Organska Proizvodnja U Srbiji - Neophodan Priručnik

Organska gansk ganska poljoprivreda
Organska poljoprivreda u Srbiji 2013
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Izdava: Nacionalno udruenje za razvoj ,, organske proizvodnje ,,Serbia organica Podrano od strane: Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Private Sector Development Program ACCESS Autori: Ulrich Marz, AFC Bonn Marija Kalenti, GIZ Belgrade Emilija Stefanovi, GIZ Belgrade Ivana Simi, Serbia Organica Editori: Nada Mikovi, Serbia Organica Tobias Stolz, GIZ Belgrade Januar, 2013. godine
Organska poljoprivreda u Srbiji
2013
CIP - , 631.147 (497.11) "2013" ORGANSKA poljoprivreda u Srbiji : 2013 / [autori Ulrich Mrz ... et al.]. - Beograd : GIZ - Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju GmbH : Nacionalno udruenje za razvoj organske poljoprivrede "Serbia Organica", 2012 (Beograd : Grafiprof). - 52 str. : ilustr. ; 21 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira 1.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-87737-59-4 (GIZ) 1. , [] a) - - 2013 COBISS.SR-ID 195528972
SADRAJ
Strana Predgovor Saetak 1 Kontekst 2 Sektor organske proizvodnje: uesnici i aktivnosti 2.1 Proizvodna struktura 2.2 Proizvoa organskih proizvoda 2.3 Industrija prerade organske hrane 2.4 Lanci vrednosti i stvaranje vrednosti 2.5 Istraivanje i razvoj u poljoprivredi, savetodavne usluge i status znanja u industriji 3 Politika vlade prema sektoru 3.1 Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine 3.2 Strategija bioloke raznovrsnosti R. Srbije od 2011. do 2018.godine 3.3 Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji 3.4 Finansijska podrka za sektor organske proizvodnje 4 Trite i trgovina 4.1 Lokalno trite za organske proizvode 4.2 Meunarodno trite relevantno za organsku proizvodnju iz Srbije 4.2.1 Trendovi i okvirni uslovi 4.2.2 Prilike za plasiranje proizvoda u Nemakoj i u drugim zemljama Evropske unije 5 Dostizanje relevantnih EU standarda 5.1 Zakonodavni okvir Evropske unije 5.2 Zakonodavni okvir za organsku proizvodnju u Srbiji 6 Prethodni trendovi i budui razvoj u pogledu investicija 6.1 Trini potencijal za proizvoae iz Srbije 6.2 Trini potencijal za investitore iz Evrope 6.3 Identifikacija potencijala i potreba sektora 7 Izazovi i put napred ACCESS- program za razvoj privatnog sektora u Srbiji Serbia organica-Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju 6 9 10 12 12 15 18 20 21
24 24 25 26 27 28 28 33 33 35
39 39 41 43 43 45 47 49 51 52
SPISAK TABELA
1. Poslovna udruenja i nacionalne NVO aktivne u sektoru organske proizvodnje 2. Struktura povrina po kategorijama biljne proizvodnje(2012.) 3. Povrine prema vrsti organske biljne proizvodnje (2012) 4. Struktura organske stoarske proizvodnje (2012) 5. Profil proizvodjaa koji se bavi organskom proizvodnjom 6. Kompanije i proizvodjai koji se bave preradom organskih proizvoda 7. Istaknute nauno-istraivake institucije i njihov fokus istraivanja 8. Ciljevi Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine 9. Nacionalne institucije i ministarstva relevantna za agrarnu politiku i ruralni razvoj 10. Ciljevi Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji, 2012 11. Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo organskog i konvencionalnog sveeg voa i povra na zelenim pijacama (januar-oktobar 2012) 12. Maloprodajne cene preraenih i ostalih organskih prehrambenih proizvoda u Srbiji (septembar 2012. godine) 13. Trgovci, uvoznici, distributeri i supermarketi ukljueni u sektor organske proizvodnje ( 2012 godine) 14. Uee odreenih proizvoda u ukupnoj vrednosti prodate organske hrane u maloprodaji na najvanijim tritima EU 15. Organski proizvodi iz Srbije sa znaajnim trinim potencijalom u EU 16. Kontrolne organizacije koje imaju ovlaenje MPTV za 2011. godinu 17. SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji 11 13 13 14 16 19 23 25 25 26 29 30 32 36 38 42 47
SPISAK GRAFIKA
1. 2. 3. 4. 5. Povrine prema vrsti jednogodinjih biljnih kultura u organskoj proizvodnji (ha) u 2012godini Povrine prema vrsti viegodinjih biljnih kultura u organskoj proizvodnji (ha) u 2012godini Struktura organske biljne proizvodnje (ha) u 2012 godini Oprema i mehanizacija korieni na poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvori nabavke Lanac vrednosti u organskoj proizvodnji u Srbiji- sluaj soka od jabuke 14 14 15 16 20
SKRAENICE I AKRONIMI
ADA BDP CAP CEFTA EBIT EK EU FAO FDI GAP GIZ GM HACCP IFOAM MMF IPA IPARD ISO KfW MPV NASO NVO NPRR OECD R&D SSP SDC SIEPA SME USAID USDA SZO STO Austrijska agencija za razvoj Bruto domai proizvod ZPP - Zajednika poljoprivredna politika Evropske unije Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi Dohodak pre odbijanja kamate i poreza Evropska komisija Evropska unija Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu Strane direktne investicije Dobra poljoprivredna praksa Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju (GTZ do 1. januara 2011. godine) Genetski modifikovano Analiza opasnosti i kritine kontrolne take Meunarodna federacija pokreta organske poljoprivrede Meunarodni monetarni fond Instrument za pretpristupnu pomo Instrument pretpristupne pomoi za ruralni razvoj Meunarodna organizacija za standardizaciju Nemaka razvojna banka Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia organica Nevladina organizacija Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Istraivanje i razvoj Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju vajcarska korporacija za razvoj Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Mala i srednja preduzea Amerika agencija za meunarodnu pomo Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Drava Svetska zdravstvena organizacija Svetska trgovinska organizacija
PREDGOVOR
Organska proizvodnja ima za cilj da proizvede dovoljne koliine visoko-kvalitetne hrane uz racionalno korienje prirodnih resursa i ouvanje ivotne sredine. Organska poljoprivreda je odriva, prirodna alternativa za intenziviranje proizvodnih metoda i predstavlja itav sistem upravljanja proizvodnjom koji promovie ozdravljenje ekosistema. Interesovanje za organsku proizvodnju raste to se odraava i na trite organskih proizvoda koje je u poslednjih deset godina tri puta poveano. Zemlje lanice EU i pored znaajne sopstvene proizvodnje i dalje pokazuju potrebu za uvozom organskih proizvoda. Srbija moe iskoristiti svoju ansu i plasirati znaajne koliine organskih proizvoda na inostrano trite. Ohrabruje injenica da su se povrine pod organskom proizvodnjom u Srbiji tokom 2012. godine poveale za blizu 30% u odnosu na 2011. godinu. elja nam je da podrimo proizvoae organske hrane kako bi nastavili da razvijamo ovu perspektivnu oblast poljoprivredne proizvodnje.
S potovanjem, ministar Goran Kneevi
Tobias Stolz Voa programa GIZ/ACCESS

Dragi itaoci, Marta 2012. godina Srbija je dobila status kandidata za lanstvo u EU. Bio je to rezultat velikih napora Srbije da osavremeni svoju privredu i razliitih mera podrke koje su imale pozitivne uticaje. Jedno od polja na kojima su potrebna znaajna prilagoavanja na putu Srbije ka EU je i sektor poljoprivrede. Zajednika poljoprivredna politika (ZPP) Evrope ureuje trita i mehanizme za mnoge poljoprivredne proizvode, a integrisanje poljoprivrede Srbije u ZPP predstavlja viestruki izazov. GIZ pomae Srbiji da osavremeni svoj ekonomski sistem i kroz niz razliitih programa prua podrku Srbiji u ispunjavanju kriterijuma konvergencije Evropske komisije. Poljoprivreda i prehrambena industrija oduvek su u samom sreditu programa GIZ-a, a tokom poslednjih desetak godina Nemaka je pokrenula mnoge inicijative u cilju pomaganja razvoja ovog sektora. Iako konvencionalna poljoprivreda jo uvek ini okosnicu poljoprivredno-prehrambene industrije u svim evropskim zemljama, organska poljoprivreda postaje njen vaan sastavni deo. To je proisteklo ne samo iz vee osetljivosti potroaa u odnosu na pitanja zatite ivotne sredine i boljih dravnih programa, ve iz toga to je industrija prepoznala da se tu formira veliki i veoma profitabilni segment trita. Tritima organske hrane u celom svetu vladaju i upravljaju isti ekonomski principi kao i u drugim sektorima. Tranja raste mnogo bre nego domaa ponuda. A upravo ovaj trend navodi privredu da potencijale proizvodnje organske hrane prevede u izvozne mogunosti. Srbija, koja ima poljoprivrednog zemljita u izobilju i dugu agroindustrijsku tradiciju, moe s razlogom oekivati da e ove prednosti pretvoriti u izvozne anse i da e udahnuti novu snagu domaem tritu. Nacionalni akcioni plan za organsku poljoprivredu Republike Srbije pokazuje da su donosioci odluka u Srbiji shvatili potencijal ove zemlje za organsku poljoprivredu i poeli da pripremaju neophodni okvir da se ove anse pretvore u pravu poslovnu delatnost. GIZ podrava nastavak i sprovoenje Nacionalnog akcionog plana i u skladu sa tim pomae Srbiji da smanji ogranienja i uska grla koja su smetnje poljoprivrednom sektoru uopte, pa shodno tome i organskom podsektoru. Ovaj izvetaj predstavlja obuhvatni pregled sadanje situacije u Srbiji kada se radi o organskoj poljoprivredi, preradi i plasiranju na trite. Namenjen je postojeim i buduim akterima u agroindustriji i oekuje se da e podstai diskusije i zanimanje za razvoj organskog sektora u Srbiji.
Nada Mikovi Predsednik nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju

Dragi prijatelji, Sama injenica da i ove godine izdajemo publikaciju o organskoj proizvodnji govori o tome da, uprkos nekim problemima, idemo krupnim koracima napred. Posebno sam ponosna na to to, ukoliko uporedimo podatke iz prethodne studije, imamo evidentan skok od oko 30% biljnih povrina na kojima se organska proizvodnja odvija kao i porast kompletne stoarske organske proizvodnje. Sigurna sam da su tome doprinele sve aktivnosti koje je Nacionalna asocijacija sa svojim lanicama sprovodila od osnivanja i koje i dalje sprovodi na unapreenju kompletnog razvoja organske proizvodnje. Meu njima je i razvoj domaeg trita organskih proizvoda. Ovi proizvodi su i pored smanjene kupovne moi stanovnitva nali svoj put do potroaa kako na pijacama, ,,Pijaci organske hrane" u Beogradu, tako i na rafovima trgovakih lanaca, od kojih su mnogi tokom 2012. godine oformili kutak za organske proizvode. Nadam se da e se ovaj trend uveanja povrina nastaviti i u narednoj godini, naroito kada uzmemo u obzir sve one neiskoriene prirodne mogunosti koje Srbija ima, a u isto vreme i ogroman skok potranje za ovim proizvodima na veini svetskih trita, koja ne mogu da zadovolje svoje potrebe iz sopstvene proizvodnje. Budemo li mudri i ne dozvolimo da genetiki modifikovana semena zauzmu naa plodna polja, stajemo u red sa narodima koji e svojim potomcima ostaviti ono najvrednije, a to je zdravu zemlju i zelenu Srbiju. Ovom priliko elim i da se zahvalimo GIZ-u na saradnji i ukazanom poverenju da ovogodinju publikaciju samostalno osmislimo i time doprinesemo promociji organske proizvodnje u Srbiji.
SAETAK
Ova studija opisuje trenutni status organske poljoprivrede u Srbiji i ispituje sektor u kontekstu istorijskih razvoja, buduih izazova i prilika. Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezuju se za 1990. godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) Terras uspostavila promotivnu mreu, kojoj su pristupili proizvoai i tehniko i akademsko osoblje ukljueno u proizvodnju organske hrane. Dvadeset godina kasnije, koristei podrku mnogih domaih i meunarodnih institucija, ministarstava, tehnikih organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je zavidan nivo: Nekoliko udruenja sistematski razvija i promovie sektor organske proizvodnje; Vladine institucije, predvoene Ministarstvom poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, prate sektor i vode rauna o njegovim potrebama; Oko 20 instituta, fakulteta, ustanova za istraivanje i razvoj i srodnih tela pomau u stvaranju i propagiranju najadekvatnijeg sistema proizvodnje; Sedam kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji, nadleno je za potovanje domaih i meunarodnih propisa na osnovu kojih se izdaje sertifikat za organski proizvod. Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede, i potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav nain da se sam moe integrisati u okvir ZPP, organska proizvodnja teko postie zadovoljavajui razvoj. Na vie od 11.000 hektara ostvaruje se proizvodnja, u kojoj dominiraju voe i ratarske kulture, uz konstantan rast proizvodnje itarica i uljarica. Vei deo ovih proizvoda se izvozi, naroito u EU, jer je domae trite slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne moi stanovnitva. Meutim, prisutan je i trend sve snanijeg razvoja domaeg trita, iako je ono i dalje malo zbog slabe kupovne moi potroaa. Potranja za organskim proizvodima postoji u mnogim zemljama, a Srbija ima izuzetne ekoloke, klimatske i tehnike uslove da, pored tradicionalnog jagodastog i ostalog voa, proizvodi povre, itarice i uljarice iz organske proizvodnje, koje su veoma traene na meunarodnom tritu. Meutim, gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom potrebna je pomo pri nabavci odgovarajue mehanizacije, drugih tehnikih sredstava i kapitala kako bi podigli proizvodnu efikasnost do nivoa koji im obezbeuje konkurentnost na nacionalnom, regionalnom i tritu EU. Stoga je korienje Instrumenta pretpristupne pomoi za ruralni razvoj (IPARD) glavna ansa za sektor organske proizvodnje u Srbiji. Uz investicionu podrku IPARD-a i proizvoai i preraivai mogu zapoeti sa podizanjem efikasnosti proizvodnje i postepenim jaanjem uloge svoje zemlje u sektoru organske proizvodnje Evrope, istovremeno odravajui njene postojee prednosti: nezagaeno zemljite, ugledne ustanove za istraivanje, razvoj i obrazovanje, bliskost sa odreenim tritima i duga tradicija uzgajanja i prerade izuzetno traenih proizvoda (jagodastog i ostalog voa, povra, itarica i uljarica).
KONTEKST
Razvoj sektora organske proizvodnje u Srbiji zapoeo je 1990. godine osnivanjem udruenja Terras u optini Subotica. Ova NVO je svoje postojanje zapoela kao deo Otvorenog univerziteta Subotica, a za lanove je imala predstavnike Univerziteta u Novom Sadu. Organizacija Terras sprovela je veliki broj kampanja sa ciljem promovisanja organske proizvodnje u skladu sa standardima Meunarodne federacije za organsku poljoprivredu (IFOAM). lan ove organizacije postala je 1992. godine, a 1997. godine bila je domain konferencije IFOAM o organskoj proizvodnji zemalja centralnoistone Evrope. Organizacija Terras ostala je pokretaka snaga razvoja sektora organske proizvodnje u Srbiji, dok su formalne i neformalne grupe koje promoviu ovu oblast poele da se pojavljuju i u drugim delovima zemlje. U vreme Savezne Republike Jugoslavije donet je i prvi Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji. Nakon uspostavljanja nove vlade 2000. godine poele su da pristiu strane investicije, kao i kupci, projekti i donatori, to je stvorilo priliku za unapreenje znanja i izvoznih mogunosti. Avalon iz Holandije, SIDA iz vedske i Diaconia iz Nemake bile su prve strane organizacije koje su regionalnim projektima promovisale organsku proizvodnju u Srbiji. GIZ je 2003. godine pruio podrku organizaciji Terras u uspostavljanju saradnje sa nemakom kontrolnom organizacijom BCS, time postavljajui temelje za nastajanje prve kontrolne organizacije u Srbiji. Ove meunarodne organizacije prepoznale su potencijal organske proizvodnje u Srbiji i olakale formiranje novih udruenja koja se bave organskom proizvodnjom, prvenstveno na lokalnom i regionalnom nivou. tavie, nekoliko kompanija poelo je da radi na organskoj proizvodnji okrenutoj izvozu. GIZ je 2004. godine podrao prvo uee srpskih trgovaca i preraivakih kompanija na meunarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu u Nemakoj. Zajedno sa Zelenom mreom Vojvodine, organizacija Terras zapoela je razvoj lokalnog trita, to je rezultiralo odravanjem prvog Biofesta u Subotici 2005. godine. U narednim godinama, osim GIZ-a, i SIPPO iz vajcarske, Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID) i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV) takoe su podrali uee srpskih proizvoaa i poslovnih ljudi na sajmu Biofach. MPV se 2006. godine pridruilo Mrei za organsku proizvodnju Mediterana i ubrzo nakon toga usledio je meunarodni projekat organske proizvodnje koji su finansirale EU i razne mediteranske zemlje. Tokom 2007. i 2008. godine donatori su kroz razne projekte nastavili sa podrkom razvoju sektora organske proizvodnje. Austrijska agencija za razvoj (ADA) fokusirala je svoje aktivnosti na regionalni razvoj ruralnih sredina u Vojvodini i Sandaku, pokuavajui time da spoji organsku proizvodnju malog obima sa razvojem zajednice i lokalnom
10
preradom poljoprivrednih sirovina. vajcarska korporacija za razvoj (SDC) upustila se u veliki projekat uvoenja standarda za bezbednost hrane, kao to su HACCP i GlobalGAP. GIZ se koncentrisao na savetodavnu politiku, koordinaciju donatora i stvaranje poslovnih udruenja. Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia organica (NASO) osnovana je 2009. godine sa ciljem da ujedini uesnike u sektoru organske proizvodnje u jednom cilju i pod jednim mandatom, stimuliui interakciju i promoviui organsku primarnu proizvodnju i preradu, kako u zemlji tako i u inostranstvu. NASO trenutno okuplja oko 80% uesnika sektora, koji su prisutni i u drugim srodnim udruenjima i organizacijama. Veliki broj lanova dolazi iz sektora primarne proizvodnje, prerade, trgovine, akademskih i ostalih institucija. Uz podrku MPV-a, 2011. godine zavreno je formiranje pet centara za razvoj organske proizvodnje (Selena, Leskovac, Svilajnac, Valjevo i Negotin). Istorija proizvodnje i prerade organske hrane protee se na period dug preko 20 godina. Sektor je i dalje slabo organizovan, iako je dolo do razvoja odreenog broja razliitih, lokalno aktivnih udruenja, organizacija, kooperativaca i interesnih grupa. Do 2009. godine Zakon o udruenjima ograniavao je formiranje jakih interesnih grupa ili udruenja, s obzirom na to da nije dozvoljavao udruenjima da posluju i stvaraju kapital. Povoljnije prilike pojavile su se stupanjem na snagu novog Zakona o udruenjima (,,Slubeni glasnik RS, br. 51/09), koji je omoguio udruenjima da do odreene mere sprovode poslovne aktivnosti i stvaraju rezerve kapitala. U toku oktobra i novembra 2012. godine uraene su izmene i dopune vaeeg Zakona o organskoj proizvodnji (,,Slubeni glasnik RS br. 33/10 ) kako bi se dodatno uskladio sa regulativom EU. Zakon e ispred MPV biti poslat na usvajanje krajem 2012. godine.
Tabela 1: Poslovna udruenja i nacionalne NVO aktivne u sektoru organske proizvodnje

Naziv udruenja Nacionalna asocijacija Serbia organica Zelena mrea Vojvodine Terras Udruenje za biodinamiku poljoprivredu Srbije Udruenje za razvoj organske proizvodnje Biobalkan Toppas Ekoland Srbija Regionalni Centri za organsku proizvodnju u Seleni, Valjevu, Svilajncu, Leskovcu,Negotinu www.organiccentar.rs (Selena), www.centarzarazvoj.org (Leskovac) Internet stranica www.serbiaorganica.org www.zelenamreza.org www.terras.org.rs www.biodinamika.org
11
SEKTOR ORGANSKE PROIZVODNJE: UESNICI I AKTIVNOSTI
2.1 PROIZVODNA STRUKTURA

GIZ je na prolee 2010. godine, u saradnji sa konzorcijumom AFC/FIBL, sproveo ispitivanje sektora organske proizvodnje sa ciljem prikupljanja podataka o povrinama, koliinama proizvoda, broju proizvoaa, regionalnoj distribuciji organskih proizvoda itd. U ovu svrhu koriena je metodologija vajcarskog instituta FIBL za Svet organske poljoprivrede. Standardizovane upitnike popunjavale su i ovlaene kontrolne organizacije i kontrolne organizacije koje izdaju sertifikate za organske proizvode za strana trita. Pomenuta metodologija bila je osnov za izradu revizije podataka, koju je u jesen 2012. godine sprovela Nacionalna asocijacija Serbia organica uz podrku MPV i GIZ/ACCESSa. Rezultati obuhvataju pregled povrina pod organskom proizvodnjom i broj proizvoaa organskih proizvoda u Srbiji. Prikupljeni su podaci o proizvodima koji su proizvedeni u skladu sa standardima EU i koji su namenjeni za izvoz. Pregled pokazuje da se organska proizvodnja trenutno odvija na povrini od oko 829.000 ha, bilo da se radi o proizvodima koji su ve sertifikovani ili onima koji su u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod. Navedenim brojem hektara obuhvaene su i povrine koriene za sakupljanje divljeg jagodastog voa, peuraka i lekovitog bilja. Treba napomenuti da u Srbiji ne postoji zvanina metodologija na osnovu koje se moe dobiti podatak o ukupnoj povrini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih stanita. Obradivo zemljite korieno za organsku proizvodnju zauzima povrinu od preko 11.000 ha.
12
Tabela 2: Struktura povrina po kategorijama biljne proizvodnje (2012.)

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA 2012. godine Povrine u periodu konverzije (ha) Ratarska proizvodnja Voarska proizvodnja Povrtarska proizvodnja Panjaci i livade UKUPNO 1734,39 1091,19 233 818,97 3877,55 Povrine sa organskim statusom (ha) 2.850,43 4054 296,5 20,83 7222,26 Ukupno (ha) 4584.82 5145.19 529.5 839.8 11099.31 Udeo u ukupnoj povrsini 41.31% 46.36% 4.77% 7.57% 100%
Voarska proizvodnja je procentualno najzastupljenija sa 46.36%, sledi ratarska sa 41.31%. Livade i panjaci zauzimaju 7.57% dok se povre uzgaja na 4.77% organske povrine. Tabela 3: Povrine prema vrsti organske biljne proizvodnje (2012)
Biljna proizvodnja Jabuka Malina Viegodinje vone biljne vrste Jagoda ljiva Vinja Ostalo Ukupno za kategoriju Kukuruz Penica Jednogodinje biljne vrste Soja Povre Ostale ratarsle vrste Ukupno za kategoriju Panjaci Povrine sa organskim statusom (ha) 1.177,55 550 41,42 1188,56 409,94 686,53 4.054 280,37 284,66 104,53 UKUPNO: 669,56 296,5 2181,47 3.147,53 20,83 Povrine u periodu konverzije (ha) 6,02 142,46 11,54 39,48 26,38 865,31 1091,19 539,33 281,72 39,5 860,55 233 873,74 1.967,29 818,97 Ukupne povrine (ha) 1183,57 692,46 52,96 1228,04 436,32 1551,84 5145,19 819,7 566,38 144,03 1530,11 529,5 3055,21 5.114,82 839,7
Od ukupnih povrina pod organskom proizvodnjom, viegodinje vrste se uzgajaju na oko 46,7%, a jednogodinje na oko 46%. Ostatak (7,3 %) ine livade i panjaci. U okviru kategorije viegodinjih vrsta, dominiraju jabuke i ljive, a sledi ih jagodasto voe, naroito maline. itarice, soja i povre su glavne uzgajane jednogodinje vrste. Iako je jagodasto voe glavna izvozna vrsta, izgleda da se proizvoai opredeljuju i za druge vrste, uglavnom za jabuke i ljive (tabela 3). Takoe, postoji znaajan porast u povrinama pod jednogodinjim vrstama (tabela 3).
13
Tabela 4: Struktura organske stoarske proizvodnje (2012.)

ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA 2012. godine
Period konverzije
Broj grla stoke, jedinki ivine, konica Krupna stoka (goveda, bivoli, konji, magarci) Sitna stoka (ovce, koze, svinje) ivina (kokoi, guske, patke, urke, morke) Konice 2164 3404 4276 2610
Organski status
Broj grla stoke, jedinki ivine, konica 230 983 3600 4394
Podaci ispitivanja pokazuju da je preko 4.000 poljoprivrednih proizvoaa ukljueno u organsku proizvodnju. Usled nedostatka jasnih empirijskih podataka, ukupna vrednost organske proizvodnje u Srbiji ne moe se precizno utvrditi.
1600 1400
Grafikon 1: Povrine prema vrsti viegodinjih biljnih kultura u organskoj proizvodnji, ha (2012.)
1200 1000 800 600 400 200 0
Jabuka
Malina
Jagoda
ljiva
Vinja
Ostalo
povrine sa organskim statusom (ha)

3000 2700 2300
povrine u periodu konverzije (ha)
ukupne povrine (ha)
Grafikon 2: Povrine prema vrsti jednogodinjih biljnih kultura u organskoj proizvodnji, ha (2012.)
2100 1800 1500 1200 900 600 300 0
Kukuruz
Penica
Soja
Povre
Ostale ratarske vrste
povrine sa organskim statusom (ha)
povrine u periodu konverzije (ha)
ukupne povrine (ha)
14
4,7% 5% 1,3% 7,5%
10,7%
Jabuka Malina 6,3% [ljiva Jagoda Vi{nja 11% 0,5% Ostale ratarske vrste Kukuruz Soja P{enica Povr}e
Grafikon 3: Struktura organske biljne proizvodnje, ha (2012.)
27,5%
4%
2.2 PROIZVOA ORGANSKIH PROIZVODA 1 U ime GIZ-a, u avgustu 2010. godine, konzorcijum AFC/FIBL i srpski eksperti Nenad Novakovi i dr Slobodan Milenkovi, sproveli su istraivanje poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom. Istraivanje je obavljeno sa ciljem prikupljanja detaljnijih podataka o tipinom proizvoau organskih proizvoda iz Srbije. Pregled obuhvata 140 poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom. Od ukupnog broja ispitanih gazdinstava, vie od 60% ine gazdinstva sa manje od 6 ha zemlje, a 25% ine gazdinstva koja imaju od 10 do 20 hektara zemlje. Zemlju uglavnom obrauju lanovi domainstva, a svako drugo gazdinstvo unajmljuje radnu snagu za sezonske radove. Izbor gajenih vrsta menja se sa veliinom gazdinstva. Na gazdinstvima sa vie od 20 ha zemlje uzgajaju se itarice i uljarice. Na gazdinstvima sa manje od 5 ha zemlje itarice se uzgajaju na malim povrinama i samo za sopstvenu upotrebu, a preostalo zemljite namenjeno je uzgajanju jagodastog i ostalog voa. Povre se uglavnom uzgaja na gazdinstvima ija je veliina u rasponu od 5-10 ha. Sva gazdinstva vea od 5 ha ipak imaju zemljite na kome se nita ne uzgaja, a koristi se za panjake ili je zaputeno.k imaju zemljite na kome se nita ne uzgaja, a koristi se za panjake ili je zaputeno. to je vee gazdinstvo, vea je i povrina pod organskom proizvodnjom, ali ona nikada ne prelazi 15-25% ukupno raspoloivog zemljita. Uglavnom se koristi za uzgajanje jagodastog voa, nakon ega ide ostalo voe i povre. U kategoriji jagodastog voa dominiraju maline, dok su jabuka i ljiva najbitnije vrste ostalog voa. Na gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom investiranje u proizvodnju nije u dovoljnoj meri zastupljeno. Plantae su uglavnom stare, kao i mehanizacija, koja je najee starija od 10 godina. Staklenici i organizovano skladitenje dostupni su tek
1
Sastavljeno prema AFC/FIBL 2010: Pregled organskih poljoprivrednih gazdinstava; injenice i brojke
15
svakom treem proizvoau, a zakup zemljita, kupovinu repromaterijala ili mehanizacije na kredit praktikuje samo 5-20% ispitanih poljoprivrednih proizvoaa. Stoga su i budui investicioni planovi skromni i uglavnom se odnose na rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, to predstavlja glavni problem za proizvoae voa. Grafikon 4: Oprema i mehanizacija korieni na poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvorima nabavke
Tabela 5: Profil proizvoaa koji se bave organskom proizvodnjom Parametar

Uestalost prodaje trgovcima na veliko/preraivaima Uestalost ugovorene proizvodnje Ostvareno uveanje cena organskih proizvoda u poreenju sa konvencionalnim Standardna proizvedena koliina Uestalost sortiranja Glavna marketinka ogranienja > 75% 67% 10-20% 64% < 1 tone 60% Niska cena (50%), visoki ulazni trokovi (53%), nedostatak hladnjaa za voe (48%)
Vrednost
16
NASO je, na osnovu miljenja veeg broja proizvoaa u Srbiji, ustanovila da veliki problem predstavlja nedostupnost odreenih sirovina potrebnih za realizaciju procesa proizvodnje. Semenski i sadni materijal retko se moe nai na tritu, naroito u potrebnim koliinama. Upotreba ubriva takoe je sporno pitanje (organska proizvodnja oslanja se na stajnjak i kompost). Uzimajui u obzir da tek svaki drugi proizvoa uzgaja domae ivotinje, to je veoma mali broj, dostupan stajnjak jedva da je dovoljan da opskrbi 5-6 ha zemlje hranivima potrebnim za optimalne prinose. Komercijalna sredstva za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljita relativno su dostupna na tritu, ali je sporno pitanje isplativosti njihovog korienja za organske proizvoae..Odgovarajua i efikasna sredstva za zatitu bilja takoe su retka, pa proizvoai esto nemaju nain da se izbore sa bolestima i tetoinama, to dodatno utie na smanjenje prinosa i kvalitet proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. Navodnjavanje je takoe problematino, posebno u sluaju uzgajanja voa. Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i preraivakim kompanijama, sa kojima skoro 70% primarnih proizvoaa zakljuuje ugovore pre poetka sezone. Direktnu prodaju, npr. na zelenim pijacama, praktikuje svega 20% poljoprivrednika. Zbog ovakvog sistema, uveanje cena koje proizvoai ostvare za svoje organske proizvode veoma je umereno (proseno 10-20%) i potvruje injenicu da se dodata vrednost ne stvara na nivou poljoprivrednog gazdinstva. Takoe, problematina je i zastupljenost proizvoda na tritu. S obzirom na esto prisutan nedostatak skladinog prostora, proizvodi su dostupni samo tokom glavne sezone, kada proizvoai preplave trite. Klasiranje proizvoda vri svaki drugi poljoprivrednik i to uglavnom prema veliini, retko prema kvalitetu. Proizvodi se pakuju u plastinu ambalau. Oteavajuu okolnost kada je u pitanju prevoz robe predstavlja to to je 40% upakovane robe u pakovanjima ija je masa manja od 100 kg, a samo 36% je u pakovanjima mase vee od 1 t. U sektoru su prisutne i nove tendencije, naime veliki trgovinski lanci jaaju ponudu organskih proizvoda koji su cenovno i kvalitetom konkurentni domaim proizvodima. Primetan je i trend ukljuivanja u primarnu biljnu i animalnu proizvodnju velikih kompanija, koje organsku proizvodnju praktikuju na velikim povrinama. Proizvodnja stone hrane, kao i kompletan sektor animalne organske proizvodnje, ima rastui trend, iako jo uvek ne postoji ponuda na tritu. Proizvoai su zadovoljni kvalitetom pruanja savetodavnih usluga, jer jednom u dva meseca imaju priliku da sa savetodavcima razgovaraju o glavnim temama, kao to su upotreba sredstava za zatitu bilja i oplemenjivaa zemljita i dostupnost sirovina za organsku proizvodnju. Uprkos dobroj pokrivenosti savetodavnim slubama, niska produktivnost i dalje predstavlja znaajan problem. Oko 60 % proizvoaa organizovano je u krovno udruenje NASO, pojedinano ili preko firmi sa kojima su u kooperantskim odnosima. Ostala poslovna udruenja oko kojih su okupljeni su Terras i Topas.
17
2.3 INDUSTRIJA PRERADE ORGANSKE HRANE 2 Vlada Srbije je 2004. godine usvojila akcioni plan za uklanjanje administrativnih prepreka stranim investicijama. Uspostavljena je nacionalna strategija u pogledu stranih ulaganja do 2010. godine. U poslednje vreme dolo je do porasta broja investicija, kao i porasta preuzimanja, spajanja i privatizacija, koje su esto podravane od strane inostranih kompanija. Od znaaja za sektor organske proizvodnje su kompanije koje posluju u sektoru voarstva i povrtarstva. Kapaciteti veine ovih kompanija su mali, a broj od 200 registrovanih preraivaa voa i povra i dalje je veoma visok. Svi oni imaju zakonsku obavezu da posluju u skladu sa standardima HACCP. Kompanije koje imaju hladnjae dominiraju u ovom sektoru, budui da su voene pretpostavkom da je mnogo lake dobiti sertifikat za hladnjau nego ulagati u kompletnu preraivaku liniju za demove i sokove. Oko 25 kompanija koje se bave preradom hrane prerauju i organske proizvode. Njihova glavna delatnost jeste prerada konvencionalnih proizvoda, ali poseduju i dodatnu liniju za preradu organskih proizvoda. Neki primarni proizvoai bave se i preradom sopstvenih proizvoda.
2 Uzeto iz kompanije Agri-Livestock Consultant Ltd 2010: Studija sektora voa i povra iz IPARD programa, Republika Srbija, Arcotrass Consortium 2006: Studija o situaciji u poljoprivredi u pet zemalja aplikanata: Izvetaj o Srbiji; Agencija za privatizaciju Republike Srbije 2005: Procena uticaja privatizacije u Srbiji
18
Tabela 6: Kompanije i proizvoai koji se bave preradom organskih proizvoda Kompanija

Agropartner Beyond, Ni BelisTop, Kurumlija Berry frost, Loznica BMD, Arilje Biosil, Ugrinovci Coja promet, Aleksinac Confido group Int. d.o.o. CPA Organic, Bajina bata Ekozlatar, Nova varo Foodland, Beograd Forest Food, Kruevac Frikos, Beograd Herba, Beograd Jano Farago, Orom Josip Mamui, Subotica Lion Foods Co. Beograd Marni, Kruevac Menex d.o.o. Kruevac Midi Organic, Blace MN Ltd. Loznica Mondi Food Company, Kraljevo Nectar, Novi Sad Pamin, Gornji MIlanovac Repro Trade, Novi Sad Suncokret, Hajdukovo Varvarin voce d.o.o, Varvarin Voe produkt d.o.o., Brus Zadrugar, Ljubovija Zdravo ORGANIC d.o.o, Selena
www.fruit.rs www.zdravo.rs www.lionfoods.co.rs www.marni.co.rs www.menex.rs www.midiorganic.com www.mn.co.rs www.mondiserbia.rs www.nectar.rs www.pamin.rs www.reprotrade.co.rs www.suncokret.rs www.voce-varvarin.ls.rs www.foodland.rs www.forestfood.rs www.frikos.rs www.herba.co.rs www.beryfrost.rs www.bmd.co.rs www.biosil.rs www.coja-promet.com www.confidogroup.com www.cpa.org.rs
Internet stranica
www.agropartnerfruit.com www.beyondhealthfood.com
Vrsta proizvoda
Smrznuto bobiasto voe Makrobiotiki proizvodi na bazi soje (sojin sir tofu) Smrznuto voe Svee, smrznuto voe Peurke Pasterizovano povre, voni sokovi Sueno voe, peurke Smrznute vinje Vino, rakija Heljda i proizvodi od nje (brano, jastuci i dueci) Voni demovi, slatka, ajvar, sokovi vrganj, lisiarka, umska borovnica, sueno i zamrznuto Zamrznuti proizvodi od jagodiastog voa i sakupljenog divljeg voa Lekovito i zainsko bilje, esencijalna ulja ajevi, zainsko bilje Brano, mlevena paprika Smrznuto, sueno i okoladirano voe i povre Peurke Svee i smrznuto voe, cvet zove Smrznuto i sueno voe Zamrznuta malina Smrznuto voe Voni sokovi Zamrznuti proizvodi od jagodiastog voa i sakupljenog divljeg voa Paste, brano, kornfleks Biljni namazi (puteri), ulje i proizvodi od uljarica Koncentrati i arome gajenog i divljeg voa Svee i smrznuto voe, zova Smrznuto bobiasto i drugo voe Sokovi, voni i povrtni, pasterizovano povre (cvekla)
19
2.4 LANCI VREDNOSTI I STVARANJE VREDNOSTI 3 U Srbiji, kao i u drugim delovima sveta, teko se postie stvaranje vrednosti poljoprivrednih proizvoda u okviru poljoprivrede malog obima, a posebno kada se radi o proizvodima namenjenim konzumiranju u ishrani. Razlozi su sledei: Mali poljoprivredni proizvoai teko koriste prednosti ekonomije obima i stoga su, u veini sluajeva, njihovi trokovi proizvodnje visoki, Poljoprivrednici uglavnom nisu dobro integrisani u trita, nemaju dovoljnu marketinku mo, a ak i ako dolazi do stvaranja vrednosti, to se deava na viim nivoima lanca vrednosti, a ne na primarnom nivou, Poljoprivredni proizvoai uglavnom nisu dobro integrisani u trita i nemaju dovoljnu marketinku mo, pa i ako dolazi do stvaranja vrednosti, to se deava na viim nivoima lanaca vrednosti, a ne na primarnom nivou; Preraivai takoe posluju sa visokim jedininim trokovima, a sa druge strane, neophodno je da zadovolje zahteve meunarodnog trita, to utie na to da je stvorena vrednost proizvoda i dalje mala, mada je vea nego na nivou primarne proizvodnje; Najvie mare postiu se razliitim transakcijama koje se obavljaju na nivou prerade poljoprivrednih proizvoda, to je uzrokovano veom fleksibilnou trgovaca po pitanju rukovanja sirovinama i poslovanja sa posrednicima, ali i njihovom pristupu krajnjim kupcima; Usled visoke konkurentnosti proizvoda na tritu hrane, strukture maloprodaje i osetljivosti potroaa, mare i stvaranja vrednosti su skromne, ak i na nivou distributera. Kao posledica toga, dodata vrednost nepreraenih poljoprivrednih proizvoda u lancu vrednosti retko prelazi faktor od 5-10. Dodata vrednost teko se postie na nivou poljoprivrednog gazdinstva i prerade malog obima. Grafikon 5: Lanac vrednosti u organskoj proizvodnji u Srbiji - sluaj soka od jabuke
Primarni proizvoa 0,2-0,3/kg
Preraiva sokova 1/l
Trgovac/ izvoznik 1,6/l
Meunarodni trgovac na veliko 2/l
Trgovac u maloprodaji 2,5/l
Potroa
Vei prihod i stepen profita mogu se ostvariti eksploatacijom ekonomije obima, to podrazumeva irenje, saradnju ili ujedinjavanje snaga u udruenju.
3 Pripremljeno u skladu sa informacijama dobijenim iz direktnih razgovora sa kompanijama Doehler GmbH, Nemaka, Rauch GmbH, Austrija, Solid Organic Link (trgovina na veliko organskim proizvodima), Holandija, EDEKA Verrtriebsgesellschaft, Hamburg i korienjem podataka proizvodne baze podataka HS STO
20
2.5 ISTRAIVANJE I RAZVOJ U POLJOPRIVREDI, SAVETODAVNE USLUGE I STATUS ZNANJA U INDUSTRIJI 4 U Srbiji trenutno postoji 34 savetodavne slube, u kojima radi 235 savetodavaca. Njima upravlja Vlada Republike Srbije i njihove zadatke definiu MPV i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. U saradnji sa MPV-om i GIZ/ACCESS-om, NASO je 2010. godine sprovela edukaciju savetodavaca u oblasti organske proizvodnje. Poljoprivredne strune i savetodavne slube u Republici Srbiji zapoljavaju savetodavce razliitih struka. Savetodavac za organsku proizvodnju nije usko profilisan u smislu pruanja usluga samo iz oblasti organske proizvodnje, iako je organska proizvodnja delom ukljuena u sistem pruanja savetodavnih usluga. Postojanje savetodavaca ovakvog profila bilo bi neophodno pre svega zbog specifinosti organske proizvodnje i potreba organskih proizvoaa na ,,terenu, kao i opteg interesa za intenzivnijim razvojem ove proizvodnje. Za intenzivniji razvoj organske proizvodnje bilo bi neophodno definisati kriterijume za savetodavce u organskoj proizvodnji (formalno obrazovanje, profesionalni treninzi, obuke itd. ). Na taj nain dobili bi se profilisani savetodavci, koji bi svojim radom struno podravali postojee proizvoae i preuzimali aktivnu ulogu uvoenjem novih proizvoaa u organsku proizvodnju. Razvoj savetodavnog sektora treba da obezbedi da svaki proizvoa organskih proizvoda u Republici Srbiji, ima mogunost da dobije usluge savetodavaca za organsku proizvodnju. Bilo bi potrebno, osim toga, da savetodavac za organsku proizvodnju bude ukljuen u kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu, gde e sticati aktuelna znanja i informacije iz ove oblasti. Od velikog je znaaja unapreenje saradnje izmeu savetodavnog i istraivakog sektora u cilju uspostavljanja praktinog sistema primene znanja. Pored dravnih savetodavnih slubi, i privatne kompanije pruaju savetodavne usluge poljoprivrednicima, na osnovu potpisanih ugovora. Usluge koje pruaju dravne savetodavne slube ne naplauju, a kvalitet zavisi od visine dodeljenog budeta na koju utiu brojni faktori. Zakonom o obavljanju savetodavnih i strunih poslova u oblasti poljoprivrede (,,Slubeni glasnik RS, br. 30/10), reguliu se najvanija pitanja iz ove oblasti: Uslovi i nain obavljanja savetodavnih i strunih poslova u poljoprivredi; Registar poljoprivrednih savetodavaca; Obuka i usavravanje poljoprivrednih savetodavaca i proizvoaa; Planiranje razvoja savetodavnih poslova. Osnovno poljoprivredno obrazovanje stie se u 33 dravne srednje poljoprivredne kole. Visoko obrazovanje pruaju akreditovane obrazovne visokokolske institucije od kojih su najznaajnije: Poljoprivredni fakultet u Beogradu, umarski fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Agronomski fakultet u aku, Fakultet za
4
Uzeto iz: Cvijanovi 2009: Obrazovanje, Nauno istraivanje i savetodavni rad u poljoprivredi Srbije. Primenjene studije u poljoprivrednom biznisu i trgovini, Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja u RS; Svetska banka 2006: Finansijska podrka za inovacije u trgovini u Srbiji i Hornischer U.2010/AFC/FIBL: Proirenje i istraivanje organske poljoprivrede u Srbiji - Izvetaj o statusu
21
biofarming u Bakoj Topoli, Fakultet ekoloke poljoprivrede u Svilajncu i Veterinarski fakultet u Beogradu. Nastavni plan u vezi sa agroekonomijom predaje se na univerzitetima u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Niu. U cilju unapreenja formalnog sistema obrazovanja na temu organske poljoprivrede u Srbiji, GIZ je pokrenuo program razmene eksperata sa Univerzitetom Kasel u Nemakoj. Svrha ove razmene bile su obuke akademskog osoblja u Nemakoj u oblasti organske proizvodnje i olakavanje implementacije studijskog programa na Univerzitetu u Novom Sadu. Tokom juna i jula 2010. godine profesori i drugo akademsko osoblje, koji predstavljaju razliite fakultete i discipline, obuavani su praktinim i primenjenim tehnikama organske proizvodnje. Na Univerzitetu u Novom Sadu u oktobru 2010. godine uveden je prvi program o organskoj proizvodnji. Takve opcije studiranja vremenom e poboljati vetine i znanje lica koja se bave savetodavnim uslugama, kao i drugog osoblja koje je ukljueno u praktinu organsku proizvodnju. U cilju daljeg afirmisanja organske proizvodnje, NASO je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Zavodom za unapreenje obrazovanja pri Ministarstvu prosvete i nauke, od kojeg je dobila akreditaciju, sprovela program edukacije nastavnog kadra srednjih poljoprivrednih kola iz oblasti organske proizvodnje u toku 2011. i 2012. godine. Jedan od glavnih zakljuaka radne grupe za istraivanja NAP bio je potreba za zajednikim organizovanim i definisanim istraivakim ciljevima u organskoj proizvodnji. Stoga je u toku 2012. godine GIZ/ACCESS podrao izradu nacionalne strategije za nauno istraivanje i razvoj u organskoj poljoprivredi, u iju su izradu ukljuene sve nauno-istraivake institucije u Srbiji. Oekuje se da e izrada strategije biti zavrena u toku 2013. godine.
22
Tabela 7: Istaknute nauno-istraivake institucije i njihov fokus istraivanja Institucija

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Institut Tami Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd Institut za stoarstvo, Zemun, Beograd Institut za voarstvo, aak Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Agronomski fakultet u aku, Univerzitet u Kragujevcu Fakultet za Biofarming, Megatrend Univerzitet Fakultet ekoloke poljoprivrede, Svilajnac Poljoprivredne strune slube Srbije Poljoprivredne strune slube Vojvodine www.megatrend.edu.rs/fbio www.educons.edu.rs www.psss.rs www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs
Internet stranica
www.nsseme.com www.institut-tamis.co.rs www.fins.uns.ac.rs www.mrizp.co.rs www.istocar.bg.ac.rs www.institut-cacak.org www.institut-palanka.co.rs www.iep.bg.ac.rs www.ipnco.rs www.izbis.com www.pesting.org.rs www.iplb.rs www.agrif.bg.ac.rs www.polj.ns.ac.rs www.afc.kg.ac.rs
23
POLITIKA VLADE PREMA SEKTORU
3.1 NACIONALNI PROGRAM RURALNOG RAZVOJA OD 2011. DO 2013. GODINE U skladu sa svojim nadlenostima, MPV je 2010. godine izradilo nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013, godine 5, definiui ciljeve i vizije budueg razvoja poljoprivrede i ruralne sredine, naroito u okviru predvienog pristupanja STO i integracije u EU. Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine usvojen je u februaru 2011. godine. Program se fokusira na poboljanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava i povezivanje primarne proizvodnje sa preradom i marketingom, tako da se vrednost stvara du itavog vrednosnog lanca. Ovo je od izuzetne vanosti s obzirom na to to se sa pristupanjem STO i EU oekuje porast pritiska na mala poljoprivredna gazdinstva da se takmie na meunarodnom nivou. Mleko i meso, kao i voe i povre, sektori su od najveeg znaaja, a samim tim i primarne mete mera za poboljanje konkurentnosti. Mnogo je faktora koji utiu na unapreenje poljoprivrede i trgovine poljoprivrednim proizvodima. Kroz ovaj program podsticae se formiranje poljoprivrednih udruenja kao i mere za unapreenje kapaciteta uvanja i skladitenja proizvoda, pakovanja i prodaje na razliitim tritima. Takoe, bolja povezanost sa preraivakom industrijom ponudie proizvoaima priliku da kanaliu poljoprivredne proizvode prema potranji i na domaem i na stranom tritu. Zbog potrebe da srpska preraivaka industrija znaajno unapredi svoju efikasnost u preradi sirovina i dobijanju gotovih proizvoda, kao i u ispunjavanju globalnih standarda, uvoenje i potovanje standarda kvaliteta i usklaivanje sa meunarodnim pravilima i procedurama poslovanja smatraju se kljunim ciljevima koje treba postii. Nacionalni program ruralnog razvoja definisan je i limitiran 2013. godinom zato to je i budet Evropske unije definisan do te godine. MPV od jeseni 2012. godine ulazi u pripremne radnje za izradu programa za period 2014 - 2020. godine, koji e pratiti politiku ruralnog razvoja Evropske unije za taj period i biti u skladu sa njom. Srbija je sticanjem zvanja kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji u martu 2012. godine dobila mogunosti otvaranja tzv. IPARD-a, pete komponente fondova IPA iz ovog budetskog perioda. Za organski sektor je posebno vana druga osa u okviru programa IPARD, koja obuhvata set agroekolokih mera i organsku proizvodnju.
5 MPV, 2010: Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
24
Tabela 8: Ciljevi Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine

Razvoj dinaminih i konkurentnih poljoprivrednih gazdinstava koja rade u skladu sa modernim i standardima koji tite ivotnu sredinu. Razvoj profitabilne preraivake industrije, sposobne da proizvodi proizvode za kojima je velika potranja na domaem i stranom tritu. Razvoj ruralnih sredina u kojima e ruralna populacija moi da ivi, radi i razvija sopstveni identitet.
3.2 STRATEGIJA BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI R. SRBIJE OD 2011. DO 2018. GODINE Tokom 2010. godine Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za ivotnu sredinu (GEF), izradilo je Strategiju bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine, koju je potom Vlada Srbije usvojila u februaru 2011. godine. Aktivnosti u strategiji definisane su kratkorono, sa periodom implementacije od 1-3 godine, s re d n j o ro n o 3 - 5 g o d i n a , d u g o ro n o 5 - 7 g o d i n a , te ko n t i n u i ra n o . Strategija je inicirana usled nedostatka sveobuhvatne politike i mera kako bi se zaustavilo dalje opadanje i podralo ouvanje agrobiodiverziteta u Srbiji. Strategija integrie principe zatite i odrivog korienja bioloke raznovrsnosti u relevantne sektorske ili meusektorske planove, programe i politike, tamo gde je to mogue i potrebno. Shodno tome, u okviru irokog opsega razliitih mera prepoznatih kao vanih za ouvanje biodiverziteta, Strategija, izmeu ostalog, a pod kategorijom uticaja poljoprivrede, navodi i razvijanje nacionalnog programa za organsku poljoprivredu, koji je u Akcionom planu za sprovoenje strategije razvoja organske poljoprivrede predloen u okviru srednjoronih ( 3-5 godina) mera izvrenja aktivnosti. Tabela 9: Nacionalne institucije i ministarstva relevantna za agrarnu politiku i ruralni razvoj Institucija/Ministarstvo
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave Ministarstvo finansija i privrede Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija Nacionalna agencija za regionalni razvoj Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Fond za podrku investicija u Vojvodini
Internet stranica
www.mpt.gov.rs www.mrrls.gov.rs www.mfp.gov.rs www.ekoplan.gov.rs www.mpn.gov.rs www.mtt.gov.rs www.narr.gov.rs www.siepa.gov.rs www.vip.org.rs
25
3.3 NACIONALNI AKCIONI PLAN RAZVOJA ORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI U leto 2009. godine MPV je uz podrku GIZ-a izradilo nacrt Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Ovaj dokument moe se opisati kao srpska verzija Akcionog plana za organsku hranu i poljoprivredu Evropske komisije 6, s obzirom na to to njegov opti cilj predvia poveanje ukupnih povrina zemljita u procesu konverzije ili u organskom statusu na 50.000 ha. Kako bi se postigao ovaj glavni cilj, formulisano je 12 koraka, koji predstavljaju meuciljeve. Ovaj dokument jo nije zvanino usvojen od strane Vlade Republike Srbije, mada su mnogi koraci koje predvia realizovani u periodu od 2010-2012. godine. Nacionalna asocijacija je uz podrku stranih donatora (Agrobiznis projekta USAID-a i GIZ/ACCESS-a), pokrenula i okonala mnoge aktivnosti predviene planom. U novembru 2011. godine uraena je revizija Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji u kojoj je uestvovalo oko 40 najvanijih predstavnika sektora (predstavnici tri ministarstva, fakulteta, instituta, nevladinog, privatnog sektora i savetodavnih slubi). Izvrena je revizija ciljeva i implementacionih mera postavljenih 2009. godine. Nakon finalne izrade Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje 2012-2016. godine, bie ispred MPV-a poslat na usvajanje, koje se oekuje u toku 2013. godine. Tabela 10: Ciljevi Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji, 2011.
1. Podrka organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja 2. Zakonodavstvom Srbije regulisana organska proizvodnja u skladu sa standardima EU 3. Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede; Nacionalna asocijacija Serbia organica je odriva kao krovna organizacija; formiranje i razvojna podrka drugim asocijacijama, NVO i zadrugama; razvoj centara za organsku proizvodnju 4. Srbija je uspostavila operativan i efektivan sistem za procenu usaglaenosti i kontrolu u organskoj proizvodnji u skladu sa zahtevima EU 5. Uspostavljena su primenjena istraivanja u oblasti organske proizvodnje (program ciljanog istraivanja) 6. Organska poljoprivreda je ukljuena kao predmet u formalno obrazovanje 7. Pristupaan i zahtevima trita okrenut savetodavni sektor prua organskim proizvoaima strunu i osavremenjenu podrku 8. Poboljana percepcija srpskih potroaa o organskim proizvodima 9. Razvoj domaeg trita 10. Promocija izvoza/postoji zadovoljavajue prisustvo srpskih trgovaca na stranim tritima 11. Subvencionirane kreditne linije za organske proizvoae 12. Implementacija i nadzor Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji
6 MPV 2009: Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji
26
Iako je opti cilj ambiciozan, Srbija e koristiti mogunosti koje proizilaze iz dostupnosti predstojeih fondova IPARD da pomogne uesnicima lanca organske proizvodnje i integrie proizvodni i preraivaki sistem Srbije u meunarodna svetska pravila, kako bi u narednim godinama dolo do nastanka profitabilnog i znaajnog poljoprivrednog podsektora. 3.4 FINANSIJSKA PODRKA ZA SEKTOR ORGANSKE PROIZVODNJE Finansijska podrka sektoru organske proizvodnje zapoela je 2005/06. godine. Tada su u MPV prvi put planirana podsticajna sredstva za organsku proizvodnju u vidu nadoknade trokova sertifikacije, kada je za ove potrebe obezbeena suma od 19.000 evra. Za 2007/08. godinu planirana su sredstva za pokrivanje trokova nastalih u periodu konverzije (prelaska na organsku proizvodnju), a tokom 2008. godine isplaeno je 11.000 evra. MPV je 2009. godine odobrilo 27 subvencija proizvoaima koji se bave organskom proizvodnjom u ukupnom iznosu od 46.000 evra. to se tie 2010. godine, MPV je primilo 98 zahteva za podsticajna sredstva, od ega je odobreno 53 zahteva, a ukupna isplaena suma iznosila je 200.000 evra. Sledee, 2011. godine, podneto je 239 zahteva, a ukupna isplaena suma bila je oko 400.000 evra subvencija, mada se oekuje isplata od jo oko 50.000 evra. Podsticajna sredstva za 2012. godinu izostala su iz plana nadlenog ministarstva, ali su uesnici mogli da refundiraju 50% ukupnih trokova sertifikacije, mada ne i za trokove nastale u periodu konverzije. Krajem 2012. godine zapoela je izrada Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim e se dugorono regulisati subvencije u poljoprivredi, pa i u organskoj proizvodnji.
27
TRITE I TRGOVINA
4.1 LOKALNO TRITE ZA ORGANSKE PROIZVODE U poreenju sa drugim zemljama jugo-zapadnog Balkana, koncentracija maloprodajnih objekata u Srbiji jo uvek nije zastupljena. Najvei deo prehrambenih proizvoda i dalje se prodaje u malim prodavnicama. Tempo je bio prvi market koji je otvorio maloprodajni lanac 2004. godine, a sledili su Intermarche/Interex, Mercator, Maxi Delhaize, Univerexport, Metro i Super Vero. Pojavljivanje ovakvih supermarketa pokrenulo je rast u cenama hrane, a istovremeno smanjilo proizvoake cene. Potroai teko menjaju svoje navike u ishrani, ak i ako cene osnovnih prehrambenih proizvoda rastu. Tranja za osnovnim prehrambenim proizvodima slabo je elastina u odnosu na vrednost prihoda i cene tih proizvoda. Ova situacija, meutim, ne odnosi se na organske proizvode. Kako konzumiranje organske hrane nije od primarnog znaaja, potroai irom sveta, a posebno u zemljama sa ogranienim budetom, reaguju na rast cena i smanjenu kupovnu mo. Sa porastom prihoda, konzumiranje gotovo svih proizvoda raste, ali kada doe do porasta cena proizvoda, konzumiranje hrane se menja: mleni proizvodi, itarice i meso zamenjuju se povrem i korenastim biljkama, a organski proizvodi konvencionalnim. Iako se prihod po glavi stanovnika u Srbiji poveao u poslednjih deset godina, konzumiranje organskih proizvoda i dalje je ogranieno usled porasta cena hrane. Veina organskih proizvoda koji se mogu nai na srpskom tritu je iz uvoza, a samo odreene koliine voa, povra, itarica, sokova i demova su domaeg porekla. Na domaem tritu gotovo da ne postoje organski proizvodi ivotinjskog porekla. Za sada se na tritu, od sertifikovanih animalnih proizvoda, u maloj koliini mogu nai samo jaja i med, ali ukljuivanjem velikih kompanija u sektoru animalne proizvodnje, poetkom 2013. godine na tritu se oekuju sertifikovano kravlje mleko i mleni kravlji proizvodi. Kod proizvoda namenjenih ishrani beba dominiraju uvozni, a isti proizvodi domaeg porekla namenjeni su izvozu i na domaem tritu nisu zastupljeni. Pored hrane, postoji konstantan porast u zastupljenosti sertifikovanih kozmetikih proizvoda, dok se organski tekstil teko pronalazi na tritu.
28
Tabela 11: Raspon minimalnih i maksimalnih cena u maloprodaji organskog i konvencionalnog sveeg voa i povra na zelenim pijacama (januar-oktobar 2012).
Za obraun cena u EUR uzeta prosena vrednost dinara za srednji kurs evra za period januar oktobar 2012 (112,979 RSD za 1 EUR)
Beograd Naziv proizvoda Organski proizvod, cena (EUR/kg) Min Salata Kupus Cvekla Kelj Paradajz Krastavac (salatar) Paprika Krompir Crni luk Jabuka Jagoda Kajsija 0,5 1,1 0,7 1,1 1,8 1,2 1,3 1,1 0,7 0,9 2,7 1,8 Max 0,7 1,3 1,2 1,3 0,0 1,8 1,9 1,3 1,3 2,2 3,5 2,7 Konvencionalni proizvod, cena (EUR/kg) Min 0,3 0,3 0,4 0,6 0,4 0,4 0,4 0,3 0,3 0,2 1,1 0,7 Max 0,9 0,5 0,7 1,1 1,8 2,7 2,7 0,7 0,9 1,3 4,4 4,4 Novi Sad Organski proizvod, cena (EUR/kg) Min 0,4 0,9 0,7 0,9 1,6 0,9 1,3 0,7 0,7 0,0 2,7 0,0 Max 0,5 1,1 1,1 1,1 1,8 1,3 0,0 1,1 1,1 0,0 0,0 0,0 Konvencionalni proizvod, cena (EUR/kg) Min 0,3 0,4 0,5 0,4 0,3 0,4 0,4 0,4 0,4 1,3 0,6 Max 0,8 1,1 0,9 2,0 3,1 2,7 0,8 0,7 1,8 2,7 2,2
Prikazan je raspon minimalnih i maksimalnih cena u zavisnosti od sezonskih varijacija u periodu januar-oktobar 2012. godine.
Izvor za organske proizvode: Beograd, obraena 4 maloprodajna mesta (2 zelene pijace i 2 maloprodajna objekta) Novi Sad, obraena 2 maloprodajna mest Izvor za konvencionalne proizvode: Baza podataka Sistema trinih informacija poljoprivrede SrbijeJKP Gradske pijace Beograd Pijani barometar
29
Tabela 12: Maloprodajne cene preradjenih i ostalih organskih prehrambenih proizvoda u Srbiji (septembar 2012. godine)
Za obraun cena u EUR uzeta prosena vrednost dinara za srednji kurs evra za septembar 2012. godine (116,5099 RSD za 1 EUR)
Naziv proizvoda Dem (divlja borovnica, umska jagoda, ipurak) (225g) Dem (drenjina, ipurak) (375g) Slatko (umska jagoda) (225g) Med tegla (890g) Cvekla tegla (400g) Sok jabuka (750ml) Sok argarepa (750ml) Sok cvekla (750ml) Sok paradajz (250ml) Sok matini divlja kupina (200ml) Sojin sir-tofu (dimljeni) (200g) Zainska paprika (100 gr) Jaja komad Testenina (od kukuruza i penice-spelte) (250g) Brano penino (kg) Brano kukuruzno (kg) Brano raeno (kg) Brano ovseno (kg) Brano jemeno (kg) Brano speltino (kg) Ovsene mekinje (200 gr) 2,2 2,7 2,5 6,9 1,1 2,4 2,6 3,0 1,0 1,9 1,9 0,7 0,2 0,9 0,9 0,8 1,0 1,1 0,9 1,3 0,6 Cena u evrima Min Max 2,8 3,3 3,0 6,9 1,3 2,9 3,2 3,6 1,2 2,2 2,0 1,0 0,3 1,3 1,2 1,2 1,7 1,5 1,2 2,1 0,9
Prikazan je raspon minimalnih i maksimalnih cena u periodu januar-oktobar 2012. god. u zavisnosti od maloprodajnih objekata.
Izvor: Obraena 4 maloprodajna objekta u Beogradu i pijaca u bloku 44 ( Novi Beograd)
30
Lanac maloprodajnih objekata za organske proizvode u Srbiji nedovoljno je razvijen. Zanemarljiv je broj specijalizovanih maloprodajnih objekata koji u ponudi imaju iskljuivo organske proizvode, tako da su oni uglavnom deo ponude prodavnica koje uz ostale nude i organske svee i preraene proizvode. Najvei broj prodavnica sa ponudom organskih proizvoda je u Beogradu i Novom Sadu. Organska hrana moe se nai na malom broju zelenih pijaca, u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane i u nekoliko lanaca supermarketa. U toku 2012. godine primetan je trend poveanja asortimana u njima, kao i formiranje tzv. organskih polica", tj. kornera koji su vidljivo obeleeni, mada je vea ponuda gotovih u odnosu na svee proizvode. Pa ipak, u nekim supermarketima situacija je takva da su organski proizvodi pomeani sa ostalima, bez bilo kakvog objanjenja ta organski proizvod zapravo znai. Iako su organski proizvodi pronali svoj put do lanaca supermarketa, nije mnogo uraeno na njihovoj promociji i poboljanju njihove dostupnosti. Izgleda da je potroaima preputeno da sami otkriju organske proizvode i da uvide njihove prednosti u odnosu na konvencionalne proizvode. Istraivanje koje je GIZ sproveo na terenu, kao i intervjui sa razliitim uesnicima u sektoru, pokazuju da prosean potroa iz Srbije povezuje termin organski proizvod sa zdravljem. Istraivanje koje je sprovela NASO pokazuje da potroai esto povezuju organske proizvode sa prirodnim i ,,neprskanim", a esto ih identifikuju i sa onima gajenim u malim batama na tradicionalan nain. Potroai nisu edukovani, osim o pojmu sertifikacije organske proizvodnje, i ne znaju kako da raspoznaju organske proizvode. S druge strane, ima i potroaa koji organsku proizvodnju smatraju pomodarstvom. Shodno tome, promotivne kampanje i kampanje koje bi imale za cilj podizanje svesti potroaa treba fokusirati na ovaj aspekt, to je pokazala i promotivna kampanja koju je Serbia organica vodila krajem 2010. godine. Dodata vrednost za organske proizvode moe se postii insistiranjem na njihovoj prirodnosti i zatiti ivotne sredine. Za dalji razvoj lokalnog trita organskih proizvoda definitivno su potrebne snane i intenzivne kampanje sa jasnom komunikacionom strategijom, usmerene na definisane potroake ciljne grupe. Na osnovu istraivanja trita koje je sprovela NASO opis prosenog kupca organskih proizvoda u Srbiji je sledei: ena od 25-40 godina starosti, obrazovana i svesna uticaja nebezbedne hrane na zdravlje. Kupujui za svoju porodicu, ona promovie organsku hranu na mikrotritu. U cilju daljeg promovisanja i poveanja zastupljenosti organske hrane na zelenim pijacama, u julu 2011. godine NASO je u saradnji sa JKP Gradske pijace zapoela projekat Pijaca organske hrane, koji se za sada realizuje na jednoj beogradskoj pijaci.
31
Tezge sa organskim proizvodima postoje i na ostalim beogradskim pijacama, a na njima prodaju trgovci organskih proizvoda. U zimskom periodu pijaca se organizuje svakog drugog vikenda a u ostalim mesecima svakog vikenda. S obzirom na uspeh projekta i zainteresovanost kako kupaca tako i prodavaca, u budunosti se planira da pijaca organske hrane postane deo stalne ponude na gradskim pijacama. Zbog svega ovoga, a uzimajui u obzir i ogranienu koliinu i vrednost organskih proizvoda, kao i skromne izglede za porast njihove zastupljenosti na domaem tritu, izvoz organskih proizvoda na meunarodno trite smatra se veim prioritetom. Tabela 13: Trgovci, uvoznici, distributeri i supermarketi iz Srbije ukljueni u sektor organske proizvodnje (2012)
Distributeri Biopajz Beyond Moj sala, Novi Sad Crvenkapa, Novi Beograd, blok 44 True organic General store Fond Organska Srbija Zelene pijace: Pijaca blok 44, Novi Beograd Kaleni pijaca, Beograd eram pijaca, Beograd Pijaca Senjak, Beograd Subotike pijace, Subotica Zeleni venac, Beograd Palilula, Beograd Pijaca Moj sala (sezonska), Novi Sad Riblja pijaca, Novi Sad, Liman pijaca, Novi Sad Glavna gradska pijaca Poarevac Lanci supermarketa Univerexport Mercator Tempo Metro Maxi Idea DM Drogerie Market Roda supermarketi www.univerexport.rs www.mercator.rs www.tempocentar.com www.metro.rs www.maxi.rs www.idea.rs www.dm-drogeriemarkt.rs www.roda.rs www.facebook.com/true.organic.bgd www.generalstore.rs www.organskasrbija.org.rs Internet stranica www.biospajz.rs www.beyondhealthfood.com www.zelenamreza.org
32
4.2 MEUNARODNO TRITE RELEVANTNO ZA ORGANSKU PROIZVODNJU IZ SRBIJE 4.2.1 Trendovi i okvirni uslovi Na globalnom nivou, organska proizvodnja razvijala se dug niz godina. Organska proizvodnja je 2009. godine bila zastupljena na 35 miliona ha obradivih povrina, a 2010. godine na 37 miliona ha, to je znaajan porast u odnosu na 2005. godinu kada se proizvodnja odvijala na 29 miliona ha. U istom periodu obradive povrine pod organskom proizvodnjom na teritoriji EU poveale su se sa 6 miliona ha na 9 miliona ha, to je porast od 8-10% na godinjem nivou. Ovo poveanje povrine dolo je kao odgovor na poveanu potranju za organskim proizvodima. Ukupna vrednost organskih proizvoda se sa 11 milijardi evra 2003. godine uveala na 19.6 milijardi evra 2010. godine 7. Kako je potronja organskih proizvoda u EU rasla bre od proizvodnje, disproporcionalno se poveao uvoz iz treih zemalja. Ne postoje precizni podaci o uvozu iz zemalja koje nisu lanice EU budui da harmonizovan sistem naziva i tarifnih oznaka ne pravi razliku izmeu konvencionalnih i organskih proizvoda. Ipak, poveanje uvoza tokom proteklih deset godina moe se odrediti pomou broja registrovanih uvoznika organskih proizvoda u EU, koji se 2009. godine8 poveao sa manje od 500 na vie od 3.000. Najvei potroai organske hrane u Evropi su Nemaka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Danska i vajcarska. Pregled i aktivnosti u ovim zemljama, koje redovno objavljuje FIBL, potvruju i sledee trendove: Maloprodajna vrednost organskih proizvoda u Nemakoj godinama je fluktuirala, sa godinjim rastom od preko 10%, dostigavi vrednost od 6 milijarde evra 2010. godine u odnosu na 3,5 milijarde evra 2004. godine 9. Proizvodi sa najveim procentom rasta u proteklih nekoliko godina su mleko i mleni proizvodi, voe i povre. Trini rast u poslednjih pet godina rezultat je vee zastupljenosti proizvoda u supermarketima, preko kojih se proda 54% od ukupne vrednosti organskih proizvoda 10. Supermarketi koji prodaju samo organsku hranu takoe postoje, ali, gledano kroz ukupni promet, oni su znatno slabije zastupljeni u odnosu na klasine supermarkete; Maloprodaja organske hrane u Italiji prelazi vrednost od 1,5 milijarde evra godinje. Rafovi u supermarketima na kojima je zastupljena samo organska hrana formirani su pre samo tri godine, ali su ve do 2009. godine prevazili prodaju u manjim prehrambenim radnjama;
7 Willer, Helga and Kilcher, Lukas (Eds.) (2012) The World of Organic Agriculture - Statistics and Emerging Trends 2012. Research Institute of Organic Agriculture (FiBL), Frick, and International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM), Bonn - V 3.0 23/02/2012 8 Organic Food Link, Azra Secerbegovic 2010: Personal communication 9 An Analysis of EU Organic Sector June 2010 - European Commission, Directorate-General for Agriculture and Rural Development, Organic Farming - Unit H.3 An Economic Analyses of EU Agriculture - Unit L.2 10Diana Schaack (Agrarmarkt Informations-Gesellschaft mbH (AMI) The German Market for Organic Food (Session at the BioFach Congress of Feb. 16, 2012)
33
U Velikoj Britaniji maloprodajna vrednost organske hrane belei veoma slab porast i 2010. godine iznosila je 2 milijarde evra, za razliku od Francuske, koja je od svih zemalja EU imala najvei godinji rast vrednosti, sa 3 milijarde evra 2009. godine na 3,5 milijarde evra u 2010. godini; U Austriji je 2010. godine zabeleena maloprodajna vrednost organske hrane od skoro jedne milijarde evra, u paniji 0,9, vedskoj i Danskoj po 0,8 a u Holandiji 0,66 milijarde evra. Stie se utisak da su ove zemlje dostigle limit ili privremenu zasienost u prodaji organskih proizvoda. U proteklih nekoliko godina rast je varirao izmeu -3 i +5%; Uprkos tome to ima limitiranu populaciju, promet organske hrane u vajcarskoj je u 2010. godini premaio cifru od jedne milijarde evra. Posmatrano po glavi stanovnika, ovaj parametar ima najveu vrednost u Evropi i sada iznosi 152,5 evra, nakon ega sledi Danska sa 142 evra po glavi stanovnika i ukupnim prometom organske hrane od 0,8 milijardi evra; Trita organske hrane u zemljama EU iz centralne i istone Evrope jo su u razvoju i organska hrana se uglavnom proizvodi za izvoz. eka i poljska trita su se najbre razvijala, uveavi vrednost 4 do 5 puta u periodu od 2006. do 2010. godine eka, sa 27 na 107 miliona evra, a Poljska sa 15 na 85 miliona evra. Bugarska i rumunska trita organske hrane polako se ali sigurno bude, sa godinjom vrednou trita od 6 i 20 miliona evra, dok je Maarska jedina izgubila na dinamici i imala usporen rast, sa vrednou od 25 miliona evra u 2010. godini 11. Ovi trendovi ukazuju na to da su ciljna trita za organske proizvode iz Srbije one zemlje EU koje jo uvek ne pokazuju znakove zasienja, a gde su trita dovoljno velika da apsorbuju dodatne proizvode Italija, Francuska, Nemaka i Velika Britanija.
11 Bernd Jansen (Ekoconnect, Germany) The organic market in the Central Eastern European countries (Session at
the BioFach Congress of Feb. 16, 2012)
34
4.2.2 Prilike za plasiranje proizvoda u Nemakoj i drugim zemljama Evropske unije Nakon mnogih godina provedenih na margini, organska hrana i organska pia ula su u mejnstrim trita i postala deo globalnog trenda u nainu ivota, zdravlju i odrivosti. Za ovu rastuu grupu potroaa organska hrana predstavlja nain da obezbede zdrave prehrambene proizvode za sebe i svoje porodice, da podre manje proizvoae hrane i poljoprivrednike i da zatite prirodnu okolinu. Sve vie se aspekt regionalnosti dodaje ovom konceptu, to rezultira time da idealni proizvod nije samo organski ve je i sezonski i proizveden na lokalnom ili bar regionalnom nivou. Ipak, ljudi koji ostaju verni preovladavajuem nainu ivota zasigurno nee rtvovati svoje zadovoljstvo i uitak, zbog ega organski proizvodi moraju biti dostupni u istoj meri kao konvencionalni proizvodi. Dok je trend ka organskoj hrani snaan, nivo njenog trinog proboja je relativno mali. On je u prolosti rastao ne samo zbog faktora poveane potranje ve i zbog dostupnosti. Trini proboj za proizvode kao to su jaja, hrana za bebe, krompir, svee mleko i itarice je na visokom nivou, ne samo zbog izuzetne potranje ve i zbog toga to je industrija bila u stanju da obezbedi organske proizvode po prihvatljivim cenama. Uzevi u obzir oekivanja potroaa organske hrane i trenutnu situaciju na tritu, evidentno je da postoje nedostaci koji se odnose na nabavku organskih proizvoda. Ovo se odnosi na meso i ribu organskog porekla, voe, a u odreenoj meri i na povre, pa ak i na mleko i itarice 12. Uopteno gledano, direktan uvoz mesa u Evropsku uniju restriktivan je zbog strogo regulisanog trita. Uprkos olakicama koje postoje u okviru SSP-a, meso nee biti osloboeno ogranienja na uvoz. Proizvodnja organskog mesa i mlenih proizvoda uglavnom zavisi od proizvodnje hrane za ivotinje organskog porekla, tj. od proizvodnje itarica i uljarica. U sektoru povrtarstva, snabdevenost argarepom i tikvicama iz organske proizvodnje ve je dostigla nivo od preko 20%, ali snabdevenost lukom i paprikom i dalje je ispod 10%. U sektoru voarstva, stono groe iz organske proizvodnje ve zauzima mnogo vie od 10% trita, dok jabuke i jagodasto voe tek treba da dostignu nivo od 5%. Najvanija destinacija za plasman organskih proizvoda iz Srbije je Nemaka, koja zauzima 31% ukupnog evropskog trita organske hrane, a zatim slede Francuska sa 17%, Velika Britanija sa 10% i Italija sa 8% uea. Pored toga to je veliki potroa (74 evra po glavi stanovnika) i proizvoa organske hrane (1 milion hektara pod organskom proizvodnjom), Nemaka je takoe veliki uvoznik ovih proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, procenat uvoza u odnosu na vrednost domaih proizvoda na tritu varira od 2 do 95% i to za proizvode koje je mogue proizvesti u Nemakoj. Voe i povre predstavlja najvaniju kategoriju organskih proizvoda na pomenuta etiri vodea evropska trita. Organska argarepa je najprodavanije povre u Nemakoj, a zbog domae proizvodnje koja ne podmiruje potrebe potroaa, 48% od ukupne potronje organske argarepe obezbeuje se iz uvoza. Takoe, visok procenat uvoza prisutan je i kod organskog paradajza (80%) i paprike
12 Hamm U.2008: Nemako trite organskih proizvoda pregled; predavanje sa Univerziteta Kasel
35
(90%) zbog velike potronje tokom cele godine, te i van sezone, kada domai svei proizvodi nisu dostupni. Organski krompir jedan je od najvanijih proizvoda u Evropi prema obimu potronje i uvoza. U Nemakoj krompir ima uee od 4,7% na organskom tritu, a 28% dolazi iz uvoza. To moe biti ansa za proizvodnju i izvoz organskog krompira iz Srbije, s obzirom na to da je Komisija EU u aprilu 2012. godine ukinula viegodinju zabranu uvoza ovog proizvoda iz Srbije, koja je bila na snazi zbog bakterije koja uzrokuje trule krompira. Pored povra, organski proteinski usevi, na prvom mestu soja, koji se koriste za ishranu organski gajene stoke, imaju visok procenat uvoza u Nemakoj i mogu biti znaajan izvozni artikal za proizvoae iz Srbije. To je posebno vano kada se uzme u obzir da e Nemaka od 2015. godine morati da primenjuje zakon da hrana za organski gajenu stoku mora biti 100% organskog porekla (sada je dozvoljeno 95%). Tabela 14: Uee odreenih proizvoda u ukupnoj vrednosti prodate organske hrane u maloprodaji na najvanijim tritima EU
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Proizvodni segment Mleko i mleni proizvodi Voe i povre Hleb, brano i pecivo Jaja Hrana za bebe Svee meso ivina Vino Napici Nemaka (2010) 15% 22% 11% 5% 5% 4% nepoz. nepoz. 11% Danska (2010) 32% 23% 15% 6% nepoz. 6% nepoz. nepoz. nepoz. Francuska (2010) 15% 17% 10% 6% 5% 7% 7% 10% 5% V. Britanija (2010) 31% 23% nepoz. 3% 8% 5% 2% nepoz. 8% Italija (2008) 18% 25% 7% 8% 5% nepoz. nepoz. nepoz. 10%
Izvor: 1 Organic Market Memo - August 2011, Organic Denmark
2 Anais Riffiod (L'Agence BIO, F): The French market for organic food (Session at the BioFach Congress 2012, Feb. 15, 2012) 3 Organic Market Report 2011 - Soil Association 4 Willer, Helga and Kilcher, Lukas (Eds.) (2012) The World of Organic Agriculture - Statistics and Emerging Trends 2012. Research Institute of Organic Agriculture (FiBL), Frick, and International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM), Bonn - V 3.0 23/02/2012 SIPPO & FiBL 2011: The Organic Market inEurope 5 Diana Schaack (Agrarmarkt Informations-Gesellschaft mbH (AMI) The German Market for Organic Food 6 (Session at the BioFach Congress of Feb. 16, 2012)
36
Potpisivanjem SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju), Srbija je ula u proces ubrzanog pribliavanja Evropskoj uniji. Jedan od elemenata prilagoavanja je usklaivanje agrarne politike Srbije sa ZPP-om. ZPP ureuje trita strateki vanih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji, kao to su eer, semena uljarica, itarice, meso, mleko, vino, jestivo ulje i, u odreenoj meri, voe i povre. Svi ovi proizvodi nisu obuhvaeni specijalnim uvoznim ogranienjima Evropske unije i njihova promocija bila bi u potpunom skladu sa ZPP-om. Rastui cenovni pritisak, koji nastaje zbog pune integracije Srbije u trite Evropske unije, mogao bi da utie na male poljoprivredne proizvoae, jer su njihovi proizvodi u sektorima proizvodnje voa, povra ili soje nekonkurentni u odnosu na proizvode iz Nemake, Austrije, Italije ili drugih zemalja Evropske unije. Da bi ublaila mogue negativne efekte, Evropska unija promovie investicije koje imaju za cilj da poveaju efikasnost u poljoprivredi, naroito putem formiranja zadruga ili drugih grupacija koje su u stanju da koriste merilo ekonomskog uinka. Na nivou prerade organskih proizvoda, neophodno je dalje smanjenje trokova i poboljanje efikasnosti proizvodnje. Sok od jabuke, demovi, marmelade, musli, proizvodi od itarica, koji se nalaze u ponudi u evropskim supermarketima, samo su neznatno skuplji od istih proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. U sluaju Srbije, poboljanje efikasnosti kroz kompletan vrednosni lanac proizvodnje organskih proizvoda zahteva velike investicije, kao i bolju edukaciju i osposobljavanje ne samo na tehnikom nivou nego i na nivou poljoprivrednih gazdinstava, ekonomije, menadmenta, marketinga i prezentacije. Naravno, podrazumeva se i puno potovanje propisa EU koji se odnose na bezbednost hrane, higijenu, pakovanje i transport. Svako odstupanje od ovih pravila moglo bi ozbiljno da narui marketinku sliku proizvoda iz Srbije.
37
Tabela 15: Organski proizvodi iz Srbije sa znaajnim trinim potencijalom u EU

Kategorija Semena uljarica Proizvod Soja* Primena Jestivo ulje, hrana za ivotinje Komentar Soja nudi mnogobrojne mogunosti za preradu, npr. u hidrolizate, mleko, emulgatore, sirovine za kozmetiku industriju itd. Moe se ponuditi u obliku zrna ili brana. Organski skrob, strateka sirovina za razne prehrambene proizvode, praktino ne postoji u EU Ne postoji organski skrob od krompira, a obraenog organskog krompira skoro i da nema. (npr. pomfrit) Zahteva detalje o tritima i trinoj dinamici Potrebni su detalji o tritima i o trinoj dinamici; voe, kao npr. jabuke, moe biti preraeno. Jabuni pektin iz organske proizvodnje ili organski antocijan (pigment crveno-plave boje) uopte ne postoje
itarice
Penica, penica spelta, kukuruz, jeam
Ishrana
Korenaste biljke
Krompir*
Hrana
Povre
Crni luk, pasulj, beli luk, paprika itd. Maline, jabuke itd.
Trite sveeg povra Trite prerade i trite sveeg voa
Voe
* Kao to je navedeno, oba proizvoda imaju veliki trini i konkurentski potencijal. Ipak, transgenetska soja (RR soja otporna na herbicide), koja ubrzano postaje sve zastupljenija, predstavlja problem za proizvoae iz Srbije kad se radi o izvozu krompira, i to u istoj meri kao i za sve ostale proizvoae irom sveta.
38
DOSTIZANJE RELEVANTNIH STANDARDA EU
5.1 ZAKONODAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE Nakon odluke Saveta ministara iz 2007. godine, Srbiji je ponuena perspektiva pristupanja Evropskoj uniji. Evropska komisija ponudila se i da asistira Srbiji prilikom procesa pripreme pomou Instrumenta za pretpristupnu pomo (IPA), kao i programa IPA I i IPA II, koje koriste sve zemlje potencijalni kandidati. U ovom okviru Srbija dobija sredstva za kreiranje odgovarajuih organizacionih struktura na lokalnom nivou i na nivou ministarstava, kako bi mere koje su predviene pomou komponenti IPA III-V mogle efikasno da se apsorbuju i primene. Juna 2010. godine Savet ministara Evropske unije doneo je odluku o odmrzavanju procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu EU i Srbije. Evropski parlament je ratifikovao SSP u januaru 2011. godine i do sada su to uinile 22 zemlje lanice. Potpisivanjem SSP-a Srbiji postaje dostupan veliki broj privilegija koje se odnose na ekonomske i trgovinske odnose, a to je i jedna prepreka manje za pristupanje STO. Kljuni elementi SSP-a su postepeno smanjenje carinskih i necarinskih trgovinskih prepreka ka EU, koje na kraju dovodi do obostranog otvaranja trita. Uspena implementacija SSP-a takoe je i jedan od preduslova za prelazak sa statusa potencijalnog kandidata na status kandidata, koji e omoguiti Srbiji pristup IPA III-V, naroito fondovima IPARD. Fondovi IPARD bie omogueni kao podrka zemlji kandidatu radi modernizacije njenog poljoprivrednog sistema i njegove lake integracije u ZPP Evropske unije, kao i radi efektivnog razvoja ruralnih podruja kako bi se uinili privlanim za ivot I rad 13. Evropska komisija dodeljuje vanu ulogu organskoj proizvodnji u daljem razvoju ruralnih podruja. Prema uputstvima o organskoj proizvodnji iz Codex alimentarius koja su ustanovile FAO i SZO, a koja predstavljaju temelj strategije organske proizvodnje u EU, organska proizvodnja je kompletan proizvodni sistem upravljanja koji promovie i poboljava zdravlje agroekosistema, ukljuujui tu i biodiverzitet, bioloke cikluse i bioloku aktivnost tla. Potencira se korienje upravljake prakse koja uzima u obzir da regionalni uslovi zahtevaju lokalno usvojene sisteme. Ovo se ostvaruje korienjem agronomskih,
13 EC 2010: Srbija Odnos izmeu EU i Srbije na http://ec.europe.eu/enlargement/potentialcandiates/serbia/relation
39
biolokih i mehanikih metoda, kada je to mogue, nasuprot korienju sintetikih materijala, kako bi se ispunile bilo koje specifine funkcije unutar sistema 14. Usvajanjem Uredbe br. 2092/91 EU je postala jedna od prvih globalnih institucija koja je formirala politiku u vezi sa organskom poljoprivredom. Ovim regulativama Savet je kreirao sistem u Zajednici koji detaljno navodi zahteve za poljoprivredne i prehrambene proizvode, pozivajui se na proizvodne metode koje se koriste u organskoj proizvodnji. Odredbe Saveta prepoznaju organsku proizvodnju u strategiji ekolokih integracija i odrivog razvoja u okviru Zajednike poljoprivredne politike. Integralni princip je da proizvoai koji rade za dobrobit ivotne sredine izvan referentnog nivoa dobre poljoprivredne prakse, treba da dobiju adekvatnu nadoknadu. Odreene metode poljoprivredne proizvodnje, kao to su npr. organska proizvodnja, integralna proizvodnja, tradicionalna poljoprivreda i uobiajena lokalna proizvodnja, pruaju kombinaciju pozitivnih ekolokih, socijalnih i ekonomskih efekata. Evropska komisija je 2001. godine objavila Strategiju odrivog razvoja Evropske unije. Ovo je uticalo na promenu ZPP-a, koja je do tada bila zasnovana na koliini, te na usmeravanje politike ka promociji kvaliteta, a uz mere podrke koje su adekvatno prilagoene 15. Proizvoai organske hrane trenutno imaju pravo na finansijsku podrku iz prvog i drugog stuba ZPP-a, i to putem direktne isplate i mera cenovne podrke. to je jo vanije, organska proizvodnja je u potpunosti integrisana u politiku ruralnog razvoja, koja predstavlja drugi stub ZPP-a. Budui da Srbija jo uvek nije lanica Evropske unije, ona nema pravo na finansijsku podrku i subvencije preko razliitih stubova ZPP. Ipak, Srbija je u procesu evropskih integracija tako da ima pristup IPA, koji je ve pokrenut. IPARDse moe smatrati preteom za implementaciju drugog stuba ZPP, a i ustanovljen je sa ciljem da pobolja uslove ivota i rada u ruralnim podrujima zemalja kandidata i da ih dovede na nivo Evropske unije. Oblikovanjem procesa IPARD 16 tako da se on podudara kako sa ZPP-om tako i sa relevantnim iniocima promovisanja organske proizvodnje podrae se ne samo razvoj sektora organske proizvodnje u Srbiji ve i drugi politiki ciljevi.
14 EC 2004: Evropski akcioni plan za organsku hranu i poljoprivredu; Dokument u izradi lanova komisije
2 0 0 3 : C A P re fo r m a d u g o ro n a p e r s p e k t i v a z a o d r i v u p o l j o p r i v re d u . U : www.ec.europa.eu/agriculture/capreform; EC 2009: Zdravstvena provera ZPP. U: www.ec.europa.eu/agriculture/healthcheck; EC 2010: Finansijsko programiranje i budet. U: www.ec.europa.eu/budget/budget_detail. 16 GIZ-IS 2010: Project Implementation and Technical Assistance Facility to Reinforce Administrative Capacity in Serbia Na:www.ipa2007ppf.org
15EC
40
5.2 ZAKONODAVNI OKVIR ZA ORGANSKU PROIZVODNJU U SRBIJI Prvi zakon kojim je bila regulisana organska proizvodnja u Srbiji bio je Zakon o organskoj proizvodnji usvojen 2000. godine (Sl. list SRJ, broj 28/2000). Procedura usvajanja novog zakona pod nazivom Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Slubeni glasnik RS, broj 62/2006) zavrena je 2006. Krajem iste godine ustanovljen je i nacionalni znak kojim se obeleavaju sertifikovani organski proizvodi. S obzirom na to da su u EU usvojeni novi propisi koji se odnose na ovu oblast, 2010. godine ponovo se javila potreba za modernizacijom pravnog okvira za organsku proizvodnju u Srbiji. Rezultat ove inicijative bilo je usvajanje Zakona o organskoj proizvodnji maja 2010. godine (Slubeni glasnik RS, broj 30/2010), ija je primena poela januara 2011. Ovaj zakon bio je pripreman u skladu sa novom uredbom EU o organskoj proizvodnji (Uredba EK broj 834/2007 i njeni pratei propisi). Jula 2011. godine donet je i Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS, broj 48/2011), dok je pravilnik kojim e se regulisati uvoz i prodaja organskih proizvoda u fazi izrade. U skladu sa novim zakonom, krajem 2010. godine uspostavljen je nadleni organ za organsku proizvodnju pri Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, u sastavu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Poslove iz svoje nadlenosti je poeo da obavlja u januaru 2011. godine. Proces potpunog usklaivanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti organske proizvodnje jo uvek nije okonan. Iz ovog razloga pokrenuta je inicijativa za izmene i dopune postojeeg zakona. Predlozi za izmene i dopune su trenutno u fazi nacrta i uskoro se oekuje finalizacija ovog dokumenta. Ve nekoliko godina GIZ prua podrku institucijama u Srbiji, kao to su Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Akreditaciono telo Srbije (ATS) i kontrolne organizacije pri izgradnji infrastrukture kvaliteta u skladu sa standardima EU. Posebna podrka usmerana je ka izgradnji kapaciteta ATSada ponudi usluge izrade izvetaja o ocenjivanju za kontrolne organizacije koje ele da budu neposredno priznate od strane EK, shodno odredbama lana 33. Uredbe EK broj 834/2007. Vano je napomenuti da je u maju 2012. godine ATS potpisao multilateralni sporazum (LA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacije.

41
Tabela 16: Kontrolne organizacije koje imaju ovlaenje MPV za 2012. godinu
Naziv kontrolne organizacije Control Union Danube d.o.o. Ecocert Balkan Beograd Etko Panonija rganic Control System SGS-Beograd Suolo e salute Balkan TUV SUD Serbia Web stranica www.control-union-danube www.ecocert.com www.etkopanonija.org www.organica.rs www.sgs.com www.suolo-e-salute-balkan.ls.rs www.tuv.rs
42
PRETHODNI TRENDOVI I BUDUI RAZVOJ U POGLEDU INVESTICIJA 17
6.1 TRINI POTENCIJAL ZA PROIZVOAE IZ SRBIJE Parlament Republike Srbije izglasao je 5. maja 2010. godine set novih zakona i izmena zakona koji se odnose na poljoprivredu. Glavni cilj ovakvog poteza bio je da se izmeni sveukupna klima u cilju poboljanja investicija u sektor. Novi set zakona, izmeu ostalog, ukljuuje i zakone koji se odnose na organsku proizvodnju, ume, vode, pivo, registraciju biljnih sorti, veterinarstvo, savetodavne i strune poslove u poljoprivredi. Ovi zakoni odgovaraju razliitim studijama koje pokazuju da investicije u hranu i agroindustriju imaju jedan od najveih efekata umnoavanja, slino investicijama u turizam, a daleko ispred investicija u hemijsku ili industriju nametaja. Potencijalni domai investitori u sektoru su primarni proizvoai, udruenja, hladnjaari, preraivai i trgovci. Iako je proseno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji malo, bez dovoljno velikih rezervi kapitala i ne funkcionie u skladu sa modernim standardima, investicije u organsku proizvodnju mogu da budu prednost na putu ka modernizaciji, u skladu sa optim uslovima koji su procenjeni kao neophodni za usklaivanje Srbije sa ZPP-om. Poljoprivredne zadruge imaju odreene rezerve kapitala i mogunost za jo vee investicije. Takve zadruge mogu se smatrati partnerima to se tie stranih ulaganja u itarice, semena uljarica i, u velikom obimu, u sektor jagodastog i ostalog voa. Trenutno postoji oko 180 veih registrovanih hladnjaa koje se bave skladitenjem voa i povra u Srbiji. Njihov ukupni kapacitet je u rangu od oko 600.000 tona. Osim toga, postoji i oko 30 manjih hladnjaa, zbirnog kapaciteta od 200 tona. 80 kompanija poseduje postrojenja za suenje i toplu preradu voa i povra, ukupnog kapaciteta od 500.000 do 600.000 tona. 30 do 40 kompanija moe da vri preradu voa u demove i sokove prema meunarodnim standardima, dok je ukupan broj preraivaa voa i povra procenjen na oko 150 do 200. Agencija za privredne registre i Narodna banka Srbije belee da je EBIT registrovanih agrobiznis kompanija koje rade u sektoru voarstva i povrtarstva (7.100) 2008. godine
17Sastavljeno
u Republici Srbiji Kabinet premijera 2010: Investirajte u Srbiju; Vasijevi D. and Govori S. 2009: Local Investment Multipliers in Serbia; Quarterly Monitor 19; IFC 2009: Srbija opte odlike; Ambasada SAD-a u Srbiji 2010: Srpska investiciona klima; COFACE Austrija 2009: Dravni izvetaj za investitore i izvoznike Srbija; Agencija za privatizaciju Republike Srbije 2005: Procena uticaja privatizacije na Srbiju; Maslac T. 2010: Srbija usvaja novi set poljoprivrednih zakona. USDA Gain report RB1005; Agri-Livestock Consultant Ltd 2010: Studija sektora voarstva i povrtarstva za IPARD program, Republika Srbija
43
bio oko 430 miliona evra. Uzevi u obzir poreze i otplatu moguih pozajmica i kredita, neto profit, koji bi potencijalno mogao da se iskoristi za investicije, mogao je da dostigne maksimum od 10.000 do 20.000 evra po firmi. Dok su u pojedinim sluajevima prihodi bili znatno vei, vie je nego jasno da je investiciona mo industrije ograniena. Bez obzira na to, potencijal za domae investitore postoji, jer, za razliku od ostalih segmenata agroindustrije, u organskoj proizvodnji se i uz male investicije mogu oekivati znaajni prihodi. Ovo predstavlja jednu od najveih prednosti prilikom investiranja u organsku proizvodnju, a posebno se odnosi na svee povre i jagodasto voe. Privlaenje domaeg kapitala u sektor organske proizvodnje zahteva sveobuhvatnu procenu prodajnih mogunosti. Budui da je domae trite organskih proizvoda malo, povezivanje potencijalnih investitora sa uesnicima na meunarodnim tritima trebalo bi da bude glavni cilj u kreiranju odgovarajueg ambijenta za investitore. Poslovanje u Evropskoj uniji i sa evropskim klijentima zahteva vie od obine ponude proizvoda. Trajni ugovori i prihvatanje poslovne prakse su uslov sine qua non, to u prevodu oznaava sledee predloge za stimulaciju domaih investicija: Poboljanje ekonomskih i politikih okvira u zemlji; Pojaavanje napora za pristup EU, budui da je EU glavni faktor stabilizacije; Pojednostavljen pristup finansijama, i/ili funkcionisanje posebnih kreditnih aranmana; Upoznavanje potencijalnih investitora sa evropskim poslovnim konvencijama; Formiranje informacionog i servisnog centra, ovlaenog da olakava poslovne aktivnosti i da bude spoj izmeu srpskih i evropskih poslovnih partnera.
44
6.2 TRINI POTENCIJAL ZA INVESTITORE IZ EVROPE Zbog ogranienih kapaciteta domaih investitora, Vlada Republike Srbije godinama je promovisala strane investicije i istaknuti su sledei elementi koji bi trebalo da privuku direktne strane investicije: Snabdevanje energijom, ekspanzija automobilske, elektronske i industrije IT i proaktivna politika u trgovini, u skladu sa injenicom da su evropske integracije politiki prioritet Srbije; Potpisivanje SSP-a sa EU, liberalizacija viznog reima, lanstvo u STO koje se oekuje u bliskoj budunosti; Poveanje izvoza, odravanje rasta BDP-a i stabilan nacionalni budet; Potvreni potencijali Srbije kao izvoznika ispoljeni u EU, kao i sa zemljama lanicama CEFTA, zemljama lanicama EFTA, u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Turskoj, sa kojima Srbija primenjuje sporazume o slobodnoj trgovini; Povean broj slobodnih ekonomskih zona koje dozvoljavaju oslobaanje od raznih vrsta poreza, efikasna administracija, lokalne subvencije za investicije i set drugih usluga; Finansijska podrka stranim investitorima kroz programe Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA); Nii porezi, u iznosu od 12% na plate i 10% na korporativne prihode (prosena stopa na korporativne prihode EU je 24%). Obrazovana i kvalitetna radna snaga, dostupna po konkurentnim trokovima. Kljuni uslovi za poslovanje u Srbiji konstantno su ocenjivani kao pozitivni. Ipak, ostaju odreene problematine oblasti koje je neophodno poboljati (npr. sprovoenje ugovorne obaveze i prava intelektualne svojine). Bez obzira na investicione mogunosti, koje strane kompanije sve vie koriste, sektor organske proizvodnje i dalje je u ranoj fazi razvoja. Ovo stvara velike mogunosti za evropske, a naroito nemake kompanije, sa kojima Srbija tradicionalno odrava dobre poslovne odnose. S obzirom na potranju u Evropi, a naroito u Nemakoj, sirovine i preraevine iz organske proizvodnje imaju veliki potencijal. Zbog toga se najvei interes moe ispoljiti u sektoru jagodastog voa, odreenih vrsta povra i proizvoda od soje i itarica. Strani investitori donose odluke o investiranju na osnovu dva kriterijuma: brz povraaj investicija i visok ekonomski efekat. Efikasnost je odluujui faktor kod ispunjavanja investicionih kriterijuma. Prema tome, stabilni uslovi za investicije u agroindustriju trebalo bi da ispunjavaju sledee zahteve: Pouzdano snabdevanje veom koliinom proizvoda definisanog kvaliteta; Unapreenje tehnikih sposobnosti i profesionalnih vetina na svim nivoima lanca vrednosti; Unapreenje ekonomskih vetina i vetina u menadmentu na svim nivoima lanca
45
vrednosti; Integracija poljoprivrede i agroindustrije u investicione prioritete u politici; Puna eksploatacija finansijskih prilika, omoguenih preko IPA, a naroito od fondova IPARD; Upoznavanje potencijalnih evropskih investitora sa sektorom agroindustrije u Srbiji olakano informisanje kroz specijalizovane servise; Konstantno demonstriranje na realnim primerima kako su zajednika ulaganja sa srpskim partnerima veoma pouzdana i isplativa. Glavni fokus ekonomske politike Vlade Republike Srbije i 2012. godine ostaje unapreenje poslovnog okruenja i poveanje stranih direktnih investicija, koje su 2011. godine iznosile 1,83 milijarde evra 18. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) prua bespovratnu finansijsku pomo stranim investitorima da zaponu poslovanje u proizvodnim i uslunim izvozno orijentisanim sektorima. Sredstva se meutim ne mogu dodeliti za finansiranje investicionih projekata u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, bilo da je konvencionalna ili organska, ve samo u sektoru prerade i proizvodnje proizvoda dodate vrednosti. U zavisnosti od mesta ulaganja, vrednosti investicije i broja novih radnih mesta, bespovratna sredstva se dodeljuju u rasponu od 10 do 20% ukupne vrednosti investicije ili u iznosu od 4 do 10 hiljada evra po svakom novom stalno zaposlenom radniku u periodu od tri godine 19.
18 Strane direktne investicije u Srbiji 2001-2011, Business info group, Beograd, april 2012 19 Uredbe o uslovima i nainu privlaenja direktnih investicija (Slubeni glasnik RS" broj 20/2012)
46
6.3 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA I POTREBA SEKTORA SWOT analiza sektora organske proizvodnje koja je predstavljena u ovoj brouri vodi ka zakljuku da je odreeni broj opcija, mogunosti i prednosti ovog sektora u Srbiji suoen sa mnogim izazovima, koji se moraju prevazii u cilju potpunog iskoriavanja njegovih potencijala. Tabela 17: SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji
Prednosti
Postojanje nacionalnog akcionog plana Unapreenje zakonskog okvira Obueni ocenjivai u oblasti organske proizvodnje u Akreditacionom telu Srbije Visoka svest o potrebi za kvalitetom u mnogim industrijskim granama Velike povrine poljoprivrednog zemljita nisu zagaene niti intenzivno obraivane, to ubrzava i olakava konverziju Pozitivan stav o organskoj poljoprivredi meu akademskim osobljem, mnogim poljoprivrednicima i potroaima Postojanje nacionalnog udruenja Znaajno interesovanje meunarodnih donatora Sistematsko obrazovanje i obuka, poev od studijskih programa u Novom Sadu Za p o e ta m e u n a ro d n a s a ra d n j a d o m a e g akademskog osoblja sa Univerzitetom u Kaselu Postojanje bliskih veze sa tritima organskih proizvoda u Nemakoj, Austriji, vajcarskoj i Holandiji
Nedostaci
Mali sektor i domae trite Nedovoljna iskorienost meunarodnih (EU) trita Nedovoljna saradnja uesnika u lancu vrednosti Nedovoljno obrazovanje, kako u oblasti poljoprivrede uopte, tako i u oblasti organske proizvodnje Nepovoljna struktura poljoprivrednih gazdinstava (veliki broj malih gazdinstava koja meusobno ne sarauju) Panja/interesovanje na institucionalnom nivou ogranieni Sektor nedovoljno finansiran na svim nivoima, predviene samo minimalne subvencije Finansijsko uee meunarodnih donatora marginalno Finansijska ema i tehnika podrka za formiranje i funkcionisanje specijalizovane jedinice u akreditacionom telu jo uvek nedefinisane Sistemi za sertifikaciju jo uvek nisu transparentni Baza podataka o preradi i marketingu organskih poljoprivreda slaba i netransparentna
Potencijali
Razvoj u vodeeg evropskog izvoznika organskog jagodastog voa i jo nekih vrsta voa i proizvoda Razvoj u vodeeg evropskog izvoznika organskih proizvoda od soje Razvoj u vodeeg evropskog izvoznika organskih sastojaka za prehrambenu industriju i industriju hrane za ivotinje, poput skroba, mekinja, pahuljica, proteinskih smea, glutena, hidrolizata, pektina, boja itd. Modernizacija agrarnog sistema pomou organske proizvodnje kao vodee snage Mogunost da se postane glavni element u procesu odobravanja od strane IPARD, to e transformisati srpsku poljoprivredu i ruralna podruja uopte Mogunost razvoja poljoprivrede kao glavnog stuba za kreiranje BDP
Opasnosti
Gazdinstva se ne mogu razviti do nivoa zadovoljavajue konkurentnosti na meunarodnom nivou Sektor nee biti prepoznat na politikom nivou kao znaajna snaga poljoprivrednog razvoja Politika nee u dovoljnoj meri prepoznati potencijal organske proizvodnje prilikom rekonstruisanja agrarnog sektora u procesu pridruivanja Evropskoj uniji Sektor nee moi da izgradi meunarodne veze i nee napraviti prodor na odgovarajua trita Sektor e biti marginalizovan razvojem organske poljoprivrede u drugim zemljama koje nude slian spektar proizvoda Uesnici nee potovati prihvaene sisteme poslovanja u Evropskoj uniji i bie izopteni iz najvanije meunarodne trgovine Bie nemogue mobilisati domae i meunarodne investicije
47
48
IZAZOVI I PUT NAPRED
Prikaz sektora organske proizvodnje u Srbiji identifikuje nove trendove i pokazuje da se mnogi uesnici u industriji trude da napreduju na putu koji je definisan Nacionalnim akcionim planom za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Dok osnovni eko-klimatski faktori ukazuju na veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje, odreen broj glavnih prepreka i problema jo uvek stoje na putu i moraju da budu prevazieni. Jedna od glavnih prepreka je ogranienje kapitala na svim nivoima vrednosnog lanca, druga je slaba organizacija uesnika du tog lanca, a trea je slaba efikasnost proizvodnje, prerade i marketinga. Sa druge strane, Srbija je na putu ka Evropskoj uniji i implementaciji programa IPA. Peta komponenta IPA (IPARD) ponudie investitorima mogunost da vie od 60% njihovih investicija bude finansirano kroz fondove IPARD. Takav plan sufinansiranja ini investicije u srpsku poljoprivredu veoma privlanim. Strane kompanije sa lokalnom registrovanom firmom mogu takoe profitirati od ovog plana. Investicije u Srbiji su takoe privlane zbog niskih plata i poreza. Dok se niski porezi mogu zadrati i u budunosti, verovatnoa odravanja plata na trenutnom nivou je mala. Neprihvatljivo je da minimalne plate u Srbiji budu nie nego u Kini, dok su trokovi ivota nekoliko puta vei. Trokovi proizvodnje u Srbiji e se, po svoj prilici, uskladiti sa onima iz susednih zemalja. Shodno tome, prilike treba traiti u specifinim proizvodnim sektorima. Za sektore vina, eera, mleka i mesa oekuje se da ostanu teme debate sa Evropskom unijom. Meutim, nema veih problema kada je u pitanju voe i povre, semena uljarica, itarice i lukovice. Osim sveeg i obraenog voa i povra u mnogim oblicima, ogroman potencijal za investicije velikih razmera moe se nai i u soji. Ne postoji nijedna zemlja u Evropi ili Mediteranu koja proizvodi ili obrauje soju u tako velikoj meri. Soja koja nije genetski modifikovana ne moe se ak ni nai. Upravo genetski nemodifikovana soja predstavlja najvei trini potencijal. Stvaranje kompletne proizvodne linije genetski nemodifikovane soje ukljuilo bi proizvodnju soje, sojinog ulja, sojine pogae, lecitina, mleka od soje, izolata proteina soje i hidrolizata, ak i od sterola i tokoferola. Ali treba napomenuti da je pritisak za uzgajanje genetski modifikovane soje veliki, predstavljajui stalan izazov za proizvoae organskih proizvoda koji gaje genetski nemodifikovanu soju u njihovim naporima da odre svoju zemlju nezagaenom genetski modifikovanom sojom. Srbija je napravila veliki korak kroz kreiranje i usvajanje Nacionalnog programa
49
ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine. U ovom dokumentu detaljno je predstavljen trenutni status poljoprivrednog sektora, sa zakljukom da su potrebni znaajni napori kroz ceo vrednosni lanac i kroz sve podsektore da bi se unapredila efikasnost i da bi se poljoprivrednici i preraivai pripremili za trita Evropske unije. Nacionalnim programom ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine preporuuje se usmeravanje veine buduih investicija ka sektoru proizvodnje mesa, mlenih proizvoda i u odreenoj meri ka sektoru vina. U isto vreme, ovo su sektori sa najstroim trinim propisima u Evropskoj uniji. U nacionalnom planu ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine takoe se napominje da postoji potreba za investicijama u sektor voarstva i povrtarstva, ali je nedovoljno istaknut potencijal za razvoj sektora proizvodnje itarica i semena uljarica. Ponuda semena uljarica i itarice je oskudna, cene su u konstantnom porastu, a sa druge strane, imaju mnogo povoljniji balans ugljen-dioksida od mesa ili mlenih proizvoda, to omoguuje razvoj raznovrsne agroindustrije. Proteklih godina Nemaka i odreeni broj drugih donatora uloili su znaajna sredstva u srpsku poljoprivredu i prehrambeni sektor. U kontekstu pridruivanja Evropskoj uniji ovom sektoru poljoprivrede dodeljen je prioritet zbog njegove vane uloge u srpskoj ekonomiji i zbog toga to je poljoprivreda najvie regulisan segment evropske ekonomije i apsorbuje najvei deo budeta Evropske unije. Harmonina integracija sektora poljoprivede u Srbiji u Zajedniku poljoprivrednu politiku Evropske unije, presudna je za uspeh pristupanja Srbije Evropskoj uniji i od najvee je vanosti za Evropsku komisiju. Nemaka, kao bilateralni partner Srbiji, i u kontekstu njenih meunarodnih obaveza namerava da nastavi sa podrkom Srbiji u naporima da modernizuje poljoprivredu, naroito sektor organske proizvodnje. Takva podrka moe biti ostvarena na sledeim nivoima: Institucionalni nivo jaanjem politike savetodavnog rada i unapreenjem upravljakih kapaciteta za agro-politike koncepte i finansijskih instrumenata, naroito u okviru IPA; Edukacijski nivo jaanjem partnerstva sa univerzitetima, poveanjem razmene izmeu akademskih institucija i olakavanjem integracije u domenu istraivakog rada u meunarodne tokove; Nivo prerade proizvoda jaom promocijom moderne tehnologije, prerade i marketinga. Ovo bi takoe moglo biti podruje angaovanja za KfW, kroz otvaranje specifine kreditne linije; Nivo proizvodnje kroz unapreenje savetodavnih slubi i promovisanje svih mera koje e omoguiti poveanje ekonomskih efekata. Ovo se moe ostvariti prvenstveno kroz irenje i podrku zadrugama i ostalim udruenjima. Sa takvim angaovanjem, Srbija moe da se nada da e brzo i efikasno postati jedan od glavnih uesnika na tritu organskih proizvoda Evropske unije.
50
PROGRAM ACCESS ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI

ACCESS predstavlja program implementiran od strane Nemake organizacije za meunarodnu saradnju (GIZ) u ime Nemakog ministarstva ekonomske saradnje i razvoja (BMZ). Njegov cilj je unapreenje ekonomskog razvoja Srbije i olakavanje budueg pristupa Srbije EU, a kroz podrku Nacionalnoj strategiji za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, kao i Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju. Ovaj program realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa drugim poslovnim organizacijama u Srbiji. Kroz program ACCESS, mala i srednja preduzea u odabranim sektorima i regionima osnauju se kako bi bolje koristila svoje proizvodne potencijale, potencijale ljudskih resursa i potencijale rasta i kako bi pronala nova trita i u regionu jugoistone Evrope i u Evropskoj uniji. Konkretno, ACCESS radi sa trinim uesnicima iz privatnog sektora, Vladom Republike Srbije, univerzitetima, uesnicima u sektoru organske proizvodnje, civilnim drutvom, kao i sa udruenjima u sektoru organske proizvodnje kako bi se ostvarili sledei ciljevi: Podrka u kreiranju politikih prilika koje e omoguiti otvorena trita, investicije u privatni sektor i polno nepristrasan pristup iniocima u proizvodnji i stvaranju prihoda; Promovisanje efektivnih institucija i usluga, kao to su primena naunih istraivanja i novih saznanja u poljoprivredi kako bi se omoguilo proizvoaima i mukog i enskog pola da pribave i koriste sredstva koja su im potrebna da bi iskoristili novonastalo trite i trine prilike koje im se ukazuju; Jaanje proizvoaa i organizacija u ruralnim sredinama kako bi im se pomoglo da efektivno uestvuju na tritu, smanje transakcione trokove, primenjuju tehnologije za poveanje produktivnosti i koriste znaajne informacije o nacionalnom, regionalnom i globalnom tritu; Podrka razvoju proizvodnih standarda i kontrole kvaliteta kako bi se ispunili zahtevi trita EU u vezi sa bezbednou, istoom i kvalitetom hrane, to bi samim tim dovelo i do trita proizvoda visoke vrednosti; Pruanje pomoi u pogledu adekvatnih mera marketinga, koje e omoguiti poljoprivrednim proizvoaima da dou do nacionalnih, regionalnih i svetskih trita; Pruanje pomoi u razvoju javnog sektora, koji bi imao ulogu nadzornika, regulatora
51
i sudije, ali i davaoca trinih usluga i proizvoda; Podrka unapreenju kvaliteta istraivanja i obrazovanja u sektoru organske proizvodnje i privlaenje dodatnih izvora finansiranja putem integracije srpskih istraivakih programa u istraivake programe EU, olakavanja razmene srpskih naunika i naunika sa univerziteta i instituta u EU i promovisanja lanstva u razliitim meunarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju.
NACIONALNA ASOCIJACIJA ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SERBIA ORGANICA

Serbia organica je nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju posveena razvoju organske proizvodnje i trita organskih proizvoda u Srbiji. Osnovana maja 2009. godine, ovo je nezavisna nevladina organizacija inicirana idejom uesnika sektora organske proizvodnje. Serbia organica je krovna organizacija koja okuplja itav sektor organske proizvodnje u Srbiji. Naa misija je da organsku proizvodnju uinimo pouzdanom i konkurentnom i na domaem i na meunarodnom tritu. Serbia organica predstavlja kljunu taku u informisanju o sektoru organske proizvodnje i obezbeuje povezanost meu uesnicima. Takoe, realizuje i istraivanja trita i trinu povezanost sa kupcima iz inostranstva. Kao nacionalna asocijacija, okupljamo strunjake i afirmiemo istraivanje i razvoj organske proizvodnje. Sprovodimo razliite promotivne kampanje u cilju razvijanja, unapreenja i irenja znanja o organskoj proizvodnji. S obzirom na svoju poziciju, imamo pristup informacijama vezanim za itav sektor organske proizvodnje. Nae aktivnosti predstavljaju integralni deo Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Serbia organica ima za cilj da sve navedeno obuhvati u jednom interesu, a to je promocija vrednosti organske proizvodnje.
52
Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje SERBIA ORGANICA

Molerova 29/a 11.000 Beograd Predsednica Upravnog odbora: Nada Mikovi Kancelarija, INFO i izlobeni centar: ,,Domai duan, lokal br.6, Pijaca Zeleni venac, Beograd Telefon: +381(0)11 3283-085 Mob: +381 (0) 65 855-69-69, 065 855-69-69 Fax: +381 (0) 11 3283-0-85 E-mal: office@serbiaorganica.org Web site: www.serbiaorganica.org
GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: +381 11 24 00 371 Fax:+381 11 24 00 370 Voa projekta: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menaderi projekta: Emilija Stefanovi, Marija Kalenti E-Mail: emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de

Organska Proizvodnja U Srbiji - Neophodan Priručnik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Organska Proizvodnja U Srbiji - Neophodan Priručnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Organska gansk ganska poljoprivreda

Organska poljoprivreda u Srbiji 2013

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

Organska poljoprivreda u Srbiji

S potovanjem, ministar Goran Kneevi

Tobias Stolz Voa programa GIZ/ACCESS

Nada Mikovi Predsednik nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 1: Poslovna udruenja i nacionalne NVO aktivne u sektoru organske proizvodnje

Organska poljoprivreda u Srbiji

SEKTOR ORGANSKE PROIZVODNJE: UESNICI I AKTIVNOSTI

2.1 PROIZVODNA STRUKTURA

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 2: Struktura povrina po kategorijama biljne proizvodnje (2012.)

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 4: Struktura organske stoarske proizvodnje (2012.)

1200 1000 800 600 400 200 0

povrine sa organskim statusom (ha)

povrine u periodu konverzije (ha)

ukupne povrine (ha)

2100 1800 1500 1200 900 600 300 0

Ostale ratarske vrste

povrine sa organskim statusom (ha)

povrine u periodu konverzije (ha)

ukupne povrine (ha)

Organska poljoprivreda u Srbiji

4,7% 5% 1,3% 7,5%

Grafikon 3: Struktura organske biljne proizvodnje, ha (2012.)

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 5: Profil proizvoaa koji se bave organskom proizvodnjom Parametar

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 6: Kompanije i proizvoai koji se bave preradom organskih proizvoda Kompanija

Organska poljoprivreda u Srbiji

Primarni proizvoa 0,2-0,3/kg

Preraiva sokova 1/l

Trgovac/ izvoznik 1,6/l

Meunarodni trgovac na veliko 2/l

Trgovac u maloprodaji 2,5/l

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 7: Istaknute nauno-istraivake institucije i njihov fokus istraivanja Institucija

Organska poljoprivreda u Srbiji

POLITIKA VLADE PREMA SEKTORU

Organska poljoprivreda u Srbiji

Tabela 8: Ciljevi Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine

Organska poljoprivreda u Srbiji

6 MPV 2009: Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

the BioFach Congress of Feb. 16, 2012)

Organska poljoprivreda u Srbiji

Organska poljoprivreda u Srbiji

Izvor: 1 Organic Market Memo - August 2011, Organic Denmark