2.

VODA U TLU

Poglavlje 2 VODA U TLU

2.1 UVOD
Sva tla su vodopropusna, jer voda moe da se kree kroz prostor meusobno povezanih pora izmeu vrstih estica. Koliina, raspored vode u tlu i raspored pritisaka u vodi imaju veoma veliki uticaj na svojstva tla i na njegovo ponaanje u uslovima delovanja sopstvene teine i drugih optereenja. Ne mali broj praktinih problema pri graenju u tlu ili pri korienju tla kao materijala za graenje, ne potie samo od zrnaste prirode tla ve i od prisustva vode u porama tla. Voda moe zauzimati prostor svih pora u elementu tla, kada je tlo zasieno vodom. Ukoliko nisu sve pore ispunjene vodom, tlo je delimino zasieno ili nezasieno. U sluaju nezasienog tla, mogua su dva karakteristina sluaja. Prvi, pri relativno malim sadrajima vode, molekuli vode se sakupljaju na povrini zrna i po kontaktima izmeu njih, ostavljajui preostalu zapreminu pora izpunjenu vazduhom, tako da je vazduh u porama u potpunoj komunikaciji sa svim porama u razmatranom elementu tla. Drugi, pri veim sadrajima vode, vazduh se pojavljuje u obliku izolovanih mehuria, diskontinualno, ali je voda u komunikaciji sa svim porama. U graninom sluaju, kada su sve pore ispunjene vodom i nema mehuria vazduha, voda je u potpunoj komunikaciji sa vodom u svim okolnim porama to omoguava direktno prenoenje pritisaka i kretanje vode kroz prostor pora.

2.2 HIDROSTATIKI USLOVI

Presek horizontalnog terena sa nivoom podzemne vode (NPV) prikazan je na Slici 2.1. Ispod nivoa podzemne vode sve pore su ispunjene vodom, ali voda moe postojati i iznad ovog nivoa, bilo da se infiltrira usled pojave padavina, bilo da se penje usled kapilarnih sila. Prema tome, profil tla u kojem postoji nivo podzemne vode, moe se podeliti na zonu zasienja ispod nivoa podzemne vode i na kapilarnu zonu iznad nivoa podzemne vode.

19

2. VODA U TLU

Slika 2.1. Profil terena sa rasporedom vlanosti i pornih pritisaka Na Slici 2.2 sve upljine tla ispod NPV su meusobno povezane. Prema tome, voda u porama tla izloena je hidrostatikom pritisku:

u = w hw gde je hw vertikalno rastojanje izmeu take A i nivoa slobodne povrine vode.

(3.1)

Slika 2.2. Teren i nivo podzemne vode Pritisak u se naziva pritiskom porne vode ili pornim pritiskom.
20

2. VODA U TLU

2.3 KRETANJE VODE KROZ TLO

Kada postoji razlika pijezometarskih nivoa izmeu dve take, kao to je to prikazano na Slici 2.3, voda se kree, tee, od take sa viim nivoom ka taki sa niim pijezometarskim nivoom. Razlika totalnih pijezometarskih nivoa izmeu taaka A i B je h1 - h2, a odstojanje izmeu njih je L. Hidrauliki gradijent se definie kao

i=

h1 - h2 L

(3.8)

Slika 2.3. Hidrauliki gradijent filtracije

Prema Darsijevom zakonu, (Darcy 1856), koji vai za strujanje u zasienoj poroznoj sredini, koliina vode koja protekne kroz presek sa povrinom A, ili jednostavno protok Q, proporcionalan je hidraulikom gradijentu:

h1 h2 A (3.9) L gde je k konstanta proporcionalnosti koja ima dimenziju brzine. Ova konstanta se naziva koeficijentom vodopropusnosti ili koeficijentom filtracije, a odreuje se eksperimentom, merenjem za razmatrano tlo. Veliina Q se izraava zapreminom u jedinici vremena. Ako se ova veliina zrazi zapreminom vode koja u jedinici vremena protekne kroz presek jedinine povrine, Darsijev zakon se izraava brzinom: Q = k iA= k Q =k i A Gornji izraz se moe napisati i u obliku: v= (3.10)

21

2. VODA U TLU

dh (3.11) dL Gornji izraz ne opisuje stvarnu brzinu kretanja vode kroz pore, ve neku fiktivnu brzinu koja daje protok kroz ukupan presek u tlu. S obzirom da se voda kree samo izmeu zrna, stvarna brzina kretanja estica vode kroz pore tla je znatno vea. v= k
Tabela 3.2. Relativna vodopropusnost k (m/s) - Velika ili visoka vodopropusnost - Srednja vodopropusnost - Niska ili mala vodopropusnost k > 10-4 10-3 - 10-5 10-5 - 10-7

- Veoma mala vodopropusnost 10-7 - 10-9 - Zanemarljivo, praktino nepropusno k < 10-9

Tabela 3.3. Tipine vrednosti koeficijenata vodopropusnosti k (m/s) - ist ljunak 1 do 5 x 10-2 - isti peskovi i meavine sa ljunkom 5 x 10-2 do 5 x 10-5 - Sitnozrni peskovi i praine - Ispucale gline - Neispucale gline 5 x 10-5 do 5 x 10-7 5 x 10-2 do 5 x 10-7 k < 5 x 10-7

Koeficijent filtracije ili vodopropusnosti spada u geomehanike parametre koji se kreu u veoma irokim granicama. Na primer, za ist ljunak se moe rei da je priblina vrednost k = 0,5 cm/s, a za visokoplastinu glinu k = 0,00000003 cm/s to je za vie miliona puta manja vrednost. Zbog toga se koeficijent filtracije najee izraava u obliku:

(3.12) k = a 10 b -1 tako da se za gore date primere vodopropusnost pie za ljunak k = 5 10 cm/s, odnosno za glinu k = 3 10-8 cm/s. Iskazi kao to su mala ili velika vodopropusnost su relativni; radi blieg odreivanja koristi se klasifikacija prema Terzagi i Peku, (Terzaghi - Peck 1967), data u Tabeli 3.2, sa karakteristinim vrednostima za pojedine vrste tla datim u Tabeli 3.3.
METODE ZA MERENJE VODOPROPUSNOSTI TLA Kao to je ranije reeno, koeficijent filtracije se u optem sluaju ne moe izraunati jer je to veoma sloena funkcija koja zavisi od veliine i rasporeda pora i oblika prostora 22

2. VODA U TLU

kroz koji se voda kree. Zbog toga se ova veliina odreuje eksperimentom na datom tlu kako bi se izraunala brzina filtracije v pri datom gradijentu filtracije i. Laboratorijske metode: sa konstantnim pritiskom, sa opadajuim pritiskom Terenske metode metoda crpljenja ( "savren bunar") Lugeon-ov opit

2.4 PRINCIP EFEKTIVNIH NAPONA

U porama zasienog tla voda se nalazi pod pritiskom koji je opisivan pijezometarskom visinom h. Veliina pornog pritiska je u = wh, i predstavlja komponentu totalnog napona koja ima isti intenzitet u svim pravcima i tako prima deo ukupnih napona koji na element tla deluju. Drugi deo prima skelet tla efektivnim naponima preko sila na kontaktima izmeu zrna. Princip efektivnih napona je najvaniji fundamentalni princip mehanike tla. Ovaj princip, koji vai za zasieno tlo, prvi je formulisao Terzaghi (1936), a sastoji se od dva osnovna stava:
/ Stav I. Efektivni normalni napon n jednak je razlici totalnog normalnog napona n i / pornog pritiska u, ili n = n u . (3.40)

Slika 2.4. Princip efektivnih napona

23

2. VODA U TLU

Princip se moe opisati fizikim modelom zasienog tla prikazanog na Slici 2.4. Razmotrimo "talasastu ravan" x-x koja prolazi samo kroz kontakte izmeu zrna. Ova povrina se ne razlikuje mnogo od ravni u stvarnoj razmeri s obzirom na relativno malu veliinu zrna tla. Normalna sila P koja deluje na povrini A jednim delom se prenosi preko kontakata izmeu zrna a drugim preko pritiska u pornoj vodi. Sile izmeu zrna su haotine kako po veliini tako i po orijentaciji u masi tla, ali se u svakoj taki kontakta na talasastoj ravni mogu rastaviti na komponente normalne i tangencijalne u odnosu na razmatranu ravan koju aproksimira. Te komponente su N i T. Efektivni normalni napon se moe interpretirati kao zbir svih komponenata N na povrini A, podeljen sa povrinom A, tj.,

N (3.41) A Ukupan ili totalni normalni napon je = P/A. Ako se pretpostavi da su povrine kojima su zrna u kontaktu praktino take, ili sasvim zanemarljivo male povrine u odnosu na ukupnu povrinu A, porni pritisak deluje po celoj povrini A. Uslovi ravnotee u pravcu normale na x-x daju:

P = N+ u A

(3.42)

P N = +u A A

ili

= u

(3.43)

Stav II. Svi merljivi efekti promene napona, kao to su promene zapremine, promene oblika i promena smiue vrstoe zavise iskljuivo od efektivnih napona.

VERTIKALNI EFEKTIVNI NAPON "IN SITU" Prvo e se razmotriti hidrostatiki sluaj zasienog tla za taku A na Slici 2.5. Veliina vertikalnog totalnog napona v je jednaka teini stuba tla i vode jedininog poprenog preseka iznad posmatrane take, tj. gde je 1 jedinina teina tla u sloju br.1 z jedinina teina zasienog tla Porni pritisak u posmatranoj taki je u = hw w tako da je vertikalni efektivni napon

v = h1 1 + h w z

(3.44)

v/ = v - u = h1 1 + h w z - h w w = h1 1 + h w / gde je jedinina teina tla u potopljenom stanju.

(3.45)

24

2. VODA U TLU

Slika 2.5. Vertikalni naponi ispod nivoa podzemne vode

VERTIKALNI EFEKTIVNI NAPONI PRI VERTIKALNOM TOKU VODE Vertikalno kretanje vode navie kroz sloj tla prikazano je na Slici 2.6. Totalni napon i porni pritisak na nivou b-b:

v = h1 w + h 2 z u = ( h1 + h 2 + h ) w
Efektivni napon:

(3.51)

v/ = v u = h 1 w + h 2 z ( h 1 + h 2 + h ) w =
= h 2 ( z - w ) h w = h 2 h w

(3.52)

Slika 2.6. Porni pritisci i vertikalni efektivni naponi u sloju tla pri vertikalnoj filtraciji navie
25

2. VODA U TLU

Iz prethodnog izraza se vidi da je vertikalni efektivni napon u ovom sluaju manji od onog koji bi postojao da filtracije nema. U ovom sluaju treba imati u vidu da postoji gornja granica za veliinu pijezometarske visine h. Ako se h postepeno poveava, porni pritisak u preseku b-b bi se mogao poveati do veliine koja je jednaka teini stuba tla i vode iznad razmatranog preseka, tj.:

( h1 +
ili

h 2 + h ) w = h1 w + h 2 z

(3.53)

v/ = h 2 h w = 0

(3.54)

U ovom sluaju, kada je efektivni napon jednak nuli, nema kontakta izmeu zrna tla i dolazi do pojave "kljuanja tla" ili fluidizacije. Gornja jednaina daje:
h2 = h w

(3.55) (3.56)

ili

h h 2 = icr = w

to definie veliinu kritinog vertikalnog gradijenta filtracije icr pri kojem dolazi do kljuanja (fluidizacije) tla. Za tipinu vrednost potopljene teine tla od oko 10 kN/m3 kritini gradijent je icr 1. U sluaju pojave kljuanja, tlo potpuno gubi vrstou, ponaa se kao teka tenost, to u pojedinim okolnostima ima za posledicu nesposobnost mase tla da primi optereenje i druge pratee negativne posledice ukljuujui i ruenje konstrukcija izloenih takvom uticaju.

2.5 FILTERSKA PRAVILA

Izlazno podruje filtracije vode se ne moe ostaviti nezatieno jer moe doi do odnoenja estica tla i regresione erozije, pa i ruenja kosina nasipa, ukoliko se ova pojava ne sprei. Zbog toga se za drenani materijal bira tlo sa takvim granulometrijskim sastavom koji onemoguava iznoenje estica, a da se pri tome i gradijenti filtracije svedu na minimalnu meru. Drenani sistemi koji se grade u tlu radi kontrolisanog kretanja vode moraju da zadovolje dva suprotna zahteva: -veliine pora filtera moraju biti dovoljno male kako bi spreile iznoenje materijala iz susedne zone -vodopropusnost mora biti dovoljno velika kako bi se omoguila brza evakuacija vode koja u filter utie sa relativno malim gradijentima. Ovi zahtjevi se ispunjavaju zadovoljavanjem eksperimentalno i empirijski utvrenih "filterskih pravila", kojih ima znatan broj specificiranih za pojedine tipove materijala. 26

2. VODA U TLU

Jedan od njih, koji se esto primenjuje, podrazumeva da filter sadri manje od 5% zrna manjih od 0.075mm i da su zadovoljena sledea tri uslova:

1.

(d15 )F (d85 )B

< 5 ili (d15)F < 5 (d85)B

Ovaj uslov znai da se migracija estica finijeg tla u skelet krupnijeg filtera moe spreiti ukoliko je oko 15% (d85) branjenog materijala vee od efektivne veliine pora filtera. Efektivna veliina pora odgovara priblino jednoj petini d15 filtera. 2.

(d15 )F (d15 )B

> 5 ili (d15)F > 5 (d15)B

To znai da bi filter efikasno evakuisao vodu, on mora biti znatno vodopropusniji od tla koje drenira. Za jednolina tla vodopropusnost je priblino proporcionalna kvadratu efektivne veliine pora. Ipsunjavanjem ovog kriterijuma drenani materijal je oko 25 puta vie vodopropustan od osnovnog materijala, to se iskustveno usvaja kao dovoljno, tako da se ispunjava drugi kriterijum. 3. Osim toga pravilo nalae da granulometrijske krive branjenog materijala i filtera budu priblino paralelne. U nekim okolnostima nije mogue zadovoljiti navedene uslove sa jednim slojem filtera, tako da se predviaju vieslojni filtri, koji na svojim granicama moraju zadovoljiti odgovarajue filterske kriterijume (slika 2.7). U sluaju dvoslojnog filtra, na primer, filterski sloj u kontaktu sa branjenim materijalom zadovoljava uslov kojim se spreava ispiranje zrna, dok sledei, krupniji filter mora da zadovolji oba uslova, tj. uslov sigurnosti protiv ispiranja estica iz filtera sa sitnijim frakcijama kao i uslov vodopropusnosti. Umesto sitnozrnog filtera, za spreavanje migracije estica tla iz branjene zone mogu se upotrebiti geotekstili, sintetiki materijali debljine od nekoliko milimetara, koji u kombinaciji sa dodatnom drenanom zonom ili drenanim cevima ine drenani sistem.Geotekstil ne treba upotrebljavati umesto pjeanih i ljunanih filtera u nasutim branama. Mogu se koristiti uz iste peskove ili ljunkove koji ne zadovoljavaju jedno od filterskih pravila, tako da ist granularan materijal omoguava evakuaciju filtracione vode, a geotekstil osigurava branjeno tlo protiv ispiranja.

27

2. VODA U TLU

Slika 2.7. Zonirani ili vieslojni filtri

2.6 PIJEZOMETRI
Poloaj nivoa podzemne vode kao i raspodela pornih pritisaka u terenu predstavljaju veoma vaan skup podataka neophodnih za reavanje veine praktinih problema u mehanici tla. Prilikom izvoenja istranih radova, tokom buenja u tlu, vri se registrovanje nivoa podzemne vode. Podaci o nivoima vode procenjeni tokom buenja ne moraju biti sasvim pouzdani, naroito u sluaju malo propusnog tla, u sluaju da se koristi bentonitska isplaka tokom buenja i u okolnostima moguih pojava oscilacija nivoa u toku vremena. Merenja nivoa podzemne vode i pornih pritisaka najee se vri pijezometrima ugraenim u buotine. Postoji vei broj tipova i konstrukcija pijezometara za primenu u razliitim uslovima i esto slue za definisanje uslova temeljenja graevinskih objekata. Neki pijezometri se ugrauju u hidrotehnike nasipe tokom graenja radi kontrolisanja kretanja vode, ali mogu biti potrebni i za merenje pornih pritisaka i njihove discipacije u temeljima ili u telu nasipa tokom i nakon zavretka graenja. U zasienom tlu relativno velike vodopropusnosti porni pritisci se mogu meriti otvorenim pijezometrima, merenjem nivoa vode u cevi koja je ugraena u buotinu ( slika 2.8-a). Donji kraj cevi ( od PVC plastike ili metala) je ili perforiran ili se sastoji od poroznog elementa na kraju cevi od PVC plastike. U podruju donjeg kraja cevi ugrauje se pesak ili sitan ljunak, koji se mora efikasno izolovati du ostatka buotine 28

2. VODA U TLU

glinom, malterom ili injekcionom masom kako bi se spreio protok vode du buotine, kao i dotok vode sa povrine terena. Vrh cevi mora biti pristupaan i zatvoren poklopcem. Prenik cevi treba da bude to je mogue manji kako bi minimalan dotok vode u pijezometar bio dovoljan da odrazi promenu pijezometarske visine. Ukoliko je cev prevelikog prenika, vodopropusnost tla u podruju gde je instalisan porozni element ima znatnog uticaja na pouzdanost merenih nivoa vode jer dolazi do kanjenja promene nivoa vode u pijezometarskoj cevi u odnosu na pijezometarski nivo u okolnoj masi tla.

Slika 2.8. eme pijezometara u buotini, (a)otvoren, (b) pneumatski, (c) elektrini Ukoliko tlo ima relativno malu vodopropusnost u podruju merenja, vremensko kanjenje moe biti znaajno. Zbog toga se od pijezometra u malo propusnim materijalima oekuje da reaguje relativno brzo bez veeg dotoka vode u pijezometar. Zato se primenjuju pijezometri sa zatvorenim hidraulikim sistemom,( hidrauliki, pneumatski, elektrini), koji na promenu pijezometarskog pritiska reaguju sa minimalnom promenom zapremine u sistemu i zbog toga bez znaajnijeg kanjenja. Pneumatski pijezometar ( slika 2.8-b) se sastoji od dve cevi. Pri merenju se na jednom kraju cevi nanese pritisak gasa i meri veliina pritiska potrebna da otvori ventil izloen pornom pritisku. Pri tome se izmeri veliina pritiska u momentu naglog pada pritiska gasa koji na povrinu izlazi kroz drugu cev. Elektrinim pijezometrima se meri deformacija badarene elastine membrane izloene pritisku vode ( slika 2.8-c). 29

2. VODA U TLU

Deformacija se pretvara u signal primenom elastine strune, merne trake ili merenjem promene elektrinog otpora u mernom ureaju. Pneumatski i elektrini ureaji za razliku od otvorenog pijezometra, mogu se ugraivati u nasipe i nasute brane polaganjem merne elije u sloj tla tokom nasipanja bez izvoenja buotine, pri emu merno mesto moe biti na izvesnom horizontalnom rastojanju i ispod nivoa take u kojoj se meri porni pritisak. U geotehnikim istraivanjima, koja obuhvataju osmatranja padina i klizita, pijezometri se mogu smatrati neizbeno potrebnim jer od veliine i raspodele pornih pritisaka zavisi stabilnost zemljanih masa.

2.7 REZIME
Tlo je u prirodi najee ili delimino ili potpuno zasieno vodom. Pritisak u pornoj vodi je glavni razlog za razlikovanje totalnih i efektivnih napona. Princip efektivnih napona je fundamentalni princip mehanike tla. U sluaju deliminog zasienja prisustvo vazduha u kontaktu sa vodom je razlog za pojavu membranskih efekata i pojave negativnih pornih pritisaka u vodi i poveanje efektivnog napona izmeu zrna tla. Negativni porni pritisci daju tlu prividnu koheziju. Pozitivni porni pritisci smanjuju efektivni napon. Vodopropusnost tla, zavisno od granulometrijske kompozicije, kree se u veoma irokim granicama. Sitnozrna tla imaju mnogo manju vodopropusnost od krupnozrnih. Za kontrolu kretanja vode kroz tlo primenjuju se drenani sistemi koji moraju da zadovolje filterska pravila. Porni pritisci u tlu na terenu se mere pijezometrima. Konstrukcija pijezometra treba da omogui korektno merenje sa minimalnim kanjenjem u sluaju fluktuacije pornih pritisaka.

30