Pojam Interneta i Internet servisa

Dejan Lacmanovi
asistent

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Raunarske mree

Raunarska mrea je skup vie raunara, perifernih jedinica i drugih ureaja koji su meusobno povezani zbog razmene podataka i deobe mrenih resursa. Raunari u mrei nazivaju se vorovi. vorovi mogu biti serveri i radne stanice. Radna stanica je raunar na kojem se izvravaju poslovi, a server raunar koji opsluuje radne stanice na osnovu njihovih zahteva i dozvoljava korienje mrenih resursa u skladu sa pravima korisnika. Komunikacija izmeu vorova u mrei vri se na osnovu protokola. Internet koristi TCP/IP protokol stek.

Internet

Internet je globalna svetska mrea bazirana na TCP/IP protokolu. Nastanak Interneta se vezuje za kasne 60-te godine. Danas se o Internetu, sa pravom govori kao mrei svih mrea. Glavna odlika Interneta je pristup nesagledivoj koliini informacija multimedijalnog karaktera (tekst, slike, zvuk, video materijal). Druga karakteristika Interneta prisutna je u poboljanim mogunostima komunikacije i razmene informacija (elektronska pota, news).

Servisi Interneta

E-mail

Servis elektronske pote Obuhvata prenos tekstualnih dokumenata koji sadre poruke pomou programa za distribuciju pote (mail server) do elektronskog sanduia (mailbox) neke osobe. Poruka se alje korisniku na osnovu njegove e-mail adrese tipa imekorisnika@domen (npr. peric@eunet.yu)

Servisi Interneta

World Wide Web (irom sveta mrea)

Moe se definisati kao distribuirani multimedijalni servis Korisniku omoguuje pristup multimedijalnim sadrajima. Svakako najatraktivniji servis Interneta i samim tim servis koji se najvie razvija. Ovaj servis omoguuje, u sprezi sa ostalim tehnologijama koje su u pozadini, jednostavno i komforno elektronsko poslovanje.

Servisi Interneta

ICQ (speluje se aj si kju; igra rei - I Seek You na engleskom jeziku znai ja te traim)

Omoguuje interaktivnu komunikaciju dva korisnika preko tastature (chat) i mnoge druge pogodnosti

News

Konferencioni sistem ili sistem diskusionih grupa gde korisnici razmenjuju miljenja ili stavove o odreenoj temi. Diskusije su organizovane po tematskim celinama.

Servisi Interneta

FTP (File Transfer Protocol)

Internet servis koji omoguava pristup FTP serverima i prenos eljenih datoteka (programa, tekstualnih fajlova i dr.) u oba smera (tj. download i upload).

Video konferencije (Videoconferencing)

servis koji omoguava video i audio komunikaciju vie stranaka Koristi hardver (kamere, mikrofone i zvune kartice) i softver specijalne namene Kvalitetna video konferencija zahteva velike propusne moi

Servisi Interneta

IRC (Internet Relay Chat)

Internet konverzacija vie korisnika preko tastature (chat) Da bi se servis mogao koristiti potrebno je pristupiti nekom od IRC servera

Telnet

servis namenjen radu na udaljenom raunaru Korisnik se preko Interneta moe logovati na vor na kojem ima otvoren nalog i raditi na njemu kao da se nalazi u lokalu

Pristup Internetu

Pristup Internetu i njegovim servisima omoguen je svim korisnicima koji plate specijalizovanim kompanijama za pruanje Internet usluga nazvanim ISP (Intrenet Service Providers) Pojedinac se najjednostavnije moe povezati na Internet pomou raunara, odgovarajueg softvera i modema. Pored navedenih komponenti potreban je i otvoren Internet nalog kod provajdera

Pristup Internetu

Modem (modulator/demodulator) je ureaj koji slui za pretvaranje digitalnih signala raunara u analogne signale pogodne za prenos preko telefonskih linija i obrnuto.

Pristup Internetu

Povezivanje veih korisnika (firme i druge organizacije) moe se izvriti iznajmljenim vodovima uz upotrebu rutera.

Internet domeni

Domen (eng. domain) bi se mogao prevesti i kao oblast, a predstavlja najviu logiku podelu na Internetu. To je dvoslovna ili troslovna oznaka koja se nalazi na kraju e-mail adresa (npr: @ptt.yu, @yahoo.com) ili na kraju WWW adresa (npr www.yahoo.com, www.ptt.yu).

Internet domeni

Sledei domeni se nazivaju globalnim svetskim domenima:

gov - civilna vladina udruenja edu - univerziteti i druge obrazovne ustanove com - trgovake i industrijske organizacije mil - vojne ustanove org - ostale organizacije, korisnike grupe itd net - ustanove koje pruaju mrene usluge

Internet domeni

Pored globalnih, postoje i nacionalni domeni:

yu Jugoslavija ba Bosna i Hercegovina mk Makedonija hu Maarska it Italija uk Velika Britanija de Nemaka au Australija hr Hrvatska si Slovenija ru Rusija ro Rumunija fr Francuska nl holandija ca Kanada at Austrija itd.

IP adrese

IP adresa predstavlja jedan od naina prepoznavanja raunara na Internetu. Saobraaj na Internetu se odvija usmerevanjem na IP adresu traenog raunara. IP adresa se sastoji se od etiri broja razdvojenih takama, npr. 212.62.48.34, i svaka IP adresa je jedinstvena za odreeni raunar.

DNS

DNS (skraenica od Domain Name System) je server imena, a koristi se za davanje odgovora na zahtev za traenjem IP adrese za odreeno ime raunara Primer: www.tf.zr.ac.yu slovna adresa / ime raunara; 212.62.48.34 IP adresa. koristi se za usmeravanje informacija u pravom smeru na osnovu IP adrese, pretvarajui IP adrese u slovne i obratno.

Web servis

WWW servis, poznatiji kao web, je najatraktivniji i najee korieni servis Interneta. To je multimedijalni servis koji omoguuje pristup informacijama u obliku slike, teksta, zvuka i video materijala. Prezentovani materijal sadri linkove (veze) ka drugim informacijama. Linkovi mogu da pokazuju na druge prezentacije ili na drugi deo iste prezentacije, a takoe i na informacije drugog sadraja (npr. slike).

Web servis

Informacije se nalaze na raunarima specijalne namene, nazvanim web serveri, koji su prikljueni na Internet. Skup informacija koji sainjava web prezentaciju (npr. prezentaciju kompanije ili pojedinca) naziva se web sajt (web site). Svaki web sajt ima jedinstvenu web adresu.

Web servis

Pristup web servisu mogu je pomou specijalizovanih softvera koji se nazivaju browseri. Najvie korieni programi te vrste su Microsoft Internet Explorer i Netscape Communicator. Browseri omoguuju pristupanje web sajtovima na osnovu unete adrese. Primer za adresu softverske kompanije kao to je Microsoft je www.microsoft.com Napomena: prefiks www je uobiajen u web adresi

Mail klijenti

Drugi najkorieniji i istovremeno najstariji servis Interneta je elektronska pota Pristup specijalizovanim raunarima koji slue za razmenu elektronske pote (tzv. mail serverima) obavlja se programima koji se nazivaju mail klijenti. Najpopularniji program ove vrste je MS Outlook Express

Pretraivai

Pretraivai (search engines) su sprecijalizovani web sajtovi koji slue za brzo i lako pretraivanje informacija po kljunim reima Unos kljunih rei na pretraivaima se vri upisom eljenih rei. Vodei svetski pretraivai:

www.google.com www.northernlight.com www.yahoo.com www.hotbot.com www.altavista.com www.lycos.com www.alltheweb.com

Pretraivai

Domai pretraivai:

www.krstarica.com www.pretrazivac.com www.yusearch.com www.yu www.map.co.yu www.surf.co.yu www.mse.cg.yu

Pretraivai susednih drava

www.hr Hrvatska cross.carnet.hr - Hrvatska www.slowwwenia.com Slovenija www.sirena.dhs.org Slovenija www.bosnia-online.com Bosna i Hercegovina