problemi

Rudolf

Brajci

P O J M O V N A SPOZNATLJIVOST BOGA

Humeov zam za od nijeu lomljenje njega.

C o m t e o v pozitivizam te spoznaje nije Boga i

Kantov ujedno Bog

i su

Spencerov svojevrsna razumu,

agnosticiinspiracija poj vei Boga.

mogunost Bog

r a c i o n a l i s t i k i h pretenzija da se stoga dobro odmjeriti

obuhvati

ljudskim iako je

movima.

Meutim, Treba

n e d o s t u p a n ljudskom ljudsku

m o g u n o s t spoznaje Samo nas bez ljudske

S p r e m a l o m mjerom te m o g u n o s t i eto nas u a g n o s t i c i z m u i m o d e r n i z m u , s p r e v e l i k o m se Realno turu sidrimo u moru spoznatljivost Za tu, racionalizma. Boga naime, nije r e a l i z a m nau uvida u vrsta struk Bog bia ka o t o m m o e o u v a t i od j e d n e i druge pogibli. shvatiti mogue ovjekove spoznaje. strukturu spoznaje

p r e d s t a v l j a p o s e b n i p r o b l e m , j e r Bog nije b i e u z uz ostale vrste, dira nje, i u spoznaje sebi n o s i pa stoga i m a p o v l a t e n o i p o s e b a n o d n o s p r e m a njoj. i izraditi mjesto

ostala bia, u

i n d i v i d u u m uz ostale i n d i v i d u u m e , nego P r i t o m se koja se

i h sve t r a n s c e n -

s t r u k t u r i ovjekove

n a m e e t e m e l j n o pita stvo od za su

k a k o j e s t r u k t u r a ljudske s p o z n a j e , P r e m a rjeenju

o d n o s i na s t v o r e n a bia, su za mnogi odgovori,

sposobna dohvatiti rena bia. kojih emo stavnou.

t a k o e r Boga, ne i d u i

b i e koje t r a n s c e n d i r a ni i s c r p n o u ni

toga pitanja usmjereni

z n a a j n i j e ovdje d o n i j e t i

Z a t i m e m o iznijeti svoje miljenje.

Razliiti jom.

odgovori pojmovnog izraavanja Boga skolastika rjeava analogi auto r a z l i k e koje v l a d a j u m e u skolastikim

Problem

Ne zalazei m n o g o u

r i m a , n a u k a s e o a n a l o g i j i s v o d i n a slijedeih n e k o l i k o t o a k a : 126

1. Postoji slinost Ta je 2. temelji slinost Taj

odnokj na

slinosti

izmeu

Boga i m o r a biti

ogranienih slian stvorenih

bia.

Ta

se

stvaranju.

Uinak

svojemu bia.

uzroku.

most za upoznavanje slinosti

Boga p r e k o nazivaju

odnoaj

tomisti

metafizikom

proporcio-

nalnou. 3. Na temelju te zajedniku biti i slinosti j e d a n i U u pojam izraava odreenu ali drukije istovjetna ostvarenu s s t v o r o v i m a se n p r . B o g u je vlastitost u Bogu i

formalno likuje od

Bogu

stvorovima, a

n e g o to je o s t v a r e n a u s t v o r o v i m a . o g r a n i e n a je,

v l a s t i t o s t raz Bojom biti

n e o g r a n i e n a j e ; u s t v o r o v i m a j e b i t a k o g r a n i e n , u Bogu j e s u b z i s t e n t a n . 4. Ima nosti, eniji ih Meu u npr. kao nain. vlastitostima svojem u dobrota. stvorova se treba razlikovati ne ukljuuju i neku pridijevaju jedne Bogu, od no drugih. nesavre na savr kao

i h koje

formalnom Te svojem

pojmu formalno

nikakve

Druge

p o j m u ukljuuju sadre u

nesavrenost, neto

n p r . ivot,

spoznaja itd. Bogu.

T e t r e b a o i s t i t i o d svake n e s a v r e n o s t i d a b i s m o Tree svojem p o j m u to j e ne

mogli pridijevati

spojivo s B o j o m b i t i ,

kao n p r . biti p r o t e z a n , biti u p r o s t o r u i vremenu.

T a k v e s e Bogu n e m o g u n i a n a l o g n o p r i d j e n u t i . ' Svako, uje t r i affirmationis), dakle, analogno se se mu pridijevanje Bogu nijee nain Bogu neke ta savrenosti savrenost savrenost preobilna uklju (via ostva mje

zamaha:

jednim (via

f o r m a l n o pridaje kojim je a treim

neka

drugim

rena u stvorovima

negationis),

se naglaava

ra u kojoj se ta s a v r e n o s t n a l a z i u B o g u (via e m i n e n t i a e ) . U z m i m o jedan analogan pojam, mudar, na jim time elimo i da je rei da je Bog nain neizmjerno m u d a r . (via npr. Iz m u d a r . K a d k a e m o d a j e Bog mudar, vidi da nije m u d a r n a a n a l o g a n po meu se da je

formalno toga

j a m d i n a m i a n p o j a m k a d se pridijeva Bogu, spoznajemo Boga affirmationis,

a d a s e t r i r a z l i i t a p u t a ko eminentiae)

negationis,

s o b o m p r o i m a j u i d i j a l e k t i k i spajaju u j e d n o . ^ To je izriemo relativno) eno, prikaz ovako: ali analogije Ako tako dva prema objekta ta M. Penidu.^ No analogiju preciznije dodue (barem nesavr u pojmom.

umskog

spoznavanja dakle dakle,

imaju

istu o s o b i n u , j a s n o je

da j e d n o m ta osobina smislu.

osobina p r i p a d a p r v o t n o i drugotno i i analognim

savreno, da se

a d r u g i m tek zbog prvoga, I z r i e se,

ne m o e pridijevati p r v o m

drugom

posve istom j e d n o z n a n o m

' Ovo je * '

P. PARENTE, Analogia u Enciclopedia cattolica, Firenze 1948, I, 113940. prikaz analogije prema Penidu. A. STRLE, Skrivnost Boga, Ljubljana 1977, str. 97. M. P E N I D O , Le rle de I' analogie en thologie dogmatique, Paris, 1931. 127

Takva nju.* to se se

se tie

analogija tomista, da prvo ima prema biti

zove M. mjesto

analogija izmeu Beli (u

attributionis, i stvorenih

analogija bia ue

pridijeva oslanjajui analogiji Bernard (sa se i da je prokad

Takvu

analogiju

Boga i u

suarezijanci.

primjeuje ovo: pitanju samo esse, svako Boga De te i

Raniji stvorova) 2, U 11 takvo,

tomisti, pripada tvrdi continet

napose

na K a j e t a n a

(1469-1534)

Ivana a Sancto ventate kao

T h o m a (1589-1644)

nauavaju ili dri odnos na

portionalitatis

prednost bitku nain)

cunfuse se je,

nerazgovjetan misao o

bie...

novije dodue, sheme. 11 Boga, 2,

vrijeme, ali

sve vie t r a i l a i s t a i n e n a t r u n j e n a T o m i n a m i s a o , u s t a n o v i l o Tomina ira i analogiji bi to drugaija, izrekle samo u nedoraena pripisivane veritate De i dublja nego o.p. g. Tomi

dobrano

Analogija tvrdi

portionalitatis Montagnes Po toj, dakle,

ima prednost 1963. analogiji

Bernard

inae analogia attributionis dohvaamo izraavamo

(u pridijevanju)." bie koje t r a n s -

cendira stvorena bia. J. stveno itivan, se i o Marchal, poimanje nijee da prihvaajui Boga m o e m o Kantovu jer misao ljudski da je spekulativno nije bitno ma jedin intu radilo

stvarnosti

nemogue

intelekt

pojmovno

shvatiti analogiji, kako

analogijom, savrenosti,

transcendentalnim pojmovima analognih nama zajedno s pojmova Kantom samo

(jednostavne

perfectioBoga uz Bog Nii svodi da Ako

nes simplices. pomo nije u jeui

On pita na raun n a u k a o na neki liku, vlastitom

p r e m a kojem

nain predstavljamo: n a m je a intuiciju, moda

predstavljen u

prisutan?* Boga

intelektualnu na

potaknut

Blondelom, lje n e g o j e J. beeckx zuje nim

M a r c h a l realnu neetiku vrijednost dinamiku vodi pojmovni sadraj.

nae spoznaje duha,

na neformalno-noetiki m o m e n t ,

koja uvijek ide

M a r c h a l j e s v o j u t e z u i z g r a d i o n a d t e k s t o v i m a sv. osporava da je u to nauka se sv. Tome to jest i tekstovima da Boga prema Tomina misao kojima kae analogija, nalazi

Tome. sv. Tome

Schilledoka analog

da je

spoznajemo

pojmovima Analogiju je

dinamika

transcendenciji.^ naime, da Je li bismo ana stvo

Barth, isti red Ne s

izmislio

Antikrist.^ uza ta li

Analogijom, sve dva naina

ovjek postavlja nijekanja i

Boga u

ostalim biima,

upotrebljavanje

eminencije. Boga i

upotrebljavamo s

bolje izrazili i s t v o r e n a b i a u n j i h o v i m m e u s o b n i m o d n o s i m a ? logija i z m e u s t v o r o v a iste n a r a v i onom koja v l a d a r o v a ili t u t r a n s c e n d i r a ? A k o j e i s t e naravi s o n o m analogijom

izmeu

koja vlada

M . B E L I C , Ontologija, Z a g r e b . Skripta 1 9 8 2 , str. 3 1 . M. BELIC, Isto, Str. 3 3 . J. M A R E C H A L , Le point de dpart de la mtaphysique, Lwen-Paris 1927*, Cahier I , str. 2 0 7 2 0 8 : S ' i l n ' e s t p a s r e p r e s e n t e n n o u s s e l o n s a forme propre, c o m m e n t d o n c n o u s est-il prsent. C o m m e n t offre-t-il prise n o t r e p e n s e ? ' " E. W. SCHILLEBEECKX, PANNENBERG, Offenbarung Analogie und u Theologie, Mainz 1965, str. I, 225260. 14. Evangelisches Kirchen-lexikon',

128

m e u s t v o r o v i m a , t o o n d a t i m p u t e m i z r a a v a m o o B o g u ili d o z n a i e m o 0 Bogu, ukoliko nije se iste r a z l i k u j e od naravi Boga s stvorova? A ako analogija izmeu Boga 1 stvorova o n o m koja obraa nego u vlada izmeu kako stvorova i nego je T a k o se iskazati nije ana transsmislu? poetni

transcendira, problem kako analogiju analogija cendira.

m o e l i s e u o p e r e i koje j e iskazati se ostale rjeava p r o b l e m analogije Je

naravi ta

analogija? pojmiti Jer ta i

problem koja

kojom uz

iskazivanja Boga, analogija

analogija stvorova na

ostale Boga ili u

analogije

Pojednostavljeno: ne

li analogija i z m e u proprio) drugom S se

logija u v l a s t i t o m smislu te IS p r v o m n i k a m o problem. K. Jaspers nego Bitak nim.' je u naoj misli da se

rijei (sensu

analognom

dospijevamo.

vraamo

bitak u forme

cijelosti samo

ne

moe

direktno se

predstaviti pojavlju

samo posredno stvarnosti. koji j e

preko bezbrojnih Te su

forma u simbol moe

kojima i ifra

bitak

b i t k a u cijelosti. pojedina

s v e o b u h v a t n a itavost ne

biti

obuhvaen

Bog ali

nam samo

je

predstavljen fundamentalno

svojem

vlastitom

liku,

P r e m a n a e m miljenju, ostala bia izvan Boga bia

s a m o je Bog b i e u a p s o l u t n o m smislu a sva su u relativnom smislu, j e r nisu nita drugo

n e g o o n o to j e A p o s u l t n o b i e u o d n o s u n a g r a n i c u . to to znai? T o z n a i d a s t v o r o v i o n o to jesu, jesu n a t e m e l j u A p s o l u t n o g b i a s o b z i r o m na g r a n i c u i z v a n njega. joj sveobuhvatnoj ljudsku itavosti, Jest nije s npr. ravi, znajne narav, ovjek. smislu T a k o bie u na ovjek i nije a p s o l u t n o m smislu, granicu drugo nita odnoaj nego u svo sebe, obzirom odreenu izvan

odnoaj spo

izmeu bia u a p s o l u t n o m k a o to i s t i n i t o s t moi.

odreene granice, nego

to jest ljudske na izmeu bia i

nita drugo

To je t a k o u o n t i k o m r e d u . A k a k o je u s p o z n a j n o m ? T u m o r a m o r e i d a m i n e p o s r e d n o n a v l a s t i t n a i n s p o z n a j e m o stvo rene stvari, znavajui sebe. lazi mo no ne k a o a p s o l u t n e nego k a o relativne, storena bia na vlastit nain, zapravo a to z n a i da, spoznajemo Boga spona

vlastit n a i n , Iako, se u

ali s a m o o n a k o k a k o o n i z g l e d a u o d n o s u n a g r a n i c u i z v a n

n a i m e , f u n d a m e n t nije f o r m a l n o o d n o s , i p a k o d n o s u sebi sa odnosa. Na p o j a m istinitog spada p o j a m bia, a iako sa

d r i f u n d a m e n t . F u n d a m e n t t r a n s c e n d e n t a l n i h o d n o s a , p r e m a sv. T o m i , na pojmu utoliko u k o l i k o se bie odnosi prema razumu, n e u k o l i k o jest.*"

G. M A S I ,

Jaspers

u Enciclopedia filosofica,

II,

I6I6I8.

' Stimma theoL, 1, q. I6, a. 3, ad 3.

129

Spoznavajui,

dakle,

transcendentalni

odnos,

spoznajemo

fundamentalno spoBoga.

i stvar, k o j a stoji u o d n o s u nosi liku, Boga Prema apsolutni prema tome, van, Boga

na t e m e l j u s a m e sebe. fundamentalno stvorova

Z a t o k a e m o da, na vlastit nain u

znavajui na vlastit n a i n stvorene stvari, spoznajemo kao fundament

koje nisu n i t a d r u g o n e g o od spoznajemo Boga k a o Vlastitosti nisu vlastitom fundament To i su, isto naime, to

ali s a m o k a o f u n d a m e n t s t v o r o v a . F u n d a m e n t Je, p a k , sadraj j e d n e stvari. Spoznavajui, dakle. na neki ga n a i n spoznajemo u One njegovoj formalno

sam f o r m a l n i

stvorenih bia, je kao kad odnosi bit, biti

apsolutnosti.

spoznajemo bit kroz

njezine vlastitosti.

p r e m a razliitim terminima.

ali s u m a t e r i j a l n o i s t o . metafizika n a volju. vlastitost. Bie,

O n t i k o d o b r o nije f u n d a m e n t a l n o se U tom nije smislu

f o r m a l n o isto to i b i e , identificira s biem kao vlastitost kao izra i

ali sve t o j e d o b r o jest b i e , njegova su, ava samo bie. naime,

dobro

To z n a i da ga doista izrie, naime,

iako restriktivno, u odno O n o je i istinito, ne i z r i u je for i to sebe kroz vlastitosti od

samo d o b r o .

lijeno, i d i n a m i k o samo uvijek pod jednim je spoznaja

itd. T a k o vlastitosti, iako izriu bit, ili drugim vidikom. Ta spoznaja kroz neto biti

m a l n o n i t i j e i z r i u p o d svim v i d i c i m a , kroz formalno od biti,

nego samo f u n d a m e n t a l n o , formalno

drugo, to

r a z l i i t o i u j e d n o s t i m e m a t e r i j a l n o p o i s t o v j e e n o . U k o l i k o j e t o spozna ja kroz formalno razliito nije nikada formalna spoznaja te fundamen A kad izvodi van. biti u njezinu f o r m a l n o m v l a s t i t o m liku. to i m e b i t m a t e r i j a l n o t a l n a spoznaja je rije o kroz ograniene Zastupnici same biti, o vlastitosti, Bogu i poistovjeuje, spoznaja ta se kojima biti se U k o l i k o J e t o s p o z n a j a k r o z ne s p o z n a j a uvijek na fundamentalan Bog nain. na

to je ta

stvorovima,

spoznaja Boga jo k t o m e izrie

neograeni

a n a l o g i j e I s p r a v n o s u u o i l i d a s e n a i p o j m o v i Bogu pri S a m o n a m se ini

dijevaju d i j e l o m u i s t o m , a d i j e l o m u r a z l i i t o m ssmislu.

da se ovdje ne r a d i o istosti I r a z l i n o s t i u smislu analogije n e g o o istosti i r a z l i n o s t i u smislu m a t e r i j a l n o g i f o r m a l n o g , u smislu m a t e r i j a l n e istosti i formalne razliitosti. Schillebeeckx takoer ispravno primjeuje da su osim nai pojmovi dina i m i n i , tj. u njima se n a l a z i d i n a m i k a p r e m a N e i z m j e r n o m . To je d i n a m i k a r e l a t i v n i h p o j m o v a , konotacija fundamenta. u kojima je relacije Mi k a e m o : sadrana

Zakljuak eljeli nja, smo raspraviti pitanje, k a k o je struktura Poto stvorovi ljudskog spoznava

koja se o d n o s i

na s t v o r e n a bia, dinamiku naem

sposobna dohvatiti I

izraziti tako da relatlv-

e r P r v o b i e , koje t r a n s c e n d i r a s t v o r e n a b i a . nije o d g o v o r e : li smo svoj analogiju, razuma odgovor. Prema miljenju,

s m o iznijeli znaaj su b i a u

p r e m a bitku naprosto

130

nom kle,

smislu

ili

odnosi,

koji se

temelje na A p s o l u t n o m b i u . Boga k a o njihova

Pruaju,

da

m o g u n o s t k o n a t u r a l n e spoznaje

f u n d a m e n t a u nje

govoj n u n o s t i i a p s o l u t n o s t i .

BEGRIFFLICHE E R K E N N T N I S GOTTES

Zusammenfassung

Im vorliegenden Artikel behandelt der Verfasser die Frage, wie die menschliche Erkenntnis, die sich direkt auf endliche Seiende bezieht, auf Grund ihrer Struktur imstande ist, das Erste Seiende, das alle endlichen Seienden bersteigt, zu erfassen und auszdrcken. Nachdem er einige bedeutende Antwor ten z. B. Analogie, Vernunftsdynamik zum Sein berhaupt dargelegt hatte, bietet er seine eigene Lsung. Seiner Ansicht nach sind alle geschaffenen Dinge Seiende im relativen Sinn oder Beziehungen, die erst im absoluten Seienden ihren Grund finden. Sie bieten daher die Mglichkeit einer konnaturalen Erkenntnis Gottes in seiner Notwendigkeit und Absolutheit als ihres eigentlichen Fundamentes.

131