Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

Informacioni sistemi menadmenta

INTERNET POSLOVANJE

Mentor: Prof. dr Zoran ivkovi

Studenti: Milica Gaji Nataa Ili 4082/12 4083/12

Valjevo, decembar 2012. godine

SADRAJ UVOD

1. INTERNET
Pojam Internet znai mrea unutar mree, ili interna konekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija jer je on velika internacionalna globalna baza podataka. Internet nije vlasnitvo ni jedne kompanije pojedinano ve predstavlja jednu otvorenu informatiku mreu, svakim danom sve veu. Poeci Interneta se veu za stvaranje ARPANET-a (Advanced Research Project Agency Network), 1969. godine, mree raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne mree koja e preiveti nuklearni napad a prenosila je vojne i vladine podatke. Mrea je nastala za potrebe amerike vojske kao pokuaj da se premoste tekoe oko komunikacije nuklearnih baza pod (sovjetskim) atomskim napadom. ARPA je zapoela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje razliitih kompjuterskih mrea koje bi mogle razmenjivati podatke preko ice, a ne kao to se to do tada radilo, prenoenjem magnetnih traka s jednog mesta na drugo. Bila je potrebna takva mrea raunara koja bi bila decentralizovana, tj.ukoliko bi deo mree bio uniten preostali delovi bi nastavili da funkcioniu nesmetano. ARPANET je povezivala amerike naune i akademske istraivae, a sastojala se od 4 vora 3

(Kalifornijski univerzitet u Los Angelesu, Istraivaki institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Univerzitet Utah). Ta mrea je bila prethodnica dananjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da takvo povezivanje omoguuje laganu razmenu informacija. ovek koji je prvi koristio Internet zove se Charley Kline koji je sa Kalifornijskog univerziteta u Los Angelesu poslao prvi paket informacija na ARPANET. On se 29.10.1969. godine pokuao spojiti na Istraivaki institut. Sistem je pao u trenutku kada je doao do slova G u rei LOGIN. Neki naunici ipak tvrde kako se poeci Interneta vezuju za 1961. godinu kada je dr Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Sedamdesete godine XX veka donele su nekoliko veoma vanih otkria koja su obeleila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraivaki projekt. Verovatno je najvaniji trenutak bio 1983. kad je tadanja mrea prela sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), to je znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Internet u Srbiji (Jugoslaviji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mrea preko provajdera BeoTelNet spojena na Internet. Iste godine poinju s radom prvi domai komercijalni provajderi. Danas, Internet povezuje milijarde raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja medija, raunara i telekomunikacija. Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog napretka, nego takoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu zajednicu, Internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se Internet nametne kao tehnoloka inovacija koja konstantno transformie drutvo i ekonomiju. Poslovanje danas, u svetu intenzivne globalizacije trita i ekonomske regionalizacije, ne moe biti uspeno bez upotrebe savremenih informacionih tehnologija. Umreavanje preduzea i javne administracije kao i razvoj Interneta doveli su do znaajnih promena u nainu rada i efikasnosti poslovnih sistema. Omoguena je brza komunikacija, gotovo trenutni prenos ogromne koliine podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje i auriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd. Internet je ubrzao proces globalizacije, ruei postojee dravne, nacionalne,kulturne, organizacione i politike granice i eliminiui prostorna i vremenska ogranienja.

2. SERVISI INTERNETA