Knjizenje robe

UVOD U KNJIGOVODSTVO
Racunovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeca. Knjigovodstvo je racunska osnova menadmenta racunovodstva i njegov zadatak je da obezbedi sve podatke neophodne za razlicite delove racunovodstva ( i finansijskog i upravljackog ). Cilj knjigovodstva uvek zavisi od cilja preduzeca a to su uglavnom : utvrdivanje rezultata poslovanja , stanje imovine , podaci za kontrolu rada , za planiranje poslovanja i kontrolu izvrenja planskih velicina. Ekonomske promene su svi poslovni dogadaji koji uticu na imovinu nekog preduzeca , bilo da menjaju njenu visinu ili sastav ili i jedno i drugo. One se cesto u literaturi nazivaju i bilansne promene. Ekonomske promene mogu se pratiti kroz sukcesivne bilanse ali i kroz racune tj. konta. Racun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povecanja obuhvataju odvojeno od smanjenja. Leva strana racuna se oznacava kao strana duguje , a desna strana kao strana potrauje. Otvaranje svakog racuna vrimo tako to za svaku poziciju aktive otvaramo poseban racun i na njegovu levu stranu prenosimo iznos na koji data pozicija glasi a taj iznos uvek oznacavamo kao pocetno stanje. U nastavku teksta bavicemo se jednim od delova knjigovodstva a to je svakako knjigovodstvo robe cije pravilno knjienje predstavlja preduslov uspenog poslovanja nekog preduzeca.

KNJIENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU

Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir koji predstavlja spisak svih racuna koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduzeca , i moraju biti klasifikovani prema ciljevima unapred planiranih od strane menadmenta racunovodstva. Kontni okvir propisan je od strane drave u kojoj se dato preduzece nalazi i zakonski svako preduzece je obavezno da ga primenjuje. Jedan kontni okvir vai za svako preduzece i zadrugu koji se nalaze u nekoj dravi. Poto se naa tema tice knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda cemo u nastavku teksta obratiti panju na obuhvatanje robe na racunima kontnog okvira. GRUPA 13 ROBA

Za pracenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predvidena je grupa 13 roba. Prema clanu 11 , stav 1-3 na racunima grupe 13 roba , iskazuju se zalihe robe u magacinu , prodajnim objektima na veliko ( skladita i stovarita ) i prodajnim objektima na malo ( stovarita , prodavnice i drugi podajni objekti ) , roba u obradi , doradi i manipulaciji , roba u tranzitu , roba na putu , kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe. Priznavanje i vrednovanje zaliha robe vri se u skladu sa odredenim medunarodnim racunovodstvenim standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 zalihe. Obracun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu , uvozne dabine i druge takse ( osim onih koje ce preduzece nabaviti od poreskog organa ) kao i transport , manipulativne i druge trokove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. Trgovacki popusti , rabati , mare i druge slicne stavke oduzimaju se pri odredivanju trokova nabavke. U okviru ove grupe racuna 13 predvideni su sledeci racuni : 130 obracun nabavke robe ; 131 roba u magacinu ; 132 roba u prometu na veliko ; 133 roba u stovaritu , skladitu i prodavnicama kod drugih pravnih lica ; 134 roba u prometu na malo ; 135 roba u doradi , obradi i manipulaciji ; 136 roba u tranzitu ; 137 roba na putu ; 139 ispravka vrednosti robe. Zbog postojanja razlicitih oblika trgovine , razlicitih vrednosti , razlike u ceni , ukalkulisanog poreza i dr. neophodno je pomenute racune dalje raclanjavati. O daljem raclanjavanju govoricemo u nastavku rada pri obradi svakog od navedenih racuna iz grupe 13. RACUN 130 obracun nabavke robe Perma pravilniku , clan 11 stav 42 , na ovom racunu iskazuje se vrednost na obracunu dobavljaca i zavisni trokovi nabavke u skladu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardom ( MRS ) u korist ovog racuna knjii se nabavna vrednost robe na teret odgovarajucih racuna grupe 13. Iz navedenih odredbi Pravilnika proizilazi da je obavezna upotreba racuna 130 obracun nabavke robe. Za knjienje na ovom racunu najneposrednije bi se primenjivali sledeci Medunarodni standardi finansijskog izvetavanja :

MRS 2 ZALIHE regulie priznavanje , vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom. MRS 23 TROKOVI POZAJMLJIVANJA primenjuje se u slucaju da se preduzece opredeli za doputeni alternativni postupak za kapitalizovanje trokova pozajmljivanja. Ovaj racun je organizaciono tehnicke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti nabavljene robe. Razlog koricenja ovog racuna u okviru kontnog plana je namera da se na jednom knjigovodstvenom racunu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odradenom vremenskom roku. RACUN 131 roba u magacinu Prema pravilniku o primeni kontnog okvira , clan 11 stav 6 , na racunu 131 roba u magacinu iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet. Za knjienje ovog racuna takode cemo se pridravati MRS 2 i MRS 23 o kojima ce detaljnije u nastavku teksta biti reci. Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u objektu preduzeca iz koga se ne vri prodaja robe vec snabdevanje prodajnih objekata preduzeca. Evidencija ovakve robe vri se i u analitickom knjigovodstvu po vrsti , ceni i kolicini robe u magacinu. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj vrednosti , a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona nia. Moguce je u toku godine robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti , ali takva evidencija se ne preporucuje jer je dosta komplikovanija. Kada govorimo o robi u magacinu moramo pomenuti jo neke pojmove cije je poznavanje neophodno za precizno knjienje robe : KALO je gubitak na teini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tecnosti koja cini sastavni deo njene supstance. RASTUR je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju , kao to su ljunak , pesak , ugalj ... KVAR je otecenje robe koje dovodi do njene neispravnosti ( fizicke , hemijske , bioloke i sl. ) LOM je fizicko otecenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut neki deo ili je pak dolo do naprsnuca. Uredbom o kolicini rashoda ( kalo , rastur , kvar i lom ) na koji se ne placa porez na dodatu vrednost ( Slubeni Glasnik RS ) blie je uredeno pitanje poreskog obracunavanja kala , rastura , kvara i loma.

RACUN 132 roba u prometu na veliko Na racunu 132 prema pravilniku ( clan 11 , stav 7 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko. Na ovom racunu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema koja se daje u finansijski lizing. Trgovinsko preduzece na veliko robu nabavlja direktno od proizvodaca , drugih veletrgovaca ili uvozi. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa , vrenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ( Slubeni Glasnik RS ). U prometu robe na veliko prodavac je duan da kupcu izda fakturu u koju se obavezno unose : naziv prodavca , naziv kupca , vrsta robe , kolicina , cena i vrednost bez poreza na promet kao i iznos poreza na promet ukoliko se on racuna. Racunovodstvene evidencije robe u prometu na veliko su : glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analiticka evidencija robe u trgovini na veliko. Pored ovih preduzece je duno da vodi jo neke evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU , KR , KR 1 i DPI. Na ovom racunu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe. U slucaju da preduzece ima vie prodajnih objekata ovaj racun bi dalje mogao biti raclanjen na cetvorocifrene , petocifrene ... racune. RACUN 133 roba u skladitu , stovaritu i prodavnicama drugih pravnih lica Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na skladitenje , komisionu i konsignacionu prodaju. Ovde govorimo o robi preduzeca koja se nalazi kod drugih pravnih ili fizickih lica na cuvanju u njihovim skladitima , stovaritima , silosima , hladnjacama i maloprodajnim objektima. Razlog zbog koga se nalazi kod njih je cuvanje ili prodaja. Vlasnik ove robe i dalje je preduzece. U slucaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju obavljaju za racun preduzeca govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji. SKLADITENJE ROBE razlozi da neko preduzece skladiti svoju robu kod drugih lica je nedostatak sopstvenog skladinog prostora i tenja da se teritorijalno pribliikupcu. Uslovi skladitenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladitenja obracunava se i placa PDV. KOMISIONI POSLOVI- su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za racun komintenta ( preduzeca , preduzetnika ili fizickog lica ). Ovakav nacin poslovanja strogo je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima. KONSIGNACIONA PRODAJA je vid prometa u kojem preduzece iz jedne zemlje ( konsignator ) preuzima od lica iz druge zemlje ( konsignant ) njegovu robu na cuvanje i prodaju. Tu robu ono prodaje na tude ime i za tud racun. Domace

trgovinsko preduzece preko stranog pravnog lica ( konsignatora ) prodaje u inostranstvu svoju robu. Izvoz robe ima tretman ( kod ovakve prodaje ) privremenog izvoza s tim to se prodaje te robe vri konacno izvozno carinjenje. Ugovori o ovakvom nacinu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. RACUN 134 roba u prometu na malo Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo. Ovde govorimo o trgovackoj robi koja se nalazi u maloprodajnim objektima i koja se u toku godine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. Evidentiranje robe vri se u : 1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva ; 2) trgovackoj knjizi ; 3) evidencijama uvedenih propisa koji ureduju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom memorijom. Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva utvrdivanje prodajne vrednosti robe koja se nalazi na dan popisa u njemu ( kolicina robe pomnoena prodajnom cenom ) i iznosom gotovine tj. nepredatog pazara. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduenosti maloprodajnog objekta. I ovde je bitno pomenuti mogucnost javljanja manjka , kala , rastura , kvara i loma. RACUN 135 roba u obradi , doradi i manipulaciji Na ovom racunu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obarde i dorade. Roba se na doradu i obradu alje iz vie razloga : 1) pojedine vrste robe zahtevaju periodicno manipulisanje sa njima , prepakivanje , odstranjivanje vlage ... ; 2) zbog zahteva kupaca kao i zbog lake prodaje. Najcece se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su ceste i potrebe za farbanjem , cinkovanjem i sl. Trokovi robe za obradu i doradu ukljucuju se u nabavnu vrednost vracene robe. U koliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe. RACUN 136 roba u tranzitu Na ovom racunu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporucuje bez prethodnog skladitenja. Ovakva vrsta trgovine robom naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom. RACUN 137-roba na putu Ovaj racun iskazuje vrednost robe isporucene kupcu , a kada kupac potvrdi prijem robe zaduuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz istovremeno knjienje na teret racuna 501 , u korist ovog racuna. Ovde govorimo o robi koja je otpremljena kupcu s tim to ona putuje na teret i rizik prodavca. U slucaju potrebe

za otpisivanjem zbog obezvredivanja koristi se korektivni racun 139 ispravka vrednosti robe.

MEUNARODNI RACUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2 ZALIHE

Standardizacija u oblasti racunovodstvenog izvetavanja ima osnovni zadatak da obezbedi podatke i informacije za uporedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje tj. internacionalizaciju protoka robe i kapitala. Standardizacija forme racunovodstvenog izvetavanja u medunarodnim razmerama zapoceta je jo 1951. to govori o njenoj vanosti. Vecina tih standarda se odnosi na usmeravanja za vrednovanje i proocenjivanje tj. vrednosno kvantifikovanje sa transakcijama i poslovnim dogadajima. Zbog takvog znacaja ovih standarda analiziracemo MRS 2 koji se tice teme koju obradujemo , a to je roba. Cilj ovog standarda je propisivanje racunovodstvenog tretmana zaliha u sistemu istorijskih trokova. Primarno pitanje je iznos troka koji ce se priznati kao imovina i tako knjigovodstveno evidentirati do priznavanja prihoda na koji se odnosi. On daje prakticne smernice na trokovne formule koje se koriste pri odredivanju trokova zaliha. Ovaj standard definie zalihe robe kao sredstva koja se dre radi prodaje tokom redovnog poslovanja , kao sredstva u procesu proizvodnje koja slue za prodaju u tom obliku. Neto ostvariva vrednost je procenjena prodajna vrednost u toku redovnog poslovanja koja je umanjena za procenjene trokove neophodne za realizaciju prodaje. U zalihe se ukljucuje roba koja je kupljena i koja se dri radi dalje prodaje ukljucujuci i robu kupljenu od strane maloprodaje koja se dri iz istog razloga. Tu su ukljuceni i gotovi proizvodi , proizvodnja u toku kao i materijal i delovi koji cekaju koricenje u proizvodnom procesu. Zalihe robe treba odmeravati po nioj od sledece dve vrednosti : cene kotanja i neto ostvarive vrednosti. Trokovi nabavke robe obuhvataju nabavnu cenu , uvozne dabine i druge taxe kao i transport i manipulativne trokove. Trgovacki popusti i rabati oduzimaju se pri odredivanju trokova nabavke. Trokovi nabavke mogu ukljuciti i kursne razlike stranih valuta zbog visoke devalvacije ili obezvredenja valute protiv koje ne postoji prakticna zatita. MRS 2 primenjuje se za finansijske izvetaje koji se odnose na period od ili nakon 01.01.1995.

NABAVKA ROBE
Zadatak trgovinskih preduzeca sastoji se u posredovnju izmedu proizvodaca i potroaca. Ovaj zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku. Evidencija o zalihama robe pored sinteticke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i dva oblika analiticke evidencije u robnom

knjigovodstvu i magacinu. Zalihe robe se mogu voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti , to svakako ima uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe. a) nabavka robe po nabavnoj vrednosti Kod knjienja robe po nabavnoj vrednosti Racun Roba na zalihama zaduuje se za nabavnu vrednost kupljene robe , a odobrava racun Dobavljaci ili Dobavljaci za nefakturisanu robu , za fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Za ostale nastale zavisne trokove odobrava se racun Dobavljaci , Blagajna ili iro racun ( u zavisnosti kako su isplaceni ). Ovakva evidencija najcece se koristi u trgovinskim preduzecima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo. b) nabavka robe po prodajnim cenama Ovakvu evidenciju nabavke robe vode sva trgovinska preduzeca koja se bave prometom robe na malo. Za obracun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledece strukture : fakturna cena + zavisni trokovi nabavke _____________________ nabavna cena + razlika u ceni ____________________ PRODAJNA CENA Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trgovinskog preduzeca koja prelazi iz potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Ostvarenom razlikom u ceni pokrivaju se trokovi poslovanja tog preduzeca , a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji moe biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni moe se pojaviti kao mara , rabat ili slobodno obracunata razlika u ceni , koja se javlja kod onih roba cije se cene slobodno formiraju pod uticajem zakona ponude i tranje. MARA se pojavljuje kod roba cija je proizvodacka i veleprodajna cena limitirana tj. odredena od strane ovlacenog dravnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na nabavnu vrednost robe. RABAT se utvrduje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba ciju cenu utvrduje proizvodac.

Graficki prikaz knjienja nabavke robe moemo prikazati na sledeci nacin : 1) prijem fakture od dobavljaca ; 2) zavisni trokovi nabavke po fakturi , placeni u gotovu i placeni cekom ; 3) razlika u ceni

ZAKLJUCAK Cilj svakog finansijskog izvetavanja u okviru menadmenta racunovodstva je da obezbedi sve neophodne informacije o finansijskoj poziciji , ucinku i promenama u finansijama preduzeca koja su od koristi velikom broju korisnika prilikom donoenja ekonomskih odluka. Korisnici takvih izvetaja koji prua menadment racunovodstva datog preduzeca u mogucnosti su da na osnovu njih stvaraju gotovinu i gotovinske ekvivalente kao i izvesnost i vreme njihovog stvaranja. To znaci da su u mogucnosti da isplate obaveze prema zaposlenima , dobavljacima , obaveze za kamate , zajmove i izvri raspodelu svojim vlasnicima. Sve informacije koje je menadment racunovodstva duan da prui moraju biti : razumljive , relevantne , pouzdane i naravno uporedive. To zapravo u mnogome zavisi od strucnosti kadrova unutar ovog menadmenta ali i od racunovodstvenog softvera koje preduzece poseduje. LITERATURA : 1. PROFESIONALNA REGULATIVA U RACUNOVODSTVU , Savez racunovoda i revizora Srbije , 2003. 2. PRIRUCNIK ZA PRIMENU KONTNOG OKVIRA U SKLADU SA MRS MSFI , 2005. 3. FINANSIJSKO RACUNOVODSTVO , dr Kata karic Jovanovic , dr Radia Radovanovic , Beograd 2000.