1

januar / sijeanj

12/2013

BHSC
Inicijativa za REKOM

!Glas Inicijative za REKOM. God-1, br.1 (2011) - . Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2011-. 22 cm Dostupno i na: http://zarekom.org/ Glas-Inicijative-za-REKOM/index.sr.html. - Broj 1 (2011) na srp., od br. 1 (2012) na srp., hrv. bos. i crnogorskom jeziku. Izlazi i engl., alb. i slov. izdanje ISSN 2334-6728 = !Glas Inicijative za REKOM COBISS.SR-ID 512388023

IMPRESSUM !Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno. Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org. Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM. PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA Kontakt: email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048 Beograd, Za izdavaa: Fond za humanitarno pravo, ISSNREKOM COBISS.SR-ID 512388023 Inicijativa za 2334-6728

SADRAJ UVODNIK !Sudski procesi nisu dovoljan odgovor na nasilnu prolost.................2 AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u !Predsednici Hrvatske, Makedonije i Crne Gore imenovali line izaslanike za REKOM..................4 AKTUELNO !Bosanska knjiga mrtvih.................5 !Promoteri pomirenja u regionu..................7 TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU !Pravda za rtve je jedini put do mirnog suivota..................13 !Jasenovac pred izazovima sjeanja.................15 IZ DRUGIH MEDIJA !Most Radio Slobodna Evropa: Nataa Kandi i Vesna Tereli..................17 !Intervju: profesor Stephan Parmentier..................21 GLAS RTAVA Svedoenje: Obren Viktor..................24

Evropska Komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Koalicije za REKOM i Fonda za humanitarno pravo kao nosioca projekta i ne moe se ni pod kojim okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije.

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Sudski
prolost

procesi nisu

dovoljan odgovor

na nasilnu

Mario Mai Photo: lina arhiva

U nedavnoj diskusiji s kolegama koji se u razliitim dijelovima svijeta bave suoavanjem s prolou, povjesniar Elazar Barkan rekao je kako je cilj dijaloga o povijesti postii situaciju u kojoj je taj dijalog otvoren i u kojoj se razliita miljenja zasnivaju na argumentima i razliitim racionalnim razmatranjima, a ne na pripadanju razliitoj (etnikoj, nacionalnoj, religijskoj...) grupi. Samo nekoliko dana prije te diskusije, Meunarodni kazneni sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ) donio je presudu u sluaju Oluja. Nekoliko dana nakon nje, donesena je i presuda u sluaju Haradinaj i dr.. Reakcije na presude su, uz krajnje malen broj iznimaka, bile jasno podjeljene po etnikim linijama. Jedni su slavili, drugi alovali, trei opet slavili. Uli smo u 2013. godinu; godinu u kojoj e jo jedna zemlja sljednica Jugoslavije Hrvatska postati zemljom lanicom Europske unije i tu smo: podjeljeni po etnikim linijama. Iako se radi o neusporedivim sudskim procesima, obrazac reakcija je isti i jasno je otkud dolazi. Ono to moda jo i vie poraava, a to je takoer isti obrazac na svim stranama, je gotovo potpuni izostanak suosjeanja sa rtvama. I vie, ne samo da nije bilo suosjeanja sa rtvama, jedva da je bilo i spomena o njima. A tamo gdje ga je bilo, bilo je jasnog politikog iskoritavanja. Tada mi je bilo jasnije nego ikada ranije koliko su, s jedne strane, suenja za ratne zloine vana, a s druge strane, koliko su sama po sebi nedovoljna. Tek sada neke zemlje u regiji na institucionalnom nivou kontempliraju strategije tranzicijske pravde. To nisu uinile ranije. Strategiju za tranzicijsku pravdu u regiji nije imala ni meunarodna zajednica, a Hrvatska sada ulazi u EU, a da ju nije nikada imala. Pored suenja za ratne zloine na MKSJ-u te pred domaim sudovima, vrlo je malo toga uinjeno. Suenja ne potiu javne debate koje su bile oekivane jer se javnost ne fokusira na utvrene injenice, ve samo na krajnje ishode u obliku krivnje ili nevinosti suenih pojedinaca te broja godina zatvorske kazne o kojima se raspravlja najee na temelju percepcije o neijoj krivnji u nekoj zajednici.
Inicijativa za REKOM

Ono to nam je oigledno potrebno, stoga, neovisno o tome tko je proglaen krivim ili nevinim i tko ulazi u EU, a tko jo ne, jest ta promjena u javnom diskursu. Promjena koja e u odnosu prema nasilnoj prolosti naglasak staviti na rtve. Samo tada emo, kao drutva, biti u mogunosti odgovoriti na nasilje iz nedavne prolosti na primjeren nain. I tek emo tada moi graditi pristojna drutva na temeljima suosjeanja i razvijati kulturu u kojoj nema opravdanja za zloine, neovisno o okolnostima. Potrebna nam je promjena koja e u odnosu prema nasilnoj prolosti naglasak staviti na rtve. Mladi ljudi u regiji, ljudi moje generacije, odrasli su ili roeni u vrijeme sukoba. Slijedom toga, nama najvee estradne zvijezde nisu bili buntovni rokeri, ve hukaki pjevai. Idoli nam nisu bili pisci i mislioci s novim idejama, ve oni u krvavim uniformama. Mi na stadionima ne bodrimo nae reprezentacije, nego prijetimo onima s drugih strana granica. Nemojte me krivo razumjeti, mladi su i nosili kampanju prikupljanja potpisa za REKOM. Mladi i lijepe plakate za graanske stranke u regiji. Ali, vidi se pod kakvim smo utjecajem, ipak, odrasli. Stoga, svaki taj prikupljeni potpis i svaki taj zalijepljeni plakat pokazatelj je onoga za to se i danas moramo boriti zbog izbora koje ine oni s vlasti. A na to nemaju pravo. Oni nama duguju pomo i podrku za izgradnju budunosti koja e biti znaajno drugaija od nae prolosti. REKOM e biti usmjeren na rtve. Objavom popisa ljudskih gubitaka i organizacijom javnih svjedoenja, a kasnije i preporukama dravama, REKOM e staviti naglasak na rtve. On bi mogao izgraditi tu drugaiju kulturu. U ovoj godini, najmanje to oni s vlasti mogu uiniti jest da nam vrate taj dug. Mario Mai Autor je direktor Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatske

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOM-u

!Predsednici

Hrvatske,
Crne Gore

Makedonije i
imenovali line

izaslanike za

REKOM
25-28. januar 2013.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi, predsednik Makedonije Gjorge Ivanov i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi imenovali su line izaslanike za REKOM koji e uestvovati u radu Regionalne ekspertske grupe za razmatranje Predloga Statuta koji je predloila Koalicija za REKOM, i ustavno-pravnih mogunosti za osnivanje REKOM-a. Sastanak linih izaslanika predsednika drava, uz uee predstavnika Koalicije za REKOM, odrae se pod pokroviteljstvom jednog od predsednika drava, bez prisustva medija. Predsednik Josipovi je imenovao Zlatu urevi, redovnu profesorku na Pravnom fakultetu Sveuilita u Zagrebu, za linu izaslanicu za REKOM. Predsednik Ivanov je delegirao Lubena Arnaudoskog, zamenika generalnog sekretara za pravne i organizacione poslove u svom kabinetu, a predsednik Vujanovi je imenovao dekanicu Fakulteta politikih nauka u Podgorici, profesoricu Sonju Tomovi-undi, inae predsednikovu savetnicu za manjinska i ljudska prava, za linu predstavnicu za REKOM. Koalicija za REKOM je u decembru 2012. godine pozvala predsednike drava u regionu da donesu odluku o osnivanju REKOM-a, za koji se zalau Regionalna koalicija i 543.000 graana iz svih post-jugoslovenskih zemalja. U pismu predsednicima drava, Koalicija za REKOM je ukazala na znaajne rezultate nevladinih organizacija za ljudska prava u dokumentovanju rtava ratova devedesetih, koji e pomoi REKOM-u da bre i efikasnije ispuni osnovni zadatak koji se odnosi na personalizovanje i javno priznanje ljudi koji su izgubili ivot ili su nestali u ratovima 1991-2001. godine.

Inicijativa za REKOM

AKTUELNO

!Bosanska

knjiga

mrtvih
Sarajevo, 21. januar 2013. U prisustvu vie od 200 ljudi, i brojnih medija, 21. januara 2013. godine, u Sarajevu je predstavljena Bosanska knjiga mrtvih, koju je izdao Istraivako-dokumentacioni centar u saizdavatvu sa Fondom za humanitarno pravo iz Srbije. O knjizi su govorili Mirsad Tokaa u svojstvu autora Bosanske knjige mrtvih, profesori Osman Ibrahimagi, Zdravko Grebo i Ivan arevi, penzionisani general Jovan Divjak i Nataa Kandi, osnivaica Fonda za humanitarno pravo. Promoteri knjige su, izmeu ostalog, rekli i sledee: Mirsad Tokaa: Poimenini popis rtava je vaan zato to vie nee biti igre s brojevima. Uvodimo standarde u kojima oni koji hoe da govore o rtvama moraju ponuditi imena. Mi ovim, takoer, uvamo sjeanje na nae sugraane i pokuavamo osloboditi dnevni narativ mitske prie, ideologija, politikih i nacionalnih interesa i nazivamo stvari pravim imenom, a to je ime i prezime rtve, kae Tokaa i dodaje da nije rije o konanom broju ubijenih i nestalih. "To je broj do kojeg smo mi doli. U etvrtoj knjizi je blizu 5.000 imena za koja nismo sa potpunom pouzdanou mogli utvrditi okolnosti smrti, te knjiga ostaje otvorena ne samo za unos novih, u meuvremenu identificiranih rtava, nego i za daljnja istraivanja. Bosanska knjiga mrtvih je bazirana napodacima iz razliitih izvora, ukljuujui 7.725 izjava svjedoka, podacima iz 5.500 tekstova dnevnih i periodinih novina, 750 video i tonskih zapisa, te 1.500 stranica razliitih dokumenata, ukljuujui podatke Dravne komisije za nestale BiH i arhive 725 organizacija, ukljuujui i pravosudne institucije. Nataa Kandi: Zahvaljujui nasleu Hakog tribunala, prolost i nedela koja su poinjena u ratovima devedesetih ne moemo zaboraviti. Ova knjiga i svi drugi poimenini popisi ljudi koji su izgubili ivot u ratovima spreavaju javnu utnju o rtvama i njihovo svoenje na statistiku. U ime mrtvih, ova knjiga trai javno priznanje svih rtava, bez kojeg nema pomirenja i izgradnje nove kulture seanja.

Inicijativa za REKOM

Bosanska knjiga mrtvih je do sada najpouzdaniji izvor o ljudima koji su izgubili ivot u ratu u BiH. Baza podataka na kojoj se temelji ova knjiga ukljuila je podatke iz svih postojeih javnih i brojnih privatnih izvora, kao i podatke koje je IDC dodatno prikupio. Prvi put imamo dokument u kojem u imena ljudi navedena nezavisno od nacionalnosti, grada, zanimanja, socijalnog porijekla, ali u vezi sa njihovom smru, bilo da su ivot izgubili u borbenim dejstvima, ili kao civili, ili su u ratnim okolnostima nestali, a njihova sudbina do danas nije razjanjena. Bosanska knjiga mrtvih, Drugi veliki znaaj ove knjige je to je podstakla da se u regiji metafizikom odgovornou nastavi poduhvat imenovanja rtava rata. U osnovi Inicijative REKOM lei ista ideja, da se proces pomirenja zapone imenova-prema mrtvima i ivima, njem i identificiranjem rtava. Imena su provjerljiva, brojke bez izniman je doprinos novoj kulturi imena su izvor zloupotreba u politike svrhe. Balkanska kultura, sjeanja i meuetnike Prvi i Drugi svjetski rat, te ratovi 90-ih godina pokazuju nau solidarnosti. politiku, drutvenu, profesionalnu i ljudsku sklonost prema brojkama i seanju na brojke. Sada, kada imamo imena, kraj je zloupotrebama i manipulacijama rtvama. To je poetak pomirenja. Preostaje da drave u regiji pokrenu javno priznanje rtava, koje mora biti overeno dravnim peatom. injenica da je od ukupno 95.000 stradalih 62.000 Bonjaka i vie od 30.000 bonjakih civila nedvosmisleno navodi na zakljuak da je rat u BiH u osnovi bio rat protiv civila. 6 Prof. dr Zdravko Grebo ocenio je da je re o herojskom poduhvatu. Izneo je nekoliko "prijateljskih sugestija": da se knjiga, u nekom buduem izdanju, iz Bosanske preimenuje u Bosanskohercegovaku knjigu mrtvih; da umjesto "ime oca" stoji "ime oca ili majke"; da se metodoloki koriguje termin "nesiguran", u djelu nacionalnih pripadnosti, "Bonjak, Srbin, Hrvat i nesiguran"; da se razmisli o novom pojmu, da se umjesto "mjesto stradanja" uvede "mesto smrti". Profesor Grebo je jo kazao da je rat poeo onog trenutka kada smo te 1992. uli vijest da je poginulo 30 ljudi a da nije navedeno ime ovjeka, ene, ili dijeteta. Na kraju je pozvao da se uvai injenica da svi ovi ljudi imaju zajednikog imenitelja smrt. General Armije BiH Jovan Divjak je delo ocenio kapitalnim spomenikom ljudima, i civilima i vojnicima. Profesor Omer Ibrahimagi je ocenio da Bosanska knjiga mrtvih prekida kulturu koja mrtve posmatra samo kao statistike brojke. Ova knjiga pomae da sistematizujemo sjeanje i ne zaboravimo prolost. Ona e sigurno bitno doprinijeti pomirenju meu ljudima u BiH i humanizaciji njenog drutva. Ovakva istraivanja ne samo u BiH ve i u okruenju i svugdje u svijetu u zemljama u kojima su se vodili ratovi doprinijela bi veoj humanizaciji ovjeanstva i svakog nacionalnog drutva-drave, etici odgovornosti za uinjeno zlo, kulturi suivota meu narodima svijeta i uih okruenja, odgovornosti jednih za druge, neovisno od njihove etnike, vjerske i ideoloke pripadnosti svjesnih da poslije svega valja nastaviti zajedniki ivot u buduem miru. Fra Ivan arevi, profesor na teologiji je kazao kako su pred nama etiri knjige teke kao povijest: Bosanska knjiga mrtvih, metafizikom odgovornou prema mrtvima i ivima, izniman je doprinos novoj kulturi sjeanja i meuetnike solidarnosti. Sa ovom knjigom
Inicijativa za REKOM

prestaje ponitavanje drugih, time ustajemo protiv kulture zaborava drugih a za solidarnost sa patnjama drugih. Uz predstavljanje knjige, u sarajevskom Unitic-u organizirana je i izloba na kojoj je predstavljen 51 rad desetoro bh. umjetnika, koji su radili na ilustraciji knjige. Umjetnici, meu kojima su Elena Monaco, dr Goran V. Jankovi, Mehmed Slezovi i Vedran Babi, svoje su radove poklonili Istraivako-dokumentacionom centru. Veliki broj portala, radija i tampanih medija su veoma pozitivno izvestili o prezentaciji knjige, prenosei delove izlaganja promotera knjige. Nijedna televizija, iako ih je nekoliko bilo na promociji knjige, nije objavila vest, iako su njihovi novinari uzeli izjave od svih promotera knjige.

!Promoteri

pomirenja

u regionu

21. vijek vie oigledno nije vrijeme neke geste Vili Branta i njega nema ni na horizontu kad su u pitanju nai politiari.

Debate o pomirenju odrane nedavno u Sarajevu i u Beogradu pokazale su da najveu mo u prenoenju poruke pomirenja imaju umetnici, a da akademska zajednica najmanje uestvuje u tom procesu Dve debate, u Sarajevu (7.12.2012.) i Beogradu (13.12.2012.), u organizaciji Koalicije za REKOM, odrane su sa centralnim pitanjem kako dalje do pomirenja u regionu, i ko su oni koji treba da budu njegovi glavni promoteri koji e podstai i one delove drutva koji su do sada bili nezainteresovani, da se ukljue u taj proces. Debate su organizovane sa uglednim lanovima umetnike i akademske zajednice obe sredine, koji su diskutovali kako dalje u procesu pomirenja, ta su bile slabe take dosadanjeg angaovanja, i kako svemu tome moe da doprinese i proces REKOM. Uesnici i uesnice obe debate doli su do istih zakljuaka: da u procesu pomirenja kljunu ulogu ima umetnost, koja ima najvei kapacitet za empatiju, razumevanje i prihvatanje patnje drugih, to su nezamenljivi i najjai instrumenti u prihvatanju teke prolosti i potrebe za pomirenjem.
Inicijativa za REKOM

Uvodniari debate u Beogradu Photo: FHP arhiva

O moi umetnosti Otvarajui skup u Sarajevu, reditelj Dino Mustafi je rekao da vladajue politike regiona jo uvijek manipuliraju injenicama, slave zloince kao heroje i njeguju zaborav, jer tako produavaju svoju mo i dre politiku poziciju, ali da postoje i mnoga vrijedna knjievna, filmska, pozorina, muzika i slikarska djela koja njeguju vrstu kreativnog sjeanja, ime se ujedno i osvaja prostor slobode od prolosti kao tjeskobe, prolosti kao zla i krvi. Mustafi je konstatovao da u buduoj nekoj platformi pomirenja mora biti njegovanje empatije, te da je neophodna i reforma obrazovnog sistema, koji sada predstavlja neku vrstu institucionalnog zaborava. Javna svedoenja rtava imaju smisla, imaju tu snagu samo ako ih dravne institucije organizuju. Glumac Ermin Bravo je rekao da je empatija kljuna za proces pomirenja. Da bismo doli do mira, podrazumijeva se pravda; kad se uspostavi pravda mogue je pomirenje; da bi dolo do pomirenja potrebno je povjerenje, a ini mi se da ispod svega toga sutinski stoji empatija. I kako je definisati, kako je zapravo institucionalizirati? Da neka individua povjeruje u njene zakljuke, da doe do vlastitog mira sa samom sobom kao rtvom, da se njeni vlastiti duhovi slegnu, pa da bi dola do neke vrste katarze, pa da bi dola do empatije, da shvati to iz pozicije drugog, sve to to je sama preivjela, da se moe staviti u cipele drugog - ne samo shvatiti, nego emotivno to prihvatiti. ini mi se da je to cilj svega ovoga i cilj REKOM-a, i cilj svih ovih inicijativa. U tom smislu, ini mi se da umjetnika zajednica dolazi do empatije ne kroz cijeli ovaj lanac, nego najdirektnije. Kljuno je da je to jedina stvar, koju je teko institucionalizirati. A mislim da postoje institucije za to, i ja mislim da je to umjetnost, i evo ja u govoriti iz svoje pozicije: pozorite, da je to institucionalizirana empatija, zakljuio je. Andrej Nosov, student, reditelj, i direktor Hartefakt fondacije je rekao da poslednjih etiripet godina unazad postoje itave serije umetnikih radova koji se bave prolou, ali da je glavno pitanje kako ih uiniti vidljivim u drutvu.
Inicijativa za REKOM

Glumac Branko Cveji je u Beogradu istakao da umetniki krugovi skoro nikada nisu imali probleme u irenju misije pomirenja unutar pozorinih i drugih umetnikih zajednica, ali da je pravi umetniki izazov sii s pozornice i nastaviti sa informisanjem o prolosti. Reditelj Stevan Bodroa se sloio da je mo umetnosti da utie na podizanje svesti kod ljudi ogromna, ali da teatar u svojoj masovnosti ljudi do kojih e dopreti ne moe da se meri sa televizijom, estradom i Internetom. Ipak, umetnost moe da promeni tu osobu koja konzumira teatar, da je gane, izazove katarzu. Uesnici oba skupa su zakljuili da nadalje treba razmiljati o formama umetnosti koje mogu da dopru do veeg broja ljudi, a predloeno je i da se budue debate o pomirenju pokreu u okviru festivala kao to je na primer beogradski festival Slobodna zona. Pomirenje dva predsednika je Nataa Kandi, osnivaica Fonda za humanitarno pravo je rekla da je umetnika zajednica u ovom trenutku jedinstvena bilo njihova personalna stvar. po tome to moe vie nego druge zajednice, druge grupe civilnog drutva, druge profesionalne grupe, da uini u odnosu na suoavanje, pomirenje i pribliavanje razliitog vienja onoga to se dogodilo u prolosti prema minimumu za koji emo svi da kaemo - to je taj minimum o kojem imamo iskrista-lisan stav. Objektivne prepreke: nepoverenje Na oba skupa uesnici su zakljuili da je ogromna prepreka pomirenju injenica da sva drutva regiona veinom glorifikuju ratne zloince kao heroje i negiraju zloine koji su poinjeni nad drugim narodima, iako za te zloine sada ima neospornih dokaza. Tome je, smatraju uesnici, doprineo i niz oslobaajuih presuda pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (MKSJ). Dok pojedini uesnici smatraju da je to nanelo nepovratan udarac procesu pomirenja, veina se ipak slae da sudski procesi imaju svoju logiku koja se zasniva na dokaznom postupku, ali da njihov ishod ni u kom sluaju ne znai da zloina, pa tako i rtava, nije bilo. To je poruka koja mora doi do ireg javnog mnjenja, kao i injenice koje su izvedene i dokazane pred MKSJ (i pred nacionalnim sudovima), a koje govore o zloinima i o stradanju, te samim tim mogu doprineti boljem razumevanju stradanja drugih, a time i procesu pomirenja. Milo olaja, filozof sa Fakulteta politikih nauka u Banja Luci, je rekao da pomirenja na nivou drutva nema, niti ga moe biti jer nema vie poverenja izmeu naroda. Do gubitka svakog poverenja dolo je nakon hakih presuda Gotovini i Haradinaju. Poverenje na individualnom nivou postoji, ali olaja ne vidi nikakav smisao u tome da se insistira na pomirenju, jer poverenje na nivou kolektiviteta vie nije mogue. Dodao je da je to naroito izraeno u ruralnim krajevima. Politikolog Vlade Simovi je istakao problem partikulariteta koji postoji u BiH u svim oblastima ivota i u svim profesionalnim i etnikim zajednicama, i primetio da se taj problem niti moe negirati, niti reavati promenama odozgo, ve se mora krenuti od nivoa malih zajednica koje su indoktrinirane obrazovnim sistemom i javnim politikim diskursima. Promena udbenika i formiranje komisija za istinu bi jedine mogle da podstaknu promene, zakljuio je.
Inicijativa za REKOM

Debata u Sarajevu Photo: Arhiva FHP

10

Filozof Vlada Milutinovi smatra da je glavni problem to to se ratna rtva na neki nain povezuje sa kolektivnom krivicom. Poto obini ljudi vide da je neki zloin povezan sa kolektivnom krivicom, pa samim tim sa nekom kolektivnom kaznom, onda oni poto ele da odbiju tu krivicu koja u stvari ne postoji i tu kaznu za koju misle da je nepravedna. On smatra da je neophodno izbei pitanje kolektivne krivice. Potreba za novim akterima pomirenja Vesna Pei je u Beogradu rekla da je neophodno pronai onu dubinu drutva gde postoji moda najvea motivacija da se procesi pomirenja nastave. Mustafi je dodao da je tano da tamo postoji najvee interesovanje za pomirenje i za suoavanje sa prolou. Zlatiborka Popov-Momilovi, sa Filozofskog fakulteta u Istonom Sarajevu je prenela rezultate istraivanja o izgradnji pomirenja u BiH u saradnji sa Univerzitetom u Edinburgu. Na pitanje koji su akteri vani za izgradnju pomirenja i poverenja na nivou cijele zemlje, graani i graanke irom BiH najvie vere polau u obrazovne institucije, nastavnike i nastavnice i to u ljude koji nisu nacionalisti, dok je najvee nepoverenje pokazano u organizacije koje zastupaju rtve. A na dnu su novinari i novinarke i politiari i politiarke, navela je Popov-Momilovi. Politiari, da ili ne Advokat Dragan Pjeva je iskazao da postoji malo poverenja u politiare, i iako neki politiari pokuavaju da iskupe svoj greh prolosti i to je u redu, i dajemo im podrku, re je preteno o jeftinom mudrovanju. Vano je da Srbija vie ne ratuje i to je zadatak srpskih elita. Treba nam mir sa susedima, mir sa svetom i mir nama samima. Po meni, ovo je mera patriotizma i ljubavi za otadbinu i za domovinu, zakljuio je.
Inicijativa za REKOM

Dramaturg i knjievnica Ljubica Ostoji je govorila u Sarajevu da su dosadanji napori politiara u smislu pomirenja delovali apstraktno. Ja nikako, uz najbolju volju, ne mogu da zamislim ovoga Josipovia ili Tadia kako pucaju u ljude, i ubijaju i mue, a onda se ispriavaju u ime drave i naroda i slino. A onaj ko je ubojica, muitelj i tako dalje, nee nai svoju rtvu ili rtve i ispriati se, rekla je, i dodala da je neophodno videti ta mladi ljudi misle o pomirenju i kako se njima obratiti i animirati ih za ovaj proces. Vincent Degert, ambasador Delegacije Evropske komisije u Srbiji, je rekao da na trud treba da bude usmeren na saradnju politiara, i da je u tom smislu bilo vanih napora koji su poslali snane i simboline poruke, kao na primer susret Josipovia i Tadia u Vukovaru. Profesorka Vesna Raki-Vodineli je bila suprotnog miljenja, i rekla je da je pomirenje dva predsednika bilo njihova personalna stvar u koju ni na koji nain nisu bile uvuene ni jedne druge institucije niti Republike Hrvatske, niti Republike Srbije, i da je re o estradnoj politici koja nije ostavila znaajan trag. I brojni drugi uesnici su takoe izrazili skepsu u pogledu toga da od politiara treba oekivati da e biti nosioci procesa pomirenja. 21. vijek vie oigledno nije vrijeme neke geste Vili Branta i njega nema ni na horizontu kad su u pitanju nai politiari, rekao je Mustafi i dodao da je u obrazovanju i u radu sa mladima klju svega, da je to vjerovatno ciljna grupa ako hoete, neko kome se mi moramo obraati. Vanost obrazovanja i buenja akademske zajednice Na obe debate dolo se do zakljuka da je veliki deo akademske zajednice po pitanju pomirenja vrlo pasivan. Saa Madacki, direktor Centra za ljudska prava je u Sarajevu rekao da je problem akademske zajednice to ona kao totalitet ne postoji, da je re o izoliranim grupicama ne vie po etnikom kljuu, nego izoliranim u svoje habitate u smislu pravnike zajednice, istoriarske zajednice itd, meu kojima nema nikakve razmene i dijaloga. Mi ne znamo kako ko predaje, koji je to sadraj koji mi prenosimo tim generacijama. To je primjer aparthejda u kolama, rekao je Medacki, i naglasio da je samoj akademskoj zajednici potrebno otvaranje i kritiko preispitivanje, da bi se uopte moglo krenuti sa preispitivanjem sadraja koji se prenosi mladim ljudima. Nataa Kandi je rekla da su mogunosti nevladinih organizacija ograniene u procesu pomirenja, i da je poimenini popis rtava najvei doprinos koji one mogu da daju ovom procesu. Promena udbenika mora da doe kao inicijativa od samih institucija, inae nee imati nikakvog efekta. Akademske zajednice mogu vie od toga, i njihova obaveza je da utvrde naune injenice. Problem je u tome to na ovim prostorima nikada nije bilo naunih injenica i uvek je bilo politikih injenica. Ako mi [nevladine organizacije] utvrdimo forenzike injenice, onda ima anse i za naune injenice koje su po redu, znai, iznad sudskih injenica. Forenzike injenice smanjuju prostor za lai, manipulacije i falsifikate i to je minimum, istovremeno i maksimum od koga moemo da poemo i koji nas onda moe voditi ka nekom poverenju. E, ja tu vidim ulogu akademske zajednice. Akademska zajednica moe da d mnogo preciznije odgovore od civilnog drutva, rekla je Kandi. Tanja ljivar je rekla da je kljuni problem u porodici, u medijima i u kolskom sistemu. Ta tri mehanizma tako jako i nekako solidarno funkcioniu u svakom entitetu u BiH i u cijeloj
Inicijativa za REKOM

11

regiji, da nikakvo pomirenje nee doi u obzir ako se ne poe od ta tri osnovna nivoa. Kandi je u Beogradu zakljuila: Mi, nevladine organizacije, kao ni umetnike zajednice, ne moemo biti nosioci ina javnog priznanja rtava. Mi to ne moemo, jer ne moemo zameniti dravne institucije u priznavanju rtava. Javna svedoenja rtava imaju smisla, imaju tu snagu samo ako ih dravne institucije organizuju. Toga moramo da budemo svesni, moramo takoe da budemo svesni da moemo da uinimo to da podstaknemo, da podstiemo stalno da i drugi postanu promoteri. Znaaj sudske pravde Na debati u Beogradu je pored umetnika, naunika i profesora uestvovalo i nekoliko ambasadora. Govorili su o znaaju sudske pravde, ali i o tome da realnost govori kako ona nije dovoljna za proces pomirenja, jer je, kako je rekao ambasador vajcarske Jean Daniel Ruch, pravo na pravdu [...] samo jedan aspekt kada se govori o potrebama rtava. Ambasador Vincent Degert je naglasio da je vladavina zakona za Evropsku Uniju vrednost o kojoj se ne pregovara, i mi se oslanjamo na nju, i uprkos iznenaujuim presudama koje smo uli od Meunarodnog suda. On je rekao da je sledei korak ulaganje u kole i obrazovne programe, na emu se ve radi. Profesor prava Zoran Paji je i u Sarajevu i u Beogradu govorio o raskoraku koji evidentno postoji izmeu sudskih presuda i oekivanja rtava, ali je naglasio da pravda i satisfakcija za rtve (pre svega kroz pristup pravima na reparacije) otvaraju put ka pomirenju. Profesor Milan Podunavac se sloio sa profesorom Pajiem da je region optereen negativnim nasleem i odsustvom kritike refleksije, i dodao da je u Srbiji re o jo kompleksnijem problemu. Srpsko drutvo je po njemu dodatno optereeno i injenicom da je postdiktatorsko drutvo, i poraeno drutvo. Poraena drutva imaju ogroman problem kako da oblikuju neku vrstu temeljnoga politikoga konsenzusa unutar koga nema politike borbe, politikih utakmica, unutar koga se oblikuje saglasnost o temeljnim vrednostima toga drutva, rekao je Podunavac, obrazlaui kljune prepreke napretku procesa pomirenja sa susedima. Vie uesnika oba skupa je zakljuilo da postoji veoma malo poverenje i u udruenja rtava. Paji i Kandi su naglasili da politiari zloupotrebljavaju udruenja, i da ona stoga ne mogu biti nosioci procesa pomirenja. Tanja ljivar je navela poraavajui primer da je predsjednica Udruenja Majke Srebrenice estitala Hrvatskoj na oslobaajuim presudama generalima Gotovini i Markau. Neko ko je simbol civilne rtve da ne prihvata druge civilne rtve - i onda mislim da je dolazak do tog pomirenja zaista, zaista uasno, uasno daleko. Jelena Gruji

12

Inicijativa za REKOM

TRANZICIONA PRAVDA U REGIONU

!Pravda za rtve je

jedini put

do mirnog

suivota

Istina treba da bude zasnovana na injenicama o tome ta se tano desilo u prolosti, i nju bi mogao da utvrdi REKOM.

Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ) 29. novembra 2012. godine je oslobodio Ramusha Haradinaja, Idriza Balju i Laha Brahimaja optubi koje su ukljuivale ubistvo, torturu, silovanje, neoveno postupanje sa zarobljenicima i nasilno proterivanje Srba iz njihovih domova. Presudom Pretresnog vea, nakon delimino ponovljenog suenja, oni su osloboeni svih optubi. Prema prvoj optunici, u periodu od 1. marta 1998. godine do 30. septembra 1998. godine, u Operativnoj zoni Dukaini/Dukagjin, konkretno u selu Jablanica/Jabllanic optine akovica/Gjakov, postojao je logor u kojem su se deavala okrutna postupanja i muenja pritvorenika, o emu su optueni Haradinaj, Bala i Brahimaj bili informisani. Meutim, Tuilatvo nije iznelo dokaze koji povezuju optuene sa poinjenim zloinima, mada je tokom suenja utvreno njihovo prisustvo na podruju gde se veruje da su zloini poinjeni, od marta do septembra 1998. godine. Svedoke Tuilatva, pripadnike bezbednosnih slubi Srbije, odbrana optuenih je lako diskreditovala. Odbrana je te svedoke optuila da su bili vana karika u lancu ubistava i nestanka Albanaca. Bitno je da je Tuilatvo uspelo da dokae da su u periodu na koji se odnosi optunica na pomenutoj teritoriji poinjeni ratni zloini, i da rtve postoje. Suenje optuenima je praeno velikom medijskom panjom, kako na Kosovu tako i u Srbiji. Dok su na Kosovu Haradinaj i njegovi saborci pozitivno veliani, a njihova aktivnost u ratu koji je imao oslobaajui karakter se smatra istom, u Srbiji je on vien kao kriminalac u ratu koji je voen sa ciljem ienja teritorija od ne-Albanaca i politikih protivnika. Na Kosovu se, dakle, taj rat tumai kao rat za stvaranje slobodnog i nezavisnog Kosova, dok je u Srbiji vien kao rat za albanizaciju Kosova i progon ne-Albanaca. Cela ova debata u medijima iskljuila je najbolniji deo prie - rtve. Cilj MKSJ nije bio da odredi karakter nijednog rata niti da odredi da li je rat bio pravedan ili nepravedan, ve je njegov glavni cilj uvek i jedino bio - odrediti individualnu krivinu odgovornost (bilo to iz pozicije nalogodavca, izvritelja ili podrioca) u sluajevima izvrenja ratnih zloina i tekim krenjima ljudskih prava, ili utvrditi postojanje udruenog zloinakog poduhvata u odreenim sluajevima. Sa izuzetkom nevladinih organizacija koje tokom svih sudskih
Inicijativa za REKOM

13

Ramush Haradinaj Photo: www.lbnelert.com

postupaka trae pravdu za rtve, institucije na Kosovu i Srbiji, mediji, intelektualci... bavili su se karakterom rata, a MKSJ je, zavisno od diskursa i okolnosti, karakterisan kao politiki ili kao pravian sud. Pitanja koja se tiu elementarnih potreba rtava, prava da znaju sudbinu svojih lanova porodica, prava na pravdu i na reparacije nisu bile tema ni u kosovskom ni u srpskom drutvu. 14 Po povratku iz Haga, Haradinaj nije govorio o rtvama. On je preteno govorio o potrebi povratka raseljenih iz svih etnikih grupa na Kosovu, potrebi za koegzistencijom svih naroda i o zajednikom putu ka Evropskoj uniji koji se moe se izgraditi samo preko dobrih meuetnikih i meudravnih odnosa. Ni u jednom trenutku nije objasnio kako zamilja da gradi poverenje i kako bi trebalo da se postigne pomirenje. Haradinaj nije govorio o potrebi za procesuiranjem izvrilaca ubistava vie od 40 ne-Albanaca (preteno Srba) u podruju gde je on bio komandno nadlean. Takoe, Haradinaj nije govorio o potrebi rehabilitacije porodica rtava niti o reparacijama. Takav odnos javnosti prema rtvama u svim dravama nastalim od raspada bive SFRJ, kao i injenica da pravda za rtve nije dostignuta putem suenja za ratne zloine, samo je jo vie ojaala potrebu ustanovljenja Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava (REKOM). Istina treba da bude zasnovana na injenicama o tome ta se tano desilo u prolosti, i nju bi mogao da utvrdi REKOM. Tako utvrene nesporne injenice bi okonale ciklus manipulacija rtvama, i trebale bi da postanu deo zvaninih, dravnih politika svih zemalja u regionu. Procesuiranje ratnih zloina i drugih povreda ljudskih prava od strane domaih sudova e i dalje biti od posebnog znaaja. Krivino pravo ima mo da ojaa veru u pravnu dravu, emu snano moe da doprinese i omoguavanje rtvama da realizuju svoje pravo na reparaciju. To je nain da ideja o zajednikom ivotu razliitih etnikih zajednica dobije na teini i ima smisla. Kreshnik Sylejmani Autor je koordinator projekta Neformalno obrazovanje u Fondu za humanitarno pravo Kosovo
Inicijativa za REKOM

!Jasenovac

pred izazovima

sjeanja

Jasenovac je bio najvei logor smrti, zatoenja i prisilnog rada u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj tokom 2. svjetskog rata.

Muzeji holokausta bave se reprezentacijom jedinog elementa na koji je bilo svedeno dostojanstvo milijuna ljudi - sjeanjem. Uloga muzeja holokausta zbog toga bi uvijek trebala biti usmjerena prema potpunijem ivljenju budunosti. Muzeji bi nas trebali potaknuti na razmiljanje ne samo o tome Kako je nekima bilo?, ve i na razmatranje pitanja Tko smo mi?, Tko je meni slian?, Kako mogu ostvariti zajednitvo?. No u oblasti suoavanja s prolou, povijest nam je puno puta pokazala da je put prema potpunijoj budunosti, temeljen na solidarnosti, pomirenju i izgradnji zajednikog sjeanja, nerijetko stranputica ispunjena avenijama mnogostrukih sjeanja, interpretacija i reprezentacija prolosti. U sloenim mreama rekonstruiranja prolih dogaaja, u mrei sjeanja i zaborava, prolost je drutvena konstrukcija koja moe biti na razliite naine prikazana i ispriana od toga da biva iskrivljenom, preuenom, umanjenom, preuvelianom, zaboravljenom, zanemarenom, zloupotrebljavanom, instrumentaliziranom, banaliziranom, manipuliranom. Memorijalni muzej Spomen podruja Jasenovac ima poseban status i misiju meu muzejskim spomenicima u Republici Hrvatskoj, ali i na irem geografskom podruju. Njegova specifina povijesna pozadina ini ga mjestom neprestane rekontekstualizacije. Opeljudska tragedija koja je upisana u to mjesto te prezentirana muzejskim postavom mora predstavljati neprestani izazov svakom obliku zatvaranja, mrnje i netolerancije. No predstavlja li Memorijalni muzej u Jasenovcu u dovoljnoj mjeri izazov mrnji i netoleranciji? Jasenovac je, kao povijesno, ali i kao misaono mjesto, bio i ostao vrlo spornim mjestom sjeanja, te da je dugo godina bio poprite nacionalnih sukoba i pripisivanja. Na primjer, spisi sa suenja u Den Haagu pokazali su kako je upravo Jasenovac bio poticaj za itav niz novih zloina koji su se dogaali. U jasenovakom logoru koji je bio najvei logor smrti, zatoenja i prisilnog rada u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj tokom 2. svjetskog rata - ustae su brutalno ubijali najveim dijelom Srbe, Rome, idove i Hrvate (protivnike ustakog reima). Stradanje velikog broja rtava
Inicijativa za REKOM

15

Spomen podruje Jasenovac Photo: en.wikipedia.org

16

koje su pripadale razliitim etnikim i nacionalnim grupama - te dananja nemogunost tih grupa da izgrade zajedniko sjeanje ini velik dio problema jasenovake traume. Izgradnja sjeanja mora biti temeljena na istini kao i na velikom angamanu u pronalaenju putova za zajedniki dijalog kako na dravno-politikoj, tako i na jednako vanoj drutvenokulturnoj razini. Kreui od neslaganja oko broja stradalih rtava, rekonstrukcije povijesnih dogaaja, pa sve do naina komemoriranja, nepodudarna kolektivna sjeanja srpskog, hrvatskog, idovskog i romskog naroda prepreka su pronalaenju zajednikog dijaloga. Memorijalni muzej u Jasenovcu u tom smislu ima duboku simboliku vanost. Taj muzej kao pojedinani prostor sjeanja funkcionira kao mjesto susreta s najstranijim razdobljima u nacionalnoj povijesti. Ta su razdoblja, neodvojiva od svojih ideologija te u svjetlu totalitarnosti svojih reima, ostavila duboke te raznolike drutvene i kulturne utiske u kolektivnom sjeanju hrvatskog naroda, ali i utiske u svakodnevnim ivotima graana, na taj nain utjeui na njihov odnos prema drugim nacionalnim i etnikim skupinama. Povijest jasenovakog zloina i stradanja u kolektivnom je, ali i u individualnom sjeanju prela put od potiskivanja i preuivanja do preuveliavanja i banaliziranja, to i jest osnova zloupotrebe povijesti i sjeanja na Jasenovac. Stoga se moramo pitati, na koji nain Jasenovac moe postati mjesto pomirenja, odnosno izgradnje sjeanja na prolu patnju koja e biti poticaj za proirenje solidarnosti i empatije? Sadanji muzejski postav koji se vodi motivom rtva je ime ini iznimno vaan pomak u razumijevanju traume stavljajui rtvu u sredite. Jednako tako, inzistira se na njihovoj povijesnoj situiranosti, bjeei od apstrakcije broja. Uz odavanje priznanja muzejskom postavu i uz potovanje prema bogatom i iscrpnom povijesno-znanstvenom radu uinjenom u istraivanjima o Jasenovcu, moramo upozoriti da Jasenovac kao sporno mjesto sjeanja zahtijeva stalno sagledavanje te dodatna prouavanja i promatranja. Trauma Jasenovca, na nain na koji jereprezentirana do sada, ne omoguuje stvaranje zajednikih okvira za meusobno dijeljenje sjeanja i tereta patnje, te shodno tome nema pozitivne utjecaje na meuetnike odnose. U potrazi za solidarn(ij)om humanou svih nacija i etnija ukljuenih u jasenovaku traumu,
Inicijativa za REKOM

izazov postavljen pred jasenovaku muzejsku (re)prezentaciju jest: kako ostvariti susret koji e omoguiti (re)strukturiranje sjeanja na nain da ono postane ukljuivo za Drugoga? Je li ga uope mogue ostvariti na taj nain, muzejskim postavom? Ideja vodilja pri osnivanju muzeja holokausta po itavom svijetu bila je jednaka - ostvarivanje mirnije budunosti kroz pomirenje s prolou. Samo stalnim suoavanjem s prolou, priznavanjem odgovornosti, isprikom i razmjenom sjeanja u aktivnom, kritikom dijalogu svih grupa ukljuenih u jasenovaku tragediju i traumu, mogue je krenuti na put prema izgradnji mirnije budunosti. Andriana Beni Autorka je na poslijediplomskim doktorskim studijama sociologije (tema doktorske dizertacije - sociologija sjeanja i pamenja, sociologija kulturalne traume). Izlaganje sa Treninga tranzicijske pravde koji je u Zagrebu organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska.

IZ DRUGIH MEDIJA Most Radio Slobodna Evropa: Nataa Kandi i Vesna Tereli

!Ubijeno vie

17

od trideset

hiljada,

proterano

dva miliona

ljudi

Omer Karabeg: Nae sagovornice su Nataa Kandi iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo i Vesna Tereli iz zagrebake nevladine organizacije Documenta - Centra za suoavanje sa prolou. Septembra prole godine aktivisti Inicijative za REKOM poslali su predsednicima svih drava na podruju bive Jugoslavije razglednice u kojima ih mole da pokrenu zvaninu proceduru za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima. Kako su predsednici reagovali? Nataa Kandi: Mi smo napravili jednu malu anketu. Zvali smo kabinete predsednika drava
Inicijativa za REKOM

u regionu da vidimo kakve su reakcije. Reagovao je makedonski predsednik Ivanov, koji je odmah pozvao profesorku Biljanu Vankovsku, predstavnicu Inicijative REKOM iz Makedonije. U Beogradu su nam rekli da je predsednik Nikoli shvatio da je razglednice dobio na poklon. Iz Zagreba smo dobili informaciju da je predsednik Josipovi proitao razglednice. To je sve to smo saznali. Nije bilo reakcije na sadraj razglednica. Sve to pokazuje da nai visoki politiari nisu navikli na komunikaciju sa obinim ljudima, oni uglavnom ne reaguju na poruke koje im alju graani. Omer Karabeg: Kako vlast u Hrvatskoj gleda na REKOM? Vesna Tereli: Vlada je suzdrana. Pitanja koja joj upuujemo ostaju bez odgovora. Meutim, iznimno je vana podrka koju dobijamo od predsjednika Josipovia, koji je u vie navrata podrao inicijativu za osnivanje REKOM-a. Omer Karabeg: Gospoo Tereli, vi ste u jednom intervjuu izjavili da bi REKOM trebalo da napravi veliku knjigu mrtvih, u kojoj bi imenom i prezimenom bili popisani svi oni koji su od 1991. godine ubijeni, kao i oni koji se vode kao nestali. Rekli ste da treba utvrditi i okolnosti njihovog stradanja. Da li je to mogue? Vesna Tereli: To je mogue prije svega zato to su ve uraena znaajna istraivanja. Uradile su ih organizacije civilnog drutva, kao to su Istraivako-dokumentacioni centar iz Sarajeva, Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Pritine, i na Centar sa suoavanje sa prolou - Documenta, koji radi na dokumentiranju stradanja u Hrvatskoj. Puno podataka su prikupile i vladine slube i znanstvene institucije. Mislim da je obveza svih vlada u regionu da preko REKOM-a objave imena i prezimena ubijenih i nestalih, i okolnosti njihovog stradanja. To duguju u prvom redu rtvama, ali i svakom od nas. Svaki dravljanin postjugoslavenskih zemalja ima pravo vidjeti te podatke. Kad je rije o brojkama, naalost jo uvijek govorimo o procjenama, ali ini mi se da sa prilinom sigurnou moemo tvrditi da je ubijeno i nestalo vie od 130.000 ljudi. Nataa Kandi: Kako smo doli do ove cifre od oko 130.000 ubijenih i nestalih? U ratu u Bosni i Hercegovini ivot je izgubilo 96.000 ljudi, a u Hrvatskoj oko 11.000 Hrvata i izmeu 6.000 i 7.000 Srba. to se tie Srbije, koja, kako je govorio njen pokojni predsednik, nije bila u ratu - oko 1.600 dravljana Srbije i Crne Gore izgubilo je ivot na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Kad je re o Kosovu, tamo je od januara 1998. godine do kraja decembra 2000. godine tokom oruanih sukoba i neposredno nakon toga stradalo 13.500 ljudi. Oko 250 ljudi ubijeno je u ratu u Makedoniji 2001. godine i oko 50 pripadnika bive JNA i Teritorijalne odbrane Slovenije stradalo je na poetku rata na teritoriji Slovenije. Omer Karabeg: Postoji li priblian podatak o broju proteranih i raseljenih? Nataa Kandi: Sigurno je da najmanje dva miliona ljudi vie ne ivi na svojim nekadanjim adresama. Ima tu lokalnog pomeranja, ima tu pomeranja od sela do sela. Kada sve to sraunamo, moja je procena da ima oko dva miliona raseljenih, s tim da je vie od 600.000 definitivno napustilo teritoriju nekadanje Jugoslavije i da sada ive u svetu - u Evropi, Americi, Australiji, na raznim kontinentima.
Inicijativa za REKOM

18

Omer Karabeg: Najveu arhivu o ratnim zloinima na podruju bive Jugoslavije ima Haki tribunal. Da li bi tu arhivu nakon zatvaranja tribunala preuzeo REKOM? Nataa Kandi: Svi dokazi na kojima se zasnivaju presude Hakog tribunala dostupni su na internetu. Mogu ih koristiti istraivai, istoriari, politikolozi, sociolozi. I mi u Fondu za humanitarno pravo koristimo haku arhivu koja se nalazi na internetu. To je strano vano, jer te dokumente nikada ne bismo dobili od naih drava. Fond za humanitarno pravo godinama je od dravnih institucija Srbije traio dokumente o rasporedu, kretanju i prisustvu pojedinih vojnih i policijskih jedinica na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj - i nikada ih nismo dobili. Uvek je obrazloenje bilo da je za vreme NATO bombardovanja sve to uniteno, a onda smo sva ta dokumenta nali na internet stranici Hakog tribunala. Postoji jedan deo arhive, a to je arhiva hakog tuilatva koja nije koriena u sudskim procesima i koja sadri veoma vane podatke, koji, ako dou u loe ruke, mogu biti zloupotrebljeni. Mislim, pre svega, na dokumenta i podatke koje su davali neki pojedinci elei da pomognu hakom tuilatvu, ali su traili da to nikada ne bude obelodanjeno, pogotovo da ne doe u ruke drava iz kojih oni potiu. Za sada nema odluke o tome ta e biti s tom arhivom tuilatva, ali u svakom sluaju ona ne bi smela da bude vraena u zemlje odakle potiu ljudi koji su dali te podatke i dokumenta, jer bi odreene slube mogle da dou u iskuenje da ih zloupotrebe u politike svrhe. 19

Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime Organizacija Drava Adresa Email Website Telefon Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Inicijativa za REKOM Da krenemo dalje.

Omer Karabeg: Rekao bih da ste vi najvei deo posla zavrili i sada su na potezu drave, ali one se ne oglaavaju. Mislite li da e nekog pomaka biti u 2013. godini, pa da, recimo, u 2014. REKOM zvanino pone da radi? Nataa Kandi: Mi ne ekamo. Mi i dalje radimo na poimeninom popisu ubijenih i nestalih u ratovima devedesetih godina. Civilno drutvo ima kapacitete da uradi ono to balkanske drave nikada nisu uradile. Prvi put u istoriji Balkana bie napravljen poimenini popis rtava rata, koji e prekinuti balkansku praksu manipulisanja brojkama stradalih, koje su uvek bile vee ili manje, u zavisnosti od politikog interesa onoga ko ih iznosi. Imenima se ne moe manipulisati. Ne treba zaboraviti da je javna podrka za osnivanje REKOM-a neupitna i da stalno raste. Bila sam uverena da e ta podrka uticati na politiku podrku naoj inicijativi, ali sam doivela veliko razoarenje kada sam shvatila da te dve podrke ne korespondiraju, da to to graani potpisuju, to alju razglednice predsednicima drava, to stalno pitaju - nema nikakvog uticaja na politiare. Vesna Tereli: Bilo bi vano da se REKOM to prije osnuje, jer je prolo dosta vremena od zloina. Previe ljudi nije doekalo nikakvo priznanje patnje. Osnivanje REKOM-a ne smije se odlagati ni zbog toga to preesto gledamo kako politiari iz zemalja bive Jugoslavije jedni druge okrivljuju i optuuju. Primjerice, politiari iz Hrvatske jo uvijek optuuju Srbiju za progon Hrvata 1991. godine, a iz Srbije ujemo optube za egzodus Srba 1995. Pri tome se pominju razliite brojke, kako kojoj strani odgovara. REKOM e utvrditi injenice i stvoriti temelj za priznanje patnje svih rtava. Mnogo je onih koji nisu doekali nikakvu pravdu kaznenim

20

Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime Drava Adresa Email Matini broj/Osobni identikacijski broj Broj line karte/Broj osobne iskaznice Broj pasoa/Broj putovnice Broj vozake dozvole Potpii. Zbog sebe. Da se zna. Inicijativa za REKOM Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi. Da krenemo dalje.

putem, a svi oekuju priznanje patnje, u najmanju ruku utvrivanje injenica. Zato mislim da vlade postjugoslavenskih drava duguju REKOM svima nama, a prije svega rtvama. Hoe li ga osnovati ove godine ili neke druge - to je u rukama politiara i oni su na potezu. Jedna povijest, vie historija Vesna Tereli: Kada smo prije nekoliko godina objavili publikaciju Jedna povijest, vie historija, najvie debate je izazvala ona stranica gdje su jedne pored drugih objavljene fotografije branitelja koji se vraaju u Zagreb nakon operacije Oluja, a odmah pored njih slike izbjeglica, koje naputaju Hrvatsku. Prema podacima Visokog komesarijata za izbjeglice, u Hrvatsku se vratilo neto vie od 132.000 ljudi, ali samo oko 48 posto za stalno. Dakle, povratak je jo uvijek straan izazov, on je bio zaustavljen od strane hrvatskih vlasti, zloini su zatakavani. Sve su to teki tereti suoavanja sa prolou, s kojima se mi u Hrvatskoj jo uvijek nosimo. Interpretacije toga to se desilo u Oluji veoma su razliite i mi iz nevladinih organizacija nastojimo da ih pribliimo. injenice o ubijenima, nestalima, o spaljenim selima trebaju biti utvrene i oko njih ne bismo trebali voditi rasprave, trebalo bi biti nepristojno da se sporimo oko injenica. Zato nam treba REKOM kao zajedniki mehanizam za utvrivanje injenica. Bez toga teko da moemo izgraditi temelj za izgradnju povjerenja i normalizaciju odnosa. Knjige mrtvih i knjige pamenja Nataa Kandi: Istraivako-dokumentacioni centar iz Sarajeva u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo iz Beograda predstavie 21. januara ove godine Bosansku knjigu mrtvih. To su etiri toma koja sadre imena 96.000 ljudi ubijenih ili nestalih u ratu u Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1995. godine. To e biti jedini spomenik svim tim ljudima koji su izgubili ivot. Tu su svi, nema razlike izmeu onih koji su bili na jednoj, drugoj ili treoj strani. Inae, septembra 2011. godine Fond za humanitarno pravo Srbije i Kosova izaao je sa prvim tomom Kosovske knjige pamenja, u kome je 2.050 imena. Uz svako ime iznete su okolnosti stradanja tog oveka, ene ili deteta. U ovom trenutku Centar za suoavanje sa prolou - Documenta i Fond za humanitarno pravo pripremaju spisak ljudi koji su stradali u ratu u Hrvatskoj od 1991. godine do operacije Oluja i nakon toga. Mi emo, dakle, uraditi najvei deo posla, a dravama bive Jugoslavije ostaje da osnuju REKOM koji bi verifikovao injenice koje smo mi prikupili i uradio ono to je najvanije, a to mi ne moemo, a to je javno priznanje rtava. Tu mo imaju samo drave. Ova imena e da budu most koji povezuje sve. Imena su proverljiva i to je neto to e svi potovati. Ne vidim da bi tu mogao postojati ikakav problem. Ono to jeste problem, to je razumevanje tih injenica. Mi ne mislimo da je REKOM taj koji treba da utvruje zajedniku istinu. Svaka rtva i svaka porodica ima pravo na svoju istinu i niko ne moe to da menja. Ono to mi hoemo jeste razumevanje za shvatanje onog drugog, pokuaj da se stvari sagledaju i iz njegovog ugla - kako on to, zapravo, vidi, ta se to njemu dogodilo, a to mi ne vidimo. To je pribliavanje razliitih istina, a to se moe postii samo empatijom. Kada doe do toga, kada pone razumevanje iz ugla drugog, onda je i suoavanje sa prolou na dobrom putu. A mi do toga ne moemo doi bez drave, bez politiara, bez dravnog peata na ono to su uradile nevladine organizacije, koje se zalau sa osnivanje REKOM-a. Preneto iz dnevnog lista Danas, 11.1.2013.
Inicijativa za REKOM

21

INTERVJU !Intervju: profesor Stephan Parmentier

Regionalni

dijalog je kljuan

za pomirenje u

bivoj Jugoslaviji

Profesor Stephan Parmentier Photo: Kraljevski univerzitet u Leuvenu

22

Profesor Stephan Parmentier predaje sociologiju zloina, zakona i ljudskih prava na Pravnom fakultetu Kraljevskog univerziteta u Leuvenu, Belgija. Meu ostalim znaajnim pozicijama koje zauzima irom sveta u podruju kriminologije, je i ta da je lan Savetodavnog odbora Oksfordskog centra za kriminologiju na kojem takoe i predaje, a gostujui je profesor i na institutima i univerzitetima u paniji, Kostariki, Australiji, Holandiji, Junoj Africi itd. Radio je kao savetnik Evropskog komiteta za prevenciju torture, a bio je i potpredsednik flamanske sekcije Amnesty International. Profesor Parmentier je trenutno urednik internacionalne biblioteke Series on Transitional Justice. Objavio je brojne lanke i knjige o pomirenju u bivoj Jugoslaviji. U saradnji sa vaim timom, sprovodili ste istraivanje o suoavanju sa traumama iz prolosti, koje je obuhvatilo i Bosnu i Srbiju. Moete li nam rei kakvi su vai nalazi i zakljuci? Da, tokom naa dva istraivanja u Bosni (jun 2006) i u Srbiji (jun 2007) postavljali smo pitanja o tome kakve su vrste povreda zadobili ljudi tokom rata (koji tip viktimizacije) i o njihovim miljenjima vezanim za suoavanje sa prolou (strategije i mehanizmi postkonfliktne pravde). Istraivanja je finansirao Univerzitet u Leuvenu i tokom njih smo blisko saraivali sa lokalnim partnerima u obe zemlje. Naravno, veoma je teko sumirati sve nae nalaze, ali pokuau da u kratkim crtama opiem neke od najznaajnijih. Prvo, jasno je da su mnogi ljudi postali rtve oruanih sukoba. U Bosni, zabeleeni su sledei tipovi povreda tokom konflikta (cifre koje slede odnose se samo na one koji su rekli da su bili veoma pogoeni): oko 37odsto je prijavilo fiziku tetu (povrede, nestanak lanova porodice, smrt lanova porodice), 73 odsto je navelo materijalnu tetu (prisilno preseljenje, gubitak imovine, gubitak prihoda), a 85 odsto ispitanika je prijavilo emocionalnu tetu (u oblasti oseanja), koja je najzastupljenija kategorija od svih. I u Srbiji su ljudi pretrpeli
Inicijativa za REKOM

iste vrste teta i u istom poretku, ali procentualno za 10 odsto do 20 odsto manje. To znai da je mnogo ljudi pretrpelo ozbiljne traume tokom rata ali i posle njega, i veoma je nejasno da li su uspeli da izau na kraj sa svojim traumama i koje su im slube pomogle u tome. Dalja statistika analiza ovih podataka, barem na podruju Bosne, otkrila je da je trauma negativno uticala na stavove ljudi o post-konfliktnoj pravdi uopte, a posebno o pomirenju. Kada je u pitanju suoavanje sa zloinima iz prolosti, jasno je da i Bonjaci i Srbi oseaju snanu potrebu da podele svoja iskustva i ispriaju svoje prie o tome ta im se desilo tokom rata. Obe grupe ispitanika misle da takve prie treba priati u razliitim kontekstima kao to su komisije za istinu, javni dogaaji (okrugli stolovi i radionice), pa ak i u malim drutvenim grupama, naroito kada su prisutni lanovi drugih etnikih grupa. Veliki broj ispitanika u obe grupe takoe misli da prie iz rata treba priati na sudovima, iako je procenat takvih neto vii u Bosni (83 odsto) nego u Srbiji (74 odsto). Drugi se aspekt odnosi na reparacije rtvama. Naroito u sluaju Bosne, ali takoe i u Srbiji, ispitanici su vrlo jasno stavili do znanja da je najbolji nain da se ispravi nepravda koja im je uinjena da prekrioci preuzmu aktivnu odgovornost za njihovo I Bonjaci i Srbi oseaju pogreno ponaanje u prolosti. To znai da bi prekrioci trebali da snanu potrebu da podele prepoznaju svoju krivicu tako to e je priznati i izviniti se (prema vie svoja iskustva i ispriaju od 80 odsto ispitanika). Akcije koje su takoe vane su povratak ukradene imovine ili, ako ovo vie nije mogue izvesti, isplata kompenzacija svoje prie. rtvama (preko 65 odsto). Bitnim oblicima (simbolike) reparacije smatraju se i spomenici rtvama, ali na tome vie insistiraju Bonjaci (preko 60 odsto) nego Srbi (oko 40 odsto). 23

Ovo je samo veoma kratak saetak istraivanja. Oigledno, uvek se mora biti paljiv sa interpretacijama ovih rezultata, poto ovaj tip kvantitativnog istraivanja takoe ima odreene slabosti, a cifre nikad ne prikazuju celokupnu stvarnost ljudskih stavova o mnogim komplikovanim temama postkonfliktne pravde. Kako biste danas ocenili proces tranzicione pravde u bivoj Jugoslaviji? Koje su po vama kljune prepreke buduem progresu? Ovo je teko pitanje, iz prostog razloga to na cilj nije bio da u potpunosti procenimo i prosudimo ceo proces tranzicione pravde u bivoj Jugoslaviji. U osnovi smo eleli da otvorimo nove uvide u strategije i mehanizme tranzicione pravde koji bi mogli da budu od koristi politiarima, nevladinim organizacijama, strancima koji deluju u regionu, kao i celokupnom stanovnitvu. Ipak, neki od aspekata su nas pogodili kao istraivae i to je potrebno obrazloiti. Na primer, statistika je jasno ukazala na to da jo uvek postoji veoma visok nivo traume u zemljama u kojima smo sproveli istraivanje, i ini nam se na prvi pogled da se malo panje posveuje ovom problemu. U jednom od pitanja upitnika, eleli smo da saznamo o tome koji su akteri pomogli a koji odmogli u obnovi poverenja izmeu etnikih grupacija. U Srbiji, vie od polovine ispitanika misli da su protok vremena od rata, pozitivna seanja na predratni period, meusobna priznanja patnje i uloga nevladinih organizacija imali pozitivan uticaj na meu-etniko poverenje. to se tie negativnih faktora za izgradnju poverenja, ispitanici iz Srbije su jasno ukazali na politiare, kolstvo, medije... i na visok nivo
Inicijativa za REKOM

traume u drutvu. I u Bosni su cifre i proporcije izmeu kategorija bile veoma sline. ak i ako analizirate sve mehanizme tranzicione pravde u regionu, ini se kao da ste obratili posebnu panju na suenja za ratne zloine. Moete li da nam kaete zato? Pa, naravno da nismo mogli da izbegnemo pitanja o krivinim suenjima, poto ova vrsta strategije dominira u svakoj raspravi o ratnim zloinima poinjenim na Balkanu. Zapravo, zvanian diskurs internacionalne zajednice stavlja veoma jak akcenat na krivina suenja, na elu sa Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju (MKSJ). Ispitanici u naem istraivanju su imali daleko nijansiraniji stav to se tie suenja. Najpre, stavili su nam do znanja da vie veruju krivinim suenjima u jednoj od zemalja bive Jugoslavije nego suenjima u nekoj od zemalja van bive Jugoslavije (i Srbi i Bonjaci misle isto po ovom pitanju, iako vie Bonjaka odobrava interna suenja 70 odsto nego Srba 63 odsto). tavie, uloga MKSJ je oigledno kamen spoticanja izmeu ove dve grupacije: dok polovina ispitanika iz Srbije smatra da MKSJ nije pomogao u obnovi poverenja izmeu etnikih grupacija, polovina ispitanika iz Bosne misli suprotno i tvrdi da je MKSJ pomogao promociji pomirenja. Zanimljivo je zapaziti da je nedostatak odgovora na ovo pitanje bio mnogo vei meu ispitanicima iz Srbije (skoro 20 odsto) u odnosu na ispitanike iz Bosne (12 odsto), to sugerie da su mnogi ljudi neodluni po ovom pitanju i da bi voleli da o njemu dodatno razmisle. Da li je proces pomirenja isti za svaki konflikt i za svaku zemlju? 24 Pitanja o pomirenju su uvek meu najteima u raspravama o postkonfliktnoj pravdi, jednostavno zato to nema konsenzusa o tome ta pomirenje zaista znai. Neki kau da sm proces pribliavanja nekadanjih neprijatelja predstavlja pomirenje, a drugi tvrde da su potrebni neki opipljivi rezultati izmeu individua i grupacija. Komisija za istinu i pomirenje u Junoj Africi je spominjala etiri nivoa pomirenja (intrapersonalni, izmeu pojedinaca, izmeu drutava i u okviru nacionalne drave) a Komisija za istinu iz Perua je povezala pomirenje sa tri oblasti ivota (interpersonalnom, drutvenom i politikom). Ista raznovrsnost u konceptima se videla i u naem istraivanju, poto smo postavili otvoreno pitanje: ta vama znai pomirenje? Iako su odgovori veoma razliiti, zauuje to to tri osnovna koncepta izbijaju u vrh liste od prvih pet i u sluaju Bosne i u sluaju Srbije: prvi na listi u obe zemlje je miroljubiv suivot (22 odsto i 24 odsto), koji u stopu prati oprotaj (12 odsto u Srbiji ali 21 odsto u Bosni). Takoe je i potovanje ulo u prvih pet u sluaju obe zemlje (12 odsto i 9 odsto). Sudei po ovim nalazima, bili bismo skloni tvrdnji da odriv pojam pomirenja podrazumeva da bivi neprijatelji mogu da ive zajedno na miran nain bez nasilja tokom dugog vremenskog perioda nita vie i nita manje od toga. Ali isto pitanje u istim dravama moe da dobije razliite odgovore. ta su vae preporuke kada je u pitanju dalji napredak ta bi trebali da budu sledei koraci? Iz detaljne statistike analize podataka iz Bosne smo zakljuili da je dijalog najtaniji predskaziva poverenja i pomirenja u drutvu. Ovo znai da e procesi koji su zasnovani na oblicima dijaloga meu pojedincima i meu grupama verovatnije dovesti do miroljubivog suivota, da upotrebimo terminologiju koju smo ve koristili. Potrebna nam je dalja analiza kako bismo u potpunosti razumeli koje vrste dijaloga su najpogodnije za stvaranje
Inicijativa za REKOM

poverenja i pomirenje, ali za sada pretpostavljamo da su sve vrste korisne, kako u malim tako i u velikim grupama, ak i u drutvima u celini, sve dok ljudi mogu da komuniciraju reciprono (kako bismo izbegli monologe). Ovo smo drugde nazivali procesnim pristupom suoavanju s prolou. U ovom trenutku, ne moemo da potvrdimo kako e nalazi istraivanja u Bosni biti u potpunosti isti kao onog u Srbiji, ali interpretacija podataka se nastavlja i nadamo se da emo u skoroj budunosti moi da vas obavestimo o rezultatima. ta mislite o procesu REKOM do sada i kako vidite njegovu budunost? Iako nismo detaljno prouavali Inicijativu za REKOM, mislimo da se ona veoma dobro uklapa u znaaj i potrebu za dijalogom u zemljama bive Jugoslavije. Rasprave u okviru grupacija rtava i boraca, i izmeu tih grupa, ine se veoma korisnim za ljude kako bi bolje razumeli ta im se dogodilo a takoe i ono to se dogodilo drugim pojedincima i grupacijama. Meutim, prava snaga REKOM-a je po mom miljenju u njegovoj mogunosti da prevazie granice, jer tako se konsultacije i diskusije mogu odravati u vie od jedne oblasti i u vie od jedne zemlje bive Jugoslavije. Na ovaj nain, on definitivno prua sveobuhvatniji i uravnoteeniji pogled na stavove ljudi i predloge kako da se izae na kraj sa prolou i izgradi bolja budunost. Jelena Gruji 25

GLAS RTAVA
Svedoenje: Obren Viktor, bivi logora

e, glad i batine duge dve godine

Obren Viktor je proveo 44 mjeseca u logorima Silos, Krupa, Hrasnica i Viktor Bubanj u Bosni i Hercegovini. Svjedoio je o svom stradanju na Treem Regionalnom forumu o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, odranom u Beogradu, 1112.02.2008. godine.
Inicijativa za REKOM

Viktor svedoi da je, kada je odveden u logor, imao 78 kilograma, a nakon 35 dana boravka u Silosu nisam imao ni 40. U tom logoru prva dva dana nisam nita jeo, da bi kasnije, ne samo meni, nego i ostalima u 24 sata jednu malu nitu [] dali a nekad i to preskoe. Pa zato sam ovako i dobio kilau za kratko vrijeme. Izvoen sam na nekakva sasluanja. Kako su god koga dovodili iz mog sela ili sa podruja Tarina, sve sam mor'o ii ja, ne znam zbog ega. Odmah mogu da kaem da nisam bio nikakav aktivista, da nisam radio ono to nisam trebao da radim. Posle svakog tog izlaska [sa sasluanja] normalno bila je tua. [] Razvuklo se to tako, ta maltretiranja negdje do oktobra mjeseca, kada su nam dozvolili da nam se od kue donosi neto malo hrane. A prije toga supruga je nekako to... bili smo materijalno dobro situirani, pa recimo ako mi je trebala da spremi sendvi, da ja dobijem taj sendvi, morala je da d nekom od tih straara, mojih komija 10 ili 20 maraka da bi on to meni uruio. Ili deavalo se da mi nekada spremi i pare. Ako mi je spremila 20 maraka, ja sam dobio teku cigara, Opatiju koja je kotala etiri marke. Doneeno je da svaki dan dobijamo lan pakete, da nam djeli uprava zatvora ali smo to dobili [] taj dan kada je doao Crveni krst [26. 11.1992. ]. Onda su nam to svaki trei ili etvrti dan davali, znai ne svaki dan. Delegacija Meunarodnog Crvenog krsta je rekla nama da svaki dan emo dobivati taj lan paket. Meutim, od toga nije bilo nita. Bilo je malo bolje, kaem, dozvolili su neku hranu od kue. Dobijete jedan hljeb [ i] prvo ga morate podjeliti sa onim kome nema ko da spremi. A ono to vam je ostalo izdjelite na 15 dana i nema pojest ono za sutra to vam je ostavljeno, jer neete imati prekosutra. 26 U Krupi nam je bilo neto malo bolje. Hrana je ostala ista ili loija ali na naim elijama su bila vrata od mree. Znai, mogla su se otvoriti, pa imali smo bar oni dodir sa spoljnim svijetom, dok to u Silosu nije bilo. Silos je okno za ito. Pet metara irok, pet visok i deset dug. Bez svjetlosti, bez iega, beton. Znate ta znai okno za ito. Mora biti uraeno tako da se ne moe ito pokvariti. Pa eto, mislim nismo se ni mi pokvarili. Bilo nam je dobro [u logoru Krupa]. I mogli smo da izaemo izvriti fizioloke potrebe u svakom momentu, dok to u Silosu nije bilo. U Silosu kada se otvore vrata, kae: 'Izaite etvorica'. Nas je 45, etvorica mogu izai, ostali ne. Bilo nas je, opet kaem, po 45, negdje je bilo i 35. ak u jednoj eliji je bilo 57. Litar i po vode smo dobivali za 24 sata. Te smo straare dobro i poznavali. Bili su nam komije i ta ja znam. Da bi drugi dan ili trei poela ogromna maltretiranja. Bilo jako dosta komiluka tu straara i ljudi koji su bili sa mnom. estog prvog [1993.] na Badnji dan navee izveden je Savi Milomir, zvani Lako, Stevo Viktor i Vojin Milanovi. Ubijeni su do besvjesti. Kada su ih ubacili u eliju, mislili smo da nee preivjeti. Ali eto. Hranili smo ih par dana na slamku. Viktor je s grupom logoraa prebaen u Hrasnicu, gdje su doekani sa To su etnici, iako nisam ja etnik, ja sam civilno lice bio. A prilikom hapenja, 30. 5. [1992.] su mi doli i odnjeli moje lino i lovako naoruanje. Nita nisam imao u kui, sem vojne uniforme JNA koju smo svi duili kui. Kada su to nali, unitili su sve pratee objekte peti dan, kui. Sve. Ostavili su mi samo kuu koja je bila useljiva do januara 1996. godine dok ja nisam iza'o. Kad sam iza'o i nju su sruili []. Kopao sam prilaze i ulaz u kuu odakle je kretao, podrum [tunel ispod butmirskog
Inicijativa za REKOM

Obren Viktor (u sredini) Photo: FHP arhiva

aerodroma] taj pripremali ne znajui ta radim. Al kad se vratila ova grupa poslje mene i razgovarajui sa radnim vodom Armije BiH, doznao sam da smo mi to zapoeli i kasnije su mi rekli moji drugovi iz logora da su oni prokopali sa jedne a zatvorenici iz Sarajeva sa druge strane, ne samo zatvorenici. Kopali su i vojnici i radni vodovi i sve, da bi se to prokopalo. Znai, tu sam boravio, u Hrasnici radei takve i sline poslove. Deavalo mi se da u rovu u Butmiru kod poljoprivrednog dobra uim sa lopatom i uprtom cjevi u rebra, preskae me i srpski, izvinite to ja kaem muslimanski, tada su se Bonjaci deklarisali kao Muslimani, i jedan i drugi me vojnik preskae, i mene i onog straara. [] Bila zgrada sa dva ulaza, jedna bila srpska, jedna bila muslimanska. Moete misliti kada vojnici, poslije borbe koja traje dva, tri sata, dou [] i kakav bijes iskale na nama []. Svata neto sam radio. [] Nosi drva, znate kao konja kad osamarite, samo mi nismo imali samara. One cjepanice treba nositi. Kae [uvar]: 'Moete nositi dvije ili etiri, nemoj da koga vidim da nosi tri', da se ne bi spomenulo Sveto Trojstvo. [] Ali kae: 'Bolje da nosite po etiri'. I nosio sam etiri cjepanice, da znate. Teke su one. Kada smo dovedeni u Viktor Bubanj, radili smo sve i svata. Zamjenili smo grupu od 30 ljudi. 30 je i nas dolo. Od njih 30 samo trojica nisu bili ranjeni. Ostali su doli bez ruke, bez noge, izranjavani. Neki su lijeeni u nekadanjoj vojnoj bolnici, sada dravnoj u Sarajevu. Neki nikad nisu izlijeeni. Svata je bilo. Moji prethodnici a i ja kopali smo rov na Ceneksu. [] Ispod betonske ploe duge 50 metara, lisice, ue, ne da je svezano, nego provueno, ja ga nemam im presjei, provueno kroz lisice, znai onaj straar tamo je imao dva kraja ueta. I on me puta i vraa. Reklamnu kesu nakopam zemlje, vraam se, dodajem onom
Inicijativa za REKOM

27

svom nekakvom iza sebe zatvoreniku. Idem dalje da kopam. Prokopali smo tunel. Bilo je jo tu onih nekih... pravo smo ili na jedan bunker i jo sa strana se neto kopalo ali sve ispod betona. Bezbroj, bezbroj granata i mina je palo na taj beton gore iznad nas. Znai, bili smo dovoljno duboko. A gde je plitko vodili smo vodootpornu plou. I do tada nisam vjerovao da nijedna granata ne moe da je probije ako nije na neto prislonjena. Ako je na onom kanalu gore, bilo ta da padne, nee vam nita biti, bar od tadanjeg pjeadijskog oruja i artiljerijskog. Kad smo prokopali do... ve je jedna strana bila, ovaj, prethodni su prokopali do srpskih bunkera. Vjerujte mi da su nam vezali kanister plastinog eksploziva na lea da bi mogao pucati u taj kanister ako ja ne uradim to mi je rekao. I dao mi je drugi da stavim na taj isti rov. Ali prvo sam se morao tamo otimati sa Srbinom, mi smo njima onu jednu stranu vrea, ovi koji su uestvovali u ratu znaju kako, skinuli. Sad smo doli do drugih i odma iza te vree vojnik. Otimali smo se, hoe on sebi, ja sebi i kaem: 'Srbine, ubiu te'. 'Pa ubi. Bolan, meni je sasvim svejedno. Il me ubio ti, il on'. Meni je X puta ao bilo to sam sve ovo... i danas mi ao, vjerujte, to sam uopte sve ovo preivio. Napustili su oni to sve, ta srpska vojska se povukla. Ne znam im i kako, zatrpali su nas sviju tu. Ipak smo mi zatvorenici uspjeli nekako, moji neki iza lea koji su bili. Tada se zaulo zapomaganje vojnika koji su nas vodili i uvali. ak su traili noeve da se kolju. Ipak su zatvorenici neki otvor nali, proli, tuda smo se izvukli i spasili smo se. Krajem oktobra jo sam bio u kasarni Viktor Bubanj kada je 21. 10. potpisan Dejton [Dejtonska konferencija trajala je od 1. do 21. novembra 1995.]. Vraen sam u Silos, da bi tada, ta ja znam, ba bilo brutalnije nego sve to to se deavalo. [] Do 21. 01. 1996. godine bilo je tua i maltretiranja nenormalno. [] Nas je ostalo 43. Mislili smo a i reeno nam je da emo biti pobijeni za nekakve Muslimane koji su nestali 1992. godine. I bili smo ubjeeni u to. Ali od 19. do 27. svaki dan su nas posjeivali delegati Meunarodnog Crvenog krsta i oni su nas drali u nekakvom stabilnom fizikom stanju ako smo uopte bili stabilni, jer eto, ja vam kaem, rekli su nam da emo biti pobijeni. Smatram lino da nas je spasio samo dragi Bog i Meunarodni Crveni krst. Na poetku sam rekao da sam imao sve. Ugodan ivot, zdravu porodicu, kuu. Sve to je trebalo jednom ovjeku i jednom domainu. Zaboravio sam samo da kaem jedno. 05.07. ranjen mi je mlai sin u stanu. Ranjen je kroz prozor kupatila, vrata, u hodniku je ranjeno dijete sa pet godina. I danas je trajni invalid sa 70 posto. Nema lijevog kuka uopte i pola crijeva u stomaku. Kome je on smetao? Svaki metak koji je ispaljen sa poloaja Armije BiH [ak i] iz pitolja 6.35 koji najmanji ima domet, padao je meu civile, meu djecu u Hadiima. Granatama nema broja. [] A sad poslje ovoga izlaganja odoh u hram Svetog Save da prisluim svijeu za sve umrle i poginule moje drugove i za zdravlje onih koji su proli golgotu koju sam ja proao. I neka se nikome tako neto ne ponovi.

28

Inicijativa za REKOM

PROCES REKOM Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija), Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta (Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi. Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008. godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika, podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga, zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog procesa za osnivanje REKOM, napisan je i 26.03.2011. godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM, koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke, upuen najviim institucijama drava u regionu. U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje nezavisne, meudravne Regionalne komisije za utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje e zajedniki osnovati REKOM. !Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom, makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM

29

30

Inicijativa za REKOM