Miodrag Rankovi Beograd

Pregledni nauni lanak UDK: 323.28(100) Primljeno: 25. 04. 2005.

SAVREMENI/GLOBALNI TERORIZAM: SOCIOLOKI PRISTUP

Contemporary/Global Terrorism: Sociological Approach

ABSTRACT Notion of terrorism and its contemporary/global form is analyzed in the paper. Special attention is given to emphasizing most important characteristics of separatistsecessionist terrorism today. Potentials and perspectives of Islam terrorism is analyzed at the and of the paper. KEY WORDS contemporary/global terrorism, sociological approach, separatism APSTRAKT U radu se analizira pojam terorizma i njegov savremeni/globalni oblik. Posebna panja se pridaje isticanju najvanijih karakteristika separatisiko-secesionistikog terorizma danas. Na kraju rada se analiziraju potencijali i perspektive islamskog terorizma. KLJUNE REI savremeni/globalni terorizam, socioloki pristup, separatizam

Od nominalne ka sutinskoj definiciji savremenog/globalnog terorizma

Poreklo termina terorizam je u latinskom: terror, preuzet u francuskom jeziku: terrorisme, terroriser, u znaenju sredstva zastraivanja, nasilja, do unitavanja vrednosti i ljudskih ivota. Istorijski se obino vezuje za jakobinsku diktaturu, kao i za Oktobarsku revoluciju u Rusiji (crveni i beli teror). Postoji srodnost terorizma i ekstremizma (nacionalistiki, leviarski, konfesionalni i dr.). Po nekim osobenostima, neustraivosti i samoubilakom rtvovanju aktera, slian je japanskim kamikazama. Savremeni/globalni terorizam karakterie teritorijalno irenje, obuhvatajui itave svetske regione, potom njegovo umnoavanje i pojaavanje intenziteta teroristikih akata. Globalni terorizam se sve vie pokazuje kao vrsta rata postindustrijske ere. Sa ovim obelejima se ipak ne iscrpljuje odrednica globalnog terorizma. Neke znaajne osobenosti se pokazuju u zemljama koje su direktno ugroene spolja u otporu, kao nastavak izgubljenog rata, kao poslednje mogue sredstvo, svodei se,

314

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

samim tim, na uski krug uesnika, ekstremnih pojedinaca i grupa. Stoga se do pouzdanije i potpunije definicije moe doi samo praenjem tekuih zbivanja na svetskoj sceni, naravno, sa preovladavanjem ideolokih predznaka i samoodreenja, koja, po pravilu, nemaju neki negativan smisao. Po svoj prilici je prolo vreme kada su kriminal, korupcija, narkomanija i mafijaenje, provala nasilja, sada i terorizam i izbeglitvo u drutvenim naukama izdvajani u oblast socijalne patologije. U meuvremenu su se granice pomerile, ovi fenomeni su zahvatili itav svet i srasli sa strukturama i funkcijama velikih sistema. A to moda najvie vai za terorizam, naroito zbog njegove brutalnosti i izazivanja masovne nesigurnosti u svakodnevnom ivotu. Stoga i prouavanje ove problematike nalae opsena posmatranja, izradu specijalne hronologije i iskustvene evidencije, korekcije i dopune u tipologiji, i drugo. Shodno tome, i ovaj prilog je uglavnom pristup i tematski izbor.

Od klasifikacije ka tipologiji savremenog/globalnog terorizma

Doskoro su navoene dve glavne vrste terorizma: ekstremno separatistiki i dravni. Prvi je odavno na evropskoj sceni (baskijski, korzikanski, albanski i dr.), iznimno i u SAD-u (Teksas Republika, Beli nacionalisti i dr.). Dravni terorizam je takoe poznat odranije (nacistiki, staljinistiki). Talasi globalizacije su doneli meunarodni virus terorizma (izraz Malkolma Rifkina) ili globalni terorizam, danas u dve glavne i meusobno suprotstavljene varijante. Jedna je u krilu islamskog fundamentalizma sa aspiracijom stvaranja svetske islamske zajednice; taj terorizam je ilegalan, utopistiki, izrazito verski i osvetniki (otuda uobiajeni naziv verski terorizam). U borbi za prioritetni ameriki prostor i novi svetski poredak, sa amblemom demokratije, u sklopu ekonomske i politikovojne ekspanzije, ameriki State Department takoe pribegava teroristikim akcijama, esto radi vee efikasnosti, odnosno manjih trokova, umesto pokretanja kompletnih vojnih efektiva. Tako se dolo do razlikovanja loeg i toboe dobrog terorizma. Ono to se sada zbiva pred naim oima je njihova konfrontacija, s tendencijom pretvaranja u neku vrstu rata. Aktuelno socioloko prouavanje moe da otpone od prethodne osnovne klasifikacije i pretpostavke da je u pitanju jedna svetska pojava i to u stalnom porastu, iako su izvori esto i naizgled lokalni. Meutim, povezivanje svih izvora i akciono ukrtanje prevladava ovaj privid fragmentacije i prolaznosti. Uz to su esti i paradoksi, kao u sluajevima da se, u ciljevima i organizaciji, razliiti terorizmi ukrtaju, pa i sarauju. Osama bin Laden, svojevremeno obuavan u SAD-u (CIA) i potom angaovan protiv Sovjeta u Avganistanu, ivi je svedok tog paradoksa globalnog terorizma. Tako se itava analitika ema savremenog terorizma

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

315

komplikuje i uslonjava, upuujui nas na rekonstrukciju glavnih istorijski relevantnih i aktuelnih zbivanja. Analitika disekcija se time prenosi na dinamiki plan, u kojem pojave i tendencije postaju jasnije, a uzroci i posledice menjaju mesta. U ekolokom pogledu, taj terorizam jo nije pokrio itavu zemaljsku povrinu. Dok se lokalno fragmentiran odavno odravao u regionima Azije i Okeanije, tokom XX veka najizrazitiji je bio u zapadnim evropskim regionima (Italija, panija, Francuska, Velika Britanija, Balkan) i delimino u SAD-u, uglavnom kao ekstremna struja glavnih separatistiko-secesionistikih pokreta. Reklo bi se i ne sasvim sluajno: kada su se takvi pokreti rasplamsali u zemljama Bliskog istoka, potom i na severu i istoku Afrike, u nekim sluajevima kao nastavak rata tamonjih drava, pojavio se i jaao terorizam. To daje povoda da se prethodna klasifikacija dopuni prema regionalnim osobenostima, razlikujui evropski terorizam od dalekoistonog, bliskoistonog, azijskog, a moda i sa jo uom lokacijom (italijanski, panski, balkanski, francuski i dr.). Naravno da su sve te podele vrlo uslovne i preliminarne, pogotovo ako se ima u vidu geografski raspon tj. mesto izvrenih akcija i teroristikog organizacionog jezgra, kao i razlike u permanenciji i estini udara. Evropski terorizam je preteno individualistiki i lokalan, obino uperen protiv visokih zvaninika i vremenski dosta proreen. Arapski terorizam je, sudei prema akterima i zahvatu masovan i, s osloncem na svoje ispostave van centra, deluje praktino u svim zemljama/kontinentima, i po tome je zaista globalan. S obzirom na svirepost i posledice koje za sobom ostavlja, mogu se povlaiti uporedne linije prema kriterijumu anti-civilizacijske granice, svakako relevantne za tipoloke konstrukcije.

Separatistiko-secesionistiki terorizam
U svojem prilogu o terorizmu i njegovim izvorima, Ivan ijakovi polazi od kolektivnog, odnosno etnikog identiteta1. To jeste jedan izvor, ali sa napomenom da terorizam nije organski ugraen i svojstven ovom identitetu, ve se javlja tek u odreenim situacijama, recimo u sluaju poraza u ratu i na nivou osujeenosti. Jer, osujeenost maksimalizuje identifikaciju sa kolektivitetom i njegovom tragedijom, a teroristiki incentiv potencira svest o ugroenosti i nemoi da se integritet zatiti regularnim sredstvima. Uz to, separatistiko-secesionistiki terorizam ima svoje faze i transformacije, naroito one u menjanju mesta izmeu cilja i sredstava, kao ina osvete i dr. eenski secesionisti, na primer, preli su na taj terorizam posle izgubljenog rata. I po pravilu je taj terorizam iz osujeenosti najsuroviji, pojaan verskim fanatizmom i ratnikom tradicijom. To se pokazalo u sluaju uzimanja dece za taoce u Beslanu (Severna Osetija), u akciji koju su planirale eenske i inguke

Ivan ijakovi, Terorizam i problem identiteta; Sociologija br. 3, 2002. (str. 241-254).

316

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

voe amil Basajev i Aslan Mashadov. Stoga teroristike akcije privlae fanatike, pogotovo religiozne ljude u svom fanatizmu liene line odgovornosti, kod kojih su este zamene cilja sa osvetom i nerazlikovanja dunih i nevinih (zateenih). To vai ne samo za separatistiko-secesionistike, nego i za uzvratne mere dravnog poretka, koje mogu biti i nemilosrdne represalije, da bi se sve nastavilo u meusobnom uzvraanju, pri emu strane menjaju mesta kao izazovi i odgovori, uzroci i posledice, kao teroristiki akti i legalne sankcije. Prethodnu konstrukciju potvruju primeri klasinog/evropskog terorizma, ali i njegovo potonje irenje na druge kontinente. Pored toga, separatistikosecesionistiki terorizam je karakteristian za male zemlje, za tzv. periferijske etnije, probuene u eri modernizacije i prolea nacija2. A to irenje nije samo ekoloko nego i strukturalno, naroito ukljuivanjem verske komponente. Tako nastaje dvokomponentni, pa i viekomponentni terorizam. Terorizam IRA je ak izrazito verski, iako je po ciljevima secesionistiki i samo donekle mu je slian pokret za samostalnu Baskijsku dravu (ETA). I dalje, to su ovakvi pokreti trajniji i teroristike metode su surovije, to je takoe evidentno na prethodnim primerima, dok je militantnost onih skoranjih neto blaa. Takav je primer Revolucionarne armije Bretanje (BRA). Donekle je slian korzikanski terorizam, koji sprovodi Front nacionalnog osloboenja Korzike (FIKS), jer se ograniava na povremene i pojedinane likvidacije predstavnika francuske uprave. I ovaj terorizam je dvokomponentan, time to odrava jednu antihegemonistiku dimenziju. Ali, kod svih preovladava nacionalistika usmerenost, druge komponente ove prethodne vie ili manje pojaavaju ili dopunjavaju. irenje separatistiko-secesionistikog terorizma prati njegovo uslonjavanje novim varijantama. To se naroito pokazuje, na primer, kod eenskog i kosovskoiptarskog terorizma; oba osciliraju izmeu teroristikih akcija i povremenog prerastanja u rat niskog intenziteta. Na evropskom jugoistoku i njegovim pribrenim prostorima Azije, u zemljama i u vreme raspada socijalistikih drutvenih ureenja, vidljivi i znaajni su bili implantati amerike ekspanzije irenje NATO-a na istok (ameriki kongres i danas finansijski pomae separatiste na Kavkazu). To je novo izdanje globalnog terorizma, sa tendencijom prevazilaenja okvira ultranacionalizma. Radi se o tome da ovaj proces uslonjava, a ujedno i razuuje granice terorizma, samim tim i tipologiju koja je na poetku ovog rada navedena i potom dopunjavana. Balkansko separatistiko-secesionistiko klupko je moda najbolji primer za prethodnu konstataciju. Secesionizam je u nekadanjoj Jugoslaviji pokrenuo sve nacije, pa i nacionalne manjine, s nastojanjem da se iptarski secesionizam na Kosmetu prenese na Makedoniju i izazove sukobe malog rata. NATO je to

ire o separatistiko-secesionistikim pokretima u svetu u radu: Miodrag Rankovi, Tokovi i kontradikcije postsuverenizacije, Srpska slobodarska misao, br. 4, 2003. (str. 30-115).

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

317

iskoristio i stavio se na stranu onih struja kojima je odgovarao raspad SFRJ. Slian scenario je ostvaren i na prostorima biveg SSSR-a, kao u sluaju eenskog secesionizma. I tamo su se, tri puta, smenjivale faze teroristikih akcija sa razbuktavanjem rata niskog intenziteta, tj. borbe federalnih snaga i pobunjenika (sada u fazi ienja i povremenih teroristikih diverzija). Ne bez razloga, ovi sukobi su u ruskoj tampi oznaeni kao rat sa islamom ili trei eenski rat. Sledi novi pokuaj da se terorizam prenese na rusko tlo poto je rat tako rei izgubljen (ostao bez oekivane spoljne podrke). Primer je eksplozija u vagonima moskovskog metroa (6. februara 2004. god.), iza koje stoji Mashadovljev saradnik Abu al Valid. U svim navedenim sluajevima, slinosti su evidentne, ali sa razliitim ishodima i izvedenim pretpostavkama. Velike i mone drave due i lake se nose sa separatistiko-secesionistikim pokretima i njihovim terorizmom, bar do sada je tako bilo. Mali tee podnose terorizam, pogotovo kada se infiltriraju strani faktori s nastojanjem da se taj terorizam uklopi u strategiju dananjih velikih sila. Sa irenjem separatistiko-secesionistikih pokreta u zemljama u razvoju jo i vie se uslonjavaju ovi pokreti i njihovi teroristiki izdanci. Za primer je separatistiki pokret ingaleza sa budistikom komponentom; ponovno uspostavljanje Republike Turkestan, pored domaih muslimana, podravaju i neke muslimanske zemlje (Kazahstan, Kirgistan, Turska), dok separatizam Ujgura (pokret Istoni Turkestan), pored muslimanske, sadri i jednu proameriku komponentu (angaovanje Erkina Sintekina, amerikog novinara ujgurskog porekla). Takoe je slojevit i terorizam Talibana u Avganistanu, potom dugoroni revanizam Kurda ili onaj u petougaoniku: Palestina, Sirija, Egipat, Liban i Izrael. Naposletku se ovakva globalizacija terorizma proiruje i na afriko i junoameriko podruje. Ovde gotovo da se ne moe govoriti o istom (evropskom) terorizmu, destruktivizam se javlja u nekakvim sublimiranim vidovima i u sklopu ratova legalnog ritma, najee izmeu sukobljenih lokalnih plemena, u nekim i sa antiamerikom komponentom (Bolivija, Gvatemala, Ekvador). Zbog toga ostaju na lokalnom planu i kao meavina separatizma i unitarizma. Postoje, dakle, izvesne korespondencije izmeu ekstremnog nacionalizma i osobenosti separatistiko-secesionistikih pokreta i njihovih teroristikih izdanaka. Nekakva globalizacija terorizma je oigledna, ali uglavnom u prostornom irenju i umnoavanju. Ali, tim umnoavanjem, ova globalizacija pokazuje izvesnu dvojstvenost i neke pratee paradoksalne pojave i tendencije. Pojaavajui ekstremni nacionalizam, ona postaje prepreka tokovima modernizacije, pa i same globalizacije u njenom prvobitnom znaenju (irenje jedinstvenog prostora). Svojom protivrenom prirodom i prateim paradoksima, ona se predstavlja kao uvrnuta globalizacija. Inae, kako objasniti da je ona donela degradaciju Rusa na status nacionalne manjine (u Ukrajini 20%, u Belorusiji 11,5%) ili da su Srbi u Hrvatskoj i Makedoniji izgubili takav status; kako separatistiko-secesionistike pokrete uskladiti sa tendencijom njihovog spajanja sa vojno-politikim blokovima i,

318

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

zapravo, ta se tu bitno menja osim ideolokog predznaka? Jedan pravac istraivanja upravo moe tako da se usmeri.

Spirala savremenog/ globalnog terorizma

Od prvog napada na World Trade Center (1993. god.) od strane Gamaa Islamia do Menhetna, 11. setpembra 2001. god., zbilo se niz slinih diverzija. Napad u Oklahoma Sitiju (1995. god.) jedan je takav primer, sa 168 mrtvih i 500 ranjenih. Usledio je potom napad na bazu u Saudi Arabiji, kao i na olimpijski park Atlante (1996. god.). Od podmetnute eksplozije cisterne poginulo je 19 amerikih vojnika (1998. god.). Smatralo se tada za primere ultra terorizma. Preko teroristike grupe El Asnar dolo je do povezivanja arapskih i alirskih islamista i njihovog tajnog obuavanja (u Francuskoj); pojavljuju se mudahedini, borci za islam na svim stranama sveta. Amerikanci su najzad shvatili da nisu u pitanju samo organizovane sabotae, pa su zapoeli mere globalne zatite. I evropski lideri su jedno vreme oekivali da e se islamski terorizam ograniiti na afriko podruje, a da e se dalekoistoni utopiti u separatistikim sukobima i time lokalizovati. Tek posle niza diverzija, ukljuujui i ruenje turistikog centra na Baliju, postalo je jasno da su diverzije prvenstveno uperene protiv Amerikanaca (jo su trajali masakri egipatskih islamista protiv nevernika, takoe i alirskih). Ujedinjenjem Dihada i Gamaa Islamie (novi voa Omer Abdul Rahman) proklamovana je borba protiv SAD i itavog ujedinjenog i bogatog Zapada. Mula Omer i bin Laden su ojaali bliskoistoni terorizam i udenuli mu taj antizapadnjaki i antijevrejski naboj. Onda se ameriki establiment opredelio za zatitne mere i preventivnu zatitu, prihvatajui izraelski revanistiki kurs. U celini uzevi, terorizam se zaista globalizovao, tj. internacionalizovao. Jo nisu bili jasni ideoloki elementi, sve je pokrivao termin postindustrijskog varvarstva. Stupanjem u rat protiv Avganistana (7. oktobra 2001. god.), SAD sa svojim saveznicima (britanske i jedinice Alijanse Severa) otpoele su in odmazde za Menhetn i Pentagon. Ali, odmazda nije bila jedini povod za vojni intervencionizam. Naime, u vreme kada su SAD podstrekavale Irak protiv Irana, isporuivale su materijal koji se mogao koristiti za proizvodnju balistikog oruja. Za vreme rata sa Iranom, u irakom tabu bilo je angaovano oko 60 amerikih oficira u funkciji savetnika za balistiku. I, da paradoks bude vei, Amerikanci su, zdrueni sa Britancima, preduzeli opsenu vojnu intervenciju protiv Iraka (19. marta 2003. god.), pod izgovorom da Sadam Husein poseduje oruje za masovno unitavanje. A, kada su, posle 3 nedelje, vojne operacije okonane, ispostavilo se da u trezorima nema takvog naoruanja i da su fakture za izvoz 500 tona uranijuma (iz Nigerije) falsifikovane kako bi se rat protiv Iraka opravdao. Slina ujdurma se pokazala i sa

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

319

naoruavanjem iptara na Kosmetu, koje Amerikanci nisu proglasili za teroriste, niti ih je brinulo koliko je Srba poubijano, pojedinano ili grupno, iz zasede ili u borbi protiv tadanjih legalnih organa poretka. Iz politiko-pragmatikih razloga, pojedinci i odredi OVK nisu bili tretirani kao teroristi. Na takvim primerima se pokazuje da se dravni terorizam nadovezuje na politiki pragmatizam i da ih je u nekim sluajevima teko razlikovati. Ovaj pragmatizam ima i svoje karakteristine osobenosti, prepoznatljive u pojedinim linostima, kao to su Riard Holbruk i general Lesli Klark. Naime, general je znao da se 24. aprila 1999.god. u zgradi RTS-a nalaze novinari i slubenici, pa ipak je poslao svoje bombardere da je rue. Bio je to konkretan sluaj dravnog terorizma. Kasnije e general elton rei da Lesli ima problema sa svojim karakterom i identitetom. Amerikanci su imali i svoj unutranji terorizam (borci Republike Teksas, Biblioteke belog plemena, sluaj Timoti Mekvej i dr.); godine 1997 identifikovano je 856 militantnih grupa. Zato CIA i FBI zaziru od mogunosti saradnje izmeu domaih i islamistikih terorista. Ipak je spoljni terorizam za sve vreme bio glavni. Amerikanci su u Somaliji ubili 13000 graana, pre toga u Vijetnamu preko milion ljudi i spalili na hiljade naselja; na Srbiju su baene bombe sa osiromaenim uranijumom, ubijeno 2500 civila (785 dece pod ruevinama). Sve su to akti terorizma, kanjivi po osnovu enevske konvencije iz 1936. god. i prema odgovarajuim odredbama UN. Po tome je agresija na SRJ 1999. god. udenula NATO-u komponentu teroristike organizacije. I obuka timorskih odreda smrti (ameriki program gvozdene ravnotee), pa priprema oruanog ruenja nekih reima (Aljende, Mosadik) ili obuke specijalaca u koli SOA (kola ubica, osnovana 1969. god.) i vie ubistava (nadbiskup Romero i jo 13 ljudi u San Salvadoru, na savetnik Goran ugi) ili slini uinci generala Morijega, Romera Garsije, Ruana Bastilje i dr. Karakteristian je podatak da je 1999. god. budet Pentagona iznosio 30 milijardi dolara i da se od tada stalno poveavao. Rat u Avganistanu bio je znaajan ne samo za Ameriku nego i za Rusiju (eenija), takoe i za Pakistan i Indiju (Kamir). Naime, neuspeh sovjetske intervencije i pobeda mudahedina dali su krila islamskom fundamentalizmu i pojaali njima svojstven terorizam. Posle ovoga rata, pomera se njegov centar u Saudi Arabiju i Sudan; stvaraju se i novi islamski teroristiki centri u Kamiru, Aliru, na Filipinima i dr. A rat protiv Iraka prvi put je SAD liio evropskog saveznitva (protivljenje Francuske, Nemake i Rusije). Taj rat protiv Iraka pojaao je neke ranije ispoljene karakteristike permanentnog rata, ne samo u intenzitetu sukoba nego i rasulu u zemlji, pa i itavom regionu. Godinu i po dana posle zavretka ratnih operacija, stanje u Iraku se stalno pogoravalo. Stara kombinatorika sa marionetskom vladom nije donela oekivane rezultate (primirivanje u zemlji); potpuno je obustavljen izvoz nafte sa juga Iraka; nastavljaju se, pa i pojaavaju

320

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

sukobi izmeu vojske i diverzanata (sukobi u Faludi, Nadafu, Kutu, Karbali, granatiranje vedske ambasade). SAD su prinuene da izdvajaju nova finansijska sredstva za saniranje ovakve situacije, da se obrate za pomo u vojnim snagama drugih zemalja (za sada, pored snaga SAD, Velike Britanije, Italije i Holandije, skupa oko 150000, jo i snage Rumunije, eke, Poljske, Novog Zelanda, ukupno oko 3500). Tako se i pojavio termin Buov Vijetnam. Islamisti raunaju na lojalnost 1,2 miliona istovernika u 57 islamskih zemalja i u drugim zemljama sveta. Teroriste proima fanatizam osvete, pojaane mrnjom prema svetskim bogataima i osvajaima. A to je davno naslutio Dord Kenan (6,3% Amerikanaca na svetu raspolae sa oko 50% svetskog bogatstva). Time se donekle objanjava zato je, prema nekim procenama, ak 90% globalnog terorizma upereno protiv SAD. Antiamerikanizam sve vie postaje spona islamistikih i drugih teroristikih struja (Al Kaida, teroristi Hezbolaha, Amal, Dava i dr.). Napad automobila-bombe na australijsku ambasadu u Dakarti usmrtio je 10 i ranio preko 100 lica (sluajnih prolaznika) u organizaciji Damiat islamie (bliska Al Kaidi). Tako se akcije Al Kaide sve vie ire i povezuju, proirujui svoj front i protiv amerikih saveznika, pretei i ostalima koji imaju vojsku u Iraku (Australija ima oko 1300 vojnika). Sa tragedijom u Beslanu i onom u paniji i sada u Dakarti, moe se govoriti o novoj dimenziji globalnog terorizma (izraz koji je poeo da cirkulie u svetskim medijima). Globalni terorizam je postao integralni deo sadanjeg sveta, krize demokratije i humanosti, talasa postmoderne i devalvirane socijalistike utopije. Ovakve ocene su prihvatili mnogi intelektualci i diplomate na Zapadu. Don de Karea je direktno optuio Dorda Bua Juniora zato to je oko sebe okupio sve same konzervativce, ipak verujui u povratak prave Amerike. U tom kontekstu je karakteristian sluaj amerike kvaziheroine Desike Lind, medijski favorizovane, kako bi uveliala pobedu u Iraku. A proirena je i lista lica kojima je zabranjen ulazak u SAD, iz bezbednosnih razloga. Svi ti sluajevi poneto objanjavaju, ali ne i pravu prirodu i izvore dananjeg amerikog dravnog terorizma. Samo to su vojne operacije u Iraku zavrene i Sadam Husein uhvaen, Amerikanci su najavili nove inicijative. Prvo je na red dola Gruzija, jo jedna mirna revolucija po standardnom scenariju, koju sada nastavlja Mihail Sakavili. U planu je Zakavkazje, u prilici sukobi izmeu Severne Osetije i Inguetije, uskoro verovatno i nekadanji Staljinov klin (teritorija izmeu Pruta i Dnjestra), uz asistenciju zainteresovane Rumunije. Da li je time ve markirana i nova teritorija teroristikih akcija? A rat niskog intenziteta ne vodi se samo gerilski, u gradovima eksplodiraju automobilibombe, sve su ee pojedinane otmice i ucene posredstvom talaca, javna pogubljenja (pred TV kamerama), bin Ladenove pretnje sraunate na izazivanje atmosfere straha, jaeg nego to je svojevremeno bila fama o boljevikoj opasnosti.

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

321

Koreni, ideoloki izdanci i suoavanja

Sa najvieg mesta, govornice SAD, objavljen je globalni rat protiv terorizma. To je prva takva objava rata u XXI veku. Neposredni povodi su poznati: ruenje bliznakinja na Menhetnu i Pentagona. Od tada, SAD imaju pokrie za dalje vojne inicijative, jo i sa argumentom preventivnog delovanja. Neto ipak ostaje nejasno ili se samo nasluuje. Naime, terorizam danas obuhvata iroku skalu destruktivno-razornih akcija, ali i raznovrsnih protivnika, na globalnom i lokalnom planu. Uzmimo masakr Dan Aure, velike iitske svetkovine (poetkom marta 2004. god.) sa preko 180 mrtvih, istovremeno i obraun izmeu iitskih i sunitskih muslimana u Bagdadu, Karmali i Keti. Takva zbivanja komplikuju itavu situaciju, neprijateljske strane se ukrtaju, glavni i pomoni, aktuelni i potencijalni, neposredno angaovani i oni na koje se rauna da e prihvatiti ameriku inicijativu itd. Mnoga pitanja iz tog konteksta reavaju se prema konkretnoj situaciji. Recimo, Moamera Gadafija Zapad je doskoro tretirao kao muslimansko-teroristikog sauesnika, a sada se takva ocena izostavlja. Tako, globalni rat protiv terorizma fluktuira prestrukturisanjem snaga, smenjuju se razliiti ritmovi i faze sukoba i povremenih zatija. Pa, verovatno i zbog toga je usledila ona generalna opomena svima koji nisu protiv terorizma da su protiv nas. Naposletku je i prividni paradoks da suprotstavljene snage jedna drugoj pripisuju iste kvalifikative, koriste slinu argumentaciju, logiku i jezik. U poslednje vreme sa doktrinom preventivnog rata je lansirano i pravo prvog udara. U oba sluaja je to produetak prava veta u svetskoj politici, pravo koje je zastupao D. Kenan, a koje legalizuje ekspanziju velikih sila. Rat terorizmu olakao je recepciju ovog prava i proirio manevarski prostor za ovu ekspanziju. Svojevremeno je ovo pravo poelo da se primenjuje protiv Nikaragve (u vreme Reganovo), zbog tobonjeg urgoavanja SAD. Neki autori su ovaj ameriki dihad poravnali sa odgovarajuim muslimanskim. Sticajem okolnosti, pelcer ove doktrine je preuzet iz samurajske ratnike tradicije, koju su Japanci demonstrirali napadom na ameriku pomorsku bazu Perl Harbur, u II svetskom ratu. Njena amerika verzija, ali i kritika ocena, upuuju na nekoliko najvanijih momenata. Prvo. Kada je u pitanju Irak: ni pre, ni posle rata nije dokazano da su snage Sadama Huseina raspolagale tajnim orujem za masovno unitavanje. Nije dokazana ni Huseinova povezanost sa teroristikom organizacijom Al Kaida. S obzirom na to, naravno da otpadaju argumenti za prevenciju i samoodbranu. Rat u Iraku zato se moe kvalifikovati kao oruana agresija na jednu u svetu priznatu suverenu dravu i svi slini sluajevi kao akti dravnog terorizma. Drugo. Obrazloenje ove doktrine u verziji Blerovog diplomate Roberta Kupera: tradicionalna ratnika logika preneta je na sadanje uslove u svetu, u kojem,

322

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

navodno, postoje tradicionalna, klasina dravna ureenja i postmoderna drutva. Sledi da je odbrana postmodernih drutava prioritetna i da se u sluajevima njihove neposredne ugroenosti mogu probiti okviri meunarodnog legaliteta. Naravno, ak ako se delimino i usvoji teza o prioritetu tj. odbrani vodeih, ostaje neodreenost tj. proizvoljnost u tome koja zemlja moe da zastupa i nastupa u ime postmodernog sveta, odnosno koja joj institucija moe preneti takva ovlaenja. Pitanje nije isto proceduralno, ve sutinsko, osim ako se unapred ne podrazumeva da je takav reprezentant SAD. A postoje i druge danas visokorazvijene zemlje u svetu, koje takoe mogu preuzeti deo ovakve odgovornosti i prava. Zemlje kao to su balkanske, od kojih su neke ve prihvatile amerike ratne pozive, svakako u tome imaju svoju raunicu, iako nisu ugroene od terorizma. Dakle, kao i u drugim domenima svetskih zbivanja i odnosa, terorizam i antiterorizam dopunjavaju se novim satelitizmom. Tree. Opasnost od terorizma zvanina Amerika projektuje na ceo svet. A niz zemalja nisu optereene terorizmom, bar ne u tolikoj meri kao SAD, da bi se zduno odazvale upuenom pozivu. Stoga taj poziv sadri i komponentu pretnje, indirektnog ucenjivanja. Ovde se umee pitanje o posledicama preventivnog udara. injenica je, na primer, da se uzvratni terorizam poveao, proirio i doneo nove neizvesnosti. Posle napada na Avganistan i Irak, takva ocena je gotovo jednoduna. A priznanje premijera Tonija Blera, da je omanula britanska obavetajna sluba neuverljivo je i tempirano da ublai negativne ocene i osude u svetu. Na videlo je izala jo jedna svetska prevara, slina onoj o srpskom genocidu na Kosmetu, neposrednom povodu za bombardovanje SRJ. Meutim, glavni posao je ipak zavren, uspostavljena je kontrola nad irakom naftom, zbog ega je itava ujdurma i potekla. etvrto. Posle tragedije u Beslanu, i Rusi su najavili preventivne mere (ruski generaltab, general Jurij Balujevski) kao nunu meru protiv eenskih terorista, i to sa mogunou upotrebe nuklearnog oruja. Sada i ruski zvaninici apeluju na svoje saveznike, traei saradnju sa NATO-om u zajednikoj borbi. Objavljene su i nagrade za informaciju o amilu Besajevu i Aslanu Mashadovu (300 miliona dolara). Moda je to samo revanistika i propagandna najava, jer pitanje je kada e udar uslediti i da li e biti kao ameriki u Avganistanu (kada su najvie stradali civili). Sudei prema izjavi predsednika Vladimira Putina, iz obzira pribliavanja sa eenskim narodom, otrica e biti uperena direktno prema teroristima. Oigledno je da su Rusi izvukli neke pouke iz dosadanjeg jevrejskog i amerikog uzvratnog modela, imajui u vidu sloenu situaciju na severnom delu Kavkaza, takoe i delovanje stranih obavetajnih slubi u podstrekavanju teroristikih akcija. U daljem e se pokazati koja je varijanta antiterorizma uspenija i vie odgovara datim okolnostima.

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

323

Islamski teroristi svaki izvedeni masakr koriste u medijima za upuivanje pretnji, irenje masovnog straha i stanja neizvesnosti, ponekad oznaavajui lokaciju sledeeg udara. Organi bezbednosti, iako svesni propagandnih ciljeva, ne smeju da rizikuju i oglue se na ovakve pretnje. A i same mere pojaane kontrole donekle idu naruku takvoj teroristikoj propagandi. Pretnje Osame bin Ladena u nekim sluajevima imale su eljenje efekte, kao kada je panija povukla svoje trupe iz Iraka. Uz to, kako su ove pretnje upuene itavoj Evropi, preventivni rat preti da se transformie u meunarodni, zapravo meukontinentalni. Atmosfera straha i neizvesnosti je svakako razliita, pa ipak izgleda najvea u zemljama sa visokim procentom muslimanskog ivlja (Francuska, Italija). Tako se u nekim evropskim centrima postavlja pitanje da li je trebalo dopustiti toliki priliv muhamedanaca (od nekoliko stotina hiljada posle II svetskog rata, pri kraju milenijuma njihov broj u ovim zemljama narastao je na 12,5 miliona). Jedna neizvesnost, tako, namee drugu, za koju preventivni udar ne vai, ali se neke druge mere prevencije stavljaju na dnevni red. Svi atentati faktiki imaju isti cilj zastraivanja, kao popunjavanje praznina i povremenih zatija. Potencijali i perspektive islamskog terorizma. Ovo pitanje vredi makar postaviti, iako je danas vrlo sloeno, u mnogo emu nepoznato da bi se moglo neto zasigurno rei i prognozirati. Ako je ve ukazano na dvokomponentni sastav islamskog terorizma, pitanje je da li e i dalje tako ostati i koja e komponenta nadjaati. Ova problematika je jednim delom zastupljena u raspravama o politikom islamu, sa suprotstavljenim gleditima. Neki islamski intelektualci dre da islamu nije imanentan terorizam, navodno zato jer je to religija mira i tolerancije. Ovakvom tumaenju protivree brojni sukobi izmeu islamistikih struja. A, zbog antagonizma prema zapadnjakim vrednostima i neistom ivotu, neki oponenti borbu protiv terorizma izjednaavaju sa borbom protiv islama (naroito posle 11. septembra 2001. god.). Navodno, netolerantnost i svetske aspiracije sa upotrebom nasilja su neodvojiva sredstva ove veroispovesti i muslimanskog mentaliteta. Problem je u tome to se oba gledita, u raznim verzijama i naglaenosti, mogu verifikovati u dosadanjoj istorijskoj praksi ili aktuelno. Izvesno je, ipak, da je islamski fundamentalizam udenuo terorizmu brutalnost i fanatizam, apoteozu rtvovanja sa verovanjem u inkarnaciju ivota. To se potvruje gotovo svakodnevno, u sluajevima ovek-bomba i automobilbomba, takoe i u bezobzirnosti prema neduno nastradalim na licu mesta. Karakteristino je da se, svuda gde su SAD vojno intervenisale i uvodile poredak, zametnuo se pokret otpora u nekim vidovima terorizma. To je ono to Amerikanci, zapravo njihov State Department, nee da uvae: da su koreni novog terorizma u politici ekspanzije s osloncem na vojni intervencionizam i hegemonizam, danas naroito prema muslimanskim zemljama. Naravno da nisu u pitanju isto verski motivi i antagonizmi, ve ekonomski, prvenstveno kontrola nad izvorima energije.

324

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

Terorizam sve vie zahvata tzv. nerazvijene zemlje. Ta okolnost moe da bude polazite za sve dalje, socioloke i druge analize ove svetske pojave. Jedna osobenost je u verskom faktoru, jer je religija u tim zemljama srasla sa etnicitetom, pri emu verski postulati ukljuuju i neke socijalno-politike i ideoloke implantate, kao u sloganu preiavanje sveta. U Rusiji, zapravo u Kirgistanu, deluje pokret vahabizma i pokret Hizb at Tahrir sa sloganom: sloboda, pravda, obnova kalifata (kao zamena za politiki despotizam kompromitovanog socijalistikog poretka). Deo ove ideoloke racionalizacije zastupljen je i u katolianstvu, religiji koja takoe pretenduje na svetski primat (zato i tolerie aktuelni zapadni ekspanzionizam). I opet onaj paradoks, da svaka strana ima svoje argumente i kontra-argumente. Postoje tendencije/sluajevi da se antiglobalistiki pokreti i pojedine njihove akcije dodiruju sa terorizmom. Tako je 2002. god. grupa antiglobalista u Johanesburgu planirala da digne u vazduh konferencijski centar Samita za dugoroni razvoj. U demonstracijama je bilo nereda, demolirani su neki objekti, dolo je do sukoba sa organima reda, ali sve to nije doseglo do nivoa terorizma. Neto slino se moe konstatovati i za protestne skupove/demonstracije mase ugroenih tranzicijom, koju prati porast nezaposlenosti i socijalnih nejednakosti; blokiranje puteva, trajkovi i protestni marevi su postali svakodnevica. Pitanje je, meutim, kako e se ovaj trend nastaviti, iako nikada otvoreno nije podran terorizam kao globalizacija straha. Ali, u antihegemonistikom tj. antiamerikom opredeljenju postoji jedna skrivena tangenta otpora s pretnjom pobune. Islamski terorizam u tome domenu ima izvesne oslonce, samim tim i anse da pojaa svoj uticaj i dobije u zamahu, tim vie to se i na suprotnoj strani javljaju otpori. Britanska tampa, recimo, jo objavljuje priloge o nelegalnosti rata u Iraku; jedna posada italijanskog helikoptera odbila je da poleti u Irak. Ali, sve to se dalje kae ili prognozira, ostaje u sferi nagaanja. Dalji tok teroristikih aktivnosti na Bliskom istoku umnogome e zavisiti od zbivanja u Iraku, zapravo od antizapadnjakog raspoloenja, koje je prevashodno verskog karaktera. Islamski terorizam se u Iraku odrava u otporu uspostavljanju poretka pod amerikim patronatom, protiv iskoriavanja prirodnih resursa, kao i resantimana koji se ve godinama taloe zbog poginulih tokom rata i posle. A snage strane koalicije, naravno, imaju svoj plan i manevarski prostor. Ameriki kongres je brzo reagovao, odobrio je prvu tranu od ukupno 18,4 milijardi dolara za obnovu Iraka. Pitanje je da li e to oslabiti terorizam, ali verovatno hoe duh unutranjeg otpora kod obinog sveta. Drugi momenat je u proklamaciji: promeniti mapu Bliskog istoka. Kada je u pitanju Irak, mora se raunati na konfrontacije izmeu iita, Kurda i Sunita i posle prihvatanja tzv. prelaznog ustava. Pragmatini Amerikanci e verovatno i ovde primeniti bosanski obrazac (specijalni status za glavne zavaene entitete) i nee im previe smetati teokratska drava (prioritet postulata islama) u daljem preureenju Iraka. Ali, ako se ta konfrontacija produbi i pree u neku vrstu prljavog graanskog rata, islamski terorizam e gubiti

Miodrag Rankovi: Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup

325

antihegemonistiku dimenziju, a sa njom i dihadsku ideju svemuslimanskog okupljanja (Muslimani sveta, ujedinite se protiv svetskih monika). To vai i za Dmabajev poziv da se muslimani ne tuku meusobno (Nai neprijatelji su Amerika i Velika Britanija). Jednim delom to zavisi i od verske ortodoksije, ako se istraje u nastojanju da se sprei dalja politizacija islama sa zahtevom vraanja religiji i sferi linog. Izmeu osude i tolerancije na takvom su se mestu nali dananji zvanini svetski arbitri, kao to su UN, EU i druge velike svetske sile, kada je u pitanju globalni terorizam. Savet bezbednosti UN nije odobrio, ali zvanino ni osudio agresiju na Irak. I poto je klasini deo tog rata zavren, SB se priklonio saniranju situacije i ukazivanju pomoi ugroenom stanovnitvu. Dakle, dok je jedan terorizam (islamski) na meti objavljenog globalnog rata, drugi (amerikobritanski) negde je izmeu osude i tolerancije. A takva je dvojnost mogua, jer je na delu jedna svetska supersila (291 milion stanovnika sa 30941 dolarom p.c. i prvo mesto od privrede do svemirske i zemaljske nauke i tehnologije). Uz to, neki lanovi SB su predstavnici drugih velikih sila, takoe suoenih sa hroninim unutranjim terorizmom. Zbog toga a zbog i svojih aspiracija, drale su se po strani ili ograniile na diplomatsko neodobravanje Kina i Indija. Francuska i Nemaka su otkazale svoje sudelovanje u agresiji, ali potom prihvatile oporavak Iraka. Time se vodei deo EU bar donekle iskupio za greku uinjenu napadom NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. god. Preostaje da se na jo jednom primeru demonstrira prisilna demokratija i okupacija Iraka promovie u modernizaciju. Najvee osude dolazile su sa strane, znaajne, ali malo efikasne, kao to je to svetsko javno mnjenje i kritiki govor medija.

U smeru daljih sociolokih/globalistikih prouavanja

Prema oceni Osame bin Ladena, u sadanjem trenutku dinamike uzvraanja uspostavljen je balans terorizma. Ipak se moe rei da je islamski terorizam imao neto vie inicijative, kako u okolnostima iznenaenja, tako i u broju rtava (masakr u vozu za Madrid, stradanje uenika u Beslanu Severna Osetija, rasplamsavanje sukoba izmeu okupacionih snaga i irake gerile)3. Ali, tek kada uslede najavljeni preventivni udari, ameriki ili ruski, pokazae se da li je Al Kaida jo u fazi proirivanja svog operativnog prostora. Slina konstatacija vai i za opredeljivanje drugih velikih sila i svetskog javnog mnjenja. Posle ruenja bliznakinja (World Trade Center), zapadne sile su podrale bombardovanje Kabula i Kandahara, potom i oruane operacije u Avganistanu. Uzdrale su se Kina i Arapska liga, dok su

Podseamo itaoce da je ovaj lanak zavren pre bombakih napada na London i egipatsko letovalite arm el ejk leta 2005. god. (- prim. red.).

326

SOCIOLOGIJA, Vol. XLVI (2004), N 4

islamske zemlje gotovo listom osudile ovaj ameriki protivudar. Ali, posle napada na Irak, slika se promenila. Pri tom se pokazalo da su ameriki poduhvati bili znatno vie u centru panje svetske javnosti nego slini sa ruske strane. To bi mogli biti dopunski okviri za dalje razmatranje tipologije svetskog/ globalnog terorizma i njegove hronike. Naspram konstelacije velikih sila, koje direktno nisu ugroene od ovog terorizma, ali u njegovom dometu, stoji itava mrea manje ili vie povezanih islamistikih grupa i organizacija. Neke su okosnica islamistike ekspanzije i revanizma (npr. grupa Hizb-Ut Tahrir, Gamaa Islamia, Oruana islamska grupa i dr.), dok su neke druge mecene islamskog terorizma, pribavljajui sredstva putem kriminala (verc droge, pranje novca, pa i pljake banaka). A te razlike su znaajne za dalje integracije svetskog muslimanstva kao organizacione i akcione podloge tog terorizma. Neke od tih organizacija i grupacija nisu teroristike, ali su jezgra za irenje na evropskom prostoru (najvie turski i kurdski islamizam). To su takoe potencijali islamskog terorizma, o emu se ve javno govori i ne bez izvesne zabrinutosti i podozrenja. * * * Socioloko teorijsko razjanjavanje o savremenom/globalnom terorizmu moe se smestiti u okvir globalizacije, zapravo njenih protivrenosti. Ukrstile su se megaintegracije, koje podstiu spoljnu ekspanziju razvijenih, sa separatistikosecesionistikim pokretima zakasnelog nacionalnog i dravotvornog konstituisanja nerazvijenih. Savremeni terorizam je njihov epifenomen i najdrastiniji vid, u irokoj skali sukoba globalizma i antiglobalizma. Otuda upadljive slinosti, u tehnologiji terorizma naroito, sa razlikama u ideolokim predznacima (modernizacija, ljudska prava, demokratija i graanizam naspram muslimanskog bratstva, kolektivizma i dr.); otuda i dinamika uzvraanja, koja donosi rtve, ali ne i znaajnija reenja. Savremeni/globalni terorizam je tragedija dananjeg sveta. Jer, umesto daljeg ljudskog progresa, usledio je progres terorizma s perspektivom novog tzv. asimetrinog rata (upotreba nuklearnog oruja, bombardovanje sa velike distance, ruenje saobraajnica, rafinerija i industrijskih centara, bombe sa osiromaenim uranijumom i dr.). U socijalnim okolnostima su brojni stimulatori terorizma, a najvei u velikoj nejednakosti bogatstva i drugih moi izmeu razvijenih i u razvoju zaostalih zemalja, antagonizama koji proizlaze iz religijskih, tradicionalnih i drugih osobenosti. Tek onda se moe govoriti o terorizmu ludo hrabrih ili oajnika. Progres terorizma je i u stepenu zahvata politike, tj. politikog pragmatizma, ak i do linije kada ih je teko razlikovati, kao u sluaju NATO bombardovanja SR Jugoslavije. To se delom odnosi i na one koji su to bombardovanje utke odobravali, videi u porazu tadanjeg reima ansu za promenu vlasti.