ISTRAIVANJE JAVNOG MNENJA MART 2012.

GODINE

STAVOVI MLADIH O DRUTVENO POLITIKIM PRILIKAMA U SRBIJI

CELINE:

1. Metodoloke napomene 2. Rezime 3. Opis uzorka 4. Informisanost o politici i uticaj graana 5. Politiki angaman graana 6. Procena sadanje situacije 7. Poverenje u institucije 8. Politika orijentacija i poeljne osobine politikih lidera 9. Poeljne osobine politikih lidera 10. Mladi i migracije 11. Odnos mladih u Srbiji prema evroatlantskim integracijama 12. Odnos mladih u Srbiji prema pitanju Kosova i Metohije 13. Izborna ne/participacija 14. Izborna i stranaka opredeljenja 15. Poverenje u politiare 16. Vrednosne orijentacije mladih 17. Zakljuci

1. Metodoloke napomene Istraivanje realizovali Terenski rad Tip i veliina uzorka Okvir uzorka Odabir domainstva Odabir ispitanika u okviru domainstva Istraivaka tehnika Istraivaki instrument CESID, Centar za novu politiku i Fondacija Friedrich Ebert U periodu izmeu 08 i 15. marta 2012. godine Sluajni, reprezentativni uzorak od 974 graana Srbije, starosti izmeu 18 i 35 godina Teritorija birakog mesta kao najpouzdanija registarska jedinica Sluajno uzorkovanje bez zamene - od poetne take svaka druga kuna adresa u okviru birakog mesta Sluajno uzorkovanje bez zamene - izbor ispitanika metodom prvog roendana u odnosu na dan anketiranja Licem u lice u okviru domainstva Upitnik

Istraivanje javnog mnjenja realizovano od strane CESID-a, Centra za novu politiku i Fondacije Friedrich Ebert, je sprovedeno u periodu izmeu 08 i 15. marta 2012. godine na teritoriji republike Srbije bez Kosova i Metohije.; Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 974 graana Srbije, starosnog raspona izmeu 18 i 35 godina; Kao istraivaki instrument je korien upitnik, formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 102 pitanja; Intervjuisanje graana je sprovedeno tehnikom licem u lice, direktnim kontaktom sa ispitanikom. Prilikom obuke intervjuera, instruktori su insistirali na sprovoenju i potovanju dva veoma vana pravila koja pored samog uzorka znaajno utiu na reprezentativnost istraivanja potovanje koraka i pravila prvog roendana. Potovanjem koraka je obezbeena sveobuhvatana pokrivenost kompletnog istraivakog punkta od strane anketara, dok je pravilom prvog roendana iskljuena mogunost da na upitnik odgovaraju samo oni graani koji prvi otvore vrata domainstva anketaru. Naime, od anketara je zahtevano da u sklopu domainstva anketira osobu stariju od 18 ali ne i stariju od 35 godina, kojoj je prvoj roendan u odnosu na dan posete. Na ovaj nain je obezbeena i polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.

2. Rezime Pripadnici mlae populacije u Srbiji nisu u dovoljnoj meri obaveteni o deavanjima na domaoj politikoj sceni.Najvei je procenat onih kojima nita ili dosta toga nije jasno, meutim, ipak se moe govoriti o blagom pomaku na bolje u odnosu na nalaze sa prethodnih istraivanja. U skladu sa informisanou i poznavanjem oblasti politike, uticaj mladih na politika deavanja je takoe na veoma niskom nivou. Nalazi su pokazali da mladi ovu sferu ostavljaju po strani, pa je tako zainteresovanost za politika deavanja ili eventualni uticaj na njih na niskom nivou. Visoko obrazovani ispitanici su znatno vie informisani o politikim deavanjima nego to su to ispitanici sa zavrenom trogodinjom srednjom kolom i nie. Takoe, njihov aktivizam odnosno uticaj na politika deavanja je vei nego to je to kod manje obrazovanih ispitanika. U politika deavanja najbolje su upueni ispitanici koji oseaju bliskost prema LDP-u, a zatim i DS-u, te su i miljenja da njihovo delanje ima nekakvog uticaja, dok su glasai opozicionih partija suprotnog miljenja. Mladi u Srbiji kao izvor informisanja o politikim deavanjima uglavnom koriste televizor, a zatim i internet. Iako u velikoj meri mladi izlaze na izbore i razgovaraju o politici, sve to podrazumeva neko vee posveivanje vremena je iskljueno. Praenje kampanja, mitinga, javnih predavanja ili tv duela je u velikoj meri zapostavljeno kod naih ispitanika. Navedeni razlozi politikog (ne)angaovanja mladih pokazuju veoma negativnu sliku vezanu za politike stranke i aktere u Srbiji. Dok veina ispitanika nije angaovano u politici iz razloga to ne veruje politikim partijama, ali i zbog nezainteresovanosti za ovu sferu, veoma mali broj je onih koji veruju u ideje svoje stranke. Takoe, pojedini ispitanici su naveli da su politiki angaovani iskljuivo iz linih koristi, odnosno radi obezbeivanja radne pozicije. Ispitanici pokazuju delimino nepoverenje prema rukovodstvu u Srbiji. Najvei broj ispitanika je navelo da se uopte ne slae sa tvrdnjom da su odluke dravnog rukovodstva motivisane iskljuivo interesima graana. Ni promene koje su izvrene 5. oktobra 2000. godine, mladi ne doivljavaju kao pozitivnu stvar. Prema njihovom miljenju, one nisu donele nita novo, te su samo jedni zamenili druge. Meutim, Vlada Zorana inia ocenjena je kao najbolja do sada, pri emu je treina ispitanika navela da se u njegovo vreme najbolje ivelo. Ocena ivota u svim vladama koje su usledile nakon Zorana inia je osetno negativnija, to je posebno izraeno kod Vlade Mirka Cvetkovia. Nijedna institucija u Srbiji nije ni blizu polovinog poverenja mladih. Institucija sa najveim poverenjem je crkva pri emu joj poverenje iskazuje dve petine ispitanika. Takoe, primeuje se vee poverenje u institucije poretka u odnosu na tzv. politike institucije. Najmanje poverenje mladi graani pokazuju prema politikim strankama. Veina ispitanika nije znalo da odredi da li je blii levici ili desnici, niti da odredi na kom polu se nalazi partija koju on ocenjuje kao sebi najbliom. Opcija ne znam je dominirala u ovom sluaju, dok su ostali odgovori bili relativno rasporeeni.

Prema miljenju mladih, najvanije osobine koje jedan lider u Srbiji treba da poseduje su: 1) da bude ovek od rei, 2) da bude odluan u sprovoenju svojih odluka, 3) da je zatitnik Srba i srpskih interesa, 4) da ima inicijativu, 5) da je kulturan i lepo vaspitan. Dugogodinje iskustvo na politikoj sceni nije osobina koja je prepoznata kao vana za nae ispitanike. Vie od polovine je onih koji su u jednom momentu razmiljali da napuste mesto u kom ive, dok je treina onih koji o iseljavanju i dalje razmiljaju. Kao razlog naputanja Srbije, mladi navode ekonomske probleme pri emu su kao prioritete takoe naveli teme ekonomske prirode- zapoljavanje, ekonomski razvoj zemlje i jaanje ivotnog standarda. Za nae ispitanike, najprivlanije zemlje za ivot su zemlje Zapadne Evrope. Neto preko polovine ispitanika podrava ulazak Srbije u EU, dok je protivnik ovoj ideji svaki etvrti ispitanik. ini se da lanstvo u NATO nikad nije bila popularna ideja pa tako ni danas, s obzirom da se skoro 60% mladih protivi pridruivanju Srbije NATO paktu. Kada je re o pitanju Kosova i reavanju ovog problema, veina mladih je uverena da KiM treba da ostanu sastavni deo Srbije, dok skoro svaki peti misli da jedino podela na srpski i albanski deo moe biti trajno reenje. Samo 5% vidi KiM kao nezavisno, meutim, ak 41% prognozira da e KiM biti nazavisna drava. I mladi i stariji, neto ispod proseka uzimaju uea u izbornim deavanjima. Skoro dve treine ispitanika su aktivni uesnici izbora . Polovina ispitanika (48%) je reklo da e izai na izbore, dok e 28% verovatno izai na izbore. Ne postoje znaajna odstupanja kod mladih u odnosu na projekciju izlaznosti kada je u pitanju itava populacija. Mladi su jednako izborno aktivni kao i druge starosne grupe u Srbiji. Na pitanje za koga e glasti na sledeim izborima, spremno je bilo da nam odgovori samo 29% ispitanika, to ini oko 40% od ukupnog broja mladih koji e se i zaista pojaviti na izborima. U kategoriji onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje prednjae DS sa 31% podrke i SNS sa 24% podrke. Za njima sledi LDP koji ima 10% od broja onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje, potom SRS sa 8%, URS i SPS sa po 6%, DSS sa 3% i 12% ispitanika je navelo neku drugu stranku. Prilikom ispitivanja vrednosnih orijentacija mladih, stavovi su podeljeni na pozitivnu, neutralnu i negativnu vrednost. Kod pozitivnih vrednosti, vie je onih koji naginju modernijim shvatanjima drutva u odnosu na one koji su skloniji tradicionalnim modalitetima drutva. Po ovom nalazu se mladi razlikuju u odnosu na prosek Srbije. Pozitivni rezultati su i kada je u pitanju ispitivanje koncepta rasizma, koji nema znaajno utemeljenje u vrednosnim mapama mladih u Srbiji. Autoritarno orijentisanim ispitanicima preteu neautoritarno orijentisani, dok je sa druge strane, neto vei procenat konformista u odnosu na nekonformiste. Mladi su znaajno manji konformisti nego ostali delovi populacije, dok su u kategoriji autoritarnosti vrlo slini proseku populacije. U dva tipa vrednosti preteu negativni polovi nad pozitivnim, a to su nacionalizam i odnos prema demokratiji. Meutim, mladi su u oba sluaja znaajno pozitivnije orijetisani nego to je to prosek populacije.

3. Opis uzorka Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovoenja ovog istraivanja, obuhvaene su sledee kategorije ispitanika: Polna struktura ispitanika: 50% ena i 50% mukaraca; Prosena starost ispitanika obuhvaenih istraivanjem: 27,44 godine; Obrazovna struktura ispitanika: Osnovna kola i manje 7% ispitanika, kola za radnika zanimanja 19% ispitanika, etvorogodinja srednja 35%, via kola/fakultet 23% ispitanika, uenik/student 16% ispitanika; Zanimanje ispitanika: domaica 6%, poljoprivrednik 2%, NK ili PK radnik 7%, KV ili VK radnik 21%, tehniar 19%, slubenik 8%, uenik ili student 22%, strunjak 15%; Radno svojinski status ispitanika: privatnik 5%; zaposlen kod privatnika 23%; zaposlen u dravnom sektoru 14%; domaica 4%; nezaposlen, trai posao 32%; uenik, student 22% Prosena mesena primanja po lanu domainstva: Ne eli da kae 23%, do 10 000 dinara 19%, 10 000 20 000 dinara 21%, 20 000 40 000 dinara 18%, 40 000 - 60 000 dinara 9%, 60 000 80 000 dinara 5%, 80 000 100 000 dinara 3% i vie od 100 000 dinara 2% 4. Informisanost o politici i uticaj graana Razumevanje i uticaj graana na deavanja na politikoj sceni Srbije jedni su od preduslova za aktivno uee graana. Obrazovanje graana o mogunostima koja im se ukazuju pre svega u smislu doprinosa lokalnoj zajednici (a potom i celom drutvu), vodi ka uspenoj politikoj participaciji i uspenoj demokratiji, s toga je veoma vano podii nivo svesti i informisanosti o politikim deavanjima na to vii nivo . (Ne)informisanost mlae populacije Srbije o deavanjima na politikoj sceni moe biti u neku ruku zabrinjavajua, ali i tumaena na vie naina. Imajui u vidu da nai ispitanici imaju svega do 35 godina, moemo pretpostaviti da su im interesovanja jednostavno usmerena ka nekim "pozitivnijim" oblastima naeg drutva, kao to su sport i kultura. S druge strane, stalna ekonomska i politika neizvesnost u naoj zemlji moglo je dovesti nae ispitanike u sferu nezainteresovanosti i blokade svega to je vezano za politiku i politike aktere. Ipak, primeuje se pomak, odnosno vei stepen zainteresovanosti naih ispitanika nego to je to bilo prethodnih godina. Istraivanje koje je 2007. godine sproveo CeSID u okviru projekta Identifikacijom problema do njihovog reenja jaanje kapaciteta javnih institucija za prevenciju potencijalnih sukoba, pokazalo je da svakom treem ispitaniku nije bilo nita jasno ta se deava u oblasti politike, to danas nije sluaj. Meutim, prilikom poreenja starih i ovogodinjih rezultata, moramo biti oprezni u tumaenju s obzirom da je uzorak istraivanja sprovedenog pre pet godina obuhvatao svakog punoletnog graanina Srbije.

Grafikon 1. Da li Vam je jasno ta se deava u oblasti politike?

31 25 22 18 18 26 22 17 13 8 2012/18-35 godina 2007/svi punoletni graani

Nita mi nije jasno

Dosta toga mi nije jasno

Koliko mi je jasno toliko i nije

Uglavnom mi Sve mi je jasno je jasno

Danas svaki etvrti ispitanik do 35 godina starosti navodi da im u oblasti politike nita nije jasno, to predstavlja nii procenat u odnosu na celokupnu populaciju pre pet godina, dok je po 18% navelo da im dosta toga nije jasno. Pod pretpostavkom da se uglavnom za politika deavanja interesuju stariji graani, zanimljiv podatak predstavlja da je danas mlaa populacija znatno bolje informisana nego to je to bilo celo drutvo pre pet godina. Takoe, manji je procenat onih koji su neodluni po ovom pitanju pa im je podjednako i jasno i nejasno. Grafikon 2. Va uticaj na politika deavanja
66 58

2012/18-35 godina 19 18 2007/svi punoletni graani 15 10 7 5 1 1

Nikakav

Veoma mali

Mali

Osrednji

Veliki

Veoma loa slika se dobija prilikom ispitivanja procene graana o njihovom eventualnom uticaju na politika deavanja. Istraivanje iz 2007. godine pokazuje da je ak 84% ispitanika smatralo da nema nikakav (66%) ili bar minimalni (18%) uticaj na politiku. Sa druge strane, primetan ili veliki uticaj na politiku i njene aktere imalo je svega 6% ispitanika.

Ni posle pet godina, slika se drastino ne menja. Ipak procenat onih koji smatraju da nemaju uticaja je manji, pa tako 77% ispitanika smatra da je njihov uticaj nikakav ili veoma mali. Takoe, moe se primetiti porast kada je u pitanju neki osetniji uticaj na politika zbivanja pri emu 15% navodi da imaju malog uticaja, 7% osrednji, dok 1% mlae populacije svoj doprinos politikim deavanjima ocenjuje kao veliki. Ove dobijene nalaze moemo tumaiti kao pozitivne s obzirom da ipak postoji svest kod mladih u Srbiji da svojim aktivnostima i naporom mogu uticati na sprovoenje odluka i realizaciju nekih ideja. Korelacija izmeu informisanosti i uticaja na politika deavanja, i obrazovanja ispitanika postoji. Prema oekivanjima, ispitanici sa osnovnim obrazovanjem u najveoj meri smatraju da ne mogu nikako uticati na politiku scenu, pa je i njihovo interesovanje za politiku na znatno niem nivou. U sredini se nalaze ispitanici sa zavrenom trogodinjom ili etvorogodinjom srednjom kolom, dok su oni najobrazovaniji najbolje upueni u politika deavanja. Osobe sa zavrenom viom kolom ili fakultetom u najveoj meri smatraju da njihov aktivizam moe uticati na politike aktere pri emu su i vie od drugih ispitanika informisani o deavanjima. Takoe, za politiku sferu se vie interesuju mukarci od ena. Kada je re o stranakoj bliskosti i informisanosti ispitanika, pristalice LDP-a se iznadproseno izdvajaju po pitanju upuenosti u politika deavanja, a zatim slede i glasai DS-a i DSS-a. Njihovi birai, takoe smatraju da imaju nekog uticaja na politika deavanja, dok su najvei "pesimisti" pristalice koalicije SNS/NS i pristalice SRS-a. Grafikon 3. Ocene zainteresovanosti za politika deavanja u Srbiji
30 26 28

12 4

Ocena 1

Ocena 2

Ocena 3

Ocena 4

Ocena 5

Svaki etvrti ispitanik, na skali od 1 do 5, opredelio se za ocenu 1 to je i u skladu sa prethodno dobijenim nalazima. Najvei procenat ispitanika je zaokruilo ocenu 2, a zatim i srednju ocenu 3, dok je svega 4% njihovu zainteresovanost za politika deavanja ocenilo odlinim 5. Prosena ocena iznosi 2,38 to pokazuje da su odgovori ispitanika uglavnom bili koncentrisani izmeu ocena 2 i 3.

Grafikon 4. Izvori informisanja o politikim deavanjima

Ne pratim politiku Televizija Internet Dnevne novine Preko prijatelja Na politikim skupovima, mitinzima Promotivni materijal (flajeri, bilbordi) 1 1 4 10 16 16 52

Najei oblik informisanja o politikim deavanjima je televizija pri emu se preko polovine isptanih lica opredelilo za ovaj izvor. I pored redovne upotrebe interneta, ispitanici do 35 godina starosti ga ne koriste esto u ove svrhe. Svega 16% se opredelilo za ovaj vid informisanja, dok se svaki deseti ispitanik zadrava na politikim stranicama dnevnih novina. Promotivni materijali i politiki mitinzi predstavljaju veoma redak nain informisanja za mlade, dok informacije o politikim deavanjima preko prijatelja dobija 4% ispitanika. Ispitanici su imali priliku i da sami odrede o kojem stepenu informisanosti i obliku aktivizma u politikoj sferi je re. Ovim putem mogli smo utvrditi u kojoj meri odnosno koliko esto graani participiraju u odreenim politikim aktivnostima. Grafikon 5. Informisanje o politici putem TV-a i novina

20

12

34 34

nikada

retko

esto

redovno

Svaki peti ispitanik se redovno informie o politici putem televizije ili novina, po 34% navodi da se esto odnosno retko informie na ovaj nain, dok 12% navodi da nikada ne koriste televiziju i novine u pomenute svrhe. Grafikon 6. Razgovor o politikim temama sa prijateljima i poznanicima

9 26 20

45

nikada

retko

esto

redovno

Iako je kao primaran izvor informisanja o politikim deavanjima svoje prijatelje navelo svega 4%, ispitanici u razgovoru sa njima dosta posveuju panju ovoj temi. Svakom desetom ispitaniku je politika redovna tema razgovora, 20% esto diskutuje o politikim deavanjima u Srbiji, dok se skoro polovina ispitanika opredelilo za opciju retko. Svaki etvrti navodi da politika nikada nije tema razgovora sa prijateljima. Grafikon 7. Koliko esto izlazite na izbore?

22 45 15

18

nikada

retko

esto

redovno

Iako ne pridaju veliku panju politikim akterima i politikoj sceni u Srbiji, izlaznost ispitanika na izbore je na zadovoljavajuem nivou. Dve treine ispitanika redovno ili esto izlazi na izbore, 15% retko izlazi, dok je 22% navelo da nikada ne koriste svoje birako pravo. Ukoliko se osvrnemo na sociodemografske podatke naih ispitanika, primeujemo da je ona grupacija koja redovno izlazi na izbore u najveoj meri sainjena od naih najobrazovanijih i najstarijih ispitanika. Takoe, mukarci u neznatno veem procentu izlaze redovno na izbore u odnosu na ene. Oekivano, oni ispitanici koji nikada ne izlaze na izbore su nai najmlai ispitanici, do 21. godine, uenici ili studenti. Meutim, navedenih 22% koji nikada ne izlazi na izbore moramo uzeti sa dozom opreza upravo iz razloga to imamo ispitanike koji su tek stekli pravo glasa te nisu imali prilike da ga iskoriste. Grafikon 8. Praenje izborne kampanje, mitinga, TV duela
8 15 41

36

nikada

retko

esto

redovno

U najveoj meri, ispitanici nikada ne prate politike aktivnosti u vidu mitinga i izbornih kampanja. Treina ispitanika to retko ini, dok 23% esto ili redovno prati kampanje, mitinge i TV duele. Grafikon 9. Uee graana u politikim deavanjima Tribine i javna predavanja
4 3 14 12

Protesti, mitinzi
33

79

82

nikada

retko

esto

redovno

nikada

retko

esto

redovno

U skladu sa prethodnim nalazima o informisanosti i uticaju mladih u politikoj sferi, podatak da je njihova participacija u politikim aktivnostima na veoma niskom nivou, nije zauujua. Oko 80% ispitanika nikada ne uestvuje na mitinzima i tribinama koje organizuje politika stranka, dok svaki deseti to ini veoma retko. Po 3% redovno uestvuju na tribinama odnosno protestima i mitinzima politikih stranaka. Grafikon 10. Uee u izbornim kampanjama, kandidat, funkcioner stranke
5 22

91

nikada

retko

esto

redovno

ak 91% ispitanika nikada nije uestvovalo u izbornim kampanjama niti je bio kandidat ili funkcioner stranke. Oni ispitanici koji redovno i esto delaju na pomenuti nain, na poslednjim parlamentarnim izborima glasali su za SRS ili SPS. 5. Politiki angaman graana Aktivizam graana je na veoma niskom nivou, to je potvrdilo i ovo istraivanje. Potpuno (svojevoljno) iskljuivanje mladih iz oblasti politike govori nam o "klimavoj" demokratiji koju danas prezentuje politika elita. Imajui u vidu dobijene rezultate po pitanju politikog (ne)angamana, mladi i sposobni ljudi svakako nisu nosioci promena u Srbiji. Grafikon 11. Ocenite stepen Vaeg politikog angamana
2 8 24 Povremeno sam aktivan kao lan politike partije 66 Nisam lan, ali vrsto podravam neku politiku partiju Nisam lan i ne podravam nijednu politiku stranku Veoma sam aktivan kao lan politike partije

Jo jednom namee se pitanje emu tolika pasivnost mlae populacije kada je u pitanju politika. Dve treine ispitanika ne prua podrku nijednoj politikoj stranci, dok sa druge strane, svega 2% ispitanika je veoma aktivan kao lan izabrane politike partije. vrstu podrku, ali ne kao lan partije, prua svaki etvrti ispitanik, dok se 8% povremeno aktivira kada su u pitanju politike aktivnosti. Najaktivnije su pristalice URS-a pri emu su kao lanovi te partije veoma ili povremeno aktivni. Takoe, kao neto aktivniji se izdvajaju ispitanici sa viim i visokim obrazovanjem, mlai od 25 godina i mukarci. Grafikon 12. Razlozi za politiko angaovanje
4 9 4 Nisam politiki angaovan Zato to verujem u ideje svoje politike stranke 83 Zato to je to jedini nain da doprinesem poboljanju stanja u Srbiji Zato to je to jedini nain da dobijem posao i da na njemu napredujem

ak 83% naih ispitanika je priikom ispitivanja razloga za politikim angaovanjem, odgovorilo da nije politiki angaovano, dok za samo 17% mladih graana postoje konkreti razlozi njihovog angamana. Skoro svaki deseti ispitanik veruje u ideje svoje politike partije, dok po 4% smatra da e svojim angamanom poboljati situaciju u Srbiji ili bar pomoi sebi tako to e nai posao. Prilikom identifikovanja onih ispitanika koji navode da se politiki angauju radi zaposlenja, dobili smo veoma interesantan nalaz. Naime, u okviru aktuelnih izbornih kampanja mogli smo primetiti i zalaganje za departizaciju radnih mesta, ponajvie od strane Mlaana Dinkia. Meutim, upravo oni ispitanici koju pokazuju najvie bliskosti prema njegovoj stranci, u najveoj meri oekuju da se njihovo pitanje radnog mesta rei lanstvom i aktivizmom u partiji. Takoe, pomenuta grupa se uglavnom kree oko 25 godina obrazovanih ispitanika, upravo u vreme kada se obino trai prvi posao. Grafikon 13. Poznavanje osobe iji je poslovni status bio poboljan politikim angamanom

30

26

Ne znam nikoga, ne mogu da ocenim Lino poznajem barem jednu takvu oobu Samo sam nauo, ali ne znam nikoga konkretno

44

Tvrdnja da radna mesta u Srbiji dobijaju prvenstveno lanovi politikih partija, potvruje se kao tana ukoliko se oslonimo na nalaze dobijene u ovom istraivanju. Skoro polovina naih ispitanika tvrdi da lino poznaje bar jednu osobu koja je svoj poslovni status poboljala zahvaljujui lanskoj karti u nekoj politikoj partiji. Za ovaj "trend" naulo je 30% ispitanika, dok tek svaki etvrti nije poznavao nikoga. Ako se osvrnemo na stranaku bliskost ispitanika prema partijama, jo jednom se iznadproseno izdvajaju pristalice URS-a, ali i NS-a kao oni koji poznaju osobe iji se poslovni status poboljao politikim angamanom. Grafikon 14. Razlozi politikog neangaovanja
Politiki sam angaovan 15 35 Zato to se nemam poverenja u politike partije koje deluju u Srbiji Zato to moje miljenje i ideje ne bi imale nikakvog uticaja Zato to me politika uopte ne zanima

31 19

Treina ispitanika navodi da je nezainteresovanost za politiku razlog njihovog neangamana i ovu grupaciju ljudi u najveoj meri ine osobe sa zavrenom osnovnom kolom i osamnaestogodinjaci. Zatim, 31% navodi da nema poverenja u politike partije koje deluju u Srbiji, s toga se ni ne ukljuuju u njihove aktivnosti, dok svaki peti ispitanik nije angaovan iz razloga to smatra da njegovo miljenje nee nita promeniti u Srbiji. Politiki angaovane osobe ine 15% naih ispitanika pri emu su u najveoj meri sa zavrenom etvorogodinjom srednjom kolom, oko 35 godina. Na prolim izborima su glasali za DS, a zatim i SRS. Danas pokazuju bliskost ka Demokratskoj stranci i Srpskoj naprednoj stranci.

6. Procena sadanje situacije Ocena dravnog rukovodstva Dometi 5. oktobra 2000. godine Ocena rada vlada od 1990. godine do sada

Kako mladi u Srbiji ocenjuju rad sadanjeg dravnog rukovodstva koje vodi Srbiju? Ovo je pitanje vano, ne samo sa stanovita politikih subjekata (posebno onih koji ine vladajuu koaliciju), ve ono u sebi sadri i odreen nivo preispitivanja legitimiteta sadanjeg rukovodstva. Legalitet svakako nije upitan. U grafikonu 15, prikazani su rezultati o poverenju koju graani izmeu 18 i 35 godina pokazuju prema sadanjem rukovodstvu, njihovom odnosu prema dravi i nainu na koji je vode. Metodoloki, ovde smo prikazali jedinstveni sintetiki pokazatelj iz osam tvrdnji koje smo postavili ispitanicima. Te tvrdnje su sledee: 1) dravno rukovodstvo Srbije je marioneta meunarodne zajednice; 2) dravno rukovodstvo vodi samostalnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima; 3) dravno rukovodstvo donosi odluke pod uticajem tajkuna i kriminalaca; 4) odluke dravnog rukovodstva su motivisane iskljuivo interesima graana; 5) dravno rukovodstvo Srbije ine nestruni i idejno istroeni ljudi; 6) ljudi koji ine dravno rukovodstvo su trenutno najbolji mogui izbor; 7) ljudima koji trenutno vode Srbiju treba dati ansu da to ine i ubudue i 8) trenutno dravno rukovodstvo treba to pre smeniti. Na sve tvrdnje, ispitanicima je ostavljena mogunost da odgovore na petostepenoj skali, od uopte se ne slaem do potpuno se slaem. Kao to se i vidi iz navedenih tvrdnji, one su pokrivale razliite segmente u oceni rada dravnog rukovodstva od odnosa prema meunardonoj zajednici, preko odnosa prema kriminalcima (ili tajkunima), do njihove sposobnosti i kvalifikacija i mogunosti da ostanu ili odu sa vlasti. Stoga za ovaj pokazatelj koji smo napravili moemo rei da je u velikoj meri sveobuhvatan i da nije reducirao pitanje odnosa graana prema sadanjem dravnom rukovodstvu. Nalazi su prilino obeshrabrujui, ali su na liniji opteg nepoverenja koje postoji prema veini politikih institucija, pa se takvi trendovi prenose i na dravno rukovodstvo generalno. Tek 4% pokazuje potpuno poverenje u rad dravnog rukovodstva, naspram 77% onih koji pokazuju delimino i jo 19% onih koji pokazuju potpuno nepoverenje. Na ovakve nalaze svakako utie i kumulirano nezadovoljstvo velikog broja graana i politikom i politiarima, koji su prepoznati kao glavni krivci za loe stvari u drutvu, porodici ili njihovim pojedinanim ivotima. Grafikon 15. Ocena rukovodstva 4

19

Potpuno nepoverenje Delimino nepoverenje Potpuno poverenje

77

U kakvoj su statistikoj vezi pojedinani indikatori (tvrdnje, ajtemi) sa jedinstvenim sintetikim pokazateljem koji smo formirali? U najveoj korelaciji sa sintetikim pokazateljem se nalaze tvrdnje da su odluke dravnog rukovodstva motivisane iskljuivo interesima graana, da dravno rukovodstvo vodi samostalnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima i da dravno rukovodstvo donosi odluke pod uticajem tajkuna i kriminalaca. Tabela 1. Nivo statistike veze izmeu pojedinanih indikatora i sintetikog pokazatelja ocene rukovodstva Koeficijent Ajtemi koji ine SP Ocena rukovodstva kontigencije sa SP Odluke dravnog rukovodstva su motivisane iskljuivo interesima graana Dravno rukovodstvo vodi samostalnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima Dravno rukovodstvo donosi odluke pod uticajem tajkuna i kriminalaca Dravno rukovodstvo Srbije je marioneta meunarodne zajednice Dravno rukovodstvo Srbije ine nestruni i idejno istroeni ljudi Ljudi koji ine dravno rukovodstvo su trenutno najbolji mogui izbor Ljudima koji trenutno vode Srbiju treba dati ansu da to ine i ubudue Trenutno dravno rukovodstvo treba to pre smeniti 0,60 0,59 0,59 0,56 0,54 0,54 0,37 0,35

Mnogo je interesantnije videti ta ini onih 19% ispitanika koji su pokazali potpuno nepoverenje u oceni dravnog rukovodstva. Izdvojili smo tri ajtema koji pokazuju najveu statistiku korelaciju sa jedinstvenim SP. Sa tvrdnjom da su odluke dravnog rukovodstva motivisane iskljuivo interesima graana, u ovoj grupi se u potpunosti ne slae ak 86% ispitanih, naspram 36% koliko je prosek. Sa tvrdnjom da dravno rukovodstvo vodi samostalnu politiku u skladu sa nacionalnim interesima uopte se ne slae njih 68%, naspram 23% proseka. Sa tvrdnjom da dravno rukovodstvo donosi odluke pod uticajem tajkuna i kriminalaca, uopte se ne slae njih 76% to je u odnosu na prosek vie za 51%. U okviru ovog poglavlja obradili smo jo dva pitanja: odnos mladih prema petooktobarskim promenama iz 2000. godine odnosno ocena rada pojedinanih vlada od uvoenja viestranaja do danas. Interesantno je pogledati odnos mladih prema promenama koje su izvrene 5. oktobra 2000. godine. Posebno to se radi o mladoj populaciji koja nije imala ili je imala veoma malo uea u kreiranju tih promena (neki nisu imali ni pravo glasa tada). Distanca od 12 godina svakako nije dovoljan period za sagledavanje dometa ovog dogaaja, ali su nalazi veoma indikativni, jer se radi o populaciji koja je u tom periodu imala izmeu 6 i 23 godine i koja je manje optereena linim pogledom na ovaj dogaaj, a mnogo vie je izloena posrednom uticaju porodice, medija, drutva.

Za veinu mladih u Srbiji dometi petooktobarskih promena nisu veliki, jer je sve ostalo isto, samo su jedni zamenili druge. Svakako da ovakve nalaze ne treba gledati odvojeno izvan konteksta velikog nepoverenja u sve institucije, posebno politike (o emu e vie rei biti u nastavku) i izmenjenog socijalnog i politikog konteksta u odnosu na period od pre 12 godina. Tu, pre svega, mislimo na injenicu da su nekadanji najvei protivnici, sada na istoj strani u vladajuoj koaliciji. Relativno ujednaen broj graana misli da su dometi kranje pozitivni (da je to poetak demokratskog preobraaja Srbije misli 19% ispitanih) odnosno negativni (da je to poetak propadanja Srbije reklo nam je 17% graana). Svaki peti graanin starosti do 35 godina, ne zna ili nema stav o ovom pitanju. Grafikon 16. Koliki je domet promena koje su izvrene 5. oktobra 2000. godine
To je poetak demokratskog preobraaja Srbije To je poetak propadanja Srbije Sve je ostalo isto, samo su jedni zamenili druge Ne zna, ne razmilja o tome

20

19

17

44

Nalazi iz prethodnog grafikona su tim pre interesantniji kada se uporede sa podacima o tome u kom se periodu najbolje ivelo u Srbiji. Tu imamo tri kljuna nalaza: 1) ak dve petine ispitanih nema stav, ne znaju ili ne mogu da ocene, to je prilino veliki broj neopredeljenih; 2) svaki trei misli da se najbolje ivelo za vreme inieve vlade i 3) postoji pad u zadovoljstvu kada je re o tri poslednje vlade (dve Kotuniine 9% i poslednje M. Cvetkovia samo 4%), u odnosu na ivot za vreme S. Miloevia ( 15%) i, posebno, Z. inia (32%). ta nam sve ovo govori? Delimino zbog velikih oekivanja i izraenog entuzijazma, kao i reformskog duha pokojnog premijera graani visoko vrednuju period njegovog premijerskog mandata. Ocena ivota u svim vladama koje su usledile nakon Z. inia je osetno negativnija, to je posebno izraeno kod poslednje vlade M. Cvetkovia. To nam zapravo sugerie (i tu se vraamo na grafikon 16) da se dometi 5. oktobra sameravaju sa trenutnom situacijom i sa nazadovanjem (bar u njihovi percepciji) u odnosu na prvu demokratsku vladu. Odnosno, trenutna vlada je sakupila svo nezadovoljstvo koje se graani kumulirali tokom poslednje decenije. Indikativno je i da 15% mladih misli da se za vreme S. Miloevia bolje ivelo nego u sve tri vlade nakon 2004. godine. Kada bi se uporedili statistiki pokazatelji sigurno da to ne odraava realno stanje, posebno ne

u poreenju sa Kotuniinim vladama koje su funkcionisale u vremenu pre krize, ali je percepcija mladih takva da je i period devedesetih bolje ocenjen nego druga polovina prve decenije u 21 veku. Grafikon 17. U kom periodu se najbolje ivelo u Srbiji
Ne znam, ne mogu da ocenim

4
Za vreme Miloevia (19902000)

40 32

Za vreme inieve Vlade (2000-2004) Ze vreme Kotuniine Vlade (2004-2008)

15

Za vreme Vlade Mirka Cvetkovia (2008 do danas)

7. Poverenje u institucije Poverenje u institucije nije rairen fenomen u Republici Srbiji, niti je to ikada bio za sve vreme viestranaja u naoj zemlji. Pojedini autori ukazuju da se poslednjih godina moe govoriti i o delegimitizaciji institucija. I za ovo istraivanje je pitanje poverenja veoma vano jer ono jeste jedan od najznaajnih indikatora legitimnosti sistema. Metodoloki, ispitanicima smo ponudili set od 12 institucija i za svaku od njih je trebalo da odgovore da li i u kolikoj meri imaju poverenje u njih (na petostepenoj skali, uopte nema poverenja...do imam puno poverenje, uz mogunost da o ovom pitanju nemaju stav). Nekoliko je vanih zakljuaka koji se nameu. 1. Mladi imaju izraeno nepoverenje u gotovo sve institucije (izraenije nego kod celokupne populacije). Nijedna institucija nije ni blizu polovinog poverenja mladih. Ovoliki stepen nepoverenja ukazuje na opravdanost tvrdnji onih analitiara koji upozorovaju na nastavak delegitimizacije institucija u Srbiji. To je posebno izraeno kod onih institucija kod kojih postoji naglaena politika dimenzija. 2. Jedina institucija sa poverenjem veim od dve petine jeste crkva, kojoj veruje 43% ispitanih. I druga istraivanja pokazuju da crkva tradicionalno pripada setu institucija sa najveim poverenjem u Srbiji. 3. Istraivanje pokazuje da institucije poretka bolje stoje u odnosu na tzv. politike institucije, sa izuzetkom predsednika republike koji se po poverenju nalazi pri sredini liste (23% pokazuje poverenja, 43% nepoverenje).

4. Predsednik Vlade, Vlada u celini, Narodna skuptina i politike stranke su najloije ocenjene institucije, sa obimom poverenja koje ne prelazi 10% ispitanih. Tabela 2. Poverenje u institucije, mladi izmeu 18 i 35 godina Nemam Niti imam, niti Imam Ne znam poverenja nemam poverenja Crkva 9 28 20 43 Vojska 10 32 24 34 Ministarstvo omladine i sporta 10 33 24 33 Policija 8 36 25 31 Predsednik Republike 9 43 25 23 Ministarstvo prosvete 9 45 26 20 Udruenja graana 16 41 28 15 Lokalna samouprava 9 53 25 13 Predsednik Vlade 10 58 22 10 Republika Vlada 9 57 24 10 Republika skuptina 9 60 22 9 Politike stranke 9 65 19 7

Uk. 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Vojska, Ministarstvo omladine i sporta i policija imaju poverenje od strane svakog treeg ispitanika mlaeg od 35 godina i nalaze se pri samom vrhu nae liste. Predsedniku Republike veruje skoro svaki etvrti ispitanik; Ministarstvu prosvete svaki peti, dok u udruenja graana odnosno lokalnu samoupravu veruje 15% odnosno 13% ispitanika. Prilino su velika odstupanja u rezultatima, kada ih uporedimo sa istim setom pitanja na reprezentativnom uzorku 18+. Najvaniji zakljuak jeste da mladi u mnogo veem obimu nemaju poverenja ni u jednu instituciju u poreenju sa ispitanicima iz celokupne populacije sa pravom glasa. Razlike u obimu poverenja se kreu i vie od 15%. Kod opteg uzorka za nijansu vei stepen poverenja graani imaju u policiju u poreenju sa vojskom, dok je kod mladih taj skor u korist vojske (vojska 34%, policija 31%). Izmeu njih se nalazi MOS sa 33% podrke. Jedino oko ega se svi slau jesu politike stranke jer i mladi i opta populacija pokazuje tek neznatno poverenje u njih, 7% mladi, 9% opta populacija.

Tabela 3. Poverenje u institucije, populacija 18+1 Niti Nema Ima Ne znam ima, niti poverenja poverenja nema Crkva 4 19 18 59 Policija/Policajci 2 25 28 45 Vojska/Vojnici 7 21 28 44 Ministarstvo unutranjih poslova 2 26 30 42 Obrazovni sistem 4 28 28 40 Zdravstveni sistem 1 36 26 37 Ministarstvo odbrane 7 28 32 33 Lokalna samouprava 4 42 29 25 Republika vlada 3 47 30 20 Pravosudni sistem 4 52 26 18 Udruenja graana 10 43 29 18 Republika skuptina 3 53 28 16 Politike stranke 4 66 21 9 8. Politika orijentacija i poeljne osobine politikih lidera

Uk. 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Jo jedan korak u istraivanju stavova mladih od 18 do 35 godina je i njihovo svrstavanje u politiku levicu i desnicu. Kada govorimo o ovoj podeli, treba imati u vidu da se levica vezuje za jednakost i socijalnu pravdu, a uloga drave je vea i intervencionistika. Levica takoe tei ka smanjenju nezaposlenosti i socijalnih razlika. Desnica istie jednake mogunosti i manju ulogu drave nego to je to sluaj sa levicom. Uloga drave, po odreenju desnice, je da da okvir i obezbedi sigurnost poretka i postojeeg naina ivota. Ispitanici su imali za zadatak da sebe odrede na relaciji levo desno, ali i da odrede pripadnost njima najblie politike stranke. Veina ispitanika (64%) ne moe da odredi svoju pripadnost levici ili desnici, dok priblino svaki sedmi ispitanik svoje politike stavove vezuje za centar. Neto vie je ispitanika koji sebe odreuju na poziciji levice i levog centra (12%) - grafikon 18.

Stav graana prema radu policije, istraivanje javnog mnjenja za potrebe Misije OEBS u Srbiji, novembar 2011. godine.

Grafikon 18. Pripadnost levici desnici

Ne zna

6 13 4 7

Desnica Desni centar

64
Centar Levi centar Levica

Slina situacija je i u sluaju odreivanja pripadnosti najblie politike partije ispitanika. Skoro dve treine mladih nema blisku stranku i nije u mogunosti da je odredi na relaciji levo desno. Oni ispitanici koji imaju blisku stranku, podjednako su rasporeeni na svim polovima, tj. po 12% odreuje sebi blisku partiju u centru i na levom centru/levici. Blisku partiju 13% ispitanika odreuje na desnom centru i desno.- grafikon 19. Ukoliko uporedimo one ispitanike koji sebe odreuju na relaciji levica desnica sa stepenom njihovog obrazovanja, dolazimo do podatka da mladi sa viom ili visokom strunom spremom u najveem procentu odreuju sebe na poziciji levica (40%) i levi centar (36%). Mladi sa etvorogodinjom strunom spremom u najveem procentu su koncentrisani oko centra i desno (35%). Ispitanici sa dvogodinjom ili trogodinjom srednjom kolom mahom su orijentisani ka desnoj strani, pa 23% odreuje sebe kao desnicu, a 19% kao desni centar. Grafikon 19: Pripadnost bliske politike stranke levici desnici (u %)
Nemam blisku stranku

12 6 7

Desnica Desni centar

63
Centar Levi centar Levica

9. Poeljne osobine politikih lidera Koristei skalu od 1 do 5, gde je 1 odreeno uopte nije vano, a 5 veoma je vano, ispitanici su ocenjivali nevanost/vanost posedovanja odreenih osobina kod politikih lidera. Ocenjivane su sledee osobine politikih lidera: da je zatitnik Srba i srpskih interesa, da bude odluan/a u sprovoenju odluka, da bude cenjen u Evropi, da odrava dobre odnose sa susedima, da poseduje harizmu, da bude visoko obrazovan/a, da ima inicijativu, da ima dugogodinje iskustvo na politikoj sceni, da bude ovek od rei, da je kulturan i lepo vaspitan. Ukoliko bismo pravili profil politikog lidera, pet najvanijih osobina koje bi trebalo da poseduje lider su da je to ovek od rei i da ispunjava obeanja (79%), da bude odluan/a u sprovoenju odluka (71%), da je zatitnik Srba i srpskih interesa (67%), da ima inicijativu i da je kulturan i lepo vaspitan (67%). Za jednu treinu ispitanika dugogodinje iskustvo na politikoj sceni nije osobina od velikog znaaja, dok od toga 12% mladih smatra da nije ili uopte nije vana osobina politikog lidera. Od manjeg znaaja za ispitanike je i harizma politikog lidera (17%). Tabela 4. Koliko je vano da politiki lider poseduje sledee osobine?
Uopte nije vano Da bude zatitnik Srba i srpskih interesa Da bude odluan/a u sprovoenju odluka Da bude cenjen/a u Evropi Da odrava dobre odnose sa susedima Da poseduje harizmu Da bude visoko obrazovan/a Da ima inicijativu Da ima dugogodinje iskustvo na politikoj sceni Da bude "ovek od rei" Da je kulturan i lepo vaspitan 2 1 2 1 3 2 1 6 0 1 Nevano je 1 0 1 0 2 1 1 6 0 1 Niti jeste, niti nije 7 5 9 8 12 8 7 18 4 6 Vano je Veoma je vano 67 71 61 63 53 66 67 42 79 67

23 23 27 28 30 23 24 28 17 25

Dve osobine koje se u najveem procentu izdvajaju kao najbitnije za politikog lidera su: da je re o zatitniku Srba i srpskih interesa (28%) i da je politiki lider ovek od rei (27%). Odlunost u sprovoenju odluka najbitnija je osobina politikog lidera za 17% ispitanika, dok se dugogodinje iskustvo na politikoj sceni i posedovanje harizme javljaju kao najbitnije osobine u tek 2%.

Grafikon 20. Najbitnije osobine politikog lidera

Da bude zatitnik Srba i srpskih interesa Da bude odluan/a u sprovoenju odluka

3 27 2 7 4 17 2 3 7 28

Da bude cenjen/a u Evropi Da odrava dobre odnose sa susedima Da poseduje harizmu Da bude visoko obrazovan/a Da ima inicijativu Da ima dugogodinje iskustvo na politikoj sceni Da bude "ovek od rei" Da je kulturan i lepo vaspitan

10. Mladi i migracije U poslednjih 20 godina, od poetka krize i sukoba u bivoj Jugoslaviji, Srbija vai za jednu od zemalja sa najveim brojem mladih koji su otili iz nje radi potrage za boljim ivotom. Deklarativno zalaganje za povratak onih koji su napustili Srbiju ili barem zaustavaljanje ovog procesa u budunosti, predstavlja deo politikog programa svake ozbiljnije politike partije u Srbiji. Meutim, niti jedna vlada od poetka devedesetih nije uspela da se ozbiljnije pozabavi reavanjem ovog problema, a trenutna ekonomska kriza, nedostatak radnih mesta i lo ivotni standard su migracije mladih ponovo izbacili u prvi plan.2 Srbija se ne suoava iskljuivo sa emigracijom i mladim ljudima koji ele da odu iz Srbije. Podjednako veliki problem za jednu zemlju predstavljaju i unutranje migracije, naputanje sela i manjih gradova radi odlaska u Beograd, Novi Sad i donekle Ni, Kragujevac i Suboticu. Unutranje migracije su znatno ee, daleko izraenije i tek u poslednje vreme ulaze u fokus javnosti koja se suoava sa procesom praenjenja sela i sve veim brojem starih graana koji o(p)staju u malim gradovima irom Srbije. Potvrdu nimalo svetle slike o migracijama mladih u Srbiji nalazimo u injenici da je u ovom trenutku meu populacijom mladih izmeu 18 i 35 godina starosti, vie od polovine onih koji su jednom momentu razmiljali da napuste mesto u kom trenutno ive. Naspram 18% mladih koji su odustali od te ideje, ostaje ak 35% onih koji i dalje razmiljaju o naputanju mesta u kom su trenutno nastanjeni grafikon 21.

Nepostojanje plana o spreavanju odliva mozgova iz Srbije potvruje i injenica da je nemogue pronai taan podatak o broju mladih koji su otili iz nje u poslednjih 20 godina. Stoga ne treba da udi da ova brojka varira izmeu 150 000 (izvor USAID) i neverovatnih 500 000 mladih (izvor su pojedine politike partije u Srbiji) koji su otili iz Srbije u potrazi za boljim i kvalitetnijim ivotom.

Grafikon 21 Da li ste razmiljali da se iselite iz mesta u kom ivite?

Nikad nisam razmiljao/la o tome 35% 47% Razmiljao/la sam, ali sam odustao/la od te ideje

18%

Nisam odustao/la od iseljenja, razmiljam o tome i dalje

Kljuna motivacija za postupke veine graana Srbije je ekonomske prirode. Ovo se odnosi i na motiv za naputanje mesta stanovanja grafikon 22. Grafikon 22 Razlozi za naputanje mesta u kom ive
Zbog privatnih/porodinih razloga 7

Zbog lakeg zapoljavanja

33

Zbog boljeg standarda

46

Zbog politikih razloga

Zbog kolovanja i usavravanja

13

ak 46% ispitanika odlazi iz mesta stanovanja radi potrage za boljim ivotnim standardom, dok svaki trei migrira radi potrage za poslom. Politika, odnosno traenje azila radi politikih razloga je motiv za samo 1% mladih. Kvalitetnije kolovanje i usavravanje van mesta stanovanja trai 13% ispitanika, a 7% odlazi iz porodinih razloga.

Grafikon 23 Prioriteti mladih u Srbiji

Zapoljavanje Ekonomski razvoj zemlje Jaanje ivotnog standarda Borba protiv kriminala i korupcije
Ulazak zemlje u EU Vladavina prava, rad sudova Ekologija, zdrava ivotna sredina Ouvanje celovitosti zemlje Zatita prava manjinskih grupa
1 4 4 6 6 16 21 19 23

Prioriteti mladih u Srbiji se u potpunosti poklapaju sa motivima zbog kojih i naputaju mesto stanovanja grafikon 23. Prva tri mesta i ukupno uee od 63% od svih odgovora ispitanika zauzimaju ekonomski problemi zapoljavanje, ekonomski razvoj zemlje i jaanje ivotnog standarda. Tek na etvrtom mestu se nalazi borba protiv kriminala i korupcije koja je prioritet za 16% mladih ispitanika.3 Ostali prioriteti koji su ispitivani ovoga puta, ma koliko bili znaajni, nisu preli 10% uea u odgovorima mladih. Prioriteti koje su mladi naveli u mnogome odreuju i koja je to drava/grad u kom ele da nastave svoj ivot, pa se tako veina mladih odluuje za ekonomski razvijene zemlje Evropske unije, ukoliko biraju inostranstvo, ili Beograd i Novi Sad, ukoliko pak ree da ostanu u zemlji grafikon 24. Stie se utisak da je drugi bitan faktor odabira budueg mesta stanovanja njegova blizina Srbiji, odnosno gradu u kome su ranije iveli.

Ovakvi nalazi se u velikoj meri poklapaju sa nalazima koje je CESID dobio na fokus grupama raenim sa pristalicama politikih partija irom Srbije. Sva dosadanja istraivanja ukazuju da su za graane Srbije prioritet pre svega ekonomski problemi i borba protiv kriminala i korupcije, a da su tzv. velike teme poput Evropske unije i Kosova i Metohije trenutno u drugom planu.

Grafikon 24 Gde ste planirali da se iselite?

2% 2% 2% 2% 7% 5% U neko susedno mesto U neki vei grad (Beograd, Ni, Novi Sad) Zapadna Evropa Okruenje/Balkan Sjedinjene Amerike Drave Rusija Australija Kanada 37% Skandinavske zemlje Neke druge

5% 2% 36%

Ovakav zakljuak se da izvui na osnovu toga to se veina mladih odluuje za blisko, ekonomski stabilno okruenje, poput zemalja Zapadne Evrope (Nemaka dominira kao prvi izbor) ili ak ostanak u zemlji, samo negde gde imaju mogunosti da postignu bolji ivotni standard i ostvare bolje uslove za ivot uopte. Podela ispitanika na potencijalne emigrante na Zapad i one koji ele da se presele u neki ekonomski jai grad unutar Srbije, je jasno izraena 37% mladih bira Zapadnu Evropu, dok je 36% onih koji bi radije ostali u Srbiji, ali u ekonomski stabilnijem okruenju. Faktor udaljenosti od Srbije i rodnog grada je uslovio neto niu privlanost skandinavskih zemalja (7% ispitanika), dok su SAD, Kanada i Australija, bez obzira na kvalitet ivota i ekonomsku sigurnost koju nude, u ovom trenutku ipak izbor znatno manjeg broja mladih u Srbiji. 11. Odnos mladih u Srbiji prema evroatlantskim integracijama Dok se u veini zemalja evroatlantske integracije shvataju kao neodvojiva celina, a ulazak u NATO pakt istovremeno predstavlja korak ka buduem lanstvu u Evropskoj uniji, u Srbiji je situacija znatno komplikovanija. Bombardovanje Srbije u prolee 1999. godine je kod veine graana stvorilo otklon prema vojnoj alijansi u ijem se sastavu danas nalazi veina naih suseda. Sa druge strane, meu manjim delom populacije provejava miljenje da bi nas neulazak u NATO pakt, u trenutnoj konstalaciji snaga u svetu, mogao skupo koatati.

Bez obzira na ovakve dileme, popularnost NATO pakta, kao organizacije koja je direktno odgovorna za bombardovanje i okupaciju dela teritorije Srbije, nikada nije bila na visokom nivou. Iako su odnosi izmeu Srbije i NATO pakta znaajno normalizovani, posebno za vreme mandata minstra odbrane Dragana

utanovca, niti u jednom momentu podrka ulasku zemlje u NATO pakt nije dosegla 20% od ukupne populacije. Grafikon 25 podrka ulasku Srbije u Evropsku uniju meu mladima (komparacija mart 2011 VS. mart 2012. godine)

69 53

25

19

22 12

Za

Protiv

Ne znam

2012 - mart

2011 - mart

Nasuprot ulasku u NATO pakt, koji nikada nije imao znaajniju podrku meu graanima Srbije, podrka ulasku zemlje u Evropsku uniju je imala svoje uspone i padove koji su u mnogome zavisili od aktuelnog politikog trenutka4. Svaki sporazum sa Evropskom unijom (liberalizacija viznog reima, sporazum o stablizaciji i pridruivanju...) je praen jaanjem podrke ulasku Srbije u uniju, a svako uslovljavanje zemlje od strane lanica Evropske unije (Haki optuenici, KiM) je predstavljalo siguran signal da e doi do pada podrke integraciji u zajednicu evropskih naroda meu graanima Srbije. Odnos prema Evropskoj uniji je formiran i u skladu sa privrednim kretanjima uslovljenim svetskom ekonomskom krizom koja je u veoma velikoj meri potresla temelje dve stare zemlje lanice Grke i Italije. Kriza unutar Evropske unije je izazvala sumnju meu graanima Srbije koja je ila tako daleko da se ak poeo razmatrati njen krah, kao i propast zajednike valute - evra. Takoe, kriza na severu KiM, u kojoj su

Treba istai da je trenutna politika elita u Srbiji prethodnu izbornu kampanju bazirala na prii o pribliavanju Evropskoj uniji i da mnogi analitiari smatraju da je takva kampanja, kao i podrka Evropske unije, direktno uticala na rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji 2008. godine.

vodee lanice Evropske unije jasno stale na stranu Kosova, nije znaajno doprinela popularizaciji naeg eventualnog lanstva u njoj. Svi navedeni razlozi su znaajno uticali na to da se znatno smanji procenat pristalica ideje o Srbiji u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana grafikon 25. Iako istraivanja pokazuju da su mladi uvek prednjaili u podrci ulasku Srbije u Evropsku uniju, navedeni splet okolnosti je znaajno uticao i na njihovu percepciju potencijalnih integracija. U roku od godinu dana, podrka evropskim integracijama je zabeleila pad od ak 16% meu populacijom mlaom od 35 godina. Istovremeno, meu mladima je dolo do poveanja broja protivnika ideje o ulasku Srbije u EU za itavih 6%. Na ovo treba dodati i da je procenat onih koji su zbunjeni trenutnim deavanjima unutar EU kao i odnosima Srbije i Evropske unije porastao za itavih deset procenata (12% u 2011-oj postaje 22% onih koji kau da ne znaju da li su za ulazak u EU u 2012-oj). Ukoliko se uzme u obzir da je istraivanje sprovedeno neposredno po dobijanju statusa knadidata za lanstvo u Evropsku uniju, moemo samo da sumnjamo da bi procenat podrke prikljuenju Evropskoj uniji bio ak i nii da je istraivanje sprovedeno mesec dana ranije. Sline trendove meu mladim ispitanicima pronalazimo i kada je ulazak Srbije u NATO pakt u pitanju. Ionako mali procenat podrke ulasku u jedinu preostalu vojnu alijansu je spao sa 17% na 13% meu mladima grafikon 26. Grafikon 26 podrka ulasku Srbije u NATO meu mladima (komparacija mart 2011 VS. mart 2012. godine)

62 57

30 21 13
Za

17
Protiv Ne znam

2012 - mart

2011 - mart

Sa druge strane, donekle je opao i procenat protivnika ove ideje (sa 62% na 57%) uz istovremeni rast onih koji su postali neodluni po ovom pitanju. Koliko su graani Srbije zaista spremni za evoatlantske intagracije?

Pored deklarisanja o tome da li bi na eventualnom referendumu podrali ideju o ulasku u NATO pakt ili EU, pokuali smo da od ispitanika dobijemo njihovo naelno miljenje o EU i NATO paktu kroz setove tvrdnji tabele 5 i 6.

Tabela 5 Tvrdnje koje se tiu EU

Tvrdnje EU EU je garant mira, stabilnosti i razvoja Srbije Ulaskom u EU rizikujemo da izgubimo nacionalni identitet i kulturu Evropska unija je sistem u kom se znaju pravila, zna se ko ta radi Evropska unija je sistem koji se postepeno raspada i koji nee jo dugo opstati uopte se ne slaem 23 ne slaem se 12 niti se slaem, niti ne 30 slaem se 20 potpuno se slaem 15

16

12

28

19

25

12

30

27

22

19

16

36

13

16

Tabela 6 Tvrdnje koje se tiu NATO pakta

Tvrdnje NATO Nikada ne treba da postanemo lanica NATO i po cenu novih ratova NATO slui velikim silama da male zemlje dre u pokornosti Ne treba zaboraviti bombardovanje, ali treba se okrenuti budunosti u ulaniti u NATO NATO nas ne bi bombardovao da to nismo i zasluili naom politikom uopte se ne slaem 22 ne slaem se 9 niti se slaem, niti ne 31 slaem se 12 potpuno se slaem 26

41

19

23

11

30

11

30

13

16

43

11

26

12

Primetno je da meu mladim ljudima u Srbiji postoji veliki broj onih koji nemaju definisan stav o NATO paktu i Evropskoj uniji. Skoro svaki trei ispitanik se svrstava meu one koji ne znaju i ne mogu da procene tvrdnje koje se tiu odnosa EU ili NATO pakta prema Srbiji, kao i tvrdnje koje se tiu same prirode ovih organizacija. Ipak, kada je EU u pitanju, mladi Srbije priznaju da je to sistem ureenih pravila u kome se zna ko ta radi, ali ipak je veoma veliki procenat onih koji Evropskoj uniji ne predviaju dug vek i koji se plae da e ulaskom u nju Srbi izgubiti svoj identitet i kulturu.

Kada je u pitanju NATO pakt, primetno je da ispitanici veinom doivljavaju NATO kao maineriju koja slui za dranje malih zemalja u pokornosti, dok istovremeno skoro 30% ispitanika tvrdi da ne treba zaboraviti bombardovanje ali da se treba okrenuti budunosti i ulaniti u alijansu. Na osnovu tvrdnji koje su postavljene pred ispitanike, formirani su pokazatelji kojima se da utvrditi koliko su mladi u Srbiji zaista spremni da daju podrku ulanjenju u ove dve unije ekonomsku i vojnu. Pokazatelji formirani na osnovu gore navednih tvrdnji, pokazuju da meu mladim ljudima u Srbiji treba jo dosta raditi na edukaciji po pitanju evroatlantskih integracija skoro polovina anketiranih ispitanika spada u grupu onih koji se mogu okarakterisati kao neutralni po pitanju poznavanja prirode ove dve organizacije i potrebe Srbije da ue u njihovo lanstvo. Zanimljivo je da deklarativno izjanjavanje da Srbije treba da postane lanica EU, nije ispraeno adekvatnim odgovorima na postavljene tvrdnje. Grafikon 27 Odnos prema EU Grafikon 28 Odnos prema NATO

13% 31% 23% 38%

49% 46%

protivnici

neutralni

pristalice

protivnici

neutralni

pristalice

Dok je 53% ispitanika tvrdilo da bi dalo podrku ulasku Srbije u EU, tek 46% je onih koji tu svoju podrku potvruju s pozitivnim stavovima prema samoj uniji. Kada je u pitanju ulazak Srbije u NATO pakt, referendumska podrka je istovetna onoj koja je dobijena ispitivanjem stavova mladih kroz tvrdnje. Dolo je do smanjenja broja protivnika ulasku Srbije u NATO pakt kroz istovremeno poveenje procenta onih koji o ovom pitanju ne mogu jasno da se odrede.

Kako tumaiti ovakve nalaze? Jasno je da je veina graana Srbije svesna ekonomske koristi koju drava moe da ostvari kroz integraciju u Evropsku uniju i da je to kljuni razlog njihove deklarativne podrke ovoj ideji. Sa druge strane, nisu svi graani svesni da je ekonomski prosperitet praen odricanjima od starih navika i ulaskom u sistem jasnih pravila, procedura i veoma visokih standarda koje treba ispuniti, pa se upravo u tom segmentu javlja odreena nevoljnost po pitanju ispunjavanja istih. Kada je u pitanju NATO pakt, situacija je znatno jednostavnija jasno je odreen procenat onih koji su pragmatini i koji su ubeeni da je bezbednosna budunost zemlje u ovoj vojnoj alijansi i koji su u ovom trenutku u manjini, naspram onih koji ni po koju cenu ne ele da preu preko bombardovanja Srbije od strane SAD i NATO saveznika. Svaki drugi ispitanik je pokazao da je neutralan po pitanju ulaska Srbije u NATO, i ovaj procenat onih koji su nezainterovani za pitanje vojne budunosti zemlje u velikoj meri korelira procentu onih ispitanika koji se protive svakoj vrsti sukoba i ne bi pristali da uestvuju u oruanom sukobu u kom bi se nala Srbija grafikon 29. Grafikon 29 Ukoliko bi Srbija ula u oruani sukob, da li biste bili spremni da uestvujete u tome?

14% Ne zna Da, prijavio bih se kao dobrovoljac Da, ali samo ukoliko bi me regrutovali 13% Ne, jer ova drava ne potuje ljude koji se za nju bore Ne, jer se protivim svakoj vrsti sukoba 19%

10% 44%

Za 44% mladih koji su uestvovali u istraivanju, rat nije opcija koju treba uopte uzeti u razmatranje i oni se protive svakoj vrsti sukoba. Jo 14% ispitanika nije moglo da se odredi prema svojoj ulozi u eventualnom sukobu u koji bi bila ukljuena njihova drava, a svaki peti ispitanik, ogoren ponaanjem drave prema ljudima koji su se borili za nju, ne bi pristao da uestvuje u nekom narednom oruanom sukobu! Meu mladim ljudima u Srbiji bi se svaki deseti prijavio kao dobrovoljac u elji da pomogne svojoj dravi da pobedi u oruanom sukobu, dok bi jo 13% ispitanika bilo spremno da uestvuje u ratu, ali samo ukoliko ih drava pozove.

Grafikon 30 Uestvovanje u oruanom sukobu, stav polova po ovom pitanju

Ne zna Muki 8% 16% 21% 19% 36% Da, prijavio bih se kao dobrovoljac

Da, ali samo ukoliko bi me regrutovali 5% enski 20% 5% 19% 52% Ne, jer ova drava ne potuje ljude koji se za nju bore Ne, jer se protivim svakoj vrsti sukoba

Kako je rat jo uvek muki posao, ne treba da udi to to meu dobrovoljcima dominiraju mukarci, kao i da je znatno manji procenat mukaraca koji se naelno protive svakoj vrsti sukoba grafikon 30. Ne treba zanemariti ni injenicu da bi se svaka dvadeseta pripadnica lepeg pola meu mlaom populacijom prijavila kao dobrovoljac u nekom potencijalnom oruanom sukobu u koji bi bila ukljuena Srbija.

12. Odnos mladih u Srbiji prema pitanju Kosova i Metohije Ne treba posebno isticati vanost pitanja Kosova i Metohije za graane Srbije. Iako je ekonomski trenutak u Srbiji takav da veina graana u prvi plan istie potrebu poboljanja ivotnog standarda, niko od graana nije ravnoduan prema deavanjima u junoj srpskoj pokrajini. Grafikon 31 KiM elje i realnost Mladi u Srbiji
Ne zna 20 32

Nezavisno

41

Podeljeno izmeu Srba i Albanaca

17

16

Sastavni deo Srbije

58

11

Treba da bude

Bie

Kada su u pitanju mladi u Srbiji, veina njih je i dalje uverena da KiM treba da ostanu sastavni deo Srbije (58% ispitanika), dok je 17% onih koji smatraju da jedino podela na srspki i albanski deo predstavlja trajno reenje, a zanimljivo je da svaki dvadeseti ispitanik tvrdi da KiM treba da budu nezavisna drava grafikon 31. Kako su elje jedno, a realnost neto sasvim drugo, ostavili smo mogunost ispitanicima da prognoziraju ta e na kraju zaista biti sa Kosovom i Metohijom. Nalazi pokazuju da meu ispitanicima preovladava malodunost i da ak 41% ispitanika tvrdi da e KiM biti nezavisna drava. Tek svaki deseti ispitanik smatra da e, i posle svega, Kosovo i Metohija biti sastavni deo Srbije. ak 32% ispitanika (iliti svaki trei) nije u stanju ni da proceni kakav e biti krajnji status Kosova i Metohije. Srbi u Srbiji i preostali Srbi na Kosovu i Metohiji se znaajno razlikuju prema percepciji statusa Kosova i Metohije. Prema istraivanju koje je sproveo CeSID u decembru 2011 godine meu Srbima na Kosovu i Metohiji, procenat onih koji smatraju da KiM treba da ostane u sastavu Srbije iznosi ak 89% dok je procenat onih koji smatraju da e se to zaista i desiti 37% punoletnih Srba nastanjenih na Kosovu i Metohiji - grafikon 32. Grafikon 32 KiM elje i realnost Srbi sa KiM

Ne zna

37

Nezavisno 0

Podeljeno izmeu Srba i Albanaca

21

Sastavni deo Srbije

89

37

Treba da bude

Bie

Za razliku od malodunosti mladih u Srbiji gde ak 41% ispitanika smatra da e Kosovo i Metohija na kraju ipak biti nezavisni, meu srpskim narodom nastanjenim na KiM svega 5% ispitanika smatra da e doi do definitivnog odvajanja Kosova i Metohije od Srbije.

13. Izborna ne/participacija U javnom mnenju Srbije postoji uvreeno miljenje da mladi nisu uesnici u izbornim i partijskim deavanjima, te da sudbinu deavanja u politikoj zajednici preputaju drugima. Iako su se takve tvrdnje mogle esto uti, podaci iz istraivanja ne samo da ne govore u prilog njima, nego ih direktno opovrgavaju. I u drugim istraivanjima, kada smo postavljali pitanja o ranijem uestvovanju, odnosno o uestvovanju na buduim izborima, nismo dobijali znaajne razlike po starosnim grupama. Podaci iz ovog istraivanja samo potvruju taj trend. Mladi i stariji, neto ispod proseka uzimaju uea u izbornim deavanjima, to je podatak koji je uobiajen za veliki broj modernih demokratija u svetu. Projekcije izlaznosti u Srbiji treba raunati prema prisutnim biraima. Oni se u bitnoj meri razlikuju u odnosu na biraki spisak i projekcija je da su ova dva niza podataka u poklapanju od 80%. Stoga se sve ove projekcije izlaznosti rade prema prisutnim, a ne prema broju biraa prema birakom spisku. Grafikon 33. Ranija ne/participacija u izbornim procesima
4% 21% Ne izlazim na izbore nikada nisam glasao/la Vie nisam izlazio/la nego to sam izlazio/la Izlazio/la sam skoro na sve ili sve izbore Izlazim na izbore i u?estvujem u kampanjama

15% 60%

Na pitanje o tome u kojoj meri su uestvovali na prethodnim izborima tano 60% ispitanika nam je reklo da je manje vie redovno uestvovalo na svim dosadanjim izborima. Pored njih jo 4% je onih koji su aktivno uesvovali u kampanjama ili kao direktni uesnici izbornog procesa. Znai za skoro dve treine ispitanika moemo rei, barem prema njihovim iskazima, da su aktivni uesnici izbora. Da ne uestvuju na izborima reklo nam je 15% ispitanika, dok je jo 21% njih reklo da do sada nisu glasali. Od onih koji nisu do sada glasali na izborima ak 80% njih ine ispitanici koji imaju 18, 19, 20 ili 21 godinu. To znai da oni i nisu mogli da glasaju jer su na prethodnim izbrima bili maloletni. Stoga moemo da tvrdimo da postoji dvotreinska participacija mladih na izborima.

Grafikon 34. Razlozi neizlaska na izbore

3% 7% 12% 7% Izlazi na izbore Nezaintresovan za politiku i izbore Imam loe miljenje o politiarima i strankama Izbori nemaju smisla, moj glas niemu ne vredi Politiari ne urade nita od onog to obeavaju

71%

Ovaj niz podataka treba gledati u kontekstu projekcije izlaznosti. Vidljivo je da 71% ispitanika kae da e izai na izbore, dok 29% njih navodi razloge eventualne apstinencije. Objektivizacija njihovog neizlaska moe se nai u injenici da 12% je nezainteresovano za politiku, da po 7% imaju loe miljenje o politiarima, odnosno da ne veruju njihovim obeanjima, dok 3% misli da izbori nemaju smisla. Ipak, vidljivo je da na ovom pitanju potencijalna izlaznost raste preko sedam desetina od ukupnog broja ispitanika. Grafikon 35. Projekcija izlaznosti na sledee izbore

12% 12% 48% Verovatno u izai Verovatno neu izai Sigurno neu izai Izai u na izbore

28%

Posle pitanja o ranijim izbornim ponaanjima i o evetualnim razlozima apstinencije ispitanicima smo postavili pitanje o tome da li e izai na sledee izbore. Preko tri etvrtine njih, zbirno 48% onih koji su rekli da e izai na izbore i 28% onih koji su rekli da e verovatno izai na izbore, bie izborni participant. Neto manje od etvrtine ine oni koji nam kau da nee ili verovatno nee izai na izbore. Kada koristimo ista pitanja u upitnicima za itavu populaciju, dobijamo slian podatak, sa tim da obim projektovane participacije varira od tri etvrtine od etiri petine od ukupnog broja ispitanika.

Ovi podaci nam ukazuju da nema znaajnijih odstupanja u kategoriji mladih u odnosu na projekciju izlaznosti kada je u pitanju itava populacija. Mladi su jednako izborno aktivni kao i druge starosne skupine u populaciji. 14. Izborna i stranaka opredeljenja Ako smo utvrdili da e se na izborima pojaviti, barem oko tri etvrtine mladih, podaci o rejtinzima stranaka nam ukazuju da vei deo njih jo uvek optira, ili bolje reeno nije voljno da kae svoj politiki izbor. Na konkretno pitanje za koga e glasti na sledeim izborima, spremno je bilo da nam odgovori samo 29% ispitanika, to ini oko 40% od ukupnog broja mladih koji e se i zaista pojaviti na izborima. Grafikon 35. Trenutne stranake orijentacije mladih

SNS 24% SRS 8% DSS 3% DS 31%

SPS 6%

URS 6% LDP 10%

NEOPREDELJENI 71%

OPREDELJENI 29%

OSTALE 12%

U kategoriji onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje prednjae DS sa 31% podrke i SNS sa 24% podrke. Za njima sledi LDP koji ima 10% od broja onih koji su rekli svoje izborno opredeljenje, potom SRS sa 8%, URS i SPS sa po 6%, DSS sa 3% i 12% ispitanika je navelo neku drugu stranku. Za ovu kategoriju ispitanika kaemo da imaju vrst stranaki stav i da ine jezgro stranake podrke navedenim politikim strankama. Imajui u vidu oekivano nizak procenat odgovora na ovo pitanje, odnos prema strakama u kategoriji mladih irimo sledeim setovima pitanja, koji se tiu opteg odnosa prema strankama. Prvo smo ispitanicima dali spisak svih relevantnih stranaka da nam kau stav o svakoj od njih, a potom smo od njih traili da nam kau koja je to stranka koja im je najblia. Odmah se primeuje da raste procenat izjanjenja, odnosno da je skoro petina vie onih koji nam kau svoj odnos prema stranci (29% izborno orijentisanih, 47% ispitanika sa bliskom strankom). Kada su u pitanju pojedinani rejtinzi stranaka, onda se primeuje da je znaajno manje onih koji su se opredeljivali za OSTALE, jer im je bio ponuen spisak stranaka. Rezultati se rasporeuju manje vie

proporcionalno svim strankama, sa tim da najvei uspon imaju DS i DSS, prvi sa 31% na 36% dok drugi sa 3% na 5% onih koji su se izjasnili da imaju bliske politike stranke. Grafikon 36. Rejting stranaka u kategoriji bliskih ka politikim strankama

SRS 8% DSS 5% BEZ BLISKE STRANKE 54% BLISKI STRANKAMA 47% DS 36%

SNS 25%

SPS 7% URS 5% LDP 10% OSTALE 4%

Ukoliko u vidu imamo samo one koji su najavili izlazak na izbore (meu njima su svi oni koji su naveli za koga e glasati, odnosno koja im je stranka najblia) moemo rei da imamo potencijalne odgovore za oko 60% njih, kada je u pitanju glasanje za pojedine stranke. Meutim, za skoro 40% mladih ispitanika koji e se pojaviti nemamo nijedan pokazatelj budueg izbornog ponaanja. Po ovome se skupina mladih donekle razlikuje od starijih, jer je kod starijih skoro 50% onih za koje nismo u stanju da damo nikakav tip povezivanja sa politikim strankama, barem kada su u pitanju klasina izborna i opredeljenja vezana za bliskost sa strankama. Tabela 7. Poeljni koalicioni partneri G17/URS LDP SNS 9% 17% 4% 0% 0% 15% 0% 13% 4% 0% 0% 0% 1% 0% 0% 0% 0% 14% 0% 3% 6%

DS DSS G17/URS LDP SNS SRS SPS

DS 0% 10% 38% 44% 6% 0% 16%

DSS 0% 0% 0% 0% 14% 14% 3%

SRS 0% 5% 0% 0% 10% 0% 0%

SPS 8% 10% 0% 0% 8% 8% 0%

15. Poverenje u politiare Najpre treba rei da 62% ispitanika ne navodi nijednog politiara u koga ima poverenje. Preostalih 38% ispitanika je navelo nekog od aktulenih lidera u koje ima poverenje. Spisak lidera smo definisali prema stranakoj, odnosno koalicionoj bliskosti jer se time dobijaju ukupni dometi potencijalnih kandidata na

eventualnim predsednikim izborima. Politiari iz pojedinih stranaka zbirno ine i okvire samih stranakih potencijala. Tabela 8. Rejting politiara (total od 38%) edomomir Jovanovi 7% Vojislav Kotunica Vuk Drakovi 1% DSS potencijal Preokret 8% Vojislav eelj Ivica Dai 6% SRS potencijal Dragan Markovi Palma 3% SPS/PUPS/JS koalicija 9% Mlaan Dinki URS koalicija 2% 2%

Boris Tadi Dragan ilas Vuk Jeremi Rasim Ljaji Nenad anak DS koalicija Tomislav Nikoli Velja Ili Aleksandar Vui SNS koalicija

24% 5% 3% 7% 1% 40% 15% 1% 5% 21%

5% 5% 5% 5%

Dominantnu poziciju u liderskom smislu ponovo dre DS i SNS, odnosno lideri ovih dveju stranaka Tadi i Nikoli. Ono to ini interesantnim nalazom je da pored Tadia postoji set politiara iz DS ili u koaliciji sa ovom strankom koji zbirno uzimaju 16% podrke (ilas, Ljaji, Jeremi, anak), dok kod SNS to ini prirast od svega 6% (Vui i Ili). Kod ostalih stranaka liderstvo je u proporciji sa stranakom podrkom, sa tim da je kod SPS vano imati u vidu i snagu njihovog koalicionog partnera Dragana Markovia.

16. Vrednosne orijentacije mladih Za potrebe ovog istraivanja pokuali smo da identifikujemo odreeni set vrednosti ili stavovske vrednosti mladih. U tu svrhu smo kroz setove pitanja operacionalizovali tradicionalizam, konformizam, autoritarnost, nacionalizam, rasizam i odnos prema demokratiji. Svaka od ovih vrednosti je operacionalizovana kroz dve tvrdnje, a shodno stavovima ispitanika klasifikovali smo ih na tri dela, pozitivnu, neutralnu i negativnu vrednost. Posmatrajui navedene vrednosti kroz grafikon 37 moemo videti nekoliko znaajnih stvari. Najpre uzimamo one vrednosti u kojima preteu pozitivni stavovi. U kategoriji mladih je vie onih koji naginju modernijim shvatanjima drutva u odnosu na one koji su skloniji tradicionalnim modalitetima drutva. Po ovom nalazu se mladi razlikuju i u odnosu na prosek Srbije, koji je dosta tradicionalniji, gde u pojedinim istraivanjima imamo i do 60% onih koji zauzimaju tradicionalan stav. Pozitivne rezultate imamo i kada je u pitanju ispitivanje koncepta rasizma, koji oigledno nema znaajno utemeljenje u vrednosnim mapama mladih u Srbiji, tek svaki deseti ispitanik pokazuje rasisitiki motivisane stavove, dok je skoro dve treine ispitanika na suprotnom polu, tanije direktno su suprostavljeni rasistikim stavovima. Sledee dve vrednosti autoritarnost i konformizam imaju ravnoteu kada su u pitanju negativni i pozitivni stavovi. Tako u maloj meri nad autoritarno orijentisanim ispitanicima preteu neautoritarno orijentisani

(30% prema 27%), dok je sa druge strane, neto vei procenat konformista u odnosu na nekonformiste (32% prema 26%). Kada posmatramo ove podatke u odnosu prema vrednostima koje ima itava populacija, onda je primetno da su mladi znaajno manji konformisti nego ostali delovi populacije, dok su u kategoriji autoritarnosti vrlo slini proseku populacije. Grafikon 37. Vrednosne osnove mladih u Srbiji

tradicionalizam
20% 30% modernisti neutralni 50%

konformizam
32% 26% 42% nekonformisti neutralni konformisti

tradicionalni

autoritarnost
27% 30% neautoritarni 43% neutralni autoritarni

nacionalizam
34% 16% nenacionalni 50% neutralni nacionalni

rasizam
11% 28% 61% nerasisti neutralni rasisti 30%

demokratija
23% demokrate 47% neutralni nedemokrate

U dva tipa vrednosti preteu negativni polovi nad pozitivnim, a to su nacionalizam i odnos prema demokratiji. Odmah treba napomenuti da su mladi u oba sluaja znaajno pozitivnije orijetisani nego to je to prosek populacije. Stoga treba imati u vidu koliko je dominantna pozicija nedemokratskih vrednosti i nacionalnih vrednosti u Srbiji. Kada je u pitanju poverenje u demokratiju onda je vidljivo da je za nekoliko procenata vie onih koji ovaj poredak smatraju slabim i neefiksanim u odnosu na one koji im te mane ne nalaze. Sa druge strane, nacionalizam jeste obeleje svih balkanskih drutava, pa i naeg, te stoga ne udi da je duplo vie onih koji imaju nacionalne stavove u odnosu na one koje imaju nenacionalne stavove. Tabela 9. Grupe mladih prema dominantnim vrednosnim obelejima Nacional moderni nedemo isti rasisti neutralni konform moderni krate konform isti isti modernisti 2% 21% 36% 40% 6% 78% neutralni 55% 66% 55% 51% 44% 22% tradicionalni konform izam nekonformisti neutralni konformisti autoritar nost neautoritarni neutralni autoritarni nacionali zam nenacionalni neutralni nacionalni rasizam nerasisti neutralni rasisti demokrate neutralni nedemokrate Uee grupe 44% 15% 47% 38% 7% 36% 57% 6% 38% 56% 0% 38% 62% 0% 14% 86% 13% 13% 15% 82% 3% 5% 74% 20% 17% 75% 7% 39% 54% 8% 36% 62% 1% 21% 9% 0% 27% 73% 66% 34% 0% 9% 67% 23% 74% 23% 2% 22% 61% 17% 19% 9% 67% 33% 0% 11% 53% 37% 6% 39% 55% 85% 15% 1% 1% 35% 63% 16% 51% 26% 74% 41% 60% 1% 27% 72% 79% 22% 0% 14% 56% 30% 16% 1% 70% 30% 0% 89% 11% 0% 59% 39% 2% 89% 9% 2% 57% 38% 5% 15%

tradicion alizam

demokra tinost

Ukoliko podatke o vrednosnim opredeljenjima mladih koristimo kao zbirne pokazatelje onda smo u stanju da definiemo est grupa mladih koje definiu pojedini parovi vrednosnih opredeljenja. Za potrebe analize svaka od grupa je imenovana shodno njihovim kljunim vrednosnim obelejima.

Setovi negativnih vrednosnih opredeljenja stvaraju sliku grupa u kojima oni dominiraju. Shodno tome dve grupe, onu koju nazivamo rasisti i nedemokrate moemo definisati kao negativne vrednosne grupe i one zbirno ine 29% populacije mladih. Kod rasista dominiraju sve negativne vrednosti i oni ine tu najproblematiniju grupu mladih. Za razliku od njih nedemokrate nisu rasisti, ali nisu ni konformisti to znai da se njihovo poimanje i vrednovanje stavova vidi i moe i dalje oekivati u javnosti. Po svim drugim parovima oni zauzimaju negativan pol - i jedni i drugi su autoritarni, imaju vrlo visok stepen autoritarnosti i nacionalizma, dok je za obe grupe vidljiv visok nivo nedemokratinosti. Nasuprot njih stoji samo jedna grupa mladih koji ine 15% ove populacije. Njih smo nazvali moderni i u svim merenim parovima vrednosti oni pokazuju pozitivne stavove. Moderni su, nisu konformisti, nenacionalno su orijentisani, antirasisti su i neautoritarno su opredeljeni. Takoe, pripadnici ove grupe imaju poverenja u demokatiju kao poredak. Tri preostale grupe prema njihovim kljunim obelejima delimo na neutralne, moderne konformiste i nacionalne konformiste. Kategorija neutralnih u svim dimenzijama est ispitivanih vrednosti zauzima neutralnu poziciju. Dve preostale grupe ine izraziti konformisti, sa tim da su kod jednih ispoljeni neto pozitivniji vrednosni stavovi, dok je kod drugih dominantan nacionalizam.

17. Zakljuci

Mlada populacija u Srbiji nije u sreditu politikih procesa u Srbiji. Za razliku od devedesetih, kada su posebno u vreme dve studentske pobune, 92 i 96/97, mladi bili i realno i simboliki subjekt politikih promena, mlada populacija sebe ne vidi kao potencijalnog generatora politikih i socijalnih promena. Ipak se mora uzeti u obzir da dananja situacija nije nalik devedesetima, tj da nema razloga za antiratne proteste kao 91-e ili proteste protiv izborne krae kao 96/97. U tom smislu, mladi ne moraju a priori da budu nosilac politikih promena ali je ipak veoma bitno njihovo poverenje u politiki sistem. U prilog tezi o iezavanju mladih kao politikog subjekta, govore dve tendencije uoljive iz istraivanja nizak stepen zasebne politike svesti i gotovo zanemariv nivo politikog aktivizma i spremnosti na njega. Istovremeno je da mladi po optim politikim pitanjima ne definiu sebe kao zasebnu politiku grupaciju sa jasnim opredeljenima i vrednosnim stavovima, ve njihovo rasuivanje u velikoj meri konvergira sa gleditima i politiko-vrednosnim stavovima opte populacije. Uprkos negativnom stavu prema politici, nedostatku poverenja u dravne institucije i politikim akterima, veliki broj mladih ljudi e uestovati na predstojeim izborima. Nizak nivo politike svesti prepoznaje se na vie nivoa mali procenat mlae populacije prati politiku u medijima, a politika kao tema nije naroito prisutna u njihovim razgovorima. Uz to preovlauje pesimistiki stav da jako malo moe uticati na politika i druga drutvena deavanja Politiki aktivizam je na niskom nivou. Zanemariv procenat mladih ljudi uestvuje u radu stranaka i u kampanjama. Svest o potrebi politikog organizovanja i delovanja, donekle, je zastupljena u visoko obrazovanoj mladoj populaciji. Ovaj segment mlade populacije ima znaajniji nivo racionalne zasnovanosti svojih politikih stavova. Vaan zakljuak istraivanja je stav da postoji visok nivo preklapanja izmeu mlade populacije i opte populacije. Vie razliitih opredeljenja ispitanika potvruju ovaj stav. Meu njima su najvaniji utvrivanje liste politikih prioriteta, stav prema institucijama dravnog poretka i politikim akterima, stav prema integracijama u EU i NATO, stav prema reavanju statusa Kosova. Usled duboke socijalno-ekonomske krize i opte generacijske potrebe za formulisanjem i ostvarivanjem sopstvenog ivotnog plana , mlada generacija kao kljuni politiki problem i drutveni izazov vidi reavanje socijalno-ekonomskih problema, pre svega otvaranje radnih mesta i podizanje nivoa ukupne ekonomske aktivnosti u zemlji. I kod mladih, kao i kod opte populacije, sve vie preovlauje svest da je primarni zadatak politiara u sferi svakodnevnih ivotnih pitanja, a ne visoke politike i optih vrednosno-ideolokih sporova. Prepoznavanje odreenog skupa problema kao prioritetnih istovremeno opisuje i skup potreba i oekivanja mlade populacije koje politiari moraju uzeti u obzir ne samo prilikom voenja kampanja, nego i prilikom sloenog i esto konfuznog procesa politikog odluivanja.

Zanimljivo je da znaajan broj mladih ljudi politiku smatra kljunim izvorom ansi za zapoljavanje i sticanja neophodne materijalne sigurnosti za voenje normalnog ivota.

Stav mlae populacije prema institucijama dravnog poretka i neposrednim protagonistima politikog poretka obiluje podozrenjem i nevericom. Meu dravnim i drutvenim institucijama najpopularnije su crkva i vojska, dok su na dnu liste popularnosti politike stranke. Ovakav stav gotovo potpunosti korespondira sa stavom po istim pitanjima koji ima opta populacija. Prisutna je tendencija izostanka legitimiteta institucija politikopravnog poretka u oima mladih, ali i tendencija nesklonosti da se on menja, to potvruje konstataciju o politikom pesimizmu mlade populacije. Konvergencija politiko-vrednosnih stavova mladih i opte populacije prisutna je i po pitanju odnosa prema EU, NATO i pitanju reavanja kosovskog pitanja. I za mlade proces integracija u EU i NATO je odvojen. Na ovoj taci, primetna je sutinska zavisnost politiko-vrednosnog stava od tretmana ovih tema od strane stranakih i irih politikih i medijskih elita. Evrointegracije podrava neznatno vie od pedest posto ispitanika, to odgovara optem trendu podrke EU, ali je znaajno slabiji nivo podrke od onoga to je bio sluaj proteklih nekoliko godina. Kljuni faktori za pad podrke EU su: sporost integracija, podrka kljunih zemalja EU nezavisnosti Kosova i teka socijalnoekonomska kriza u Evropi koja naruava sliku od toj nadnacionalnoj zajednici kao mestu opteg drutvenog blagostanja. Kao i sluaju opte populacije, popularnost integracija u NATO je jako niska. Iskustvo bombardovanja iz 99te, te podrka nezavisnosti Kosova od strane vodeih zemalja NATO-a, uprkos znaajno popravljenim bilateralnim odnosima drave i severoatlanskog saveza u poslednje tri godine, jo dominiraju kao determinante u politiko-vrednosnim orijentacijama. Stavovi po pitanju reavanja pitanja Kosova korespondiraju kako sa stavovima koje o ovom pitanju ima opta populacija, tako i sa stavovima koji dominiraju u javnom, pre svega, politikom polju. U formiranju stava po pitanju Kosova vidljiva je razlika izmeu vrednosno politikog stava, to jest stava o poeljnom reenju i stavova koji opisuju realno predvidiv tok dogaaju po ovom delikatnom dravnom i nacionalnom pitanju. I dok velika veina smatra da bi Kosovo u nekoj formi trebala da bude sastavni deo Srbije, dotle ne tako zanemariv broj ispitanika smatra da je nezavisnost Kosova realnost. Uoljiv raskorak izmeu treba-iskaza i deskriptivno-predviakih iskaza ( iskaza koji predviaju budui tok dogaaja), pokazuje da se stav po pitanju Kosova u najveoj meri ne formira na racionalnoj, ve na emocionalnoj ravni i s obzirom na dominantne politiko-kulturne obrasce o Kosovu u javnosti.

Mlada populacija u Srbiji znaajno je antiratno raspoloena, bez obzira na jo uvek snano prisustvo nacionalizma u javnom polju i nereeno dravno i nacionalno pitanje. Istorijsko-politike promene koje su nastupile od petog oktobra, ne impresioniraju mladu populaciju u Srbiji iako su vrednosti petog oktobra veinski podrane. Ideal-tipski politiar za mladu populaciju u Srbiji danas, ne trebalo da ima ulogu istorijskog mesije, niti mu je za politiki poziv neophodna naroita politika harizma. Politiar po meri mlade populacije trebalo bi da bude zatitnik srpskog naroda u Srbiji i ire, sa sposobnou da obea i ispuni obeano, ovek finih manira, sa osobinama oveka koji je lider u reavanju konkretnih problema. Za razliku od opteg negativnog stava po pitanju politike, politikih aktera i institucija pravno-politikog poretka, po pitanju aktuelnih izbora mlada populacija ima naelno pozitivan stav budui da polovina sigurno izlazi na izbore, dok jo jedna etvrtina mladih ljudi ne bi iskljuila izborno izjanjavanje kao izvesnu mogunost. Mlada populacija nije naroito otvorena da izlae svoje stranako opredeljenje budui da svega 40 odsto ispitanika otkriva svoje politiko opredeljenje.