedinice

Slue za ulaz i/ili izlaz podataka. Podela:

Ulazne jedinice

tastatura, mi, dojstik, itd. tampa, monitor, ploter, itd. floppy, hard disk, modem, mrena kartica, itd.

Izlazne jedinice

ulazno/izlazne jedinice

Softverske karakteristike raunara

Aplikacioni programi (korisniki programi):

skup programa koje obino koriste i/ili razvijaju korisnici za reavanje svojih specifinih problema. programi za organizaciju i upravljanje procesima rada raunarskog sistema.

Sistemski programi (upravljaki programi):

operativni sistemi (upravljanje radom ra. sistema) usluni programi (dijagnostika, upravljanje podacima, itd.) simulatori raunarskih sistema programski sistemi za programiranje (asembleri, prevodioci, interpreteri).

Aplikacioni programi

Neke klase aplikacionih programa:

DTP (DeskTop Publishing)

Quark Express, MS Publisher, Adobe Page Maker, ... AutoCAD, ArhiCAD, ...

CAD/CAM

Word processors/Spreadsheet

MS Office, Open Office, ...

WWW: Internet Explorer, Mozilla Firefox, ... Email: Outlook Express, The Bat, ... Chat, voice chat: MS Messanger, Skype, ...

Internet

Sistemski programi

Operativni sistemi

Windows, Linux, Solaris, ... Motherboard Monitor, Network Monitor, ...

Dijagnostika

Simulatori raunarskih sistema

VMWare, Spectrum Emulator, Amiga Emulator, ... Visual Studio, Eclipse, ...

Programski sistemi za programiranje