Dr Dragan UKANOVI59

UDC 327(497) 330.342

SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG BALKANA: UPOREDNA ANALIZA60

Saetak U ovom radu autor ukazuje na osnovne determinante spoljnopolitikih orijentacija i strategija zemalja Zapadnog Balkana. U vezi sa navedenim, on se usredsreuje na komparativnu analizu najvanijih stratekih spoljnopolitikih dokumenata Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije. U tom kontekstu, on zakljuuje da su sve zemlje Zapadnog Balkana opredeljene za lanstvo u Evropskoj uniji i NATO (sa izuzetkom Srbije), promociju regio nalne saradnje i intenziviranje uloge navedenih zemalja Zapadnog Balkana u globalnim i regionalnim meunarodnim organizacijama. Autor ukazuje i na odnos drava Zapadnog Balkana u odnosu prema vodeim zemljama sveta Sjedinjenim Amerikim Dravama, Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini. Ovom prilikom, kako autor zakljuuje, veina zemalja Zapadnog Balkana opredeljena je za jaanje partnerstva sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Kljune rei: spoljna politika, strategije, prioriteti, Zapadni Balkan, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Albanija, Makedonija, Evropska unija, NATO, bilateralni odnosi, meunarodne organizacije

UVOD
Posle okonanja hladnog rata i uporednog zapoinjanja procesa raspada nekadanje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, novonastale dra-

59

60

Nauni saradnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd. E-mail: dragandjuk@yahoo.com. Rad je realizovan u okviru projekta Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi uvrivanja spoljnopolitikog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog poloaja Srbije u savremenim procesima u meunarodnoj zajednici, Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, br. 149002D, za period 20062010. godine. Tekst primljen 26. maja 2010. godine.

296

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

ve na njenom tlu otpoele su sa redefinisanjem vlastite spoljne politike.61 Republika Albanija je, istovremeno, napustila rigidni model socijalizma i posle viedecenijske izolacije krenula ka novom osmiljavanju svog meunarodnog poloaja. Drave nastale od Jugoslavije vidno su se, tokom prvih godina nezavisnosti, distancirale u odnosu na spoljnu politiku koja je bila voena u vremenskom razdoblju izmeu 1945. i 1990. godine. U tom smislu naputeni su principi politike nesvrstanosti,62 a Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Makedonija zapoele su sa postepenim stratekim zaokretom prema Sjedinjenim Amerikim Dravama i tadanjoj Evropskoj zajednici (danas Evropskoj uniji). Republika Srbija i Crna Gora su posle 1992. godine, a u okviru Savezne Republike Jugoslavije, bile usredsreene na reavanje nacionalnog pitanja srpskog naroda. Zato su samostalno i bez podrke vodeih meunarodnih inilaca raspad nekadanje jugoslovenske federacije pokuale da iskoriste za njegovo reavanje. Tokom prve decenije samostalnosti veina postjugoslovenskih drava nije imala osnovna strateka dokumenta iz oblasti spoljne politike. tavie, ni u konstitutivnim aktima postjugoslovenskih drava nije bilo detaljnijeg preciziranja spoljnopolitike orijentacije i prioriteta. Sve drave Zapadnog Balkana utvrdile su, zvanino ili ne, sa izuzetkom Republike Srbije, strateka dokumenta iz oblasti spoljne politike. To se moe pravdati injenicom da u Srbiji jo uvek nije postignut iri drutveni konsenzus u vezi odreivanja spoljnopolitikih prioriteta, a pre svega sa eventualnim pristupanjem zemlje Severnoatlantskom savezu.63 Dokument Odrednice vanjske politike Republike Hrvatske,64 premda je po obimu veoma kratak, celovito sagledava sadanji poloaj zemlje u savremenim meunarodnim odnosima. Sa druge strane, dokument Opti pravci i prioriteti
61 62 O spoljnoj politici druge Jugoslavije videti: Velibor Gavranov i Momir Stojanovi, Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1972, str. 147347. Videti: Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, preambula, alineja VII, Slubeni list Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, godina XXX, broj 9, Beograd, 21. februar 1974; Leo Mates, Nonalignment: Theory and Current Policy, The Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Oceana Publications, Inc., Dobbs Ferry, New York, 1972, pp. 7492. Videti: Dragan ukanovi i Ivona Laevac, Prioriteti spoljnopolitike strategije Republike Srbije, Meunarodni problemi, godina LXI, broj 3, Beograd, 2009, str. 343 364. Odrednice vanjske politike, Ministarstvo vanjskih poslova Republike Hrvatske, Internet, http://rs.mvp.hr/?mh=335&mv=1933, 15/05/2010.

63 64

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

297

za sprovoenje spoljne politike Bosne i Hercegovine,65 usvojen tokom marta 2003. godine, trenutno u mnogim elementima ne korespondira sa realnim stanjem u meunarodnim odnosima, premda uopteno istie neophodnost pristupanja ove drave evroatlantskim integracijama. Posle jednostranog proglaenja nezavisnosti, tokom februara 2008. godine, novoformirano Ministarstvo inostranih poslova Kosova usvojilo je interni dokument Program i kljuni ciljevi.66 U navedenom dokumentu je, izmeu ostalog, ukazano na neophodnost ustanovljavanja diplomatsko-konzularne mree Kosova, ali i na vodee spoljnopolitike prioritete u vezi sa ubrzavanjem procesa priznanja nezavisnosti ovog entiteta. Vano je da se napomene da je Vlada Crne Gore, mesec dana po donoenju novog konstitutivnog akta i pet meseci po osamostaljivanju, utvrdila i dokument Spoljnopolitiki prioriteti u kome su navedeni svi najvaniji ciljevi spoljne politike zemlje.67 Ciljevi i prioriteti,68 dokument Ministarstva inostranih poslova Republike Makedonije, koji nije zvanino usvojen na sednicama Vlade, na veoma detaljan nain analizira trenutno stanje u meunarodnim odnosima sa posebnim akcentom na gorue probleme u Aziji i Africi. Poseban kvalitet ovog stratekog dokumenta predstavlja objektivno ukazivanje na trenutni status Makedonije u regionu, Evropi i svetu. Program Vlade Republike Albanije (20052009),69 koji je u parlamentu ove zemlje predstavljen i usvojen 8. septembra 2005. godine, takoe sadri veoma detaljan osvrt na nekoliko spoljnopolitikih prioriteta sprovoenje unutranjih reformi i okonanje pristupanja Evropskoj uniji, intenziviranje pristupanja Severnoatlantskom savezu i promovisanje naela regionalne stabilnosti i jaanja mira na jugoistoku Evrope.

65 66 67

68 69

Opi pravci i prioriteti za provoenje vanjske politike Bosne i Hercegovine, Predsjednitvo Bosne i Hercegovine, broj 01-645-30/03, Sarajevo, 26. mart 2003. The Programme and Core Objectives of the Ministry of Foreign Affairs, Ministry of Foreign Affairs, Kosovo, Prishtina, Internet, http://www.mfa-ks.net/ ?page=2,9/15/05/2010. Videti: Dragan ukanovi i Ivona Laevac, Definisanje spoljnopolitikih prioriteta: sluaj Crne Gore, u: dr Edita Stoji-Karanovi i mr Slobodan Jankovi (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 3247. , , , 2009, Internet, http://www.mfa.gov.mk/default1. aspx?ItemID=263, 15/03/2010. Government Program 20052009, Parliament of Albania, Tirana, September 8, 2005.

298

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

SPOLJNA POLITIKA REPUBLIKE HRVATSKE POSLE 1991. GODINE

Nakon proglaenja nezavisnosti Republike Hrvatske, 21. juna 1991. godine, usledila je rekonceptualizacija spoljne politike novoformirane drave. Ipak, u prvih deset godina nezavisnosti Republike Hrvatske vodei cilj spoljne politike ove zemlje bio je usredsreen na razvoj stratekih odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama i Saveznom Republikom Nemakom, tada vodeom dravom Evropske unije. Tek je promenom vlasti u Hrvatskoj poetkom 2000. godine sutinski definisana nova spoljna politika. Osnovna tenja novih vlasti u Republici Hrvatskoj u tom periodu bila je vezana za ulazak u Evropsku uniju i Severnoatlantski savez. U tom kontekstu donet je i dokument Odrednice vanjske politike70, koji detaljno definie osnovne ciljeve spoljnopolitikih aktivnosti ove zemlje. U uvodu ovog dokumenta se navode odreena opredeljenja na kojima e se zasnivati nova spoljna politika zemlje. To su, izmeu ostalog, ouvanje i jaanje mira, razumevanja meu dravama i narodima, uvrivanje meunarodnog poloaja Republike Hrvatske, stvaranje uslova za ostvarenje osnovnih stratekih prioriteta ulanjenjem u evropske i transatlantske politike bezbednosne i ekonomske integracije i potovanje preuzetih meunarodnih obaveza. Takoe, u naela nove spoljne politike ubrojani su i reavanje otvorenih i preostalih pitanja iz procesa raspada bive drave, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i saradnje sa svim dravama regiona, razvijanje prijateljskih odnosa sa najvanijim dravama i faktorima u svetu, jaanje privrednog poloaja i promocija ukupnog imida Republike Hrvatske. U ovom dokumentu Hrvatska je definisana kao sredozemna, srednjoeuropska i podunavska zemlja.71 U tom kontekstu je napomenuto da Republika Hrvatska, kao drava, treba da pronae svoje mesto i ulogu u savremenom svetu koji je izrazito dinamian. Posebno je uvodni deo Odrednica vanjske politike posveen konsolidaciji prilika u Jugoistonoj Evropi, sa ciljem da se na naelima pravde prava i ravnopravnosti poboljaju odnosi i pree iz faze sukoba u novu fazu saradnje i partnerstva. Znaajno mesto u uvodu ovog dokumenta posveeno je uspenom okonanju unutranjih reformi, kao i prihvatanja evropskih standarda u oblasti vladavine prava i ljudskih i graanskih prava.72 Kao osnovni spoljnopolitiki ciljevi Republike Hrvatske nabrojani su ulazak u Evropsku uniju i NATO, unapreenje odnosa sa susednim drava70 71 72 Odrednice vanjske politike, Ministarstvo vanjskih poslova Republike Hrvatske, nav. delo. Ibidem, preambula, alineja 2. Ibidem, preambula, alineja 4.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

299

ma, razvijanje bilateralne i multilateralne saradnje, promocija hrvatskih privrednih kapaciteta, i sveukupne promocije Republike Hrvatske.73 Jako je bitno napomenuti da je u ovom dokumentu ukazano na neophodnost uspenog okonanja evroatlantskih integracija. Ovi ciljevi bi, napomenuto je u istom dokumentu, istovremeno podrazumevali puno ouvanje dravnih, nacionalnih, politikih, kulturnih i privrednih osobenosti zemlje. Posebno se, s tim u vezi, istie iroki drutveni konsenzus za pridruivanje EU, to potvruje i deklaracija Hrvatskog sabora od novembra 2002. godine, kada je postignuta saglasnost politikih partija vlasti i opozicije u ovom zakonodavnom telu.74 Potom se navode i brojne koristi od potencijalnog lanstva Hrvatske u Evropskoj uniji, ali i podatak da je u 2003. godini podrka integraciji zemlje u ovu organizaciju iznosila vie od 73%.75 U savremenom svetu dosta je vano graditi novi bezbednosni poloaj zemlje na osnovu lanstva u Severnoatlantskom savezu, istie se u navedenom spoljnopolitikom dokumentu Hrvatske. Zato je apsolutni ... prioritet76 ove zemlje pristupanje NATO, kako bi se sauvala nacionalna suverenost i bezbednost. To je, u meuvremenu, uspeno i okonano prijemom Hrvatske u NATO 1. aprila 2009. godine. Unapreenje odnosa sa susedima se, takoe, smatra jednim od prioriteta spoljne politike Hrvatske, a u cilju izgradnje dobrosusedskih odnosa na osnovu ravnopravnosti i uzajamnosti.77 Odeljak koji je posveen bilateralnoj i multilateralnoj saradnji sadri i stavove o odnosu Hrvatske prema vodeim iniocima savremene svetske politike. S tim u vezi je napomenuto jaanje partnerskih odnosa78 sa SAD, ali i na svestrane privredne i politike odnose79 sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Uee u meunarodnim organizacijama i jaanje poloaja Hrvatske s tim u vezi je dosta bitno. To se odnosi na Evropsku uniju, Severnoatlantski savez, Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju i druge meunarodne organizacije.80 Regionalna saradnja, takoe, predstavlja znaajan deo spoljne politike Hrvat73 74 75 76 77 78 79 80 Ibidem, Temeljni ciljevi vanjske politike. Rezolucija Hrvatskog sabora o pristupanju Republike Hrvatske Europskoj uniji, Zagreb, 18. prosinca 2002. Odrednice vanjske politike, Temeljni ciljevi vanjske politike, 1. Ulazak u EU. Ibidem, 2. Sudjelovanje u NATO-u, stavak 1. Ibidem, 3. Unapreenje odnosa sa susjednim dravama. Ibidem, 4. Razvijanje bilateralne i multilateralne meunarodne suradnje, stavak 2. Ibidem. Ibidem, 4. Razvijanje bilateralne i multilateralne meunarodne suradnje, stavak 3.

300

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

ske sa ciljem obezbeivanja pune stabilnosti i razvoja u regionu Jugoistone Evrope.81 Nemala panja u Odrednicama vanjske politike posveena je i promociji hrvatske privrede (izvoz proizvoda iz Hrvatske, osiguranje stranih direktnih ulaganja i jaanje privredne saradnje sa drugim dravama).82 Kako bi se osigurala uspena implementacija spoljnopolitikih prioriteta, Vlada Republike Hrvatske e se, navodi se u ovom dokumentu, zalagati za insistiranje na njenoj predstavi kao savremene, demokratske i tolerantne sredozemne i srednjoeuropske zemlje.83 S tim u vezi treba da budu povezane i aktivnosti na polju kulturne diplomatije. Vlada Republike Hrvatske umnogome je uspeno implementirala navedene spoljnopolitike ciljeve tokom proteklih deset godina. Protekle godine je ostvareno lanstvo zemlje u NATO, a u narednom periodu se, istovremeno, moe oekivati i okonanje pregovora o lanstvu Hrvatske u Evropskoj uniji. Dolo je i do znaajnijeg unapreenja bilateralnih odnosa sa susedima i unapreenja statusa Hrvatske u okviru regionalnih inicijativa i foruma za saradnju. Takoe, Republika Hrvatska je uspela da obezbedi veoma dobre odnose sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali i da istovremeno razvija kvalitetne bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom a pre svega na privrednom polju. Dokument Odrednice vanjske politike u celini uspeva da odredi spoljnopolitiki identitet zemlje i da objedini najvanije spoljnopolitike zadatke i ukae i na neophodne mehanizme za njihovo sprovoenje. Vano je, sa druge strane, ukazati i na injenicu da se, u skladu sa Ustavom Republike Hrvatske (1991), Vlada, Hrvatski sabor i predsednik drave, kao institucije koje sprovode spoljnu politiku, pridravaju navedenih osnovnih principa spoljne politike i da u njihovoj interpretaciji nema znaajnijih razmimoilaenja.

SPOLJNOPOLITIKI PRIORITETI BOSNE I HERCEGOVINE: MINIMALNA SAGLASNOST U VEZI SA NAELIMA I PRIORITETIMA SPOLJNE POLITIKE
Ustavom Bosne i Hercegovine navedeni su iskljuivo institucionalni okviri voenja spoljne politike, ali se u njemu ne ukazuje i na odreene prioritete i pravce uea zemlje u savremenim meunarodnim odnosima. Na osnovu ustavnih ovlaenja, a u vezi sa voenjem spoljne politike, lanovi Predsed81 82 83 Ibidem, 4. Razvijanje bilateralne i multilateralne meunarodne suradnje, stavak 4. Ibidem, 5. Promocija hrvatskog gospodarstva. Ibidem, 6. Ukupna promidba Hrvatske.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

301

nitva Bosne i Hercegovine84 su 26. marta 2003. godine utvrdili Opte pravce i prioritete za sprovoenje spoljne politike BiH.85 U okviru ovog dokumenta ukazano je na dinamine promene savremenog sveta, kao i na neophodnost reavanja brojnih problema na globalnom i regionalnom nivou. Istovremeno je istaknuta neophodnost potovanja naela Povelje Ujedinjenih nacija i Zavrnog akta iz Helsinkija i ostalih dokumenata Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.86 To podrazumeva i puno pridravanje opteprihvaenih naela meunarodnog prava i potovanje zakljuenih i ratifikovanih sporazuma. S tim u vezi, navedeno je da su otvorenost i ravnopravnost, uzajamno potovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, principi miroljubive saradnje, konstruktivni dijalog, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala i uvaavanje osnovna naela spoljne politike BiH. Polazei od ve istaknutih naela, Predsednitvo Bosne i Hercegovine precizno je definisalo i prioritete spoljne politike zemlje. To su ouvanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta zemlje, sprovoenje Opteg okvira sporazuma za mir u BiH, pristupanje zemlje evroatlantskim integracionim procesima, uee zemlje u multilateralnim aktivnostima i promocija drave kao partnera u meunarodnim ekonomskim odnosima sa ciljem ostvarivanja punopravnog lanstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. 87 Sputajui nivo optosti, nakon naela i prioriteta, dokument Opti pravci i prioriteti za sprovoenje spoljne politike BiH u treem delu sadri pregled konkretnih aktivnosti za implementaciju spoljne politike. U okviru bilateralnih vidova saradnje posebno je ukazano na unapreenje i razvijanje odnosa sa susednim dravama Republikom Hrvatskom i tadanjom dravnom zajednicom Srbije i Crne Gore (danas dvema nezavisnim dravama Republikom Srbijom i Crnom Gorom), na temeljima zajednikih interesa i ravnopravnosti. Potom se istie i neophodnost jaanja bilateralnih odnosa sa dravama lanicama Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, SAD, Ruskom Federacijom, Velikom Britanijom, Francuskom i Kinom. Na bilateralnom nivou neophodno je, istaknuto je u dokumentu, ojaati saradnju sa dravama lanicama Saveta bezbednosti UN, lanicama Evropske unije, svim zemljama regije, kao i lanicama Organizacije islamske konferencije.88 BiH e se, takoe,
84 85 86 87 88 Ustav Bosne i Hercegovine, lan IV, stav 2, a. Opi pravci i prioriteti za provoenje vanjske politike Bosne i Hercegovine, I, Naela vanjske politike Bosne i Hercegovine. Ibidem, I, Naela vanjske politike Bosne i Hercegovine, stav 3. Ibidem, II, Prioriteti vanjske politike Bosne i Hercegovine. Ibidem, III, Osnovni pravci i aktivnosti vanjske politike Bosne i Hercegovine, a) Bilateralne prirode.

302

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

zaloiti za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa dravama sa kojima oni jo uvek nisu uspostavljeni, sa posebnim akcentom na bilateralne odnose sa dravama regiona Jugoistone Evrope, navodi se u ovom spoljnopolitikom dokumentu. Takoe, istie se i neophodnost postizanja meudravnih sporazuma, naroito u oblastima privrede i stranih investicija. Bitni ciljevi spoljne politike zemlje su, kako se navodi u istom dokumentu, i promocija bosanskohercegovake privrede, ali i razvoj saradnje u oblasti nauke, tehnologije, kulture, obrazovanja i sporta. Sa druge strane, u okviru multilateralnih oblika saradnje insistira se na jaanju poloaja Bosne i Hercegovine u geostratekom smislu i njenom lanstvu u evropskim i evroatlantskim integracijama.89 Dalje se naglaava neophodnost intenziviranja aktivnosti BiH u sistemu Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija, neophodnost pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i jaanje uloge zemlje u radu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Poseban deo dokumenta posveen je regionalnim vidovima saradnje sa ciljem naglaavanja neophodnosti jaanja stabilnosti i bezbednosne i ekonomske konsolidacije prilika u zemlji. U kontekstu saradnje sa dravama lanicama Organizacije islamske konferencije, istaknuto je u dokumentu, bie inicirano unapreenje privrednih odnosa, a istovremeno se podvlai i neophodnost saradnje sa Pokretom nesvrstanih zemalja, a u cilju sticanja statusa posmatraa u ovoj organizaciji (to je u meuvremenu i ostvareno). Znaajna panja u Optim pravcima i prioritetima za sprovoenje spoljne politike BiH posveena je i saradnji ove zemlje sa Organizacijom amerikih drava, nekadanjom Organizacijom afrikog jedinstva (danas Afrikom unijom), Asocijacijom drava Latinske Amerike i Asocijacijom drava Jugoistone Azije ASEAN. U okviru poslednjeg odeljka dokumenta, istovremeno se ukazuje na neophodnost zatite prava dravljana BiH koji borave u inostranstvu i pruanja pomoi privrednim subjektima koji deluju na stranim tritima.90 Ukazano je potom i na znaaj preduzimanja aktivnosti u vezi sa liberalizacijom viznog reima za graane Bosne i Hercegovine. Iako je prolo sedam godina od donoenja dokumenta Opti pravci i prioriteti za sprovoenje spoljne politike BiH, do sada se pokazalo da, zbog brojnih unutranjih problema u zemlji, nije dolo do znaajnijeg napretka u poboljanju spoljnopolitikog poloaja zemlje. Meutim, evidentno je da je dolo do izvesnog napretka u procesu pridruivanja Evropskoj uniji, a posebno NATO
89 90 Ibidem, III, Osnovni pravci i aktivnosti vanjske politike Bosne i Hercegovine, b) Multilateralne prirode. Ibidem, III, Osnovni pravci i aktivnosti vanjske politike Bosne i Hercegovine, c) Zatita interesa dravljana Bosne i Hercegovine u inozemstvu.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

303

(dobijanje Akcionog plana za lanstvo 22. aprila 2010. godine). Prilino su, u meuvremenu, konsolidovani odnosi BiH sa susedima, ali i ojaani vidovi multilateralne regionalne saradnje. Sa druge strane, jo uvek nije nainjen prodor u vezi sa prijemom zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, a nije dolo ni do poboljanja bilateralnih odnosa sa vodeim dravama sveta (SAD, Ruska Federacija i NR Kina). U istom periodu nije usledilo ni efikasnije promovisanje kapaciteta bosanskohercegovake privrede u svetu. Ne treba prenebregnuti i injenicu da jedino dravljani BiH i Albanije jo uvek imaju prilino rigorozan engenski vizni reim, iako postoje brojne najave institucija Evropske unije da e do njegovog ukidanja doi tokom 2010. godine. U dvoentitetskoj BiH, vano je napomenuti, ne postoji iri konsenzus oko lanstva drave u NATO, to je posebno uoljivo u Republici Srpskoj.

REPUBLIKA SRBIJA U NEDOSTATKU STRATEKOG SPOLJNOPOLITIKOG DOKUMENTA

Republika Srbija ni posle zaokruivanja vlastite dravnosti, poetkom juna 2006. godine, nije uspela da jasno definie vlastite spoljnopolitike prioritete. Ustav Republike Srbije,91 donet 6. novembra 2006. godine, ne sadri osnovna spoljnopolitika naela. Naime, tokom proteklih deset godina u okviru nekadanje Savezne Republike Jugoslavije, a potom i u okviru dravne zajednice Srbija i Crna Gora, postojalo je odsustvo volje vodeih politikih inilaca da se doe do usaglaenog stratekog spoljnopolitikog dokumenta. Zato su ekspozei ministara spoljnih poslova Gorana Svilanovia iz 2001. i Vuka Drakovia iz 2005. godine predstavljali jedini okvir za ispoljavanje spoljnopolitikih prioriteta zemlje.92 Evidentno je da u Srbiji postoji izrazito irok drutveni konsenzus u vezi sa ulaskom zemlje u Evropsku uniju, ali je evidentno nepostojanje sline saglasnosti oko pristupanja NATO.93 I u vezi sa odnosima Srbije prema velikim silama postoji znaajno razmimoilaenje politikih subjekata. Sa jedne strane, postoje politike opcije koje se zalau za jaanje partnerstva sa vodeom ze91 92 Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 98/2006. Ekspoze saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovia u Saveznoj skuptini SR Jugoslavije, Beograd, 24. oktobar 2001, Internet, http://www.msp. rs/Srpski/spopol/Ministar/Govori/241001_s.htm, 15/05/2010l; Eskpoze ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia u Skuptini dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd, 21. decembar 2004, Internet, http://www.msp.rs/Srpski/spopol/Ministar/ Govori/211204_s.html, 15/05/2010. Dragan ukanovi, Ivona Laevac, Prioriteti spoljnopolitike strategije Republike Srbije, Meunarodni problemi, str. 343364.

93

304

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

mljom sveta Sjedinjenim Amerikim Dravama, dok, sa druge strane, postoje i oni koji se zalau za uravnoteavanje odnosa sa ovom dravom, Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. U vezi sa neophodnou intenziviranja odnosa sa dravama Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope ne postoje znaajna razmimoilaenja meu vodeim politikim partijama u Srbiji. Slino se odnosi i na utvrivanje prisnijih bilateralnih odnosa Srbije sa drugim dravama sveta (npr. Kanada, Brazil, Japan, Indija, Australija, itd.) i uee i aktivniju ulogu u radu globalnih i regionalnih meunarodnih organizacija. Trenutno se srpski spoljnopolitiki kurs moe pratiti jedino kroz analizu izjava predsednika Republike i ministra spoljnih poslova. U tom smislu se najee govori o stubovima spoljne politike, koji su uglavnom vezani za ouvanje ustavnog poretka zemlje, ukljuujui i ouvanje Kosova u sastavu Srbije, integraciju u Evropsku uniju, jaanje dobrosusedskih odnosa u regionu Jugoistone Evrope i izbalansiranja odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. No, raspored navedenih stubova spoljne politike neretko se menja.94 Ministarstvo inostranih poslova Kosova je odmah, po jednostranom proglaenju nezavisnosti ovog entiteta, utvrdilo Program i kljune ciljeve spoljne politike.95 Kosovo e se, navodi se u navedenom dokumentu, pridravati saradnje sa susedima, ali e teiti i lanstvu u Evropskoj uniji i NATO. Zato e, u vezi sa lanstvom u Severnoatlantskom savezu, biti neophodno da Kosovo to pre postane lanica programa Partnerstvo za mir, zakljuuje se u ovom aktu. Potom se u prioritete spoljne politike Kosova navode i neophodnost ubrzavanja i okonanja procesa meunarodnog priznanja nezavisnosti ovog entiteta, lanstvo u globalnim i regionalnim organizacijama (sa posebnim akcentom na Ujedinjene nacije), ali i lanstvo u regionalnim forumima za saradnju.96 Ministarstvo spoljnih poslova Kosova e, takoe, podsticati i potpisivanje velikog broja meunarodnih ugovora i konvencija. Kada je re o diplomatsko-konzularnoj mrei Kosova istaknuto je da je prioritet otvaranje ambasada u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Saveznoj Republici Nemakoj i Italiji.97 Potom se navodi i neophodnost otvaranja ambasada u svim dravama regiona Jugoistone Evrope i Austriji. U ovom dokumentu je, istovremeno, navedeno i da e se
94 95 96 97 Ibidem, str. 348. The Programme and Core Objectives of the Ministry of Foreign Affairs , Ministry of Foreign Affairs, Prishtina. Ibidem. Ibidem.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

305

ubudue Kosovo zalagati za racionalizaciju svoje mree diplomatsko-konzularnih predstavnitava kroz osnivanje zajednikih misija sa drugim dravama. Poveanje obima inostranih investicija, zatita prava graana Kosova u inostranstvu, promovisanje politikog i ekonomskog interesa Kosova i regionalna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine se, takoe, ubrajaju u prioritete spoljne politike.98 Gotovo identini stavovi ponovljeni su i u dokumentu Prioriteti spoljne politike,99 koji sadri jasno definisane operativne aktivnosti i korake kosovske diplomatije posle jednostrano proglaene nezavisnosti. No, u ovom dokumentu je posebno ukazano na neophodnost intenziviranja odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama i to kroz izgradnju strateke saradnje i partnerstva.100

PRIORITETI SPOLJNE POLITIKE CRNE GORE POSLE STICANJA NEZAVISNOSTI

Crna Gora je povratila dravnu nezavinost 3. juna 2006. godine. U Ustavu Crne Gore, usvojenom oktobra 2007. godine, ukazano je na neophodnost razvoja saradnje na ravnopravnoj saradnji sa drugim narodima i dravama i evropskim i evroatlantskim integracijama.101 U lanu 15. Ustava navode se opte smernice u odnosu sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama. U skladu sa navedenim odredbama, predvieno je razvijanje prijateljskih odnosa sa drugim subjektima meunarodne politike. Posebno je znaajno to je u lanu 9 Ustava istaknuto naelo suprematije meunarodnog prava u odnosu na nacionalno. Dokument Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore,102 koji je usvojen polovinom novembra 2007. godine, definisao je ovu zemlju kao balkansku i sredozemnu, iji je najvaniji cilj okonanje integracija u Evropsku uniju i lanstvo u Severnoatlantskom savezu.103 Istovremeno se u ovom aktu povlai i znaaj intenzivnije regionalne saradnje i jaanje dobrosusedskih odnosa u Jugoistonoj
98 99 100 101 102 103 Ibidem. The Foreign Policy Priorities, Ministry of Foreign Affairs, Government of Kosovo, Prishtina, Internet, http://www.mfa-ks.net/repository/docs/Kosovoforeignobjectives.pdf, 15/05/2010. Ibidem, II. Strategic Objectives, 4. The United States of America. Ustav Crne Gore, preambula, alineja 5, Slubeni list Crne Gore, broj 1, godina LXIII, Podgorica, 25. oktobar 2007. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, Vlada Crne Gore, 15. novembar 2010. Ibidem, II. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, 1. Integracija u Evropsku uniju i Sjevernoatlantski savez NATO, a. Evropska unija, b. NATO.

306

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Evropi.104 U okviru dokumenta, koji se bavi bilateralnim i multilateralnim vidovima saradnje, istie se vanost jaanja odnosa sa Nemakom, Velikom Britanijom, Francuskom i Italijom, kao vodeim dravama Evropske unije.105 Takoe, u ovom dokumentu je napomenuta i vanost podsticanja bilateralnih odnosa sa dravama tzv. Nove Evrope, odnosno dravama koje su Evropskoj uniji pristupile nakon 1. maja 2004. godine. Uzimajui u obzir demografske kapacitete i veliinu Crne Gore, posebno e se koristiti iskustva takozvanih malih zemalja u procesu pridruivanja Evropskoj uniji (Island, Kipar, Malta, Andora, Lihtentajn, Luksemburg, Monako i San Marino), ali i njihova praksa razvoja uprave. Kada je u pitanju odnos Crne Gore prema vodeim akterima svetske politike, istaknuto je da su odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama od posebne vanosti za ovu dravu,106 uzimajui u obzir uticaj ove zemlje u meunarodnoj zajednici. Odnosi sa Ruskom Federacijom i njihovo jaanje, u okviru rada Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Ujedinjenih nacija, doprinee poboljanju meunarodnog poloaja Crne Gore, istie se u Spoljnopolitikim prioritetima Crne Gore. Istovremeno je podvueno da su odnosi izmeu Crne Gore i Ruske Federacije tradicionalno prijateljski, a usled brojnih kulturnih i istorijskih osobenosti.107 Izgradnja kvalitetnijih privrednih i trgovinskih odnosa sa Republikom Kinom predstavlja, takoe, jedan od spoljnopolitikih prioriteta Crne Gore. Uzimajui u obzir sredozemni identitet Crne Gore, poseban akcenat je stavljen na razvoj odnosa sa vodeim dravama ovog regiona Turskom i Egiptom. U okviru navedenog dokumenta istovremeno se navodi znaaj uea Crne Gore u meunarodnim organizacijama Ujedinjenim nacijama, Savetu Evrope, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, kao i neophodnost lanstva zemlje u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.108 Specificum spoljnopolitikih prioriteta Crne Gore, u odnosu na druga strateka dokumenta drava nastalih od Jugoslavije, predstavlja striktno navoenje instrumenata za implementaciju navedenih ciljeva.109 Tu je posebno istaknuta uloga Ministarstva inostranih poslova i njegove postojee diplomatske mree, ali i Vlade, predsednika Republike i drugih organa.
104 Ibidem, II. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, 2. Unapreenje i odravanje dobrosusjedskih odnosa i regionalne saradnje. 105 Ibidem, II. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, 3. Razvijanje bilateralne i multilateralne meunarodne saradnje, a. Razvijanje bilateralne saradnje. 106 Ibidem. 107 Ibidem. 108 Ibidem, II. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, 3. Razvijanje bilateralne i multilateralne meunarodne saradnje, b. Uee u radu meunarodnih organizacija. 109 Ibidem, III. Implementacija spoljnopolitikih prioriteta.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

307

Posle sticanja nezavisnosti, 2006. godine, Crna Gora je uspela da znaajno napreduje na putu ka Evropskoj uniji, to pokazuje i stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 1. maja 2010. godine. Slino je i sa intenziviranjem napora u vezi sa lanstvom Crne Gore u NATO (dobijanje Akcionog plana za lanstvo 4. decembra 2009. godine). Takoe, Crna Gora je tokom protekle etiri godine uspela da pobolja odnose sa susedima i ojaa regionalnu saradnju. U Spoljnopolitikim prioritetima Crne Gore istaknuta je zbog toga i vanost razvijanja bliskih bilateralnih odnosa sa susednom Republikom Srbijom.110

SPOLJNOPOLITIKI PRIORITETI REPUBLIKE MAKEDONIJE: DEFINISANJE STATUSA ZEMLJE U SAVREMENOJ MEUNARODNOJ ZAJEDNICI
Republika Makedonija je posle proglaenja nezavisnosti, krajem 1991. godine, bila uglavnom usredsreena na konsolidovanje unutranjih meuetnikih i politikih prilika u zemlji. Ustav Makedonije,111 koji je donet 1991. godine, a znaajnije izmenjen amandmanima poetkom ove decenije, sadri poglavlje posveeno meunarodnim odnosima. No, u ovom delu ustava se uglavnom ukazuje na nain potpisivanja i implementaciju meunarodnih ugovora, kao i na eventualno sklapanje (meu)dravnih saveza ili formiranje zajednica sa drugim dravama.112 Dakle, i pored navedenog, u Ustavu Makedonije nije detaljno utvren opti pravac spoljnopolitikih aktivnosti zemlje. Tokom 2009. godine je, u okviru Ministarstva inostranih poslova Makedonije, interno usvojen dokument pod nazivom Ciljevi i prioriteti.113 U navedenom aktu se ukazuje na opredeljenost zemlje u vezi sa evropskim i transatlantskim integracijama. S tim u vezi, ukazuje se na neophodnost okonanja procedure u vezi sa sticanjem punopravnog lanstva u NATO, otpoinjanja pregovora o lanstvu sa Evropskom unijom, ukidanja viza makedonskim gra110 Dragan ukanovi i Ivona Laevac, Definisanje spoljnopolitikih prioriteta: sluaj Crne Gore, u: Edita Stoji-Karanovi i Slobodan Jankovi (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, str. 3250. 111 IXIX, VI. , , , 2004. 112 , 120. 113 , , Internet, http://www.mfa.gov.mk/default1.aspx?ItemID=263, 15/05/2010.

308

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

anima, reavanja pitanja imena zemlje sa junim susedom Grkom, kao i jaanja ekonomske i javne diplomatije.114 U delu dokumenta koji se odnosi na lanstvo u Severnoatlantskom savezu, navodi se neophodnost reavanja viegodinjeg spora Makedonije i Grke oko imena drave. Na taj nain bi se, ocenjuje se u ovom dokumentu, obezbedila potpuna stabilnost Balkana. Kao jedan od vodeih prioriteta navodi se i jaanje stratekog partnerstva sa SAD,115 i razvijanje svestranih partnerskih odnosa sa EU i NATO. Istovremeno se ukazuje na neophodnost saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. U kontekstu razvoja regionalne saradnje istaknuta je neophodnost razvoja dobrosusedskih odnosa sa dravama u regionu, to predstavlja, kako se navodi u dokumentu, i uslov za pristupanje EU i NATO. Zato izgradnja bezbednosti, stabilnosti i saradnje predstavlja veoma bitnu aktivnost u spoljnoj politici Republike Makedonije, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu. Makedonija e teiti, kae se u ovom dokumentu, znaajnijem ueu u svim globalnim i regionalnim organizacijama. To podrazumeva i meunarodnu borbu protiv globalnih bezbednosnih izazova terorizma, organizovanog kriminala i korupcije.116 Promovisanje ekonomskih potencijala i mogunosti Makedonije, ouvanje suverenosti, stabilnosti i bezbednosti drave, kao i afirmacija nacionalnog kulturnog i duhovnog identiteta predstavljaju, takoe, spoljnopolitike prioritete zemlje. Briga za pripadnike makedonske zajednice izvan drave matice je, kako je navedeno u ovom aktu, jedan od znaajnih ciljeva spoljne politike.117 Za razliku od drugih stratekih spoljnopolitikih dokumenata drava Zapadnog Balkana, Ciljevi i prioriteti spoljne politike Republike Makedonije sadre pregled stanovita u odnosima prema aktuelnim meunarodnim problemima.118 Ovaj dokument zato sadri i stavove Ministarstva inostranih poslova Republike Makedonije povodom proirenja Evropske unije, meunarodnog terorizma, kao i situacije u Avganistanu, Pakistanu, Iraku i Iranu. Istovremeno, znaajna panja posveena je problemima Tajvana i teritorijalne celovitosti Narodne Republike Kine, nuklearnog naoruanja Severne Koreje, razvoja bliskoistone krize i stanja u Sudanu. I krizi u Gruziju, odnosno poloaju ocepljenih oblasti Abhazije i June Osetije, posveena je posebna panja u okviru Ciljeva i prioriteta spoljne politike Makedonije.
114 115 116 117 118 , 3. , 7. , 11. , 14. , .

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

309

Republika Makedonija je proteklih deset godina uspela da napravi odreeni napredak u vezi sa lanstvom u NATO i ukidanjem viza za njene graane. Dosta je uinjeno i u vezi sa jaanjem stratekog partnerstva sa SAD, ali i intenziviranja dobrosusedskih odnosa u Jugoistonoj Evropi. Ipak, jo uvek nije okonan spor sa susednom Grkom oko imena Makedonije, to sutinski oteava normalizaciju bilateralnih odnosa dveju drava, ali i makedonsko pristupanje Severnoatlantskom savezu i Evropskoj uniji.119

CILJEVI SPOLJNE POLITIKE VLADE REPUBLIKE ALBANIJE

Skuptina Republike Albanije je 8. septembra 2005. godine usvojila Program Vlade za period od 2005. do 2009. godine.120 U okviru ovog dokumenta se istie da su lanstvo Albanije u Evropskoj uniji i NATO dva najvanija prioriteta spoljne politike, te da je, s tim u vezi, neophodno da se svi inioci u zemlji ukljue u realizaciju navedenih ciljeva.121 Vlada se stoga obavezala da e u potpunosti sprovesti i koordinirati unutrnje reforme u cilju uspenog okonanja evropskih integracija. U tom smislu su navedene i sve tehnike mere, koj Vlada treba da preuzme u cilju okonanja procesa pristupanja ovim dvema organizacijama.122 Albanija treba da vodi pragmatinu i realistinu spoljnu politiku, navodi se potom u Programu Vlade (20052009), a posebno je bitno osigurati mogunost za poveanje obima stranih investicija. U radu brojnih meunarodnih organizacija, ij je Albanija lanica, neophodno je promovisati novi imid zemlje i podrku zajednikim projektima zemalja u cilju razvoja brojnih regija u svetu, istaknuto je potom u programskom dokumentu Vlade. Poseban znaaj e biti dat kulturnoj diplomatiji i bilateralnoj saradnji sa svim demokratskim dravama sveta. S tim u vezi je napomenuto da su odnosi sa Sjedinjenim Amerikim Dravama od strateke vanosti123 za Albaniju u oblasti ekonomije, bezbednosti i demokratske konsolidacije.

119 Branko Pavlica, Grko-makedonski spor u vezi sa imenom Makedonije, Meunarodna politika, godina LV, broj 136, Beograd, oktobardecembar 2009, str. 4063. 120 Government Program 20052009, Parlament of Albania, Tirana, September 8, 2005. 121 Ibidem, point 37. 122 Ibidem, Implementation and Coordination of Reforms for Europeanization and Integration. 123 Ibidem, Foreign Policy, Focusing on Euro-Atlantic Integration, Regional Peace and Stability, XXVIII, 5.

310

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Potom se u vladinom programskom dokumentu istie da e Albanija promovisati mir i stabilnost u regionu Jugoistone Evrope kroz jaanje politike, diplomatske i kulturne saradnje sa navedenom grupom drava. Tu znaajnu ulogu treba da ima i zakljuivanje bilateralnih sporazuma sa dravama Jugoistone Evrope. Zajednike vrednosti, i tenja drava regiona Zapadnog Balkana da se pristupi EU i NATO, treba da predstavljaju dobru osnovu za zakljuivanje ovakvih sporazuma.124 Kada je re o odnosima sa dravama Jugoistone Evrope, u ovom dokumentu, posebno s potencira na produbljivanju prijateljskih odnosa Albanije sa Turskom. Sagledavajui neophodnost uspostavljanja boljih bilateralnih odnosa sa dravama lanicama Evropske unije, Albanija e, u skladu sa programom Vlade, teiti uspostavljanju boljih odnosa sa Nemakom, Francuskom i Velikom Britanijom, kao i sa Austrijom.125 U tom smislu se dodatno navode i Grka i Italija, kao drave lanice EU i neposredni susedi Albanije. Razvoj ekonomskih i politikih odnosa Albanije sa Japanom, Indijom i Kanadom, kao i jaanje ekonomske i kulturne saradnje sa Narodnom Republikom Kinom, takoe, navedeni su kao spoljnopolitiki prioriteti.126 Albanija e najadekvatnije uvati svoje nacionalne interese kroz lanstvo u Severnoatlantskom savezu,127 istaknuto je u Programu Vlade (20052009), ali e se zemlja aktivno angaovati i u radu regionalnih foruma iz oblasti bezbednosti i odbrane pre svega u okviru aranmana Jadranska povelja i Inicijativa za saradnju ministara odbrane Jugoistone Evrope SEDM.128 I Albanija je, kao sve drave Zapadnog Balkana, uspela da napravi znaajan prodor u evropskim integracijama, kada je 28. aprila 2009. godine podnela zahtev za kandidaturu, a 15. aprila 2010. godine dobila upitnike od Komisije Evropske unije. Istovremeno, 1. aprila protekle godinu je na snagu stupio i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju. No, albanski graani jo uvek nemaju mogunost da u drave Evropske unije putuju bez viza. Veliki spoljnopolitiki uspeh Albanije ostvaren je 2009. godine pristupanjem Severnoatlantskom savezu, a odnosi izmeu ove zemlje i Sjedinjenih Amerikih Drava su, takoe, u stalnom usponu. Kada je re o saradnji sa dravama u regiji, od poetka ove godine vidna je izvesna relaksacija u bilateralnim odnosima sa Srbijom, koji su bili optereeni odnosom zvanine Tirane
124 125 126 127 Ibidem, XXVIII, 6. Ibidem, XXVIII, 7. Ibidem, XXVIII, 7. Ibidem, National Security. NATO Membership. Albanias Contribution to Global Peace and Security, XXIX, 4. 128 Ibidem, XXIX, 6.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

311

prema kosovskoj krizi. Sa drugim dravama Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope Albanija nema otvorenih pitanja, to je navedeno i u programskom dokumentu Vlade.

ZAKLJUAK
Posle okonanja raspada bive Jugoslavije, sve novonastale drave su se opredelile za evropske i evroatlantske integracije. Isto se odnosi i na Republiku Albaniju tokom protekle dve decenije. Ovo bi trebalo da osigura novi politiki, ekonomski i bezbednosni okvir u Jugoistonoj Evropi, kojim bi se obezbedila trajna stabilnost u regionu. Danas je jasno da se spoljnopolitiki prioriteti veine drava nastalih od bive Jugoslavije poklapaju u nekoliko segmenata. To su evropske i evroatlantske integracije, poboljanje odnosa sa susedima, izgradnja to boljeg odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama i potreba jaanja uloge ovih zemalja u meunarodnim organizacijama. Istovremeno, veina drava Zapadnog Balkana potencira i na promociji vlastite privrede i ukupnog identiteta u svetu. Navedena spoljnopolitika dokumenta drava Zapadnog Balkana bie sutinski izmenjena posle pristupanja ovih zemalja Evropskoj uniji. To podrazumeva neophodnost budueg usklaivanja spoljne politike ovih drava sa Zajednikom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (Common Foreign and Security Policy CFSP). Ova obaveza prihvaena je i zahvaljujui potpisivanju sporazuma o stabilizaciji navedenih zemalja sa Evropskom unijom. Ipak, moe se oekivati i da se do pristupanja Evropskoj uniji blae modifikuju navedeni dokumenti bez redefinisanja sutinskih prioriteta, a pre svega onih koji su vezani za jaanje brojnih vidova bilateralne i multilateralne saradnje u regionu Jugoistone Evrope i ulogu navedenih zemalja u meunarodnim organizacijama. Kada zaponu pregovori o poglavljima vezanim za usaglaavanje spoljne politike zemlje kandidata sa Zajednikom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to podrazumeva i neophodnost izmene spoljnopolitikih dokumenata, ali i konkretnih aktivnosti na spoljnom planu. Ovo je bitno jer Evropska unija ima nameru da u perspektivi konstituisanjem jedinstvene diplomatije u veoj meri usaglasi nacionalne spoljnopolitike strategije. Pospeivanje poloaja drava Zapadnog Balkana u okviru meunarodnih organizacija globalnog i regionalnog karaktera moe biti podstaknuto kroz meusobnu podrku i lobiranje u njihovom radu. To se pokazalo i prilikom imenovanja Republike Hrvatske za nestalnu lanicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (20082009), ali i u radu drugih organizacija. Takoe, i u toku pridruivanja drava Zapadnog Balkana Evropskoj uniji bitno je da se stvore mogunosti za bilateralna/multilateralna partnerstva kako bi se navedeni

312

FPN Godinjak 2010 III DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

proces uspeno okonao. Vano je istai i da postoji mogunost da se drave Zapadnog Balkana objedine u vezi sa konzularnim zastupanjem.

LITERATURA
ukanovi, Dragan i Laevac, Ivona, 2008, Definisanje spoljnopolitikih prioriteta: sluaj Crne Gore, u: Edita Stoji-Karanovi i Slobodan Jankovi (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008. ukanovi, Dragan i Laevac, Ivona, 2009, Prioriteti spoljnopolitike strategije Republike Srbije, Meunarodni problemi, godina LXI, Beograd, broj 3. Ekspoze saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovia u Saveznoj skuptini Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 24. oktobar 2001, Internet, http://www.msp.rs/Srpski/spopol/Ministar/Govori/241001_s.htm, 15/05/2010l Eskpoze ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia u Skuptini dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd, 21. decembar 2004, Internet, http://www.msp.rs/ Srpski/spopol/Ministar/Govori/211204_s.html, 15/05/2010. Gavranov, Velibor i Stojanovi, Momir, 1972, Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd. Government Program 20052009, Parlament of Albania, Tirana, September 8, 2005. Odrednice vanjske politike, Ministarstvo vanjskih poslova Republike Hrvatske, Internet, http://rs.mvp.hr/?mh=335&mv=1933, 15/05/2010. Opi pravci i prioriteti za provoenje vanjske politike Bosne i Hercegovine, Predsjednitvo Bosne i Hercegovine, broj 01-645-30/03, Sarajevo, 26. mart 2003. Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, Vlada Crne Gore, 15. novembar 2010. The Programme and Core Objectives of the Ministry of Foreign Affairs, Ministry of Foreign Affairs, Prishtina, Internet, http://www.mfa-ks.net/?page=2,9, 15/05/2010. Ustav Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Slubeni list Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, godina XXX, broj 9, Beograd, 21. februar 1974. , , , 2009, Internet, http://www.mfa.gov.mk/default1. aspx?ItemID=263, 15/03/2010.

Dragan ukanovi SPOLJNOPOLITIKE ORIJENTACIJE DRAVA ZAPADNOG...

313

Dragan UKANOVI THE FOREIGN POLICY ORIENTATIONS OF THE WESTERN BALKANS COUNTRIES: A COMPARATIVE ANALYSIS Summary In this paper, the author points out the fundamental determinants of foreign policy orientation and strategies of the Western Balkans countries. In relation to this, he focuses on the comparative analysis on the main strategic foreign policy document of Albania, Bosnia and Herzegovina, Croatia, Montenegro, Macedonia and Serbia. In this context, he concludes that the Western Balkans countries determined to membership in the European Union, NATO (with the exception of Serbia) and promotion of the regional cooperation, as well as the intensification of the role of those countries into the international organizations. The author also points to the relationship of the Western Balkans states to the leading countries of the world the United States, the Russian Federation and the Peoples Republic of China. On this occasion, as the author says, is a clear commitment of the Western Balkan countries in the region for stronger partnerships with the United States. Key words: foreign policy, strategies, priorities, Western Balkans, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia, Albania, Macedonia, European Union, NATO, bilateral relations, international organizations