Upravljake aktivnosti: 1. Polaganje rauna 2. Donoenje poslovno - finasijskih odluka 3.

Sistematsko upravljaka kontrola 1) POLAGANJE RAUNA je proces peridinog pripremanja i podnoenja osnovnih raunovodstvenih izvetaja o stanju, uspehu i novanim tokovima u saglasnosti sa ra. standardima, principima i vaeim zakonskim propisima - uvek je godinje, a moe biti polugodinje i kvartalno

Instrumenti finansijskog izvetavanja su: 1) bilans stanja 2) bilans uspeha 3) izvetaj o novanim tokovima 4) izvetaj o promenama na kapitalu 5) napomene uz finansijske izvetaje

Postoje razliite interesne grupe - stejkholderi koje su zainteresovane za poslovanje preduzea. To su: Eksterne interesne grupe akcionari - oni su davaoci kapitala (fizika, pravna lica, preduzetnici, investitori); oekuju da ostvare odreeni prinos (1. dividende 2. kapitalna dobit) - korporativno preduzee karakterie podvojenost menadera i vlasnika oni donose odluke (kupiti akcije, prodati ih) a za to su im potrebne informacije. Akcionari su zainteresovani za: profitabilnost - jer je interes vlasnika vezan za ostvaren rezultat (dividendu ili dobit) dugoronu i kratkoronu stabilnost (likvidnost) Informacije mogu dobiti iz bilansa stanja finansijska struktura; bilansa uspeha rentabilnost i novani tokovi su im bitni zato to od njih zavisi mogunost preduzea da isplauje dividende kreditori (preduzea, banke) - interes kreditora vezan je za mogunost preduzea da plaa kamate i da vrati glavnicu uroku dospea. Delimo ih na: dugorone (pozajmljuju novac u periodu duem od 1 god) - bitna im je sigurnost tj. solventnost i rentabilnost to je vea bolja je sigurnost kratkorone (pozajmljuju novac u periodu kraem od 1 god) - akcenat stavljaju na procenu kratkoronog rizika tj. zanima ih novani tok drava - misli se na porez na dobit, a najvie ih zanima dobit, odnosno svi finansijski izvetaji Interne interesne grupe menaderi - zanimaju ih informacije u osnovnim finansijskim izvetajima (BS, BU, izv. o nov. tokovima), jer na taj nain menadment polae raun vlasnicima. Raunovodstveni izvetaji slue kao osnova sposobnosti kvaliteta upravljanja preduzeem, a i na osnovu toga se vodi politika nagraivanja tzv. bonusi. Problem je u tome to je taj isti menadment zaduen za te finansijske izvetaje, pa moe doi do zloupotreba. Da se to ne bi desilo zaposleni treba da se pridravaju raunovodstvenih principa i standarda, a i postoje odreeni zakonski propisi, takoe da bi eksterni korisnici bili sigurni u istinitost finansijskih izvetaja razvila nezavisna revizija. ()!!! pitanje na ispitu npr.: u emu se ogleda interes i uloga menadera?

2) DONOENJE ODLUKA - jeste sedite upravljakih aktivnosti. To su poslovno - finansijske odluke. Polazimo od tri pitanja: 1) ta je polazite za donoenje odluka? polazite su ciljevi (koji su i sami odluke) 2) Koje su to odluke? postoje dva kriterijuma za podelu odluka: I) Prostorni aspekt: 1) meupreduzetne odluke - odnose se na se na pomeranje resursa izmeu odnose se na relaciju preduzee - trite kapitala to su odluke: pribavaljanja kapitala, finansiranja i investiranja preduzea

2) unutarpreduzetne odluke - to su odluke koje pokreu resurse unutar preduzea. To su odluke o: alociranju kapitala, o mestu ulaganja, ulaganje u programe, ulaganje po nameni (u proizvodnu aktivnosti, I&R) II) Vremenski askept:

1)

dugorone (strategijske) - to su odluke koje po pravilu pokreu znaajne iznose sredstava,

utiu na ciljeve preduzea. npr. da li uvesti nove proizvode, kupiti neko preduzee ili ne i sl. 2) kratkorone (operativne) - sraunate su na to bolje korienje postojeih kapaciteta (npr. uvoenje novih linija itd.) 3) SISTEMATSKA UPRAVLJAKA KONTROLA - sadri skup upravljakih aktivnosti koje su sraunate na delotvrno i efikasno korienje resursa u preduzeu. ne mislimo na bilo kakvu kontrolu

u njenoj sutini su efikasnost i efektivnost smisao upravljake kontrole ogleda se u podsticanju menadmenta da svoje pojedinane aktivnosti usmerava ka ostvarivanju ciljeva preduzea ona je po pravilu primarno vrednosna, ali moe sadrati i nefinansijske parametre 2) predstavlja koordinirani proces 3) zato to je stalan proces, odvija se u kontinuitetu

Zato se naziva sistematska? 1) zato to je sveobuhvatna (obuhvata sve delove preduzea)

Upravljake aktivnosti su: 1) planiranje - kombinovanje imovine i sredstava i kombinovanje prihoda i trokova; planiranje treba se zavri sa nekim finansijskim projekcijama 2) organizovanje

3)

kontrola - podrazumeva standard za kontrolu; utvrujemo odstupanja, odgovornost, uzroke

odstupanja i preuzimamo korektivne akcije - planiranje, organizovanje i kontrola su povezani sa raunovodstvom

4) 5)

komuniciranje - najbolji nain za to su finansijski izvetaji motivacija

()!!! pitanje na ispitu: definisati sistematsku upravljaku kontrolu, njen smisao i zato se naziva sistematska, i to vrlo esto !!!!!!

SISTEMATIKA RAUNOVODSTVENIH INFORMACIJA Informacije kvalitativne (nebrojane) kvantitativne (brojane)

raunovodstvene

neraunovodstvenee
npr. konkurencija pokriva 70% trita; one odluivanje ine sigurnijim

operativne ra. inf.

finansijsko - ra.

upravljako - ra.

()!!! ova ema kao i ostale eme u knjizi mogu biti pitanje na ispitu Za kvalitetno odluivanje bitne su i kvalitativne i kvantitativne informacije. Kvantitativne (brojne) informacije (npr. prodaja se poveala za 5%) - blie odreuju neku pojavu; to su informacije tehniko - tehnoloke prirode. Prednosti raunovodstvenih informacija u odnosu na ostale informacije:

raunovodstvo je jedini potpuni kvantitativni sistem u preduzeu jer se svi poslovni dogaaji koji se deavaju u jednom periodu slivaju u raunovodstvene izvetaje nudi vrednosne informacije to je ono to odluivanje ini sigurnim nudi infomacije koje su tesno povezane sa ciljevima preduzea

()!!! pitanje na ispitu: prednosti raunovostvenih informacija Finansijsko - raunovodstvene informacije su eksterno usmerene Upravljako - raunovodstvene informacije su interno usmerene i one su u funkciji: planiranja, organizovanja, kontrole, komuniciranja i motivacije Opreativno - raunovodstvene informacije su podloga i izvor informacija za finansijsko i upravljako raunovodstvo; to su informacije koje dolaze iz operativnih delova knjigovotstva i nalaze se u analitikim knjigama Finansijsko raunovodstvo - ima zadatak da kroz osnovne finansijske izvetaje poloi raun prema stejkholderima. Bitno je da ti izvetaji budu fer i istiniti. Ono je eksterno usmereno:

1) 2)

jer obuhvata transakcije izmeu preduzea i okruenja nudi informacije eksternim grupama i zato ti izvetaji moraju biti istiniti

()!!! pitanje na ispitu: zato je finansijsko raunovodstvo eksterno usmereno

finansijsko raunovodstvo je jo: globalnog karaktera i obuhvata transakcije unutar preduzea

Upravljako raunovodstvo - se bavi prikupljanjem, klasifikovanjem sumiranjem informacija o poslovnim dogaajima u preduzeu, pripremanjem, prezentiranjem, i interpretiranjem raunovodstvenih izvetaja ali za potrebe menadmenta preduzea. ()!!! pitanje na ispitu: definicije upravljakog raunovodstva (ima ih dve) 3

Definicija amerikih raunovoa (!!!! nema je u knjizi): Upravljako raunovodstvo podrazumeva primenu razliitih koncepata, tehnika, i postupaka u procesu obrade istorijskih i projektovanih informacija u cilju pruanja pomoi menaderima u procesu odluivanja, planiranja i kontrole. Upravljako raunovodstvo moemo posmatrati na dva naina: I) iri koncept: 1) 2) 3) UR sadri interpretaciju osnovnih finansijskih izvetaja koje dobijamo obraun trokova i uinaka sa kalkulacijom raunovodstveno planiranje i kontrola raunovodstvena cost-benefit analiza za donoenje pojedinanoih poslovnih odluka obraun punih trokova raunovodstvo odgovornosti ukljuuje raunovodstveno planiranje i kontrola raunovodstvo diferencijalnih vrednosti tj. raunovodstvo odluivanja

4)
1) 2) 3)

II) ui koncept: (kao i iri ali bez 1)

Razlike izmeu finansijskog i upravljakog raunovodstva: FR 1) ciljevi 2) korisnici

eksterno izvetavanje

UR
usmereno je ka internim potrebama menadmenta preduzea pre svega interni korisnici tj. menadment na svim nivoima

eksterni nteresne grupe pre svega: investitori, akcionari, kreditori sumarne inf. tj. zbirnog karaktera a koriste se propisani izvetaji (BS, BU...)

3) karakter i tip izvetaj

detaljnije inf. koje se odnose na pred. ali i delove pred. (profitni centr,...) nekad su slinio fin. izvetajima a nekad su razliiti (npr. interni bilansi) vea sloboda u pogledu naina vrednovanja, a jedino je ograniena cost benefit analizom, a to je da trokovi budu manji od uinaka izvetajni period nije nametnut, moe biti dnevni, meseni, godinji... obuvata i prolost ali se bavi i projekcijima transakcija akcenat se stavlja na pravovremenost

4) sloboda izbora

znaajno je suena, ograniena je ra. standardima, propisima i zakonskim ogranienjima a sve to zbog istinitosti izvetaja nema slobode izbora, uvek je za poslovnu godinu, a ponegde za 6 meseci, i izvetajni period je uvek dat fin. izvetaji imaju istorijski karakter akcenat stavlja na istinitost pouzdanost

5) izvetajni period

6) vremenska dimenzija 7) kvalitet informacija

()!!! pitanja na ispitu: prednosti raunovodstvenih informacija, definicija i sadrina UR, kao i razlike finansijskog i upravljakog raunovodstva INTERPRETACIJA OSNOVNIH RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA

svi izvetaji nose odreene znaajne informacije o: kapitalu, uspehu, fin. strukturi, rizicima da li emo ove informacije dobiti zavisi od sposobnosti analitiara

menadment preduzea prouava osnovne finansijske izvetaje ali je zainteresovan i za finansijske izvetaje drugih preduzea ove izvetaje analiziraju i eksterne interesne grupe, investitori npr. ove informacije su informaciona podloga za donoenje odluka, interpretacija je u nadlenosti upravljakog raunovodstva, a u nadlenosti finansijskog raunovodstva je priprema odluka OBRAUN TROKOVA I UINAKA

je sredinji deo upravljakog raunovodstva, ovo zbog toga to se upravljako raunovodstvu razvilo iz obrauna trokova i uinaka obrauna trokova i uinaka bavi se internim zbivanjima u preduzeu Osnovni zadatak mu je da obuhvati: a) troenje proizvodnih inilaca b) transformaciju proizvodnih inilaca u autpute c) prodaju tih autputa Obraun trokova obuhvata: ()!!! pitanje na ispitu 1) obraun trokova po vrstama koliko je ega utroeno u preduzeu u jednom obraunskom periodu (npr. trokovi plata, TNU, TPU, amortizacija) 2) obraun trokova po mestima gde su nastali trokovi, u kojim organizacionim delovima, celinama ovde se vri alokacija trokova po vrstama na mesta 3) obraun trokova po nosiocima zadatak je da se ponudi kalkulacija proizvodne i komercijalne cene kotanja. Cena kotanja koliko kota jedna jedinica proizvoda 4) kratkoroni obraun rezultata ovde je zadatak obrauna trokova da obrauna rezultat uih organizacionih delova ili preduzea kao celine u kratkom roku Obrauna trokova i uinaka je u funkciji nekoliko ciljeva:

pruanje informacije o ceni kotanja, gotovih proizvoda, koje su potrebne za zvanino bilansiranje rezultata, pri tome se misli na eksterne korisnike, ali i za menadere treba da ponudi informacije koje su neophodne za potrebe planiranja i kontrole; misli se na informacije o prihodima, trokovima, o rezultatu, i ne samo za preduzee kao celinu ve i za delove preduzea treba da ponudi informacije koje e nam koristit za donoenje odluka o formiranja prodajnih cena, informacije o punim trokovima za formiranje cene u dugom roku, za formiranja cena ispod nivoa punih trokova, za formiranja cena u kratkom roku, a naroito u uslovima nedovoljnog korienja kapaciteta.

da nam ponudi informacije koje su nam neophodne za donoenje pojedinanih poslovnih odluka, informacije za razliite cost-benefit analize

Obraun punih trokova sa kalkulacijom To je posebni vrednosno - informacioni koncept koji se bavi se punim vrednostima (misli se na trokove, prihode rezultat, imovina, obaveze...). Ovaj koncept je relevantan za eksterno izvetavanje jer nam je potrebna puna cena kotanja jer se eksterno raunovodstvo bavi kretanjem svih poslovnih transakcija.

punim vrednostima tj. trokovima se pre svega bavi finansijsko raunovodstvo obraun trokova i uinaka se takoe bavi punim trokovima

upravljako raunovodstvo se bavi punim trokovima, tko npr. za potrebe planiranja i kontrole moemo koristiti koncept punih standardnih trokova upravljako raunovodstvo koristi i druge vrednosti koje su pre svega neophodne za poslovno -finansijske odluke npr. varijabilne trokove Raunovodstvo odluivanja (ili diferencijalnih vrednosti)

raunovodstvo odgovornosti je usmereno prema donoenju pojedinanih poslovnih odluka ono se razlikuje u odnosu na prethodne delove jer ne pripada redovnom godinjem izvetavanju

u centru panje raunovodstvo odgovornosti se nalazi informaciona priprema za donoenje pojedinanih poslovnih odluka u vidu ima budue i diferencijalne trokove raunovodstvo odluivanja se bavi prikuplajanjem informacija za svaku pojedinanu odluku posebno. Te informacije mogu da budu bazirane na punim trokovima. raunovodstvo odluivanja barata relevantnim vrednostima (relevantnim trokovima i prihodima) tj. vrednostima koje su bitne za donoenje pojedinanih poslovnih odluka Trokovi i prihodi su relevantni ako ispunjavaju sledee uslove: ()!!! pitanje na ispitu 1. ako su to trokovi i prihodi koji se odnose na budue obraunske periode 2. ako su trokovi i prihodi diferencirani tj. ako su razliiti izmeu alternativa koje razmatramo Proces odluivanja ima neke faze: 1) definisanje problema - treba ga precizno definisati da ne bi imali pogrenu odluku, a ra. treba da pomogne da se problem postavi 2) definisanje moguih reenja - kako problem reiti, a reenja moraju biti precizno definisana, raunovodstvo pomae tako to pravi neke cost benefit analize 3) vrednovanje moguih reenja - akcenat je na kvantitativnom aspektu; ovde dolaze do izraaja relevantne vrednosti 4) izbor moguih reenja - moe da se zasniva na kvantitativnim informacijama, odnosno odluci gde je najvei odnos izmeu trokova i koristi, i kvalitativnim informacijama koje ponekad mogu da budu vanije od kvantitativnih 5) primena moguih reenja - neophodno je utvrivanje vremena rasporeda aktivnosti, redosled realizacije i kontrolu realizacije Raunovodstvo odgovornosti

Obuhvata: 1) raunovodstveno planiranje 2) raunovodstvenu kontrolu Raunovodstvo odgovornosti se bavi delovima preduzea i preko ostvarenja tih delova bavi se preduzeem kao celinom. Pojavilo se 50-ih godina prolog veka a razlozi za njegovu pojavu su:

zbog narasle sloenosti i veliine preduzea koja je uslovljena tehniko tehnolokim promenama i poveanim brojem sloenih upravljakih problema sve vea decentralizacijom preduzea koja nastaje kao posledica rasta i razvoja preduzea i njegovog funkcionisanja u nestabilnom okruenju pojava potrebe za vrstom kontrolom trokova zbog narastujue konkurencije spoznaja znaaja kontrole i planiranja kao kljunih upravljakih aktivnosti koje postaju neophodan instrument za efikasno upravljanje preduzeem do tada poznati koncepti upravljakog raunovodstva nisu mogli da odgovore potrebama menadmenta preduzea da rei potrebne probleme U sreditu raunovodstva odgovornosti baratamo kontrolabilnim vrednostima (odnosno samo prihodima i trokovima koji su pod kontrolom menadera delova) jer postoji potreba da se prati doprinos delova preduzea i doprinos menadera delova uspehu preduzea u celini RAZVOJ UPRAVLJAKOG RAUNOVODSTVA Upravljako raunovodstvo je okrenuto ka informacionim potrebama menadmenta preduzea koji mora da bude dobro informisan. Finansijsko raunovodstvo nije bilo u stanju da menadmentu preduzea ponudi sve informacije koje su bile bile potrebne i iz tih razloga je nastalo upravljako raunovodstvo 50-ih godina 20. veka Upravljako raunovodstvo je prolazilo kroz odreene faze u svom razvoju: 1) Faza apsolutno istinitih informacija

Trajala je sve do 40-tih godina 20-og veka. U ovoj fazi razvija se obraun trokova i uinaka iz
koga se kasnije razvilo upravljako raunovodstvo i on je u funkciji pripreme osnovnih raunovodstvenih izvetaja. U okviru ove faze dominira jedan niz vrednosti a misli se na pune vrednosti. 2) Faza uslovno istinitih informacija

Razvijala se 50 i 60-tih godina 20-og veka. To je period neoklasine ekonomske kole i dominira
marginalna analiza. Dolazi do naputanja teze o postojanju samo jednog niza vrednosti. Definie se Klarkova teza razliiti trokovi za razliite ciljeve. Tada nastaje raunovodstvo odgovornosti u ijoj nadlenosti se nalaze plansko kontrolne aktivnosti preduzea. Vri se obraun po varijabilnim trokovima. 3) Faza ekonomino istinitih informacija

Javlja se kasnih 60-tih i ranih 70-tih godina; vezuje se za amerike autore Feltema i Demskog. U
analizu se uvodi rizik i neizvesnosti. Dolazi do znaajnije primene kvantitativnih metoda i modela. Dolo se do saznanja da je upravljako raunovodstvo pod uticajem analize trokova i koristi (cost benefit analize) i da njegova primena ima smisla ako su koristi vei od trokova njegove primene. U ovoj fazi se nije desilo nita kvalitativno novo. 4) Bihejvioristika faza

 nastaje krajem 70-tih i jo uvek traje. Naputa se miljenje da je preduzee tvorevina sa

jednim ciljem - maksimizacijom profita ve se preduzee posmatra kao koalicija razliitih interesnih grupa. Postoji mnotvo ciljeva, a dominiraju ciljevi kljunih interesnih grupa. Problem je kako uskladiti sve te ciljeve i kako parcijalni cilj podrediti optem cilju. Ovde imamo participativan pristup koji podrazumeva decentralizaciju upravljanja na nie organizacione delove. Danas imamo strategijski pristup upravljanja i imamo pojavu strategijskog upravljakog raunovodstva. MESTO I ULOGA UPRAVLJAKOG RAUNOVOE U PREDUZEU Uloga upravljakog raunovoe

Uloga upravljakog raunovoe proizilazi iz upravljakih potreba menadera

Upravljaki raunovoa je lice koje brine o utemeljenju informacionog sistema u preduzeu. Njegova uloga je logistika Upravljaki raunovoa ne donosi odluke koje pokreu resurse preduzea - to rade menaderi. Upravljaki raunovoa samo informaciono priprema odluke Upravljaki raunovoa je sastavni deo upravljakog tima preduzea. Upravljaki raunovoa je jedino lice koje prati celokupnu aktivnost preduzea Upravljaki raunovoa postavlja sistem informisanja, brine o ekonominosti tog sistema, brine o trokovnoj i rezultatskoj transparentnosti sistema Upravljaki raunovoa ima specifinu ulogu jer je to lice koje je upueno u sva deavanja u preduzeu. Istraivanja pokazuje da je najvei broj menadera regrutovan iz upravljakog raunovodstva Upravljaki raunovoa treba da bude visoko obrazovan, treba da poseduje ira znanja iz menadmenta organizacije i naroito znanje iz raunovodstva, revizije i poslovnih finansija Mesto upravljakog raunovoe u preduzeu

Vezuje se za finansijsko raunovodstveni sektor. Upravljaki raunovoa se u preduzeu zove ef raunovodstva, glavni raunovoa i sl Aktivnosti upravljakog raunovoe: planiranje i kontrola, podruje analize i pripreme cost benefit analize za razliite tipove odluka Potreba za certifikovanjem Izdavanjem certifikata bavi se Institut ovlaenih revizora u SAD i Institut u Engleskoj. Kod nas postoje certifikati samo za ovlaenog raunovou, a ne postoji certifikat za upravljakog raunovou. Kod nas postoje tri vrste raunovoa: 1) raunovoa 2) ovlaeni raunovoa 3) ovlaeni javni raunovoa ETIKI STANDARDI ZA UPRAVLJAKE RAUNOVOE Ova potreba proizilazi iz osnovnih raunovodstvenih izvetaja tj. iz zahteva da informacije u njima budu istinite, fer i potene. Postoje principi, standardi i zakonska regulativa. Etika u raunovodstvu je skup moralnih aktivnosti, tj. principa ponaanja u raunovodstvenoj profesiji Postoje meunarodno prihvatljivi standardi u okviru tih standarda se nalaze 4 naela: 1) Naelo kompetentnosti

a) odravanje profesionalne sposobnosti na potrebnom nivou; podrameva se stalna edukacija b) zahtev za doslednim pridravanjem raunovodstvenih principa i standarda kao i zakonskih
propisa c) nepristrasno pripremanje informacija i savetovanje menadmenta na bazi tih informacija 2) Naelo poverljivosti 8

a) neophodnost uvanja informacija do kojih se dolazi u procesu obavljanja aktivnosti

b) potreba upozoravanja i kontrolisanja podreenih i potreba uvanja inf. (poslovna tajna) c) da raunovoe ne ostvaruju linu korist na bazi tih informacija niti da omoguavaju treim licma sticanje koristi 3) Naelo integriteta a) uzdravanje od svih moguih konflikta interesa koji bi mogli da ugroze njihove aktivnosti b) uzdravanje od svih moguih aktivnosti koje bi mogle da ugroze njihovo nepristrasno ponaanje c) uzdravanje od primanja poklona ili sticanja bilo kakvih povlastica koje bi mogle da utiu na njihove postupke d) podrazumeva objektivno saoptavanje povoljnih i nepovoljnih informacija e) uzdravanje od svih moguih aktivnosti koje bi na bilo koji nain mogle da nepovoljno utiu na ciljeve preduzea f) uzdravanje od aktivnosti koje bi mogle da diskredituju profesiju 4) Naelo objektivnsti a) podrazumeva potpuno i istinito izvetavanje o datim poslovni dogaajima b) podrazumeva potpuno obelodavanje injenica koje mogu da budu znaajne za taj dogaaj 5) Naelo reavanja moguih konfliktnih situacija

propisije nain ponaanja u konfliktnim situacijam tj. da se ponaaju u skladu sa principima, standardima i propisima POJAM TROKOVA

trokovi su tipino raunovodstvena kategorija koja se vrlo esto koristi u ekonomici preduzea trokovi su bitan inilac uspeha preduzea, jer preko dobitka utiu na stope prinosa trokovi su nezaobilazno ishodite za donoenje brojnih odluka Trokovi predstavljaju vrednosno troenje proizvodnih inilaca u cilju proizvodnje i prodaje i ostvarivanja odgovarajueg rezultata Osnovna obeleja trokova: ()!!! pitanje na ispitu 1) u osnovi trokova uvek se nalazi koliinska komponenta 2) mora da postoji veza izmeu trokova i uinika 3) uvek su vrednosno izraeni (u njihovoj osnovi stoji cenovna komponenta) utroak x cena = troak Utroak predstavlja koliinski izraeno troenje ekonomskih dobara (materijalno i nematerijalno)

Veza utroaka i trokova je oigledna i moe se jasno izraziti kod npr. zaliha, gde ulogu koliinske komponenete igraju npr.: broj komada, kg... Nije meutim svugde tako lako prepoznati vezu uzmeu ekonomskih dobara i uinaka npr. kod stalne imovine i opreme (tu ulogu koliinske komponenete igraju neke druge stvari npr. broj preenih kilometara za automobil), zatim kod trokova direktnog rada, poreza, raznih taksa...

Veza utraka i uinaka je dvosmerna. Utroci su neophodni da bi nastali uinci. Uinci su vrednosno izraeni autputi poslovnog procesai tu spadaju:

a) gotovi proizvodi, b) nedovrena proizvodnja c) osnovna sredstva proizvedena u sopstvenoj reiji

cenovna komponenta kod trokova je nabavna cena, dok je kod uinaka ako je re prodatim uincima prodajna cena, a ako je re o neprodatim uincima cena kotanja KLASIFIKACIJA TROKOVA Polazimo od Klarkove teze: razliiti trokovi za razliite svrhe I) Osnovna klasifikacija: 1) ukupni trokovi

prvenstveno

mislimo na trokove koji nastaju na nivou preduzea, njima se bavi finansijsko raunovodstvo, i oni su sastavni deo bilansa uspeha. Oni su vani iz tri razloga: 1) da bi sagledali koliko su ukupni prihodi optereeni ukupnim trokovima 2) otvaraju mogunost meuperiodinog uporeivanja 3) omoguavaju analizu strukture trokova ()!!! pitanje na ispitu ova pitanje dolazi ee nego ostala iz ove osnovne klasifikacije

ukupnim trokovima se pored finansijskog raunovodstva bavi i obraun trokova, a u okviru njega koncept ukupnih trokova se iri jer govorimo i o ukupnim trokovima delova preduzea, organizacionih celina, o ukupnim trokovima mesta trokova, o ukupnim varijabilnim i ukupnim fiksnim trokovima.

nasuprot ukupnih trokova stoje ukupni prihod, ukupni rezultat, ili neto rezultat preduzea

2) proseni trokovi

predstavljaju

odnos izmeu odgovarajueg koncepta ukupnih trokova i obima aktivnosti. Za razliku od ukupnih trokova proseni trokovi nisu predmet analize finansijskog raunovodstva. Oni su vani zbog injenice da efikasno upravljanje bilo kojim preduzeem podrazumeva da menadment zna koliko ga kota jedna jedinica aktivnosti. Da bi to znao treba da zna cenu kotanja koju ine proseni trokovi. U strukturi prosenih trokova mogu da budu:
1. proseni trokovi materijala 2. proseni trokovi plata 3. proseni opti trokovi 1. proseni trokovi prodaje 2. proseni trokovi uprave

proseni trokovi proizvodnje komercijalna cena kotanja proseni neproizvodni trokovi proseni neproizvodni trokovi = komercijalna cena kotanja

proizvodna cena kotanja + (proseni trokovi proizvodnje)

Proizvodna cena kotanja je neophodna za bilansiranje rezultata, ona je osnov za vrednovanje zaliha u bilansu stanja a komercijalna cena kotanja vaen je input za formiranje prodajnih cena. Otuda vanost prosenih trokova. Tu imamo i proseni prihod koji je prosena prodajna cena po jedinici proizvoda. 3) marginalni trokovi

jesu dodatni trokovi koji nastaju na odreenom nivou aktivnosti. Predstavljaju promenu ukupnih
trokova koja nastaje kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedince aktivnosti. Ta jedinica

10

aktivnosti moe biti jedan proizvod, grupa proizvoda ali i manje od toga npr. operacija na proizvodu. Oni imaju veliku vanost u procesu odluivanja jer se veliki broj odluka donosi na odreenom nivou aktivnosti.

problem sa njima je u njihovom merenju. Oni se nikako ne mogu izjednaiti sa prosenim trokovima, zato to proseni trokovi obuhvataju i fiksne trokove koji su najveim delom istorijski trokovi, a nisu dodatni trokovi i samim tim ne mogu ulaziti u kalkulaciju marginalnih trokova. varijabilni trokovi nastaju na dodatnom nivou aktivnosti i dobra su aproksimacija za marginalne trokove nasuprot marginalnih trokova stoje marginalni prihodi koji su promena ukupnih prihoda koja nastaje kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice aktivnosti II) Kako se trokovi obuhvataju u obraunu trokova 1) trokovi po vrstama

ovde se daje odgovor na pitanje ta je predmet potronje, koji su to trokovi nastali u preduzeu u
jednom obraunskom periodu

oni su predmet finasijskog raunovodstva, ali i obrauna trokova koji ih preuzima iz finasijskog raunovodstva to su: trokovi materijala, trokovi plata, trokovi ostalog materijala, trokovi amortizacije, trokovi usluga, nematerijalni trokovi, trokovi finansiranja i ostali trokovi 2) trokovi po mestima

gde su ti trokovi nastali, u kojim organizacionim jednicama mesto trokova je ui organizacioni segment preduzea u okviru koga nastaju odreeni homogeni
trokovi npr.: pogon, u okviru pogona proizvodne linije... ()!!! pitanje na ispitu ova definicija + tri razloga ispod i opet ovo dolazi ee nego ostala

za razliku od trokova po vrstama, ovim trokovima se ne bavi finansijsko raunovodstvo, ve se ovim trokovima bavi iskljuivo obraun trokova Obuhvatanje trokova po mestima je neophodno zbog: ()!!! pitanje na ispitu 1) kalkulacionih potreba to je izraunavanje proizvodne i komercijalne cene kotanja 2) kontrole kontrola preduzea podrazumeva izmeu ostalog i kontrolu delova preduzea a pretpostavka za to je obraun trokova po delovima 3) odluivanja donoenje odluka podrazumeva obraun trokova po mestima 3) trokovi po nosiocima

koliko

nas kota jedinica proizvoda. Ovde se trokovi vezuju za nosioce, za pojedinane proizvode. Ti pojedinani proizvodi su nosioci trokova, prihoda a samim tim i rezultata. to je utvrivanje cene kotanja po jedinici proizvoda on je iskljuivo u nadlenosti upravljakog raunovodstva III) Ponaanje trokova u odnosu na obim aktivnosti 1) varijabilni

to
T

su trokovi preduzea ili ueg organizacionog dela koji se u ukupnom iznosu proporcionalno menjaju sa promenama u obimu aktivnosti
UVT (ukupni varijabilni tr.) T PVT (proseni varijabilni trokovi)

11

Obim aktivnosti

OA

ne menjaju sa promenom aktivnosti Proseni varijabilni trokovi su npr: trokovi materijala za izradu, pogonske energije, plata radnika u proizvodnji, trokovi pakovanja itd. Ali moe se desiti da nekad nisu varijabilni (izuzimajui trokove materijala za izradu) inioce varijabilnosti trokova odreuju: ()!!! pitanje na ispitu 1) njihova koliinska komponenta npr u 1 mesecu preduzee proizvede 100 jedinica proizvoda i potroi 2 kg materijala za svaku jedinicu proizvoda a taj materijal kota 40 din po jednom kg 1) 100 x 2 kg x 40 din = 8000 2) 50 x 2 kg x 80 din = 8000 opala je proizvodnja i poskupeo materijal da li je troak fiksni ili varijabilni odreuje koliinska komponenta 2) rok - u dugom roku svi su troovi varijabilni, dok su u kratkom roku neki fiksni, a neki varijabilni 3) proizvodnih uslova npr. kod visokih pei - kad one rade punim kapacitetom trokovi pogonske energije su takoe proporcionalni, ali ako one ne rade punim kapacitetom ovi trokovi e pokazivati remanentnost, tj. nee opadati sa padom aktivnosti 2) fiksni

to su trokovi preduzea li organizaciong dela koji su u svom ukupnom iznosu nezavisni u odnosu
na promene obima aktivnosti

to su trokovi kapaciteta i zavise od veliine kapaciteta, ali ne zavise od stepena iskorienosti kapaciteta
T UFT (ukupni fiksni trokovi) T PFT (proseni fiksni trokovi)

OA

OA

1) 2)

opadaju sa porastom aktivnosti zakonitost opadanja fiksnih trokova sa poratom obima aktivnosti naziva se degresija trokova. Ona je naroito vana u dva sluaja: ()!!! pitanje na ispitu + ta je degresija trokova ako su fiksni trokovi na visokom nivou ako postoji nizak stepen korienja kapaciteta to su trokovi amortizacije, zakupa, osiguranja podela na fiksne i varijabilne zavisi od inioca varijabilnosti koji su isti i za fiksne trokove Fiksni trokovi mogu biti: ()!!! pitanje na ispitu fiksni trokovi uslovljeni ranije donetim odlukama (tipian primer su trokovi amortizacije)

1)

12

2) diskrecioni fiksni trokvi - to su trokovi koji nastaju pod uticajem tekuih odluka menadmenta preduzea (npr. trokovi I&R, promotivnih aktivnosti)

3) meoviti (semivarijabilni) trokovi

to su heterogeni trokovi koji u sebi sadre i fiksnu i varijabilnu komponentu

()!!! pitanje na ispitu

oni se ne ponaaju proporcionalno sa kretanjem obima aktivnost, ve se ponaaju drugaije i od fiksnih i od varijabilnih trokova
T T

OA sa OA ali ne proporcionalno T

OA stepenatsto sa OA

OA sa OA ali po opadajuoj stopi

OA po rastuoj stopi

()!!! pitanje na ispitu ovi grafiki prikazi

meoviti trokovi su razasuti po klasi 5, i njih prvo treba identifikovati i prikupiti na jedno mesto. Posle toga primenom razliitih metoda ti trokovi se dele na varijabilnu i fiksnu komponentu. Varijabilne trokove iz meovitih trokova prikljujemo klasinim varijabilnim trokovima, aone preostale fiksnim trokovima Primer: jedan hotel plaa telefonskoj kompaniji na ime mesene pretplate 100$ + 0,01$ po impulsu. U toku januara napravljano je 15000 impulasa i 625 poziva a u toku februara 12000 impulsa i 500 poziva. Obraunati: a) ukupne trokove za januar i februar i za oba meseca zajedno b) varijabilne trokove za januar i februar i za oba meseca zajedno c) ukupne fiksne trokove u oba meseca zajedno d) marginalni troak jednog poziva ako proseni poziv traje 24 impulsa e) prosene trokove za januar i februar i za oba meseca zajedno JANUAR FEBRUAR a) UT = 15000 x 0,05 + 100$ = 850 12000 x 0,05 + 100$ = 700 ukupno: 1550 $ b) VT = 15000 x 0,05 = 750 12000 x 0,05 = 600 ukupno: 1350 $ c) FT = 100$ FT = 100$ ukupno: 200 $ d) MT = 24 x 0,05 = 1,2$ e) PT = UT / ukupni broj poziva = 1,36 PT= 1,4 ukupno: 2,38 $

13

IV) U okviru kog funkcionalnog podruja nastaju trokovi 1) trokovi proizvodnje u irem smislu

veoma esto imaju najznaajnije uee u ukupnim trokovima. To su trokovi

1) trokovi tehnikog upravljanja trokovi nabavke 2) trokovi proizvodnje u uem smislu bitni su jer su sastavni deo proizvodne cene kotanja 2) trokovi marketinga

to

su neproizvodni trokovi i ne ulaze u sastav proizvodne cene kotanja ve ulaze u sastav komercijalne cene kotanja. Tu spadaju: 1) trokovi kreiranja tranje tj. trokovi promotivnih aktivnosti 2) trokovi izvrenja tranja tj. trokovi distribucije 3) trokovi opteg upravljanja i administracije

spadaju u grupu neproizvodnih trokova. Ukljuuju:

1) 2) 3) trokove opteg upravljanja trokove raunovodstvene funkcije trokove finansijske funkcije 4) trokove kadrovskih planskih usluga u obraunskom smislu to su trokovi perioda i najee idu u komercijalnu cenu kotanja, ali retko mogu biti ukljueni u proizvodnu cenu kotanja 4) trokovi istraivanja i razvoja

oni su esto rashodi perioda a ponekad mogu mogu da uu u komercijalnu cenu kotanja ali i u u
proizvodnu cenu kotanja V) Sa stanovita ukljuivanja pojedinih trokova u vrednost zaliha (ili bilansnog tretmana) 1) trokovi proizvoda

jesu oni trokovi koji se u fazi proizvodnje vezuje za pojedinane

proizvodne cene kotanja 2) trokovi perioda

proizvode. Oni ulaze u sastav

su trokovi koji se u ukupnom iznosu nadoknauju u periodu kada su nastali. Ne ulaze u sastav
proizvodne cene kotanja

samo trokovi zaliha imaju mogunost da putem zaliha budu prenoeni iz perioda u period, takva mogunost ne postoji kod neproizvodnih trokova podela trokova na trokove proizvoda i trokove perioda zavisi od dve stvari: 1) ova podela je odreena funkcionalnom podelom trokova 2) odreena je primenjenim sistemom obrauna trokova

14

sistem obrauna trokova alokacija na proizvode trokovi proizvodnje u uem smislu (stvarni tr.) deo trokova I & R deo trokova opteg upravljanja i administr. standardni tr. proizvodnje u irem smislu deo standardnih trokova I & R deo trokova opteg upravljanja i administr. standardni tr. marketinga upravljanja i administr. deo ili svi trokova opteg upravljanja i administr. tr. finansiranja deo ili svi tr. I & R ukupna odstupanja od standardnih trokova trokovi marketinga deo ili svi trokova opteg upravljanja i administr. tr. finansiranja deo ili svi tr. I & R

trokovi proizvoda

trokovi perioda rashodi perioda

1. sistem obrauna po stvarnim trokovima

2. sistem obrauna po standardnim trokovima

3. sistem obrauna po standardnim varijabilmim trokovima deo varijabilnih tr. opteg upravljanja i administracije

standardni varijabilni standardni varijabilni tr. finansiranja tr. proizvodnje u irem smislu trokovi marketinga deo ili svi tr. I & R deo standardnih varijabilni deo ili svi standardni varijabilni odstupanje od trokova I & R opteg upravljanja i administr. standardni trokova ukupni proizvoda, upravljanja

varija.

fiksni tr.

market.

i admi.

15

Bilansni tretman trokova proizvoda i trokova perioda Trokovi proizvodnje Trokovi proizvoda Bilans stanja

Neproizvodni trokovi

Trokovi perioda

Bilans uspeha

VI) Podela trokova sa stanovita njihovog vezivanja za proizvode ili mesta trokova 1) direktni

to su oni trokovi koji se mogu direktno (neposredno)

vezati za proizvode, i to vezivanje se vri preko dokumentacije (npr. trokovi materijala preko trebovanja) 2) indirektni

oni se ne mogu direktno vezati za proizvode preko dokumentacije, ve se njihovo vezivanje vri
pomou kljueva za alokaciju

to je vei iznos direktnih trokova to je kalkulacija cene kotanja tanija direktni i indirektni trokovi se mogu prepoznati u fazi proizvodnje i u fazi realizacije U FAZI PROIZVODNJE U FAZI REALIZACIJE Direktni varijabilni tr. prodaje Indirektni opti tr. marketniga tr. opteg upravljanja i administracije

Direktni tr. materijala tr. plata posebni pojedinani varijabilni tr.

Indirektni tr. nabavke opti varijabilni tr. tehnikog upravljanja opti fiksni tr. tehnikog upravljanja

proizvodna cena kotanja

neproizvodna cena kotanja

KOMERCIJALNA CENA KOTANJA

16

VII) Sa stanovita mogunosti kontrole 1) kontrolabilni

njih je lako definisati,a li teko prepoznati u praksi u dugom roku svi trokovi su kontrolabilni ova podela trokova se ne poklapa ni sa jednom podelom koju smo da sada pominjali oni su najsliniji varijabilnim i direktnim trokovima, ali se ne poklapaju sa njima. Kontrolabilni
trokovi su iri koncept od varijabilnih, a varijabilni trokovi su najee kontrolabilni.

kontrolabilni trokovi se ne poklapaju ni sa direktnim trokovima koji su iri koncept od kontrolabilnih trokova ova podela zavisi od preduzea do preduzea, i zavisi od stepena ovlaenja menadera; to je stepen ovlaenja vei to je iri krug kontrolabilnih trokova 2) nekontrolabilni moemo ih pretvoriti u kontrolabilne na dva naina: 1) proirenjem ovlaenja menadera delova preduzea 2) promenom naina merenja pojedinih trokova

ova podela je vana za kontrolu performansi divizionih preduzea i doprinosa menadera organizacionog dela doprinosu preduzea u celini uspenost menadera procenjuje se na osnovu prihoda i rashoda koji se nalaze pod kontrolom tog menadera VIII) Klasifikacija koja uzima u obzir dodatne trokove 1) marginalni trokovi jesu dodatni trokovi koji nastaju na odreenom nivou aktivnosti. Predstavljaju promenu ukupnih trokova koja nastaje kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedince aktivnosti - o njima smo ve priali 2) inkrementalni predstavljaju promenu u ukupnim trokovima koja nastaje kao posledica promene plana aktivnosti koja nastaje kao posledica prelaska sa jednog na drugi plan aktivnosti, i moe da dovede do porasta trokova i tada govorimo i inkrementalnim trokovima, kao i do smanjenja tada govorimo i diskrementalnim trokovima

plan aktivnosti predstavlja promenu naina proizvodnje (npr. nabavka nove opreme...) marginalni odnose na

razlika izmeu marginalnih i inkrementalnih trokova jeste to to se jedinicu aktivnosti, a inkrementalni na plan aktivnosti 3) diferencijalni

to su oni trokovi koji se razlikuju izmeu alternativa koje nam stoje na raspolaganju

oni se ne mogu identifikovati u okviru prethodnih podela, ve se posebno utvruju za svaku odluku posebno oni su najsliniji varijabilnim trokovima (ali nisu svi diferencijalni trokovi varijabilni), dok fiksni to nisu jer su nastali u nekom prethodnom periodu razlika izmeu marginalnih s jedne, i inkrementalnih i diferencijalnih trokova s druge strane, jeste u tome to su marginalni trokovi u osnovi kratkoroni trokovi, dok inkrementalni i diferencijalni trokovi imaju primenu i na podruju dugoronog, i na podruju kratkoronog odluivanja PRIMER: diferencijalni trokovi

17

Kompanija ST se bavi proizvodnjom satelitske opreme koja se koristi u transmisiji TV signala. Menadment ovog preduzea treba da odlui da li da proizvodi deo opreme od domaih ili od uvoznih materijala. Proizvodnja se odvija u okviru jednog pogona. Proizvodnja od domaih materijala uslovila bi trokove materijala od 850 $, trokove rada 500 $, opte varijabilne trokove 150 $ i ukupne fiksne trokove proizvodnje od 1.200.000 $. Proizvodnja od uvoznih materijala uslovila bi trokove materijala od 750 $, trokove rada 520 $, opte varijabilne trokove 150 $ i ukupne fiksne trokove proizvodnje od 1.200.000 $. Uz ovo neophodno bi bilo nabaviti nove alatke ija je vrednost 200.000 $. Na osnovu ovih podataka identifikujte diferencijalne trokove i utvrdite njihov iznos po pojedinim kategorijama trokova. Planirani obim aktivnosti je 2000 jedinica. DK UK DK UK diferencijalni tr. (DK -UT) TM TR UVT UFT 850 500 150 750 520 150 850.000 500.000 150.000 1.200.000 750.000 520.000 150.000 1.400.000 (100.000) 20.000 200.000

IX) Sa stanovita vanosti trokova u procesu odluivanja 1) relevantni to su oni trokovi koji utiu na izbor odluke

da bi neki trokovi bili relevantni potrebno je da ispunjavaju dva uslova: 1) da budu budui trokovi 2) moraju da budu diferencijalni X) Koncept oportunitetnih trokova Oportunitetni trokovi to su oni trokovi koji se izjednaavaju sa iznosom rtvovane koristi po osnovu najbolje odbaene alternative

ta izgubljena korist se meri utedama u trokovima, izgubljenim prihodom ili izgubljenim prinosom to su trokovi koji se odnose na odbaane alternative ovi trokovi nisu predmet analize finansijkog raunovodstva, njima se bavi upravljako ra. teko ih je meriti; njihovo merenje u praksi je skupo i zahteva dosta vremena

oni su vani u uslovima kada postoje ogranieni kapaciteti PRIMER: oportunitetni trokovi a) Na jednoj od proizvodnih linija MP proizvode se metalne police. Tokom protekle godine kapaciteti na ovoj proizvodnoj liniji su bili potpuno iskorieni. U planu za narednu godinu menadment takoe rauna sa punim korienjem kapaciteta. Problem u narednoj godini ogleda se u tome to menadment ima ponudu od novog kupca za proizvodnju specijalnih metalnih komponenti ija bi proizvodnja zahtevala 30% postojeih kapaciteta. Jedini nain da menadment prihvati ovu ponudu jeste da se odrekne dela proizvodnje metalnih komponenti. Smanjenje postojee proizvodnje rezultiralo bi smanjenjem profita u iznosu od 2,5 miliona dinara. Uz to nova proizvodnja donela bi varijabilni troak u iznosu od 10 miliona dinara. Kakvu kalkulaciju menadment treba da napravi u procesu donoenja odluke o ovom problemu? varijabilni troak = 10.000 izgubljeni prihod = 2.500.000 oportunitetni troak relevantni troak = 12.500.000 Menadment moe da prihvati novu porudbinu po ceni od 12.500.000

18

b) sve je isto samo sad preduzee radi sa 70% kapaciteta

FINANSIJSKA ANALIZA Instrumenti finansijske analize: Dva izvetaja koja su se prva pojavila su bilans stanja i bilans uspeha. Kada kaemo bilans po pravilu mislimo na bilans stanja, dok je bilans uspeha naa tvorevina a pravilniji naziv bi bio raun dobitka i gubitka. Sa narastanjem informacionih potreba javila se i potreba i za nekim novim izvetajima: za aneksom ili dopunskim izvetajem u kojem se informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha dodatno objanjene, zatim potreba za izvetajm o novanim tokovima. Set finansijskih izvetaja ine: 1) bilans stanja 2) raun dobitka-gubitka (bilans uspeha) 3) izvetaj o novanim tokovima 4) izvetaj o promenama na kapitalu 5) napomene uz finansijske izvetaje (aneks)

ovi izvetaji su pre svega u funkciji ocenjivanja finansijskog poloaja i finansijske strukture preduzea i u te svrhe se pre svega koristi - bilans stanja ovi izvetaji su u funkciji procene profitabilnosti preduzea i tu se koristi - bilans uspeha oni su u funkciji procene novanih tokova i u te svrhe koristi se - izvetaj o promenama na kapitalu izvetaj o promenama na kapitalu prati sve promene na kapatilu, tj. sve to tangira kapital napomene uz finansijske izvetaje imaju za cilj da blie pojasne pojedine pozicije u svim prethodnim izvetajima takoe treba pomenuti i direktorski izvetaj koje neke kompanije podnose sa ovim setom izvetaja, a koji nije raunovodstveni izvetaj BILANS STANJA Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji u izravnim brojevima prikazuje, sa jedne strane bilansnu imovinu, a sa druge strane izvore finansiranje te imovine, pri tome bilansna imovina se odnosi na konkretne oblike ulaganja (ulaganja u stalnu imovinu, osnovna sredstva, opremu, zalihe...), a izvori finansiranja prikazuju na koji nain je ta imovina finansirana, iz kojih izvora

dve su bitne odlike bilansa stanja ()!!! pitanje na ispitu 1) to je dvostrani pregled 2) postoji raunska jednakost ako neto od ove dve karakteristike nedostaje, nema bilansa ne postoji direktna veza izmeu izvora i pojedinih delova imovine

u aktivi preduzea je uvek imovina a na desnoj strani, ono to se nalazi u pasivi, ponekad se oznaavaju kao obaveze preduzea, dok emo mi praviti razliku izmeu kapitala i obaveza

19

kapital emo zvati sopstveni kapital, vlasniki kapital, a obaveze jesu obaveze prema kreditorima dobavljaima ponekad cela pasiva se oznaava kao kapital i tu pravimo razliku izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala

postoje dva razloga zato bilansna imovina nije jednaka imovini: ()!!! pitanje na ispitu 1) u sluaju kada postoji gubitak koji se bilansira u aktivi 2) zato to se u bilansu nalaze vrednosti koje se mere istorijskim trokovima vrednost imovine moe da bude i najee jeste razliita od knjigovotstvene imovine u knjigama zato to se ta imovna na tritu vrednuje po trinim vrednostima

ako je to sluaj onda postoji i razlika izmeu bilansne neto imovine i stvarne neto imovine i to je u sluaju: 1) gubitka koji predstavlja smanjenje vrednosti neto imovine 2) ako imovina u bilansu nije ista sa imovinom vrednovana po trinim cenama i u takvim situacijama nee ni neto imovina biti jednaka trinoj vrednosti neto imovine

neto imovina = sopstvenom kapitalu i dobija se iz razlike imovine preduzea i ukupnih obaveza preduzea Vrste bilansa stanja I) Bilans osnivanja Bilansi u toku ivota preduzea Bilansi pri prestanku pred. likvidacioni bilans steajni bilans bilans fuzije

II)

B. koji se sastavljaju redovno

B. koji se sastavljaju neredovno

III) kratkoroni B. godinji B. dugoroni B. bilans promene pravne forme bilans sanacije bilans razdvajanja

IV)

osnovni B.

poreski B.

I.

Bilans o osnivanju (bilans otvaranja) je vano da postoji iz materijalnih razloga, kao i iz formalnih razloga (jer je bilans otvaranja osnova za otvaranje knjiga u finansijskom raunovodstvu) Ova klasifikacija prati 4 nivoa ralanjavanja: prvi nivo podele pokazuje neophodnost da se obuhvate svi bilansi koji se sastavljaju u toku ivotnog veka preduzea II. drugi nivo ralanjavanja pokazuje da neki bilansi imaju redovan karakter, dok se drugi povremeno javljaju III. trei nivo ralanjavanja u osnovi ove podele lee informacioni zahtevi eksternih korisnika IV. etvrti nivo podele ukazuje na merodavnost pravnih normi na kojima se bilansi zasnivaju

1.

Prema kriterijumu redovnosti sastavljanja bilansa: redovne (tekue) bilanse

20

2.

specijalne bilanse (bilans osnivanja, bilans prestanka preduzea, bilansi koji se sastavljaju neredovno) ()!!! pitanje na ispitu: predstaviti vrste bilansa ili nacrtati ovu emu ili podelu unutar ove eme Forma ili naini prikazivanja bilansnih pozicija: 1. forma dvostranog pregleda

2. forma liste
A I) stalna imovina II) zalihe II) potraivanja III) gotovina B I) sopstveni kapital II) dugorone obaveze III) kratkorone obaveze

1) pravilo rastue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi

kod ovog principa pozicije u aktivi se reaju od najnelikvidnijih (stalna imovina, zalihe, potraivanja, gotovina) do najlikvidnijih, dok se u pasivi prvo se reaju pozicije koje najkasnije dospevaju (sopstveni kapital, dugorone obaveze, kratkorone obaveze) 2) pravilo opadajue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi

kod ovog pravila pozicije se reaju suprotno u odnosu na prvo pravilo (u aktivi se kree od gotvine pa do stalne imovine)

Pravilo rastue likvidnosti i rastue dospelosti uobiajeno je u zemljama kontinentalne Evrope Da li emo koristiti prvo ili drugo pravilo zavisi od toga da li se znaaj pridaje sigurnosti ili likvidnosti. Ako se znaaj pridaje sigurnosti primenjuje se prvo pravilo. Ako se vei znaaj pridaje likvidnosti koristiemo drugi princip - koristi se u SAD ()!!! pitanje na ispitu: razvrstavanje pozicija u bilansu BILANS USPEHA (RAUN DOBITKA GUBITKA) Bilans uspeha je raunovodstveni izvetaj u okviru koga se prema unapred utvrenim pravilima meusobno sueljavaju prihodi i rahodi jednog obraunskog perioda u cilju utvrivanja periodinog rezultata Postoje dva naina utvrivanja rezultata ()!!! pitanje na ispitu 1) nain prikazivanja rezultata pomou kapitala preduzea t.j poreenjem krajnjeg sa poetnim rezultatom Dobitak nije nita drugo nego poveanje sopstvenog kapitala, dok je gubitak smanjenje sopstvenog kapitala. Na poveanje sopstvenog kapitala utiu prihodi, dok na smanjenje utiu rashodi Rezultat preduzea = kapital na kraju - kapital na poetku perioda (ovo je tano samo ako nismo imali uplate) (kapital na kraju + povlaenja - uplate) - kapital na poetku = rezultat (dobitak ili gubitak) Prema ovom principu prihodi i rashodi bi bili bi tekue vezani za poziciju kapital i bili bi nevidljivi pre svega za eksterne korisnike 2) transakcioni (operacijski) model merenja rezultata se vri sueljavanjem prihoda i rashoda na predvienim raunima uspeha. Njihovim zakljuivanjem na kraju perioda dolazi se do rauna dobitkagubitka.

21

bilans uspeha predstavlja izdvojeni i raun sopstvenog kapitala

zadatak jeste da prikae prihode i rashode u posmatranom obraunskom periodu i da iskae ostvareni rezultat on prihvata sve prihode i rashode jednog obraunskog perioda i eventualno jo neke prihode i rashode iz prethodnih obraunskih perioda, dok bilans stanja prihvate budue prihode i rashode. Iz ovog primeujemo da bilans uspeha slui da obrauna rezultat samo za jedan obraunski period, a bilans stanja slui za izvoenje bilansa uspeha u nizu godina Sadrina bilansa uspeha:

1) prihodi (predstavljaju porast sopstvenog kapitala)

2) rashodi (smanjenje sopstvenog kapitala) 3) dobitak (prirast kapitala) 4) gubitak (smanjenje vlasnikog kapitala)

bilans uspeha je glavni izvetaj o aktivnostima preduzea i slui za ocenjivanje profitabilnosti preduzea on ne prati tokove novca ve tokove vrednosti bilans uspeha nije dovoljan za procenu likvidnosti preduzea jer prihodi nisu jednaki prilivima i rashodi odlivima novca, i zato se javila potreba za izvetajem koji prati novane tokove Vrste BU: 1) totalni bilans uspeha ()!!! pitanje na ispitu obuhvata vremenski period od osnivanja preduzea pa do prestanka rada preduzea; jedino njemu odgovara naziv zavrni

totalni bilans uspeha je ist raun novca jer su svi poslovni rauni dovedeni do kraja tj. sve transakcije su dovedene do kraja Karakteristike totalnog bilans uspeha: 1. ovaj bilans je ist raun novca

2. vrednosni okvir totalnog bilans uspeha su prilivi i odlivi novca 3. ovo je najtaniji bilans jer su sve transakcije dovedene do kraja
4. nema nikakvu upotrebnu vrednost za potrebe upravljanja 2) godinji bilans uspeha godinji bilans uspeha jeste onaj bilans koji se sastavlja u redovnim godinjim intervalima i ini sastvni deo seta finansijskih izvetaja. Godinji bilans sadri tokove vrednosti, sadri prihode, rashode i rezultat.

on je manje taan u odnosu na totalni bilans uspeha jer ovde imamo razgraniavanje prihoda i rashoda u toku obraunskog perioda. Ovde je problem kako identifikovati ono to pripada tekuem periodu, a kako identifikovati ono to pripada budunosti ovaj bilans slui za polaganje rauna preduzea vlasnicima i predstavlja osnovu za finansijsku analizu i ocenu zaraivake sposobnosti. 3) kratkoroni bilans kratkoroni bilans uspeha je instrument obrauna rezultata za krae vremenske intervale u odnosu na godinji bilans uspeha 22

1) tanost kratkoronog bilans uspeha - ovo je najmanje taan obraun rezultata jer se ovde jo vie
komplikuje problem razgraniavanja prihoda i rashoda. Kod kratkoronog bilans uspeha se ne insistira na apsolutnoj tanosti ve izvetaj treba da bude blagovremen. 2) namena kratkoronog bilans uspeha jeste da poslui internim potrebama menadmenta preduzea za tekuu godinu 3) sadrina kratkoronog bilans uspeha moe, u osnovi, da odgovara sadrini godinjeg bilansa uspeha, meutim u praksi to nije sluaj Karakteristike: ()!!! pitanje na ispitu 1. ne mora da koristi nabavne vrednosti ve moe da se zasniva na ekonomskim (reprodukcionim) vrednostima ili tekuim vrednostima 2. interesuje ga redovni rezultat (poslovni rezultat), dok zvanini bilans uspeha obuhvata sve 3. respektuje marginalne veliine to zahteva baratanje samo marginalnim (varijabilnim) trokovima 4. podrazumeva kontribucioni pristup u sastavljanju - to je slojeviti pristup trokovima 5. to je raun budunosti, bavi se projekcijama 6. kratkoroni bilans uspeha ne moe se osloniti na finansijsko knjigovodstvo, ve mora biti oslonjen na razvijen obraun trokova i uinaka i podrazumeva korienje metode trokova prodatih uinaka. ANEKS Aneks nije celovit (zaokruen) izvetaj ve fragmentiran i treba da bolje objasni pozicije koje su sadrane u bilansu stanja i bilans uspeha Aneks treba da sadri sledee kljune grupe informacija()!!! pitanje na ispitu

1) informacije koje detaljnije objanjavaju stanja i tokove na pojedinim pozicijama drugih finansijskih
izvetaja (BS i BU). Informacije o promenama na pozicijama osnovnih sredstava, zaliha, kapitala, prihoda... 2) informacije o promenjenim pravilima bilansiranja u vezi sa kojima je preduzeima ostavljeno pravo izbora npr.: napomene o metodama otpisivanja (amortizacije) stalne imovine, o konceptu trokova ukljuenih u zalihe, kakva je sadrina cene kotanja, o metodi obrauna zaliha (prosena cena, FIFO, LIFO) 3) informacije o odstupanjima od prihvaenih naela procenjivanja: treba obelodaniti ove informacije kada naputamo naelo nabavne vrednosti i prelazimo na reprodukcionu vrednost, kada prelazimo sa jednog metoda obrauna zaliha na drugi metod kao i efekte po rezultate preduzea. 4) informacije koje se odnose na aktiviranje i pasiviranje trokova 5) dodatne informacije koje nisu sadrane u osnovnim izvetajima; informacije koje blie objanjavaju poloaj preduzea; informacije o datim garancijama; informacije o broju zaposlenih...

23

ZVANINI GODINJI RAUNI PREDUZEA U NAOJ ZEMLJI

Prema ZOR-u finansijski izvetaji u naoj zemlji se sastavljaju na kraju kalendarske godine (31.12.). Izuzetno za preduzea koja imaju sezonski karakter i preduzea koja imaju poslovne odnose sa inostranstvom iji se dan bilansiranja poklapa sa kalendarskom godinom dozvoljeno je da se finansijski izvetaji pripremaju na neki drugi dan.

Finansijski izvetaji pripremaju se i u sluaju statusnih promena, promena pravne forme preduzea i prodaje preduzea i to na dan koji je odreen ugovorom (npr. ugovor o promeni forme). Finansijski izvetaji se sastavljaju i u sluaju steaja i likvidacije preduzea. Set finansijskih izvetaja ine: 1) bilans stanja 2) raun dobitka-gubitka (bilans uspeha) 3) izvetaj o novanim tokovima 4) izvetaj o promenama na kapitalu 5) napomene uz finansijske izvetaje (aneks)

Sve ove izvetaje sastavljaju srednja i velika preduzea, dok mala preduzea sastavljaju samo BS i BU. Zakon predvia da se ovi izvetaji uvaju 50 godina. Na zakon predvia da se ovi izvetaji sastavljaju: 1. u skladu sa zakonskom regulativom (ZOR, pravilnici koji prate taj zakon, pravilnik o sadrini konta, pravilnik o obrascima i sadrini obrazaca) 2. u skladu sa profesionalnom regulativom (meunarodni raunovodstveni standardi, meunarodni standardi revizije i etiki kodeks za profesionalne raunovoe. Ovome moemo dodati i nacionalne standarde koji su usklaeni sa meunarodnim raunovodstvenim standardima. 3. u skladu sa internom regulativom: pravilnik o raunovodstvu i raunovodstvene politike.

Javni karakter ovih izvetaja se obezbeuje tako to su preduzea duna da na kraju svake poslovne godine dostavljaju ove izvetaje centru za bonitet. Uz to, preduzea koja su obveznici revizije moraju da objave svoje izvetaje ili u tampi ili na web sajtu i to najkasnije 7 meseci po isteku poslovne godine.

Obveznici revizije su srednja i velika preduzea kao i sva druga preduzea koja imaju javnu ponudu hartija od vrednosti - koja imaju veze sa berzom. Ovi izvetaji moraju se dostaviti najkasnije 2 meseca po isteku poslovne godine (28. 2) Konsolidovani izvetaji moraju se dostaviti 3 meseca po isteku poslovne godine. Izvetaj sa miljenjem revizora preduzea moraju da se dostave najkasnije do isteka 6 kalendarskih meseci.

1.

U srednja preduzea ubrajaju se ona koja ispunjavaju: da se broj zaposlenih kree od 50 do 250

24

2. da su ukupni prihodi na godinjem nivo 5-10 miliona evra. 3. da je prosena vrednost imovine izmeu 1 milion i 2.5 miliona evra. Ako se bar dva od ovih kriterijuma ispod ovih granica preduzee razvrstamo kao malo. Ako su bar dva od ovih kriterijuma iznad ovih granica re je o velikom preduzeu. Bilans stanja AKTIVA 1) Neuplaeni upisani kapital - pokazuje vrednost upisanog, a neuplaenog kapitala. Prilikom osnivanja akcionarskog drutva ostavlja se mogunost da se jedan deo akcija uplati posle registracije preduzea (i to u roku od dve godine). Ukupna vrednost upisanog kapitala treba da bude iskazana u pasivi. Neuplaeni upisani kapital predstavlja potraivanje od vlasnika po osnovu upisanih akcija i on se uvek bilansira po nominalnoj vrednosti jer emitovanjem akcija one ne mogu da prodaju po diskontu. Iznos emisione premije mora biti uplaen u celini. Neuplaen upisani kapital je korektivna pozicija kapitala u pasivi i pokazuje koliki deo kapitala je neuplaen. 2) Stalna imovina 1. Nematerijalna ulaganja - pozicija aktive koja pripada stalnoj imovini i to su razgranieni trokovi od kojih se oekuju koristi u periodu duem od godinu dana. Ona se u bilansu prepoznaju i vrednuju prema zahtevu meunarodnih raunovodstvenih standarda 38. Da bismo neto mogli da proglasimo nematerijalnim ulaganjem prema meunarodnim raunovodstvenim standardima treba ispuniti sledee: a) da postoji mogunost identifikovanja datog nematerijalnog ulaganja kao odvojene stavke b) da je nematerijalno ulaganje pod kontrolom preduzea c) da se od nematerijalnog ulaganja oekuju koristi u budunosti d) da se te vrednosti nematerijalnih ulaganja mogu na odgovarajui nain meriti

to su ulaganja u razvoj, patenti, licence, goodwill, izdavaka prava, prava emitovanja muzikih i filmskih dela 2. Nekretnine, postrojenja i oprema su u stvari pozicije osnovnih sredstava. Na ovoj poziciji iskazuju se zemljite, ume, viegodinji zasadi, graevinski objekti, postrojenja, oprema. 3. Dugoroni finansijski plasmani - na ovoj poziciji iskazuju se uea u kapitalu drugih preduzea, hartije od vrednosti raspoloive za prodaju, krediti sa rokom dospea preko godinu dana, otkupljene sopstvene akcije preko 1 godine. Preduzea imaju obavezu da na posebnom raunu vode uea u kapitalu iznad 50%; uea u kapitalu 30% i uea u kapitalu ispod 20% 3) Obrtna imovina 1. Zalihe: zalihe materijala, zalihe nedovrene proizvodnje, zalihe gotovih proizvoda, zalihe robe i dati avansi. U okviru zaliha iskazuju se jo i graevinski objekti, zemljita i slino ako su oni namenjeni daljoj prodaji. 2. Potraivanja: potraivanja po osnovu prodaje proizvoda i usluga, potraivanja iz specifinih poslova (potraivanja od izvoznika, komisiona prodaja...), kao i druga potraivanja (potraivanja po osnovu kamata, dividendi). 3. Kratkoroni finansijski plasmani: krediti, HOV rok dospea je ispod 1 godine 4. Gotovinski ekvivalenti obuhvataju lako utrive HOV (HOV koje se mogu brzo prodati tj. pretvoriti u gotovinu) sa minimalnim rizikom. 5. Gotovina: depoziti po vienju i blagajna 4) Odloena poreska sredstva - to je samo jedan rau iz kontnog okvira tj. to je iznos poreza iz dobiti koji bi mogao da bude vraen u nekom narednom periodu. stalna imovina + obrtna imovina = poslovna imovina

poslovna aktiva nije isto to i imovina !!!!! (poslovna imovina + gubitak = aktiva) Gubitak se moe iskazati na 2 naina:

25

1.

da gubitak u celini bude iskazan u aktivi - gubitak u aktivi je deo gubitka koji prelazi iznos sopstvenog kapitala jer nije dozvoljeno iskazivanje negativnog kapitala 2. da gubitak bude iskazan u okviru kapitala u pasivi, pri emu gubitak predstavlja odbitnu stavku kapitala u pasivi. Gubitak oznaava situaciju da je preduzee izgubilo deo sopstvenog kapitala. PASIVA Kapital 1) Osnovni i ostali kapital Kapital predstavlja odraz prava vlasnika u preduzeu. Na osnovu sopstvenog kapitala moemo da vidimo o kakvom tipu preduzea se radi. Ako je u pitanju akcionarsko drutvo u osnovnom kapitalu treba da imamo akcije i tada je osnovni kapital jednak proizvodu broja akcija i nominalne vrednosti akcija. 2) Neuplaen upisani kapital u pasivi je korektivna stavka kapitala 3) Rezerve - mogu biti statutarne, zakonske i kapitalne. Kod nas je pridodata emisiona premija = nominalne cene - nominalna vrednost akcija. 4) Revalorizacione rezerve predstavljaju pozitivne efekte promene vrednosti dela imovine preduzea: nematerijalnih ulaganja, nekretnine, postrojenje, oprema i dugoroni finansijski plasmani. Revalorizacione rezerve treba da obezbede ouvanje kapitala preduzea u inflatornim uslovima. 5) Nerasporeen dobitak predstavlja integrisan rezultat iz bilansa uspeha u bilans stanja. Na kraju svakog obraunskog perioda preduzee integrie rezultat iz bilansa uspeha u bilans stanja i tako zakljuuje knjige 6) Gubitak 1. Bruto princip - u bilansu uspeha treba utvrditi neto rezultat pre oporezivanja kao razliku prihoda i rashoda i taj neto rezultat treba integrisati u bilans stanja. U bilansu stanja u okviru kapitala imamo pozicija dobitak za raspodelu. 2. Okrnjeni bruto princip - podrazumeva da u bilansu uspeha utvrujemo dobitak kao razliku prihoda i rashoda, zatim raunamo porez na dobitak i taj dobitak posle poreza ukljuujemo u bilans stanja. Onaj deo koji se odnosi na poreze bie iskazan kao obaveze. 3. Neto princip - u bilansu uspeha utvruje se dobit posle poreza i vri se raspodela na uea zaposlenih, uea menadera, dividendi. Ono to preostane u bilansu uspeha je nerasporeena dobit i nju prenosimo u bilans stanja. Drugi deo dobiti biva iskazan kao kratkorone obaveze u bilansu stanja. U svakoj od ovih varijanti deo dobitka biva integrisan u bilans stanja.

kod nas u bilansu uspeha koristi se okrnjeni bruto princip, a u bilansu stanja se koristi neto princip 7) Otkupljene sopstvene akcije - preduzee moe da otkupi sopstvene akcije. Motivi za otkup sopstvenih akcija: eljena politika dividendi; kada preduzee eli da se oslobodi dela akcionara. Sve ovo je regulisano zakonom o privrednim drutvima. Nakon isteka zakonskog roka akcije, akcije koje su otkupljene mogu biti ponitene ili vraene u opticaj. Ova pozicija pasive (otkupljene sopstvene akcije) smanjuje kapital i predstavlja odbitnu stavku. 8) Dugorona rezervisanja - ova pozicija se kod nas pojavila1989 god. Prema zakonu ova pozicija podrazumeva zakonski dozvoljeno izdvajanje dela sredstava za pokrie odreenih potreba po osnovu rizika i po osnovu trokova Razlika dugoronog rezervisanja i obaveza s jedne strane i kapitala s druge strane ()!!! IP 1. dugorona rezervisanja nisu kapital ve obaveze prema rizicima i trokovima koji mogu nastati u buduem periodu 2. dugorona rezervisanja nisu prave obaveze ve su to specifine obaveze i sline su pravim obavezama po tome to na dan bilansa postoji izvesnost da e one nastati, ali na dan bilansa se ne moe precizno utvrditi iznos takvih obaveza niti vreme njihovog nastanka Sutinska razlika izmeu dugoronih rezervisanja i rezervi: ()!!! pitanje na ispitu 1. dugorona rezervisanja predstavljaju obaveze, dok su rezerve sastavni deo kapitala 26

2.

rezerve se formiraju iz dobitka i to iz dobitka posle oporezivanja, dok se dugorona rezervisanja formiraju kroz rashode u bilansu uspeha date godine 3. rezerve su u funkciji jaanja sigurnosti preduzea, dok su dugorona rezervisanja u funkciji dobijanja materijalno ispravnog bilansa 4. rezerve se mogu formirati samo onda ukoliko dobitak postoji; ako nema dobitka neemo formirati rezerve. Dugorona rezervisanja ne treba dovoditi u vezu sa kretanjem rezultata u preduzeu. 5. rezerve moemo transferisati u osnovni kapital. Dugorona rezervisanja ne moemo prebacivati u kapital, ve ako nisu iskoriene moramo ih vratiti u prihode (moraju a budu predmet oporezivanja). Rezervisanja se obino izdvajaju za odreen vremenski period (3-5 godina) i ako se u tom periodu dugorona rezervisanja ne iskoriste za one namena za koja su izdvojene onda takva rezervisanja treba vratiti u BU.

Da bismo neto prihvatili kao dugorono rezervisanje treba da budu ispunjeni sledei uslovi: 1. takve obaveze moraju da budu rezultat prolih dogaaja 2. mora da postoji izvesnost nastanka takve obaveze 3. treba da postoji mogunost realne procene

Rezervisanja se mogu izdvajati po osnovu: sudskih sporova, garancija datih kupcima, po osnovu kazni i penala, po osnovu gubitaka na tritu HOV, za potrebe restrukturiranja preduzea. Izdvajamo dugorona rezervisanja kroz rashode u BU, im poveamo izdvajanja - smanjuje se dobitak - smanjuje se porez. Korektna procena trokova rezervisanja mora da se zasniva na materijalnim dokazima. GLAVNA OBELEJA NAEG ZVANINOG BILANSA STANJA ()!!! pitanje na ispitu

1) U bilansu stanja je predvieno iskazivanje informacija za dve uzastopne poslovne godine to je

dobra i uobiajena izvetajna praksa. U odnosu na prethodnu bilansnu emu izostavljene su informacije o bruto vrednosti i ispravci vrednosti u aktivi bilansa ime je smanjena iskazna mo. 2) Bilans stanja je prikazan u formi dvostranog pregleda to pogoduje internim i eksternim analitiarima budui da u takvim uslovima omoguava lako uspostavljanje karakteristinih veza izmeu pojedinih bilansnih pozicija to je od znaaja za procenu finansijske strukture preduzea, likvidnosti i solventnosti i od znaaja za profitabilnost preduzea. 3) Bilansne pozicije su poreane prema principu rastue likvidnosti u aktivi, i prema principu rastue dospelosti u pasivi. To znai da u osnovi ovakvog sistematizovanja pozicija stoji naelo sigurnosti, to je evropska praksa. 4) U aktivi bilansa predvieno je iskazivanje neuplaenog upisanog kapitala to je posledica zahteva eksternih korisnika informacija dok je u pasivi prikazan nominalni iznos osnovnog kapitala. 5) Ono to nije trebalo uraditi jeste, da nije trebalo neuplaeni upisani kapital smestiti u okviru stalne imovine (radi se o potraivanju od vlasnika), ve je trebalo da bude samostalna pozicija u aktivi. Uz to nije bilo neophodno iskazivati neuplaeni upisani kapital u pasivi naroito kad smo ostali uskraani za neke druge informacije to je uraeno u naoj bilansnoj emi. 6) Gubitak se prikazuje u pasivi bilansa i to kao korektivna stavka kapitala. Pri tome predvieno je iskazivanje gubitka iznad visine kapitala u aktivi bilansa kako bi se izbeglo iskazivanje negativnog kapitala u bilansu. 7) U okviru kapitala u pasivi bilo je neophodno iskazati osnovni kapital kao proizvod emitovane vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. 8) Emisiona premija se ne vidi u bilansu jer je prikljuena rezervama. Ona je takoe morala da bude izdvojena kao posebna stavka u bilansu naroito zbog toga to nema nikakve veze sa rezervama preduzea. Nepotrebno su pomeane zakonske, statutarne i druge rezerve sa emisionom premijom. Radi se o sutinski razliitim kategorijama, pa bi bilo potrebno da emisiona premija (kapitalne 27

rezerve) posebno egzistira u bilansu uprkos tome to informacije o kapitalnim rezervama postoje i u izvetaju o promenama na kapitalu. 9) Nije bilo neophodno posebno iskazivanje odloenih poreskih sredstava u aktivi i odloenih poreskih obaveza u pasivi. Radi se o jednom raunu iz kontnog okvira koji je neopravdano podignut na nivo podgrupe u bilansu stanja to nije uraeno gotovo ni sa jednim drugim raunom iz kontnog okvira. Ako se htelo posebno iskazivanje ovih pozicija onda je trebalo da budu prikazane kao posebne pozicije u okviru kratkoronih potraivanja u aktivi i kratkoronih obaveza u pasivi. 10) U Aktivi bilansa pomeana su AVR sa porezom na dodatu vrednost (PDV). PDV predstavlja potraivanje i trebalo bi ga izraziti u okviru potraivanja, a AVR samostalno. Slian problem postoji i u pasivi bilansa sa PVR-ma i PDV-om. 11) Izostavljanjem dubljeg ralanjavanja pojedinih pozicija u bilansu stanja npr. zaliha u aktivi i kratkoronih obaveza u pasivi kao i povrinskim i nedoslednim grupisanjem pozicija umanjena je iskazna mo bilansa i to naroito sa stanovita onih kome su ti bilansi namenjeni (eksterni korisnici). GLAVNA OBELEJA ZVANINOG BILANSA USPEHA KOD NAS ()!!! pitanje na ispitu

1) U bilansu uspeha predvieno je iskazivanje informacija o prihodima, rashodima i rezultatu za dve

uzastopne godine to je uobiajena izvetajna praksa. 2) Bilans uspeha je prikazan u formi liste to pogoduje segmentiranju rezultata. 3) Pripremanje bilansa uspeha se zasniva na primeni metode ukupnih trokova, na strani rashoda imamo iskazane trokove po vrstama, dok je na strani prihoda prisutne korekcija vrednosti zaliha. 4) U naem zvaninom bilansu uspeha prepoznatljiva su dva podbilansa. U prvom podbilansu se iskazuje redovni rezulatat koji nastaje kao poseldica sueljavanja prihoda i rashoda koji potiu iz poslovnih, finansijskih i ostalih aktivnosti preduzea. U tom delu su iskazana dva nivoa rezultata: poslovni i redovni. Drugi podbilans se odnosi na vanredne aktivnosti, odnosno na vanredne prihode i rashode, i u ovom delu je iskazan rezultat koji nastaje kao posledica tih aktivnosti. 5) U okviru BU iskazani su poslovni rezultat kao razlika poslovnih prihoda i rashoda; redovni rezultat kao razlika poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda s jedne strane i poslovnih, finansijskih i ostalih rashoda s druge strane; vanredni rezultat kao razlika vanrednih prihoda i rashoda; neto rezultat preduzea kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i neto rezultat kao razlika neto rezultata pre poreza i poreza na dobit. 6) U postojeoj bilansnoj emi proputena je mogunost da se iskau barem jo dva nivoa rezultata: trebalo je iskazati bruto poslovni rezultat kao razliku poslovnih prihoda s jedne strane i nabavne vrednosti prodate robe i trokova direktnog materijala. bilo bi dobro da postoji finansijski rezultat (rezultat koji proizilazi iz finansijskih transakcija) kao razlika finansijskih prihoda i finansijskih rashoda U okviru BU iskazani su: a) Osnovni rezultat = poslovni prihodi - poslovni rashodi b) Redovni rezultat = poslovni + finansijski + ostali prihodi - rashodi c) Vanredni rezultat = vanredni prihodi - vanredni rashodi d) Neto rezultat = ukupni prihodi - ukupni rashodi 7) Uz sve to treba imati u vidu da zvanini bilans uspeha nije optereen velikim brojem pozicija i to je dobro. Meutim, utisak je da je ipak prisutno preveliko saimanje pojedinih pozicija, tako da su pre svega eksterni korisnici ostali bez neposredno vidljivih informacija o pojedinim kategorijama prihoda (npr. prihodima po osnovu prodaje robe, prihodi od prodaje na stranom i domaem tritu). Takoe zbirno su iskazane i pojedine kategorije trokova (trokovi amortizacije i rezervisanja, trokovi proizvodnih usluga i nematerijalnih trokova i sl.) Sve ovo umanjuje iskaznu mo bilansa uspeha.

28

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

finansijska analiza je prvi segment upravljakog raunovodstva

Finansijska analiza se bavi ispitivanjem osnovnih raunovodstvenih izvetaja, tj. bavi se istraivanjem i kvantificiranjem odnosa koji postoje izmeu karakteristinih bilansnih pozicija koje postoje u osnovnim raunovodstvenim izvetajima s ciljem ocene i procene sigurnosti, likvidnosti i zaraivake sposobnosti preduzea.

pravi se razlika izmeu analize godinjih rauna i raunovodstvene analize koja je iri pojam analiza godinjih rauna predstavlja skup metoda, tehnika koji se koriste za procenu anlize praenja stanja i tokova u preduzeu. Pre svega je vezana za eksterne korisnike. raunovodstvena analiza je u onosu na analizu godinjih rauna pre svega vezana za interne korisnike i razlika je u tome to raunovodstvena analiza obuhvata i druge informacije koje se nalaze u godinjem raunu tj. obuhvata i interne raune.

finansijska analiza je vana koliko su vani izvetaji koji se sastavljaju. Ciljevi analize finansijskih izvetaja Cilj menadmenta preduzea je da optimizira ulaganje u preduzee.

Iz finansijske analize proizilaze opti i posebni ciljevi a) opti ciljevi - procena finansijskog poloaja preduzea i procena profitabilnosti, cena onog to se deavalo u prolosti, ali sve to treba da poslui kao osnova za procenu finansijskog poloaja preduzea i profitabilnosti u budunosti. b) posebni ciljevi - samo ako imamo u vidu pojedinane korisnike informacija - informacioni zahtevi menadmenta. Vrste analize finansijskih izvetaja o finansijskoj analizi moemo govoriti sa razliitih stanovita: I) sa stanovita korisnika finansijske analize 1) Interna analiza vezuje se za interne korisnike tj. okrenuta je informisanju menadmenta preduzea. Internu analizu obavljaju zaposleni u preduzeu; mogu da je vre i eksterni analitiari 2) Eksterna analiza vezuje se za eksterne korisnike tj. okrenuta je informacionom opsluivanju eksternih korisnika: akcionaria, kreditora... i eksterini korisnici obavljaju eksternu analizu. U eksternoj analizi stoje osnovni raunovodstveni izvetaji - uvek mislimo na kvantitativni obraun koji je praen interpretacijom rezultata. Razlike interne i eksterne analize ()!!! pitanje na ispitu 1. u obimu korienog materijala (vei kod interne analize) 2. u broju problema kojima se bave (vei kod interne analize)

29

3. u dometu: interna analiza je dublja, i interni analitiar ima na raspolaganju vei izvetajni materijal; upotrebna vrednost rezultata vea je kod interne analize II) sa stanovita predmeta analize 1) analiza bilansa stanja zasniva se na bilansu stanja i ova analiza moe biti horizontalna i vertikalna. Usmerena je na procenu finansijske pozicije tj. finansijske strategije preduzea. a) vertikalna analiza podrazumeva sagledavanje strukture imovine, sagledavanje strukture izvora finansiranja b) horizontalna analiza podrazumeva praenje razvoja bilansa u uzastopnim vremenskim periodima. Na bazi ovih informacija ocenjuje se finansijska sigurnost preduzea. 2) Analiza bilansa uspeha zasniva se na bilansu uspeha i moe biti vertikalna (podrazumeva sagledavanje strukture uee pojedinih pozicija: prihoda, rashoda, rezultata u nekom karakteristinom zbiru). Na osnovu bilansa uspeha dobijamo informacije o kretanju profitabilnosti preduzea. 3) Kombinovana analiza podrazumeva povezivanje informacija koje postoje u jednom raunovodstvenom izvetaju sa informacijama u drugom raunovodstvenom izvetaju. Kombinuju se informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Kombinovana analiza obuhvata analizu obrta (efikasnosti) upravljanja sredstvima i izvorima, i analizu profitabilnosti. III) sa vremenskog aspekta 1) Statika analiza podazumeva analizu bilansa stanja na odreeni dan i bilansa uspeha za odreeni obraunski period. Statika analiza nikada nije statistiki pouzdana i kvalitetna - analiza mora da bude dinamika. 2) Dinamika analiza podrazumeva analizu bilansa stanja i bilansa uspeha za dui vremenski period 3 - 5 godina. Cilj ove analize jeste sagledati kretanje pojedinih veliina koje su od znaaja za procenu preduzea. IV) sa stanovita instrumenata koji se koriste 1) opta analiza finansijskih izvetaja 2) racio analza 3) analiza NOK-a 4) analiza tokova sredstava (cash-flow analiza i funds flow analiza) V) sa stanovita naina iskazivanja rezultata 1) analiza iskazana apsolutnim veliinama 2) analiza iskazana relativnim veliinama 3) analiza u formi grafikona Pretpostavke finansijske analize: ()!!! pitanje na ispitu 1) finansijski izvetaji treba da bude istiniti i poteni prikazi poslovanja preduzea 2) uvek kada postoji sloeni interes (kada je u pitanju holding, matino zavisno preduzee) tada izvetaji treba da budu konsolidovani - izvetaji koji se odnose na grupu preduzea i razlikuju se od zbirnih pozicija. 3) bilansi treba da budu pripremljeni za analizu (pozicije u bilansu treba da budu grupisane prema odgovarajuim pravilima). To podrazumeva primenu nekog od principa. Principi koji se u sastavljanju izvetaja moraju potovati: ()!!! pitanje na ispitu a) princip kontinuiteta (stalnosti) 30

b) c) d)

princip uporedivosti princip opreznosti princip korelacije ili uzronosti

OPTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Opta analiza jeste uvodna analiza i podrazumeva sticanje opte predstave o finansijskoj strukturi, poloaju i zaraivakoj sposobnosti preduzea. Opta analiza predstavlja uvod u upotrebi nekih sloenijih tehnika analize. Opta analiza finansijskih izvetaja obuhvata: 2) vertikalnu analizu strukture BS i BU 3) horizontalnu analizu razvoja BS i BU 4) grafiku analizu strukture i razvoja BS i BU 1) Vertikalna analiza finansijskih izvetaja ili analiza strukture ima za cilj da utvrdi poloaj pojedinih bilansnih pozicija u karakteristinom zbiru kod BS karakteristian zbir je zbir bilansa tj. zbir aktive i pasive. kod BU karakteristian zbir zavisi od: a) ako imamo BU u formi liste i po metodi trokova prodatih uinaka karakteristian zbir jesu prihodi od prodaje, a ako jeimamo BU u formi konta ulogu karakteristinog zbira imaju ukupni prihodi i ukupni rashodi b) ako je BU u formi liste i po metodu ukupnih trokova onda je karakteristian zbir korigovani poslovni prihod za promenu vrednosti zaliha uinaka

sam BU i BS odraavaju neku strukturu. Kada govorimo o vertikalnoj strukturi govorimo o procentualnoj strukturi - omoguava nam preciznije sagledavanje odnosa pojedinih bilansnih pozicija. PRIMER
Aktiva 1.SI 2. OBI 3. A Preth. god 40.000 60.000 100.000 % 40 60 100 tekua god 45.000 75.000 120.000 % 37,5 62,5 100 Pasiva Preth. god % 1.Kap. 45.000 45 2.Obav. 55.000 55 100.000 100 3. P tekua god 60.000 60.000 120.000 % 50 50 100

U aktivi poveava se uee obrtne imovine sa 60 % na 62,5% i smanjuje se uee stalne imovine sa 40% na 37,5%. U pasivi poveava se uee kapitala sa 45% na 50%, a uee obaveza se smanjuje sa 55% na 50%.

Parcijalno uee - uee materijala u ukupnim zalihama; uee graevinskih objekata u ukupnim osnovnim sredstvima. Kod BU pratimo uee pojedinih kategorija trokova u zbiru, uee pojedinih nivoa rezultata u ukupnim prihodima.... Ulogu standarda (mere) mogu da imaju: 1. neke projektovane (ciljne) veliine 2. moemo ih porediti sa rezultatima iz prethodne godine 3. moemo da dobijene rezultate poredimo sa optim pravilima finansirana

Opta pravila vezuju se za odnose u pojedinim pozicijama u pasivi i po horizontali. U pasivi - odnos sopstvenog kapitala i obaveza treba da bude 1:1 tj. uee sopstvenog kapitala u pasivi treba da bude najmanje 50% jer je to vano za sigurnost i likvidnost preduzea

31

 U aktivi ne postavljaju se kruta pravila jer odnos izmeu pojedinih delova imovine zavisi od toga ime se preduzee bavi. U aktivi bitni su odnosi po horizontali: 1) K : SI - princip sigurnosti zahteva da SI, kao najriziniji deo aktive, treba da bude finansirana najkvalitetnijim izvorima finansiranja (kapitalom). SI treba da bude pokrivena sopstvenim kapitalom. Ako nema dovoljno sopstvenog kapitala dozvoljena je primena tueg dugoronog kapitala 2) Odnos K : DO s jedne strane i SI : Zalihe s druge strane (u pozadini oba zahteva stoji zlatno bilnsno pravilo u irem smislu), SI i zalihe treba da budu finansirane sopstvenim kapitalom i dugoronim tuim kapitalom (K+DO) 3) 2:1 pravilo - odnos OBI : KO treba da bude 2:1 (u pozadini ovog pravila stoji princip likvidnosti) 4) odnos potraivanja i gotovine s jedne strane i kratkoronih obaveza s druge strane treba da budu pokrivene potraivanjima i gotovinom. U pozadini ovog zahteva lei princip likvidnosti. PRIMER 2 - zbirka 1) Vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha Vertikalna analiza BS - Posmatramo procentualno uee pojedinih pozicija u ukupnoj aktivi i pasivi Aktiva 2001 Uee stalne i obrtne imovine je skoro priblino (50,3% i 46,6%) U stalnoj imovini dominiraju osnovna sredstva (48%), dok u obrtnoj imovini dominiraju zalihe (46%) i kratkorona potraivanja (13,6%) 2002 SI : OBI = 47% : 49,4% - u odnosu na 2001. god. opada uee stalne imovine, a raste uee obrtne imovine (zalihe). Generalno vee uee obrtne imovine poveava fleksibilnost preduzea. Pasiva 2001 U pasivi imamo natproseno uee kapitala 58% (>50%) ispunjeno je pravilo 1:1. Moemo zakljuiti da je ovo preduzee solidno, likvidno i sigurno. Prave obaveze (dugorone obaveze + kratkorone obaveze) ine 1/3 bilansa u ukupnoj pasivi. Uee dugoronih obaveza (3,7%) je znatno manje od kratkoronih obaveza (31%) to znai da u pasivi dominiraju kratkorone obaveze i zbog toga bi preduzee moda moglo da ima neke probleme sa likvidnou. Stalna imovina je pokrivena sopstvenim kapitalom u obe godine i ovaj stepen pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom raste i ovaj rast je posledica smanjenja uea stalne imovine (sa 50% na 47%) s jedne strane i poveanje sopstvenog kapitala (sa 58,4% na 60%) s druge strane. Ovaj rast sopstvenog kapitala nastao je kao posledica poveanja uea nerasporeenog dobitka (sa 4,5% na 8%) tj. kao posledica interno isposlovanih izvora.

vertikalna analiza je pogodna za sagledavanje strukture aktive i pasive ali ona nije ba zahvalna za horizontalno sagledavanje tih odnosa i zbog toga koristimo racio analizu Vertikalna analiza BU Ovde treba sagledati kakvo je uee pojedinih kategorija trokova u prihodima tj. treba sagledati uee pojedinih nivoa rezultata u ukupnim prihodima. Ove rezultate treba porediti u vremenu ili ih treba porediti sa ciljnim veliinama. BU u naem primeru sastavljen je u formi liste i to po metodu ukupnih trokova

32

Uea trokova materijala za izradu i nabavne vrednosti prodate robe u ukupnim prihodima predstavljaju veoma vanu informaciju, jer na osnovu njih moemo zakljuiti da li je preduzee rentabilno ili nije Preduzee ostvaruje znaajno uee bruto poslovnog rezultata (69,3%) u ukupnim poslovnim prihodima. Bruto poslovni rezulatat je isti u obe godine. Poslovni rezultat se znaajno poveava (sa 6,8% na 12,4%) zbog toga to trokovi rastu u apsolutnom iznosu, a smanjuju se u relativnom iznosu (prihodi bre rastu od trokova i to zbog fiksnih trokova, tanije zbog degresije fiksnih trokova ovo je kljuno !!!!!! trokovi materijala su varijabilni trokovi i zato se bruto poslovni rezultat nije promenio Prihodi od kamata su finansijski prihod, a trokovi kamata finansijski rashod. Finansijski rezultat je negativan jer su finansijski rashodi > finansijskih prihoda redovni razultat je manji od poslovnog rezultata za iznos gubitka (finansijski rezultat)

Da li je ovo kretanje rezultata dobro ili ne? Dobro je to se rezultat poveava, ali ne znamo da li je to dovoljno u ovoj fazi analize, treba ove reultate porediti sa planiranim veliinama,sa prosekom grane, sa konkurentima u grani. 2) Horizontalna analiza razvoja finansijskih izvetaja Ova analiza sastoji se iz:

1) a)
b)

horizontalne analize promena u finansijskim izvetajima: analiza promena vrednosnih pozicija u BS analiza promena vrednosnih pozicija u BU analize razvoja pomou indeksnih brojeva analiza BS pomou indeksnih brojeva analiza BU pomou indeksnih brojeva

2)
a) b)

Horizontalna analiza razvoja finansijskih izvetaja prati promene koje nastaju u finansijskim izvetajima izmeu dva uzastopna obraunska perioda. Ideja je da se doe do informacija da li je u prethodnom periodu dolo do poveanja imovine (poveanje ulaganja), kakva je struktura tih ulaganja, da vidimo na koji nain su finansirana dodatna ulaganja. Vano je da prepoznamo one pozicije koje se poveavaju u odnosu na one pozicije ije vrednosti opadaju.

ova analiza pripada optoj analizi finansijskih izvetaja koja nam ipak omoguava da doemo do novih informacija u odnosu na informacije koje ve postoje u tim izvetajima. Kod horizontalne analize promena u finansijskim izvetajima poredimo informacije koje se nalaze u tekuoj godini sa informacijama iz prethodnih godina. Ova anlaiza podrazumeva umetanje nove kolone u kojoj se iskazuju promene u apsolutnim iznosima. Taj novi umetnuti bilans treba da nam poslui da damo ocenu o finansijskom poloaju u preduzeu.. PRIMER 2 - zbirka 2) Horizontalna analiza promena pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha Horizontalna analiza promena pozicija u BS Posmatramo vrednosti u novoj koloni U 2002. godini se povealo ulaganje u poslovnu imovinu u iznosu od 4210 din (169.572 165.362). Najvee poveanje je u okviru obrtne imovine od 6772 dinara od ega 3.466 otpada na poveanje zaliha, a 3.061otpada na poveanje kratkoronih potraivanja i plasmana. poveanje ulaganja u obrtnu imovinu prouzrokovalo je smanjenje stalne imovine (dezinvestiranje u stalnu imovinu) Kao posledica poveanog ulaganja u obrtnu imovinu

33

a) dolazi do rasta zaposlenosti u preduzeu b) dolazi do smanjenja obrta tj. smanjenja efikasnosti upravljanja imovinom preduzea . ovo preduzee ima poveanje gotovih proizvoda za 2.301 to moe da signalizuje da ovo preduzee moe da ima probleme sa realizacijom. poveanje kratkoronih potraivanja znai da preduzee ne uspeva da naplati prodaju to znai da u ovom preduzeu moe da postoji problem sa likvidnou. Na koji nain su finansirana ulaganja - dodatna ulaganja u aktivi u imovinu preduzea su izvrena iz interno isposlovanih izvora - oni su posledica rasta nerasporeenog dobitka u iznosu 6294 - to je dobra tendencija jer raste cash - flow iz poslovanja i dolazi do poboljanja sigurnosti preduzea. U pasivi dolazi do smanjenja obaveza (smanjenja pravih obaveza = DO + KO) kao i smanjenje dugoronih rezervisanja. Sve to znai da su sa jedne strane iskorieni da se vrati deo obaveza i da se izvre dodatna ulaganja u aktivi bilansa. Horizontalna analiza promena pozicija u BU Imamo poveanje poslovnih prihoda i rashodi materijala i robe rastu u istom iznosu (to su varijabilni trokovi koji prate rast aktivnosti) i kao posledicu toga imamo poveanja bruto poslovnog rezultata. Drugi poslovni rashodi se poveavaju u odnosu na 2001. ali je stepen tog poveanja manji od rashoda materijala i robe (ovo je zbog toga to u okviru ovih rashoda postoje fiksni trokovi ije poveanje zaostaje u odnosu na poveanje aktivnosti). Poslovni rezultat je vei za 12.794. Finansijski rezultat je otprilike isti, poveava se redovan rezultat, poveava se neto rezultat pre poreza. Ovo poveanje ili smanjenje treba pratiti u niz uzastopnih godina. prihodi rastu bre nego trokovi to utie da se poveava rezultat (rezultat vei dva puta nego u prethodnom periodu PRIMER 2 - zbirka 2) Horizontalna analiza razvoja bilansa stanja i bilansa uspeha pomou indeksnih brojeva Analiza pomou indeksnih brojeva - ovo je nezaobilazna analiza kod dinamike analize finansijskih izvetaja. Analiza pomou indeksnih brojeva treba da poslui da lake i potpunije uoimo pravce i intezitet promena u finansijskom poloaju preduzea i u zaraivakoj sposobnosti o kvalitetu promena. Ne smemo izvoditi konane zakljuke samo na bazi rezultata ove analize. Analiza BS pomou indeksnih brojeva

(Informacije iz 2002. / informacije iz 2001.) x 100 = indeksni broj Smanjenje stalne imovine utie na poveanje ulaganja u obrtnu imovinu jer se poveava zaposlenost preduzea ili se usporava obrt. Imamo poveano ulaganje u aktivu 102,5 - poveavaju se izvori (poveanje izvora je posledica poveanja neraspodeljene dobiti 84,3 to znai smanjenje obaveza preduzea tj. jaanje finansijske strukture preduzea. poveanje uea kapitala u ukupnoj pasivi poveava sigurnost preduzea. Analiza BU pomou indeksnih brojeva Istim intezitetom se poveavaju prihodi i trokovi jer su to po pravilu varijabilni trokovi (sa poveanjem obima aktivnosti poveavaju se trokovi). Budui da je to tako, poveava se bruto poslovni rezultat preduzea. Drugi poslovni rashodi se sporije poveavaju u odnosu na rast prihoda, jer unutar drugih poslovnih rashoda postoje fiksni trokovi ije poveanje zaostaje za kretanjem prihoda - takva pojava ima za rezultat poveanje poslovnog rezultata za 214,7 indeksnih poena. Dolazi do rasta neto rezultata za 214 indeksnih poena.

opta analiza treba da nam omogui, da kada dobijemo finansijske izvetaje, procenimo o kakvom se preduzeu radi (sa jakom finansijskom strukturom ili je re o preduzeu sa problemima).

34

3) grafika analiza strukture i razvoja BS i BU Ova analiza je sastavni deo opte analize i zasniva se na prikazivanju BS i BU u formi grafikona. Cilj je da se na osnovu grafike analize stekne opta predstava o finansijskom poloaju i zaraivakoj sposobnosti preduzea. Prednosti grafike analize: 1) omoguava brzo i lako sticanje uvida u strukturu i interne odnose koji postoje izmeu karakteristinih veliina u bilansu 2) primena ove metode je veoma jednostavna to omoguava laku interpretaciju njenih rezultata 3) zbog svoje jednostavnosti grafika analiza se u praksi veoma esto koristi 4) re je o metodi koja je naroito podesna za eksterne korisnike

glavna mana grafike analize jeste injenica da ova metoda ne omoguava precizno sagledavanje odnosa po vertikali bilansa, a naroito po horizontali primena grafike analize omoguava izvoenje prvih zakljuaka o finansijskoj strukturi preduzea, o izloenosti preduzea dugoronim rizicima, o poloaju likvidnosti i izloenosti kratkoronim finansijskim rizicima, o postojanju i nepostojanju NOK-a. Grafika analiza BS

kod ove metode u obzir dolaze samo glavne bilansne kategorije u BS i BU

U aktivi glavne pozicije su: stalna imovina, zalihe, AVR, kratkorona potraivanja i plasmani i gotovina. U pasivi glavne pozicije su: kapital, dugorona rezervisanja i dugorone obaveze i PVR. 2001 odnos stalne i obrtne imovine je priblino 1 : 1 uee sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduzea je vee od 50% (58,4%), pa moemo rei da se radi o preduzeu koje je prilino sigurno uee dugoronog kapitala u ukupnom kapitalu je oko 2/3 pa moemo rei da ovo preduzee ima prilino jaku finansijksu strukturu, interesi poverilaca su prilino zatieni Odnos K : SI SI predstavlja najriziniji deo aktive i treba da bude pokriven najkvalitetnijim ozvorima finansiranja (K). U ovom preduzeu ukupna stalna imovina je pokrivena kapitalom i jedan deo kapitala se koristi za finansiranje zaliha. Dugoronim kapitalom je pokrivena i stalna imovina i oko 1/2 ukupnih zaliha zajedno sa AVR. To u isto vreme znai da preduzee u isto vreme raspolae NOK-om tj. da se dugoronim kapitalom finansira i deo obrtne imovine to je bitno za sigurnost preduzea. Ovde bi mogao da postoji problem kod odnosa obrtne imovine i kratkoronih obaveza (horizontalno pravilo 2:1). Ovde pravilo 2:1 nije sasvim ispunjeno (obrtna imovina nije dva puta vea od kratkoronih obaveza) Potraivanja, plasmani i gotovina su oko dva puta manji u odnosu na kratkorone obaveze i PVR. Moemo zakljuiti da ovo preduzee dugorono posmatrano ima solidnu finansijsku strukturu ali u isto vreme ima problem sa odravanjem likvidnosti. 2002 U 2002. godini uee sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu se poveava na 60,6%. U isto vreme poveava se pokrie stalne imovine sopstvenim kapitalom kao i pokrie zaliha sopstvenim kapitalom. ako imamo u vidu kretanje dugoronog kapitala s jedne strane i stalne imovine i zaliha s druge strane moemo zakljuiti da dolazi do poveanja NOK-a tj. raste stepen pokria zaliha dugoronim kapitalom

35

 Takoe moemo zakljuiti da dolazi do blagog popravljanja odnosa izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza OVDE MI NITA NIJE JASNO, BOLJE TI POGLEDAJ KOD SEBE. Grafika analiza BU

zasniva se na prikazivanju BU u formi grafikona

potrebne su nam kljune bilansne pozicije: BU u formi dvostranog pregleda na jednoj strani (rashodi direktnog materijala i robe, drugi poslovni rashodi, neto finansijski rashodi); na drugoj strani potrebni su nam poslovni prihodi, dobitak. U obe poslovne godine poslovni prihodi su dovoljni da pokriju ukupne poslovne rashode i neto finansijske rashode. Zahvaljujui tome preduzee ostvaruje dobitke u obe godine. uee rashoda direktnog materijala i robe u obe godine je 30,7% to znai da se radi o varijabilnim trokovima Drugi poslovni rashodi se poveavaju u apsolutnom iznosu, ali njihovo procentualno uee opada. Ovo je razumljivo budui da u okviru drugih poslovnih rashoda imamo i fiksne trokove koji ne rastu sa promenama obima aktivnosti. Zahvaljujui kretanju fiksnih trokova, njihovog zaostajanja u odnosu na rast obima aktivnosti ovo preduzee uspeva da znaajnije popravi svoja dobitna ostvarenja. Tome u prilog govori apsolutni rast neto dobitka sa 10.370 na 23.159 ali i rast stope neto dobitka (uee neto dobitka u prihodu i ta stopa se poveava sa 6,3% na 12%) iz svega ovog proizilazi da zaraivaka sposobnost preduzea raste u 2002 godini u odnosu na 2001-u godinu i to takoe znai da ovakva dobitna ostvarenja pozitivno utiu i na sigurnost preduzea jer je dobitak rast sopstvenog kapitala.

Opta analiza finansijskih izvetaja predstavlja najjednostavniji metod finansijske analize koji omoguava brzo i lako izvlaenje prvih zakljuaka o finansijskoj strukturi preduzea i njegovoj zaraivakoj sposobnosti. Mora se imati u vidu da se samo na bazi ovih rezultata ne mogu izvoditi konani zakljuci jer mnoge vane stvari ostaju prikrivene. Zbog toga ova analiza predstavlja samo uvod u jednu dublju analizu finansijskih izvetaja. Ona treba da nam poslui da steknemo optu predstavu o poloaju preduzea i da usmeri dalja istraivanja. ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA

Stalna imovina koja je u najveoj meri optereena rizikom, treba da bude finansirana kvalitetnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom). Iza sopstvenog kapitala po kvalitetu dolaze dugoroni izvori (dugorona rezervisanja i obaveze) pretiui izvor dugoronog kapitala preko pokria stalne imovine jeste neto obrtni kapital Neto obrtni kapital predstavlja pretiui iznos dugoronog kapitala koji preostane nakon pokria stalne imovine koja nam slui za finansiranje obrtne imovine (pre svega zaliha). A BS P SI VK Sopstveni NOK NOI Zalihe DO Potra. KO Gotovina NOK NOK = dugoroni kapital - stalna imovina

36

= (VK + DR + DO) - SI

Sopstveni NOK pokazuje koliko sopstvenog kapitala imamo na raspolaganju da bi finansirali zalihe. SNOK = K - SI NOK moe da bude: 1. vei od 0 obrtna imovina se finansira i dugoronim izvorima 2. jednak 0 dugoroni kapital je jednak stalnoj imovini 3. manji od 0 dugoroni kapital je manji od stalne imovine - deo stalne imovine je finansiran iz kratkoronih izvora (loa finansijska struktura) Tokovi neto obrtnog kapitala Na poveanje (prilivi, izvori) neto obrtnog kapitala utie: ()!!! pitanje na ispitu 1) Bruto dobitak = neto dobitak + amortizacija - trokovi rezervisanja (iskoriena dugorona rezervisanja) 2) emisija novih akcija s jedne i uplata upisanog a neuplaenog kapitala, s druge strane, to utie na poveanje kapitala 3) Poveanje dugoronih obaveza. Poveanje dugoronih obaveza moe nastati emitovanjem novih obveznica ili pribavljanjem novih dugoronih kredita. 4) Konverzijom kratkoronih u dugorone obaveze tj. kratkoronih u dugorone kredite poveanje dugoronog kapitala poveanje NOK-a 5) sva smanjenja stalne imovine prodaja osnovnih sredstava, smanjenje nematerijalnih ulaganja, prodaja dugoronih HOV, naplata dugoronih finansijskih plasmana Na smanjenje (odlive tj.upotrebu) neto obrtnog kapitala utie: ()!!! pitanje na ispitu 1) Ako je gubitak zajedno sa iskorienim dugoronim rezervisanjima vei od trokova amortizacije i trokova rezervisanja 2) Otkupom sopstvenih akcija smanjuje se kapital smanjuje se dugoroni kapital smanjuje se NOK 3) poveanja nematerijalnih ulaganja, ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja u dugorone finansijske plasmane poveavaju stalnu imovinu smanjuj se NOK 4) Isplatom dividendi kao i isplatama uea zaposlenih u dobitku 5) Konverzijom dugoronih u kratkorone kredite 6) Smanjenje dugoronih obaveza po osnovu otplate anuiteta

na poveanje NOK-a utiu svi oni dogaaji koji poveavaju dugoroni kapital i sve ono to utie na smanjenje stalne imovine na smanjenje NOK-a utiu svi oni faktori koji smanjuju dugorone izvore, tj. poveavaju stalnu imovinu normalna visina NOK-a zavisi od mnogo faktora, ona je individualno uslovljena.

POVEANJA SMANJENJA Neto dobitak 1 Gubitak Amortizacija 2 Tr. rezervisanja 3 Iskoriena dug. rezervisanja Emisija novih akcija 4 Otkup sopstvenih akcija Rast dug. obaveza 5 Vraanje dug. obaveza KO DO 6 Isplata dividendi i uea mislimo na neto vrednost, korigovanu za eventualni gubitak ili neuplaeni upisani kapital Smanjenje stalne imovine 7 Poveanje stalne imovine 37

inioci koji utiu na NOK

1) Zavisi od vrste delatnosti preduzea ()!!! pitanje na ispitu

usluna preduzea imaju potrebu za manjim NOK-om jer ona raspolau sa manjim zalihama, manji deo obrtne imovine treba finansirati dugoronim kapitalom preduzea koja se bave prevozom putnika svoje usluge naplaivae u gotovom i imae manju potrebu za NOK-om u odnosu na neka druga preduzea koja se bave prevozom robe Preduzea koja se bave pruanjem intelektualnih usluga imae potrebu za manjim NOK-om. U nekim situacijama preduzea mogu da posluju i bez NOK-a i da nemaju nikakvih problema. industrijska preduzea zahtevaju vei iznos NOK-a zbog potrebe za visokim zalihama (barem deo zaliha treba dugorono finansirati) 2) Zavisi od politike proizvodnje i nabavke ()!!! pitanje na ispitu od politike proizvodnje zavisi potreban iznos zaliha a) ako proizvodnja prati oscilacije u prodaji ta preduzea nemaju velike zalihe b) ako obim proizvodnje ne prati obim prodaje - u periodima kada prodaja stagnira preduzee proizvodi za zalihe i tada se javlja potreba za veim NOK-om 3) Zavisi od politike prodaje ()!!! pitanje na ispitu (ee se javlja kao ispitno pitanje od ostalih) Utie preko: a) zaliha - ako preduzee pokazuje visoku spremnost da izae u susret kupcima treba da ima vee zalihe gotovih proizvoda i veu potrebu za NOK-om. Kada postoji promenljiva potreba kupaca preduzee ne treba da dri visoke zalihe; tada preduzee treba da dri neto vee zalihe materijala i po osnovu toga ima poveanu potrebu za NOK-om b) potraivanja - preduzee da bi povealo prihode ide na situaciju prodaje na odloeno plaanje - poveava potraivanje od kupaca. Jedan deo aktive i potraivanja treba da bude finansiran iz dugoronih izvora i tada postoje poveane potrebe za NOK-om 4) Zavisi od politike dividendi ()!!! pitanje na ispitu (ee se javlja kao ispitno pitanje) Postoji obostrani uticaj: uticaj NOK-a na politiku dividendi i uticaj politike dividendi na NOK. Ovde ne postoje tako direktne veze, ve indirektne. Politika veeg uea zaposlenih i menadera u dobitku oteava odravanje NOK-a i obrnuto, manje uee zaposlenih u dobitku olakae NOK. 5) Zavisi od rasta poslovne aktivnosti ()!!! pitanje na ispitu Rast i razvoj preduzea uticae na poveano ulaganje u imovinu (osnovna sredstva i zalihe). Moramo imati dugoroni kapital kojim emo finansirati rast poslovne aktivnosti i taj rast poslovne aktivnosti treba da bude praen veim NOK-om. 6) Zavisi od poloaja preduzea na tritu ()!!! pitanje na ispitu ako je preduzee rentabilno moi e lake da rei problem snabdevanja - nee drati visoke zalihe i NOK e biti na niem nivou. 7) Zavisi od menadmenta preduzea ()!!! pitanje na ispitu S jedne strane dobro strukturirana preduzea sa visokim NOK-om imaju problem sa likvidnou. S druge strane preduzea sa niim NOK-om zahvaljujui tome to su dobro voena (zahvaljujui dobrom menadmentu) mogu biti uspena.

Optimalna visina NOK-a jeste ona visina koja omoguava maksimiranje rentabilnosti uz odranje njegove likvidnosti i solventnosti. Stalno poveanje dobiti i amortizacije oznaava u isto vreme i poveanje NOK-a.

38

Poveanje NOK-a jeste znak jaanja finansijske strukture preduzea. Treba voditi rauna da to ima smisla samo do odreene granice. Preduzee ne sme da nepotrebno gomila dobit i amortizaciju jer to nije ekonomski opravdano. Podruja na kojima se koristi NOK NOK se koristi za procenu: 1) likvidnosti kod likvidnosti problem posmatramo sa stanovita kretanja neto obrtne imovine. Finansijska struktura prua dobre ili loe pretpostavke za odranje likvidnosti. Nikakva finansijska struktura ne moe da garantuje da li je preduzee likvidno, to moe biti samo dobra pretpostavka, jer likvidnost zavisi pre svega od usklaenosti novanih tokova - ako to postoji to znai da je preduzee likvidno. Znaaj neto obrtne imovine za likvidnost (pravilo 2:1 obrtna imovina treba 2 puta da bude vea od karatkoronih obaveza. Zato? Zato to mi ne moemo precizno da procenimo kada emo obrtnu imovinu da konvertujemo u gotovinu. Vlada miljenje da to je vea likvidnost u odnosu na kratkorone obaveze preduzee e bre obezbediti usklaenost novanih tokova. Ako to postoji onda postoji likvidnost. ak iako je odnos 2:1, 3:1 ne moemo sa sigurnou tvrditi da je preduzee rentabilno 2) sigurnosti na bazi visine NOK-a procenjujemo izloenost preduzea dugoronim rizicima.

analiza NOK-a omoguava da izvrimo rekonstrukciju preduzea u prolosti

analiza NOK-a omoguava sagledavanje tendencija u budunosti ako NOK raste bre u odnosu na zalihe to je znak jaanja finansijske strukture preduzea treba ispitati da se ne radi o neopravdanom gomilanju dobiti i amortizacije. b) ako zalihe i zbir bilansa rastu bre od NOK-a to je znak pogrene finansijske strukture preduzea i tada se smanjuje sigurnost preduzea. Ako je sve ovo praeno problemom vezanim za odranje likvidnosti onda je to nagovetaj ozbiljnijih finanijskih problema. Ako rtvujemo investicije za NOK onda to nije dobro.

a)

kod analize NOK-a uvek mislimo na dinamiku analizu (analizu razvoja) - analizu koja obuhvata vie uzastopnih perioda od 3 - 5 godina NOK uvek vezujemo za dugorone izvore (stalna imovina + dugoroni kapital) !!!!!!!!!!! Analiza NOK-a podrazumeva pripremu dva tipa izvetaja: 1) Izvetaj o stanju i razvoju NOK-a 2) Izvetaj o tokovima NOK-a PRIMER 3 - zbirka a) Analizirajte stanje i razvoj neto obrtnog kapitala Izvetaj o stanju i razvoju NOK-a
ELEMENTI 1. Stvarni sopstveni kapital (a - b - c - d) a) nominalni sopstveni kapital b) neuplaeni upisani kapital c) gubitak d) otkupljene sopstvene akcije 2. Stalna imovina (neotpisana vrednost) 3. Sopstveni NOK (1 - 2) 4. Dugorona rezervisanja i obaveze (a + b) Prethodna god. 340.700 370.700 30.000 298.000 42.700 96.300 Tekua god. 388.200 403.200 15.000 330.500 57.700 101.400

39

a) dugorona rezervisanja b) dugorone obaveze 5. Neto obrtni kapital (3+4) 6. Zalihe i AVR a) zalihe b) AVR 7. Viak (nedostatak) NOK-a u odnosu na zalihe (5 - 6) 8. Kratkoroni krediti 9 Viak (nedostatak) kreditnih izvora u odnosu na zalihe (7 + 8) 10. Stopa pokria zaliha sopstvenim NOK-om (3 / 6) 11. Stopa pokria zaliha NOK-om (5 / 6)1 12. Stopa pokria obrtne imovine NOK-om2 (NOK) / OBI+ AVR

38.300 58.000 139.000 134.500 131.000 3.500 4.500 31.200 35.700 0,317 (31,7%) 1,033 (103,35%) 0,59 (59,53%)

29.800 71.600 159.100 172.100 169.600 2.500 (13.000) 36.800 23.800 0,335 (33,58%) 0,924 (92,45% 0,56 (56%)

itanje (interpretacija) izvetaja o stanju i razvoju NOK-a

Analizom stanja i razvoja NOK-a na izabrane bilansne dane sagledavamo kretanje finansijske strukture preduzea i na bazi toga izvlaimo zakljuke o dugoronoj sigurnosti preduzea i o pretpostavkama za odrenje likvidnosti preduzea. 1) Prva vana stvar jeste da ovo preduzee u obe godine ima sopstveni NOK i NOK to znai da jedan deo obrtne imovine finansira iz sopstvenih izvora i dugoronih tuih izvora. Time je ispunjen zahtev da stalna imovina i deo zaliha budu finansirani iz kvalitetnih izvora finansiranja. 2) usled breg porasta SNOK-a od stalne imovine i ukupnog dugoronog kapitala od stalne imovine i zaliha dolazi do poveanja sopstvenog NOK-a i NOK-a u apsolutnom iznosu to je pozitivno sa stanovita finansijske pozicije preduzea 3) Struktura NOK-a je veoma povoljna zbog toga to NOK ine sopstveni kapital i dugorona rezervisanja i dugorone obaveze. U prvoj godini oko 1/3 NOK-a otpada na sopstveni kapital, dok se u drugoj godini udeo sopstvenog kapitala u NOK poveava. Osim toga moemo videti da u okviru NOK-a znaajno uee imaju i dugorona rezervisanja koja jesu obaveze ali ne treba izgubiti iz vida da se dugorona rezervisanja formiraju iz internih izvora. 4) Treba zapaziti da je u prvoj godini ukupan iznos zaliha finansiran iz dugoronog kapitala i da se jedan deo dugoronog kapitala koristi za finansiranje potraivanja. Ovo upuuje na zakljuak da preduzee ima izuzetno jaku finansijsku strukturu. U drugoj godini dugoronim kapitalom nisu pokrivene ukupne zalihe to treba da upozori menadment preduzea, ali ova injenica jo uvek ne naruava predstavu o postojanju jake finansijske strukture. 5) Stopa pokria zaliha sopstvenim NOK-om raste sa 31,75% na 33,53%, dok stopa pokria zaliha NOK-om i stopa pokria obrtne imovine NOK-om opada to pokazuje da dolazi do blagog kvarenja finansijske strukture. Moramo imati u vidu da su obe stope na izuzetno visokom nivou. 6) Ovakvo kretanje NOK-a odraava se i na kretanje obrtne imovine i kratkoronih obaveza i to nam je neophodno jer obrtna imovina i kratkorone obaveze predstavlja u finansijsko strukturnom smislu determinantu likvidnosti preduzea. Moemo zakljuiti da je obrtna imovina u odnosu na kratkorone obaveze vea 2x i iz toga proizilazi da postoje solidne pretpostavke za odravanje likvidnosti. 7) Uprkos tome to NOK raste neto sporije u odnosu na zalihe, to se esto tumai kao znak naruavanja finansijske strukture, u ovom sluaju moemo zakljuiti da kretanje NOK-a i obraunate stope pokria ipak upuuje na zakljuak da se radi o dobroj finansijskoj strukturi preduzea. Dalja analiza treba da pokae da li je iskazano naruavanje finansijske strukture prolaznog karaktera ili se radi o trajnijoj pojavi.
1
2

racio pokria zaliha = NOK (NOI) / zalihe + AVR racio pokria obrtne (cirkulirajue) imovine = NOK (NOI) / OBI + AVR - detaljnije videti na str. 27 vebi

40

Potpunija analiza i pouzdaniji zakljuak podrazumevaju poreenje dobijenih rezultata sa veliinama koje su relevantne za prosek grane, i veliinama koje su relevantne za uporediva preduzea u toj grani. PRIMER 3 - zbirka a) Analizirajte stanje i razvoj neto obrtnog kapitala Izvetaj o tokovima NOK-a

ovaj izvetaj govori o tome kako su se kretali tokovi NOK-a, ta je uticalo na smanjenje ili poveanje NOK-a u dva uzastopna obraunska perioda. osnova za sastavljanje ovog izvetaja jesu osnovni raunovodstveni izvetaji, zasniva se na informacijama iz BS, BU, aneksa u BS za dobijanje informacija posmatramo samo dugorone stavke - u aktivi to je stalna imovina, a u pasivi je to dugorni kapital pozicije koje su u izvetaju koji sledi oznaene zvezdicom (8*-11*) u prvom delu izvetaja, kao i pozicije u drugom delu od 4*-6*, se ne pojavljuju u ovom konkretnom sluaju, ali mogu doi u obzir, pa su iz tog razloga predstavljene za svaki sluaj Izvetaj o tokovima NOK-a TOKOVI NOK 1.1 - 31.12. tekue god. A) IZVORI (poveanja, prilivi) NOK-a 1. Neto dobitak posle poreza (BU) 66.480 2. Trokovi amortizacije (BU) 38.800 3. Trokovi rezervisanja (BU) 9.300 4. Iskoriena dugorona rezervisanja (obraun) (17.800) 5. Poveanje NOK-a iz poslovanja (iz BU) (1 + 2 + 3 - 4) 96.780 6. Uplate akcionarima za neuplaeni upisani K 15.000 7. Poveanje dugoronih obaveza (71.600 - 58.000) 13.600 8*. Smanjenje nematerijalnih ulaganja 9*. Smanjenje osnovnih sredstava 10*. Smanjenje dugoronih finansijskih plasmana 11*. Uplate akcionara po osnovu nove emisije 12*. Svega izvori (poveanja, prilivi) (5+6+7+8+9+10+11) 125.380 B) UPOTREBA (smanjenja, odlivi) NOK-a 69.800 1. Poveanje osnovnih sredstava - neto iznos (obraun) 1.500 2. Poveanje dugoronih finanansijskih plasmana (BS) 33.980 3. Proglaene dvidende i uea u dobitku (obraun) 4*. Poveanje nematerijalnih ulaganja (obraun) 5*. Smanjenje dugoronih obaveza 6*. Otkup sopstvenih akcija 7. Svega upotreba (smanjenja; odlivi) (1+2+3+4+5+6) 105.280 C) Neto prilivi (odlivi) NOK-a u toku godine (A12 - B7) 20.100 D) NOK na poetku godine 139.000 E) NOK na kraju godine (C+D) 159.100

iznos od 159.100 na kraju mora da se sloi sa iznosom u prethodnom izvetaju da smo imali gubitak, stavili bismo ga u BU kao negativnu stavku (smanjenje).

prvi deo izvetaja su poveanja (prilivi) NOK-a, a drugi deo su odlivi NOK-a. Razlika je porast ili smanjenje to je uticalo na poveanje ili smanjenje stanja NOK-a u 2 uzastopna perioda. 41

A) IZVORI (poveanja, prilivi) NOK-a 1) ovde je prikazan neto dobitak tekue god. i dobitak posle poreza!!! (moemo dobiti i dobitak koji nije oporezovan, i tada ga treba umanjiti za iznos poreza, pa tek nakon toga uneti u izetaj) 2) trokovi amortizacije su specifini po tome to su uli u BU i smanjili dobitak a ne zahtevaju automatski iznos gotovine. Strogo voditi rauna da to bude amort. tekue godine!!! 3) trokovi rezervisanja su slini trokovima amortizacije jer ni oni ne zahtevaju odmah odliv gotovine. I kod njih voditi rauna da se prikau u tekuem periodu. 4) dugorona rezervisanja su sastavni deo dugoronih obaveza preduzea i njihovo poveanje ili smanjenje utie na visinu NOK-a.

potrebno je izvriti obraun promena na poziciji dugorona rezervisanja polazimo od poetnog stanja dugoronih rezervisanja, pa tim dugoronim rezervisanjima sa poetka godine dodajemo trokove rezervisanja i imaemo neko oekivano stanje pod pretpostavkom da nita nismo koristili u toku godine. To uporeujemo sa dugoronim rezervisanjima na kraju godine i vidimo ta smo iskoristili. Obraun promena na poziciji dugoro. rezervisanja
1. DR na poetku godine 2. Ukalkulisani trokovi rezervisanja 3. Oekivano stanje DR (pod pretpostavkom da ona nisu koricena u toku godine) (1 + 2) 4. DR na kraju godine (BS) (stvarno stanje) 5. Iznos iskorienih DR (3 - 4 ) 38.300 9.300 47.600 29.800 17.800

5) ako se pojavi gubitak moemo ga staviti na mesto gde stoji neto dobitak (zato to pratimo
promene koje se deavaju u BU, ono to iz BU utie na neto dobitak), uneli bismo ga kao negativnu veliinu pod brojem 1 u zagradi, pre neto dobitka ako se pojavi tamo gde su odlivi NOK-a, onda ga treba tu staviti jer predstavlja odliv. Mi radimo tako to je to dogaaj koji dolazi iz BU i stavljamo ga u tom delu gde je i dobitak. 6) bilo je 30.000 upisanog neuplaenog kapitala, a sada je 15.000, dakle imamo smanjenje iznosa, znai da su akcionari jedan deo uplatili 7) ako je stanje na kraju vee, znai da su se dugorone obaveze poveale i to utie na poveanje NOK-a 11) kada je re o uplati akcionara po osnovu nove emisije, potrebno je gledati u BS ta se deava sa osnovnim kapitalom. Ako se ne menja, onda nita, a ako se poveava, onda imamo poveanje kapitala po osnovu nove emisije i to treba evidentirati B) UPOTREBA (smanjenja, odlivi) NOK-a

Da bismo mogli utvrditi ta se deava sa OS-ma potrebno je uraditi obraun OS, a nikako ne bi trebalo da donosimo zakljuke na prvi pogled, na bazi samo onoga to se deava na OS, ve moramo vriti obraun OS zbog amortizacije. Ako imamo poveanje OS oprez !!!!!!! nikada kada su u pitanju OS ne zakljuivati na bazi onoga to se vidi iz BS !!! Razlog tome je amortizacija, a amortizaciju uvek uzimamo iz tekue godine, nikada iz prethodne. Obraun promena na poziciji osnovna sredstva
1. Poetno stanje vrednosti OS 2. Amortizacija (38.800 - 200) 3. Oekivano stanje OS (pod pretpostavkom da nije bilo drugih promena (1 - 2) 4. Stanje OS na kraju godine 5. Neto poveanje vrednosti OS (3 - 4) (nabavke > prodaje) 279.700 38.600 241.100 310.900 69. 800

42

Poveanje OS je posledica nabavke. Bitno je voditi rauna o tome koliko je amortizacija posledica smanjenja nematerijalnih ulaganja !!! na nematerijalna ulaganja se odnosi 200 38.800 - 200 = 38.600 od ukupnih trokova amortizacije, ono to se vezuje za smanjenje nematerijalnih ulaganja u iznosu od 200 dinara nas ne interesuje, nas zanima samo amortizacija tekueg perioda koja se odnosi na OS a ne i na materijalna ulaganja oekivano stanje OS OS se moraju smanjiti za iznos amortizacije, ako nije bilo nikakvih promena. stanje OS na kraju god. da bismo videli ta se deava treba to uporediti sa stanjem OS. Ako je krajnje stanje vee od poetnog, to znai da je u tom periodu bilo nabavki koje su vee od nekih prodaja OS. Traimo neto poveanje, jer je bilo i nabavki i prodaja, ne znamo da li je ta promena posledica nabavke ili prodaje zato moramo gledati neto. ako je re o smanjenju, to su prilivi, piemo ih u prvom delu izvetaja, a ako je re o poveanju, to su odlivi i piemo ih u drugi deo izvetaja ()!!! na ispitu se nee komplikovti i raslojavati amortizacija za gra. objekte, zemljite, a) ako se nematerijalno ulaganje (promena nematerijalnih ulaganja) odnosi ba na amortizaciju, u izvetaju nee biti ni poveanja ni smanjenja. Ovde se nematerijalna ulaganje ne unose u izvetaj poto je vrednost jednaka nuli b) ako se iznos nematerijalnog ulaganja ne odnosi samo na amortizaciju, onda se radi obraun kao za OS.

Ako nam je data samo amortizacija u BU, ako ne vidimo na ta se odnosi i koliko, reenje je da uzmemo zbir OS i nematerijalnih ulaganja i to e biti ukupan iznos amortizacije Dakle, ako su data nematerijalna ulaganja i OS, a iznos amortizacije nije razdvojen (ne znamo koji deo je za ta) i nema napomena, onda stavimo obraun promena na pozicijama amortizacije i nematerijalnih ulaganja. Uzimamo ukupan iznos amortizacije iz bilansa poto nam nije izdvojeno, i radimo zajedno (poveanje amortizacije i nematerijalnih ulaganja ili smanjenje amortizacije i nematerijalnih ulaganja). Poveanje (smanjenje) - nematerijalnih ulaganja
1. Poetno stanje nematerijalnih ulaganja 2. Amortizacij nematerijaalnih ulaganja 3. Oekivano stanje na kraju (nema drugih promena) 4. Krajnje stanje nematerijalnih ulaganja 5. Poveanje(smanjenje) nematerijalnih ulaganja 900 200 700 700 0

Kod dugoronih finansijskih plasmana ne treba voditi ovakav obraun, jer nema amortizacije. Dovoljno je samo uporediti poetno i krajnje stanje (poveanje 1500). Smanjenja sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza to se tie dugoronih obaveza, njih smo ve ukljuili u prvi deo izvetaja, imamo poveanje kod sopstvrnog kapitala treba proveriti ta se deava sa osnovnim kapitalom (on se ne menja)

Proglaene dividende, uea menadera i zaposlenih u dobitku Ako smo unutar preduzea imaemo te informacije, meutim ako smo eksterni analitiari neemo imati te informacije. Onda moramo izvriti obraun upotrebe dobitka da bismo dobili tu informaciju (da vidimo da li je neki deo dobitka otiao na menad. i zaposlene). Obraun upotrebe dobitka za dividende i uea
1. Rezerve na poetku godine 2. Nerasporeeni dobitak na poetku godine (BS) 3. Dobitak tekue godine (posle poreza) 4. Svega (varijabilni kapital) (1 + 2 + 3) 5. Nerasporeeni dobitak na kraju 6. Rezerve na kraju godine (BS) 7. Upotrebljeni dobitak (4 - 5 - 6) 47.500 43.200 66.480 157.180 56.600 66.600 33.980

43

sopstveni kapital ine: osnovni kapital, rezerve, nerasporeeni dobitak, aio, dobitk ili gubitak varijabilni deo sopstvenog kapitala ine: rezerve i nerasporeeni dobitak

Napomena: kada raunamo NOK na poetku i na kraju perioda, moramo ga izraunati na najkrai
mogui nain tj. dugoroni kapital - neuplaen upisan kapital - stalna imovina !!!!!

Komentar izvetaja o tokovima NOK-a

1) Analiza izvetaja o tokovima NOK-a treba da nam pokae ta je to uticalo na promene NOK-a u
toku jednog obraunskog prerioda. Pri tome, poveanje NOK-a nastaje kao posledica: poslovanja sa dobitkom smanjenja ulaganja u stalnu imovinu tj. fiksnu aktivu i poveanje na pozicijama dugoronog kapitala (emisija novih akcija, pribavljanje dugoronog kredita, uplata neuplaenog upisanog kapitala) Sa druge strane na smanjenje NOK-a utiu: pojava neto gubitaka poveanje ulaganja u stalnu imovinu (nabavka OS-a, ulaganja u dugorone finanasijske plasmane, nematerijalna ulaganja) i smanjenja dugroonog kapitala (isplata anuititeta, otkup sopstvenih akcija, isplata dividendi) 2) Analiza tokova NOK na primeru ovog preduzea ukazuje da prilivi najveim delom dolaze iz bilansa uspeha (isposlovani izvori) i to u iznosu od 96.780, dok je manjim delom poveanje posledica uplata akcionara (15.000) i pribavljanja dugoronih kredita (13.600). Ovakva kretanja moemo tumaiti kao popravljanje strukture NOK-a buduci da je cash-flow (interno isposlovani izvori) najzdraviji izvor finansiranja. Ako su sve investicione aktivnosti finansirane iz cash-flow-a to je znak jaanja finansijske strukture preduzea, to nastaje kao posledica popravljanja strukture NOK-a (poveava se uece sopstvenih izvora u ukupnom NOKu). Sa druge strane, ako se investicione aktivnosti u celini finansiraju iz dugoronih obaveza, to znai da se nee promeniti iznos NOK-a, ali e to dovesti do pogoranja strukture NOK-a (poveavae se uee dugoronih obaveza u ukupnom iznosu NOK-a, to kvari strukturu NOK-a i nepovoljno utie na finansijsku strukturu preduzea). 3) Na strani upotrebe NOK-a moemo videti da je glavni uzrok smanjenja ove veliine nabavka OS-a od 69.800 dok malim delom na smanjenje utie i poveanje dugoronih finansijskih plasmana od 1.500. Takoe na smanjenje NOK-a u znaajnoj meri, utiu proglaene dividende i proglaena uea menadmenta i drugih zaposlenih u dobitku (33.980). Ovakva kretanja upucuju na zakljuak da se radi o preduzeu koje ima intenzivne investicione aktivnosti. 4) Poredei prilive i odlive NOK-a moemo zakljuiti da je u posmatranom periodu preduzee ostvarilo neto prirast NOK-a u iznosu od 20.100 dinara. Budui da na strani izvora dominiraju

44

interno isposlovani izvori, ovakav prirast NOK-a uticae na popravljanje strukture ukupnog NOKa, na popravljanje finansijske strukture preduzea i na jaanje njegove dugorone sigurnosti. Generalno, svako poveanje NOK-a tumaimo kao dobar znak, ali konani zakljuak o uticaju tog poveanja na finansijsku sturkturu preduzea moemo doneti tek kada sagledamo kako se ponaaju zalihe (ako rastu sporije to je dobro, a ako rastu bre popravlja se struktura NOK-a ali se stepen pokrivenosti smanjuje). 5) Ako se NOK smanjuje tokom perioda i ako uz to rastu obaveze prema dobavljaima onda je to signal da preduzee ima problema sa odranjem likvidnosti. Obrnuto, ako se poveava NOK to automatski znai da se poveava i neto obrtna imovina iz ega izvlaimo zakljuak da raste mara sigurnosti i da se popravlja poloaj likvidnosti. 6) Poveanje NOK je svakako dobro sa stanovitva sigurnosti i likvidnosti preduzea. Ipak potpuniji zakljuci podrazumevaju poreenje rezultata ove analize sa drugim preduzeima, prosekom u grani i projektovanom fin.strukturom.

takoe, ovaj izvetaj treba komentarisati zajedno sa izvetajem o stanju NOK-a, kako bismo porast ili smanjenje NOK-a mogli da uporedimo sa kretanjem zaliha Podruja upotrebe NOK-a ()!!! pitanje na ispitu Izvetaj o tokovima NOK-a pored toga to slui za procenu sigurnosti i likvidnosti preduzea, moe da se koristi se jo za: 1) sagledavanje naina, mogunosti za popravljanje pozicije NOK-a 2) analiza NOK-a ukazuje na raspoloiva sredstva za finanisiranje investicionih aktivnosti 3) analiza NOK-a ukazuje na mogue izvore finansiranja (otkriva da li treba iz dugoronih ili povremenih sopstvenih ili povremenih pozajmljenih izvora) 4) analiza NOK-a moe da bude od koristi u procesu donoenja investicionih odluka 5) planiranje otplate dugova 6) postavljanje i voenju politike dividendi ANALIZA NOVANIH TOKOVA (CASH-FLOW ANALIZA) Povod i smisao analize novanih tokova

i dobitak i novani tokovi predstavljaju koncepte rezultata, dobitak se odnosi na raunovodstvenu praksu, a novani tokovi na finansijsku praksu Kad je re o izvetavanju, izvetaj o novanim tokovima je sastavni deo godinjeg rauna. Ovaj izvetaj se priprema na kraju svake poslovne godine i podnose ga srednja i velika preduzea. cash-flow izvetaj se priprema na bazi istih informacija iz BS i BU i dobija se izvetaj na znaajno viem nivou kvaliteta prethodni izvetaji (BS, BU) nisu mogli da udovolje svim potrebama, naroito eksternih korisnika, dok izvetaj o novanim tokovima nudi nove informacije o prinosnoj snazi i zaraivakoj sposobnosti preduzea Glavni problem jeste to informacije u BU-a i BS-a nisu dobra podloga za ocenjivanje likvidnosti preduzea. Cash-flow izvetaj obuhvata prilive i odlive novca to je kljuni kriterijum za procenu likvidnosti preduzea; on obuhvata tokove novca. koristi se za ocenu prinosne snage, finansijskog poloaja i likvidnosti preduzea. Prati novane tokove, usklauje prilive i odlive predmet je analize i internih korisnika, ali pre svega eksternih korisnika

45

Odnos dobitka i novanih tokova ()!!! pitanje na ispitu

dobitak je najkvalitetniji sumarni pokazatelj i vaan je za investitore, sve interesne grupe, on je osnova za procenu rentabilnosti i profitabilnosti preduzea, ali nije dovoljan za procenu profitabilnosti preduzea Visok nivo dobitka nije pokazatelj da nemamo problem sa novanim tokovima. Moe se desiti da dobitak ne prua pravu predstavu o tome koliko je preduzee rentabilno. Zato je bitna analiza novanih tokova? Kada plaamo dividende, ueca, ne plaamo dobitkom nego gotovinom. Profit nije toliko bitan, bitan je cash-flow, profit nam nita ne znai ako nemamo gotovinu. Dobitak esto odstupa od idealne mere. Ovde dominira princip opreznosti - iznos dobitka moe biti potcenjen npr. zbog visokih amortizacija, zbog primene LIFo metode Postoji razlika izmeu cash-flow koncepta i koncepta dobitka Dobitak je u tekuoj godini iznosio 66.480. Novani tok iz poslovanja (ne moemo ga videti iz bilansa nego emo uraditi izvetaj) je 51.050. Neto novani tok je negativan (4.200). To su koncepti koji se ne podudaraju i nude razliite informacije i iz tog razloga se pojavio izvetaj o novanim tokovima Smisao analize novanih tokova

Izvetaj o novanim tokovima se javlja 50-tih godina prolog veka za svrhe procene vrednosti HOV. Kod nas se kasno javlja i vezan je za pojavu meunarodnog raunovodstvenog standarda (MRS) 7 o novanim tokovima. Sve te raunovodstvene informacije su vezane za pruanje informacija za donoenje odluka, pre svega, eksternih korisnika.

Investitori i kreditori su primarno zainteresovani za informacije o novanim tokovima i to informacije o: iznosu novanog toka vremenskom rasporedu novanih tokova i prateim rizicima 1) investitori i kreditori su zavisni od informacija koje se nalaze u finansijskim izvetajima 2) BS i BU donose vane informacije koje su neophodne za procenu finansijskog poloaja i zaraivake sposobnosti, ali te informacije nisu dovoljne 3) izvetaj o novanim tokovima dopunjuje informacije iz prethodnih izvetaja, i ovaj izvetaj predstavlja osnovu za predvianje kretanja novanih tokova u budunosti, to su vane informacije za eksterne korisnike

Predmet izvetaja o novanim tokovima jeste praenje priliva i odliva tj. praenje kretanja gotovog novca kroz preduzee. Pratimo sve ono to utie na pomeranja u poziciji gotovina i gotovinski ekvivalenati Likvidnost zahteva usklaenost novanog toka u svakom trenutku i ako je pozitivan na kraju godine to ne znai i da nije bilo diskontinuiteta u toku godine, dakle mora biti skladan uvek, u svakom trenutku, ako ga nema onda preduzee ima problema sa likvidnocu. Rizici su vei ako su negativni novani tokovi iz poslovanja nego u nekoj drugoj situaciji Gotovina i gotovinski ekvivalenti ()!!! pitanje na ispitu - definicije gotovine i gotov. ekvivalenata

gotovina i gotovinski ekvivalenti su sredstva koje preduzee dri kao rezervu likvidnosti. pod gotovinom se podrazumevaju novana sredstva u blagajni i depoziti po vienju (stanje na iro raunu).

46

 gotovinski ekvivalenti su ulaganja u kratkorone HOV koje se mogu lako konvertovati u poznati iznos gotovine, iji je rok dospea do 90 dana (misli se na sigurne HOV, dravne, blagajniki zapisi) i iji prinosi nisu veliki

prema MRS-u 7, gotovina se definie kao: iznos sredstava koji preduzee dri pri ruci za izmireneje dospelih obaveza, i u cilju odranja likvidnosti prema MRS-u 7, ekvivalenti gotovine su: kratkorona i veoma likvidna ulaganja u HOV sa rokom dospea kraim od 90 dana i kod kojih postoji minimalni rizik od promene njihove nominalne vrednosti Izvetaj o novanim tokovima i izvetaj o tokovima NOK-a pripadaju grupi izvetaja o tokovima sredstava Izvetaj o tokovima NOK-a je ui koncept koji prati kretanje kapitala vezano za dugorone delove bilansa. On pored dogaaja iz BU obuhvata jo i deavanja na tzv. dugoronim delovima bilansa (fiksna aktiva i dugoroni izvori). Za razliku od njega, izvetaj o novanim tokovima je iri koncept kretanja sredstava i pored dogaaja iz BU obuhvata i promene na svim pozicijama u BS koje utiu na kretanje gotovine (obuhvata i dugorone i kratkorone delove bilansa). Kroz ovaj izvetaj se prati kretanje novca u preduzeu u nekom obraunskom periodu.

Prilikom izvetavanja o novanim tokovima bitno je kako emo sistematizovati pozicije u izvetaju. Od sistematizacije pozicija zavisi mogunost interpretacije dobijenih rezultata. Izvetaj, da bi mogao posluiti za donoenje vanih zakljuaka, mora biti itljiv

Danas je opteprihvaeno da u izvetaju imamo tri grupe aktivnosti: 1) novani tok iz poslovnih aktivnosti 2) novani tok iz investicionih aktivnosti 3) novani tok iz aktivnosti finansrianja.

ovaj prikaz ()!!! pitanje na ispitu

prilivi po osnovu prodaje proiz. i usluga _ odlivi po osnovu proizvodnje proiz. i usluga = novani tok iz poslovanja +

Poslovna aktivnost

Investiciona aktivnost

prilivi po osnovu prodaje OS, povlaenja dug. fin. plasmana i dezinvestiranje u nematerijalna ulaganja prilivi po osnovu emisije akcija, naplate upisanog neupla. K i dodatnog zaduivanja

odlivi po osnovu nabavke OS, ulaganja u dug. fin. plasmane i nematerijalnu imovinu

novani tok iz investicionih aktivnosti +

Aktivnost finansiranja

odlivi po osnovu otplate kredita, isplate dividendi i otkupa sopst.akcija

novani tok iz aktivnosti finansiranja = neto novani tok iz poslovanja

neto novani tok je zbir svih parcijalnih novanih tokova

47

1) novani tok iz poslovanja - predstavlja najvaniji novani tok i po pravilu bi trebalo da bude
pozitivan, budui da nastaje kao rezultat proizvodnje i prodaje proizvoda i usluga. Moe se desiti i da bude negativan i to se moe tolerisati ako je povremeno, dakle ako je kratkorono (npr. kada preduzee raste i ima ulaganja). Loe je ako je to dugorono. To znai da preduzee ne stvara interno isposlovane izvore, da raste zaduenost i stepen izloenosti preduzea kratkoronim rizicima kao i dugoronim. 2) novani tok iz investicionih aktivnosti - se odnosi na investiranje i dezinvestiranje u stalnu imovinu. U praksi prilivi po osnovu prodaje nisu esto materijalno znaajni, pa preduzee ece ima potrebu za ulaganjem u stalnu imovinu. Nije iznenaujue ako je izvetaj o investicionim aktivnostima negativan, ali je bitno da novani tok iz poslovanja moe biti pokriven tim negativnim invsticionim novanim tokom. 3) novani tok iz aktivnosti finansiranja - prati prilive i odlive po osnovu finansijske aktive (emisija akcija, naplata kredita). On izravnava ono to se deava u prvom i drugom. Ako prvi ne moe da pokrije drugi , onda treci mora biti pozitivan da bi se moglo iz tih aktivnosit finansiranja pokriti. Pokazuje u kojoj meri je preduzee optereeno dugovima i da li moe podneti teret dodatnog zaduivanja.

svaki od ovih parcijalnih novanih tokova, koji ine neto novani tok, ima svoje posebno znaenje i zato je vano da su pojedinano iskazani postoje dve metode sastavljanja izvetaja o novanom toku: ()!!! pitanje na ispitu 1) direktna - izvetaj je detaljniji, nudi vie informacija, podrazumeva praenje svih prihoda i rashoda u obraunskom periodu. U osnovi ove metode stoji obraun bruto tokova po osnovu svake pozicije poslovnih prihoda i rashoda. 2) indirektna - tokovi gotovine se utvruju polazei od neto dobitka koji se koriguje dodavanjem amortizacije i slinih trojkova Neto priliv gotovine iz poslovanja je isti po obe metode. Razlika je u tome to su iznosi ukupnih priliva i odliva gotovine po jednoj i drugoj metodi razliiti.

kod nas se izvetaj o novanim tokovima priprema samo direktnom metodom, dok emo ga mi na asu i na ispitu pripremati po indirektnoj metodi Izvetaj o novanim tokovima - indirektna metoda
POZICIJE TOKOVA GOTOVINE A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIV. (tokovi gotov. iz BU, promene na OBI i KO) 1. Neto dobitak (posle poreza) 2. Trokovi amortizacije - ne zahtevaju izlaz gotovine (iz BU uzimamo poslednje kolone) 3. Trokovi rezervisanja - ne zahtevaju izlaz gotovine (iz BU uzimamo poslednje kolone) 4. Iskoriena dugorona rezervisanja 5. Naplaane kamate (naplaeni prihodi na fin. pasmane) 6. Priliv (odliv) gotovine iz poslovanja pre promene na pozicijama OBI i KO (novani tok iz BU) (1 + 2 + 3 + (-4) + (-5)) 7. Smanjenje (poveanje) zaliha - nije sluajno zagrada jer asocira da poveanje uzrokuje odlive 8. Smanjenje (poveanje) potraivanja od kupaca 9. Smanjenje (poveanje) ostalih poslovnih potraivanja 10. Smanjenje (poveanje) AVR 11. Poveanje (smanjenje) primljenih avansa - poveanje ovde znai priliv 12. Poveanje (smanjenje) obaveza prema dobavljaima 13. Poveanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza 14. Poveanje (smanjenje) PVR 15. Uee menadera i zaposlenih u dobitku - uvek je odliv!!!!!! 16. Priliv (odliv) gotovine iz poslovanja po osnovu promena na pozicijama OBI i KO 1.1.-31.12. t.g. 66.480 38.800 9.300 (17.800) (550) 96.230 (38.600) (16.800) (1.300) 1.000 3.200 19.100 1.500 1.100 (14.380)

48

(odlivi > prilivi) ( (-7) + (-8) + (-9) + 10 + 11 + 12 + 13 + 14 + (-15))

(45.180)

17. Priliv (odliv) gotovine iz poslovanja (6 + 16) (nov. tok iz poslovnih aktivnosti) (prilivi > odlivi) B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI 1. Smanjenje (poveanje) nematerijalnih ulaganja 2. Smanjenje (poveanje) osnovnih sredstava 3. Smanjenje (poveanje) dugoronih finansijskih plasmana 4. Smanjenje (poveanje) kratkoronih finansijskih plasmana 5. Naplaene kamate (prihodi) na finansijske plasmane 6. Priliv (odliv) gotovine iz inv. aktivnosti (nov. tok iz inv. aktivnosti) ((-1) + (-2) + 3 + 4 + 5) C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA 1. Uplate akcionara za upisani a neuplaeni kapital 2. Poveanje (smanjenje) dugoronih kredita 3. Poveanje (smanjenje) ostalih dugoronih obaveza 4. Poveanje (smanjenje) kratkoronih kredita 5. Isplata dividendi ( proglaenje dividendi) 6. Priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja (novani tok uz aktivnosti finansiranja) (1 + 2 + 3 + 4 + (-5)) D. NETO PRILIV (ODLIV) GOTOVINE (NETO NOVANI TOK) (A17 + B6 + C6) E. SALDO GOTOVINE NA POETKU GODINE F. SALDO GOTOVINE NA KRAJU GODINE (D + E)

51.050 (69.800) (1.500) 900 550 (69.850) 15.000 13.600 5.600 (19.600) (14.600) (4.200) 9.000 4.800

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 4A) iznos iskorienih dugoronih rezervisanja obraunava se na isti nain kao pri pripremanju izvetaja o tokovima NOK-a 5A) ako na ispitu imamo samo finansijske prihode onda uzimamo njih trokovi kamata su povezani sa uzimanjem kredita, koji se uzimaju da podre poslovne aktivnosti i ostaju u ovom podbilansu a) ve su ukljueni u neto dobitak, i nita ne radimo (mi ovako radimo) b) ako nisu ukljueni trokove kamata bismo ukljuili iz ovog dela izvetaja kao pozitivnu veliinu i vratili bismo ponovo u drugi deo ovog podbilansa koji sledi iza ovog 6A) Neemo uzeti u obzir sve pozicije obrtne imovine (neemo uzeti kratkorone finansijske plasmane jer ve pripadaju investicionim aktivnostima i neemo uzeti u obzir stanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata). Kod kratkoronih obaveza neemo uzeti u obzir kratkorone kredite 15A) Uee menadera i zaposlenih ukljuujemo kao odlive u dobitku. Ovde ne ukljuujemo dividende jer su one vezane za aktivnosti finansiranja. Uea su takoe rashodi ali ih iskazujemo ovde, jer su uea tesno povezana sa stvaranjem proizvoda i usluga.

49

 Od ukupnog upotrebljenog dobitka od 33.980, 14.380 (iznos je utvren iz obrauna upotrebe dobitka i uea u dobiti ) se odnosi na uea zaposlenih menadera a preostali deo od 19.600 se odnosi na dividende (C5). Na kolokvijumu e nam ovo biti dato. 16A) Priliv po osnovu promena na pozicijama OBI i KO nastaju kao poledica: 1. OBI-e sem kratkoronih plasmana (nema ih jer su to investicione aktivnosti) i gotovine 2. KO sem kratkoronih kredita (jer su to aktivnosti finansiranja) B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI

kod investicionih aktivnosti pratimo promene na pozicijama stalne imovine

prilivi iz investicionih aktivnosti nastaju po osnovu smanjenja na pozicijama stalne imovine i smanjenja kratkoronih finansijskih plasmana, a odlivi iz investicionih aktivnosti nastaju kao posledica poveanja na pozicijama stalne imovine i poveanja kratkoronih finansijskih plasmana B1) i B2) obraun poveanja ili smanjenja na pozicijama nematerijalna ulganja i osnovna sredstva vri se na isti nain kao i pri sastavljanju izvetaja o tokovima NOK-a

u delu izvetaja koji se odnosi na tokove gotovine iz investicionih aktivnosti ukljuujemo iznos naplaenih kamata na finansijske plasmane, jer se radi o tokovima gotovine koji nastaju kao posledica investicionih aktivnosti preduzea C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

1) 2) 3)

prilivi gotovine po osnovu aktivnosti finansiranja nastaju kao posledica: uplate akcionara za upisane a neuplaene akcije uplate akcionara po osnovu nove emisije akcija dugoronog i kratkoronog zaduivanja odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja nastaju kao posledica: otkupa sopstvenih akcija isplata dividendi vraanja dugoronih i kratkoronih kredita

1) 2) 3)

Komentar izvetaja o novanom toku

Izvetaj o novanim tokovima se primarno koristi za ocenu likvidnosti preduzea. To je i razumljivo zbog toga to on prati prilive i odlive novca tokom izabranog obraunskog perioda. Informacije iz ovog izvetaja se koriste za procenu prinosne snage preduzea (naroito iz poslovanja) i za ocenu finansijskog poloaja (strukture) preduzea, gde je vana analiza sva tri segmenta novanog toka U izvetaju o novanim tokovima, tokovi gotovine iz poslovanja predstavljaju njegov najvaniji deo. Ovo zbog toga to se na bazi informacija iz ovg dela izvetaja moe sagledati sposobnost preduzea da stvara novane tokove u okviru svoje osnovne poslovne delatnosti. U naem primeru u ovom delu izvetaja prilivi su vei od odliva i preduzee je ostvarilo znaajan pozitivni novani tok u iznosu od 51.050.

U okviru tokova gotovine iz poslovanja novani tokovi jednim delom potiu iz pozicija koje se nalaze u BU, a drugim delom uslovljeni su promenama na poziciji obrtne imovine i kratkoronih obaveza. U ovom delu ne ukljuujemo promene na gotovini, kratkoronim finansijskim plasmanima i

videti vebe str. br. 43

50

kratkoronim kreditima. Neto novani tok koji dolazi iz BU je izuzetno povoljan i iznosi 96.230. To ukazuje na visoku prinosnu snagu preduzea i dobru poziciju preduzea sa stanovita ocene likvidnosti i sigurnosti. Ovako visok pozitivan novani tok iz BU primarno je uslovljen ostvarenim neto dobitkom od 66.480 i trokovima amortizacije od 38.800. Sa druge strane, promene na poziciji OBI dovode do negativnog novanog toka u iznosu od 45.180 dinara.

Novani tokovi po osnovu promena na pozicijama OBI i KO uslovljeni su pre svega odlivima po osnovu ulaganja u zalihe 38.600, po osnovu ulaganja u potraivanja od kupaca 16.800 kao i po osnovu uea menadmenta i drugih zaposlenih u uspehu u iznosu od 14.380. Na starni priliva glavni priliv dolazi po osnovu promena na poziciji dobavljaa 19.100.

sve ovo ukazuje na dve stvari: 1) radi se o preduzeu koje odbacuje rast po osnovu poslovnih aktivnosti 2) teret finansijskog naprezanja jednim delom podneli su i dobavljai Ovakva kretanja donela su negativan novani tok po osnovu promena na pozicijama OBI i KO u iznosu od 45.180, i to je dovelo do pada novanog toka iz poslovanja koji sada iznosi 51.050. Novani tok iz poslovanja moemo oceniti kao zadovoljavajui, otuda zakjuak potvruju i racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja racio pokria ukupnih obaveza novanim tokom iz poslovanja: a) racio likvidnosti...3 = neto nov. tok iz poslovanja / prosene KO + PVR t.g = 0,47 : 1 4 b) racio solventnosti... = neto novani tok iz poslovanja / ukupne obaveze t.g = 0,23 : 1 vrednosti za prvi racio iznad 0,4 smatraju se veoma dobre, a vrednosti za drugi racio iznad 0,2 se takoe smatraju veoma dobrim

Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti ukazuju na intenzitet ulaganja u SI i kratkorone finansijske plasmane kao i oslobaeanje novanih sredstava po osnovu prodaje te imovine. Vidimo da preduzee ostvaruje negativan novani tok u iznosu od 69.850. Ovo ukazuje da preduzee ima intenzivne investicione aktivnosti, naroito u osnovna sredstva (60.800). Mogunost preduzea da podnese ovakve investicione aktivnosti zavisi od visine novanih tokva iz poslovanja kao i od mogunosti preduzea da pribavi druge dodajne izvore finansiranja.

Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja pokazuju kretanja na vlasnikom kapitalu, dugoronim obavezama, kratkoronim kreditima, i ukazuju na efekte izabrane politike dividendi na novani tok. U ovom delu izvetaja preduzee ostvaruje pozitivan novani tok u iznosu od 14.600, i to prvenstveno uplatom akcionara za upisane neuplaene akcije (15.000) i rastom dugoronih kredita u iznosu od 13.600. Poredei deavanja u ovom delu izvetaja sa prethodna dva dela, moemo zakljuiti da intenzivnije investicione aktvnnosti nisu imale za posledicu znaajnije zaduivanje preduzea. Ovo zbog toga to je dobar deo investicionih ulaganja pokriven iz interno isposlovanih izvora.

Ove rezultate treba uporediti sa prosecima, deavanjima u grani i konkurentima. Ovo mora biti dinamina analiza 3 - 5 godina. ()!!! pitanje na ispitu kako treba tretirati prihode i trokove od kamata

OVO JE SVE ZA KOLOKVIJUM

3 4

str. 25 iz vebi - cash ratio str. 29 iz vebi

51

ANALIZA PRELOMNE TAKE

prelomna taka = prag rentabiliteta

Analiza prelomne take (praga rentabiliteta) je predmet kontrole i paljivog planiranja. Osnovni elementi poslovnog rezultata su prihodi i rashodi. Na strani prihoda deluju obim prodaje i proizvodnje, struktura prodaje po asortimanu, tritima... kao i prodajne cene. Trokovi su odreeni prirodom delatnosti, kapacitetom, obimom proizvodnje i prodaje, ekonominou troenja.

Upravljanje poslovnim rezultatom pretpostavlja: cost-benefit analizu u postupku donoenja pojedinanih odluka i 2) integralno periodino planiranje i kontrolu

1)

grafikon rentabiliteta nije instrument za utvrivanje rentabilnosti preduzea jer da bismo pratili rentabilnost treba da imamo dobitak i angaovani kapital, obim proizvodnje i prodaje, trokove, rezultat Prednosti prelomne take

52

1) 2)

prati globalne tokove rentabilnosti (prihode, trokove, rezultat) veoma esto se koristi, naroito od strane centralnog menadmenta, jednostavna je za upotrebu, 3) analiza prelomne take je korisno analitiko sredstvo za upravljanje rezultatom u kratkom roku

Pretpostavke analize prelomne take: sa zadovoljavajuom tanou ukupni trokovi se mogu podeliti na fiksne i varijabilne 2) pravolinijsko ponaanje prihoda i trokova 3) fiksni trokovi su nepromenjeni za dati nivo aktivnosti u okviru datog kapaciteta 4) varijabilni trokovi u datom rasponu aktivnosti imaju odlike 100% proporcionalnosti promenama u obimu aktivnosti 5) analiza prelomne take jeste analiza koja se vri za krae vremenske intervale (do jedne godine) 6) pretpostavlja se da je obim proizvodnje jednak obimu prodaje

1)

Svako preduzee na poetku poslovanja, ima neke trokove (fiksni trokovi, trokovi amortizacije opreme, trokovi kapaciteta...). Cilj preduzea jeste da pokrene poslovnu aktivnost da bi pokrilo fiksne trokove. Sa pokretanjem proizvodnje nastaju i varijabilni trokovi. Sada je cilj preduzea da pokrije i fiksne i varijabilne trokove. Preduzee ostvaruje i prihode i iz prihoda treba da pokrije fiksne i varijabilne trokove. prihodi varijabilni trokovi = kontribucioni rezultat (marginalni dobitak ili kontribuciona mara) fiksni trokovi = neto rezultat Definicije prelomne take ()!!! pitanje na ispitu Prelomna taka predstavlja onaj nivo aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje) na kome se izjednaavaju ukupni prihodi sa ukupnim trokovima UP = UVT + UFT. Na nivou prelomne take rezultat je nula. prelomna taka predstavlja onaj nivo aktivnosti na kome dolazi do izjednaavanja kontribucionog rezultata sa fiksnim trokovima i tada je neto rezultat takoe nula P - prihodi, X - obim aktivnosti PC x X - VTj x X = UFT X (PC VTj) = UFT X = UFT / (PC - VTj) = UFT / kontribucioni rezultat

prelomna taka koliinski (PTK) pokazuje koliko jedinica proizvoda preduzee treba da proizvede i da proda da bi ukupni prihodi bili jednaki ukupnim trokovima ()!!! pitanje na ispitu PTK = FT / kontribucioni rezultat po jedinici ()!!! pitanje na ispitu: Prelomna taka vrednosno (PTV) pokazuje koliko prihoda preduzee treba da ostvari da bi dostiglo nivo prelomne take. Svaka nova jedinica prihoda iznad prelomne take jeste zona dobitka, a svaka proizvodnja (prodaja) ispod prelomne take jeste zona gubitka. Prelomna taka vrednosno pokriva sve fiksne trokove i do tada nastale varijabilne trokove Dva naina za prikazivanje prelomne take vrednosno: 1) PTV = PTK x PC. 2) PTV = [FT / (100 - stopa VT)] x 100

stopa VT = (ukupni VT / ukupni prihodi) x 100 stopa VT = (proseni VT / prodajna cena) x 100

53

Mara sigurnosti (MS) pokazuje sa koliko procenata preduzee moe da smanji postojei obim aktivnosti, a da pri tom ne ue u zonu gubitka. Mara sigurnosti = [(obima aktivnosti - PT) / obim aktivnosti) x 100 Broj radnih dana za dostizanje nivoa prelomne take = (BRD x PT) / OA Cilj preduzea nije dostizanje nivoa prelomne take, ve je to koristan intrumenat za analizu, a cilj preduzea je dobitak (nivo iznad prelomne take) !!!!!! ()!!! pitanje na ispitu i to veoma esto Kriterijum za procenu rezultata je neto rezultat, a ne nivo prelomne take !!! ()!!! pitanje na ispitu OACD = (FT + ciljni dobitak) / KRpo jedinici obim aktivnosti za ciljni dobitak koliinski OACD = (FT + ciljni dobitak) / %KR obim aktivnosti za ciljni dobitak vrednosno Grafikon za ocenu rentabiliteta zasnovan na konceptu neto rezultata: P,T,R UP neto rezultat zona dob. PT VT UT zona gub. FT OA mara sigurnosti SLEDEA STRANA

Grafikon za ocenu rentabiliteta zasnovan na kontibucionom pristupu: P,T,R UP NR MC PT FT zona gub. VT zona dob. kontribucioni rezultat

54

MC

OA

predstaviti maru sigurnosti na grafikonu ()!!! pitanje na ispitu

Grafikon za ocenu rentabiliteta zasnovan na kontribucionom rezultatu i obimu aktivnosti: P,T,R d o b i t a k FT g u b. zona gub. kontribucioni dobitak ili kontribuciona mara

zona dobitka PT

Primena prelomne take u procesu planiranja ciljnog dobitka (sluaj kompanije BEK) Kompanija BEK je krajem 1998. godine zavrila hotel koji ima 64 sobe. Postavljeni menadment u planiranju poslovanja za prvu poslovnu godinu (1999.) procenjuje da bi u toj godini moglo da ostvari 16.000 noenja. Pri tome, procena je da bi u tom periodu nastali VT - 3$ po noenju kao i FT koji se odnose na plate 175.000$, odravanje hotela 37.000$ i ostale poslovne i administrativne trokove 140.000$. Sve sobe su sline i izdavale bi se po istoj ceni. Investirani kapital u hotel je 960.000$, ciljna stopa prinosa na investicije je 25%. Oekuje se da e tranja tokom godine biti ravnomerna. Obraunski zahtevi: 1) Utvrditi koliki iznos dobitka treba ostvariti da bi se dostigla oekivana stopa prinosa, a onda i prodajnu cenu koja e pri datim uslovima omoguiti ostvarenje ciljnog dobitka. Nakon toga obraunati broj noenja koji e pri datim uslovima omoguiti izjednaavanje ukupnih prihoda i ukupnih trokova. 2) Uinjeno trino istraivanje ukazuje da bi u sluaju smanjenja prodajne cene za 4$ bilo mogue ostvariti deset puta vie noenja. Utvrditi efekte ovakvih promena na neto rezultat i prelomnu taku koliinski izraenu. Rezultate komentarisati. ZADATAK 1 Analiza prelomne take - sluaj profesora marketinga Ameriki profesor marketinga i dekan poslovne kole u Velikoj Britaniji dogovorili su se o odravanju seminara za direktore marketinga. Pri tome svaki direktor bi za posetu seminaru platio 260 funti. U pregovorima dekan poslovne kole je ukazao profesoru da bi kola tokom seminara imala sledee fiksne trokove: - reklame u asopisima 4.000 - trokove tampanja i slanja broura 3.000 - administrativni trokovi 2.000 - ostali fiksni trokovi 1.000 Varijabilni trokovi za svakog uesnika na seminaru bili bi: - trokovi hrane i pia 25 - trokovi fotokopiranja i pripreme tampanog materijala 35 55

Dekan poslovne kole je inicijalno ponudio profesoru uobiajeni kompenzacioni paket: a) let avionom u poslovnoj klasi i smetaj u iznosu od 3.000 b) 2.000 na ime honorara U ovoj ponudi profesor je video 2.000 kao maksimalni potencijal koji on moe zaraditi, pri emu on nema nikakvih koristi ako je seminar dobro poseen. Otuda on predlae da njegova primanja budu povezana sa uspehom seminara odnosno da on prima 50% od ostvarenog dobitka na ovom seminaru. Dekan poslovne kole se brzo sloio sa predlogom profesora nakon njegove izraene spremnosti da sam plati trokove putovanja i smetaja i da odri seminar bez obzira na broj posetilaca. Zahtevi: 1) Odrediti prelomnu taku (izraenu brojem posetilaca) za poslovnu kolu ako: a) profesor prihvati da poslovna kola plati trokove prevoza i smetaja i uobiajeni honorar od 2.000 b) profesor prima 50% od ostvarenog dobitka na seminaru (trokove prevoza i smetaja plaa sam) 2) Koliko posetilaca treba da prisustvuje seminaru da bi profesor pri raspodeli ostvarenog dobitka u odnosu 50:50 ostvario primanja koja mu je nudio dekan poslovne kole (obraunati ciljni dobitak)? 3) Profesor je odrao seminar 1997. sa 90 posetilaca, 1998. sa 120 posetilaca i 1999. sa 180 posetilaca. Koliko je on zaradio posle pokria trokova prevoza i smetaja na svakom od ovih seminara pri raspodeli dobiti 50:50 (pretpostavka je da se fiksni trokovi u ukupnom iznosu i varijabilni trokovi po jedinici nisu menjali) Reenje: 1)

a) PTK = FT / kontribucioni rezultat po jedinici = 15.000 / 200 = 75

FT = (4.000 + 3.000 + 2.000 + 1.000) + (3.000 + 2.000) = 15.000 KRpo jedinici = 260 - 60 = 60 b) PTK = FT / kontribucioni rezultat po jedinici = 10.000 / (260 - 60) = 50 jedinica, tj. u ovom sluaju 50 posetilaca na kursu 2) Ovaj zahtev moemo da reimo pomou obima aktivnosti za ciljni dobitak. Obim aktivnosti za ciljni dobitak je isti kao prelomna taka samo to jo dodajemo iznos dobitka. Ciljni dobitak je bio 5.000 za profesora (poto je to 50% samo imamo) i jo 5.000 za poslovnu kolu, i to je ukupno 10.000. Znai ako ostvari prihod od 10.000 pola e pripasti profesoru (to je 5.000), platie jo 3.000 smetaj i prevoz, i 2.000 je njegov honorar. Dakle imamo: Obim aktivnosti za ciljni Db = (10.000 +10.000) / (260 - 60) = 100 posetilaca 3) Treba napraviti mali bilans uspeha Prihodi (90 x 260) - Varijabilni trokovi (90 x 60) Kontribucioni rezultat - Fiksni trokovi Neto rezultat - Poslovnoj koli pripada 50% Profesoru ostaje 50% - Profesor plaa prevoz i smetaj Profesor je zaradio honorar od 23.400 5.400 18.000 10.000 8.000 4.000 4.000 3.000 1.000

Dakle, u situaciji ako ima 90 posetilaca profesor e dobiti 1.000 , to je manje od onoga to je nudio dekan poslovne kole. U sluaju da seminaru prisustvuje 120 posetilaca, profesoru e ostati

56

4.000 , a u sluaju 180 posetilaca profesor e zaraditi 10.000 . Dakle ovo je neto iznos koji ostaje kada se namire trokovi prevoza i smetaja. ZADATAK 2 - bio na ispitu Problem utvrivanja prelomne take u uslovima postojanja vie proizvoda u asortimanu - sluaj kompanije MN Kompanija MN ima 3 proizvodne linije za proizvodnju cipela A, B, C. Na prvoj liniji na kojoj se proizvodi proizvod A kompanija ostvaruje prodajom ovog proizvoda kontribucioni dobitak u iznosu od 3$, na drugoj, gde se proizvodi proizvod B 2$, i na treoj za proizvodnju i prodaju proizvoda C 1$. Menadment predvia ukupnu prodaju od 200.000 pari cipela u sledeoj godini. Pri tome rauna sa prodajom 20.000 jedinica proizvoda A, 100.000 jedinica proizvoda B i 80.000 jedinica proizvoda C. Fiksni trokovi na godinjem nivou iznose 204.000$ Zahtevi: a) Za datu strukturu asortimana izraunati koliko jedinica (ukupno i po proizvodima) preduzee treba da proizvede da bi dostiglo nivo prelomne take (na kome je KR = FT) b) Obraunati kontribucioni i neto dobitak ako je prema datoj strukturi prodato 200.000 komada proizvoda c) Obraunati koliinu proizvoda (ukupno i po proizvodu) kao i neto dobitak preduzea pri strukturi asortimana 1:4:5. Reenje: ()!!! zadatak na ispitu, i to vrlo esto dolazi: imamo sluaj kad treba da izraunamo prelomnu taku koliinski u preduzeu koji ima vie proizvoda u preduzeu a) 1: 5 : 4 prvi zahtev iz zadatka Proseni KRj = [(3 x 1) + (2 x 5) + (1 x 4)] / 10 (1 + 5 + 4) = 1,7 PTK = FT / KRj = 204.000 / 1,7 = 120.000 nivo prelomne take 120.000 / 10 = 12.000 Proizvod A 12.000 x 1 = 12.000 Proizvod B 12.000 x 5 = 60.000 Proizvod C 12.000 x 4 = 48.000 120.000 b) drugi zahtev iz zadatka 200.000 / 10 = 20.000 u primeru nam je ovo ispod dato ali na ispitu najee nee biti, pa smo ga zato izraunali

Proizvod A 20.000 x 1 = 20.000 Proizvod B 20.000 x 5 = 100.000 Proizvod C 20.000 x 4 = 80.000 200.000 Poslovni (neto) rezultat = KR - FT =

x 3 = 60.000 x 2 = 200.000 x 1 = 80.000 340.000 kontribucioni rezultat (KR) 340.000 - 204.000 = 136.000

c) trei zahtev iz zadatka, pri novoj strukturi asortimana 1: 4: 5 Proseni KRj = [(3 x 1) + (2 x 4) + (1 x 5)] / 10 (1 + 5 + 4) = 1,6 PTK = FT / KRj = 204.000 / 1,6 = 127.500 nivo prelomne take 127.500 / 10 = 12.750 Proizvod A 12.750 x 1 = 12.750

57

Proizvod B 12.750 x 4 = 51.000 Proizvod C 12.750 x 5 = 63.750 127.500 Poslovni rezultat = 156.000 ()!!! zadatak na ispitu: ovde se ne vidi na prvi pogled, a moe se pojaviti na ispitu kada nije dat kontribucioni rezultat, a dati su VT po jedinici i data je prodajna cena, onda na isti nain obraunavamo prosene VT i prosenu prodajnu cenu, VT po jedinici x uee u asortimanu i prodajna cena x uee u asortimanu Reenje zadatka iz oblasti sistema obrauna trokova I deo zahteva: planirani bruto rezultat = 4.950.000 ostvareni bruto rezultat = 4.290.000 sistem obrauna po standardnim trokovima neto rezultat = 1.646.000 neto dobitak je u prethodnoj godini bio 1.427.000, dakle porastao je za 15% i menadment je ostvario bonus II deo zahteva: Trebalo je da napravimo obraun po standardnim varijabilnim trokovima planirani kontribucioni rezultat proizvodnje = 13.050.000 ostvareni kontribucioni rezultat proizvodnje = 12.750.000 kontribucioni rezultat = 11.400.000 neto rezultat je = 1.106.000 ovaj rezultat oznaava smanjenje sa 4.270.000 na 1.106.000 to znai da primenom ovog sistema obrauna trokova menadment ne bi ostvario bonus, dok je primenom sistema obrauna trokova iz prvog dela, ostvario bonus

PLANIRANJE I KONTROLA

planiranje i kontrola su dve najvanije upravljake aktivnosti preduzea, tesno povezane, i nemaju puno smisla jedna bez druge, uvek se zajedno razmatraju U procesu planiranja se postavljaju neki ciljevi koje treba ostvariti u narednom periodu. U procesu kontrole mi zapravo kontroliemo da li su ti ciljevi, postavljeni u planovima, zaista i ostvareni, utvrujemo odstupanja ostvarenog od planiranog. Ako imamo planiranje, a nemamo kontrolu, onda nema puno smisla, jer ne moemo znati da li su ti ciljevi postavljeni u planovima ostvareni. Sa druge strane ako bismo govorili samo o kontroli, onda ne bismo imali jedan vaan element kontrole odnosno standard ili cilj koji je postavljen u planu, ne bismo imali sa ime da poredimo ta ostvarenja da bismo doli do odstupanja u procesu kontrole. Znai uvek govorimo i o planiranju i o kontroli i to na jednom mestu. 58

Usklaivanje ciljeva se vri u 2 pravca: 1) usklaivanje sa onim to se deava u okruenju, sa zahtevima iz okruenja (prodaja proizvoda i usluga, nabavka...) 2) usklaivanje aktivnosti unutar preduzea. usklaivanje na oba mesta, i prema okruenju i unutar preduzea se vri pomou prarcijalnih i celovitih planova koji se mogu pripremati u toku jednog obraunskog perioda

Prilikom planiranja aktivnosti preduzea najbolje iodite jesu ciljevi. Postoje tri bitna cilja: 1) rentabilnost - to je glavni, osnovni cilj tj. to je maksimirati dobit preduzea u nekom periodu 2) solventnost - odravanje zdrave finansijske strukture preduzea 3) likvidnost - odranje sposobnosti preduzea da plaa obaveze o rokovima dospea

Dobitna ostvarenja su vana su za sve interesne grupe, za akcionare, jer iz dobitka izvode dividendu, za kreditore, jer ako ima dobiti onda e njihovi prinosi biti sigurniji, za zaposlene jer i oni mogu da participiraju u tom dobitku. Dakle, dobitna ostvarenja su nesporna. Finansijska struktura je vana zato to je osnova za procenu finansijskog rizika, kratkoronih i dugoronih. Takoe, vana je i zato to bilans stanja koji je osnova za procenu finansijske strukture jeste ishodite za budua dobitna ostvarenja, za budui uspeh preduzea. likvidnost je bitna jer u sluaju ako preduzee u odreenom vremenskom periodu ne moe da plaa svoje obaveze, ide u steaj Kada govorimo o planiranju moramo imati u vidu i projekcije koje uzimaju u obzir dobitna ostvarenja, finansijsku strukturu preduzea i novane tokve. To praktino znai da moramo da se bavimo projekcijama BU, projekcijama BS, projekcijama novanih tokova. To je jedna dimenzija. Druga dimenzija je analitiko planiranje. Svi ti projektovani izvetaji BS, BU, novani tokovi ne nastaju sami po sebi, ve iza tih izvetaja postoje analitiki planovi. Ti analitiki planovi se vezuju za prodaju, za proizvodnju, marketing, I & R i za druge aktivnosti koji se odvijaju u okviru razliitih segmenata preduzea. Dakle, to je taj analitiki aspekt, to su ti parcijalni planovi iz kojih nastaju ti projektovani globalni finansijski izvetaji.

Raunovodstvo je bitno jer treba da ponudi metodologiju za pripremanje ovih projektovanih izvetaja, i zato to mora da ponudi informacije koje su neophodne u procesu planiranja. U institucionalnom smislu, ove aktivnosti se obavljaju u okviru raunovodstva odgovornosti. Raunovodstvo odgovornosti

raunovodstvo odgovornosti je nastalo kao posledica informacionih zahteva menadmenta preduzea u procesu planiranja i kontrole Upravljako raunovodstvo u celini ima smisla samo ako pomae menadmentu preduzea da bolje radi svoj posao nego to bi to bilo bez upravljakog raunovodstva. Sa protokom vremena, menjali su se i ti zahtevi koji su postavljani. Ranije su postojali jednostavniji informacioni zahtevi, nije bilo globalizacije trzita, konkurencije, velikih preduzea. U nekom trenutku su se pojavili zahtevi vezani za planiranje i kontrolu.

raunovodstvo odgovornosti je koncept koji je bio poznat jo 20-tih godina proteklog veka, ali dobija na znaaju 50-tih i 60-tih godina Postoji nekoliko razoga koji su uslovili pojavu raunovodstva odgovornosti: pojava krupnih i sloenih preduzea, koja je sa sobom donela velike upravljake izazove 2) izraena proizvodna diversifikacija i geografska disperzija aktivnosti preduzea 3) potreba za efikasnim upravljanjem poslovnim portfolijom to podrazumeva: kontinuirano praenje (kontrolu) ostvarenja delova preduzea i efikasnu alokaciju resursa prema podrujima

1)

59

njihove najproduktivnije upotrebe. To praktino znai alokaciju kapitala tamo gde e se ostvariti najvea profitabilnost. 4) potreba da se prepoznaju segmenti preduzea na kojima se mogu ostvariti konkurentske prednosti

Raunovodstvo odgovornosti moe da ponudi: 1) merenje doprinosa pojedinih delova uspehu preduzea, merenje ostvarenja odeljenja, funkcija, profitnih centara 2) kreiranje razliitih tipova izvetaja (ex ante, ex post) koji su neophodni menadmentu preduzea u procesu upravljanja 3) omoguava efikasno planiranje i kontrolu 4) raunovodstvo odgovornosti omoguava interpretaciju tj. itanje izvetaja koji se pripremaju za interne potrebe menadmenta

Raunovodstvo odgovornosti u fokusu panje ima segmente preduzea, delove i bavi se merenjem ostvarenja, utvrivanjem rezultata, dobitka, prinosa Bavi se i doprinosom svih delova uspehu preduzea kao celine, ali se bavi i doprinosom menadera tih delova uspehu preduzea, a to su dve razliite stvari.

Raunovodstvo odgovornosti ima u vidu celinu preduzea. I finansijsko raunovodstvo se bavi celinom preduzea, ali u razliitoj perspektivi. Ono se smo bavi samo celinom i nita ispod toga ne vidi, dok raunovodstvo odgovornosti ima u vidu celinu ali preko delova, merei ostvarenja delova ima u vidu celinu preduzea. Raunovodstvo odgovornosti se odreuje, prepoznaje po nekoliko kljunih elemenata: 1) definisanje odgovornosti a) raunovodstvo odgovornosti podrazumeva podelu preduzea na neke organizacione subjedinice, dakle posmatranje nekih delova preduzea (departmani, divizije, profitni i investicioni centri SPJ,) b) decentralizacija ovlaenja c) postojanje odgovornosti koja moe da bude individualna odgovornost, ali moe biti i timska

U uslovima postojanja ovih subjedinica je bitno da postoji decentralizacija ovlaenja, sa nivoa upravljakog vrha na nie organizacione i upravljake nivoe. Pri tome je bitno da sa decentralizacijom ovlaenja mora da bude povezana i odgovornost. Menaderi ne mogu da budu odgovorni za one stvari o kojima ne mogu da odluuju. postavljanje ciljeva u procesu budetiranja 2) postavljanje ciljeva u procesu planiranja

proces planiranja u raunovodstvenoj interpretaciji nije nita drugo nego prevoenje nekih ciljeva,
politika, strategija u neke kvantitativne termine

Da bismo to mogli da uradimo prvo moraju da postoje neke budetske celine ili delovi preduzea, zatim moraju da postoje neki ciljevi koji se formiraju za te budetske celine koji moraju da budu realno dostini, i neki standardi, pre svega standardni trokovi. Budetske celine su neophodne zbog toga to uvek planiramo u analitikom smislu po nekim segmentima npr. plan prodaje, plan proizvodnje, pa u okviru toga plan proizvodnje za pogon 1, za proizvodnu liniju 1, 2 itd. Takoe mora da postoji apsolutna podudarnost izmeu budetskih celina i raunovodstvenog podruja odgovornosti zbog toga to su raunovodstva podruja odgovornosti osnova za merenje ostvarenja. Dakle, ako ovde postavljamo ciljeve i planiramo za neki segment, za isti taj segment moramo da merimo ostvarenja, da bismo mogli te stvari da poredimo.

Drugi vaan segment koji karakterie raunovodstvo odgovornosti jesu standardni trokovi. Oni olakavaju proces planiranja, projektovanja, olakavaju proces postavljanja standarda tj. ciljeva u budetu. 3) merenje performansi delova preduzea.

treba imati nekoliko stvari u vidu:

60

a) potreba da se formiraju raunovodstvena podruja odgovornosti

Raunovodstvena podruja odgovornosti - su ui delovi, segmenati preduzea za koja merimo ostvarenja. Mi moramo da ih definiemo. Kod raunovodstvenih podruja odgovornosti je bitno da imaju svoje inpute i svoje outpute. Polazei od tog kriterijuma postoji nekoliko prepoznatljivih raunovodstava podruja odgovornosti: Centri trokova - su ui delovi preduzea u okviru funkcije proizvodnje. To moe da bude proizvodna linija, pogon Menaderi tog dela odgovaraju za inpute, za kvalitet, za efikasnost troenja inputa, za kvalitet tih proizovda i za potovanje rokova. Kako ih procenjujemo? Tako to predimo standardne trokove i poredimo ono to je ostvareno. Pomou odstupanja procenjujemo menadere takvih delova. Centri budetiranih rashoda - to su ua podruja odgovornosti za koja se formira odreeni budet, recimo za neproizvodne trokove, za marketing, za I & R i tada procenjujemo menadere na bazi kvaliteta troenja tih sredstava Centri prihoda - su ui organizacioni delovi koji su smeteni u okviru marketinga, tamo ih prepoznajemo. Ceo marketing moe da bude jedan centar prihoda, ali moe da bude i drugaije, centri prihoda po teritorijama, po kanalima prodaje, po pojedinim proizvodima ili grupama proizvoda. Kako ih kontroliemo? Tako to uporedimo stvarne i planirane prihode, pa odredimo odstupanja, a ta odstupanja dekomponujemo na odstupanja po osnovu cena, na odstupanja po osnovu koliina, na odstupanja po osnovu asortimana. Profitni centri - u sreditu panje je injenica da menaderi takvih delova odgovaraju i za trokove i za prihode. Kontroliemo ih pomou rezultata. Oni su odgovorni za rezultat nekog organizacionog dela unutar preduzea. Investicioni centri - su najiri koncept, jer se radi praktino o preduzeu u preduzeu, takav segment nema svojstvo pravnog lica, ali lii na preduzee. Ima svoje prihode, ima svoje trokove kao i profitni centar, ali pored toga odluuje jo i o kvalitetu i visini ulaganja. Zato se njegova ostvarenja kontroliu ne samo preko dobitnih ostvarenja, nego i preko stope prinosa, rezidualnog dobitka i nekih drugih pokazatelja. b) respektovanje problema kontrolabilnosti, dakle kontrolabilni vs. nekontrolabilni trokovi Mora postojati ravnotea izmeu ovlaenja i kontrolabilnosti. Raunovodstvo odgovornosti mora da podnosi izvetaje u kojima e se jasno videti kontrolabilni prihod i kontrolabilni rashod i kontrolabilni rezultat i u tom delu je odgovornost menadera. A pored toga da se vidi jo i ono to nije pod kontrolom menadera tog dela. Dakle ti nekotrolabilni trokovi i prihodi i to je sada ono to kompletira predstavu o uspenosti tog dela ili te celine preduzea. c) respektovanje finansijskih i nefinansijskih mera ostvarenja 4) kontrola ostvarenja

Ovde po pravilu imamo odnos izmeu onog to je planirano i to je ostvareno, da bismo mogli da
uporeujemo. Imamo problem koji se odnosi na: a) utvrivanje odgovornosti za nastala odstupanja b) u kom segmentu je nastalo neko odstupanje, ko je odgovoran, kakvi su razlozi c) preduzimanje korektivne akcije 5) motivisanje

u vidu poveanja plata, u vidu bonusa, u vidu unapreenja na poslu

Raunovodstveno planiranje i kontrola

61

Da bi raunovodstvo odgovorilo onim zahtevima menadmenta preduzea koncipirano je raunovodstvo odgovornosti. To je institucionalna osnova koja nam slui da odgovorimo zahtevima koji se postavljaju od strane menadmenta na poziciju planiranja i poziciju kontrole. Prva stvar koju treba da imamo u vidu je da identifikujemo mesto raunovodstvenog planiranja i kontrole u jednom ukupnom planskom procesu u preduzeu. Bitno da znamo da raunovodstveno planiranje podrazumeva da se neke finansijske projekcije, ciljevi, planovi strategije, politike prevode na neke prihode, rashode, rezultat, obaveze preduzea i da na osnovu toga sagledamo ta ostaje preduzeu kada podvuemo crtu. Sve ono to opisno predstavljamo, na ovom podruju treba da dobije neki finansijski izgled. Planiranje je upravljaka aktivnost unutar koje se donose neke vane odluke koje su od znaaja za ostvarenje ciljeva preduzea. Ako bismo sada u tom celom kontrolno planskom procesu preduzea hteli da prepoznamo mesto ulogu i znaaj raunovodstvenog planiranja, onda bismo to mogli da predstavimo na sledei nain:
opti ciljevi specifini ciljevi izbor strategija dugoroni budeti finansijski planovi merenje performansi kontrola ostvarenja kratkoroni budeti

ovaj grafik se zove mesto raunovodstvenog planiranja ili raunovodstvenih planova u planskom kontrolnom procesu preduzea ()!!! pitanje na ispitu generalno preduzea sve ciljeve postavlja na dva nivoa: na korporativnom nivou i na operativnom nivou (tj. na niim nivoima u upravljakoj strukturi) Opti ciljevi se postavljaju na korporativnom nivou uvek dugoroni ciljevi i uvek izraavaju dugoronu orjentaciju preduzea ti ciljevi se retko menjaju to su ciljevi koji se najee opisno izraavaju npr.: dominantno trino uee, vostvo u trokovima, maksimirati rast i razvoj preduzea u odreenom periodu - gotovo nikada nee biti kvantitativno izraeni tj. uvek su deskriptivni. To su ciljevi koji predstavljaju odraz bazine filozofije preduzea, odraavaju odnos preduzea prema kupcima, prema kvalitetu, prema svojoj ulozi u procesu realizacije itd. Specifini ciljevi Proizilaze iz ovih optih ciljeva. Ovde se sada izotrava i odgovornost i ovlaenja u procesu realizacije ciljeva. Postavljaju se i na korporativnom nivou, ali i na niim organizacionim nivoima. Imaju nekoliko bitnih karakteristika: 1) imaju svoju vremensku dimenziju - odnose se na tano odreeni vremenski period (najee period od godinu dana) za razliku od optih koji se ne menjaju u duem vremenskom periodu. 2) ovi ciljevi su uvek kvantitativno izraeni (npr. ostvariti stopu dobitka od 25%) 3) kada definiemo ove ciljeve u isto vrijeme definiemo i odgovornost za njihovo ostvarenje

62

Strategija Iza postavljanja ciljeva sledi strategija. Iza strategijskih opcija na kraju zavrimo sa jednom ili vie strategija. Strategija je vrlo bitna za finansijske planove, zato to se strategijom predviaju naini na koje e se ciljevi realizovati (npr. da li e biti proirivanja kapaciteta, da li e biti razvoja novih proizvoda...). Od svega ovoga zavise finasijski planovi, i zato strategija prethodi postavljanju finansijskih planova. Finansijski planovi (budeti) Se razlikuju od svega gore pomentog zato to oni konkretizuju sve ove stvari. Sve ono sto smo zamislili kao opte ciljeve, specifine ciljeve kao strategije sada prevodimo u neke finansijske projekcije. Sve to stavljamo u neke finansijske kategorije, u neke finansijske okvire: prihodi, rashodi, trokovi, kapital, dakle sve to prevodimo u neke planove. ti planovi, tj. budeti mogu da budu a) dugoroni (strategijski) - koji imaju po pravilu vremenski period dui od godinu dana, najee je to period 3 do 5 godina. Podrazumevaju globalne projekcije novanih tokova, dobitnih ostvarenja i finansijske pozicije preduzea. Sadrina tih budeta su neka kapitalna ulaganja i kapitalne investicije u nova postrojenja, u proirenje postojeih kapaciteta, rekonstrukcija postojeih kapaciteta... b) kratkoroni(operativni) - najee su kraeg vremenskog perioda od godinu dana, i po pravilu se postavljaju na godinjem nivou, a onda se razbijaju na kvartale i na mesece ukoliko je to potrebno. Za razliku od strategijskih, operativni budeti su analitiki budeti. To su detaljnije projekcije i novanih tokova i dobitnih ostvarenja i finansijske pozicije preduzea, dakle sve ono to vai za strategijske budete o emu je bilo rei. Ali su u isto vreme sve to analitike projekcije po pojednim funkcijama: proizvodnje, prodaje, I & R i ostalim funkcijama. I jedni i drugi podrazumevaju detaljne finansijske projekcije. Kljuna razlika izmeu ova dva budeta je u stepenu slobode odluivanja. Sloboda odluivanja je svakako vea na nivou strategijskog budeta. Razlika je i u tome to su dugoroni globalni i prave se na dui vremenski period, a kratkoroni su detaljni i prave se na krai vremenski period. izmeu njih postoji i logino tesna povezanost iz prostog razloga to strategijski odreuju okvire operativnih budeta, a sa druge strane operativni omoguavaju realizaciju strategijskih budeta Merenje performansi Kada smo postavili odreene ciljeve na kraju obraunskog perioda merimo ta je ostvareno. Imamo merenje performansi i ostvarenja preduzea, kao i delova preduzea da bi mogli da utrvrdimo njihov doprinos. Ovde merimo ostvarenja po onim raunovodstvenim podrujima odgovornosti - po profitnim centrima, investicionim centrima, po centrima standardnih trokova itd. Kontrola oduzimanjem ostvarenog od planiranog dobijamo neke razlike koje predstavljaju osnovu za procenu doprinosa uspehu preduzea pojedinih segmenata menadera tih segmenata

Planski horizont moe da bude veoma razliit. Proces planiranja moe da se odnosi na periode koji su na mesenom nivou, na dekadnom nivou, na dnevnom nivou u nekim situacijama, ali i na periode od 1, 2, 10, 15, 20, godina. Uobiajeno je da se raunovodstveno planiranje u nekom uem smislu vezuje za budetiranje, a u nekom irem smislu budetiranje predstavlja i raunovodstveno planiranje i raunovodstvenu kontrolu Osnovne karakteristike budeta: ()!!! pitanje na ispitu 1) budet predstavlja formalizovan i posebno struktuiran dokument koji je iskazan u monetarnim terminima 2) budeti se uvek zasnivaju na budetskim celinama (to su ua podruja odgovornosti u preduzeu koja mogu da se poklapaju sa organizacionom strukturom ali i ne moraju)

63

3) budeti se uvek odnose na odreeni vremenski period (operativni uvek podrazumevaju godinji nivo i unutar njega ralanjavanje na kvartale i mesece po potrebi, a strategijski period dui od godinu dana - najee po pravilu period od 3 do 5 godina) 4) Prilikom sastavljanja budeta moramo imati u vidu potencijale preduzea. U tome su oni okrenuti ili gledaju u prolost. Ali budeti su primarno okrenuti budunosti. Oni podrazumevaju projekcije i projektovane izvjetaje. Dakle oni jesu povezani sa prolou ali primarno gledaju unapred. 5) Pripremanje budeta podrazumeva odgovarajue procedure i podrazumeva precizan redosled aktivnosti. MASTER BUDET Da bi bio uspean, proces budetiranja treba da ispuni dva uslova: 1) treba da bude sveobuhvatan (podrazumeva da budetski proces obuhvati sve delove preduzea, sve celine, segmente, sve organizacione jedinice preduzea) 2) treba da bude kontinuiran (to znai da se to deava svake godine u odreenim vremenskim terminima)

u velikim preduzeoma moemo pripremati budet za svaki segment: za svaki centar trokova i prihoda, za svaki pogon, investicioni centar, profitni centar... Glavni problem u procesu budetiranja je kako uskladiti sve te parcijalne, pojedinane budete i napraviti neki finansijski plan preduzea. Taj proces kombinovanja, usklaivanja i sjedinjavanja svih tih parcijalnih budeta se odvija u okviru jednog opteg ili svodnog plana koji se uobiajeno naziva master budet. Drugim reima, master budet objedinjuje sve parcijalne projekcije u cilju stvaranja projekcija dobitnih ostvarenja preduzea, projekcija novanih tokova, i projekcija finansijske pozicije preduzea.

Kada govorimo o master budetu, onda treba imati u vidu da master budet objedinjuje vie razliitih planskih dokumenata. To su sledei dokumenti: 1) projekcije dobitnih ostvarenja koje se po pravilu daje u formi projektovanog bilansa uspjeha 2) projekcije finansijsko - strukturne pozicije preduzea koje se daju u formi projektovanog bilansa stanja 3) projekcije novanih tokova - to su projekcije u vidu projektovanog cash-flow izvetaja (dakle u toj formi se prikazuju, s tim to ovde mogu da budu prisutni i drugaiji izvetaji: osim projektovanih novanih tokova imamo i projektovane tokove obrtnog kapitala) 4) kapitalni budet tj. budet kapitalnih ulaganja to je jedan specijalni budet koji veliki broj autora ostavlja izvan master budeta, ali ga neki takoe stavljaju zajedno sa ova tri budeta

Ono to treba da imamo u vidu kada govorimo o master budetu jeste da svi ovi projektovani izvetaji koji ine master budet, jesu celoviti izvetaji, sem budeta kapitalnih ulaganja. Plan kapitalnih ulaganja se bavi samo kapitalnim ulaganjima, ali ne i drugim deavanjima u preduzeu. Finansijske projekcije su vane na sledeim podrujima: na podruju planiranja - ako imamo utemeljen jedan formalizovan proces koji mora da zavri na kraju odreenog perioda sa nekim budetom, to prosto primorava menadment da planira, da gleda unapred ta e se deavati na strani prodaje, na strani proizvodnje, ta je sa finansijama preduzea 2) na podruju za koordiniranje aktivnosti 3) u procesu komuniciranja (u smislu prenoenja informacija) - budeti u tom kontekstu predstavljaju najbolje sredstvo za prenoenje informacija izmeu delova preduzea. Budeti omoguavaju komuniciranje u svim pravcima: odozgo na dole, obrnutim smerom odozdo na gore, u

1)

64

svim pravcima izmeu pojedinih funkcija i na taj nain kroz budet upravnici se upoznavaju sa onim ta se deava u preduzeu kao celini 4) vani su i za kontrolu - kada postoji neto to je planirano i neto to je ostvareno moemo da vrimo kontrolu 5) u procesu alokacije resursa - u svakom preduzeu resursi su ogranieni. Interes centralnog menadmenta je da sve ograniene resurse usmeri ka najprofitabilnijim delovima preduzea, dakle tamo gde e doneti najvei prinos. Kroz budetske izvetaje mi praktino vidimo koji se delovi preduzea predstavljaju atraktivnijim centralnoj upravi, i logino je da centralna uprava koristei te izvetaje alocira svoja sredstva ka najprofitabilnijim delovima. 6) na podruju eksternog finansiranja - treba imati u vidu sledee: biznis plan, a unutar njega master budet predstavljaju sredstvo za komuniciranje sa eksternim partnerima, sa finasijsim institucijama, sa kupcima, sa dobavljaima 7) na podruju motivisanja Uloga raunovodstva u budetskom procesu

1) Istorijske informacije u procesu budetiranja ()!!! pitanje na ispitu

Istorijske informacije su bitne iz nekoliko razloga: 1) Prvi sluaj se odnosi na potencijale preduzea. Ono to stoji posle toga su ishodi i ne moe se planirati preko toga (potencijala) bez kapitalnih investicija. Postoji neka oprema, neke zalihe i neke obaveze i to moramo imati u vidu. 2) Zbog fiksnih i varijabilnih trokova. Neki od tih fiksnih trokova su nastali u prolosti (amortizacija), ali ih imamo i u budunosti. Pravljenje projekcija nije jednostavan proces jer moraju da se projektuje obrt zaliha, obrt potraivanja, iznos zaliha, iznos potraivanja. 3) Ako hoemo da napravimo projekciju finansijske strukture tj. projektovani bilans stanja i napravimo ga, a onda shvatimo da on apsolutno nema nikakve veze sa onim prethodnim, to je siguran znak da neto ne valja. Ne moete da se napravite projektovani bilans stanja a da se nema prethodni. To to se deavalo u prolosti ne mora presudno da znai da e biti tako i u budunosti, ali osvrt na prolost i jedna dobra finansijska analiza jeste ishodite za projekcije. Ako toga nema onda imamo veoma veliki rizik da emo imati projekcije koje nisu realne 2) Uloga standardnih trokova u procesu budetiranja ()!!! pitanje na ispitu

Ako postoje standardni trokovi mi te standardne trokove pod izvesnim uslovim, i pretpostavkama moemo da prevedemo u budetski proces. Kada postoje standardi mnogo je lake planirati projektovane trokove. E sada tu postoje problemi kakvi su standardi. Oni mogu da budu idealni, teorijski i ako su takvi onda na njih dolaze neka oekivana odstupanja. Ako su standardni realni pa su ve ukalkulisana ta odstupanja, onda ih moemo samo preuzeti. Raunovodstvo trokova u tom kontekstu moe da ponudi informacije o standardnim trokovima, prvo o standardnim varijabilnim trokovima i informacije o tim odstupanjima tj. o oekivanim standardnim varijabilnim trokovima. Raunovodstvo trokova nam moe ponuditi i informacije o fiksnim trokovima kako za proizvodnju tako i za neproizvodne delatnosti. Moe da ponudi informacije o proizvodnoj ceni kotanja. Moe da ponudi informacije o komercijalnoj ceni kotanja to je jako bitno za formiranje prodajnih cijena. Moe da ponudi informacije o kontribucionom rezultatu to je vrlo vano za proces traenja optimalnog asortimana. 3) Metodoloku podrka u procesu budetiranja ()!!! pitanje na ispitu

Metodoloka podrka dolazi u smislu izvetajne podrke, strukture tih izvetaja, ali i u smislu metodologije da se naprave neki izvetaji - pre svega misli se na izbor sistema obrauna trokova.

65

Stvarni ne dolaze u obzir jer su oni neinformativni, a standardni i standardni varijabilni su u redu. Dakle u redu su samo oni koji gledaju unapred i unapred nude stabilnu cenu kotanja. Pretpostavke raunovodstvenog planiranja ()!!! pitanje na ispitu 1) organizacione pretpostavke - podrazumevaju postojanje propisanih pravila i propisanih procedura za nastajanje budeta. U veim preduzeima podrazumevaju formiranje odeljenja za budet ili formiranje odbora za budet. Odeljenje za budet: prati proces, analizira, sugerie promene, objedinjuje itd. Takoe: kontrolie, nadzire, prati poslovnu politiku, reava konflikte, odobrava budete itd. Bitno je da budetski proces mora da bude ureen proces i da se precizno zna kako se odvijaju aktivnosti. Po pravilu budet se donosi u septembru ili krajem septembra. Neke budetske aktivnosti se deavaju do kraja decembra. Tada nastaje onaj finalni master budet, tada ga potpisuje predsednik kompanije. Precizno mora biti definisano ko je nadlean, ko je nosilac budetskih aktivnosti, ko je odgovoran za postavljene ciljeve. 2) radne pretpostavke - podrazumevaju da postavljanje budeta bude usklaeno sa ciljevima i politikom preduzea, sa odlukama koje su u tom procesu donete. Budet mora da bude usklaen sa organizacionom strukturom preduzea, sa raunovodstvenim izvetavanjem, i sa upravljakim stilom (centralistiko upravljanje - direktni, decentralistiko upravljanje - participativni pristup budetiranju) . Naelo zasnovanosti raunovodstvenog planiranja na organizacionoj strukturi preduzea ()!!! pitanje na ispitu

Kada je re o pristupu izgradnje budeta, mogua su tri pristupa: a) centralistiki pristup (odozgo na dole) - karakteristian je za manja preduzea, gde centar plasira zadatke sa vrha na donje organizacione strukture, nametanje ciljeva i nii nivoi ne uestvuju u postavljanju ciljeva b) decentralistiki pristup (od dna ka vrhu) - ovde se budeti prave na najniim nivoima pa se prosleuju vrhu Nijedan od ova dva pristupa nije dobar, naroito ne u velikim preduzeima. Budetiranje je proces koji podrazumeva prenoenje informacija u razliitim pravcima. Neke stvari bolje zna centralni menadment (opta poslovna politika, ciljevi, vizija preduzea). Mnoge druge stvari bolje znaju oni koji su na niim nivoima: kupci, poverioci, dobavljai, proizvodnja itd. c) participativni pristup - Proces budetiranja podrazumeva komuniciranje, prenoenje informacija u razliitim pravcima. To podrazumeva participativno budetiranje. To znai da menaderi na niim nivoima uestvuju u postavljanju ciljeva, to ima mnoge prednosti.

Proces pripremanja master budeta (ili proces budetiranja) obuhvata: 1) pripremu izvetaja o osnovnim budetskim preporukama 2) pripremu plana prodaje i prihoda od prodaje 3) pripremu plana proizvodnje 4) pripremu plana trokova proizvodnje 5) pripremu plana nabavke 6) pripremu plana trokova prodatih proizvoda 7) pripremu planova diskrecionih centara rashoda (plan neproizvodnih funkcija: marketing, I & R...) 66

8) pripremu plana kapitalnih ulaganja 9) pripremu master budeta - prethodni pojedinani planovi se povezuju u master budet 10) testiranje i odobravanje budeta

proces budetiranja nikad nije crno beli proces koji ide samo od vrha na dole i obratno, ve je to proces kontinuirane razmene informacija izmeu razliitih organizacionih delova Izvetaja o osnovnim budetskim preporukama je izvetaj kojim poinje proces budetiranja i kod koga informacije idu sa upravljakog vrha na dole u organizacionu strukturu preduzea. U ovom izvetaju nalaze se osnovne smernice koje su prihvaene politikom budeta za dati period, nalaze se osnovne informacije o ciljevima preduzea, oekivanja u vezi inflatornih kretanja itd. ovaj izvetaj je vaan iz dva razloga: 1) da se menaderi na niim nivoima upoznaju sa oekivanjima centralnog menadmenta 2) da se ceo budetski proces podri sa najvieg nivoa u preduzeu Posle izvetaja o osnovnim budetskim preporukama dolazi izgradnja parcijalnih budeta po funkcijama u preduzeu, i prvi plan koji se priprema jeste Plan (budet) prodaje ili prihoda od prodaje jeste ishodite ili startna osnova za pripremanje drugih planova. Ovo je zbog toga aktivnosti drugih delova preduzea mogu da budu znaajno odreene sadrinom plana prodaje. Od plana prodaje zavisi e mogunost nabavke opreme, zalihe sirovina i materijala, upoljavanje radne snage i dr. Plan prodaje izaziva itav lanac meusobno povezanih akcija koje utiu na pripremu drugih budeta. Ako je budet prodaje pogrean, onda je kvalitet drugih budeta i master budeta u celini ozbiljno doveden u sumnju. Zbog svega ovoga esto se istie da plan prodaje nije samo ishodite, ve i najvaniji pojedinani plan u budetskom procesu. On je vaan zbog: 1) sa planom prodaje smanjuje se neizvesnost o projektovanju buduih prihoda 2) da bismo sagledali upravljake procene o oekivanjima u buduem periodu 3) to je ishodite za mnoge druge parcijalne budete 4) planiranje prodaje je neophodno zbog kontrole

Proces pripremanja plana prodaje podrazumeva viesmerno komuniciranje, prvo u okviru same marketing funkcije, a onda i izmeu menadera marketinga i menadmenta preduzea, i na kraju izmeu menadera marketinga i menadera drugih funkcionalnih podruja odgovornosti. Za planiranje prodaje potrebne su informacije o politici cena, politici reklamne kampanje, o politici kvaliteta. Takoe bitno je komuniciranje sa drugim funkacijama, sa funkcijom proizvodnje, sa funkcijom nabavke... ()!!! pitanje na ispitu: tokovi komuniciranja u knjizi predstavljeni graficima i to veoma esto

Vano je istai da prognoze prodaje nisu isto to i plan prodaje. Prognoze predstavljaju neka sagledavanja u budunosti na podruju prodaje, dok plan prodaje podrazumeva neke upravljake odluke vezane za asortiman, obim, cene i sl. Veliki broj faktora moe da opredeli prodaju u jednom preduzeu, i naravno nisu svi podjednako vani i ne utiu na isti nain, i istim intenzitetom. Strategijski (dugoroni) plan prodaje - imamo u vidu samo globalne projekcije, globalne tokove, akcent se stavlja na projekciju prodaje i prihoda od prodaje po glavnim proizvodima ili irim grupama proizvoda Operativni (godinji) plan prodaje - to su detaljne projekcije po proizvodima, o projekcijama na godinjem nivou, i te projekcije su po pravilu ralanjene na kvartale. Ovo analitiko planiranje podrazumeva planiranje asortimana, planiranje koliine, cena. PRIMER 7 - zbirka

to se tie planova koji smo pominjili treba znati da su oni internog karaktera, i da oni koji ih pripremaju imaju slobodu prilikom izvetavanja Tabela 1 Plan (budet) prodaje i prihoda od prodaje 67

Kvartali Elementi 1. Planirana prodaja 2. Prodajna cena 3. Prihodi od prodaje (1 x 2) I 7.800 90 702.000 II 8.800 90 792.000 III 9.600 90 864.000 IV 8.300 90 747.000

plan na godinjem nivou 34.500 90 3.105.000

ovaj plan prodaje moe da bude sloeniji i da sadri vie informacija npr. o uslovima plaanja

ono to je sada neophodno je da testiramo ovaj plan prodaje kroz parcijalne budete, da vidimo da li je on izvodljiv ili ne Plan proizvodnje je po pravilu odreen planom prodaje, najee je to u praksi zato to je tranja ograniavajui faktor, ali se moe desiti da plan proizovodnje diktira plan prodje (npr. proizvodnja bakra). Kvalitetna priprema plana proizvodnje podrazumeva viesmerno komuniciranje: izmeu menadera proizvodnje i menadera prodaje, ali i menadera drugih poslovnih funkcija, i konano komuniciranje same proizvodne funkcije izmeu razliitih centara odgovorosti.

Jedna od bitnih stvari je kakvu politiku zaliha voditi. Politika zaliha predstavlja veoma osetljiv problem koji tangira vie razliitih funkcija. U proizvodnji mogu preferirati vee zalihe, kako bi kroz vee serije smanjili trokove proizvodnje po jedinici i kako bi se smanjili pritisci iz prodaje za hitnom proizvodnjom ako na zalihama nema dovoljno gotovih proizvoda. Menaderi nabavke mogu da budu zainteresovani za veu proizvodnju koja znai vee nabavke i manje trokove. Glavno ogranienje ovakvi zahtevima dolazi iz finansijskog sektora u okviru koga se panja posveuje potrebnom nivou zaliha i visini trokova dranja zaliha.

Drugi problem je problem stabilnosti proizvodnje. Ako postoje oscilacije u proizvodnje uvek je to povezano sa zalihama. Ako pratimo te oscilacije onda imamo probleme, ili imamo problem gomilanja zaliha ako imamo ravnomernu proizvodnju a tranja oscilira. U takvim situacujama moemo se opredeliti da proizvodimo za zalihe, i to emo raditi ako su te oscilacije povremene, nepredvidive, ali ako su te oscilacije sezonske sezonske onda se moemo opredeliti za politiku just in time. U svakom sluaju ako imamo problem oscilacija taj problem reavamo kroz politiku zaliha. To usklaivanje moemo da vrimo: planirana prodaja + planirane zalihe na kraju - zalihe na poetu = planirana proizvodnja

Priprema plana proizvodnje nalae i poprenu koordinaciju sa drugim poslovnim funkcijama sa nabavkom sa I & R... Iza toga sledi usklaivanje brojnih parcijalnih budeta proizvodnje unutar same funkcije proizvodnje da bismo dobili plan proizvodnje na nivou cele proizvodne jednice. Ovde se radi o zbornom planiranju, planiranju o asortimanu, koliine vrste proizvoda i planiranje po vremenskom i prostornom kriterijumu.

()!!! pitanje na ispitu: konflikti u okviru pripreme plana proizvodnje esto nastaju konflikti na relaciji prodaja - proizvodnja zato to prodaja zahteva esto menjanje proizvoda, njihovih karakteristika, dizajna, a to znai za proizvodnju podeavanja maina, nabavku novih alata, nestandardizovana proizvodnja, vii trokovi proizvodnje. Taj konflikt po pravilu raava centralna sluba preduzea

()!!! pitanje na ispitu: Ko je odgovoran za pripremanje pojedinanih planova? Kada je re o marketingu odgovornost snose oni koji su zaposleni u marketingu, kada je re o proizvodnji onda je re o planskim slubama proizvodnje, ali konanu odgovornost snosi direktor proizvodnje koji je odgovoran menadmentu preduzea. Tabela 2 Plan (budet) proizvodnje Kvartali plan na

68

Elementi 1. Planirana prodaja 2. Planirane zalihe na kraju 3. Ukupne potrebe (1 + 2) 4. Zalihe na poetku 5. Plan proizvodnje (3 - 4)

I 7.800 1.000 8.800 800 8.000

II 8.800 1.200 10.000 1.000 9.000

III 9.600 1.100 10.700 1.200 9.500

IV 8.300 1.300 9.600 1.100 8.500

godinjem nivou 34.500 1.300 35.800 800 35.000

1) vrednosti uzimamo iz prethodnog plana (tabela1) - plan prodaje, misli se na planiranu prodaju u koliinama proizvoda 2) Planiranu prodaju treba korigovati za promene u vrednosti zaliha. Zalihe na kraju su zalihe koje postoje 31.12. date godine (to je ovaj zbirni iznos) i one nisu jednake prostom zbiru ova 4 kvartala ve iznose 1.300 (veoma esto se na ispitu grei) !!!!!! 4) Zalihe za prvi kvartal su nam date, a za drugi, trei i etvrti vai pravilo da su zalihe na kraju perioda istovremeno zalihe na poetku prethodnog perioda. Zbirni iznos zaliha na poetku godine je 800 - to je iznos sa kojim smo poeli godinu (iznos uzimamo iz prvog kvartala) ()!!! na ispitu nikada neemo dobiti zalihe na kraju, ve ih utvrujemo sami, vrlo jednostavno zalihe na kraju perioda istovremeno su zalihe na poetku prethodnog perioda. Npr. na ispitu moemo da dobijemo da su zalihena kraju 10% od prodaje u narednom kvartalu i tada raunamo: - 10% od 8.800 - 10% od 9.600 - 10% od 8.300 ()!!! zadatak na ispitu: moemo da dobijemo da nemamo nijedan podatak za zalihe na poetku, i tada reavamo na isti nain kao u prethodnom sluaju: uzimamo za poetne zalihe IV kvartal iz prethodne. PLAN TROKOVA PROIZVODNJE Kada govorimo o trokovima proizvodnje treba imati u vidu da se radi o znaajnom podruju jer trokovi proizvodnje zauzimaju po pravilu najvei deo u ukupnim trokovima celog preduzea. Prilikom planiranja trokova proizvodnje treba imati u vidu da se svi trokovi koji pripadaju ovoj grupi ne planiraju na isti nain. Zato je neophodno da se u okviru trokova proizvodnje napravi razlika izmeu: 1) Direktnih tj. proporcionalnih trokova proizvodnje - oni se planiraju na jedan nain. Oni se kreu proporcionalno tj. srazmerno obimu aktivnosti i to znai da se u planu vezuju za obim aktivnosti i na taj nain se obraunavaju 2) Optih trokova proizvodnje - oni se ne mogu se vezati za obim aktivnosti, nisu proporcionalni, imaju opti ili indirektni karakter i planiraju se drugaije, najee tako to se utvrdi njihov ukupni iznos, a onda se po nekom kriterijumu taj iznos podeli po kvartalima

U okviru trokova proizvodnje za potrebe planiranja i kontrole pravimo razliku izmeu : 1) Trokova direktnog materijala i trokova direktnog rada i 2) Optih trokova proizvodnje Plan trokova direktnog materijala je prvi plan koji emo ovde pripremiti. esto je u praksi uee trokova direktnog materijala je u ukupnim trokovima preduzea veoma znaajno. Ti trokovi mogu da se kreu od 30, 40, pa negde i 50% ukupnih trokova. Zato treba imati u vidu da treba biti oprezan kada se priprema plan trokova proizvodnje. Za pripremu plana trokova direktnog materijala su bitni: 1) planirani obim proizvodnje - koliko treba proizvesti jedinica proizvoda, (taj podatak preuzimamo iz plana proizvodnje; ve se podrazumeva da je to usklaeno sa planiranom prodajom) 2) standardna potronja materijala po jedinici - to je najvei problem pri sastavljanju plana; moe se utvrditi na razliite nacine:

69

moe da bude zasnovana na nekim iskustvenim procenama, moe da bude zasnovana na proceni tehnikog osoblja najbolje je ako je utvrena u tehnolokom postupku i ako je tamo na bazi prorauna za svaku jedinicu proizvoda ona ve izraunata, tj. ako tamo ve postoji; ako ne postoji snalazimo se na neki od prethodno pomenutih naina 3) nabavne cene - dobijaju se iz nabavne slube.

Ovaj plan je vaan jer on na direktan i na indirektan nain tangira sve one celovite planove koji ine master budet. Jasno je da e se u projektovnom bilansu uspeha pojaviti trokovi materijala u okviru trokova prodatih proizvodada. Trokovi materijala su bitni i za bilans stanja jer ine sastavni deo proizvodne cene kotanja koja je osnova za vrednovanje zaliha uinaka nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Oni su povezani i sa novanim tokovima, pri tome, ne postoji direktna veza da su trokovi materijala jednaki odlivima po osnovu nabavke materijala (mogu da postoje odstupanja u zavisnosti da li se nabavka vri za gotovo ili na odloeno placanje). Odgovornost za pripremanje ovog plana jeste na planskim slubama proizvodnje koje koriste razliite informacije da bi dole do planiranih iznosa. Tabela 3 Plan (budet) trokova direktnog materijala
Elementi 1. Planirana proizvodnja 2. Planirana potronja po jedinici materijala M 3. Planirani utroci (1 x 2) 4. Nabavna cena 5. Tro materijala M (3 x 4) 6. Planirana proizvodnja po jedinici materijala P 7. Planirana potronja po jedinici materijala P 8. Planirani utroci za materijal P (6 x 7) 9. Nabavna cena 10. Trokovi materijala P (8 x 9) 11. Ukupni trokovi materijala (5 + 10) I 8.000 2 16.000 10 160.000 8.000 0,7 5.600 20 112.000 272.000 II 9.000 2 18.000 10 180.000 9.000 0,7 6.300 20 126.000 306.000 III 9.500 2 19.000 10 190.000 9.500 0,7 6.550 20 133.000 323.000 IV 8.500 2 17.000 10 170.000 8.500 0,7 5.950 20 119.000 289.000 Svega 35.000 2 70.000 10 700.000 35.000 0,7 24.500 20 490.000 1.190.000

Neophodno je da imamo proizvodnju, a onda srazmerno proizvodnji idu i trokovi. Druga dva inputa su potronja i nabavna cena. Sve jedno je da li imamo jednu komponentu materijala ili vie njih. Moemo da kalkuliemo da e se ova cena menjati tokom perioda po kvartalima, ali to ne predstavlja nikakav ozbiljan problem

Na slian nain planiraju se i oni drugi direktni trokovi, trokovi direktnog rada, pa je sledei plan

Plan (budet) direktnog rada - na konaan izgled ovog plana utiu razliiti inioci: broj zaposlenih, pregovori sa sindikatima, ulaganja u edukaciju... Ovde nema onih indirektnih trokova, ve su ovde samo one direktne plate tj. one koje se mogu vezati za obim aktivnosti. Kljuni informacioni inputi u procesu pripremanja plana direktnih plata su: 1) planirana pproizvodnja - postoji u planu proizvodnje koji se prethodno priprema 2) planirana potronja po jedinici proizvda - tj. potrebno radno vreme po jedinici proizvoda - najvei problem je to utvrditi; ako to postoji kao standard onda je proces planiranja daleko jednostavniji. Moe se utvrditi na bazi nekih iskustvenih sagledavanja iz prolosti, mogu se pokupiti informacije iz raunovodstva trokova, mogu to biti neke tekue procene ljudi koji su kompetentni, a najboje je ako je to deo tehnolokog postupka. Glavnu ulogu ovde treba da odigraju pomoni inenjeri (oni koji se nalaze u proizvodnji, koji bi neposrednim uvidom na radnom mestu mogli da utvrde koliko je vremena potrebno za svaku operaciju na pojedinacnom proizvdu,a moe biti i vei broj tih operacija. Koliko je potrebno za svaku jedinicu proizvoda? Ako je to dato u okviru tehnolokog procesa treba samo konstatovati da li je to neki idealni standard ili je to neki realistiki standard) 70

Ovaj plan se sastavlja na isti nacin kao i prethodni Svega 35.000 1,6 56.000 5 280.000

Tabela 4 Plan (budet) trokova direktnih plata ili trokova direktnog rada Elementi I II III IV 1. Planirana proizvodnja 8.000 9.000 9.500 8.500 2. Planirani asovi po jedinici 1,6 1,6 1,6 1,6 3. Ukupno potrebno radno vreme(1 x 2) 12.800 14.400 15.200 13.600 4. Cena po asu 5 5 5 5 5. Ukupni direktni trokovi plata 64.000 72.000 76.000 68.000

Ono to jos ostaje u proizvodnji, a nije obuhvaeno ovim pojedinanim trokovima su opti trokovi proizvodnje. To su i oni trokovi koji nisu ve ukljueni u plan trokova direktnog materijala i plan trokova direktnog rada tj. sve ono to se nalazi u proizvodnji, a nije ukljueno u ove planove je sastavni deo optih tro proizvodnje. Znai, svi oni trokovi koji ne mogu direktno da se veu za jedinicu proizvoda. Neki od tih trokova su pod kontrolom menadera proizvodnje, a neki su izvan njihove kontrole. Ti trokovi su: 1. trokovi indirektnog materijala 2. trokovi indirektnih plata 3. trokovi reijskog materijala 4. trokovi pomonog materijala 5. trokovi poreza koji su vezani za neke aktivnosti u proizvodnji 6. trokovi osiguranja......

Glavni problem u procesu planiranja ovih trokova je to se radi o grupi heterogenih trokova koji u sebi sadre razliite komponente (i varijabilnu i fiksnu komponentu). Jedan od najjednostavnijih naina za planiranje ovih trokova je da se poe od onih trokova koji su ve postojali i da se ti postojei (istorijski) trokovi koriguju za oekivan rast cena, ili jo i za oekivane promene ili oekivani nastanak novih trokova. Ovo je najjednostavniji nain,ali verovatno i najmanje pouzdan i taan. Bolji pristup bi zahtevao da se u okviru optih trokova proizvodnje identifikuje njihova varijabilna i fiksna komponenta. Da bi to uradili koristimo se razliitim metodama, a to moe da bude zasnovano na nekim iskustvenim procenama, na nekom statistikom metodu, metodu najmanjih kvadrata i sl. Oni su predmet obrade u sistemima obrauna trokova a ne u upravljakom racunovodstvu. identifikovanje fiksne i varijabilne komponente u ovim trokovima bi nam omoguilo da varijabilnu komponentu veemo za obim aktivnosti, i onda ih planiramo na isti nain kao i direktne trokove, a one druge fiksne trokove bi smo utvrdili, najbolje prvo na godinjem nivou, a onda bismo opet prema proceni vrili raspodelu tih trokova prema kvartalima

odgovornost pri formiranju ovih trokova je podeljena, jednim delom je u okviru planskih slubi proizvodnje, a oni drugi trokovi koji nisu pod uticajem menadera (osiguranje, porezi...) planiraju se u okviru raunovodstvene i finansijske funkcije ili nekog odeljenja koje se bavi procesom budetiranja Tabela 5 Plan(budet) optih trokova proizvodnje
Elementi I OVT proizvodnje Direktni asovi rada 1. Indirektni materijal 2. Indirektni rad 3. Energija Trokovi po asu 1.8 1.2 3.25 I 12.800 23.040 15.360 41.600 II 14.400 25.920 17.280 46.800 III 15.200 27.360 18.240 49.400 IV 13.600 24.480 16.320 44.200 svega 56.000 100.800 67.200 182.000

71

4. Ukupni OVT proizvodnje(1 + 2 + 3) II OFT proizvodnje 1. Amortizacija 2. Trokovi odravanja 3. Ostali fiksni trokovi 4. Ukupni OFT proizvodnje III Uk. opti tr. proizvodnje (I1 + II4)

6.25 -

80.000 40.000 105.000 55.000 200.000 280.000

90.000 40.000 105.000 55.000 200.000 290.000

95.000 40.000 105.000 55.000 200.000 295.000

85.000 40.000 105.000 55.000 200.000 285.000

350.000 160.000 420.000 220.000 800.000 1.150.000

Direktne asove rada preuzimamo iz Tabele 4 pod 3 1) 1,8 x 12.800 = 23.040 2) 1,2 x 12.800 = 15.360 Plan nabavke je tesno povezan sa planom proizvodnje i moe da pone da se sastavlja onog trenutka kada je poznat plan trokova, pre svega plan trokova direktnog materijala. Inputi za taj plan nalaze se u planu tro direktnog materijala. I tu su planirane potrebe preduzea u narednom periodu. S druge strane plan nabavke je i svojevrsni set za ono to je planirano u okviru plana trokova direktnog materijala, a u smislu da li je to mogue nabaviti, pod kojim uslovima, i u kojim vremenskim periodima. Ova dva plana esto se sastavljaju zajedno kao jedan dokument pa imamo plan nabavke sa planom trokova direktnog materijala. U ovom sluaju mi smo ta dva plana razdvojili. ()!!! pitanje na ispitu: odgovornost nabavnog odeljenja i proizvodnje Plan nabavke sastavlja se u okviru nabavnog odeljenja, u okviru nabavne funkcije i s tim u vezi treba imati vanu injenicu na umu, a to je odgovornost. Odgovornost je ovde podeljena izmeu menadera proizvodnje tj. nosilaca budetskog procesa u proizvodnji, i nosilaca budetskog procesa u nabavci. - nosioci budetskog procesa u proizvodnji odgovaraju za vrstu materijala, za koliine i za zahtevani kvalitet - nosioci budetskog procesa u nabavci odgovaraju za nabavku materijala prema specificiranim potrebama; na njima je izbor dobavljaa, oni sklapaju ugovore sa dobavljacima, vode rauna da li je kvalitet materijala u skladu sa onim sto je traeno Potenciranje ovog problema odgovornosti vano je zbog kontrole, jer kada kontroliemo ostvarenja, i kada nastanu neka negativna odstupanja moemo rei ko je odgovoran za njih. Prilikom pripremanja plana nabavke, jedna od bitnih stvari jeste politika zaliha. Sve one razlike izmeu zahteva proizvodnje i onoga to se nabavlja apsorbuju zalihe, to poetne, to krajnje. Prilikom opredeljenja za neku politiku zaliha treba voditi rauna o dejstvu razliitih inilaca i pri tome treba imati u vidu sledee: 1. potrebu sinhronizacije nabavke sa potrebama i zahtevima proizvodnje - obezbeenje kontinuiteta proizvodnje; zato preduzee mora da dri neke minimalne sigurnosne zalihe, da ne bi ugrozilo kontinuitet 2. efikasnost nabavke - direktno se vezuje za zaposlene u nabavci, za izbor dobavljaa, za uslove u nabavci, za koliinu porudbina... 3. problemi vezani za skladitenje - u smislu raspoloivog skladitnog prostora, trokova skladitenja, posebnih zahteva... 4. problem vezan za finansije - u smislu mogunosti da se finansira odgovarjua nabavka, ali i u smislu visine trokova dranja zaliha 5. drugi problemi - opasnost u pomeranju cena, nestanku materijala na tritu...

Za razvijeni plan nabavke relevantne su nabavne cene, to je vaan informacioni input, i to je u nadlenosti ljudi koji rade u nabavnom odeljenju. Usklaivanje potreba u proizvodnji u pogledu potrebnih materijala i onoga to se deava u nabavci vri se preko poetnih i krajnjih zaliha na sledeci nacin: $$:

72

Planirana upotreba materijala + Planirane zalihe na kraju perioda - Zalihe na poetku = Planirna nabavka materijala Tabela 6 Plan (budet) nabavke

u naem primeru postoje dve vrste materijala, materijal M i materijal P, ishodite za plan nabavke je plan trokova direktnog materijala, i iz njega nam trebaju planirani utroci u budetskom periodu (znai na godinjem nivou i po kvartalima), zatim treba da primenimo formulu $$ i doi emo do ukupne vrednosti nabavljenog materijala Tabela 6 Plan (budet) nabavke
elementi I Materijal M 1. Planirana proizvodnja 2. Planirana potronja po jedinici 3. Planirani utroci (1 x 2) 4. Planirane zalihe na kraju 5. Svega potrebno materijala (3 + 4) 6. Zalihe na poetku 7. Planirana nabavka (5 - 6) 8. Nabavna cena 9. Vrednost nabavke II Materijal P 1. Planirana proizvodnja 2. Planirana potronja po jedinici 3. Planirani utroci (1 x 2) 4. Planirane zalihe na kraju 5. Svega potrebno materijala (3 + 4) 6. Zalihe na poetku 7. Planirana nabavka 8. Nabavna cena 9. Vrednost nabavki III Vrednost ukupnih nabavki (I9 + II9) I 8.000 2 19.000 3.600 19.600 3.200 16.400 10 164.000 8.000 0.7 5.600 630 6.230 560 5.670 20 113.400 277.400 9.000 2 18.000 3.800 21.800 3.600 18.200 10 182.000 9.000 0.7 6.300 665 6.965 630 6.335 20 126.700 308.700 II 9.500 2 19.000 3.400 22.400 3.800 18.600 10 186.000 9.500 0.7 6.650 595 7.245 665 6.580 20 131.600 317.600 III 8.500 2 17.000 3.600 20.600 3.400 17.200 10 172.000 8.500 0.7 5.950 630 6.580 595 5.985 20 119.700 291.700 IV svega 35.000 2 70.000 3.600 73.600 3.200 70.400 10 704.000 35.000 0.7 24.500 630 25.130 560 24.570 20 491.400 1.195.400

I) Materijal M - ishodite je plan trokova direktnog materijala I - 1) Planirana proizvodnja - uzimamo je iz plana proizvodnje ili plana trokova direktnog materijala I - 2) Planirana potronja po jedinici materijala M - iz plana trokova direktnog materijala I - 4) Planirane zalihe na kraju - u zbirci gledamo zalihe - za M 20%; 20% od 18.000 = 3.600 I - 6) Drugi kvartal: 3.600 je ustvari 3.600 sa kraja prethodnog perioda II - 4) 10% u odnosu na planiranu potronju u narednom kvartalu Plan trokova prodatih proizvoda - izveden je iz plana trokova proizvodnje i neophodan je za projekciju bilansa uspeha. Svi ovi tro proizvodnje koje imamo mogu da uu u bilans uspeha samo u jednom sluaju, ako je proizvodnja jednaka prodaji. U svim drugim slucajevima ako se proizvodnja razlikuje od prodaje onda nee svi ovi trokovi, ili samo ovi trokovi, ui u projektovani bilans uspeha. Kada imamo plan trokova proizvodnje iz tog plana treba da napravimo plan trokova prodatih proizvoda. Iako proizilazi iz plana trokova proizvodnje, plan trokova prodatih proizvoda se usklauje sa planom prodaje - znai proizilazi iz plana proizvodnje ali se usklauje sa planom prodaje. To usklaivanje vri se pomou zaliha, i to na sledei nacin: ##: Planiranu ukupni trokovi

73

+ Trokovi sadrani u poetnim zalihama - Trokovi sadrani u krajnjim zalihama = Plan trokova prodatih proizvoda

Ovaj plan je neophodan zbog bilansa uspeha, a da bismo sastavili taj projektovani bilans uspeha i da bismo utvrdili ove trokove prodatih proizvoda neophodno je da imamo kalkulaciju proizvodne cene kotanja. Znai, pre plana trokova prodatih proizvoda imamo kalkulaciju proizvodne cene kostanja!! Tabela 7 Kalkulacija standardne varijabilne proizvodne cene kotanja

Ceo ovaj primer bazirae se na primeni obrauna po varijabilnim trokovima. Elementi cene kotanja ako je re o varijabilnim trokovima jesu samo standardni varijabilni trokovi proizvodnje Tabela 7 Kalkulacija standardne varijabilne proizvodne cene kotanja Trokovi proizvoda Elementi Ukupni trokovi ukupna koliina po jedinici 1. Trokovi direktnog materijala 190.000 35.000 34 2. Trokovi direktnih plata 280.000 35.000 8 3. OVT proizvodnje 350.000 35.000 10 4. Proizvodna cena kotanja 1.820.000 35.000 52 1) 190.000 - iz tabele 3; 350.000 iz tabele 2; 34 - ukupni trokovi / planirane koliine 2) 280.000 - iz tabele 4 3) 350.000 - iz tabele 5

trokovi prodatih proizvoda mogu se utvrditi pomou formule ## ili na jednostavniji nain tako to emo prodate koliine pomnoiti sa cenom kotanja i to je ono to emo mi koristiti kada budemo pripremali bilans uspeha

PARCIJALNI PLANOVI KOJI SE ODNOSE NA NEPROIZVODNE TROKOVE Plan (budet) trokova marketinga

Trokovi marketinga, zajedno sa optim trokovima upravljanja i administracije i trokova I & R, pripadaju grupi neproizvodnih trokova. Priprema plana trokova marketinga vri se istovremeno sa planom prodaje zbog toga to postoji dvosmerna veza izmeu plana prodaje i plana trokova marketinga i obrnuto. U sadrinskom smislu, polazei od vrste trokova marketinga razlikujemo:

74

a) trokove kreiranja tranje (najvie lie na promotivne aktivnosti) - najkompleksniji deo plana
trokova marketinga jeste upravo kako planirati trokove promotivnih aktivnosti. Postoje etiri razliita metoda: a) metod raspoloivih sredstava - on je najmanje dobar jer skida odgovornost sa svih uesnika u procesu planiranja promotivnih aktivnosti b) metod uea u prodaji - malo je bolji od prethodnog, ali ni on nije ba najbolji c) metod ugledanja na konkurentska preduzea - ovde nastaju dva problema, prvo kako doi do informacija o iznosu ulaganja konkurentskog preduzea, a moe se desiti da konkurentska preduzea nemaju dobar plan promotivnih aktivnosti, pa se te slabosti prenose i na nau organizaciju d) metod cilja i zadataka - to je najbolji metod jer ovde se po prvi put dovodi vrsto u vezu iznos ulaganja sa eljenim ciljevima, i na ovaj nain postavlja se jedan vii stepen odgovornosti marketing menadera da ta ulaganja donesu i odgovarajue efekte b) trokove izvrenja tranje (najvie lie na trokove distribucije) - ovde postoje etiri razliite kategorije trokova koji se planiraju: ()!!! pitanje na ispitu i to esto a) fiksni trokovi - i to oni fiksni trokovi koji su uslovljeni postojanjem funkcje marketinga i funkcje prodaje. Fiksni trokovi verovatno se nee znaajnije menjati u budunosti, takve trokove planiramo polazei od onoga to je bilo, korigovanih za iznos inflacije i eventualno jo ukljuimo ako planiramo neka nova izdavanja koja ce dovesti do tih fiksnih trokova b) varijabilni trokovi - oni se identifikuju u okviru trokova distribucije, i planiraju se kao i svi varijabilni trokovi, proporcionalno obimu aktivnosti, pri emu ulogu obima aktivnosti u ovom sluaju ima obim prodaje c) diskrecioni trokovi marketinga - to su oni trokovi koji nastaju pod uticajem tekuih odluka menadmenta preduzea. Najveim delom to su trokovi promotivnih aktivnosti. Ovi diskrecioni trokovi planiraju se upotrebom jedne od metoda koje smo pominjali. d) semivarijabilni trokovi - radi se o trokovima koji u sebi imaju i fiksnu i varijabilnu komponentu, i njih planiramo tako to pokuavamo da razdvojimo njihov deo koji je varijabilnog karaktera od onog dela koji je fiksnog karaktera, pa onda fiksne prikljuimo fiksnim, a varijabilne varijabilnim. trokovi kreiranja tranje izazivaju aktivnosti vezane za ekonomsku propagandu, linu prodaju, unapreenje prodaje i publicitet, dok trokovi izvrenja tranje ukljuuju trokove skladitenja, trokove pakovanja, trkove transporta, trokove dranja zaliha i sl. Plan trokova opteg upravljanja i administracije - on obuhvata sve one trokove koji su vezani za centralni menadment, misli se na neke opte, upravne, administrativne poslove, na poslove finansijske i racunovodstvene funkcije, trokove pravnih i kadrovskih poslova. Po vrstama to su trokovi kancelarijskog materijala, trokovi plata centralnog menadmenta, trokovi slubenog putovanja, trokovi plaanja nekih usluga za pravne poslove itd.

Problem kod planiranja ovih trokova je taj to se ovde veoma teko moe napraviti veza izmeu inputa i autputa. Ovi trokovi teko se planiraju i teko se kontroliu. U praksi oni se planiraju tako to se poe od istorijskih trokova a onda se ti istorijski trokovi koriguju za iznos oekivanih ulaganja u narednom obraunskom periodu. Tabela 8 Plan (budet) neproizvodnih trokova (tr. marketinga, prodaje i opteg U i A)
ELEMENTI I I Varijabilni trokovi 1. Planirana prodaja 2. Trokovi prodaje po jedinici 3. UVT prodaje 7.800 2 15.600 II 8.800 2 17.600 KVARTALI III IV 9.600 2 19.200 8.300 2 16.600 UKUPNO 34.500 2 69.000

75

II Fiksni trokovi 1. Trokovi plata 2. Tr. promotivnih aktivnosti 3. Trokovi uprave 4. Ostali OFT 5. UFT (1+2+3+4) III Ukupni neproizvodni trokovi (I3 + II5)

12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 65.600

12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 67.600

12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 69.200

12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 66.600

50.000 100.000 20.000 30.000 200.000 269.000

I - 1) U primeru 7 stoji da su varijablni trokovi po jedinici planirani u iznosu od 2 din, dakle, planiraju se prema prodatim koliinama, a planiranu prodaju preuzimamo iz plana prodaje I - 2) Umesto neproizvodnih trokova po jedinici staviemo trokove prodaje po jedinici poto su oni po pravilu varijabilni i ovi trokovi su 2 din u svakom kvartalu II) U zbirci je dato da su ovi neproizvodni trokovi planirani na godinjem nivou (50.000, 100.000, 20.000, 40.000) mi ih preuzimamo prvo na godinjem nivou a onda ih ravnomerno raspodeljujemo po kvartalima Plan kapitalinih ulaganja - to je plan koji obuhvata planirane investicije za odreeni vremenski period, i on obuhvata period dui o d 1 godine. Nas zanima injenica da se taj plan nezavisno od toga to obuhvata dui vremenski period realizuje jednim svojim delom u tekuim obraunskim periodima tj. zanima nas u u kojoj meri se taj plan realizuje u ovoj budetskoj godini. Tabela 9 Plan (budet) kapitalnih ulaganja ELEMENTI KVARTALI I II III I\/ 1. Kapitalna ulaganja 24.000 94.000 80.000 2. Ukupna izdavanja 24.000 94.000 80.000

UKUPNO 19.8000 19.8000

1) Ovde emo samo preuzeti iznose predviene u primeru za kvartale, a u isto vreme to e biti i konani zbir

Ovom priom je zavreno pripremanje pojedinanih (parcijalnih) planova i stekli su se uslovi da se pristupi izradi master budeta Master budet sadri neke projektovane raunovodstvene izvetaje od kojih se: 1) jedan od njih odnosi na projekciju novanih tokova 2) drugi se odnosi na projekciju dobitnih ostvarenja 3) trei se odnosi na projekciju finansijske stukture

ono to je bitno za ova tri izvetaja jeste da se radi o celovitim izvetajima

kada je re o redosledu pripremanja master budeta on moe biti razliit, a mi emo ovde primeniti princip kao kod operativnog planiranja tj. prvo emo sastavljati plan novanih tokova sa planom finansiranja, a onda projektovani bilans stanja i bilans uspeha ovaj plan predstavlja celoviti izvetaj i osnovni cilj sastavljanja izvetaja novanih tokova jeste da se to kvalitetnije upravlja likvidnou preduzea. Postoje dva pomona plana uz pomo kojih emo pratiti prilive i novane odlive. U prvom od njih pratimo novane prilive od prodaje proizvoda i usluga, a u drugom pratimo novane odlive po osnovo nabavke materijala. Tabela 10 Plan (budet) oekivanog priliva gotovine po osnovu prodaje proizvoda KVARTALI ELEMENTI I II III I\/ SVEGA

76

1. Prilivi iz prethodne godine 2. Prilivi od prodaje u I kvartalu 3. Prilivi od prodaje u II kvartalu 4. Prilivi od prodaje u III kvartalu 5. Prilivi od prodaje u I\/ kvartalu 6. Ukupni prilivi

472.500 210.600

491.400 237.600

554.400 259.200 813.600

683.100

729.000

604.800 224.100 828.900

472.500 702.000 792.000 864.000 224.100 3.054.600

vano je da u okviru plana prodaje imamo i one uslove plaanja 30% u gotovom i 70% na odloeno, to nismo uneli u ovaj plan zato to emo to odraditi na posebnom u ovaj plan treba da uu svi prilivi od prodaje onako kako pristiu 1) U bilansu stanju na poziciji potraivanja nalazi se iznos od 472.500 koji je prodat a nije naplaen. Pretpostaviemo da je to iznos potraivanja koji treba naplatiti do kraja narednog kvartala (1 kvartala) i uzeemo ukupan iznos u ovom kvartalu. 2) Prodaja u 1. kvartalu je 702.000, 30% za gotovo (210.600) a 70% (491.400) plaamo na kredit. 30% od prihoda naplaujemo odmah i to su prilivi, a 70% do kraja narednog kvartala. 30 % je priliv ovde a 70% je priliv u narednom kvartalu (2 kvartalu). 3) Prodaja 2. kvartala iznosila je 792.000, 30% je 237.600 a 70% je 554.400 itd. za svaki kvartal 5) U 4. kvartalu imamo 30% (224100), pitanje je ta je sa onih 70%? Bie priliv u onom tamo 1. kvartalu, a do tada staviemo ga u bilansu stanja Tabela 11 Plan (budet) odliva gotovine po osnovu nabavke materijala KVARTALI ELEMENTI I II III I\/ 1. Odlivi za nabavke iz prethodne god. 133.140 2. Odlivi za nabavke u I kvartalu 138.700 138.700 3. Odlivi za nabavke u II kvartalu 154.350 154.350 4. Odlivi za nabavke u III kvartalu 158.800 158.800 5. Odlivi za nabavke u I\/ kvartalu 145.850 6. Ukupni odlivi 271.840 293.050 313.150 304.650

SVEGA 133.140 277.400 308.700 317.600 145.800 1.182.640

Glavni prilivi dolaze po osnovu prodaje proizvoda i usluga a najznaajniji odlivi vezani su za nabavku materijala. Otuda pravimo ova dva plana da bismo jasnije videli odakle dolaze prilivi odnosno odlivi. 1) Kao i u prethodnom planu i u ovom postoje neke aktivnosti u prethodnoj godini, pa emo ih ovde staviti kao odlivi za nabavke iz prethodne godine. Kao i u prethodnom sluaju gledamo bilans stanja, poziciju obaveze prema dobavljaima 133.140 2) Gledamo dve stvari: a) plan nabavke (tabela 6) - ukupna vrednost nabavljenog materijala b) koji su uslovi plaanja nabavljenog materijala (preduzee polovinu svojih nabavki plaa u gotovom, i ima odlive u visini ukupnih nabavki, a drugu polovinu plaa do kraja drugog kvartala). Dakle nabavke predviene u 1. kvartalu 277.400, od toga plaa se u gotovom 138.700 a druga polovina 138.700 plaa se u 2. kvartalu i tada emo imati odliv po tom osnovu. 3) Gledamo kolike su nabavke u II kvartalu (tabela 6) to je 308.700, je odliv u 2. kvartalu 154.350 i isto toliko plaamo u 3. kvartalu 4), 5), 6) Ista pria kao i za nabavke u II kvartalu gledamo tabelu 6 - III i IV kvartal i uzimamo pola od toga (III - 317.600, je 158.800), (IV - 291.700, je 145.800) Tabela 12 Plan(budet) tokova gotovine sa planom finansiranja
ELEMENTI 1 2 KVARTALI 3 4 svega

77

I Novani prilivi 1. Gotovina na poetku 2. Prilivi po osnovu prodaje 3. Planirani prilivi (1 + 2) II Novani odlivi 1. Odlivi po osnovu nabavke direktnog mat. 2. Odlivi po osnovu tr. direktnih plata 3. Odlivi po osnovu optih tr. proizvodnje 4. Odlivi po osnovu neproizvodnih tr. 5. Odlivi po osnovu kapitalnih ulaganja 6. Odlivi po osnovu poreza 7. Odlivi po osnovu dividendi 8. Planirani odlivi (1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7) 9. Min. potrebni saldo gotovine 10. Planirane potrebe za gotovinom (8 + 9) III Viak (nedostatak) (I3 - II10) IV Plan finansiranja 1. Finansiranje iz kredita 2. Otplata kredita 3. Trokovi kamata (10%) 4. Efekti finansiranja (1 - 2 - 3) 5. Gotovina na kraju (I3 - II8 + I\/4)

10.500 683.100 693.600 271.840 64.000 240.000 65.600 12.000 30.000 683.440 10.000 693.440 160 10.160

10.160 729.000 739.160 293.050 72.000 250.000 67.600 24.000 12.000 30.000 758.650 10.000 758.650 (19.490) 20.000 20.000 10.510

10.510 813.600 824.110 313.150 76.000 255.000 69.200 94.000 12.000 30.000 849.350 10.000 859.350 (35.240) 36.000 36.000 10.760

10.760 828.900 839.660 304.650 68.000 245.000 66.600 80.000 12.000 30.000 806.250 10.000 816.250 23.410 (20.000) (3.300) (23.300) 10.110

10.500 3.054.600 3.065.100 1.182.650 280.000 990.000 269.000 188.000 48.000 120.000 3.087.690 10.000 3.097.690 (32.590) 56.000 (20.000) (3.300) 32.700 10.110

I) Novani prilivi 1) Ovaj iznos uzimamo iz bilansa stanja 2) Ovaj plan se priprema ne po horizontali, ve po vertikali tako to zavrimo 1 kvartal pa 2 pa 3 pa 4. Ovde emo malo kombinovati pa emo pokupiti sve ono to imamo po pojedinanim planovima i staviti u ovaj izvetaj a onda emo se vratiti pa emo po vertikali pripremiti ovaj plan. Prilivi po osnovu prodaje proizvoda i usluga, zbog ega smo pravili ovaj pomoni izvetaj preuzimamo iz tabele II) Novani odlivi 1) Preuzimamo podatke iz tabele 11 2) Preuzimamo podatke iz tabele 4 (plan i budet trokova direktnog rada) 3) Preuzimamo podatke iz tabele tabele 5, ali ne uzimamo amortizaciju, jer ona jeste troak ali nije odliv gotovine, tj. korigujemo iznose za iznos amortizacije: I kvartal 280.000 - 40.000 = 240.000 i tako za preostala tri 4) Preuzimamo podatke iz tabele tabele 8. Ako bi i ovde bila neka amortizacija iskljuili bismo je 5) Preuzimamo podatke iz tabele tabele 9 6) Ove odlive moemo da utvrdimo tek kada imamo bilans uspeha i u njemu imamo iskazan dobitak pre poreza pa primenimo neku poresku stopu. U ovom trenutku mi nemamo te informacije iz bilansa uspeha pa polazimo od pretpostavke da smo primenili 20% na iznos samog dobitka koji je iskazan u bilamsu uspeha polazei od toga da je iznos poreza na godinjem nivou 48.000, i jo emo pretpostaviti da su plate po kvartalima u jednakim iznosima, znai po 12.000 u svakom od kvartala. Kada budemo uradili taj bilans uspeha videemo da ovo nije ba tano 20% u odnosu na iskazani dobitak. Dva su razloga zato to nije tano, ovaj iznos smo zaokruzili navie zato to primenjujemo sistem obrauna po varijabilnim trokovima a taj obraun nije priznat, pa bismo morali da imamo obraun po standardnim (punim) trokovima pa bi rezultat bio neto malo vei, dakle, ovih 48.000 je zaokruenih 20% u odnosu na onaj dobitak tamo koji je iskazan. Na ispitu to emo dobiti kao pretpostavku da je porez na dobitak toliko i toliko, kao gotov podatak. 7) U primeru stoji pretpostavka da preduzee isplauje 120.000 na godinjem nivou i da plaa to kao meu dividendu u jednakim ratama od po 30.000 u svakom kvartalu 9) Pretpostavka koja stoji u primeru I\/) Plan finansiranja 78

Ideja je da uz novane tokove utvrdimo da li postoje vikovi ili manjkovi. Ako postoje vikovi onda preduzee, da bi bilo rentabilno treba te vikove negde da plasira,a tamo gde ima nedostatak gotovine da se zaduuje i povlai neki kratkoroni kredit. Ako bude bilo vikova onda e se iz tih vikova ili vraati kredit ili e se eventualno negde plasirati. Da bismo mogli da uradimo ovaj plan do kraja ne moemo vie da idemo po horizontali ve moramo po vertikali izvetaja. Planirani priliv u 1 kvartalu (1+2) 693.600, I - II tj. Novcani prilivi novcani odlivi to je ovo pod III sto imamo , vidimo da ovde imamo visak gotovine od 160 din. Ocigledno radi se o nekom visku koji ne mozemo da plasiramo i ostavicemo da stoji tako kako jeste. U okviru plana finansiranja imamo: 1) Finansiranje iz kredita javlja se u svim kvartalima kada imamo nedostatak gotovine - u 1. i 4. kvartalu nemamo nedostatak 2) Otplata kredita javie se kada povuemo kredit, pa u nekim narednim kvartalima, ako imamo viak sredstava, vratiemo kredit ovde nemamo kredit i ne vracamo ga. 3) Trokovi kamata e biti 10% na godinjem nivou 4) Efekti finansiranja (1 -2 -3) 5) Gotovina na kraju (I3 - II8 + I\/4) I kvartal - u ovom delu praktino nemamo ni vika ni manjka, nema finansiranja kredita, nema otplata kredita, nema kamata i nema efekata finansiranja. Gotovina na kraju 1. kvartala bie 10.160, a preduzee u svakom trenutku treba da raspolae sa gotovinom od 10.000. II kvartal - Ova gotovina je ujedno i gotovina na poetku 2. kvartala + prilivi po osnovu prodaje proizvoda (729.000) = 739.160. Ovi prilivi minus planirane potrebe = 19.490 i to je iznos u zagradi to znaci da u ovom kvartalu imamo nedostatak. Ovaj problem reiemo tako to emo se uzeti kratkoroni kredit i neemo rei 19.490 ve emo to zaokruiti na 20.000. Znai, finansiranje iz kredita 20.000. Ovde polazimo od toga da se kamata na kredite plaa na kraju godine. Uzeli smo kredit od 20.000, nema otplata, ne raunamo kamate u ovom kvartalu i efekti finansiranja bie 20.000. I na kraju (I3 - II8 + I\/4) dobijamo iznos od 10.510. Uvek imamo u vidu ta je minimalni potrebni saldo. Nije ba tano 10.000, a to je zato to smo zaokruili iznos kredita na 20.000. U isto vreme 10.510 na kraju je iznos na poetku sledeeg perioda. III kvartal - opet postoji nedostatak gotovine u iznosu od 35.240, moramo ponovo da se zaduimo u ovom sluaju uzimamo zaokrueni iznos kredita od 36.000, nema otplate, nema vikova, ne obraunavamo trokove kamata, efekti finansiranja su 36.000. Gotovina na kraju je 10.760. IV kvartal - Ovih 10.760 je gotovina na pocetku 4. kvartala. U ovom kvartalu preduzee ostvaruje priliv od 23.410 dakle ne treba dalje da se zaduujemo, ali sada prvo vraamo kredit od 20.000 koji smo uzeli. U ovom sluaju vraamo 20.000 pa emo po tom osnovu imati odliv, i ovde jo pridodajemo trokove kamata u iznosu od 3.300 din koji se plaaju na kraju god. Ukupni efekti finansiranja bie 23.300 i to je odliv u ovom 4. kvartalu. Saldo gotovine na kraju je 10.110. kolona svega - gotovina na poetku godine je 10.500 (BS) i postoji nedostatak gotovine od 32.590. Finansiranje iz kredita je 56.000 (20.000 + 36.000), jedan kredit smo vratili od 20.000. Platili smo kamate i po tom osnovu imali odliv od 3.300, efekti finansiranja su 32.700 i gotovina na kraju 10.110 obraunate kamate: 20.000 x 10% x 3/4 = 1.500 36.000 x 10% x 2/4 = 1.800 3.300 kredit od 20.000 je bio angaovan 3 kvartala zato je x , od 36.000 je bio angaovan 6 meseci i zato je x Projektovni bilans uspeha

Projektovni bilans uspeha predstavlja jedan od kljunih izvetaja u procesu budetiranja. U okviru njega objedinjavaju se brojni parcijalni budeti prihoda i trokova. Vanost ocenjivanja poslovnih

79

aktivnosti sadranih u ovom planu proizilazi iz injenice da je on najneposrednije povezan sa ciljnom funkcijom preduzea. Kroz ovaj izvetaj mi upravljamo rezultatom preduzea.

Kroz ovaj izvetaj testiramo dobitna ostvarenja i to u odnosu: na ono to smo oekivali, testiramo na ono to smo imali u prethodnim periodima, testiramo u odnosu na konkuretntska preduzea, testiramo ova ostvarenja u bilansu uspeha sa stanovita dostinosti prelomne take (za planiranje globalnih tokova rentabiliteta), sa stanovita mare sigurnosti, oekivanog dobitka po akciji

Razvijanje projektovanog bilansa uspeha kao sastavnog dela master budeta pretpostavlja prethodno reavanje dva problema: 1) izbor obraunskog perioda - najbolje reenje je da projektovani bilans uspeha prati izvetaj o novanim tokovima, tj. ako projektovani izvetaj o novanim tokovima pravimo samo na godinjem nivou, onda i ovaj izvetaj samo na godinjem nivou 2) izbor obraunskog reenja - ovde biramo izmeu obrauna po punim standardnim trokovima i obrauna po standardnim varijabilnim trokovima Tabela 13 - obraun po standardnim VT (projektovani BU) Elementi 1.1. - 31.12 I Prihodi od prodaje (plan prodaje) 3.105.000 II Trokovi prodatih proizvoda (34.500 x 52) 1.794.000 III Kontribucioni rezultat proizvodnje (I - II) 1.311.000 IV Neproizvodni VT (tabela 8) 69.000 V Kontribucioni rezultat (III - IV) 1.242.000 VI Fiksni trokovi 1.000.000 1. FT proizvodnje (tabela 5) 800.000 2. Neproizvodni FT (tabela 8) 200.000 VII Poslovni rezultat (V - VI) 242.000 VIII Rashodi kamata (tabela 12) 3.300 IX Neto rezultat pre poreza (VII - VIII) 238.700 X Porez na dobitak (20%) zaokruili smo 240.700 x 20% 48.000 XI Neto rezultat posle poreza (IX - X) 190.700 XII Dividende 10% od osnovnog kapitala 120.000 XIII Nersporeeni (zadrani) dobitak 70.700 I) prihodi od prodaje - preuzimamo ih iz plana prodaje (tabela 1) II) trokovi prodatih proizvoda = obim prodaje x PCK = 1.794.000 = 34.500 x 52 ()!!! kad kod zadataka iz obrauna trokova nemamo dovoljno informacija o poetnim i krajnjim zalihama, moemo trokove prodatih proizvoda izraunati na ovaj nain IV) pruzimamo ove trokove iz tabele 8 X) PDV sami pretpostavljamo XIII) nersporeeni (zadrani dobitak) u celini pripada vlasnicima tj. akcionarima, ali im se u praksi ne isplauje ceo ve se jedan deo zadrava u preduzeu (oko ) Projektovani bilans stanja

Veza izmeu onoga to se deavalo u prolosti i onoga to se deava u ovim projektovanim izvetajima je najjasnije vidljiva kod bilansa stanja. Ako prethodni izvetaji ne moraju da se zasnivaju na prologodinjim, ovde to nije sluaj. Projektovani bilans stanja se zasniva na prethodnom bilansu stanja. Dok se u okviru projektovanog bilansa uspeha kvantificiraju oekivana dobitna ostvarenja, i testira njihova dovoljnost u odnosu na oekivane profitne ciljeve, projektovani bilans stanja ima za cilj da prikae kako planirane finansijske aktivnosti utiu na finansijsku strukturu preduzea.

80

Sagledavamo da li je finansijska struktura ostala kakva je bila, da li se popravila, ili je moda dolo do pogoranja.

projektovani bilans stanja se po pravilu sastavlja na godinjem nivou Prethodna godina 1.157.200 1.157.200 1.957.200 800.000 567.800 84.000 43.200 41.600 472.500 10.500 1.725.000 1.591.860 1.200.000 391.860 133.140 133.140 1.725.000 Budetska godina 1.195.200 1.195.200 2.155.200 960.000 649.210 116.200 48.600 67.600 525.900 7.110 1.844.410 1.662.560 1.200.000 462.560 181.850 36.000 145.850 1.844.410

Tabela 14 - projektovani bilans stanja Elementi AKTIVA I Stalna imovina 1. Osnovna sredstva a) Osnovna sredstva - bruto b) Ispravka vrednosti (tabela 5) II Obrtna imovina 1. Zalihe a) Materijal (tabela 6) b) Gotovi proizvodi (tabela 2) 2. Potraivanja (tabela 1) 3. Gotovina III Ukupna aktiva (I + II) PASIVA I Sopstveni kapital 1. Akcijski kapital 2. Nerasporeeni dobitak II Obaveze 1. Krediti (tabela 12) 2. Dobavljai III Ukupna pasiva (I + II)

AKTIVA Ia) za budetsku godinu gledamo plan kapitalnih ulaganja (tabela 9) i iznos koji je tu tj. 198.000 dodajemo na OS bruto u prethodnoj godini 1.957.200 + 198.000 = 2.155.200 IIa) tabela 5 3.600 x 10 = 36.000 630 x 20 = 12.000 = 48.600 IIb) tabela 2 planirane zalihe na kraju 1.300 x 52 (PCK) = 67.600 II2) potraivanja (tabela 1 u IV kvartalu) 747.000 x 70% = 525.900 II3) ovih 10.110 je iz plana o novanim tokovima tabela 12 PASIVA I1) na akcijskom kapitalu nije bilo nikakvih promena pa on ostaje isti I2) 391.860 + 70.700 (nerasporeeni dobitak iz bilansa uspeha) = 462.560 II2) ostala je obaveza prema dobavljaima iz IV kvartala ()!!! za ispitu obratiti panju na: budet proizvodnje, budet direktnih trokova materijala, budet nabavke, dva pomona budeta za novane tokove (prilivi i odlivi) kada je re o izvetajima koji ine master budet ee dolaze novani tokovi i bilans stanja u odnosu na bilans uspeha na ispitu je iz planiranja i kontrole uglovnam pria tj. zadaci sa predavanja i vebi, bez nekih veih komplikacija, kao npr. kod obrauna trokova KONCEPT FLEKSIBILNOG PLANIRANJA I KONTROLE

81

Statiki budet - je proces prevoenja upravljakih namera u formalno-finansijske projekcije pri emu se uvek ima u vidu jedan nivo aktivnosti. Statiki budeti su dobri ako je okruenje stabilno, ako nema velikih oscilacija, ako projektovane veliine moemo da predvidimo sa zadovoljavajuim stepenom tanosti. Fleksibilni budet - je proces prevoenja upravljakih namera u formalno-finansijske projekcije, pri emu pripremamo budet za vie alternativnih nivoa aktivnosti. Pretpostavke za primenu koncepta fleksibilnog budeta: ()!!! pitanje na ispitu 1) definisanje relevantnog raspona aktivnosti - to znai da definiemo raspon u okviru koga e se varijabilni trokovi ponaati potpuno proporcionalno obimu aktivnosti, a da e fiksni trokovi u tom rasponu nee menjati 2) da podelimo trokove na varijabilne i fiksne, a da semivarijabilne trokove razdvojimo na deo koji ima varijabilni, i deo koji ima fiksni karakter i prikljuimo ih varijabilnim i fiksnim trokovima 3) treba izabrati odgovarajue nivoe aktivnosti sa kojima emo ui u fleksibilni budet. Treba napraviti neku realnu procenu i posle toga napraviti scenarie 4) treba pristupiti izradi fleksibilnog budeta i to primenjujui neku formulu, najee je to ax + b gde su a - varijabilni trokovi, x - obim aktivnosti i b - fiksni trokovi 5) treba na kraju perioda planirani nivo aktivnosti u fleksibilnom budetu svesti na ostvareni nivo aktivnosti PRIMER 8 Tabela 1 - Fleksibilni plan PA SAD OVDE IDE TABELA

celu ovu priu o fleksibilnom budetiranju emo uraditi na projektovanom bilanu uspeha prihode od prodaje izraunavamo kao cena x koliina

rezultat raste i to jeste posledica rasta obima aktivnosti, ali je pre svega posledica toga da sa rastom obima aktivnosti fiksni trokovi ostaju isti

KONTROLA

kontrola i planiranje su dve tesno povezane aktivnosti Poreenje je mogue i bez planiranja, ako kao osnovu uzmemo:

82

a) ostvarenja drugih preduzea koja se bave istom delatnou - mogua su poreenja samo na nivou preduzea kao celine i to samo na godinjem i eventualno na polugodinjem nivou, kada je za preduzimanje korektivnih akcija esto kasno, ili b) ostvarenja preduzea u prethodnom periodu - promenjeni uslovi poslovanja, drugaija struktura trokova, fluktuacije u cenama i slino mogu deformisati osnovu za poreenje u tekuem periodu i da zamagle pravu predstavu o efikasnosti i efektivnosti preduzea. ali ne valja ni jedno ni drugo

najbolje ishodite za kontrolu jesu ciljevi i zadaci sadrani u poslovnim planovima kvantificirani u okviru primerenih budetskih izvetaja (na bazi projektovanih planova)

1)
2) 3) 4) 5)

Proces kontrole obuhvata: postavljanje ciljeva merenje ostvarenja poreenje planiranih ciljeva sa ostvarenim analiza (utvrivanje) odstupanja korektivne akcije

Kontrola ostvarenja moe da se zasniva samo na statikim i fleksibilnim budetima. Primena statikih budeta u kontroli podrazumeva poreenje projektovanih veliina u budetu za izabrani nivo aktivnosti sa ostvarenjima koja se po pravilu zasnivaju na nekom drugom nivou aktivnosti. Glavni problem je nemogunost diferenciranja odgovornosti za nastala ostupanja.

Primer kako funkcionie proces kontrole; pretpostavka je da posmatramo samo trokove direktnog materijala i pretpostavljamo: Tabela 1 - Ukljuivanje fleksibilnog budeta u proces obrauna i analize odstupanja projektovanih ostvarenja podie celokupni proces kontrole na kvalitativno vii nivo
Planirani obim proizvodnje 10.000 Planirani direktni trokovi materijala 48 Stvarni obim aktivnosti 9.000 Stvarni direktni trokovi materijala 50 ostvareno 450.000(9000x50) ostvareno 450.000 odstupanja 30.000(razlika ostvarenog i planiranog) odstupanja od fleksibilnog budeta (18.000) planirano (statiki budet) 480.000(10.000x48) fleksibilni budet 432.000 (9.000x48) 30.000 odstupanja u obimu 48.000 statiki budet 480.000

Odgovornost menadera proizvodnje se vezuje za stvarno proizvedene koliine i odstupanja nastala po tom osnovu. U tom smislu treba da planirani nivo aktivnosti svedemo na ostvareni nivo aktivnosti, to se vri u okviru fleksibilnog budeta. Neemo porediti 10.000 jedinica proizvoda nego 9.000 jedinica proizvoda i to svoenje se vri u fleksibilnom budetu. Primena fleksibilnog budeta omoguava da se u okviru ukupnih odstupanja identifikuje iznos negativnih odstupanja od (20.000) dinara za iji nastanak su odgovorni i menaderi proizvodnje, dok odstupanja u iznosu od 48.000 dinara jesu posledica odstupanja u obimu i kao takvi imaju nekontrolabilni karakter, te odgovornost za njihov nastanak treba traiti izvan proizvodnog funkcionalnog podruja. Tabela 2 - analiza odstupanja dobitnih ostvarenja zasnovana na fleksibilnom budetu
Ostvareni rezultati Odstupanja od Fleksibilni Odstupanja Statiki

83

Elementi Prodate koliine I Prihodi od prodaje II Varijabilni trokovi 1. Direktni materijal 2. Direktni trokovi plata 3. OVT proizvodnje III Kontribucioni rezultat (I - II) IV Fiksni trokovi V Poslovni rezultat 16.000 800.000 424.000 219.200 128.000 76.800 376.000 312.000 64.000

fleksibilnog budeta (10.500) (7.200) (4.000) 700 (10.500) (12.000) (22.500)

budet 16.000 800.000 413.500 212.000 124.000 77.500 386.500 300.000 86.500

u obimu 1.000 20.000 (23.500) (17.000) (4.000) (2.500) (3.500) (3.500)

budet 15.000 780.000 390.000 195.000 120.000 75.000 390.000 300.000 90.000

Prodate koliine - podaci su nam dati u primeru; fleksibilni budet obraunavmo za nivo aktivnosti od 16.000 jedinica kolonu statiki budet smo ve imali kolona ostvareni rezultati: I) 16.000 x 50 = 800.00 II) 16.000 x 13,7 = 219.200 II - 3) 77.500 = 24.800 x 3,125 - planirani varijabilni trokovi A 8.000 x1,8 = 14.400 B 8.000 x1,3 = 10.400 24.800 x 3,125 = 77.500 24.800 - nam je zadato u zadatku

Nezavisno od toga na kom nivou se vri, sutina kontrole je uvek ista i svodi se na poreenje obrauna odstupanja, identifikovanje odgovornosti, analizu razloga i sugerisanje korektivnih akcija. Meutim, moe postojati znaajna razlika u zavisnosti od toga na kom upravljakom nivou se kontrola vri i koja podruja odgovornosti su predmet kontrole. Na viim hijerarhijskim nivoima kontrola je optijeg karaktera, usmerena je na kljuna ostvarenja i materijalno znaajnija ostupanja. Na niim nivoima kontrola je detaljnija, kako u pogledu broja podruja odgovornosti tako i u pogledu elemenata koja su ta ostvarenja opredelila. Ovakva analiza odstupanja obuhvata: Nulti nivo analize - razlika izmeu planiranog i ostvarenog I nivo analize - analiza odstupanja od statikog budeta II nivo analize - analiza odstupanja od fleksibilnog budeta III nivo analize - analiza doprinosa po funkcijama, analiza prodajnih ostvarenja

Efikasna kontrola podrazumeva primenu koncepta upravljanja putem rizika. Primena ovog koncepta pretpostavlja unapred determinisanje stepena tolerancije odstupanja za svaku poziciju iz budeta, kako bi bilo mogue razdvojiti ona odstupanja koja su podnoljiva i kao takva ne zahtevaju korektivne akcije, od onih koja su materijalno znaajna. Na ovaj nain panja se usmerava samo na glavne uzroke koji su uslovili odstupanja od planiranih ostvarenja, ime se tedi vreme i podie efikasnost upravljakih procesa.

Ako bi se kontrola zasnivala samo na statikom budetu mogli bismo da zakljuimo da je pozitivna razlika izmeu ostvarenog i planiranog rezultata (u statikom budetu) u iznosu od 26.000 dinara nastala kao posledica injenice da su poveana prodaja i rast prihoda bili dovoljni da pokriju VT i FT u datom budetskom periodu. Ukljuivanje fleksibilnog budeta ini moguim podvajanje ukupnih odstupanja na deo koji je posledica pomeranja u obimu (iznos od 3.500) i deo koji je posledica odstupanja prihoda i trokova pri eliminisanju uticaja poveanog obima (u iznosu od 22.500). Svoenjem budetiranog nivoa aktivnosti na ostvareni nivo aktivnosti moemo videti da u delu koji se odnosi na prihode ne postoje odstupanja (a da postoje odstupanja onda su ona posledica

84

cena i pomeranja u asortimanu). Kod varijabilnih trokova se pojavljuju negativna odstupanja u iznosu od (10.500) dinara koja sadre odstupanja u cenama i efikasnosti.

ovakva kontrola je dovoljna da se stekne opta predstava o stepenu ostvarenja postavljenih ciljeva i da se identifikuju podruja u okviru kojih nastaju odstupanja Analiza prodajnih ostvarenja

kontrola dobitnih ostvarenja (preduzea, profitnih i investicionih centara) podrazumeva analizu doprinosa pojedinih funkcionalnih podruja uspenosti preduzea Analiza odstupanja od planiranih prodajnih ostvarenja moe se vriti na dva naina: efektom u odnosu na prihode - analizira se razlika izmeu planiranih i ostvarenih prihoda efektom u odnosu na kontribucioni rezultat (ovo je bolje reenje) - ovde je predmet analize razlika izmeu planiranog i ostvarenog kontribucionog rezultata primena drugog pristupa predstavlja bolju osnovu za kontrolu prodajnih ostvarenja, zbog toga to menaderi u cilju pospeivanja prodaje mogu smanjivati cene, stimulisati prodaju niskoprofitnih proizvoda, zahtevati dodatna ulaganja u podizanje kvaliteta proizvoda, to sve moe povoljno uticati na visinu prihoda, ali se nepovoljno moe odraziti na dobitna ostvarenja.

1) 2)

Obraun odstupanja od fleksibilnog budeta po proizvodima meren efektom na kontribucioni rezultat

Proizvodi A B Ukupno Ostvareni KR 30,88 16,12 Planirani KR 33,375 14,9375 Razlika (2,495) 1,1825 Prodate koliina 8.000 8.000 Odstupanja (19,960) 9.460 (10.500)

Ostvareni kontribucioni rezultat po jedinici proizvoda Planirani kontribucioni rezultat po jedinici proizvoda = Razlika Prodata koliina - zadato u zadatku A 58 - 27,12 = 30,88 - ostvareni kontribucioni rezultat B 42 - 25,88 = 16,12 - ostvareni kontribucioni rezultat Odstupanja = razlika x prodate koliine Obraun odstupanja po osnovu promena cena
Proizvodi A B Ukupno Ostvarena prodajna cena 58cena je ovde pala 42 Planirana prodajna cena 60 40 Razlika (2) 2 Prodate koliine 8.000 8.000 Odstupanja (16.000) 16.000 -

Ostvarena prodajna cena Planirana prodajna cena Razlika

Obraunata negativna odstupanja od fleksibilnog budeta u iznosu od (10.500) dinara predstavljaju alocirani iznos gde nema odstupanja po osnovu promene cena. (Prihodi od prodaje) i negativna odstupanja u VT iznos od (10.500). Ovo znai da izolovana odstupanja po osnovu promena cena utiu na prihode, ali u istom iznosu i na kontribucioni rezultat. Moe se videti da nema odstupanja po osnovu promene cena, dok su promene u kontribucionom rezultatu u ukupnom iznosu negativne, to znai da su pozitivni efekti po osnovu promene u cenama izgubljeni usled breg rasta 85

VT. Da su i u jednom i u drugom sluaju ukupna odstupanja nejednako raspodeljena po proizvodima, pri emu je proizvod A uzrokovao negativna odstupanja, a proizvod B pozitivna odstupanja.

Vrlo esto se uje da treba upravljati trokovima, tj. misli se na to da se uini neki napor koji je usmeren u pravcu snienju trokova, meutim ne treba samo govoriti o upravljanju trokovima, ve i o upravljanju rezultatom preduzea, koje podarzumeva upravljanje trokovima, ali i upravljanje prihodima. Takoe ne mora svako poveanje trokova da bude loe. To se najbolje vidi kod reklamne kampanje. Imamo poveanje trokova, ali imamo i nesrazmerno poveanje prihoda. Zato se govori o upravljanju rezultatom.

Kad govorimo o kontroli trokova onda moramo da napravimo razliku izmeu nekoliko karakteristinih kategorija trokova. Na jedan nain se kontroliu varijabilni, a na drugi nain fiksni. U okviru varijabilnih trokova treba da napravimo razlku izmeu dve grupe trokova: 1) direktnih, i 2) indirektnih (opti) koji se razliito kontroliu. Naa panja je usmerena na direktne trokove proizvodnje - to su trokovi direktnog materijala i trokovi direktnih zarada.

Bavimo se analizom odstupanja. Ta odstupanja kod materijala mogu da nastanu kod: 1) promene cena, i mogu biti pozitivna ili negativna 2) po osnovu potronje - npr. planirana potronja je na nekom nivou, a u procesu proizvodnje ta potronja je iznad ili ispod tog nivoa sva ova odstupanja odnose se na pojedinane trokove Obraun odstupanja u direktnim trokovima po osnovu promena cena
Direktni trokovi 1. Direktni materijal a) Proizvod A b) Proizvod B 2. Direktni rad a) Proizvod A b) Proizvod B Ukupna odstpanja Planirane cene Stvarne cene Stvarne inputa inputa Razlika koliine 8 14,5 5 5 7,75 12,5 5 5 0,25 2 0 0 12.800 9.600 14.720 10.880 Odstupanja 22.400 3.200 19.200 0 0 0 22.400

Gledamo tabelu u zbirci ispod naslova Kontrola direktnih trokova zasnovana na fleksibilnom budetu 1a) kolona Stvarne koliine: 8.000 x 1,6 = 12.800 1,6 se nalazi u 4. koloni tabele kolona Odstupanja: 12.800 x 0,25 = 3.200 1b) kolona Stvarne koliine: 8.000 x 1,2 = 9.600 1,2 se nalazi u 4. koloni tabele klona Odstupanja: 12.800 x 2 = 19.200 2a) 8.000 x 1,84 = 14.720 2b) 8.000 x 1,36 = 10.880

Obraun odstupanja u direktnim trokovima po osnovu promena efikasnosti

Direktni trokovi 1. Direktni materijal a) Proizvod A b) Proizvod B 2. Direktni rad Planirane koliine Ostvarne cene za ostvareni nivo akt. inputa 20.000 22.400 12.000 12.800 8.000 9.600 24.800 25.600 Planirane cene Razlika inputa (2.400) (800) 8 (1.600) 14,5 (800) Odstupanja 29.600 (6.400) (23.200) (4.000)

86

a) Proizvod A b) Proizvod B Ukupna odstpanja

14.400 10.400 -

14.720 10.880 -

(320) (480) -

5 5 -

(1.600) (2.400) (33.600)

1a) kolona Stvarne koliine: 8.000 x 1,5 = 12.000 1b) kolona Stvarne koliine: 8.000 x 1,0 = 8.000

Kontrola OVT proizvodnje i OFT proizvodnje ne treba za ispit

()!!! pitanje na ispitu: bonusi i nain bonusa ()!!! pitanje na ispitu: prednosti i nedostaci pojedinih metoda cena ()!!! pitanje na ispitu: formalna struktura kalkulacije; tu treba da pobrojimo sve elemente koji ine neku kalkulaciju...

87