PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA

1 UVOD Operacioni pojaava je osnovna pojaavaa komponenta koja se koristi u analognim kolima. U ovom poglavlju bie predstavljene i ukratko opisane karakteristine primene operacionih pojaavaa. Jednaine kojima su predstavljene prenosne funkcije pojedinih kola izvedene su uz pretpostavku da su upotrebljeni operacioni pojaavai idealni, odnosno imaju beskonano diferencijalno pojaanje, ne uzimajui u obzir ostale parametre operacionih pojaavaa (ulazni ofset napon, ulaznu ofset struju, ulaznu struju polarizacije, ulaznu impedansu, izlaznu impedansu i pojaanje srednje vrednosti signala). Detaljniji opis realnih karakteristika operacionog pojaavaa i njegova elekvivalentna ema bie izloena u sledeim poglavljima. 2 OPERACIONI POJAAVA Operacioni pojaava je integrisano linearno pojaavako kolo koje ima dva ulaza (invertujui i neinvertujui) i jedan izlaz. Ukoliko se operacioni pojaava koristi u kolima naponskih komparatora on tada ne radi u linearnom ve u pekidakom reimu, zbog toga to nema negativnu ve pozitivnu povratnu spregu. Medjutim, ovom prilikom prekidaka kola nee biti razmatrana. Ovde e biti razmatrana samo kola kod kojih operacioni pojaava radi u linearnom reimu, odnosno kola kod kojih je izlazni napon proporcionalan razlici napona na njegovim ulaznim prikljucima. Karakteristike realnih operacionog pojaavaa, naravno nisu idealne. U svakom sluaju, od operacionih pojaavaa se zahteva veliko pojaanje razlike ulaznih napona, nezavisno od njihove srednje vrednosti, tj. veliko diferencijalno a malo pojanje srednje vrednosti ulaznih signala, male ulazne struje polarizacije, mali ulazni strujni i ulazni naponski ofset, veliku ulaznu a malu izlaznu impedansu, veliki propusni opseg i mali fazni pomeraj izmedju ulaznog i izlaznog signala. Idelni operacioni pojaava, prema tome mora imati: - beskonano diferencijalno pojaanje ( A ) - nulto pojaanje srednje vrednosti signala ( A cm = 0)

- beskonani faktor potiskivanja srednje vrednosti signala - nulte ulazne struje polarizacije ( I B1 = I B2 = 0) - nulti ulazni naponski ofset ( Vos = 0, tj. u o = 0, za u1 = u 2 ) - nultu izlaznu impedansu ( Z o = 0) - beskonanu ulaznu impedansu ( Z i ) - nulti ulazni strujni ofset ( I os = I B1 I B2 = 0)

A CMRR = A cm

- nulti fazni pomeraj ( = 0) . Simbol idealnog operacionog pojaavaa prikazan je na slici 2.1a, a njegova ekvivalentna elekrina ema na slici 2.1b.

- beskonani propusni opseg ( f T ) , za male i velike signale

a) b) Slika 2.1 Simbol (a) i ekvivalentna ema (b) idealnog operacionog pojaavaa

ANALOGNA ELEKTRONIKA

Izlazni napon operacionog pojaavaa propocionalan je razlici ulaznih napona i moe se predstaviti izrazom: (2.1) u o = A ( u 2 u1 ) = A e d , gde je ed razlika napona izmedju invertujueg (u1) i neinvertujueg (u2) ulaza operacionog pojaavaa. To znai da se operacioni pojaava ponaa kao idealni naponom kontrolisani naponski generator, gde je kontroliui napon ustvari potencijalna razlika izmedju njegovih ulaznih prikljuaka. Ukoliko operacioni pojaava radi u linearnom reimu rada izlazni napon mora imati konanu vrednost koja je manja od napona izvora za napajanje, bar za dvostriku vrednost napona zasienja izmedju kolektora i emitora tranzistora VCES. S obzirom da je pojaanje A operacionog pojaavaa veoma veliko, a napon na izlazu mora biti konana veliina, napon ed izmedju ulaznih prikljuaka operacionog pojaavaa tei nuli. Zbog toga se kae da su ulazni prikljuci operacionog pojaavaa na istom virtualnom potencijalu, ali izmedju njih ne postoji galvanska sprega, jer je ulazna impedansa beskonano velika.

OSNOVNA KOLA SA OPERACIONIM POJAAVAIMA

3.1 Jedinini pojaava

Jedinini pojaava ima jedinino pojaanje napona i prikazan je na slici 3.1. Izlazni napon ovog pojaavaa jednak je ulaznom naponu. Kako je kod idealnog operacionog pojaava naponska razlika izmedju ulaznih prikljuaka ed jednaka nuli, to je: (3.1)

uo = ui

Slika 3.1 Jedinini pojaava Jedinini pojaava se najee koristi kao razdvojni stepen u sluajevima kada se eli da se dva pojaavaka stepena medjusobno galvanski izoluju.

3.2 Neinvertujui pojaava

Neinvertujui pojaava je optiji sluaj pojaavaa sa pozitivnim pojaanjem i njegova ema prikazana je na slici 3.2.

Slika 3.2 Neinvertujui pojaava Napon na izlazu ovog kola, u sluaju idealnog operacionog pojaavaa, iznosi: (3.2)

R2 u . u o = 1 + R1 i
Neinvertujui pojaava ima veoma veliku ulaznu i malu izlaznu impedansu.

3.3 Invertujui pojaava

Na slici 3.3 prikazana je ema invertujueg pojaavaa realizovanog korienjem operacionog pojaavaa.

PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA

Slika 3.3 Invertujui pojaava Napon na izlazu invertujueg pojaavaa dat je izrazom: (3.3)

uo =

R2 u . R1 i

Invertujui pojaava ima malu izlaznu impedansu, a ulazna impedansa je jednaka vrednosti otpornika R1.

3.4 Sabira na invertujuem ulazu

Sabira na invertujuem ulazu operacionog pojaavaa prikazan je na slici 3.4.

Slika 3.4 Sabira na invertujuem ulazu Napon na izlazu ovog sabiraa moe se predstaviti izrazom: n RF (3.4) u o = ui , i =1 R i dok ulazne impedanse posmatrane sa ulaza u1,,un iznose R1,,Rn.

3.5 Diferencijalni pojaava

Diferencijalni pojaava realizovan korienjem jednog operacionog pojaavaa prikazan je na slici 3.5.

Slika 3.5 Diferencijalni pojaava Izlazni napon kola sa slike 3.5 dat je izrazom: (3.5)
uo = R2 R4 R u1 + 1 + 2 u 2 , R1 R3 + R 4 R1

Pod uslovom da vrednosti otpornika u kolu zadovoljavaju uslov proporcionalan razlici ulaznih napona, tj. u o =

R2 R4 = izlazni napon je R1 R 3

R2 (u u1 ) . R1 2

ANALOGNA ELEKTRONIKA

3.6 Algebarski sabira

Na slici 3.6 prikazano je kolo algebarskog sabiraa, kola kojim se mogu sabirati naponi sa razliitim algebarskim znakom, tj. izlazni napon je (ukoliko je ispunjen uslov
dat izrazom: (3.6) uo =
m j =1

RF R 'F = ) R i j =1 R 'j i =1

R'

R 'F
j

vj

RF u i . i
i =1

Slika 3.6 Algebarski sabira

3.7 Konvertor struje u napon

Konvertor struje u napon, ija je ema prikazana na slici 3.7, je kolo iji je izlazni napon direktno proporcionalan ulaznoj struji.

Slika 3.7 Konvertor struje u napon Ulazna otpornost konvertora struje u napon je u idealnom sluaju veoma mala (Zi=R2/A), kao i izlazna otpornost, a izlazni napon se moe predstaviti izrazom: (3.7) u o = R 2 I i

3.8 Konvertor napona u struju sa neuzemljenim potroaem Struja kroz potroa RL data je izrazom: ui (3.8) , I L = I1 = R1 i ne zavisi od otpornosti potroaa RL, tako da se kolo ponaa kao strujni izvor ija je struja direktno kontrolisana ulaznim naponom ui. Karakteristino je za ovo kolo da potroa nema ni jedan uzemljeni kraj.

Slika 3.8 Konvertor napona u struju

PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA

3.9 Izvor konstantne struje sa uzemljenim potroaem Howlan-ov strujni izvor (strujni izvor sa uzemljenim potroaem) dat je na slici 3.9.

Slika 3.9 Howlan-ov strujni izvor Struja kroz potroa data je izrazom: u u2 (3.9) IL = 1 , R1 ne zavisi od otpornosti potroaa RL, a direktno je proporcionalna razlici ulaznih napona. Ovo kolo je naponom kontrolisani strujni izvor kod koga je jedan kraj potroaa RL uzemljen.

3.10 Integrator Izlazni napon integratora (slika 3.10) proporcionalan je integralu ulaznog napona u vremenskom domenu, gde je period integracije T odredjen vremenom u kome je prekida S1 otvoren i dat je izrazom: T 1 (3.10) uo = ui dt R1 CF 0

Slika 3.10 Integrator Period integracije kontrolisan je prekidaem S1, koji se otvara u trenutku t=0, kada poinje proces integraljenja, a zatvara se u trenutku t=T i prekida proces integraljenja, prazni kondenzator CF i priprema integrator za novi ciklus integraljenja. Otpornik R1 se moe izostaviti, odnosno moe imati nultu vrednost i tada kolo radi kao strujni integrator kod koga je izlazni napon dat izrazom: (3.11)

1 Q uo = I i dt = C F , CF 0

gde je sa Q oznaeno ukupno elektrino naelektrisanje kojim se kondenzartor CF napuni u toku perioda integraljenja.

3.11 Integrator - aktivni filtar propusnik niskih frekvencija Ukoliko se umesto prekidaa S1 u kolu sa slike 3.10 vee otpornik RF dobija se aktivni filtar propusnik niskih frekvencija prvog reda koji je prikazan na slici 3.11. U frekventnom domenu pojaanje ovog kola dato je izrazom:

ANALOGNA ELEKTRONIKA

R1 1 + sR F C F To kolo predstavlja pojaava niskih frekvencija sa nominalnim pojaanjem pri nultoj frekvenciji ANF0, koje iznosi: R (3.13) A NF0 = F R1 Propusni opseg definisan sa 3dB slabljenja u odnosu na nominalno pojaanje je: 1 (3.14) B 0 = B( 3dB) = 2 R F C F
(3.12)

RF

A NF =

Slika 3.11 Aktivni NF filtar U vremenskom domenu, odziv na jedininu odskonu funkciju dat je izrazom: t RF R FCF (3.15) u o (t) = 1 e R1

Drugi, neto jednostavniji nain izvodjenja aktivnog NF filtra prikazan je na sledeoj slici.

Slika 3.11a Prenosna funkcija ovog kola data je izrazom: uo 1 (3.16) A NF = = u i 1 + sR 1C 1

3.12 Diferencijator - aktivni filtar propusnik visokih frekvencija Na slici 3.12 prikazana je ema diferencijatora, odnosno aktivnog VF filtra (filtar propusnik visokih frekvencija).

Slika 3.12 Aktivni VF filtar Ako je vrednost otpornik R1 jednaka nuli onda kolo predstavlja idealni diferencijator iji je izlazni napon diferencijal ulaznog napona i dat je izrazom: du i . (3.17) u o = R F C1 dt

PRIMENA OPERACIONIH POJAAVAA

Korienje otpornika R1 sa malom vrednou moe biti korisno za ograniavanje pojaanja pri visokim frekvencijama, jer preveliko pojaanje pri visokim frekvencijama predstavlja problem zbog naponskog uma na ulazu kola. Vrednost otpornika R1 se odredjuje tako da vremenska konstanta R1C1 bude mala u poredjenju sa periodom ulaznog signala. U frekventncijskom domenu kolo, koje radi kao pojaava visokih frekvencija, ima pojaanje: sR F C 1 (3.18) A VF = , 1 + sR 1C 1 koje se u sluaju R1=0 svodi na: (3.19) A VF = sR F C 1 . I u ovom sluaju postoji jednostavniji nain izvodjenja aktivnog VF filtra prvog reda i on je prikazan je na sledeoj slici, a njegova prenosna funkcija data je izrazom: sR 1C 1 A VF = . (3.20) 1 + sR 1 C 1

Slika 3.12a

3.13 Sumirajui integrator Ovo kolo predstavlja proirenje jednostavnog kola za integraljenje (slika 3.10) i prikazano je na slici 3.13.

Slika 3.13 Sumirajui integrator U vremenskom domenu izlazni napon ovog kola dat je izrazom: T 1 n ui dt . (3.21) uo = C F i =1 R i 0

3.14 Sumirajui diferencijator Sumirajui diferencijator predstavlja proirenje osnovnog kola za diferenciranje (slika 3.12) i prikazan je na slici 3.14. Izlazni napon ovog kola dat je sledeim izrazom:
du i n u o = R F Ci , i =1 dt pod uslovom da je RiCi<<T za svako i, gde je T period ulaznog signala. (3.22)

ANALOGNA ELEKTRONIKA

Slika 3.14 Sumirajui diferencijator